1

Zakon o kulturnim dobrima

Zakon je objavljen u "Slubenom glasniku RS", br. 71/94.
I Glava
OSNOVNE ODREDBE
lan 1.
Ovim zakonom ureuje se sistem zatite i korienja kulturnih dobara i utvruju
uslovi za obavljanje delatnosti zatite kulturnih dobara.
lan 2.
Kulturna dobra su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opteg
interesa koje uivaju posebnu zatitu utvrenu ovim zakonom.
Kulturna dobra, u zavisnosti od fzikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih
svojstava, jesu spomeni!i kulture, prostorne kulturno"istorijske !eline, arheoloka
nalazita i znamenita mesta " nepokretna kulturna dobra# umetniko"istorijska dela,
arhivska graa, flmska graa i stara i retka knjiga " pokretna kulturna dobra.
Kulturna dobra, u zavisnosti od svog znaaja, razvrstavaju se u kategorije
kulturna dobra, kulturna dobra od velikog znaaja i kulturna dobra od izuzetnog
znaaja.
lan 3.
Kulturna dobra se utvruju u skladu s odredbama ovog zakona.
Kulturnim dobrom moe se utvrditi i zbirka ili $ond pokretnih kulturnih dobara, ako
predstavljaju !elinu.
%atiena okolina nepokretnog kulturnog dobra uiva zatitu kao i kulturno dobro.
lan 4.
&tvari i tvorevine za koje se pretpostavlja da imaju svojstva od posebnog znaaja
za kulturu, umetnost i istoriju, uivaju zatitu u skladu s odredbama ovog zakona 'u
daljem tekstu dobra koja uivaju prethodnu zatitu(.
lan 5.
Kulturno dobro od izuzetnog znaaja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od
sledeih karakteristika
)( poseban znaaj za drutveni, istorijski i kulturni razvoj naroda u na!ionalnoj
istoriji, odnosno za razvoj njegovog prirodnog okruenja#
*( svedoi o presudnim istorijskim dogaajima i linostima i njihovom delovanju u
na!ionalnoj istoriji#
+( predstavlja jedinstvene 'raritetne( primerke stvaralatva svog vremena ili
jedinstvene primerke iz istorije prirode#
,( veliki uti!aj na razvoj drutva, kulture, tehnike i nauke#
2
-( izuzetnu umetniku ili estetsku vrednost.
Kulturno dobro od velikog znaaja jeste ono kulturno dobro koje ima jednu od
sledeih karakteristika
)( znaajno je za odreeno podruje ili razdoblje#
*( svedoi o drutvenim ili prirodnim pojavama, odnosno uslovima drutveno"
ekonomskog i kulturno"istorijskog razvoja u odreenim razdobljima#
+( svedoi o znaajnim dogaajima i istaknutim linostima iz na!ionalne istorije.
lan 6.
Kulturna dobra upisuju se u registar kulturnih dobara prema vrstama.
.egistri kulturnih dobara su javni.
lan 7.
Kulturno dobro i dobro koje uiva prethodnu zatitu ne sme se otetiti, unititi, niti
se bez saglasnosti, u skladu s odredbama ovog zakona, moe menjati njegov izgled,
svojstvo ili namena.
lan .
%atita i korienje kulturnih dobara ostvaruju se obavljanjem delatnosti zatite
kulturnih dobara, upravnopravnim merama i drugim merama propisanim ovim
zakonom, kao i merama koje se utvrde na osnovu ovog zakona.
%atita nepokretnih kulturnih dobara i njihove zatiene okoline, odnosno dobara
koja uivaju prethodnu zatitu obezbeuje se i na osnovu propisa o planiranju i
ureenju prostora, izgradnji objekata i zatiti ivotne sredine.
lan !.
&redstva za ostvarivanje zatite i korienja kulturnih dobara obezbeuju se u
bu/etu, u skladu sa zakonom.
lan 1".
0elatnost zatite i korienja kulturnih dobara obavljaju za to osnovane ustanove
'u daljem tekstu ustanove zatite( u skladu s odredbama ovog zakona.
lan 11.
%emljite, zgrade, kulturna dobra i druga sredstva koja koriste ustanove zatite iji
je osniva .epublika, autonomna pokrajina, grad i optina, koriste i njima raspolau
ustanove zatite u skladu sa zakonom.
lan 12.
0obro koje uiva prethodnu zatitu, a nalazi se u zemlji ili vodi, ili je izvaeno iz
zemlje ili vode, u dravnoj je svojini.
lan 13.
Kulturno dobro u dravnoj svojini moe se dati na uvanje i korienje drugom
pravnom li!u.
3
1epokretno kulturno dobro moe se eksproprisati ili se svojina na njemu moe
ograniiti samo u !ilju njegove potpunije odnosno efkasnije zatite, ako je to u
optem interesu, u skladu sa zakonom.
lan 14.
Kulturna dobra u dravnoj svojini mogu se otuiti pod uslovima utvrenim
zakonom.
1a kulturnom dobru u dravnoj svojini ne moe se odrajem stei pravo svojine.
lan 15.
Kulturno dobro i dobro koje uiva prethodnu zatitu ne sme se iznositi niti izvoziti u
inostranstvo, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 16.
1a podneske, reenja, albe, kao i druga akta koji se odnose na zatitu kulturnog
dobra ne plaaju se administrativne i sudske takse ustanovljene republikim
propisima.
lan 17.
0elatnost arheolokih iskopavanja i istraivanja mogu obavljati ustanove zatite, u
skladu s odredbama ovog zakona.
lan 1.
Odredbe ovog zakona o pravima i obavezama sopstvenika kulturnog dobra odnose
se i na druga li!a koja po bilo kojem pravnom osnovu dre kulturno dobro.
II glava
VRS#E $%&#%RN'( DOB)R) ' DOBR) $O*) %+'V)*% ,RE#(ODN% Z)-#'#%
). 1epokretna kulturna dobra
a( &pomenik kulture
lan 1!.
&pomenik kulture jeste graevinsko"arhitektonski objekat od posebnog kulturnog
ili istorijskog znaaja, kao i njegova graditeljska !elina, objekat narodnog
graditeljstva, drugi nepokretni objekat, deo objekta i !eline sa svojstvima vezanim
za odreenu sredinu, delo monumentalnog i dekorativnog slikarstva, vajarstva,
primenjenih umetnosti i tehnike kulture, kao i druga pokretna stvar u njima od
posebnog kulturnog i istorijskog znaaja.
b( 2rostorno kulturno"istorijska !elina
lan 2".
2rostorno kulturno"istorijska !elina jeste urbano ili ruralno naselje ili njihovi delovi,
odnosno prostor s vie nepokretnih kulturnih dobara od posebnog kulturnog i
istorijskog znaaja.
v( 3rheoloko nalazite
lan 21.
4
3rheoloko nalazite je deo zemljita ili povrine pod vodom koji sadri ostatke
graevina i drugih nepokretnih objekata, grobnih i drugih nalaza, kao i pokretne
predmete iz ranijih istorijskih doba, a od posebnog su kulturnog i istorijskog
znaaja.
g( %namenito mesto
lan 22.
%namenito mesto je prostor vezan za dogaaj od posebnog znaaja za istoriju,
podruje s izraenim elementima prirodnih i radom stvorenih vrednosti kao
jedinstvene !eline, kao i spomen grobovi ili groblja i druga spomen obeleja koja su
podignuta radi trajnog ouvanja uspomene na znaajne dogaaje, linosti i mesta iz
na!ionalne istorije 'memorijali(, od posebnog kulturnog i istorijskog znaaja.
*. 2okretna kulturna dobra
a( 4metniko"istorijsko delo
lan 23.
4metniko delo i istorijski predmet 'u daljem tekstu umetniko"istorijsko delo(
jeste predmet, odnosno grupa predmeta, koji samostalno ili zajedniki imaju
poseban znaaj za upoznavanje istorijskog, kulturnog, naunog i tehnikog razvitka,
kao i prirode i njenog razvitka bez obzira na to kad i gde su nastali i da li se nalaze
u ustanovama zatite ili izvan njih, kao i dokumenta!ioni materijal uz te predmete.
b( 3rhivska graa
lan 24.
3rhivsku grau ine izvorni i reprodukovani pisani, !rtani, kompjuterizovani,
tampani, $otografsani, flmovani, mikroflmovani, $onografsani ili na drugi nain
zabeleni dokumentarni materijal od posebnog znaaja za nauku i kulturu koji je
nastao u radu dravnih organa i organiza!ija, organa jedini!a teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, politikih organiza!ija i njihovih organa, ustanova
i drugih organiza!ija, verskih zajedni!a, kao i pojedina!a, bez obzira na to kad je i
gde nastao i da li se nalazi u ustanovama zatite ili van njih.
v( 5ilmska graa
lan 25.
5ilmsku grau ine izvorni materijali flma 'original negativ slike i ton negativ( i
kopije flma, original i kopija video trake i drugi nosai zapisa registrovane slike u
pokretu, bez obzira na tehniku snimanja i na to kad su i gde nastali, kao i pratei
flmski materijal 's!enario, knjiga snimanja, dijalog lista, flmski plakat, flmske
$otografje, ski!e dekora i kostima, notni zapisi flmske muzike, reklamne publika!ije
i drugi dokumenti nastali pre, za vreme i posle snimanja flma(.
g( &tara i retka knjiga
lan 26.
&taru i retku knjigu sainjavaju rukopisi, rukopisne i tampane knjige, periodika i
druga biblioteka graa nastala do kraja )678. godine, retke knjige, odreeni
primer!i periodinih izdanja i druge retke biblioteke grae nastale i posle ove
5
godine, odreena biblioteka graa koja se na osnovu ovog zakona dostavlja
ovlaenoj bibliote!i kao obavezni primerak i dokumenta!ija o njoj, kao i posebne
biblioteke !eline koje su zbog svog sadraja, umetnike, kulturne i istorijske
vrednosti znaajne za nauku i kulturu.
+. 0obra koja uivaju prethodnu zatitu
lan 27.
2rethodnu zatitu na osnovu ovog zakona uivaju
)( nekropole i lokaliteti s arheolokim, istorijskim, etnolokim ili prirodnjakim
sadrajem# stara jezgra gradova i naselja# graditeljski objekti, !eline i delovi
graditeljskih objekata s istorijskim ili arhitektonskim vrednostima# spomeni!i i
spomen obeleja posveeni znaajnim dogaajima i linostima# kue u kojima su
roene ili su u njima radile zaslune i istaknute linosti zajedno sa stvarima koje su
im pripadale# zgrade i mesta u prirodi vezani za znaajne istorijske dogaaje#
*( spisi, kompjuterski, flmski ili video zapisi# slike u pokretu, tekstovi i snim!i
televizijskih programa, $otogra$ski i $onogra$ski snim!i i na drugi nain sastavljeni
zapisi i dokumenti# knjige i kartoteke o eviden!iji tih spisa, zapisi i dokumenti,
tekstovi i snim!i radio programa, kao i mikroflmovi o njima, primljeni i nastali u
radu dravnih organa i organiza!ija, organa jedini!a teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave, ustanova, drugih organiza!ija i verskih zajedni!a dok su od
znaaja za njihov tekui rad ili dok iz tog materijala nije izvreno odabiranje
arhivske grae u skladu s odredbama ovog zakona 'dalje registraturski materijal(.
+( predmeti likovnih i primenjenih umetnosti, arheoloki predmeti, etnogra$ski i
prirodnjaki predmeti, nova!, potanske marke, odlikovanja, unikatni, retki ili
istorijski znaajni predmeti tehnike kulture, muziki instrumenti i drugi slini
predmeti stariji od -9 godina# predmeti, knjige, dokumenti, pisma, rukopisi i drugi
pisani i reprodukovani, odnosno flmski ili magnetski zapisi# slike u pokretu,
$otografsani i $onografsani materijal koji se odnosi na istorijske dogaaje, kao i na
rad istaknutih i zaslunih linosti u svim oblastima drutvenog ivota, bez obzira na
vreme i mesto nastanka.
:lada .epublike &rbije moe utvrditi i druge nepokretne i pokretne stvari koje
uivaju prethodnu zatitu.
lan 2.
Ko van organizovanog istraivanja iskopa iz zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro
koje uiva prethodnu zatitu, duan je da o tome odmah, a najkasnije u roku od *,
asa, obavesti nadlenu ustanovu zatite kulturnih dobara i ministarstvo nadleno
za unutranje poslove.
1alazau predmeta iz stava ). ovog lana pripada novana nagrada ako u
otkrivanju stvari nisu koriena sredstva bu/eta.
:isinu nagrade iz stava *. ovog lana utvruje ustanova zatite kojoj se predmet
daje na uvanje.
lan 2!.
4stanova zatite evidentira dobra koja uivaju prethodnu zatitu.
6
4stanova zatite duna je da u roku od +9 dana od dana evidentiranja
nepokretnosti koja uiva prethodnu zatitu o tome obavesti sopstvenika ili pravno
li!e koje koristi i upravlja njome, kao i optinu.
;ere zatite utvrene ovim zakonom primenjuju se na nepokretnosti koje su
evidentirane da uivaju prethodnu zatitu.
4stanova zatite duna je da u roku od dve godine utvrdi da li evidentirana
nepokretnost ima spomenika svojstva i da u tom roku predloi utvrivanje te
nepokretnosti za kulturno dobro. 4koliko evidentirana nepokretnost nije utvrena za
kulturno dobro u roku od tri godine od dana evidentiranja, na tu nepokretnost nee
se primenjivati mere zatite utvrene ovim zakonom.
III glava
,R)V). OB)VEZE ' OD/OVORNOS#' SO,S#VEN'$) ' ,R)VN'( &'0) $O*)
$OR'S#E ' %,R)V&*)*% $%&#%RN'1 DOBR'1). ODNOSNO DOBR'1) $O*)
%+'V)*% ,RE#(ODN% Z)-#'#%
). 2rava sopstvenika
lan 3".
&opstvenik, odnosno pravno li!e koje koristi i upravlja kulturnim dobrom 'u daljem
tekstu sopstvenik( ima pravo
)( da koristi kulturno dobro na nain koji je u skladu s odredbama ovog zakona i
merama utvrenim na osnovu njega#
*( na pravinu naknadu u sluaju zabrane korienja ili ogranienja korienja
kulturnog dobra i
+( na naknadu tete koju trpi usled mere kojom je obezbeena dostupnost
kulturnog dobra javnosti.
:isina tete iz stava ). taka +( ovog lana utvruje se sporazumno, shodno
pravilima imovinskog prava, a u sluaju spora, visinu tete utvruje nadleni sud u
vanparninom postupku.
&opstvenik ima pravo na naknadu tete koju trpi za vreme izvoenja mera
tehnike zatite na kulturnom dobru.
*. Obaveze i odgovornosti sopstvenika
lan 31.
&opstvenik je duan da
)( uva i odrava kulturno dobro i sprovodi utvrene mere zatite,
7
*( neodlono obavetava ustanovu zatite o svim pravnim i fzikim promenama
nastalim u vezi s kulturnim dobrom,
+( dozvoli nauna i struna istraivanja, tehnika i druga snimanja, kao i izvoenje
mera tehnike zatite na kulturnom dobru u skladu s odredbama ovog zakona i
,( obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti.
&opstvenik je duan da snosi trokove za izvravanje obaveza iz stava ). taka )(
ovog lana, do visine prihoda ostvarenih od kulturnog dobra.
lan 32.
&opstvenik ne sme da
)( koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu s njegovom prirodom,
namenom i znaajem ili na nain koji moe dovesti do oteenja kulturnog dobra#
*( raskopava, rui, prepravlja, preziuje, prerauje ili vri bilo kakve radove koji
mogu naruiti svojstva kulturnog dobra bez utvrenih uslova i saglasnosti
nadlenog organa i
+( rasparava zbirke, kolek!ije i $ondove kulturnih dobara bez utvrenih uslova i
saglasnosti nadlene ustanove zatite.
lan 33.
Kad sopstvenik ne izvrava mere zatite, ili ih ne izvrava s panjom dobrog
domaina, odnosno kad privremeno ili trajno napusti kulturno dobro tako da postoji
opasnost da ono bude oteeno ili uniteno, ministarstvo nadleno za poslove
kulture moe odrediti da se kulturno dobro preda fzikom ili pravnom li!u kao
starao!u za sprovoenje mera zatite kulturnog dobra, uz njegovu saglasnost.
3ktom iz stava ). ovog lana odreuju se prava i obaveze starao!a.
&tarao!u za sprovoenje mera zatite kulturnog dobra, na njegov zahtev, pripada
naknada za rad i trokove sprovoenja utvrenih mera zatite na kulturnom dobru.
lan 34.
4 sluaju prodaje kulturnog dobra u privatnoj svojini za ije su odravanje,
popravku i druge mere tehnike zatite uloena sredstva bu/eta sopstvenik je
duan nadoknaditi iznos za koji se, usled ulaganja tih sredstava, poveala vrednost
kulturnog dobra.
1a nepokretno kulturno dobro iz stava ). ovog lana do izvrenja obaveze stavlja
se hipoteka.
+. 0ruga ogranienja prava svojine i korienja kulturnog dobra
lan 35.
&opstvenik je duan da ustupi kulturno dobro radi izlaganja na izlobama
organizovanim na osnovu ugovora o meunarodnoj kulturnoj saradnji, odnosno
drugim znaajnim povremenim izlobama, ako zakonom nije drugaije odreeno.
8
Kulturno dobro ustupljeno na osnovu stava ). ovog lana, mora se vratiti
sopstveniku najkasnije u roku od est mese!i od dana preuzimanja kulturnog dobra
radi izlaganja, ako drukije nije dogovoreno.
Kad sopstvenik kulturnog dobra odbije da preda kulturno dobro radi izlaganja, u
skladu s odredbama stava ). ovog lana, organizator izlobe moe u vanparninom
postupku ostvariti ustupanje kulturnog dobra u te svrhe.
3ko ustanova zatite odbije da ustupi kulturno dobro koje uva u svrhe odreene u
stavu ). ovog lana, o ustupanju e odluiti ministarstvo nadleno za poslove
kulture.
,. Obaveze sopstvenika dobara koja uivaju prethodnu zatitu
lan 36.
&opstvenik je duan da
)( prijavi dobra nadlenoj ustanovi zatite i dostavi joj podatke koje trai#
*( uva, odrava i upotrebljava dobra u skladu s njihovom prirodom i namenom#
+( dopusti ustanovi zatite pregled dobara i uzimanje potrebnih podataka za
dokumenta!iju o njima i
,( pribavi uslove za preduzimanje mera tehnike zatite i pribavi saglasnost
nadlene ustanove zatite za preduzimanje mera i radova na dobru kojima se mogu
prouzrokovati promene izgleda, oblika ili namene dobra ili povrediti njegova
svojstva.
-. Obaveze organa, ustanova, preduzea i drugih pravnih li!a u toku ijeg rada
nastaje registraturski materijal i arhivska graa
lan 37.
0ravni organi i organiza!ije, organi jedini!a teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, ustanove, preduzea i druga pravna li!a u toku ijeg rada nastaje
registraturski materijal, duni su da
)( oznaavaju i datiraju registraturski materijal i vode osnovnu eviden!iju o
njemu#
*( uvaju registraturski materijal u sreenom i bezbednom stanju#
+( klasifkuju i arhiviraju registraturski materijal i
,( odabiraju arhivsku grau i izluuju bezvredni registraturski materijal u roku od
godine dana od dana isteka utvrenog roka uvanja.
<zlueni bezvredni registraturski materijal moe se unititi samo na osnovu
pismenog odobrenja nadlenog arhiva.
lan 3.
0ravni organi i organiza!ije, organi jedini!a teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, ustanove, preduzea i druga pravna li!a utvruju
9
)( nain evidentiranja registraturskog materijala, njegovog uvanja, klasifka!ije i
arhiviranja, ako za pojedine organe i organiza!ije zakonom nije drukije odreeno#
*( liste kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja i
+( nain zatite i korienja podataka i dokumenata nastalih u pro!esu automatske
obrade podataka.
=iste kategorija registraturskog materijala s rokovima uvanja utvruju se u
saglasnosti s nadlenim arhivom.
lan 3!.
&reena i popisana arhivska graa predaje se na uvanje nadlenom arhivu posle
+9 godina, raunajui od dana nastanka grae.
4stanova zatite moe odluiti da se arhivska graa predaje posle +9 godina,
svake pete godine.
4stanova zatite moe na zahtev zainteresovanih organa, organiza!ija i ustanova
produiti rok iz stava ). ovog lana.
3rhivska graa predaje se na mestu koje odredi ustanova zatite.
Ko predaje arhivsku grau daje miljenje o uslovima njenog korienja.
<zuzetno, kada to zahtevaju potrebe imao!a arhivske grae, rok iz stava ). ovog
lana moe da se skrati sporazumom izmeu imao!a arhivske grae i nadlenog
arhiva.
lan 4".
Organ uprave nadlean za unutranje poslove stara se o uvanju arhivske grae
nastale u njegovom radu u za to posebno obrazovanom arhivskom odeljenju, a
moe je pod uslovima koje sam odredi predati u !elini odgovarajuoj ustanovi
zatite, shodno odredbama lana +>. ovog zakona.
lan 41.
Odabrana, sreena i popisana arhivska graa kao i registraturski materijal, nastali
u radu organa, ustanova, preduzea i drugih pravnih li!a koji su ukinuti ili su
prestali s radom, smatraju se dospelim za preuzimanje, ako niko nije preuzeo
njihova prava i obaveze.
7. Obaveza dostavljanja publika!ija, odnosno flmova za javno prikazivanje
a( 0ostavljanje publika!ija
lan 42.
2reduzee koje je tampalo, odnosno zavrilo tampanje publika!ije duno je da
1arodnoj bibliote!i &rbije dostavi )9 primeraka svake publika!ije odmah po
zavrenom tampanju.
1arodna biblioteka &rbije dostavlja po jedan primerak svake primljene publika!ije
?ibliote!i ;ati!e srpske u 1ovom &adu i 1arodnoj i univerzitetskoj bibliote!i Kosova
i ;etohije u 2ritini.
10
Obavezu dostavljanja publika!ije iz stava ). ovog lana duan je da izvri izdava
publika!ije ukoliko je publika!ija tampana izvan .epublike &rbije.
Obavezu dostavljanja publika!ije iz stava ). ovog lana tampar, odnosno izdava
publika!ije iz pokrajine izvrava preko ?iblioteke ;ati!e srpske u 1ovom &adu i
1arodne i univerzitetske biblioteke Kosova i ;etohije u 2ritini.
Od obaveznog dostavljanja iz stava ). ovog lana izuzimaju se publika!ije koje
sadre podatke koji u skladu sa zakonom i aktom izdavaa tih publika!ija
predstavljaju tajnu.
Organi i organiza!ije koji su izdali publika!ije iz stava -. ovog lana, duni su da
trajno uvaju po dva primerka svake izdate publika!ije.
lan 43.
2ublika!ijom u smislu lana ,*. ovog zakona smatraju se knjige, kao i knjige s
gramo$onskom ploom, audio ili video kasetom, geogra$skom kartom i slinim
prilozima 'kombinovana publika!ija(, broure, separati, asopisi, novine, umetnike
reproduk!ije, muzikalije, geogra$ske karte, atlasi, globusi svih vrsta, planovi
naseljenih mesta, plakati, katalozi, programi, razgledni!e i tampane $otografje,
dijapozitivi i slino, kao i doda!i uz njih umnoeni grafkim putem, kao i
gramo$onske ploe i kompakt diskovi, audio i video kasete, snimljene kompjuterske
diskete i druga dela koja se umnoavaju tampanjem ili na slian nain.
Obaveza tampara, odnosno izdavaa iz lana ,*. ovog zakona odnosi se i na
publika!ije tampane na vie jezika 'za svaki jezik( ili na oba pisma 'za svako
pismo(, na svako izdavanje publika!ije, kao i na ponovljena, izmenjena i dopunjena
izdanja.
lan 44.
<zdava publika!ije duan je da svakog poslednjeg dana u mese!u dostavlja
izvetaj o svim tampanim stvarima u toku tog mese!a 1arodnoj bibliote!i &rbije.
lan 45.
1ain uvanja i korienja publika!ija koje se kao obavezni primerak uvaju u
odreenim bibliotekama ureuje 1arodna biblioteka &rbije.
b( 0ostavljanje flmova
lan 46.
2roizvoai flmova namenjenih za javno prikazivanje bez obzira u kojoj su tehni!i
snimljeni, duni su da @ugoslovenskoj kinote!i u ?eogradu u prvoj godini
prikazivanja flma, predaju po jednu nekorienu kopiju svakog proizvedenog flma,
s odgovarajuom dokumenta!ijom.
Obavezu iz stava ). ovog lana ima i proizvoa koji snima flm u saradnji s
proizvoaem ije sedite, odnosno prebivalite nije na teritoriji .epublike.
2reduzea koja uvoze flmove duna su, odmah po isteku li!en!e flma, da predaju
@ugoslovenskoj kinote!i u ?eogradu najbolju kopiju svakog uvezenog flma za javno
prikazivanje.
11
5ilmovi koji su predati @ugoslovenskoj kinote!i na osnovu st. ). do +. ovog lana
mogu da se koriste samo na nain utvren ovim zakonom.
IV glava
%#VR2'V)N*E $%&#%RN'( DOB)R)
). 4tvrivanje nepokretnih kulturnih dobara
lan 47.
:lada .epublike &rbije utvruje nepokretna kulturna dobra, ako ovim zakonom nije
drukije odreeno.
3kt o utvrivanju nepokretnog kulturnog dobra sadri naziv i opis kulturnog
dobra, grani!e zatiene okoline, kao i mere zatite vezane za uvanje, odravanje i
korienje kulturnog dobra i njegove zatiene okoline 'katastarske i zemljino"
knjine podatke(.
&astavni deo akta iz stava *. ovog lana ini i spisak pokretnih dobara od
posebnog kulturnog i istorijskog znaaja koja se nalaze u nepokretnom kulturnom
dobru.
3kt iz stava ). ovog lana objavljuje se u A&lubenom glasniku .epublike &rbijeA.
lan 4.
4 postupku utvrivanja nepokretnih kulturnih dobara .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture duan je da obrazloi razloge koji ukazuju na to da su svojstva
odreene nepokretnosti od posebnog kulturnog i istorijskog znaaja i priloi
miljenja sopstvenika nepokretnosti, odnosno dokaz da je izvreno javno
oglaavanje radi davanja tog miljenja i da je protekao rok od +9 dana od javnog
oglaavanja, kao i miljenja zainteresovanih organa i ustanova.
.epubliki zavod za zatitu spomenika kulture duan je da u postupku utvrivanja
nepokretnih kulturnih dobara dostavi naziv, opis kulturnog dobra, grani!e zatiene
okoline 'katastarske zemljino"knjine podatke(, mere zatite vezane za uvanje,
odravanje i korienje tog kulturnog dobra i njegove okoline.
4koliko se nepokretnost koja se predlae za kulturno dobro nalazi izvan naseljenih
mesta, .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture prilae miljenje ustanove
koja vri delatnost zatite prirode o posebnim merama zatite i grani!ama
zatiene okoline, u skladu s propisom o zatiti prirode.
*. 4tvrivanje pokretnih kulturnih dobara
lan 4!.
2okretna kulturna dobra utvruje muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka, iji je osniva
.epublika, autonomna pokrajina, grad ili optina, ako ovim zakonom nije drukije
odreeno.
lan 5".
12
3kt o utvrivanju pokretnog kulturnog dobra sadri opis i vreme nastanka
kulturnog dobra, vrstu, mesto gde se nalazi, mere zatite, ime sopstvenika, kao i
pravni osnov prema kome dri kulturno dobro.
3kt iz stava ). ovog lana moe se doneti po skraenom postupku, ako postoji
osnovana pretpostavka da stvar moe da se uniti, oteti ili nestane.
lan 51.
4stanove zatite dune su da vre reviziju pokretnih kulturnih dobara najmanje
jedanput u deset godina.
lan 52.
4 postupku utvrivanja pokretnih kulturnih dobara primenjuju se odredbe %akona
o optem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
2o albama protiv reenja donetih u upravnom postupku pokrenutom radi
utvrivanja pokretnih kulturnih dobara, u drugom stepenu reava ministarstvo
nadleno za poslove kulture.
+. Kulturna dobra na osnovu ovog zakona
lan 53.
4metniko"istorijska dela, arhivska graa, flmska graa i stara i retka knjiga, koje
uvaju ustanove zatite, kulturna su dobra na osnovu ovog zakona.
3rhivska i flmska graa nastala u radu dravnih organa i organiza!ija, organa
jedini!a teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanova, preduzea, drugih
pravnih li!a i pojedina!a, koju oni uvaju u skladu s ovim zakonom, kulturna su
dobra na osnovu ovog zakona.
,. 4tvrivanje mera zatite
lan 54.
;ere zatite koje se ureuju aktom o utvrivanju kulturnih dobara obuhvataju
)( blie uslove uvanja, odravanja i korienja kulturnog dobra#
*( tehniko"zatitne mere radi obezbeivanja kulturnog dobra od oteenja,
unitenja i krae#
+( nain obezbeivanja korienja i dostupnosti kulturnog dobra javnosti#
,( ogranienja i zabrane u pogledu raspolaganja kulturnim dobrom i njegove
upotrebe, u skladu sa zakonom#
-( ogranienja, odnosno zabrane izvoenja odreenih graevinskih radova,
promene oblika terena i korienja zemljita u okviru zatiene okoline kulturnog
dobra, kao i promene namena pojedinih kulturnih dobara i
7( uklanjanje graevinskog ili drugog objekta ije postojanje ugroava zatitu ili
korienje kulturnog dobra.
;ere zatite utvruju se i za zatienu okolinu nepokretnog kulturnog dobra.
lan 55.
13
4klanjanje graevinskog ili drugog objekta ije korienje, odnosno postojanje
ugroava zatitu ili korienje kulturnog dobra obavlja se u skladu sa zakonom
kojim se ureuje eksproprija!ija.
-. 4tvrivanje kulturnih dobara od veliko i od izuzetnog znaaja
lan 56.
1arodna skuptina .epublike &rbije utvruje kulturna dobra od izuzetnog znaaja.
:lada .epublika &rbije utvruje nepokretna kulturna dobra od velikog znaaja.
2okretna kulturna dobra od velikog znaaja utvruju 1arodni muzej u ?eogradu,
3rhiv &rbije, 1arodna biblioteka &rbije i @ugoslovenska kinoteka.
lan 57.
4stanove zatite svoje predloge za utvrivanje kulturnih dobara od izuzetnog
znaaja dostavljaju .epublikom zavodu za zatitu spomenika kulture, 1arodnom
muzeju u ?eogradu, 3rhivu &rbije, 1arodnoj bibliote!i &rbije i @ugoslovenskoj
kinote!i.
4z predlog iz stava ). ovog lana prilae se miljenje sopstvenika, kao i
zainteresovanih organa i ustanova.
Objedinjene predloge za utvrivanje kulturnih dobara od izuzetnog znaaja
ustanove zatite iz stava ). ovog lana dostavljaju ministarstvu nadlenom za
poslove kulture, radi upuivanja :ladi .epublike &rbije.
4stanova zatite svoje predloge za utvrivanje nepokretnih kulturnih dobara od
velikog znaaja dostavlja .epublikom zavodu za zatitu spomenika kulture.
Objedinjene predloge za utvrivanje nepokretnih kulturnih dobara od velikog
znaaja, .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture dostavlja ministarstvu
nadlenom za poslove kulture, radi upuivanja :ladi .epublike &rbije.
4mesto miljenja sopstvenika moe se pribaviti dokaz da je izvreno javno
oglaavanje radi davanja tog miljenja i da je protekao rok od +9 dana od javnog
oglaavanja.
lan 5.
3kt o utvrivanju kulturnog dobra od izuzetnog znaaja, odnosno akt o utvrivanju
nepokretnih kulturnih dobara od velikog znaaja, objavljuje se u A&lubenom
glasniku .epublike &rbijeA.
V glava
%,'S % RE/'S#)R $%&#%RN'( DOB)R)
lan 5!.
1a osnovu akta o utvrivanju, kulturno dobro upisuje se u registar kulturnih
dobara.
4z akt, na osnovu koga je izvren upis u registar kulturnih dobara, uva se i
dokumenta!ija o kulturnom dobru.
14
lan 6".
.egistar kulturnih dobara vode ustanove zatite po vrstama kulturnih dobara, ako
ovim zakonom nije drukije odreeno.
1a kulturna dobra upisana u registar kulturnih dobara stavlja se oznaka da su pod
posebnom zatitom.
;inistar kulture propisae izgled, sadrinu i nain stavljanja oznaka iz stava *.
ovog lana na kulturna dobra, po njihovim vrstama.
lan 61.
%a svaku vrstu kulturnih dobara vode se !entralni registri.
Bentralne registre kulturnih dobara vode .epubliki zavod za zatitu spomenika
kulture, 1arodni muzej u ?eogradu, 3rhiv &rbije, 1arodna biblioteka &rbije i
@ugoslovenska kinoteka.
4stanove zatite dune su da podatke o kulturnim dobrima za koje vode registar
dostavljaju ustanovama zatite koje vode !entralne registre kulturnih dobara u roku
do +9 dana od dana upisa kulturnog dobra u registar.
lan 62.
;inistar kulture propisuje koji se poda!i o kulturnom dobru upisuju u registar, na
koji nain se vodi registar kulturnih dobara i !entralni registri kulturnih dobara, koja
se dokumenta!ija o kulturnim dobrima obrazuje i uva uz registre, kao i nain na
koji se kulturna dobra upisuju u registre.
;inistar kulture propisae nain voenja eviden!ije o dobrima koja uivaju
prethodnu zatitu, po njihovim vrstama.
lan 63.
Kulturno dobro koje je uniteno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva od
posebnog kulturnog i istorijskog znaaja, ili je trajno izneto ili izvezeno u
inostranstvo, brie se iz registra kulturnih dobara.
3kt o brisanju kulturnog dobra iz registra donosi se na nain i u postupku, kao i akt
o utvrivanju kulturnog dobra.
lan 64.
4 javnoj knjizi o eviden!iji nepokretnosti i pravima na njima izvrie se zabeleba
upisa, odnosno brisanje svojstva kulturnog dobra, na osnovu podataka iz registra
kulturnih dobara koje dostavlja ustanova zatite koja je izvrila upis u registar
kulturnih dobara i njihove zatiene okoline.
VI glava
DE&)#NOS# Z)-#'#E $%&#%RN'( DOB)R) ' %S#)NOVE Z)-#'#E
). 0elatnost zatite kulturnih dobara
lan 65.
0elatnost zatite kulturnih dobara ine
)( istraivanje i evidentiranje dobara koja uivaju prethodnu zatitu#
15
*( predlaganje i utvrivanje kulturnih dobara#
+( voenje registra i dokumenta!ije o kulturnim dobrima#
,( pruanje strune pomoi na uvanju i odravanju kulturnih dobara
sopstveni!ima i korisni!ima tih dobara#
-( staranje o korienju kulturnih dobara u svrhe odreene ovim zakonom#
7( predlaganje i praenje sprovoenja mera zatite kulturnih dobara#
8( prikupljanje, sreivanje, uvanje, odravanje i korienje pokretnih kulturnih
dobara#
6( sprovoenje mera tehnike i fzike zatite kulturnih dobara#
>( izdavanje publika!ija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj
zatiti#
)9( izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prirodnih oblika
kulturno"obrazovne delatnosti i
))( drugi poslovi u oblasti zatite kulturnih dobara utvreni ovim zakonom i na
osnovu njega.
lan 66.
2oslove u okviru delatnosti zatite kulturnih dobara mogu obavljati li!a s
odgovarajuom strunom spremom i poloenim strunim ispitom.
2oslove utvrene lanom 7-. ta. )( do 8( i ta. >( i )9( ovog zakona, mogu
obavljati li!a s visokom strunom spremom, a poslove iz ta. 6( i ))( li!a s najmanje
srednjom strunom spremom u etvorogodinjem trajanju.
lan 67.
4tvrivanje strune osposobljenosti radnika iz lana 77. ovog zakona vri se
polaganjem strunog ispita.
2rograme za polaganje strunih ispita po strukama i nain polaganja propisuje
ministar kulture.
lan 6.
%avisno od poslova na kojima rade, pripravni!i polau struni ispit u .epublikom
zavodu za zatitu spomenika kulture, 3rhivu &rbije, 1arodnom muzeju u ?eogradu,
@ugoslovenskoj kinote!i, a pripravni!i koji rade na zatiti stare i retke knjige polau
struni ispit u 1arodnoj bibliote!i &rbije.
Crokove prvog polaganja strunog ispita snosi ustanova zatite u kojoj radi li!e
koje polae struni ispit.
lan 6!.
.adnik koji je u toku rada u ustanovi zatite poloio struni ispit a stekao je vii
stepen obrazovanja, moe da obavlja poslove zatite kulturnih dobara tog stepena
obrazovanja, ako poloi deo strunog ispita za taj stepen obrazovanja.
.adnik koji je poloio struni ispit za vrenje drugih poslova i zadataka, moe da
zasnuje radni odnos u ustanovi zatite i obavlja poslove zatite kulturnih dobara
16
najdue godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa, s tim da u tom roku poloi
deo strunog ispita za odgovarajui stepen, odnosno vrstu obrazovanja.
*. Osnivanje i rad ustanova zatite
lan 7".
4stanove zatite su zavod za zatitu spomenika kulture, muzej, arhiv i kinoteka.
?iblioteka koja obavlja zatitu stare i retke knjige ima poloaj ustanove zatite
utvrene ovim zakonom.
2oslove zatite kulturnih dobara iz lana 7-. ta. -(, 8(, >( i )9( ovog zakona mogu
da obavljaju i druga pravna li!a koja ispunjavaju uslove u skladu s odredbama ovog
zakona.
lan 71.
4stanova zatite moe se osnovati i poeti s radom i obavljati delatnost ako su
ispunjeni i posebni uslovi u pogledu prostorija, tehnike opreme i strunog kadra.
;inistar kulture propisuje blie uslove iz stava ). ovog lana.
;inistarstvo nadleno za poslove kulture utvruje ispunjenost uslova za poetak
rada i obavljanje delatnosti ustanova zatite utvrenih ovim zakonom.
lan 72.
4stanove zatite imaju pravo aktivne legitima!ije u pogledu ostvarivanja mera
zatite i korienja kulturnih dobara i pokretanja krivinog i prekrajnog postupka.
lan 73.
1aziv, ime i lik kulturnog dobra mogu se koristiti u komer!ijalne svrhe samo po
odobrenju ustanove zatite u iji delokrug spada zatita tog kulturnog dobra.
;inistarstvo nadleno za poslove kulture daje odobrenje iz stava ). ovog lana za
kulturna dobra od izuzetnog znaaja.
+. 4stanove zatite po vrstama kulturnih dobara
lan 74.
%avod za zatitu spomenika kulture vri delatnost zatite spomenika kulture,
prostornih kulturno"istorijskih !elina, arheolokih nalazita i znamenitih mesta.
;uzej vri delatnost zatite umetniko"istorijskih dela.
3rhiv vri delatnost zatite arhivske grae i registraturskog materijala.
Kinoteka vri delatnost zatite flmske grae.
2oslovi zatite znamenitih mesta i zatite prirodnih prostora u zatienoj okolini
nepokretnog kulturnog dobra obavlja ustanova koja vri delatnost zatite prirode.
0elatnost zatite stare i retke knjige vre biblioteke koje imaju $ondove stare i
retke knjige i radnike, s odgovarajuom strunom spremom, osposobljene za
vrenje poslova u delatnosti zatite kulturnih dobara.
lan 75.
%avod za zatitu spomenika kulture, pored poslova iz lana 7-. ovog zakona
17
)( prouava nepokretna kulturna dobra i izrauje studije, elaborate i projekte s
odgovarajuom dokumenta!ijom radi naj!elishodnije zatite i korienja odreenog
nepokretnog kulturnog dobra#
*( uestvuje u postupku pripremanja prostornih i urbanistikih planova putem
dostavljanja raspoloivih podataka i uslova zatite nepokretnih kulturnih dobara i
uestvuje u razmatranju predloga prostornih i urbanistikih planova#
+( objavljuje grau o preduzetim radovima na nepokretnim kulturnim dobrima#
,( izrauje projekte za izvoenje radova na nepokretnim kulturnim dobrima i
izvodi te radove u skladu sa zakonom#
-( ostvaruje uvid u sprovoenje mera zatite i korienja nepokretnih kulturnih
dobara i
7( obavlja i druge poslove utvrene ovim zakonom.
lan 76.
3rhiv, pored poslova iz lana 7-. ovog zakona
)( vri struni nadzor nad arhiviranjem, uvanjem, strunim odravanjem i
odabiranjem arhivske grae, kao i izluivanjem bezvrednog registraturskog
materijala, koji se nalazi van arhiva#
*( nalae preduzimanje mera za otklanjanje utvrenih nedostataka u pogledu
zatite arhivske grae i registraturskog materijala#
+( preuzima, uva i odrava arhivsku grau#
,( sreuje i obrauje arhivsku grau#
-( objavljuje arhivsku grau i
7( vri istraivanja radi stvaranja !elina arhivske grae 'arhivski $ond(.
3rhiv moe obrazovati odeljenja i u mestu van svog sedita.
lan 77.
;uzej, pored poslova iz lana 7-. ovog zakona
)( uva i odrava umetniko"istorijska dela koja se kod njega nalaze#
*( obezbeuje korienje umetniko"istorijskih dela u kulturne i druge svrhe putem
njihovog izlaganja u okviru stalnih ili povremenih izlobi i na drugi nain i
+( stara se o uvanju i odravanju zatienih umetniko"istorijskih dela koja se
nalaze van muzeja na teritoriji na kojoj vri delatnost zatite ovih dela.
;uzej moe obrazovati stalne zbirke i odeljenja i u mestu van svog sedita.
lan 7.
Kinoteka, pored poslova iz lana 7-. ovog zakona
)( prikuplja, sreuje i uva flmsku grau i
*( obezbeuje korienje flmske grae u kulturne svrhe, putem javnog
prikazivanja u svojim prostorijama i na drugi nain.
lan 7!.
18
Bentralne ustanove zatite kulturnih dobara jesu .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture, 3rhiv &rbije, 1arodni muzej u ?eogradu, 1arodna biblioteka
&rbije i @ugoslovenska kinoteka.
Bentralna ustanove zatite kulturnih dobara
)( ostvaruju uvid u stanje kulturnih dobara i preduzimaju mere u vezi s njihovom
zatitom i korienjem#
*( pruaju strunu pomo i unapreuju rad na zatiti kulturnih dobara, naroito u
pogledu savremenih metoda strunog rada#
+( staraju se o strunom usavravanju radnika koji rade na poslovima zatite
kulturnih dobara#
,( vode !entralne registre za kulturna dobra po vrstama, kao i dokumenta!iju o
tim kulturnim dobrima i
-( obrazuju i vode kompjuterski in$orma!ioni !entar kulturnih dobara po vrstama.
lan ".
.epubliki zavod za zatitu spomenika kulture pored poslova iz l. 8-. i 8>. ovog
zakona
)( stara se o zatiti nepokretnih kulturnih dobara#
*( stara se o jedinstvenoj primeni kriterijuma u pogledu predlaganja za
utvrivanje nepokretnosti za kulturna dobra i utvrivanje nepokretnih kulturnih
dobara od velikog i od izuzetnog znaaja#
+( vodi eviden!iju i dokumenta!iju o nepokretnostima od posebnog znaaja za
istoriju i kulturu .epublike, koje se nalaze u zemlji i u inostranstvu i stara se o
njihovom ouvanju#
,( stara se o jedinstvenoj primeni meunarodnih konven!ija i drugih
meunarodnih akata na teritoriji .epublike.
1a zahtev zainteresovanih ustanova ili graana, .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture utvruje da li odreene stvari, izuzev publika!ija, koje uivaju
prethodnu zatitu, odnosno za koje se pretpostavlja da imaju svojstva takvih stvari,
mogu da se privremeno ili trajno izvezu u inostranstvo.
lan 1.
3rhiv &rbije obavlja delatnost zatite registraturskog materijala i arhivske grae,
poslove iz l. 87. i 8>. ovog zakona u pogledu zatite i korienja registraturskog
materijala i arhivske grae, kao i poslove oko istraivanja i kopiranja arhivske grae
od posebnog znaaja za istoriju .epublike &rbije koja se nalazi u inostranstvu.
lan 2.
1arodni muzej u ?eogradu obavlja poslove zatite iz l. 88. i 8>. ovog zakona u
pogledu umetniko"istorijskih dela, kao i poslove oko staranja o ouvanju
umetniko"istorijskih dela od posebnog znaaja za istoriju i kulturu .epublike &rbije
koja se nalaze u inostranstvu.
lan 3.
19
1arodna biblioteka &rbije obavlja delatnost zatite stare i retke knjige koje uva u
svojim $ondovima i biblioteke grae koja joj se dostavlja na osnovu ovog zakona i
stara se o ouvanju stare i retke knjige od posebnog znaaja za istoriju i kulturu
.epublike &rbije koja se nalazi u inostranstvu.
1arodna biblioteka &rbije obavlja i poslove iz lana 8>. ovog zakona u pogledu
zatite i korienja stare i retke knjige.
1arodna biblioteka &rbije, ?iblioteka ;ati!e srpske u 1ovom &adu i 1arodna i
univerzitetska biblioteka u 2ritini, na zahtev zainteresovanih ustanova ili graana
utvruju da li odreene publika!ije koje uivaju prethodnu zatitu, odnosno za koje
se pretpostavlja da imaju svojstva takvih stvari, mogu da se privremeno ili trajno
izvezu u inostranstvo.
lan 4.
@ugoslovenska kinoteka u ?eogradu obavlja delatnost zatite flmske grae i
obavlja poslove iz lana 8>. ovog zakona u pogledu zatite i korienja ove grae.
lan 5.
;inistar kulture utvruje koji zavodi za zatitu spomenika kulture, arhivi, muzeji i
biblioteke i za koju teritoriju obavljaju poslove zatite nepokretnih, odnosno
pokretnih kulturnih dobara, kao i nadlenost muzeja prema vrstama umetniko"
istorijskih dela.
,. Duvanje i korienje kulturnih dobara u muzeju, arhivu, kinote!i i bibliote!i
lan 6.
4metniko"istorijska dela, arhivsku grau, flmsku grau i staru i retku knjigu
uvaju muzeji, arhivi, kinoteke i odreene biblioteke.
4stanove iz stava ). ovog lana dune su da pokretna kulturna dobra prikupljaju,
preuzimaju, uvaju, struno obrauju i obezbeuju njihovo korienje u skladu s
ovim zakonom.
lan 7.
;uzej, arhiv, kinoteka i odreena biblioteka duni su da obezbedi stalni nadzor
pokretnih kulturnih dobara od strane za to osposobljenih radnika.
4stanove zatite iz stava ). ovog lana mogu izlagati kulturna dobra ako su ta
kulturna dobra obezbeena od poara, fziko"hemijskih i biolokih uzronika
oteenja i neovlaenog otuenja u prostorijama gde se stalno uvaju i izlau, kao
i mestu privremenog izlaganja.
Kad se u ustanovi zatite iz stava ). ovog lana ne mogu obezbediti uslovi za
odgovarajue uvanje odreenog kulturnog dobra, ministar kulture moe odrediti
da se to dobro preda na uvanje odreenoj ustanovi zatite koja moe obezbediti
njegovu potpuniju zatitu i dostupnost javnosti.
lan .
4stanove zatite ne mogu izlagati pokretna kulturna dobra koja nisu kategorisana,
obraena i upisana u registar kulturnih dobara.
lan !.
20
;inistar kulture utvrdie pokretna kulturna dobra od izuzetnog znaaja koja se ne
mogu izlagati van ustanova zatite kojima su poverena na uvanje.
3kt o utvrivanju kulturnih dobara iz stava ). ovog lana objavljuje se u
A&lubenom glasniku .epublike &rbijeA.
2okretna kulturna dobra iz stava ). ovog lana izuzetno se mogu izloiti van
ustanove zatite, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadlenog za
poslove kulture.
lan !".
4stanove zatite koje obavljaju poslove iz lana 8>. ovog zakona donose struna
uputstva o uslovima i nainu uvanja, korienja i odravanja odgovarajue vrste
pokretnih kulturnih dobara i staraju se o njihovom sprovoenju, kao i obezbeenju
kulturnih dobara od poara, fziko"hemijske i bioloke razgradnje i neovlaenog
otuenja.
lan !1.
.adi propagiranja kulturnih dobara, ustanove mogu ustupati, uz naknadu ili bez
nje, kopije, odlivke i reproduk!ije kulturnih dobara koje uvaju, ako je to u skladu s
prirodom i namenom ovih dobara, u smislu ovog zakona.
lan !2.
5otogra$sko ili flmsko snimanje neokretnih kulturnih dobara koje zahteva montau
skela, kulisa ili druge tehnike opreme, korienje kranova, upotrebu rasvetnih tela
ukupne snage preko dva kilovata ili posebne interven!ije na kulturnom dobru,
odnosno njegovoj zatienoj okolini, moe se vriti samo na osnovu dozvole
nadlenog zavoda za zatitu spomenika kulture.
lan !3.
3rhivska graa i registraturski materijal, nastali u radu dravnih organa i
organiza!ija, organa jedini!a teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,
politikih organiza!ija, ustanova i preduzea i drugih organiza!ija, verskih zajedni!a
i pojedina!a uvaju se kao !elina " arhivski $ond i ne mogu se rasparavati.
lan !4.
3rhivska i flmska graa mogu se koristiti samo po odobrenju odgovarajue
ustanove zatite.
4verenje o injeni!ama koje su sadrane u arhivskoj grai, arhivi izdaju u skladu
sa %akonom o optem upravnom postupku.
3rhivi mogu izdati i prepise dokumenata koje uvaju kao arhivsku grau.
lan !5.
&trani dravljani mogu da koriste arhivsku, odnosno flmsku grau, samo na
osnovu posebne dozvole, u skladu s odredbama ovog zakona koje se odnose na
korienje ove grae.
0ozvolu iz stava ). ovog lana daje ministarstvo nadleno za poslove kulture, u
skladu s meunarodnim ugovorima, odnosno sporazumima odreenih organiza!ija
21
o $aktikom re!ipro!itetu korienja arhivske i flmske grae a po prethodno
pribavljenom miljenju ustanove ija se graa koristi.
-. 2rikupljanje, uvanje i izlaganje umetniko"istorijskih dela i arhivske grae 'muzej
u sastavu i arhivsko odeljenje(
lan !6.
4stanove, preduzea i druge organiza!ije mogu obavljati poslove uvanja i
izlaganja umetniko"istorijskih dela vezanih za vrenje njihove delatnosti 'u daljem
tekstu muzej u sastavu(.
2rava i obaveze radnika koji rade na poslovima muzeja u sastavu, u pogledu
korienja umetniko"istorijskih dela, utvruju se aktima organiza!ija iz stava ).
ovog lana, u skladu s odredbama ovog zakona.
1a obrazovanje i struni rad muzeja u sastavu shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona koje se odnose na muzeje.
lan !7.
0ravni organi i organiza!ije, organi jedini!a teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave, ustanove i preduzea ili druge organiza!ije mogu u svom sastavu
imati arhivsko odeljenje za obavljanje poslova zatite arhivske grae nastale u
njihovom radu, ako je to neophodno za izvravanje njihovih zadataka.
2rava i obaveze radnika koji rade na poslovima arhivskog odeljenja, u pogledu
korienja arhivske grae, utvruju se aktima organiza!ija iz stava ). ovog lana, u
skladu s odredbama ovog zakona.
1a obrazovanje i struni rad arhivskih odeljenja iz stava ). ovog lana shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na arhive.
7. ;uzejska zbirka
lan !.
;uzejsku zbirku ini skup istorodnih ili raznorodnih umetniko"istorijskih dela.
;uzejsku zbirku mogu da uvaju ustanove, preduzea i druge organiza!ije i
pojedin!i.
;uzejska zbirka moe biti dostupna javnosti samo ako je prethodno struno
obraena i na struan nain izloena.
<zlaganje muzejske zbirke odobrava muzej kome je poverena delatnost zatite
kulturno"istorijskih dela na toj teritoriji.
VII glava
1ERE Z)-#'#E ' DR%/' R)DOV' N) $%&#%RN'1 DOBR'1)
). ;ere tehnike zatite na nepokretnim kulturnim dobrima
lan !!.
;erama tehnike zatite u smislu ovog zakona smatraju se radovi na
konzerviranju, restauriranju, rekonstruk!iji, revitaliza!iji i prezenta!iji kulturnih
dobara.
22
;ere tehnike zatite i drugi radovi kojima se mogu prouzrokovati promene oblika
ili izgleda nepokretnog kulturnog dobra ili povrediti njegova svojstva, mogu se
preduzimati ako se
)( utvrde uslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova#
*( pribavi saglasnost na projekat i dokumenta!iju za izvoenje ovih radova, u
skladu sa zakonom, i
+( pribave potrebni uslovi i odobrenja na osnovu propisa o planiranju i ureenju
prostora i izgradnji objekata.
Odredba stava *. ovog lana promenjuje se i u sluaju preduzimanja mera
tehnike zatite i drugih radova na zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra,
odnosno na dobru koje uiva prethodnu zatitu.
lan 1"".
4slove za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih radova na nepokretnim
kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog znaaja, u skladu sa lanom ,8.
st. *. i +. i lanom -,. ovog zakona, utvruje nadleni zavod za zatitu spomenika
kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog znaaja .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture.
O utvrenim uslovima iz stava ). ovog lana nadleni zavod duan je da u roku od
sedam dana obavesti .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture.
4slove za preduzimanje mera tehnike zatite, kada projekte i dokumenta!iju
izrauje nadleni zavod za zatitu spomenika kulture, utvruje .epubliki zavod za
zatitu spomenika kulture.
4slove za preduzimanje mera tehnike zatite, kada projekte i dokumenta!iju
izrauje .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture, utvruje ministarstvo
nadleno za poslove kulture.
lan 1"1.
&aglasnost na projekte i dokumenta!iju za izvoenje radova na nepokretnim
kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog znaaja daje nadleni zavod za
zatitu spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog znaaja, saglasnost
daje .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture.
O datoj saglasnosti iz stava ). ovog lana nadleni zavod duan je da u roku od
sedam dana obavesti .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture.
1a projekte i dokumenta!iju za izvoenje radova, koje izrauje nadleni zavod za
zatitu spomenika kulture, saglasnost daje .epubliki zavod za zatitu spomenika
kulture.
1a projekte i dokumenta!iju za izvoenje radova koje izrauje .epubliki zavod za
zatitu spomenika kulture, saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove
kulture.
23
1a projekte i dokumenta!iju za izvoenje radova pribavljaju se saglasnosti
propisane zakonom.
lan 1"2.
.adove na nepokretnom kulturnom dobru, predviene projektom i
dokumenta!ijom na koje je data saglasnost, mogu da izvode ustanove zatite i
druge ustanove i preduzea, druga pravna li!a i preduzetni!i, koji imaju struni
kadar i opremu propisanu u skladu s ovim zakonom.
lan 1"3.
3ko se radovi na nepokretnim kulturnim dobrima izvode bez utvrenih uslova za
preduzimanje mera tehnike zatite ili bez saglasnosti na projekat i dokumenta!iju,
nadleni zavod za zatitu spomenika kulture, odnosno .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture za kulturna dobra od izuzetnog znaaja, zabranie dalje
izvoenje radova i podneti zahtev nadlenom organu za ruenje, odnosno povraaj
u prvobitno stanje objekta, o troku investitora.
3ko se radovi na nepokretnom kulturnom dobru ne izvode u skladu s projektom i
dokumenta!ijom na koje je data saglasnost za izvoenje tih radova, nadleni zavod
za zatitu spomenika kulture, odnosno .epubliki zavod za zatitu spomenika
kulture za kulturna dobra od izuzetnog znaaja, obustavie privremeno radove i
utvrditi rok za ispunjenje uslova za nastavak tih radova.
4koliko investitor ne obustavi radove, nadleni zavod podnee zahtev nadlenom
organu za ruenje, odnosno za povraaj u prvobitno stanje objekta o troku
investitora.
lan 1"4.
.eenja kojima se utvruju uslovi za preduzimanje mera tehnike zatite i
izvoenje drugih radova, daje saglasnost na projekte i dokumenta!iju za izvoenje
radova na nepokretnim kulturnim dobrima, odnosno reenja o zabrani daljih
izvoenja radova i akt o ruenju, odnosno vraanju objekta u prvobitno stanje
donose se po skraenom postupku, u skladu s odredbama %akona o optem
upravnom postupku.
2rotiv reenja iz stava ). ovog lana, koje je doneo nadleni zavod za zatitu
spomenika kulture, moe se izjaviti alba .epublikom zavodu za zatitu spomenika
kulture. 2rotiv reenja iz stava ). ovog lana koje je doneo .epubliki zavod za
zatitu spomenika kulture, moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za poslove
kulture.
Ealba na reenje iz stava *. ovog lana ne zadrava izvrenje.
lan 1"5.
<nvestitor je duan da u roku od )- dana od dana zavretka radova na
nepokretnom kulturnom dobru o tome obavesti nadleni zavod koji je doneo reenje
o saglasnosti na projekat i dokumenta!iju za njihovo izvoenje.
1adleni zavod e u roku od pet dana od dana prijema obavetenja iz stava ).
ovog lana o troku investitora izvriti pregled i proveru na li!u mesta i zapisniki
24
utvrditi da li su radovi izvedeni u skladu s projektom i dokumenta!ijom na koje je
izdata saglasnost 'u daljem tekstu projekat(
3ko utvrdi da radovi nisu izvedeni u skladu s projektom, nadleni zavod iz stava ).
ovog lana e svojim reenjem naloiti investitoru da u odreenom roku izvedene
radove usaglasi s projektom.
4koliko investitor ne postupi u skladu s reenjem iz stava +. ovog lana, nadleni
zavod koji je doneo to reenje podnee zahtev nadlenom organu za ruenje,
odnosno za povraaj u prvobitno stanje objekta, o troku investitora.
lan 1"6.
O preduzimanju mera tehnike zatite i izvoenju drugih radova na nepokretnim
kulturnim dobrima i njihovoj zatienoj okolini investitor je duan da obezbedi
voenje dokumenta!ije u skladu s posebnim propisima i da po zavretku radova
preda primerak dokumenta!ije nadlenom zavodu za zatitu spomenika kulture, a
za kulturna dobra od izuzetnog znaaja .epublikom zavodu za zatitu spomenika
kulture.
lan 1"7.
4slovi uvanja, odravanja i korienja kulturnih dobara, kao i dobara koja uivaju
prethodnu zatitu i utvrene mere zatite, ugrauju se u prostorne i urbanistike
planove.
1adlena ustanova zatite duna je da uslove i mere iz stava ). ovog lana dostavi
organu nadlenom za pripremanje prostornog, odnosno urbanistikog plana u roku
od +9 dana od dana podnoenja zahteva.
%a dostavljanje uslova i mera iz stava ). ovog lana, nadlenoj ustanovi zatite
pripada naknada za dodatne trokove na teret organa nadlenog za pripremanje
prostornog, odnosno urbanistikog plana.
1adleni zavod, odnosno .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture daju
miljenja o na!rtima prostornih i urbanistikih planova koja se obavezno prilau
prilikom razmatranja i donoenja tih planova.
Organiza!ija zatite obavetava ministarstvo nadleno za poslove kulture u sluaju
da prostorni i urbanistiki planovi ne sadre uslove i mere iz stava ). ovog lana.
1a predlog ministarstva nadlenog za poslove kulture :lada .epublike &rbije moe
obustaviti od izvravanja prostorne i urbanistike planove kojima se, u dovoljnoj
meri, ne obezbeuje zatita i korienje kulturnih dobara, kao i dobara koja uivaju
prethodnu zatitu.
lan 1".
2remetanje nepokretnog kulturnog dobra na novu loka!iju moe se samo
izuzetno dozvoliti, ako za to postoje opravdani razlozi.
0ozvolu iz stava ). ovog lana za kulturna dobra daje .epubliki zavod za zatitu
spomenika kulture, a za kulturna dobra od izuzetnog i od velikog znaaja
ministarstvo nadleno za poslove kulture.
25
lan 1"!.
3ko se u toku izvoenja graevinskih i drugih radova naie na arheoloka
nalazita ili arheoloke predmete, izvoa radova je duan da odmah, bez
odlaganja prekine radove i obavesti nadleni zavod za zatitu spomenika kulture i
da preduzme mere da se nalaz ne uniti i ne oteti i da se sauva na mestu i u
poloaju u kome je otkriven.
3ko postoji neposredna opasnost oteenja arheolokog nalazita ili predmeta,
nadleni zavod za zatitu spomenika kulture privremeno e obustaviti radove dok
se na osnovu ovog zakona ne utvrdi da li je odnosna nepokretnost ili stvar kulturno
dobro ili nije.
3ko nadleni zavod za zatitu spomenika kulture ne obustavi radove, radove e
obustaviti .epubliki zavod za zatitu spomenika kulture.
lan 11".
<nvestitor objekta duan je da obezbedi sredstva za istraivanje, zatitu, uvanje,
publikovanje i izlaganje dobra koje uiva prethodnu zatitu koje se otkrije prilikom
izgradnje investi!ionog objekta " do predaje dobra na uvanje ovlaenoj ustanovi
zatite.
*. ;ere tehnike zatite na pokretnim kulturnim dobrima
lan 111.
;ere tehnike zatite na pokretnim kulturnim dobrima mogu se preduzimati, samo
ako se
)( obave prethodna istraivanja pomou fziko"hemijskih i drugih metoda u !ilju
utvrivanja hemijskog sastava materijala, tehnologije i tehnike izrade, stanja
kulturnog dobra i uzroka njegovog propadanja#
*( utvrdi metoda ili tehnika izvoenja mera tehnike zatite na osnovu rezultata
prethodnih istraivanja.
O izvrenim radovima iz stava ). ovog lana i njihovim rezultatima vodi se
dokumenta!ija.
;erama tehnike zatite pokretnih kulturnih dobara smatraju se poslovi na
njihovom odravanju 'konzerva!iji i restaura!iji(, nain smetaja i izlaganja.
%avisno od vrste pokretnih kulturnih dobara, 1arodni muzej u ?eogradu, 3rhiv
&rbije, 1arodna biblioteka &rbije i @ugoslovenska kinoteka, propisuju uslove i nain
preduzimanja mera tehnike zatite na pokretnim kulturnim dobrima.
+. <straivanja arheolokih nalazita
lan 112.
<skopavanje i istraivanje arheolokih nalazita obavlja nauna ustanova ili
ustanova zatite, u skladu s ovim zakonom.
;inistarstvo nadleno za poslove kulture odobrava arheoloko iskopavanje i
istraivanje arheolokog nalazita.
26
Odobrenje se moe izdati naunoj ustanovi ili ustanovi zatite ako ima sainjen
projekat o istraivanjima arheolokog nalazita, odgovarajue strune kadrove,
opremu i obezbeena sredstva za istraivanje i sprovoenje mera zatite nalazita i
nalaza.
lan 113.
Odobrenjem za iskopavanje i istraivanje arheolokog nalazita odreuje se
podruje na kome se mogu izvoditi radovi vrsta i obim radova, vreme u kome e se
radovi izvoditi i obaveze izvoaa radova u pogledu preduzimanja mera tehnike
zatite nalazita i nalaza.
4stanova koja vri arheoloka iskopavanja i istraivanja, odgovorna je za
sprovoenje mera zatite i obezbeenja arheolokog nalazita i nalaza.
lan 114.
3ko se arheoloka iskopavanja i istraivanja ne obavljaju u skladu s odobrenjem,
ministarstvo nadleno za poslove kulture moe naloiti privremeno obustavljanje
radova i utvrditi rok za ispunjenje uslova za nastavljanje radova, odnosno zabraniti
izvoenje radova ako se u odreenom roku ne ispune uslovi za nastavak radova.
lan 115.
4stanova koja vri arheoloka iskopavanja i istraivanja vodi dnevnik radova i
drugi dokumenta!iju o tim radovima.
;inistar kulture propisuje obras!e, sadraj i nain voenja dokumenta!ije iz stava
). ovog lana, koja se vodi o arheolokim iskopavanjima i istraivanjima.
lan 116.
4stanova koja je vrila arheoloka iskopavanja i istraivanja, duna je da u roku od
tri mese!a po zavrenim radovima dostavi ministarstvu nadlenom za poslove
kulture izvetaj o izvrenom iskopavanju, odnosno istraivanju.
<zvetaj o arheolokom iskopavanju, odnosno istraivanju sadri osnovne podatke
o radovima, a naroito plan nalazita s potrebnim brojem tehnikih i $otogra$skih
snimaka, inventar iskopanih i naenih predmeta, vreme u koje su radovi izvreni,
spisak strunih li!a koja su obavila radove, utroena sredstva i preduzete mere
tehnike zatite nalazita i nalaza.
lan 117.
4stanova koja je obavila arheoloka istraivanja moe, radi naune obrade da
zadri pokretne arheoloke nalaze najdue godinu dana, ako s ustanovom zatite
kojoj su ti nalazi povereni na uvanje nije drukije dogovoreno.
2o zavretku arheolokog iskopavanja ili istraivanja, ustanova koja je obavila ove
radove, duna je da u roku od jedne godine preda ministarstvu nadlenom za
poslove kulture dokumenta!iju koju je vodila na propisanim obras!ima.
27
;inistarstvo nadleno za poslove kulture dostavie primljenu dokumenta!iju iz
stava *. ovog lana nadlenom zavodu za zatitu spomenika kulture, u roku od +9
dana od dana prijema.
0okumenta!ija iz stava *. ovog lana uva se trajno.
,. 2rivremeno i trajno iznoenje i izvoz kulturnih dobara
lan 11.
Kulturno dobro moe se samo izuzetno trajno izvesti, odnosno izneti u
inostranstvo, ako za to postoje opravdani razlozi.
Odobrenje za trajni izvoz ili privremeno iznoenje kulturnog dobra, izdaje
ministarstvo nadleno za poslove kulture.
VIII glava
,RO1E# ' E$S,RO,R'*)0'*) $%&#%RN'( DOB)R)
). 2ravo pree kupovine
lan 11!.
2ravo pree kupovine kulturnog dobra ima nadlena ustanova zatite.
Ostvarivanjnje prava pree kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na
nain i po postupku utvrenim zakonom kojim se ureuje promet nepokretnosti.
*. .azmena kulturnih dobara
lan 12".
4stanove zatite mogu meusobno da razmenjuju pokretna kulturna dobra koja
uvaju radi obrazovanja !eline $ondova ili zbirki.
4stanove zatite mogu razmenjivati, uz saglasnost !entralne ustanove zatite,
pokretna kulturna dobra i sa drugim pravnim, odnosno fzikim li!ima, ako kulturna
dobra koja se razmenjuju imaju priblino istu materijalnu vrednost.
+. Fksproprija!ija i administrativni prenos kulturnih dobara
lan 121.
Fksproprija!ija nepokretnog kulturnog dobra, odnosno administrativni prenos
kulturnog dobra u dravnoj ili drutvenoj svojini s jednog na drugo pravno li!e,
moe se vriti
)( ako sopstvenik, odnosno korisnik nema mogunosti ili interesa da obezbedi
sprovoenje mera zatite, pa preti opasnost da kulturno dobro bude uniteno#
*( ako se na drugi nain ne mogu obavljati arheoloka iskopavanja, i sprovesti
mere tehnike zatite na kulturnom dobru#
+( ako na drugi nain ne moe da se obezbedi dostupnost javnosti kulturnog dobra
od velikog, odnosno izuzetnog znaaja.
Opti interes za eksproprija!iju, odnosno administrativni prenos kulturnog dobra u
smislu stava ). ovog lana utvruje :lada &rbije.
I glava
28
/)R)N0'*E Z) 'NOS#R)NE 'Z&O+BE
lan 122.
.epublika moe dati garan!iju za eksponate odreenih inostranih izlobi koje se
prireuju na teritoriji .epublike &rbije, koje imaju posebnu kulturnu i umetniku
vrednost, ako su ispunjeni uslovi utvreni ovim zakonom.
:lada .epublike &rbije odreuje za koje e se izlobe dati garan!ija u smislu stava
). ovog lana.
Garan!ija iz stava ). ovog lana odnosi se na eksponate odreenih inostranih
izlobi koje imaju posebnu kulturnu i umetniku vrednost i za koje strana drava,
odnosno sopstvenik uslovljava izlaganje eksponata davanjem garan!ije.
Garan!ija se daje i kada bi zbog visoke deklarisane vrednosti eksponata trokovi
osiguranja bili izuzetno veliki, a strana drava, odnosno sopstvenik eksponata
prihvata garan!iju umesto osiguranja.
Garan!ija se daje za vreme od preuzimanja do vraanja eksponata stranoj dravi,
odnosno sopstveniku ili drugom ovlaenom li!u.
lan 123.
Garan!ija iz ovog zakona moe se dati pod uslovom da je ustanova zatite
kulturnih dobara, odnosno druga organiza!ija koja prireuje izlobu 'dalje
organizator( obezbedila sledee organiza!ione, strune, tehnike i druge uslove za
zatitu eksponata
)( neprekidnu fziku zatitu eksponata od momenta preuzimanja do momenta
vraanja#
*( objekte i prostorije u kojima se eksponati izlau obezbeene od svih vrsta rizika
koji mogu ugroziti bezbednost izloenih eksponata#
+( odravanje klimatskih uslova koji odgovaraju vrsti eksponata#
,( konzervatore i druge potrebne strunjake za zatitu eksponata#
-( odgovarajui sistem signaliza!ije koji doprinosi bezbednosti i eksponata i
7( druge uslove ugovorene sa stranim partnerom.
;inistarstvo nadleno za oslove kulture utvruje da li su ispunjeni uslovi iz stava
). ta. +(, ,( i 7( ovog lana, a ministarstvo za unutranje poslove utvruje da li su
ispunjeni uslovi iz stava ). ta. )( *( i -( ovog lana, i to za svaku izlobu za koju se
daje garan!ija.
lan 124.
Garan!ijom iz lana )**. ovog zakona .epublika &rbija obavezuje se da e do
iznosa deklarisane vrednosti eksponata, nadoknaditi tetu koja bi nastala u sluaju
oteenja, unitenja ili nestanka eksponata, ako tu tetu ne nadoknadi organizator.
<sprave o garan!iji iz ovog zakona izdaje ministarstvo nadleno za poslove
fnansija.
lan 125.
29
%a vreme trajanja izlobe ministarstvo nadleno za poslove kulture vri nadzor u
pogledu ispunjavanja uslova iz lana )*+. stav ). ta. +( ,( i 7( ovog zakona, a
ministarstvo nadleno za unutranje poslove vri nadzor u pogledu ispunjavanja
uslova iz lana )*+. stav ). ta. )( *( i -( ovog zakona.
4koliko se u toku trajanja izlobe ustanovi da nije ispunjen neki od uslova iz lana
)*+. stav ). ovog zakona, organ koji je nadlean za ispunjenost tog uslova moe
narediti zatvaranje izlobe.
glava
N)DZOR N)D ,R'1ENO1 Z)$ON)
lan 126.
1adzor nad sprovoenjem ovog zakona obavlja ministarstvo nadleno za poslove
kulture.
lan 127.
4 vrenju nadzora ministarstvo nadleno za poslove kulture ovlaeno je da
)( pregleda kulturna dobra i radove koji se izvode na njima, odnosno njihovoj
zatienoj okolini#
*( kontrolie ispunjenost propisanih uslova za uvanje, odravanje i korienje
kulturnih dobara, odnosno izvoenje radova na njima#
+( obustavi radove koji se izvode bez utvrenih uslova i bez saglasnosti na
projekat i dokumenta!iju, odnosno izvravanje mera tehnike zatite i drugih
radova koji se ne izvode u skladu s projektom na koji je data saglasnost, odnosno
aktom koji se odnose na te radove#
,( nareuje privremene mere u sluaju da preti opasnost da se kulturno dobro
uniti, oteti ili iznese u inostranstvo#
-( obavetava nadlene ustanove zatite i organe o zapaenim nepravilnostima
na zatiti i korienju kulturnih dobara i trai njihovu interven!iju i
7( preduzima i druge mere i radnje za koje je ovlaen posebnim propisima.
lan 12.
3ko ovlaeno li!e, prilikom vrenja nadzora ustanovi da propis nije primenjen ili je
nepravilno primenjen, donee reenje kojim e naloiti otklanjanje utvrenih
nepravilnosti i odrediti rok u kome se one moraju otkloniti.
Ealba na reenje iz stava ). ovog lana ne zadrava izvrenje.
lan 12!.
;inistarstvo nadleno za poslove kulture privremeno e ustanovi kulture zabraniti
obavljanje poslova zatite kulturnih dobara u ijem obavljanju su utvrene
30
nepravilnosti a koje nisu otklonjene u utvrenom roku, dok se te nepravilnosti ne
otklone.
I glava
$)ZNENE ODREDBE
lan 13".
1ovanom kaznom od ).999 do )9.999 novih dinara kaznie se za prekraj
ustanova, preduzee, druga organiza!ija i drugo pravno li!e
)( ako neodgovarajuom zatitom ili neodgovarajuom organiza!ijom radova
doprinese oteenju ili unitenju kulturnog dobra 'lan 8. ovog zakona(#
*( ako oteti ili uniti dobro koje uiva prethodnu zatitu 'lan 8. ovog zakona(#
+( ako o izvrenom evidentiranju nepokretnosti koja uiva prethodnu zatitu ne
obavesti u roku od +9 dana sopstvenika, kao i optinu 'lan *>. ovog zakona(#
,( ako ne uva i ne odrava kulturno dobro i ne sprovodi utvrene mere zatite
'lan +). stav ). ta. )( ovog zakona(#
-( ako neodlono ne obavesti ustanovu zatite o svim pravnim i fzikim
promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom 'lan +). stav ). taka *( ovog
zakona(#
7( ako ne dozvoli nauna i struna istraivanja, tehnika i druga snimanja kao i
izvoenje tehnikih mera zatite na kulturnom dobru, u skladu s odredbama ovog
zakona 'lan +). stav ). taka +( ovog zakona(#
8( ako ne obezbedi dostupnost kulturnog dobra javnosti 'lan +). stav ). taka ,(
ovog zakona(#
6( ako postupi protivno odredbi lana +*. ovog zakona#
>( ako ne ustupi kulturno dobro radi izlaganja na znaajnim povremenim
izlobama i izlobama organizovanim na osnovu ugovora o meunarodnoj kulturnoj
saradnji 'lan +-. stav ). ovog zakona(#
)9( ako se ustupljeno kulturno dobro ne vrati u roku od est mese!i od dana
preuzimanja kulturnog dobra radi izlaganja na izlobama 'lan +-. stav *. ovog
zakona(#
))( ako ne prijavi dobro koje uiva prethodnu zatitu nadlenoj ustanovi zatite ili
ne dostavi podatke koje ona bude traila 'lan +7. taka )( ovog zakona(#
)*( ako ne dopusti ustanovi zatite pregled dobra i uzimanje potrebnih podataka
za dokumenta!iju o njemu 'lan +7. taka +( ovog zakona(#
)+( ako se ne upozna s uslovima za preduzimanje mera tehnike zatite i ne
pribavi saglasnost odgovarajue ustanove zatite 'lan +7. taka ,( ovog zakona(#
),( ako ne dostavi odreeni broj primeraka svake publika!ije koju je izdao 'lan
,*. stav ). ovog zakona(#
)-( ako ne uva publika!ije u skladu s lanom ,*. stav 7. ovog zakona#
31
)7( ako svakog poslednjeg dana u mese!u ne dostavi izvetaj o svim tampanim
stvarima u toku tog mese!a 1arodnoj bibliote!i &rbije 'lan ,,. ovog zakona(#
)8( ako ne preda po jednu neiskorienu kopiju svakog proizvedenog flma s
odgovarajuom dokumenta!ijom, odnosno najbolju kopiju svakog uvezenog flma za
javno prikazivanje 'lan ,7. st. ), *, i +. ovog zakona(#
)6( ako izvodi nedozvoljene radove na zatienoj okolini nepokretnog kulturnog
dobra 'lan -,. stav ). taka -( ovog zakona(#
)>( ako ne dostavi podatke u roku od +9 dana od dana upisa kulturnog dobra u
registar 'lan 7). stav +. ovog zakona(#
*9( ako iznese ili izveze u inostranstvo dobro koje uiva prethodnu zatitu bez
saglasnosti nadlene ustanove 'lan 69. stav *. i lan 6+. stav +. ovog zakona(#
*)( ako ne obezbedi stalni nadzor pokretnih kulturnih dobara od strane za to
osposobljenih radnika u prostorijama gde se stalno uvaju i izlau, odnosno
privremeno izlau, kao i ako ne obezbedi pokretna kulturna dobra od poara i
fziko"hemijskih i biolokih uzronika oteenja i neovlaenog otuenja 'lan 68.
st. ). i *. ovog zakona(#
**( ako izloi pokretna kulturna dobra koja nisu kategorisana, struno obraena i
upisana u registar kulturnih dobara 'lan 66. ovog zakona(#
*+( ako izloi kulturna dobra koja se ne mogu izlagati van ustanove zatite 'lan
6>. ovog zakona(#
*,( ako postupi protivno odredbi lana >*. ovog zakona,
*-( ako preduzima mere tehnike zatite ili izvodi druge radove na nepokretnom
kulturnom dobru protivno odredbama l. >>. i )9*. ovog zakona#
*7( ako u roku od sedam dana ne obavesti .epubliki zavod za zatitu spomenika
kulture o utvrenim uslovima za preduzimanje mera tehnike zatite i drugih
radova na nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog znaaja
'lan )99. stav *. ovog zakona(#
*8( ako u roku od sedam dana ne obavesti .epubliki zavod za zatitu spomenika
kulture o datoj saglasnosti na projekte i dokumenta!iju za izvoenje radova na
nepokretnim kulturnim dobrima i kulturnim dobrima od velikog znaaja 'lan )9).
stav *. ovog zakona(#
*6( ako ne obustavi, odnosno privremeno ne obustavi izvoenje radova prema
aktu o zabrani izvoenja radova 'lan )9+. st. ). i *. ovog zakona(#
*>( ako u roku od )- dana od dana zavretka radova na kulturnom dobru o tome
ne obavesti nadleni zavod 'lan )9-. stav ). ovog zakona(#
+9( ako ne vodi dokumenta!iju o preduzimanju mera tehnike zatite i drugim
radovima na kulturnim dobrima 'lan )97. ovog zakona(#
+)( ako ne prekine izvoenje graevinskih i drugih radova i ne obavesti nadleni
zavod za zatitu spomenika kulture o arheolokom nalazitu ili arheolokim
predmetima, odnosno ako ne preduzme mere da se nalaz ne uniti i ne oteti i da
se sauva na mestu i u poloaju u kome je otkriven 'lan )9>. stav ). ovog zakona(#
32
+*( ako investitori ne obezbedi sredstva za istraivanja, zatitu, uvanje i izlaganje
dobra koja uiva prethodnu zatitu koje se otkrije prilikom izvoenja radova na
investi!ionom objektu, do predaje tog dobra ovlaenoj ustanovi zatite 'lan ))9.
ovog zakona(#
++( ako izvodi mere tehnike zatite protivno propisanim uslovima i nainu
preduzimanja mera tehnike zatite 'lan ))). ovog zakona(.
Kaznom zatvora do 79 dana, odnosno novanom kaznom od )99 do ).999 novih
dinara kaznie se za prekraj iz stava ). ovog lana sopstvenik kulturnog dobra, a
odgovorno li!e u ustanovi i drugom pravnom li!u novanom kaznom od )99 do
).999 novih dinara.
lan 131.
1ovanom kaznom od >99 do >.999 novih dinara kaznie se za prekraj ustanova,
preduzee i drugo pravno li!e u ijem radu nastaje registraturski materijal
)( ako ne vodi osnovnu eviden!iju, ne oznaava i ne datira registraturski materijal
'lan +8. stav ). taka )( ovog zakona(#
*( ako ne uva registraturski materijal u sreenom i bezbednom stanju 'lan +8.
stav ). taka *( ovog zakona(#
+( ako ne klasifkuje i ne arhivira registraturski materijal 'lan +8. stav ). taka +(
ovog zakona(#
,( ako u predvienom roku ne vri odabiranje arhivske grae i izluivanje
bezvrednog registraturskog materijala 'lan +8. stav ). taka ,( ovog zakona(#
-( ako uniti izlueni bezvredni registraturski materijal bez pismenog odobrenja
nadlenog arhiva 'lan +8. stav *. ovog zakona(#
7( ako ne utvrdi nain evidentiranja registraturskog materijala, njegovog uvanja,
klasifka!ije i arhiviranja, ako ne utvrdi liste kategorija registraturskog materijala s
rokovima uvanja, odnosno ako ne utvrdi nain zatite i korienja podataka i
dokumenata nastalih u pro!esu automatske obrade podataka 'lan +6. ovog
zakona(.
1ovanom kaznom od >9 do >99 novih dinara kaznie se za prekraj iz stava ).
ovog lana i odgovorno li!e u ustanovi i drugom pravnom li!u.
lan 132.
1ovanom kaznom od 699 do 6.999 novih dinara kaznie se za prekraj ustanova
)( ako ne sprovede mere zatite i ne obezbedi arheoloko nalazite i nalaz 'lan
))+. stav *. ovog zakona(#
*( ako ne vodi dnevnik radova i drugu dokumenta!iju o tim radovima 'lan ))-.
stav ). ovog zakona(#
+( ako ne preda izvetaj u skladu s lanom ))7. stav ). ovog zakona#
,( ako zadri pokretne arheoloke nalaze koje pronae prilikom arheolokih
iskopavanja due od godinu dana 'lan ))8. stav ). ovog zakona(#
33
-( ako u roku od jedne godine ne preda primerak dokumenta!ije organu koji je
izdao odobrenje za arheoloko iskopavanje 'lan ))8. stav *. ovog zakona(.
1ovanom kaznom od 69 do 699 novih dinara kaznie se za prekraj iz stava ).
ovog lana i struno li!e koje vri arheoloka iskopavanja, kao i odgovorno li!e u
ustanovi koja vri arheoloka iskopavanja.
lan 133.
1ovanom kaznom od 899 do 8.999 novih dinara kaznie se za prekraj ustanova,
odnosno preduzee ako naziv, ime i lik kulturnog dobra koristi u komer!ijalne svrhe
bez odobrenja 'lan 8+. ovog zakona(.
1ovanom kaznom od 89 do 899 novih dinara kaznie se za prekraj iz stava ).
ovog lana i odgovorno li!e u ustanovi, odnosno preduzeu.
lan 134.
Kaznom zatvora do +9 dana, odnosno novanom kaznom od )99 do ).999 novih
dinara kaznie se za prekraj li!e koje van organizovanog istraivanja, iskopa iz
zemlje, odnosno izvadi iz vode dobro koje uiva prethodnu zatitu, ako u roku od *,
sata ne obavesti ustanovu zatite i organ unutranjih poslova 'lan *6. stav ). ovog
zakona(.
II glava
,RE&)ZNE ' Z)VR-NE ODREDBE
lan 135.
Kulturna dobra stavljena pod zatitu po propisima koji su vaili do dana stupanja
na snagu ovog zakona, ostaju pod zatitom po odredbama ovog zakona.
4stanove zatite dune su da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu
ovog zakona predloe dopunu odluke o proglaenju nepokretnog kulturnog dobra
koja e sadrati grani!e zatiene okoline s merama njihove zatite za kulturna
dobra za koja to nije uinjeno.
%a evidentirane nepokretnosti koje uivaju prethodnu zatitu za koje, danom
stupanja na snagu ovog zakona, nije utvreno da imaju spomenika svojstva,
ustanove zatite dune su da, u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog
zakona, utvrde da li evidentirane nepokretnosti imaju spomenika svojstva i da u
tom roku predloe utvrivanje ovih nepokretnosti za kulturna dobra.
lan 136.
34
4stanove zatite dune su da usklade svoju organiza!iju i usklade svoje akte s
odredbama ovog zakona, u roku od est mese!i od dana njegovog stupanja na
snagu.
lan 137.
Organi, organiza!ije i ustanove iz lana +6. ovog zakona duni su da u roku od
godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, donesu listu kategorija
registraturskog materijala s rokovima uvanja.
lan 13.
.adni!i koji do dana stupanja na snagu ovog zakona rade u ustanovama zatite i
poloili su struni ispit u skladu s propisima koji su do tada vaili, mogu obavljati
oslove zatite i korienja kulturnih dobara.
lan 13!.
.adnik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona radi na poslovima zatite
kulturnih dobara, a nema poloen struni ispit, moe da obavlja poslove zatite
kulturnih dobara najdue godinu dana od dana stupanja na snagu propisa o
programu za polaganje strunih ispita u skladu s ovim zakonom.
4stanova zatite moe na zahtev radnika, da produi rok za polaganje strunog
ispita iz opravdanih razloga 'bolest, vojna veba, i sl.( najdue za godinu dana od
dana prestanka razloga zbog kojih je struni ispit odloen.
lan 14".
.adnik koji na dan stupanja na snagu ovog zakona radi due od )9 godina na
poslovima zatite kulturnih dobara, odnosno koji je stekao nauni stepen doktora
nauka ili akademski stepen magistra iz oblasti zatite kulturnih dobara, odnosno
koji ima vie od *9 godina radnog staa, a zatekao se na dan stupanja na snagu
ovog zakona na obavljanju tih poslova, a nema poloen struni ispit, moe i dalje da
obavlja ove poslove.
lan 141.
;uzeji koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona vodili !entralne registre za
pojedine vrste umetniko"istorijskih dela, duni su da u roku od godinu dana od
dana stupanja na snagu ovog zakona dostave podatke za !entralni registar
1arodnom muzeju u ?eogradu.
lan 142.
0anom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae
)( %akon o kulturnim dobrima 'A&lubeni glasnik &.&A, broj 7H>9(#
*( %akon o garan!iji za eksponate odreenih inostranih izlobi koje imaju posebnu
kulturu i umetniku vrednost 'A&lubeni glasnik &.&A, broj 7H88(#
+( Dlan *-. zakona o valorizovanju novanih kazni za prekraje iz republikih
zakona 'A&lubeni glasnik .&A, br. -+H>+ i 78H>+(#
,( Dlan )>. %akona o izmenama zakona kojima su odreene novane kazne za
privredne prestupe i prekraje 'A&lubeni glasnik .&A, broj ,6H>,(.
35
0o donoenja propisa na osnovu ovog zakona primenjivae se propisi doneti na
osnovu zakona iz stava ). ovog lana, osim odredaba koji su u suprotnosti s ovim
zakonom.
lan 143.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u A&lubenom
glasniku .epublike &rbijeA.