Bundeva lek i hrana

Duan N. Kovaevi

Bundeva (Cucurbita pepo L. Cucurbitaceae) je jednogodinja, zeljasta biljka. Vodi poreklo,
kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i doneena je u Evropu u XVI stoleu (u Peruu i Meksiku,
arheolozi su pronali dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).
Gaji se radi ploda koji moe biti teak i preko
10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i vie
kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim
postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) vie je
zastupljena kao pridrueni usev (meuusev)
kukuruzu ili na okunicama i seje se u isto
vreme. Ovo je biljka sa upljim, 4-5 metara
dugim vreama a savremena selekcija tei
njihovom skraivanju radi postizanja vieg
prinosa i lake primene agrotehnikih mera. List
je irok, nasaen na duge peteljke. Cvetovi su
uti, krupni, lonasti. Zbog izraenog medenja,
dobra je paa za pele, kada se vri i
opraivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i
avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se
zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najee se sreu, u narodnom povrtarstvu, botaniki tipovi
krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane povrine, beliaste ili olovnosive boje kore,
utonarandastog mesa i belog semena. uta boja mesa (endokarp) potie od karotenoidnih
jedinjenja.
Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko
48% zlatnoutog ulja. Cucurbita pepo convarietas citrullinina varietas styriaca* (bundeva golica)
ima uto-zelenu koru, uto-narandasto meso i tamno zelene semenke bez spoljanje opne, to
omoguava lake ceenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifian,
prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji irom sveta, naroito u
Ontariju (Kanada).
* Styria (Steiermark) tajerska, jugoistoni deo Austrije, granii se sa istoimenom pokrajinom
severnog dela Slovenije.

Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemakoj i Maarskoj.
Tradicionalno se gaji i manufakturno prerauje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.
U ishrani ljudi se koristi peena i kuvana, a seme u vidu ulja ili peeno. (Ulje se u leenju i
kulinarstvu koristi bez preterane termike obrade, jer je maksimalna temperatura 100C.) Domaim
ivotinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogae, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i
posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).

Lekovita svojstva bundeve, semena, cveta i ulja
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporuuje kao diuretik, osobama obolelim od reume,
gihta, zapaljenja bubrega i mokrane beike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetiare, kao i
onima sa oboljenjem eluca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema
menopauze treba je redovnije, u veoj koliini, jesti i piti njen sok. Zapaeno je da bundeva dobro ini
i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili beike savetuje se
svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je
zainjen kaikom pavlake. Za ublaavanje bolova od proirenih vena treba je svee nastruganu
staviti kao oblog, te drati due privijenu.

Seme se koristi za leenje hipertrofirane
prostate, kada ga treba svakodnevno -
presnog jesti. Najee se preporuuje kao

10/5/2010 Bundeva, lek i hrana
narodnamedicina.com//bundeva.html 1/3
antihelmintik pri pojavi deijih glista (oxiuris) i
pantljiare (tenia, trakavica). Ljutenjem semena
uobiajene bundeve, ne treba uklanjati tanku,
srebrno-zelenkastu pokoicu (tegumen) jer se u
njoj nalazi najvie lekovitih sastojaka, dok uljane
sorte nemaju ljusku ve samo prozranu
semenjau.
Lek protiv glista i pantljiare: ujutro, natate,
treba pojesti istucane semenke sa malo meda
(oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca
od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a
odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata
popiti kaiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (moe se jesti narendana mrkva).
Druga varijanta recepta (ruska) preporuuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez
prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogunost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, to se praktikuje na
severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodine, uljare ije ulje se
visoko vrednuje na tritu ak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razreuje drugim,
jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
Grickanje peenog semena, u cilju leenja, ne moe se preporuiti jer je pojava crevnih
parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovnitva; mada,
postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugaiji zdravstveno-socijalni uslovi
ivota.

Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim pranicima cvetova dok
se ne osue i same otpadnu. (Napomena: ovakve i sline promene na koi su sve ee u
populaciji, a mogu se reavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslaka.)

Protiv crevnih parazita, domaim ivotinjama treba u prekrupi ili stonom branu, davati sledee
koliine istucanog semena po grlu, dnevno: koko 1-2 g, maka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130
g, u zavisnosti od telesne mase.

Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale koe preporuuje se mazanje kvalitetnim uljem.
[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje
melema i kozmetikih preparata (opte, preutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije
lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pree 60C u vodenom kupatilu).]
Ulje semena bundeve sadri vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum,
kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadri vie od 60% nezasienih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belanevinama.
Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje
poveavaju energiju organizma, poboljavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeuju lep izgled
koe i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).
Nauna istraivanja pokazala su da ovo ulje regulie nivo holesterola, preventivno deluje kod
funkcije mokrane beike i prostate i pomae u leenju sindroma iritiranih creva. Takoe, istraivanja
su pokazala da ovo ulje moe da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
U tajerskoj, ulje bundevinog semena (Krbiskernl, Kernl) proizvodi se na poseban nain u
jesen. Seme golice se runo odvaja iz bundeve, pere i sui. Potom se zagreva par minuta na 60C.
Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj
nain dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas
koristi (seme se izdvaja mainskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se
iskoristi za ishranu ljudi i domaih ivotinja).

Kulinarski recepti

Krem supa od bundeve (za 6 osoba)
Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 ena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca,
dve supene kaike pavlake, 1 litar govee supe (ili koncentrat iz kocke), zaini - so, biber, crvena
paprika i perun.
Priprema: Bundevu prepolovite i oistite od semena. Meso izreite na kockice. Isprite luk,
dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i zaine. Zalijte
supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i zainite prema ukusu.
Gotovu supu pospite seckanim listom peruna.

Gula
Sastojci: 1 kg juneeg mesa, 400 g crnog luka, 1 kg krompira, 2 dl bundevinog ulja, 2 dl crvenog
vina, 1 dl koncentrata paradajza, 2 kaike suvog biljnog zaina, 2 kaike aleve paprike, 1 list lovora,
vezica perunovog lista, biber i so.
Priprema: Izdinstajte komadie juneeg mesa sa iseenim crnim lukom na 1 dl bundevinog ulja
i malo vode. Dodajte kaiku bibera u zrnu i lovor i poklopite posudu. Kad meso omeka, dodajte
tucanu papriku, paradajz, vino, svee mleveni biber, suvi biljni zain i, po potrebi, kuhinjsku so.
Kuvajte na laganoj vatri dok se ne zgusne i servirajte sa kuvanim krompirom prelivenim ostatkom
bundevinog ulja, mlevenim biberom i iseckanim perunovim liem.

Punjena bundeva (za 6 osoba)
Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povra narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g
10/5/2010 Bundeva, lek i hrana
narodnamedicina.com//bundeva.html 2/3
pavlake; 3 krike tosta; 1 jaje; 1 supena kaika prezle (krune mrvice; suv, krupno mleven hleb);
cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; biber i so.
Sos: 250 g oguljenog, na komadie izrezanog paradajza, 10 g suenih gljiva ili 100 g sveih,
maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (alfija), so i biber.
Priprema: Odreite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a
200 g mesa nareite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i
koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja proprite povre i bundevu narezanu na kockice,
posolite, pobiberite i poveite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire,
pomeajte s jajem, cimetom, 3 supene kaike parmezana i 1 kaikom prezle. Posolite i pobiberite.
Dobivenu smeu stavite u poslastiarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premaite maslacem, na
dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslaite trake od kore a
izmeu njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrem narezanim na kockice, upotpunite
ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listie te pecite 50 minuta u penici zagrejanoj na
oko 180C.
U meuvremenu pripremite sos: luk i gljive (suve prethodno omekajte u vodi) proprite na
maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta.
Posle peenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadri oblik bundeve i posluite sa pripremljenim
sosom.

Sicilijanska salata od svee bundeve
Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne zaine u prahu (kadulja, ruzmarin, majina
duica, origano ili njihove meavine) po ukusu, domae vinsko ili jabukovo sire i maslinovo ulje (u
osnovni recept moete dodati i drugo, salatno povre!). Sluite uz meso peeno na aru.

Meana salata
Sastojci: 200-300 g bundeve, 1 koren celera, 1 kisela jabuka, 1 koren peruna, 1 koren
pakanata/patrnaka, 3 korena mrkve/argarepe, perunov list, aka oraha ili pistaa, 2 dl kisele
pavlake, 1 aa jogurta, 2 kaike bundevinog ulja, jabukovo sire, biber i so.
Priprema: Povre izrendajte, zainite, dobro promeajte i pospite seckanim orasima ili
pistaima i iseckanim perunovim listom.

Srpska pita bundevara
Sitno narendajte potrebnu koliinu bundeve
na trenici i uz dodatak neto eera i malo vode
prodinstajte u posudi da omekne. Zainite
cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijau
poreajte u pogodnu posudu i pecite
dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj
penici. Gotovu pitu pospite eerom u prahu
(moe i vanilin-eer).





Koh od peene bundeve
Potrebno je 500 grama oljutene i istrugane bundeve, 75 grama butera, 5 umanaca, 5
belanaca, 300 grama eera, 3 kaike mrvica od keksa.
Struganu bundevu staviti na zagrejani buter, priti dok ne omeka i ostaviti da se ohladi.
umanca i eer dobro umutiti, dodati mrvice od keksa, struganu koru od limuna, vrst sneg od
belanca, pomeati sa bundevom. Sud u kome e se koh pei namazati buterom, posuti mrvicama,
preruiti masu i ispei u penici. Koh preruiti u staklenu iniju neposredno pre sluenja i preliti ga
prelivom od vina.
Za preliv od vina je potrebno 2 jajeta, 2 dcl belog vina, pola decilitra vode, 100 grama eera i
kora od jednog limuna. Vino, vodu i koru limuna zagrejati na tednjaku. Posebno umutiti jaja i eer,
umeati u vino, neprekidno meati icom, ne sklanjajui masu sa tednjaka, dok se dovoljno ne
zgusne. Preliti koh i sluiti.

Sok od bundeve
Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg eera i 3 kg bundeve.
Priprema: Oienu i iseenu bundevu stavite u erpu zajedno sa eerom i nalijte vodu, te
kuvajte dok ne omeka. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promeajte i
sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite
celofanom i umotate u ebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postie dua odrivost napitka
u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)

U Loznici, Serbia, 27. februara 05. i 22. decembra 08. (dopunjeno)
Fotografije: autor

D.N.K. 17. septembar 2003.
10/5/2010 Bundeva, lek i hrana
narodnamedicina.com//bundeva.html 3/3