243

Svaki narod na svetu ima jednu posebnu granu industrije u kojoj ljudi pro-
daju svoju sposobnost da ine natprirodne stvari. Tu industriju prati i trite
na kome se za to nude specijalni rekviziti. U poslednje vreme i mediji sve vie
podravaju verovanje u efikasnost ovakvih natprirodnih delatnosti. Veina
ljudi uopte ne sumnja da magijski mehanizmi funkcioniu, a da nauka
upornim poricanjem toga samo priznaje svoju nemo.
Danas postoji na stotine nezvanino usvojenih i priznatih sistema u
kojima se dozvoljava mogunost vienja nevidljivog, a svaki od njih prati
i nekakvo objanjenje koje bi trebalo da uveri skeptike da nije re o praznim
priama, nego o efektu koji poiva na nauci, tradiciji ili praksi.
Nauna objanjenja zasnivaju se na nekoliko razliitih koncepata, ali
poto nijedan od njih nije odmakao dalje od prostih metafizikih razmatra-
nja, svi se nalaze u domenu pseudonauke. Za telepatiju, recimo, najee ob-
janjenje oslanja se na teoriju da elektrini signali mozga emituju elektromag-
netne talase, koje osetljivi prijemnik u mozgu druge osobe moe da primi.
Intenzitet ovih talasa bio bi u stvarnosti nemerljivo nizak, ali nije to jedina
primedba ovom konceptu - ostalo je nejasno na koji nain primalac poruke
dekoduje ove talase, kako razlikuje one koji ine poruku od milijarde drugih
koji obavljaju druge funkcije u mozgu i kako odvaja signale jedne osobe od
signala milijardi drugih ljudi. Posebno je nejasno kako prijemnik uspeva da
se snae u umu signala iz drugih prirodnih i vetakih izvora; signal iz
oblinjeg radiodifuznog predajnika toliko je jai od ovih modanih elektro-
magnetnih talasa da bi odnos njihovih snaga bilo teko predstaviti.
TEHNIKE OBMANJIVANJA
7
7
Kad bi oni koji to za sebe tvr-
de zaista imali paranormalne
sposobnosti, svake nedelje bi
dobijali premiju na lutriji ili
Nobelovu nagradu za otkri-
vanje sila nepoznatih fizici.
Zato onda troe svoj talenat
po televizijskim emisijama?
(Richard Dawkins)
Osim nabrojanih praktinih pitanja, ima i nekih teoretskih koja ine da
ova teorija ne dri vodu. Najozbiljnija primedba odnosi se na tvrdnju bra-
nilaca paranormalnih fenomena da udaljenost nema uticaja na kvalitet ko-
munikacije: ne samo elektromagnetsko, nego i svako drugo poznato zraenje
ima tu osobinu da njegov intenzitet opada s rastojanjem, a ako je izvor veoma
mali u odnosu na udaljenost (takozvani takasti izvor), to bi kod telepatske
komunikacije svakako bio sluaj, onda opada s kvadratom rastojanja. To
praktino znai da bi dvostruko poveanje udaljenosti imalo za posledicu e-
tiri puta slabiji signal, desetostruko poveanje bi rezultiralo sto puta, a sto-
struko ak deset hiljada puta slabijim signalom. Ovo nije samo empirijski
podatak nego stav koji se oslanja na zakon o odranju energije, pa bi eventu-
alnim dokazivanjem suprotnog bila sruena cela fizika kao nauka.
Drugo pseudonauno objanjenje bazira se na uenju Karla Gustava
Junga. Oslanja se na sinhroninost, koju je on sam blie objasnio kao znaaj-
nu podudarnost. Po ovom konceptu, istovremeni dogaaji koji nisu povezani
vidljivim ovozemaljskim vezama, ipak imaju neto to ih povezuje u nekoj
drugoj ravni. Tako je vienje na daljinu (prostorno ili vremenski) objanjeno
sposobnou nekih osoba da vide neto od ovih veza i da zavire u ravni po-
stojanja koje su obinim ljudima nedostupne.
Evo primera. Poto popijemo kafu, estice taloga e se pod dejstvom
kohezionih sila tenosti grupisati u gomilice, pa e tako dno oljice dobiti
are koje ni najbujnija mata ne moe da stvori. Ako neko opere oljicu ne
pogledavi njeno dno, ove are nemaju nikakav znaaj niti su ga pre toga
imale; ali ako neko pone da ita ove oblike i da ih interpretira, one za nje-
ga imaju smisao i vie ih ne treba smatrati nasuminim i sluajnim, nego
porukama koje su preko nevidljivih veza stigle iz neke druge dimenzije.
Tradicija prua znatno jednostavnije dokaze o prisustvu veza izmeu
naeg sveta i nekih drugih ravni postojanja. I danas je prisutno naelo zae-
to u renesansi, da je staro uvek bolje, dragocenije i manje potroeno od no-
vog. Koncept shvatanja sveta koji je vaio u doba u kome je nauna misao bi-
la tek u svom zaetku, smatra se verodostojnim i, bar na neki nain, istinitim.
Tako se veruje da su ljudi danas zaboravili da vide stvari onakvim kakvim
su ih videli nekadanji mudraci. Svako ko za sebe tvrdi da moe da posma-
tra svet na taj davno zaboravljeni nain, automatski dobija poverenje onih
koji su razoarani povrnou i odsustvom duhovnosti u savremenom svetu.
Ovde je posebno vano verovanje u sudbinu, koje podravaju skoro sve
svetske religije, tim pre to se na njemu zasniva verovanje u vienje budu-
ih dogaaja. I u naem narodu raireno je shvatanje po kome je ve inom
roenja deteta njegova sudbina zapeaena i vie nikakva sila ne moe je
244
izmeniti. Neko je umro zato to mu je sueno, a neko izbegao smrt zato to mu
nije bilo sueno da umre. Veruje se da neke posebno obdarene osobe mogu
inom gatanja da zavire u neiju sudbinu i da kau ta ga eka u ivotu.
Na narod veruje da se po roenju svakog deteta sastaju tri nevidljive
sile ili boginje (suaje) i odluuju o njegovom buduem ivotu. Postoji
takoe i verovanje da sedmo vee po roenju dolazi usud, da mu dosudi sve
to e ga snai u ivotu.
Praksa je oigledan i esto korien argument onih koji veruju u ono-
strano, a u tome im oberuke pomau i savremeni mediji. Svako e ponudi-
ti pregrt pria iz kojih e nesumnjivo proizai dokaz teze da neto ipak
postoji. S obzirom da na drugim mestima objanjavamo veliki broj mehani-
zama koji omoguavaju stvaranje i irenje zabluda, neemo se ovde zadra-
vati na tome.
injenica da niko nikada nije nesumnjivo dokazao da je zaista sposoban
da uini udo, ne umanjuje poverenje koje narod gaji prema udotvorcima.
Niko se ne pita zato oni putuju automobilom ili avionom umesto da upo-
trebe svoje telekinetike moi, zato vie vole da prekrauju vreme gledanjem
u televizijski ekran nego u kristalnu kuglu ili zato u depu nose mobilni te-
lefon umesto da iskoriste telepatske sposobnosti. A najmanje je jasno zato
svoje usluge tako raskono naplauju, kao da im je drae da uzmu poslednju
paru iz neijeg depa nego da se poslue svojom vidovitou i da isprazne
kasu neke luksuzne kockarnice ili dravne lutrije.
245
Tehnike obmanjivanja
Vidovnjaci
Postoje ljudi za koje se veruje da znaju sve ak i o osobama koje prvi put vi-
de u ivotu. Ako platite dogovorenu tarifu, oni e vas itati kao otvorenu
knjigu. Biete zbunjeni, otii ete impresionirani i ubrzo svima priati o
ovom udesnom iskustvu. Jedino mogue objanjenje bie da taj ovek pose-
duje mo vanulnog opaanja, jer ta bi drugo moglo da bude?
Nema sumnje da je to vetina dostojna divljenja. Da li su ovi ljudi zaista
vidoviti? Jer ako nisu, kojim se tehnikama slue da bi nas naveli da poveru-
jemo u njihove natprirodne moi?
Jedan od naina itanja klijenta je da manipulator (ovaj izraz pozaj-
mljujemo od industrije maioniarske i iluzionistike zabave) uposli piju-
ne koji e pre seanse doznati to vie detalja o svakom klijentu. Evo dela
ispovesti jednog saradnika poznatog beogradskog belog maga, objavlje-
nom u beogradskom Glasu od 22. jula 2000:
Kada doe klijent, mi mu uzmemo podatke objanjavajui da je vidovnjak
strano zauzet. Zakaemo seansu za sedam ili deset dana. U meuvremenu
ekipa odlazi na datu adresu i temeljno se raspituje o muteriji. Neprimet-
no u jedan kraj dvorita ili hodnika oni bace neki zamotuljak. Posle nedelju
dana, kada klijent doe na seansu, prorok ga zasenjuje linim podacima do
kojih su doli njegovi ljudi na terenu. Onda vidovnjak gleda u pasulj i
saopti muteriji da je na njegovu kuu i porodicu baena crna magija.
Odlaze do njegove kue i prorok nalazi onaj zamotuljak. Tada se zakazuje
ritual skidanja prokletstva. Sve se to debelo naplauje.
Ova tehnika, kada manipulator govori podatke koje je unapred doznao, po-
znata je kao vrue itanje. Osim toga, postoji i hladno itanje; njime se
slue manipulatori koji se umesto pijuna u poslu slue talentom, ali to ni-
je lako objasniti prostom definicijom, jer je u igri itav niz tehnika. Elokven-
cija u izraavanju je dobar preduslov, a tu su i ispravno tumaenje mimike lica
i govora tela, sugestija, laskanje i uoptenost. Osim toga, od vanosti je i pro-
cena koju manipulator naini u prvom kontaktu sa klijentom - odea i nakit,
maniri, akcenat, mimika, reagovanje na provokacije i tako dalje. Da li je frizu-
ra klasina, moderna ili je kosa zaputena? Da li se po irini odee moe
zakljuiti da je klijent nedavno izgubio ili dobio na teini? Nosi li burmu, jesu
li mu nokti isti? Da li je napet ili sedi oputeno? Predstaviemo na kraju i
najvaniju tehniku - lov na detalje, koja se obavlja kroz nenametljiv dijalog.
Manipulator uglavnom govoriti uoptene stvari i posmatra klijenta. U
zavisnosti od njegove reakcije on e se u razgovoru primicati sve konkret-
246
nijim temama, pri emu e koristiti fraze koje lie na konstatacije a u stvari su
preruena pitanja. Svaki put kad dobije odgovor, koga klijent esto daje a da
toga nije ni svestan, vidovnjak e to iskoristiti da se priblii temi koja e biti
najpovoljnija za podmetanje teze o vidovitosti. Dejms Rendi (James Randi)
navodi primer iz TV emisije 48 asova (48 Hours) u kojoj je proslavljeni
vidovnjak Van Praagh itavih 60 minuta pogaao detalje dobrovoljcima iz
publike. Paljivim pregledom video - snimka, Rendi je izbrojao 260 pitanja
koja je vidovnjak postavio svojim klijentima i samo 2 tvrdnje (obe pogrene).
Evo primera kako je teklo pogaanje:
Van Praagh: Da li je va mu dugo patio u bolnici, ili je brzo umro?
Dobrovoljac iz publike (udovica): Oh, umro je skoro trenutno!
Van Praagh: Da, jer mi je rekao: Nisam patio. Bio sam poteen bola.
ak i kad ne dobije verbalni odgovor, vidovnjak nee insistirati na njemu
nego e posmatrati ono to se u psihologiji zove ideomotorni efekat a u naro-
du govor tela: nesvesno trzanje i skretanje pogleda pri diskretnim provoka-
cijama u razgovoru. Ovu tehniku, inae, rado koriste i hiromanti (itai dla-
na), jer dok u svojoj ruci dre klijentovu aku, ona im svojim jedva primetnim
pokretima odaje reakciju na tok razgovora. Kasnije emo opirnije govoriti o
ovom efektu.
Dobar vidovnjak u isto vreme je i paljiv slualac. On e dozvoliti kli-
jentu da govori onoliko koliko eli; zapravo, manipulator e biti najuspeni-
ji ako klijent pretvori seansu u otvaranje due i pone da se jada za sve to
mu lei na srcu. Vidovnjak e mu potom vratiti sve informacije ali u izmenje-
noj formi, taman koliko je potrebno da se one proglase za rezultat njegove
vidovitosti. Ovo je vrlo verovatan razvoj dogaaja jer veliki broj klijenata
dolazi zato to ve ima neki lini ili porodini problem - pre svega zdrav-
stvene, materijalne ili ljubavne prirode, to e manipulator lako videti ve na
prvi pogled, sluei se tehnikama koje smo pomenuli. Hiromant (ita dlana)
klijentu e, recimo, postaviti naizgled formalno pitanje od koje linije na dlanu
da pone, od linije srca, zdravlja ili novca i im dobije odgovor bie mu
jasno zato je doao i ta eli da uje.
Od velike koristi je i to to klijent ve dolazi sa eljom da bude impresi-
oniran, da ne kaemo prevaren; on je spreman da ovoj seansi prida vee zna-
enje nego to ga ona realno ima. elja da se doivi udesno iskustvo jeste
pokretaka energija seanse i vidovnjak zna da e ta elja kod klijenta pruiti
posebno znaenje svemu to on kae, bez obzira koliko je to neobino ili bes-
misleno. Ako ne odmah, onda e kasnije klijent analizirati te rei i pronalazi-
ti im skriveni smisao i opravdanje (Aha! Rekao mi je da e mi krug doi glave
a ja sam upravo udario glavom u bojler, koji je okrugao!)
247
Tehnike obmanjivanja
Talenat o kome smo govorili podrazumeva i oseaj za ljudsku psiholo-
giju, koji e mu rei da su ljudi u osnovi egoistini i samoljubivi, i da ih samo
socijalna maska koju nose sputava da ovu svoju prirodu pokazuju na sva-
kom koraku. Dobro odmerena koliina laskanja pomoi e manipulatoru da
ostavi utisak da je ve na poetku proitao klijenta.
Takoe je od vanosti i selektivnost ljudske memorije, jer e svaki klijent
rado zanemariti sve promaaje i greke koje manipulator naini a seati se sa-
mo pogodaka, i to utoliko bolje i sa vie detalja ukoliko je taj pogodak bio us-
peniji. Na kraju e prilikom prenoenja svog iskustva drugima (potencijal-
nim novim klijentima) uvek malo doterati stvar, malo zbog toga to e u
drutvu uvek ciljati na to da impresionira sluaoce, a malo i zato to mu je
lepe kad i sam veruje u to da je iskustvo bilo izuzetno. Nije bez znaaja ni to
to se zna da je on za tu seansu dobro platio - a nikad nije poeljno prikazati
se naivnim i prevarenim, kao to i u prepriavanju ljubavnih avantura akteri
uvek preutkuju promaaje i uveavaju ili izmiljaju uspehe.
Pogreno je uverenje da rtve manipulatora mogu da budu samo lako-
verne i sugestibilne osobe. Naprotiv, klijent mora da razmilja logino da bi
povezao stvari onako kako to manipulator eli. ak i okoreli skeptici lako
mogu da padnu na trikove - ne samo kad se razgovor vodi o fluidnim i
neodreenim stvarima, nego i kad je tema konkretna i nedvosmislena.
lag na torti: kako uloviti detalje
Ovo je posebna majstorija, ali je nezaobilazna kod svih vidovnjaka jer bi bez
nje seansa dosta izgubila na uverljivosti. Postupak je takav da se dinamikom
dijaloga sagovornik stalno intervjuie na nain koji je za njega neprimetan,
tako to manipulator kae jedan uopten detalj (ali ne u formi pitanja), na ko-
ji klijent daje konkretan odgovor. Manipulator pria mnogo neodreenih ali
sugestivnih stvari, a klijent kae tek po neku (esto veoma vanu) re, pa os-
taje utisak da je vidovnjak sve pogodio. Pri tom su od pomoi i razne fraze
i potapalice koje ne znae nita, ali ih manipulator uvek ima na pretek u
svom arsenalu, jer mu one daju mogunost da vodi glavnu re, da diktira
tempo razgovora i da mu ostane dovoljno vremena da formulie sledeu
misao. Primer za ovo je jedan na poznati vidovnjak kome u televizijskim
kontakt - emisijama svaka trea ili etvrta reenica glasi Da li me ujete?
Najbolje je ako razgovor zapone to neodreenije, tako da dozvoli kli-
jentu da sam odabere temu, uz istovremeni utisak da je pogaanje ve po-
elo. Recimo: Oseam da je neki od predmeta u ovoj sobi pokrenuo neto vano
u vama. Ovo nije pitanje, ali e klijent ipak pouriti da sam kae ta je to (a
neto bi moralo biti, zar ne?) i esto se nee ni seati da je ita rekao, tim pre
248
to je na poetku seanse obino zbunjen i pomalo uplaen. Aako se ba uka-
e potreba, moe se ista reenica posmatrati i na drugi nain - nije reeno da
je ba u tom trenutku pokrenuo, moglo je to da se dogodi i u prolosti.
Ili, razgovor moe da zapone time to e manipulator rei da ima ose-
aj da se neto dogodilo polovinom prole godine (to moe da bude sredina,
ali i prva ili druga polovina), na ta klijent odgovara pozitivno ili negativno,
ali je manipulator spreman na svaku varijantu. Godina je duga i u njoj se
dogaa mnogo vanih i nevanih stvari; na primer, klijent je rekao da je pro-
le godine imao saobraajnu nesreu, a manipulator odgovara: Da, sasvim
jasno vidim. Uasno, uasno, ili bilo ta to ostavlja laan utisak da je njego-
vo pominjanje prole godine imalo sasvim precizan povod.
Apoto treba samo priati i priati, on e onda rei: Ali greite to kri-
vite sebe za nesreu; ne vidim tu ni mrvicu vae krivice. Ako situacija krene
neeljenim tokom, recimo klijent odgovori da on uopte nije vozio kola nego
njegov brat, teza o krivici klijenta je ve izgovorena i ona se mora po svaku
cenu podrati: Vidim ja to sasvim dobro, ali setite se ta ste priali pre nesre-
e. To je ve lep teren za dobijanje poena - mora biti da su neto priali, ma
kako dugo pre dogaaja, a to je moglo ili da uznemiri vozaa ili da mu odvu-
e panju, a ako ne, onda e se ve nai nain da se nesrenom klijentu otea
savest, samo da se podri teza o vidovitosti.
ak i ako je klijent uporan pri stavu da nita nisu razgovarali, manipu-
lator e rei da neto snano osea, neto to je potisnuto duboko u srcu - pa
ljudi u oku zaboravljaju ta se dogaalo neposredno pre nesree, zar ne? Ali
najvanije je neprestano priati, jer se samo tako ostavlja utisak:
Da, jasno vidim da ste to potisli u seanju, neto vam ne dozvoljava da to
izae napolje iz vas. Neto bolno. Neto u glavi... (lov: moda je povredio gla-
vu u nesrei, ili u glavi uva seanje na neto to ima veze sa nesreom?) ili u
ruci... (reaguje li na ruku? Moda je drao neto u ruci u trenutku nesree? Ili
su postojala neka nereena materijalna pitanja sa bratom?) oseam da je sad u
srcu (lov se nastavlja: srce je tradicionalni centar emocija). Ako sve ovo i ne
prui rezultate, to je malo verovatno, manipulator moe da ostane pri stavu
da je neto video, ali da je klijent to potisnuo duboko u podsvest. Ipak, mi
ovde dajemo primer najnepovoljnijeg sluaja, a skoro je sigurno da e klijent
saraivati i da e se pronai neto. Aonda e manipulator rei: Da, sad vidim
sasvim jasno. Naravno, zato mi niste sami to rekli? Pa znate da od mene ne mo-
ete nita da sakrijete!
Klijent e, naravno, biti toliko zbunjen da nee ni biti svestan toga da
mu, zapravo, jeste sam rekao! Zato e kasnije svima priati kako je manipu-
lator sve pogodio - video je vie ak i od njega samog. Verovatno je da e iz
249
Tehnike obmanjivanja
250
prie ispustiti detalje koji precizno opisuju ta je ko rekao, uostalom, ko bi se
toga i seao? Najvanije je da je teza o vidovitosti dokazana - kako bi inae
sve to znao? I za nesreu, i da je brat vozio, pa ak i ta su priali pre nesree!
Li Erl (Lee Earle) je podelio vidovnjake na one sa otvorenim i one sa
zatvorenim oima. Prvi su svesni tehnika i psiholokih mehanizama koje
koriste u manipulisanju svojim klijentima, a drugi ih koriste nesvesno. Ipak,
obe kategorije su uverene da zaista poseduju natprirodne moi. Ovo je vaan
preduslov, jer su poverenje i sigurnost koje oseaju i ire oko sebe neophodni
za uspeh. Dobar vidovnjak u svakom trenutku je dominantan i siguran u
sebe, a poeljno je ak da bude prepotentan i spreman da ignorie svaije
miljenje i stav, osim svog. Ovakva agresivnost pruie mu mogunost da se
odbrani od svog najveeg neprijatelja, sumnje. Zato uspeni vidovnjaci nas-
tupaju sa stavom: Ja znam da mogu da proitam tvoj karakter i tvoju sudbinu,
a ti ako hoe veruj, a ako nee to je tvoj problem.
Treba rei da je ovakva manipulacija razgovorom prava umetnost i po-
greno je uverenje da bi to mogao svako da izvede. U rukama talentovanog
vidovnjaka sve nabrojane tehnike, ma kako jednostavne bile, mogu da os-
tvare zastraujui efekat. Isto tako bismo mogli rei da je jednostavan i
slikarski pribor (etkica i boje), pa e ipak u rukama umetnika on pred naim
oima stvoriti delo vredno divljenja. Stvar talenta.
Barnumov (ili Forerov) efekat
Evo primera. Ja vas, recimo, nikad nisam sreo, ali ipak znam sve o vama. Ne
verujete? Hajde da vidimo da li sam u pravu:
U vaoj sudbini zapisano je da ete tano u ovom trenutku imati ispred
sebe knjigu Da li postoje stvari koje ne postoje otvorenu na 250. stra-
nici i da ete je itati...
Naravno, bila je to ala, dobra za razbijanje treme pred ovako vaan trenu-
tak. Asad ozbiljno:
Vi esto pokuavate da na okolinu ostavite utisak da ste vrsti i po-
stojani, ali ste u stvari emotivna i ranjiva osoba. Ponekad ste vedri,
komunikativni i drutveni, a umete i da se povlaite u sebe i tada oso-
bama koje vas vole postaje teko da dopru do vaih misli. Volite pro-
mene i dinamiku, i sputavanje slobode moe da vas odvede u nezado-
voljstvo, pa ak i u melanholiju i depresiju. Dobro znate da ste osoba
koja ima svoj stav i ne prihvatate tua miljenja izreena proizvoljno
i bez vrstog dokaza. Vi imate beskrajnu sposobnost da razumete ljude
koji vas okruuju i koje volite. Takoe imate snaan oseaj za praved-
nost i iznad svega vam je najtee da prihvatite ljudsku pohlepu i ne-
dostatak oseaja za druge.
U ljubavnom ivotu imali ste manjih problema. Ipak, i pored nekih sla-
bosti, snaga vae linosti uinila je da sa tim uspeno izlazite na kraj.
esto umete da prema sebi zauzmete kritiki stav, ak i vie nego to je
to potrebno. Razlog je uglavnom taj to imate jaku potrebu da vas lju-
di prihvataju i vole, pa postajete prestrogi kad sudite o sebi.
Svesni ste da krijete znaajne potencijale, koje zbog svoje nesigurnosti
i povuenosti ipak niste realizovali u potpunosti. Uskoro ete nauiti
kako da svoje sposobnosti dovedete do punog izraaja.
Koliko biste platili za ovakvu strunu analizu vae linosti? Primite je kao
poklon - dovoljno e biti i to to ste kupili ovu knjigu.
Ovakav profil linosti zapravo je rezultat primene niza ablonskih
tehnika poznatih kao Barnumov efekat. Ovaj fenomen prvi je objasnio psi-
holog Pol Mil (Paul Meehl), ali mu je naziv dao po Finasu Barnumu (Phineas
T. Barnum), vlasniku poznatog cirkusa Barnum, koji ga je koristio u svo-
jim takama prepunim demonstracija vidovitosti i pogaanja detalja o
dobrovoljcima koji su izlazili na scenu. Njegov omiljeni slogan glasio je od
svega po malo za svakoga.
Klju Barnumovog uspeha jeste u tome to su njegove tvrdnje uoptene
i mogle bi da vae za skoro svakoga, mada na prvi pogled izgleda da su spe-
cifine i jedinstvene. Recimo vi volite dinamiku i ponekad biste eleli da
promenite neto u ivotu. Osim toga, poeljno je da izjave budu dvoznane,
kao to je po prirodi ste optimista i vedrog ste duha, ali ste ponekad skloni de-
presiji i povlaenju u sebe. Zatim, treba se koncentrisati na problematiku
grupe kojoj sagovornik pripada, na primer vi smatrate da studiranje i polagan-
je ispita ponekad moe da bude veoma naporno. Poslednje, mada ne i najman-
je vano, je laskanje: vi ste osoba snanog duha i omiljeni ste u svojoj sredini.
Barnumov efekat je vrlo detaljno ispitivao psiholog Bertram Forer
(Bertram Forer), tako da se danas za isti fenomen esto koristi i naziv Forerov
efekat, mada je on sam koristio izraz zabluda subjektivne potvrde. U nje-
govim studijama iz 1949. godine bile su angaovane velike grupe ispitanika.
Za jednostavnije eksperimente najpre je svim uesnicima podeljen upitnik i
reeno im je da e rezultate analize dobiti im rezultati budu obraeni. Onda
je, bez obzira na analizu odgovora (koja moda nije ni raena), svima pode-
ljen jedan isti profil linosti (kojim smo se delimino upravo posluili u ana-
251
Tehnike obmanjivanja
lizi vae linosti). Od njih je zatraeno da ocene (od 1 do 5) njegovu tanost,
i rezultat se obino kretao oko 4,3. I u kasnijim slinim eksperimentima, izvo-
enim na studijama psihologije po raznim svetskim univerzitetima, rezultat
je retko padao ispod 4,2. Forer je izvodio i proirene eksperimente u kojima
su uesnicima podeljeni upitnici sa dva profila linosti: jedan pravi, koji je za
svakoga ponaosob sainjen na osnovu njegovih odgovora, a drugi (lani) bio
je opet za sve isti. Upitani koji od ova dva profila tanije opisuje njihove ka-
rakteristine osobine, u proseku se oko 60% uesnika opredeljivalo za lani.
Sline eksperimente izvodili su Dickson i Kelly, sa varijacijama u karak-
teru tvrdnji kako bi se eksperimentalno izmerila specifina teina svake od
njih. Oni su ustanovili da prihvaenost testa znaajno raste ako je u njemu
posebno podvueno za vas. Zatim, pozitivne osobine radije se prihvataju
nego negativne, to se i oekuje, ali je utvreno da bi zbog ouvanja pove-
renja u test trebalo da se nae poneka oprezno dozirana i blaga negativna
osobina. Pri tom su ispitanici pozitivne tvrdnje (laskanja) uglavnom svrsta-
vali u osobine koje odlikuju samo njih, a negativne su karakterisali kao zajed-
nike za sve ljude. Utvreno je, takoe, da se negativne osobine lake prih-
vataju ako takva kritika potie od ljudi iz vieg drutvenog sloja. Takoe je
utvreno da ljudi rado sebi pripisuju neke osobine za koje se to na prvi pog-
led ne bi oekivalo: neurotini ste, imate preteranu potrebu za potvrivanjem
ili autoritarni ste i traite apsolutnu poslunost.
Razumevanje Barnumovog efekta moe da pomogne u objanjavanju
zato tako veliki broj ljudi veruje da razne pseudonauke rade: astrologija,
numerologija, bioritam, hiromantija, grafologija i tako dalje.
Svaka tehnika i rekvizit kojima se strunjaci u ovim delatnostima slue
ima viestruku namenu. Oni, pre svega, uveravaju klijenta da se rezultat
odnosi samo na njih, jer je specifian i polazni podatak - datum roenja, lini-
je na dlanu, are taloga kafe ili raspored karata u pilu. Evo vidite, a sami ste
meali karte - rei e vam ita Tarot karata dok vam pokazuje kombinaciju
koja nesumnjivo pokazuje da vam neko radi o glavi i da bi dobro bilo kad
biste mu dali ekstra honorar da vas oslobodi od uroka. Ako jo uvek sum-
njate, dotui e vas omiljenim argumentom ako ja laem- karte ne lau!
Svakome od nas lake je ako pri teatralnom nastupu moe da se poslui
nekim rekvizitom. Zato se, recimo, buduim glumcima na prvoj godini studi-
ja dozvoljava da na sceni imaju neto u rukama - olovku, knjigu, bilo ta, ali
im se kasnije ta olakica ukida, to oni doivljavaju kao bacanje neplivaa u
vodu. Isto se odnosi i na vidovnjake; oni e biti uverljiviji i ima e sigurniji
nastup ako u rukama dre neto. Osim toga, kad negde pogree, radije e za
to okriviti rekvizit nego da dovedu u pitanje svoje sposobnosti.
252
Jo jedna prednost ovih rekvizita je to samom manipulatoru slue kao
generator sluajnosti, jer bi malo ko bio sposoban da bez gledanja u neki
izvor informacija izmilja puno raskonih detalja, ne koristei pritom nita
osim svoje mate. Zbog svega ovoga treba ceniti onaj mali broj vidovnjaka
koji su u stanju da svoj posao uverljivo odrade sa zatvorenim oima i bez
ikakvih rekvizita - ne zato to su podaci koji se od njih dobijaju upotrebljivi,
nego stoga to je takva mo imaginacije retkost i pravo je zadovoljstvo pos-
matrati je.
Postanite i vi vidovnjak
Da li ste poeleli da u drutvu stvorite utisak da ste i sami vidoviti? Tom Ne-
pier (Tom Napier) je nainio listu od 13 saveta onima koji ele da savladaju
ovu tehniku:
1. Zapamtite da je verovanje osnovni uslov za vidovnjatvo. Ako izgle-
date i nastupate kao da i sami verujete u to to radite, moi ete da proda-
te ak i loe itanje sudbine mnogim klijentima. Jedina opasnost ovakve ulo-
ge je u tome to biste, moda, i sami mogli da poverujete da ste vidoviti!
2. Koristite rezultate statistikih istraivanja, anketa i analiza. Ovo
vam moe pruiti dosta informacija o tome u ta razne kategorije ljudi veru-
ju, ime se bave, emu streme, o emu brinu i tako dalje. Na primer, ako do-
voljno znate o klijentovom poreklu, nivou obrazovanja i zanimanju, kao i o
religiji njegovih roditelja, vi ve imate dovoljno podataka koji e vam pomo-
i da prognozirate njegove elje i stavove.
3. Pripremite teren za nastup. Ne dovodite u pitanje svoj talenat time to
ete se otvoreno razmetati njime; dozvolite da sam klijent poveruje u vau
vidovitost. Budite hladnokrvni, jer ga ne izazivate na duel; vi, uostalom, zna-
te da moete da itate njegovu sudbinu, bez obzira da li on u to veruje ili ne.
4. Osigurajte unapred klijentovu saradnju. Imajte u vidu da uspeh vaeg
nastupa zavisi od saradnje subjekta isto koliko i od vaeg truda (na kraju kra-
jeva, vi ve imate za sobom uspenu karijeru vidovnjaka - ne sedite vi na op-
tuenikoj klupi nego klijent). Neka on shvati da zbog jezikih ogranienja i
tekoa u sporazumevanju neete moi uvek da izrazite ono to biste hteli, i
da e u takvim sluajevima morati da vas dopuni. Tako ete jednim udarcem
ubiti dve muve: prvo, imaete alibi za sluaj da vaa vidovitost omane, jer e
krivica za to biti pripisana klijentu, a drugo, on e sam konkretizovati vae
uoptene izjave i prilagoditi ih svom sluaju. Kasnije e on u svom seanju
imati mnogo vie vaih pogodaka nego to ih je zaista bilo.
253
Tehnike obmanjivanja
5. Koristite arene lae kao to su Tarot karte, kristalna kugla i slino.
Ovo e vam doneti dvostruku korist: prvo, stvoriete dobru atmosferu, a dru-
go, jo vanije, dae vam vremena da formuliete sledee pitanje ili tvrdnju.
6. Neka je uvek spremna lista fraza i jezikih potapalica. Tokom seanse
pristojna koliina fraza dae lepu formu vaim tvrdnjama i omoguiti da ne-
im popunite vreme dok smiljate neku odreeniju tvrdnju. Na samom po-
etku seanse bie to ak neophodno. U prirunicima i udbenicima za itanje
sudbine iz dlana i za sline tehnike nai ete dosta ovih fraza.
7. Drite oi irom otvorene! Neka su vam i druga ula spremna. Paljivo
posmatrajte klijentove reakcije na sve to kaete - ubrzo ete tano znati kad
ste pogodili u centar!
8. Koristite tehniku lova na detalje. To je pomono sredstvo kojim ete na-
vesti klijenta da pria o sebi. Preformuliite nekako to to vam je rekao i vra-
tite mu istu informaciju. Proturanjem pitanja preruenog u frazu takoe pri-
siljavate klijenta da pretrai svoje seanje ne bi li pronaao neki podatak koji
e vam biti od koristi.
9. Nauite da sluate. Tokom seanse klijent e oseati potrebu da pria o se-
bi. Dobar vidovnjak to e mu dozvoliti. (Tokom jedne seanse posmatrao sam
klijentkinju koja je provela bar tri etvrtine vremena priajui; kad smo kas-
nije razgovarali o tome, ona je tvrdila da nije izgovorila ni jednu jedinu re.
Ona je, zapravo, platila vidovnjaku da joj ponovi ono to mu je sama rekla.)
10. Dajte dramatian ton seansi. Snano izgovarajte ono malo informacija
koje imate i slobodno podiite glas s vremena na vreme. Bogato ukrasite re-
ima svako otkrie koje nainite. Ne ustruavajte se da budete teatralni.
11. Uvek ostavite utisak da znate mnogo vie nego to ste rekli. Uspean
vidovnjak, kao i uspean porodini lekar, uvek stvara utisak da zna jo toga
to nije rekao. Kad jednom uverite klijenta da znate jedan podatak koji, po
njegovom miljenju, nikako niste mogli znati, on e misliti da za vas vie ne-
ma tajni! Tada e vam se klijent predati i imaete njegovo neogranieno po-
verenje.
12. Nemojte se ustruavati da iskoristite svaku mogunost za laskanje
klijentu. ak i ako se klijent pobuni protiv ovoga, nee vam uzeti za zlo. Re-
cite mu: Uvek ste sumnjiavi kad neko pomene neku vau vrlinu. To je zato to
ne oekujete da e neko rei neto dobro o vama a da za to nema poseban razlog.
13. Drite se zlatnog pravila: uvek recite klijentu ono to eli da uje!
254
Raljari
Neki ljudi tvrde da uz pomo posebnog rekvizita (visak, tap, ralje) mogu
da otkriju prisustvo podzemnih vodotokova. O ovoj vetini, koja se naziva
rabdomantija, najstariji pisani trag datira iz 1556. godine (pronaen je u
Nemakoj), ali se pretpostavlja da su se ljudi prilikom traenja vode sluili
raljama jo pre vie od hiljadu godina. Zanimljiv je podatak da spisi o naj-
starijem poznatom eksperimentu kojim je trebalo proveriti mogunost pro-
nalaenja vode raljama, datira iz 1641. godine!
U novije vreme cilj raljarenja je proiren, pa se
sada na taj nain trai sve: nafta, ruda, zakopano
blago, arheoloka nalazita, vodovodne cevi, elek-
trini provodnici i izgubljeni predmeti i osobe. esto
se princip rada ove alatke objanjava time to pod-
zemni vodotokovi stvaraju elektrino i magnetno
polje koje je nekim udom usmereno vertikalno u
vis (mada se to ne uklapa ni u jedno nauno obja-
njenje), pa ga raljar svojim rekvizitom lako otkriva.
Osim toga, tvrdi se da su ova polja tetna i da izazi-
vaju razne bolesti, ukljuujui i najtee. Tako su ra-
ljari uli i u nae domove gde nam daju savete kako da razmestimo name-
taj, posebno krevete na kojima spavamo, ne bismo li sauvali svoje zdravlje.
Ovde je dolo i do male terminoloke korekcije - poto je re zraenje (vero-
vatno zbog jonizujueg zraenja, naroito posle ernobiljske katastrofe i ot-
krivanja rupe u ozonskom omotau) izala na rav glas, to je iskorieno da
se elektromagnetno polje preimenuje u podzemno zraenje. Spojene, ove dve
rei, od kojih je svaka podjednako zlokobna, deluju jo stranije. Tako nam
sada isti zraci koje emituje izvorska voda ne smetaju dok je pijemo, ali nam
itekako kode dok ona tee ispod zemlje.
Za pretraivanje manjih povrina kao to su stambene ili poslovne pro-
storije, ee se koristi visak jer je on manji i moe da poslui za preciznije
kartografisanje podzemnih zraenja. Zanimljivo je gledati sa kolikim pove-
renjem i odgovornou klijenti potuju savete, premetajui stolice i krevete,
samo da bi izbegli tetne zrake.
Stie se utisak da su raljari veoma precizni u lociranju kritinih mesta i
da, ako je neko u kui bolestan, lako pronalaze lokacije koje ukazuju da je
bolest nastala zbog zraenja. Ako nekoga, recimo, mui glavobolja, sasvim si-
gurno e se pokazati da su zraci najjai u vrhu njegovog kreveta, ali samo
ako je raljaru reena dijagnoza pre nego to je zapoeo skeniranje sobe.
255
Tehnike obmanjivanja
Slika 1
Treba rei da se raljarenje ne zasniva
ni na jednom poznatom naunom prin-
cipu ili prirodnoj sili, a propustilo je i an-
su da se eksperimentalno dokae, o emu
e uskoro biti rei. Treba ga zato shvatiti
kao okultnu delatnost ili ga svrstati u
tvrdnje o paranormalnim sposobnostima.
To vai ako raljarstvo posmatramo kroz
uobiajeno pseudonauno objanjenje sa
elektromagnetnim poljem, ali isto tako i za ezoterinu varijantu po kojoj mi
ivimo u dva paralelna sveta: materijalnom i duhovnom. Ovaj drugi e
ponekad moi da zatrese rekvizit kojim se raljar slui, tek da bi nam dojavio
neku informaciju iz onog sveta. Takvo tumaenje je podloga verovanju da
je mogue i daljinsko raljarenje, kada se viskom skenira mapa neke oblasti
i tako se na njoj locira voda, nafta, nestala deca, zakopano blago ili ve ta se
trai. Zapravo, raljaru je mnogo lake da
u raspravi odbrani ezoterinu varijantu
nego pseudonaunu, jer e u najgorem
(za njega) sluaju duel da se zavri remi-
jem: niko nee moi da dokae svoju
tvrdnju.
Alatke kojima se raljari slue veo-
ma veto i znalaki su zamiljene. Kod
svake je mogue sasvim malim pokretom
izazvati pomeranje viska ili vrha tapa,
pa je ta intervencija neprimetna ne samo za posmatraa nego esto i za samog
raljara. Kod viska (slika 1 i 2) to je mikronsko ljuljanje take oslonca ueta,
sinhrono sa ljuljanjem viska, tako da se zbog rezonancije ovi pokreti vie-
struko umnoavaju i prenose na samo klatno. Efekat pojaavanja oscilacija
rezonancijom moe da bude veoma jak, zbog ega je, recimo, vojnicima
zabranjeno da mariraju preko mosta jer bi
strojevim korakom mogli da ga srue ako
bi se uestanost njegovog vibriranja po-
klopila sa ritmom koraka.
Drugi tip alatke (slike 3, 4 i 5) koristi
pokaziva koji se na dugakoj osovini slo-
bodno obre oko vertikalne ose. Tanije je
rei oko skoro vertikalne ose, jer e raljar
malom promenom ugla moi da usmeri
pokaziva (zapravo teg, ije je teite van
256
Slika 2
Slika 3
Slika 4
ose obrtanja) na eljenu stranu. Kod nas je
u upotrebi malo pojednostavljena alatka,
koja se pravi od kratke metalne cevi i od
ipke savijene u obliku slova L (slika 5).
Nain korienja je isti, mada neki raljari
dre u obe ruke po jedan ovakav pokazi-
va pa kad se ipke, recimo, zakrenu jed-
na ka drugoj i ukrste, to je znak da su
napipali to to trae.
Jedna zanimljiva i duhovita varijanta iste alatke (slika 6) nema obrtnu
osovinu nego je napravljena od vrstog draa koji nosi elastini gumeni
tap. Na vrhu je teg ija je teina tako odmerena da je gumeni tap samo
delimino savijen, pa je mogue veoma malom promenom ugla nosaa
postii veliko zakretanje tega.
Najstarija varijanta, za koju se pretpostavlja da je u upotrebi preko hi-
ljadu godina, prikazana je na slici 7. To je obina grana koja se simetrino
rava, a u luksuznoj varijanti koriste se elastine ralje od elika ili fibera.
Malim uvrtanjem tapova koji se dre u rukama mogue je primetno po-
merati vrh gore- dole. Ovde je od vanosti pravilno dranje krajeva rekvizita,
jer ako bi se oni drali punom akom tako da ih prsti potpuno obuhvate sve
do dlana, bilo bi nemogue obrtati ih neprimetno bez pokretanja celih dlano-
va. Zato su raljari propisali da se alatka pravilno dri tako to su zglobovi u
korenu prstiju ispravljeni, a tap je udaljen od sredine dlana. Tako je mogue
uvrtati tapove samo savijanjem prstiju bez pokretanja dlanova, to je za pos-
matraa praktino nevidljivo, a od strane raljara moe da bude ak i nesves-
no izvedeno.
Ovo je samo grubi pregled najee korienih rekvizita, ali je lista
zapravo mnogo dua. U raznim krajevima sveta videemo da se raljari slu-
e alatkama napravljenim od elinih opruga, ica, kalemova, loptica, mag-
neta, konaca, tegova, obrtnih i kliznih
leita i ko zna ega jo. Varijacija ima
mnogo, ali je kod svih sauvana glavna
osobina: ceo sklop (ili bar jedan njegov
deo) u nestabilnom je stanju, pa je
potrebna mala sila da se ova labilna
ravnotea narui i da masa pone da se
klati, savija, ljulja, trese, vibrira, ne bi li
nam saoptila da se ba tu nalazi ono
to traimo.
257
Tehnike obmanjivanja
Slika 5
Slika 6
Nauka sa najvie teorija
ak i letimian pogled na strunu dokumentaciju kojom se slue raljari
otkriva jednu slabu taku koja bi mogla ozbiljno da ugrozi poverenje u tu
nauku. To je veliko neslaganje koje raljari pokazuju pri iznoenju svojih
tvrdnji i pravila zanata. Neki, recimo, tvrde da onovi cipela moraju da budu
od gume ili nekog drugog materijala koji je dobar elektrini izolator, a neki
da takav materijal umanjuje efekat i da ga ne treba koristiti. Neki smatraju da
dobar visak ima ue od pamunih niti, neki da je bolje svileno ue, kod nekih
ue mora da bude dobar izolator (po mogustvu sintetiko), a kod nekih
metalni lani. Neki koriste po dve alatke sa ipkama u obliku slova L (sa
slike 5) tako to ih dre paralelno pa se one meusobno ukrste kad ih traeni
predmet ozrai, a kod nekih se one
u istoj situaciji udalje jedna od druge.
Neki trae samo vodu, neki samo te-
kuu vodu ali ne onu u cevima, neki
mogu da nau samo cevi, a neki
istom alatkom trae sve to elite.
Neki tvrde da preciznu detekciju
ometa magnetno polje Zemlje, neki
da su glavni krivci elektrini provod-
nici, neki da su to meteoriti u Zemlji-
noj kori, metalne gromade ili duboke
podzemne reke.
Neslaganja su ne samo po pitanju prakse, ve i teorije. Tako ete pronai
tumaenje da se raljarstvo zasniva na naunim principima, ali i da je to dar
od Boga, ili prosto vetina koja se ui. Svaka od ovih teorija ima po dve grupe
zagovornika: jedni tvrde da se svi ljudi raaju sa tim talentom (ili da svi
mogu da naue vetinu) a drugi da postoje neki koji su prosto odabrani i
da ostalima to nikada nee poi za rukom.
Ipak, postoje tri stvari koje su, po tvrdnji Dejmsa Rendija, svim ralja-
rima zajednike. Prva je njihova tvrdnja da su u 100% (ili bar skoro toliko)
sluajeva uspeni, a druga da oni po svoj prilici ine najpoteniju grupaciju
od svih koji za sebe tvrde da imaju natprirodne sposobnosti. Rendi je, posle
velikog broja testiranih raljara u raznim krajevima sveta (jer njegova fon-
dacija ve godinama nudi nagradu od milion dolara prvome koji demon-
strira bilo koju paranormalnu sposobnost), izjavio sledee: Nijedna grupa
kandidata nije ni blizu raljarima po potenju. To su ljudi koji su iskreni, otvo-
reni i kad nekoga varaju oni najpre varaju sami sebe. Samo na dva mesta, u Aus-
traliji i u Engleskoj, primetio sam nameru raljara da osvoje nagradu podvalom.
258
Slika 7
Trea zajednika stvar je da svi, bez izuzetka, padaju na objektivnim
testovima, sprovedenim u kontrolisanim uslovima. Ovome emo posvetiti
malo vie prostora, jer je od svih naunih, pseudonaunih i okultnih obja-
njenja za nas vanije jedno prosto praktino pitanje, a to je...
Da li raljarstvo radi?
Mnoge tvrdnje koje na ovo pitanje odgovaraju pozitivno, baziraju se na aneg-
dotama isprianim od samog raljara ili njihovog klijenta. Argument koji oni
nude je oigledan: raljari su u stanju da pronau ono to trae i to su doka-
zali bezbroj puta. Zar to nije dovoljno?
Naravno, bie dovoljno ako se uverimo da je zaista tako. Ipak, ne dovo-
dei u pitanje iskrenost ovakvih svedoenja, pokuaemo da vidimo kolika je
mogunost da se i oni sami nau u zabludi.
Kopanje bunara je teak posao, pa zato niko ko se uputa u tu avantu-
ru nee da se opredeli za mesto pre nego to konsultuje lokalnog raljara.
Nema sumnje da je on uspean jer o tome postoje brojne legende, ali geolozi
tvrde da je, bar u oblastima u kojima je podzemna voda uopte mogua (to
iskusan ovek moe da utvrdi na osnovu sastava terena i vegetacije), nju mo-
gue nai na oko 80% ukupne povrine terena, i to ne dublje nego to se
uobiajeno vri kopanje. Po tome sudei, lake je pronai vodu nego je ne
pronai, pa je zato Dejms Rendi u pomenutim testovima traio od raljara
da utvrde gde nema vode, umesto gde je ima. Uzgred, od velikog broja ra-
ljara koji su konkurisali (i sa kojima je postigao sporazum da je, da bi se
rezultat smatrao uspenim, potrebno ostvariti bar 80% pogodaka) niko se nije
ni pribliio tome da osvoji nagradu. Rendi je na ovo izjavio: Poraavajua je
injenica da raljari u nalaenju vode nisu nita bolji od bilo koga drugog.
Iskopajte bunar na bilo kom mestu na kome je podzemna voda geoloki mogua,
i vi ete je verovatno nai.
Nemci su imali drugaiji pristup naunom ispitivanju i proveri tvrdnje
da je raljarenjem mogue pronai vodu. Vlada je 1986. godine odobrila tro-
ak od 400 000 nemakih maraka Univerzitetu za fiziku iz Minhena u cilju
sprovoenja opsenog eksperimenta kojim bi se proverila tvrdnja raljara da
mogu da detektuju i pronau podzemnu vodu. Eksperiment je paljivo
isplaniran, obuhvatio je preko 500 raljara i izvedeno je nekoliko hiljada poje-
dinanih testova.
S obzirom na to da je u Nemakoj raljarstvo veoma dobro primljeno u
narodu i da se njime bavi preko 10000 profesionalaca i amatera, eksperiment
je izveden u pozitivnoj atmosferi u kojoj je veliki broj organizatora oekivao
259
Tehnike obmanjivanja
da e rezultati biti afirmativni za raljare. ak su im i struni organizatori sa
Univerziteta za fiziku bili naklonjeni jer je i meu njima postojalo pozitivno
uverenje, pa je tako otpala mogunost da se u sluaju neuspeha upotrebi
uobiajeni izgovor da je struno osoblje svojim skepticizmom zrailo nega-
tivnu energiju.
Test je obavljen u jednom velikom ambaru blizu Minhena u kome je
postavljena staza duine 10 metara, gde je mogao da se kree mali vagon sa
rezervoarom za vodu, pumpom i cevi na vrhu kroz koju je voda tekla. Ovde
su se organizatori opredelili za vodu koja cirkulie, jer je veliki broj raljara
izjavio da je kretanje vode neophodan uslov za detekciju. Po gornjem spratu
ambara kretali su se raljari i pokuavali da instrumentom po svom izboru
utvrde na kom se mestu na 10-metarskoj stazi ispod njih nalazi vagon sa te-
kuom vodom. O poziciji vagona za svaki pojedinani test odluivao je kom-
pjuter sa svojim generatorom pseudosluajnih brojeva.
Tokom pripreme eksperimenta doveden je profesionalni maioniar ko-
ji je izvrio detaljnu inspekciju celog ambara ne bi li otkrio mogunost vara-
nja ili bilo kakvog neeljenog spoljnog uticaja na rezultat testa. Propisana
procedura je zahtevala da nijedna od osoba na gornjem spratu ambara
(ukljuujui i evidentiare i kontrolore) ne zna gde se nalazi vagon, ak ni po-
sle svakog od pojedinanih testova. Tako, sve do kraja eksperimenta niko nije
imao povratnu informaciju.
Na poetku svog nastupa svaki uesnik mogao je da premeri teren
svojom alatkom bez vagona sa vodom, kako bi utvrdio da li du staze pos-
toji neki ometajui signal (podzemno zraenje?) koji bi oteao merenje. Vei-
na raljara je locirala po 2 ili 3 takve take, pa je organizator obeao da tokom
testa za tog uesnika vagon nee parkirati u blizini tih mesta. Pri tome ne
samo da su razni uesnici locirali razliite take, nego se njihova pozicija
svakog dana menjala jer je svaki uesnik nastupao u vie dana.
U prvom krugu testirani su svi prijavljeni kandidati sa nekoliko hiljada
pojedinanih pokuaja, posle ega je u ui izbor ulo 43 sa najboljim rezulta-
tima. Ovaj preliminarni test imao je zadatak ne samo da iz daljeg testiranja
iskljui one koji nisu imali ni po emu zanimljive rezultate (kakvih je bilo
preko 90%), nego da ispita jo jedan aspekt eksperimenta, a to je kako razlii-
ti parametri (osobine tenosti, brzina protoka itd.) utiu na uspeh detekcije.
Tako je ponekad u cevi bila ista a ponekad slana voda, pa je ponekad cev
bila i prazna. Nekad je protok bio laminaran (bez komeanja tenosti), a ne-
kad turbulentan; nekad je voda bila zaprljana peskom, nekad ljunkom, i
tako dalje. Isti ti parametri u drugom krugu testa za svakog kandidata bili su
prilagoeni onako kako je on u prvom krugu ostvario najbolji rezultat.
260
Ako bi raljar osetio da mu neto ometa koncentraciju tokom testa, mo-
gao je da zatrai pauzu ili da prekine eksperiment za taj dan, to se esto
dogaalo. Moe se, dakle, rei da je uinjeno mnogo da bi eksperiment bio
objektivan: kandidati su imali sve traene uslove, protokol je bio dvostruko
slep (ni kandidati ni evidentiari na spratu nisu znali rezultat), nije bilo
povratne informacije sve do kraja testa, kompjutersko pozicioniranje vagona
bilo je nasumino i nepredvidljivo, testiranje svakog raljara bilo je ponav-
ljano u vie dana, a sam program bio je prilino opiran (sa ukupno 843 testa
u drugom krugu), tako da bi rezultat morao da pokae da li raljari zaista
imaju sposobnosti koje im skeptici osporavaju.
Samo drugi krug eksperimenta, u kome je svaki od 43 kandidata mogao
da napravi izmeu 5 i 15 pokuaja, trajao je due od dve godine i tek po zavr-
etku rezultati su sreeni i sistematizovani. Njihovo tumaenje bilo je ipak
sloenije nego to to izgleda na prvi pogled, a i pojavila su se neslaganja oko
toga na koji nain treba tumaiti neka sutinski vana pitanja. Zato e biti
najbolje da svako sam pogleda rezultate i donese sud.
Interpretacija rezultata
U prvom zvaninom izvetaju koji je 1990. godine podnela ovlaena agenci-
ja (Wagner, Betz und Koenig), istraivai su najpre zakljuili da najvei broj
raljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate u eksperimentu. Ipak, izve-
taj je tako sroen da bi njegov nalaz mogao i da potvrdi tezu o uspenosti
jednog broja raljara. Ovo je prevod jednog dela izvetaja:
Nekoliko raljara je u odreenim testovima pokazalo neoekivano uspean
rezultat, to bi teko moglo (ako bi uopte moglo) da se objasni kao sluaj-
nost... teza o postojanju raljarskog fenomena moe se smatrati empi-
rijski dokazanom...
Raljarska udruenja po svetu imala su razloga da slave. Njihova struna
tampa odmah je prenela ovaj nalaz, jer im je to bila prva nauna potvrda
sposobnosti i sada su konano zapuena usta svima koji su im stajali na putu.
Nekoliko naunih institucija u svetu zatrailo je (i dobilo) kopije zapis-
nika sa testa, ali niko nije mogao da na osnovu svojih statistikih analiza
dobije ni nagovetaj zakljuka da se teza o postojanju raljarskog fenomena
moe smatrati empirijski dokazanom. Neki naunici pokuali su da
uspostave kontakt sa agencijom Wagner, Betz und Koenig, ali je profesor Betz,
koji je nastupao kao portparol agencije, bio spreman samo na javnu prepisku
preko tampe. Njegovi javni odgovori, u polemici koja je inae normalna u
naunom svetu svaki put kad se pojavi neslaganje, bili su takvi da je to
261
Tehnike obmanjivanja
uveseljavalo itaoce koji su prisustvovali malom naunom skandalu, pa su se
protivnici malo po malo iskljuivali iz ovakve polemike. Ali, kao to to uvek
biva, naao se neko ko je bio spreman da tera stvar do kraja. Bio je to Dim
Inrajt (Jim Enright), profesor bihejvioristike psihologije Instituta za okeano-
grafiju na Univerzitetu iz Kalifornije.
On je uporno tra-
io od agencije detalje o
statistikoj analizi koja
je primenjena za obradu
rezultata i na osnovu
koje je donet finalni za-
kljuak, jer je to bilo naj-
vanije od svih spornih
pitanja. Poto ih nikada
nije dobio, odluio je da
objavi kompletnu anali-
zu u lako razumljivoj
formi.
Da bi nas potedeo
gomile cifara, Inrajt je
sve rezultate eksperi-
menta predstavio u gra-
fikom obliku. Na hori-
zontalnu osu grafikona
naneo je mere koje se
odnose na poziciju cevi
sa vodom na 10-metarskoj stazi, a na vertikalnu osu poziciju koju je de-
tektovao raljar. Ako bi pogodio tanu poziciju cevi, koordinate take bile bi
podjednake za obe ose, i taka je morala da se nalazi na dijagonali izmeu
donjeg levog i gornjeg desnog ugla grafikona. Profesor Inrajt je dao i neko-
liko primera, koje mi ovde pojednostavljujemo i svodimo na samo etiri: prvi
(1A) najbolji je mogui rezultat za nekoliko desetina pokuaja, kao kad bi
raljar imao Supermenov rendgenski vid i kad bi svaki njegov odgovor bio
savreno taan. 1B je grafikon za test u kome je bilo manjih nepreciznosti, ali
je sve u svemu i dalje impresivan; prosena greka (kako bi matematiari
rekli, standardna devijacija) nije vea od 50 cm na stazi od 10 metara.
Grafikon 1C pokazuje znatno slabiji rezultat (standardna devijacija 150 cm),
ali bi i on mogao da navede na zakljuak da tu ima neega jer rezultati nisu
ba sasvim razbacani; povrine u gornjem levom i u donjem desnom uglu,
gde bi trebalo da se nau najvee greke, potpuno su nepokrivene. etvrti
262
Slika 1: primeri rezultata
grafikon (1D) primer je za slab
rezultat, koji je na granici izmeu
potpune sluajnosti i dokaza da je
raljar bio bar delimino efikasan.
Evo i konanih rezultata
drugog kruga eksperimenta koji
je trajao dve godine i u kome su
uestvovala 43 najbolje plasirana
raljara od preko 500 iz prvog
kruga. Svaka taka (krui na
slici 2) predstavlja po jedan poku-
aj, a kruii su ispunjeni tamo
gde su rezultati za dva pokuaja
bili potpuno jednaki.
Ostaje nam samo da bacimo
pogled na grafikon i da se poslu-
imo oseajem; reklo bi se da su take tako razbacane da bi teko bilo zaklju-
iti da su uesnici bili uspeni. Uostalom, to i agencija tvrdi: najvei broj ra-
ljara nije pokazao zadovoljavajue rezultate. Sporni zakljuak je donet na osno-
vu rezultata nekoliko najuspenijih uesnika. Pogledajmo ih.
Grafikon 3A pokazuje rezultate za raljara sa startni brojem 99, koji je
ostvario najbolji rezultat. Od deset njegovih pokuaja, pet je iznenaujue us-
peno mada su ostali prilino daleko od idealne ose (simetrale ugla iz-
meu osa). Upravo je ovaj rezultat agencija navela kao dokaz stava da se
teza o postojanju raljarskog fenomena moe smatrati empirijski dokazanom.
Ako zavrtite rulet 843 puta, kae Inrajt, bar jedna grupa od deset uza-
stopnih pogaanja dati isto toliko dobar rezultat. Zapravo je malo verovatno
da u tako velikom broju pokuaja ne dobijete i odreeni broj sjajnih; negde e
raspodela ovih dobrih
pogodaka biti takva da
oni nee biti primetni na
prvi pogled, ali e uz
malo truda uvek moi
da se pronae i po neka
prilino uspena grupa.
Izgleda da je Tom
Nepier (Tom Napier), i-
jih smo 13 saveta za bu-
due vidovnjake citirali
263
Tehnike obmanjivanja
Slika 2: rezultati glavnog testa
Slika 3: rezultati najboljeg raljara i ponovljeni pokuaji
u ovom poglavlju, pravi
entuzijasta. On je odlu-
io da naini kompjuter-
ski model ovog eksperi-
menta. Nema razloga da
traite stotine raljara i da
potroite toliko vremena i
novca na testiranje kae
Nepier. Za moj raljar-
ski eksperiment bili smo
sasvim dovoljni kompju-
ter i ja. On je izradio relativno jednostavan program kojim je simulirao ne-
uspene raljare (one koji ne znaju gde je voda pa daju nasumine rezultate),
pri emu je kao generator sluajnosti upotrebio niz od prvih 20 000 cifara
broja PI (3,141592...). Matematiari ovaj niz smatraju veoma dobrim izvorom
sluajnih brojeva, a uz to je omogueno svakome ko eli da ponovi ekspe-
riment sa istim izvorom sluajnosti. Broj PI je, inae, u projektu Gutenberg iz-
raunat sa 1250000 cifara.
Rezultati koje je Nepier dobio sa 500 svojih virtuelnih raljara nisu ni-
malo razoarali: prvi na tabeli bio je ak znatno bolji i od famoznog nema-
kog ampiona (raljara broj 99), mada je kompjuter simulirao kandidate koji
su davali potpuno nasumine odgovore.
Da se vratimo Inrajtovoj analizi. Postoji veoma lak nain da se utvrdi da
li je rezultat testa bio uspean sluajno ili zato to su ralje bile voene
majstorskom rukom: treba dozvoliti da taj raljar ponovi test. To je i ura-
eno sa jo 28 pokuaja, iji rezultat je na dijagramu 3B. Procenite sami da li
on dokazuje tezu o postojanju raljarskog fenomena.
Jo impresivnije izgleda dijagram na kome je predstavljeno est najus-
penijih raljara (4A) gde je prisutan i kandidat broj 99 o kome smo ve govo-
rili, ali kad je i njima dato da ponavljaju test onoliko puta koliko ele, rezul-
tat nije pokazao nita znaajno (4B). Svaki od raljara je predstavljen dru-
gaijom geometrijskom figurom.
Ovu zabludu objanjava takozvana Gausova kriva, o kojoj emo govo-
riti u poglavlju Nauka i pseudonauka. Ako imamo dovoljan broj sluajnih
uzoraka koji prikazuju rezultate nekog ponovljenog postupka, uvek e se
nai i mali broj vrlo uspenih, kao i isto tako mali broj vrlo neuspenih; jedi-
no e prosenih biti mnogo. Malo je verovatno da naunici iz agencije Wa-
gner, Betz und Koenig nisu znali za ovo.
264
Slika 4: rezultati 6 najboljih raljara i ponovljeni pokuaji
Ralje za 21. vek
Vremena se menjaju, nauka osvaja nova podruja, a u naim domovima sva-
kim danom nalazi se sve vie elektronskih ureaja. Proizvoai okultnih po-
magala doli su na ideju kako da iskoriste poverenje koje publika gaji prema
elektronici. Trite je lako prihvatilo neke ureaje koji su i po funkciji i po
principu rada isti kao obine ralje, samo to su obogaeni tehnikim dodaci-
ma ija je jedina funkcija da impresioniraju korisnika. Ipak, nisu ba svi bili
spremni da bez kritikog stava prihvate navode proizvoaa, pa se pria o
ovim ureajima ponekad zavravala i skandalom.
Prvi takav proizvod nosio je komercijalni naziv Quadro Tracker,
(Quadro je naziv proizvoaa, a Tracker bi moglo da se prevede kao traga).
To je mala crna plastina kutija na koju je nakaena antena i koja na prvi
pogled lii na tranzistorski prijemnik. Baterije ne postoje, jer ureaj (sudei
po tehnikoj dokumentaciji) radi uz pomo prirodnog magnetizma. Inenjer
Malcolm Roj (Malcolm Roe), potpredsednik firme Quadro Corporation,
tvrdi da Quadro Tracker radi tako to osea specifine talasne duine osci-
lacija koje stvaraju molekuli supstance za kojom se traga.
Tako moete da otkrijete zlato, marihuanu (ak i u telu narkomana),
barut, izgubljene loptice za golf i tako dalje - ve prema tome koji ip ste
ubacili u ureaj. Domet je nekoliko desetina metara, a ni zidovi nisu prepre-
ka. Samo usmerite antenu prema sumnjivom mestu i ako osetite da neto
vue ureaj ka testiranom objektu, to je siguran znak da ste pronali ono
to traite. Cena ureaja je u poetku bila 955 dolara, ali je u zavisnosti od
kupca dostizala i celih 8000 dolara.
Zanimljivo je da je proizvoa kategorino tvrdio da ureaj radi na
principu koji nije poznat savremenoj fizici i da ne eli da ga patentira da ne
bi i drugi imali uvida u poslovnu tajnu. Neki kupci ipak su otvorili kutiju i,
na svoje uenje, videli da je ona potpuno prazna! Postojalo je samo mesto za
ip. Poele su da se javljaju prve sumnje i pretpostavke da je jedini mogui
mehanizam koji je ovo mogao da pokrene isti kao kod obinih ralji: ideo-
motorni efekat!
Moda bi sve ostalo na nepotvrenim glasinama o prevari, da proizvo-
a nije nainio jedan samoubilaki poslovni potez: prodao je nekoliko
ureaja policiji! Ubrzo posle toga klupko je poelo da se odmotava. FBI je
preuzeo sluaj i angaovao strunu slubu da proveri navode proizvoaa.
Quadro Corporation bio je zamoljen da uputi svoje strunjake koji bi de-
monstrirali ureaj. Na prvom delu testa, na kome su demonstratori imali
uvida u to gde se nalazi traena supstanca, antene su se tresle i ureaji su
265
Tehnike obmanjivanja
prosto leteli prema njoj. Ali kad je na red doao zadatak u kome je trebalo
pronai skriveni cilj, testovi su zavreni potpunim fijaskom jer ureaj nije
uspeo da pronae ba nita.
Tako su 19. januara 1996. godine agenti odeljenja FBI za privredni kri-
minal uhapsili kompletno rukovodstvo firme. U pripremi za suenje zatrae-
na je ekspertiza Instituta SRI (Southwest Research Institute) a nalaz je sadrao
podatak da u dva testirana ureaja nije pronaeno nita osim nekoliko mrtvih
mrava. Ipak je otkriven nain proizvodnje famoznog ipa u kome se krije
cela mudrost: prvo se Polaroid fotoaparatom snimi supstanca na koju bi tre-
balo da ip bude osetljiv (recimo list marihuane), pa se tako dobijen snimak
kopira obinim fotokopir aparatom. Onda se papirna kopija isee na
komadie, svaki komadi se upakuje u sendvi izmeu dve plastine plo-
ice i ipovi su spremni za prodaju!
Upitani na koji nain ovako proizvedeni ipovi mogu da detektuju pri-
sustvo supstance, strunjaci su tuiocu i poroti dali sledei odgovor:
Uestanost kojom ip osciluje nastaje pod dejstvom statikog elektriciteta
koje proizvodi telo osobe koja dri ureaj, tako to osoba udie i izdie vaz-
duh pluima. Ovaj statiki elektricitet prenosi se kroz kou do ureaja, a
samim tim i do ipa. Svaka materija sadri odreene molekularne ues-
tanosti; kad se stvori magnetno polje time to se telo pod nabojem statikog
elektriciteta kree kroz prostor pod pravim uglom u odnosu na objekat, i to
se polje dovede na isti nivo sa drugim takvim poljem rezonujui u istoj
frekventnoj modulaciji, onda se oba tela privlae, kao to se privlae i dva
objekta pod dejstvom gravitacionih polja!
Poto niko od pozvanih vetaka nije umeo da razjasni ta su inenjeri hteli
ovim da kau, zamoljen je Vejd Kuotelbaum(Wade Quattelbaum), pronalaza
ovog ureaja, da prui dopunska objanjenja. U zapisniku sa suenja posto-
ji njegova izjava: Sve to sam rekao o principu rada zapravo je suprotno, pa
tako niko ne zna kako ovo radi. Morate da mi verujete da ipak radi, jer sam ja
jedini koji ima uvida u tehnologiju i koji je sproveo istraivanje. Vejd je tokom
istrage agentima FBI rekao i sledee: nijedan naunik ne moe da otkrije kako
ovo radi jer samo ja sam dovoljno pametan da to shvatim!
Epilog nije ni po emu zanimljiv - idejne voe ovog posla su kanjene i
njegova dalja prodaja je zabranjena, ali je zato reakcija nekih kupaca bila
takva da bi mogla da navede na razmiljanje. Naime, veliki broj muterija na
suenju je tvrdio da ureaj ipak radi! Jedan od njih je, recimo, uz pomo
Quadro Trackera uspeo da pronae stare aure od municije u svom podrumu,
to je prokomentarisao reima: Eto, vidite, ili ova stvar radi ili sam ja idiot.
Jedna dama je posvedoila da za dobro zdravlje svog deteta moe da zahvali
266
istom ureaju, jer ga redovno nosi u
kupovinu ne bi li tako utvrdila koja hrana
je zdrava, a koja sadri tetne pesticide.
Nije Quadro Tracker jedini ovakav
ureaj. DKL LifeGuard sadri relativno
sloena elektronska kola, a njegova antena
je navodno tako podeena da moe da
oseti otkucaje ljudskog srca na daljini od
pola kilometra. To bi ga inilo veoma ko-
risnim u pronalaenju osoba zatrpanih ru-
evinama ili snegom. Jedna amerika vladina organizacija, pre nego to je
odluila da narui vei broj ovih ureaja, angaovala je Sandia Labs da testi-
ra DKL Life Guard. Nalaz je bio jasan: upotrebna vrednost ureaja ravna je
nuli. Tako je posao propao, ali moda to i nije tako loe za firmu DKL- zahva-
ljujui tome to ni jedna zvanina ustanova nije prevarena, niko nije zabranio
prodaju ureaja pa tako i danas moe da ga kupi svako ko ne zna kako bi
bolje potroio 14000 dolara.
Pod nazivom Super - Sensor kriju se jo jedne savremene ralje. Evo ta
firma Psi Tronic Vision tvrdi za ovaj proizvod poslednje generacije:
Uz pomo naih ralji moete da otkrijete prolost, sadanjost i budu-
nost. Budui dogaaji su podloni zakonima verovatnoe, pa tako ralje
ne rade ba uvek ako se koriste za lutriju. Ali u ostalim primenama, mata
je jedino ogranienje! Otkrijte gde se nalazi voda, cevi, minerali, nafta i
tako dalje. Pronaite ribe, ivotinje i izgubljene osobe.
Znamo ljude koji ih koriste da bi predvideli kretanja na berzi, trine tren-
dove, poslovne dogaaje, kao i da bi locirali probleme u proizvodnji. Znamo
mehaniare koji na isti nain otkrivaju kvarove u kolima i ostale servisere
koji tako pronalaze podzemne instalacije, elektrine kratke spojeve ili mesta
na kojima cevi cure. Profesionalni zdravstveni radnici, ortopedi, dijetetia-
ri i ljudi koji dijagnostikuju bolesti na isti nain proveravaju svoje nalaze.
Holistiki iscelitelji i herbalisti koriste ih da bi prepisali vitamine. U kui
se koristite za pronalaenje zaturenih stvari, za donoenje odluka i za lako
nalaenje broja u telefonskom imeniku. S njima moete da prekontroliete
decu i da vidite da li su u redu, kao i da utvrdite kakvo e vreme biti da biste
znali ta da obuete.
267
Tehnike obmanjivanja
DKL Life Guard
Ideomotorni efekat
Nisu svi pokreti koje ovek ini svesni. Refleksne i motorne radnje, kao i
pokreti udova u snu, izvode se nesvesno, a na pokrete nekih unutranjih
organa (kao to su srce ili eludac) teko je uticati svesno. Pa i kad je ovek u
budnom stanju, naroito ako je psihofiziki aktivan, on nesvesno ini mnoge
pokrete udova. Neki pokreti jedva su primetni, ali oni ipak postoje i mogue
ih je detektovati ili konstatovati elektrine impulse koje kroz nervna vlakna
mozak alje miiima. Ovo se koristi u poligrafu (detektoru lai), jer ako
ovek moe voljno da sprei veliki pokret, on esto nije u stanju da zausta-
vi i mikropokret koji ga prati, to se zove ideomotorni efekat. Tako pokreti
kojima raljari upravljaju svojim rekvizitima mogu da budu nesvesni, pa su
esto i oni sami u uverenju da njihove ralje i visak pokree neki tajanstveni
magnetizam ili onostrana sila.
Ne samo raljarstvo, ve i mnoge druge okultne delatnosti objanjavaju
ovu akciju kao pokrete koje ini astralno telo. Prema zagovornicima teozof-
skog ezotericizma, to je jedno od naih sedam tela u kome borave oseanja i
elje (o ovome opirnije govorimo u poglavlju Parapsihologija / etnja izvan
tela). Na istom efektu zasniva se i Ouija tabla o kojoj e biti rei, a ve smo
opisali kako vidovnjaci, hiromanti (itai dlana) i razni drugi itai sudbine
koriste ovaj govor tela da bi doznali ta se dogaa u svesti ili podsvesti nji-
hovog klijenta. Istini za volju, istim trikom koriste se i psihijatri, detektivi,
kockari i veti poslovni ljudi da bi otkrili kad njihov sagovornik blefira.
Termin ideomotorna akcija jo je 1882. godine uveo Viljem Karpenter
(William Carpenter) da bi objasnio pokrete kojima se pomeraju ralje ili visak
i kojima medijumi na seansama prizivanja duhova podiu i okreu sto. U
svojim istraivanjima Karpenter je ustanovio da ovi pokreti mogu da se ine
bez uticaja svesti i emocija, a da su uglavnom inicirani sopstvenim zapaanji-
ma ili sugestijama od strane drugih osoba. Inae, ovaj efekat je prvi put opi-
san jo 1800. godine, a 1930. kliniki je dokazan.
Zato ne bismo pokuali sami?
Nikada ne treba verovati priama da je za postizanje efekta kojim se pokreu
ralje ili visak potrebna neka natprirodna sila, posebno znanje ili obuka. Nije
potrebno ak ni verovati u postojanje natprirodnih sila. S obzirom da je
ideomotorni efekat sasvim normalna stvar kod svakoga, pa ak i kod okore-
lih skeptika i kod ljudi koji sa obe noge vrsto stoje na zemlji, u rukama sva-
ke osobe ralje i visak e zaigrati pod uticajem sila kojih ta osoba najee
nije ni svesna.
268
Hoete li da pokuate? Nije te-
ko: uzmite visak koji ste dobili uz
ovu knjigu i postavite ga iznad prvog
DA- NE crtea. Ako vam je zgod-
nije, koristite crte na poleini knjige.
Slobodno zaobiite sve savete
koje e vam moda dati osobe koje
znaju kako se to radi. Moda e
vam dati i primedbu da visak ili nje-
govo ue nisu po propisu, da treba
da budu ovakvi ili onakvi, ali ne
sluajte to - ve smo nabrojali veliki
broj pravila koja u svojim atarima
propisuju lokalni raljari i videli smo
da su mnoga od njih kontradiktorna.
Umesto viska mogli ste da upotrebite
i bilo koji predmet odgovarajue teine, okaen o bilo kakav konac, efekat bi
bio isti. Nije vam potrebno da mistifikujete postupak, nikakve arobne rei,
ne morate da ekate posebno doba dana ili noi niti da ispunjavate bilo kakve
specijalne uslove. Nije neophodno ni da potujete ono to strunjaci sma-
traju obaveznim, a to je da najpre od viska zatrae odgovore na standardna
pitanja: da li smem, da li mogu i da li treba da ovo uradim. Naravno
da smete i moete, a da li treba da uradite - pa zato da ne? Jednostavno
sedite, diite duboko i opustite se, uzmite lani viska izmeu kaiprsta i
palca, odaberite visinu na kojoj ete
drati lani i naslonite lakat na sto.
Neka je vrh viska tano u sredini
iznad DA - NE crtea. Umirite
visak i saekajte da budete spremni
za poetak. Budite strpljivi.
Posle nekog vremena zapazi-
ete da se visak klati po isprekidanoj
liniji spreman! Da li ga to pokree
neka magina sila? Ne, pokreete ga
vi, mada toga verovatno niste ni
svesni. Nestrpljenje da ponete test
navodi vas na to da ruku pokreete
neosetnim pokretima, a rezonancija
e uiniti ostalo. Kao dete koje se
ljulja na ljuljaci uz veoma malo ulo-
269
Tehnike obmanjivanja
Slika 1: Podloga za visak (crte je
ponovljen na poleini knjige)
Slika 2: Podloga za visak sa krunim
kretanjem (ponovljeno na poleini knjige)
ene snage, i visak se ljulja zahvalju-
jui mikronskim pokretima ruke.
Sada pitajte visak (sebe?) sve
to zaelite. Pitanja formuliite tako
da na njih moe da se odgovori sa
DA ili sa NE. Lepota je u tome
to moete da vodite ovaj dijalog
sa svojom podsveu (da ne kaemo
ba monolog, jer bismo time pokva-
rili aroliju trenutka) i oko najin-
timnijih tema, koje ne biste nikada
nikome pomenuli, jer sve ostaje u
vama. Dakle, pitajte bilo ta i ne is-
travajte se da date odgovor una-
pred. Saekajte da on izae iz vas,
da vam ga podsvest saopti preko
viska. Jer to je zaista prozor u neto nestvarno, ali ne u neki paralelni svet
nego u vae nesvesno. A to je neto nepredvidivo i zanimljivo. arobnije od
svega to moe da se zamisli.
Umesto kretanja gore-dole za da i levo-desno za ne, nekima se vie
dopada kruno kretanje viska, u smeru kazaljke na satu za da i suprotno
za ne, pa je priloena i takva podloga (slika 2). Ako probate, videete da e
i ona isto tako da radi.
Uz pomo treeg crtea moete da kvantifikujete vae odgovore. Koliko
(u procentima) verujem da e se moj poduhvat uspeno zavriti? Koliko sam
uopte sposoban (sposobna) za to? Koliko od te-i-te osobe mogu da oekujem
pomo? A izdaju? Koliko volim nju (njega)? A ona (on) mene? ak i ako
dobijete odgovor ?, znajte da je i to neki podatak.
Ima li ova igra i neku upotrebnu vrednost? Sve zavisi od vas. esto e-
te imati potrebe da doznate odgovor na neko pitanje na koje biste odgovorili
sa ne znam ili nisam siguran (sigurna). Uzmite visak i doznajte vae taj-
ne elje i nesvesne odluke. Moglo bi da pomogne da upoznate problem - ili
bar da upoznate sebe.
I zapamtite: visak pokreete vi, a ne neko drugi ili neto drugo. Zato ne
mistifikujte stvari nepotrebno; nema svrhe da traite odgovore na pitanja iji
ishod zavisi od spoljnih inilaca, recimo da li je pradeda zakopao u bati up
s blagom ili koji e brojevi biti izvueni u sledeem kolu igre Loto. Ako
postavite pitanje da li e mi taj-i-taj danas doi u posetu, moi ete da
doznate kakve su vae elje po tom pitanju, ali ne i ta e se zaista dogoditi.
270
Slika 3: Podloga za kvantizaciju odgovora
(ponovljeno na poleinii knjige)
Ouija tabla
Ovo je jo jedan zanimljiv primer demonstracije ideomotornog efekta. Na
glatku povrinu stola postavlja se veliki krug na kome su ispisana sva slova
i cifre, a esto postoje i neke fraze, kao to su Da, Ne, Zdravo, Zbo-
gom, Neu ti rei ovoga puta, Pitaj me ponovo za sedam dana i tako
dalje. Kao pokaziva koristi se planeta (mali stabilni predmet sa tri glatke
noice) tako to na njoj dve osobe dre po dva prsta (kaiprst i srednji prst).
Poto ona slobodno klizi po stolu, uesnicima je lako da je pokreu do e-
ljenih slova ili cifara po redosledu kojim e se formirati poruka.
Obino se bira takav scenario koji e igri dati mistini ili okultni smisao,
pa se sve pretvara u spiritistiku seansu. To je, recimo, razgovor sa umrlim ili
imaginarnim osobama. Uesnici na glas postavljaju pitanje, a prozvana osoba
im odgovore daje kroz njihove pokrete. Tako poinje dijalog izmeu uesni-
ka u igri sa jedne i prozvane osobe ili neke natprirodne sile sa druge strane.
S obzirom da je povrina stola glatka (ovo je vaan uslov), otpor trenja je veo-
ma mali pa se stvara iluzija da planetu zaista pokree neko trei. Nema sum-
nje da bi jednostavan test (u kome bi medijumi zatvorili oi a trea osoba ita-
la poruku) razbio sve iluzije, ali naravno da nikome ne pada na pamet da
kvari lepotu igre.
Medijumi u ovoj igri su, dakle, dve osobe; ovo daje atraktivnu dimen-
ziju ideomotornom efektu, jer naizmenino (i potpuno nesvesno) preuzima-
nje inicijative pri pokretanju ae
daje nepredvidljive i zanimljive
rezultate. Ponekad dijalog popri-
mi neugodan tok, jer se medijumi
rado zaklanjaju iza izgovora da
poruku alje neko trei, pa koriste
priliku da nekome od prisutnih
nesvesno ili svesno saopte neto
to mu inae u direktnom razgo-
voru ne bi rekli.
Uz dobro pripremljenu at-
mosferu, naroito ako su uesnici
i posmatrai skloni mistici, efekat
je tako snaan da psihiki labilne
osobe mogu da zapadnu u ozbilj-
nu krizu. Suzi Smit (Sussie Smith)
u knjizi Ispovest medijuma
priznaje da je posle nekoliko spiri-
271
Tehnike obmanjivanja
Ouija tabla: pokreti planete kojima se
ispisuje re arobnjak
tistikih seansi sa Ouija tablom, postala psihiki nestabilna. Psihijatar dr
Karl Viklend (Carl Wickland) je 1924. godine u knjizi Trideset godina meu
mrtvima tvrdio da je Ouija tabla rezultirala takvim divljakim ludilom da je
esto bilo potrebno smetanje uesnika u duevnu bolnicu. Mnogi su ovaj dra-
matini efekat iskoristili za tvrdnju da je za amatere opasno da se bave tako
delikatnim stvarima kao to je prizivanje duhova. Sa ovim bismo mogli da se
sloimo, naroito ako su pomenuti amateri sugestibilni i ako to to su videli
ne prihvataju kritiki.
Najraniji pisani tragovi govore da je Ouija tabla bila u upotrebi jo za
vreme Rimskog imperatora Valensa, u etvrtom veku nove ere, mada neki
istraivai tvrde da su Grci znali za nju jo pre Hrista. Posle mnogo vekova,
godine 1890, ideju su iskoristili arls Kenard (Charles Kennard) i Ilaja Bond
(Elijah Bond), prilagodili je savremenoj upotrebi i patentirali je. Oni su svom
pronalasku dao ime Ouija (ita se uija), to na egipatskom navodno znai
dobra srea. Sitniavi ljudi su zavirili u renik i videli da ouija na egi-
patskom ne znai ba nita, pa se Kenard ispravio i rekao da je to odgovor
koji je on u jednoj seansi dobio od same table, tako da je taj naziv i ostao. Po-
sle samo dve godine, Kenardovu firmu, koja je proizvodila tablu, otkupio je
njegov bivi poslovoa Viljem Fuld (William Fuld). Prvi potez novog vlasni-
ka bio je da preuredi istorijat table, pa je rekao da je on pronalaza i da je
izraz Ouija nastao spajanjem francuskog oui i nemakog ja (obe rei znae
da, pa bi prevod bio Da-da). Godine 1966. patent je otkupila firma Braa
Parker (Parker Brothers) i od tada se ona
proizvodi u Salemu.
Za one koji ele da isprobaju ovaj
efekat, savetujemo da sami naprave svoju
Ouija tablu. Ne samo da je jednostavnije i
jeftinije od naruivanja originalne, nego
e tako imati i sva naa slova. Treba samo
na 40 papiria ispisati slova i cifre (even-
tualno na jo nekoliko papira i neke uobi-
ajene fraze) i poreati ih u krug po
glatkom stolu. Umesto planete dobro e
posluiti i rakijska ili manja vinska aa,
okrenuta naopako.
Poto je za nae govorno podruje
re Ouija neudobna za izgovor (a niko
nije usvojio bukvalan prevod Da-da),
za ovu igru kod nas se ee koristi izraz
prizivanje duhova.
272
Nain korienja male ouija table
Postoji i mala varijanta Ouija table za jednu osobu. Za nju se koristi veli-
ka ivaa igla i pare konca. Vrhom igle treba napraviti malu rupu na papiru
u centru kruga (da bi vrh imao stabilan poloaj pri okretanju igle) i drati
konac kao na crteu, tako da deblji kraj igle rotira na nekoliko milimetara
iznad slova. Ova igra je kod nas poznata kao prizivanje anela. Vano je
da taka u kojoj se dri konac bude tano iznad centra kruga u kome lei vrh
igle (ova osa je na crteu oznaeno takastom linijom), pa je malim nesves-
nim pokretom ruke lako navlaiti iglu redom na slova kojima nam na
aneo uvar saoptava poruku. Na poleini knjige takoe je priloen crte
koji moe da se koristi za ovu igru.
Kako zaraditi milion dolara
Dejms Rendi (James Randi) napravio je uspenu karijeru kao profesionalni
maioniar, ali danas je znatno poznatiji zbog svoje delatnosti demistifi-
kovanja i javnog raskrinkavanja tvrdnji o paranormalnim sposobnostima i fe-
nomenima. On je postao nona mora svetskih proroka, samozvanih isce-
litelja, vidovnjaka, raljara, bioenergetiara, astrologa i svih koji se slue cr-
nom i belom magijom da bi izmamili novac od lakovernih ljudi. Ovaj savre-
meni prosvetitelj autor je nekoliko knjiga koje obrauju istu problematiku.
Godine 1996. osnovao je Obrazovnu Fondaci-
ju Dejmsa Rendija (James Randi Educational
Foundation, JREF). Ova neprofitna organizacija
odrava obrazovne seminare sa nastavom iz ve-
tine kritikog rasuivanja, razvija testove i naune
eksperimente za proveru tvrdnji o paranormalnim
sposobnostima, i slino. U delatnost fondacije
spada i izdavanje knjiga i nekoliko asopisa kao i
popularnog biltena Swift, nazvanog po uvenom
satiriaru Donatanu Sviftu (Jonathan Swift). Fon-
dacija daje stipendije i na razne druge naine
podrava studente koji su aktivni u borbi protiv
savremenog sujeverja. Organizovana je i pravna
sluba koja prua pomo rtvama prevara iz ovog
domena.
Artur Klark (Arthur C. Crarke), autor uvene Odiseje 2001, rekao je:
Rendi je nacionalno blago i moda jedan od retkih boraca sposoban da sprei
truljenje i propadanje amerikog duha.
273
Tehnike obmanjivanja
Dejms Rendi
Najzanimljiviji potez Rendijeve fondacije je ponuda od milion dolara
nagrade prvoj osobi koja uspeno demonstrira bilo koju paranormalnu spo-
sobnost. Za nekoliko godina prodefilovalo je dosta kandidata meu kojima
je bilo iscelitelja, itaa misli, proroka, vidovnjaka, raljara, konstruktora per-
petuum mobile-a, pa i naunika - ali se do sad niko nije ni pribliio osvajanju
nagrade! Mnogi kandidati padali su u teku depresiju posle fijaska na testu,
jer su bili duboko uvereni da njihova natprirodna mo zaista postoji. Oi-
gledno je da su to ljudi koji su iskreni i poteni, ali koji su jednostavno bili
zavedeni pogrenim i nekritikim nainom procenjivanja svojih moi. Nasu-
prot njima su oni koji dobro znaju ta rade i zato to rade, jer se oni ne odazi-
vaju na ovu ponudu, nego se navodno postavljaju iznad nje time to izjavlju-
ju da ne ele da svoje natprirodne moi, od Boga dobijene, koriste za bo-
gaenje. Mada se ovde samo po sebi namee pitanje zato onda svoje usluge
tako solidno naplauju, Rendi se uzdrao od svih malicioznih komentara i
prosto im je poruio da nagradu ne moraju da zadre; mogli bi, recimo, da je
posle osvajanja poklone nekoj humanitarnoj organizaciji, to bi takoe bilo
bogougodno.
Evo kompletnog teksta ugovora koji kandidat treba da zakljui sa fon-
dacijom pre nego to krene u demonstriranje svojih sposobnosti:
Ja, Dejms Rendi, posredstvom Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija,
isplatiu sumu od US$ 1000000 (jedan milion dolara) bilo kojoj osobi ili
osobama koje uspeno demonstriraju bilo koju parapsihiku, natprirodnu
ili paranormalnu sposobnost bilo koje vrste pod zadovoljavajuim uslovi-
ma provere. Ta demonstracija mora da se izvede po sledeim pravilima i
ogranienjima:
1. Kandidat mora nedvosmisleno da najavi unapred, pri emu e se kandidat
i gospodin Rendi sloiti, o tome kakve e moi i sposobnosti biti demonstri-
rane, ogranienja predloene demonstracije (kao to su vreme i lokacija) i
ta e biti oznaeno kao pozitivan, a ta kao negativan rezultat. Ovo je pri-
marno, osnovno i najvanije od svih pravila.
2. Bie prihvaena samo stvarna demonstracija najavljenog karaktera i obima
unutar ogranienja o kojima je postignuta saglasnost. Anegdotski izveta-
ji o prethodnim dogaajima ne prihvataju se i ne uzimaju u obzir. Nas ne
interesuju teorija ni objanjenja na koji nain najavljene moi funkcioniu;
takav materijal nemojte da nam dostavljate.
3. Kandidat se slae s tim da sav materijal (fotografski, snimljen, napisan i
tako dalje) bilo koje vrste, koji je nastao prilikom testiranja moe slobodno
274
da se koristi od strane JREF (Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija) na
nain koji gospodin Rendi odabere.
4. Testovi e biti sainjeni tako da nikakav postupak presuivanja nee bi-
ti potreban. Rezultati e biti samodokazujui svakom posmatrau, u sagla-
snosti sa pravilima sa kojima e se saglasiti sve zainteresovane strane pre
obavljanja formalnog testa. Nijedan deo postupka testiranja ne moe da se
izmeni bez izriite saglasnosti svih zainteresovanih strana. Gospodin Ren-
di, mada e biti prisutan tokom formalnih testova, nee direktno uticati na
korieni materijal.
5. Od kandidata moe da se zatrai i/ili zahteva da odri neformalnu demon-
straciju pre formalne, ako udaljenost i vremenski raspon to nalau, u cilju
utvrivanja da li je kandidat u stanju da izvede to to je najavio. Svrha
ovoga je da se izbegne potreba formalnog testiranja u takvim sluajevima.
Ne ograniava se broj koliko puta kandidat moe da ponovi test.
6. Svi trokovi kao to su transportni, boravini i ostali koje je kandidat nai-
nio u pokuajima da osvoji nagradu, padaju na teret kandidata.
7. Ako prihvati ovaj izazov, kandidat se odrie svih prava na legalan postu-
pak protiv gospodina Rendija i Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendija, u
meri u kojoj ovo moe da se ispotuje u okviru uspostavljenog pravnog sis-
tema. Ovo se odnosi na povrede, nesrene sluajeve ili bilo koju fiziku ili
emocionalnu tetu i/ili finansijski ili profesionalni gubitak bilo koje vrste.
Ovo pravilo, ipak, ne utie na osvajanje nagrade.
8. Pri izvoenju formalnog testa, nezavisnoj osobi e od strane Dejmsa Ren-
dija biti ispostavljen ek u iznosu od 10 000 dolara. Ako je kandidat uspe-
an pod dogovorenim terminima i uslovima, ek e se odmah predati kan-
didatu, i u roku od deset dana Obrazovna Fondacija Dejms Rendi e is-
platiti kandidatu preostali iznos do cele nagrade (milion dolara, kao to je
odreeno u junu 1998. godine). Milion dolara u prenosivim obveznicama
je deponovan kod Goldmen Saksa, u Njujorku, na raunu nagrade Obra-
zovne Fondacije Dejmsa Rendija kao garancija fonda nagrade. Provera
ovog rauna i njegovog stanja moe da se obavi telefonom u kontaktu sa
Fondacijom na broj 1-954-467-1112, faks broj 1-954-467-1660.
9. Kopije ovog dokumenta moe besplatno da dobije svako ko to zatrai i po-
alje adresiran koverat, a moe da se preuzme i preko Interneta.
10. Ova ponuda nainjena je od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne
Fondacije Dejms Rendi, i iza nje ne stoji nijedna druga osoba, agencija ili
275
Tehnike obmanjivanja
organizacija, ali i drugi mogu da budu zainteresovani za ispitivanje najav-
ljenih sposobnosti. Oni mogu da pridodaju novani iznos pod odreenim
okolnostima, i u tom sluaju proces i rukovoenje postupkom bie izvede-
ni od strane Dejmsa Rendija preko Obrazovne Fondacije Dejmsa Rendi-
ja. Fondacija nee ispostavljati zahtev da se taj iznos deponuje kao zalog ili
podnese na uvid kao gotovina, ili na drugi nain potvrdi pre izvoenja tes-
ta. Fondacija nee drugima pruati takve usluge.
11. Ova ponuda je otvorena za sve osobe, u bilo kom delu sveta, nezavisno od
pola, rase, obrazovanja i tako dalje, i ostae na snazi dok nagrada ne bude
osvojena. Posle smrti Dejmsa Rendija, postupak za osvajanje ove nagrade
vodie druga osoba, tako da e ponuda i dalje biti vaea.
12. Svaki kandidat mora da se saglasi s tim ta e initi zakljuak da li je, prili-
kom formalnog testa, on ili ona potvrdio ili nije potvrdio najavljenu spo-
sobnost ili mo.
Molimo popunite ovaj obrazac i u dva pasusa napiite od ega e se sasto-
jati demonstracija.
PRIMEDBA: Nikakva posebna pravila, izuzeci, uslovi, standardi ili uslu-
ge nee biti prihvaeni bez unapred postignute uzajamne saglasnosti svih
zainteresovanih strana, i kandidat koji se ne sloi sa ovde navedenim pra-
vilima nee biti prihvaen. Samo potpuno slaganje sa ovim pravilima omo-
guie da kandidat bude prihvaen kao trailac. Kandidat e time to
e potpisati, notirati i vratiti ovaj obrazac, naznaiti svoje slaganje sa gore
navedenim pravilima.
(svojeruni potpis) James Randi 201 East. Davie Boulevard (S.E. 12th
Street) Fort Lauderdale, FL 33316-1815 U.S.A> USA
Molimo da imate na umu da je nekoliko kandidata pretrpelo veliko lino ra-
zoarenje posle pada na ovim testovima. Izriito savetujem da izvedete tes-
tove svih sposobnosti za koje verujete da moete da demonstrirate, sa dvos-
trukom proverom, pre nego to pokuate da konkuriete za ovaj test i za na-
gradu. Ovo bi utedelo meni i kandidatima mnogo vremena i truda, ako bi
se pokazalo da su te sposobnosti bile ista uobrazilja potencijalnog kandi-
data. Molimo Vas da ovo svakako uradite i da ne zanemarite potrebu za
takvom merom opreznosti.
Internet adresa: http://www.randi.org/research/challenge/challtxt.html
276