1.

INTERNACIONALI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU FAKULTET ZA INFORMATIKU I

INFORMACIONE TEHNOLOGIJE SEMINARSKI RAD Predmet: Operativni sistemi Tema: Uvod u
operativne sisteme Mentor: prof. dr. Aleksa Macanovi Student: T atjana Dimitrijevi br.ind 2296 /
06 Panevo, mart 2009. god .
2. UVOD Raunarski sistem je sloen skup tehnikih ureaja (hardvera), programa koji zadaju
instrukcije hardveru, i podataka koji se obrauju. Programi prevodioci (engl. compilers )
Povezivai (engl. linkers ) i punioci ( engl. loaders ) Kako se vie programa moe istovremeno
smestiti u memoriju? Ko e izabrati koji e program biti u memoriji? Koji e program i kada
koristiti procesor? Kako emo obezbediti da svaki program dobije resurse?
3. OPERATIVNI SISTEM Operativni sistem (OS) je skup raunarskih programa koji upravljaju
hardverskim i softverskim resursima raunara . Operativni sistem je program koji objedinjuje u
celinu raznorodne delove raunara i sakriva od korisnika one detalje funkcionisanja koji nisu bitni
za korienje raunara . DVOSTRUKA ULOGA: - upravlja sastavnim delovima raunara , kao tu
su npr. procesor, kontroleri i radna memorija (sa ciljem to veeg iskorienja), - operativni sistem
stvara za krajnjeg korisnika raunara pristupano radno okruenje
4. OPERATIVNI SISTEM Mesto Operativnog sistema u raunarskom sistemu
5. OPERATIVNI SISTEM Na najniem nivou imamo fizike ureaje fiziki delovi raunara.
Iznad tog sloja su mikro programi direktno kontroliu fizike ureaje i obezbeuju interfejs
prema sledeem nivou. Predstavljaju elementarne korake od kojih se sastoje instrukcije
mainskog jezika. Mainski jezik je skup instrukcija koje procesor direktno razume (izvrava ih
pomou svojih mikro programa). office baze podataka igre Korisniki programi
kompajleri,interpreteri editori linkeri Sistemski programi operativni sistem mainski jezik
HARDVER mikro programi fiziki ureaji
6. ISTORIJA OPERATIVNIH SISTEMA Generacija: (1945-1955) - raunari pravljeni od
vakuumskih cevi . Generacija: (1955-1965) raunari se prave od tranzistora , postaju manji,
pouzdaniji. FORTRAN , paketna obrada ( batch system Generacija : (1965-1980) raunari se
prave od integrisanih kola. S oftversko innjerstvo, Multiprogramiranje (multiprogramming),
SPOOL ( S imultaneous P eripheral O peration O n L ine ), Podela vremena (time-sharing ) .
Generacija: (1980-1990) Personalni Raunari razvoj personalnih raunara poeo je pojavom
LSI ( L arge S cale I ntegration veliki stepen integracije) ipova. Mreni OS, Distribuirani OS .
7. FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA Funkcije koje treba da obavlja operativni sistem mogu
se izvesti na osnovu oekivanih funkcija jednog raunarskog sistema, kao to su: Automatsko
funkcionisanje raunarskog s istema Mogunost planiranja i rasporeivanja p oslova, i postojanje
jezika za upravljanje poslovima Multiprogramiranje Eliminisanje zavisnosti U/I operacija R
ealizovane su dve hardverske strukture: kanal (engl. Channel ) i tehnika prekida (engl. Interrupt )
8. FUNKCIJE OPERATIVNOG SISTEMA upravljanje poslovima (sekvenciranje i rasporeivanje
poslova) i interpretacija komandnog jezika; rukovanje ulazno-izlaznim operacijama; rukovanje
grekama i prekidima; upravljanje resursima; omoguavanje viestrukog pristupa; zatita resursa
od zlonamernih napada, sluajnih greaka korisnika i greaka u korisnikim programima i samom
operativnom sistemu; obezbeivanje dobrog interfejsa za operatora i korisnika; obraun
korienja raunarskih resursa.
9. KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA Operativni sistem je sutinski sastavljen iz tri
skupa komponenti: Korisnikog interfejsa, koji moe biti grafikog tipa ili imati interpreter
komandne linije koji se jo zove i koljka ("shell") Sistemske rutine niskog nivoa
Jezgro-kernel koji je srce operativnog sistema Ideje projektovanja jezgra operativnog sistema su
se vremenom izdiferencirale u sledee koncepte monolitno jezgro mikrojezgro egzojezgro
10. KARAKTERISTIKE OPERATIVNIH SISTEMA Konkurentnost (engl.concurrency) je postojanje
vie simultanih, paralelnih aktivnosti. Deoba resursa Konkurentne aktivnosti mogu da zahtevaju
deljenje (engl. sharing ) resursa ili informacija . Postojanje dugotrajne memorije Nedeterminizam
11. POELJNE OSOBINE OPERATIVNOG SISTEMA Visok nivo efikasnosti srednje vreme
izmeu poslova; vreme neiskorienosti operativnog sistema; vreme prolaska (engl. turn-around
time ) za paketnu obradu; vreme odziva (engl. response time ) za interaktivne sisteme;
iskorienost resursa (engl. resource utilisation ); propusna mo (broj poslova po satu, to jest
ukupna veliina posla koji moe biti obavljen interaktivno u nekom vremenu). Visok nivo
pouzdanosti Jednostavnost odravanja Prihvatljiva veliina Implementacija u viem programskom
jeziku donosi mnoge prednosti: izvorni kd se mnogo bre pie; izvorni kd je mnogo
kompaktniji; kd se mnogo lake razume i lake se otklanjaju greke (engl. debug ); operativni
sistem napisan na viem programskom jeziku mnogo se lake prenosi na drugu raunarsku
arhitekturu, tj. na drugu vrstu procesora.
12. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA Klasifikacija prema broju korisnika i procesa
Jednokorisniki sistemi Viekorisniki sistemi Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se
izdvojiti tri vrste operativnih sistema: jednokorisniki jednoprocesni (engl. single-user ,
singletasking ), kao to je MS-DOS; jednokorisniki vieprocesni (engl. single-user multitasking ),
kao to su OS/2 i MS Windows 3.1/ 9x/ME; viekorisniki vieprocesni (engl. Multiuser
multitasking ), kao to je UNIX, ali uslovno se mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003
ukoliko obezbeuju terminalske usluge(engl. terminal services ).
13. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA Klasifikacija prema nameni i nainu obrade poslova
Sistemi sa grupnom obradom (engl. Batch ) Interaktivni sistemi (engl. interactive systems)
Kombinovani sistemi
14. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA Klasifikacija prema funkcionalnim osobinama raunarskog
sistema Operativni sistemi za velike raunarske sisteme Operativni sistemi za sisteme sa
deljenjem vremena Kod upitnih sistema , kao to su razni informacioni sistemi koji rade s velikim
bazama podataka, veoma je bitno da vreme odziva za svaki postavljeni upit bude veoma kratko.
Obino postoji dodatni sloj na vrhu operativnog sistema za upravljanje bazom podataka.
Transakcioni sistemi su relativno slini upitnim, s tim to se kod njih esto (na primer, nekoliko
puta u sekundi) modifikuju baze podataka. Primer su sistemi za rezervaciju karata i bankarsko
poslovanje.
15. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA Operativni sistemi za stone raunare Operativni sistemi za
vieprocesorske sisteme Mreni operativni sistemi Distribuirani sistemi Udrueni sistemi
Operativni sistemi za upravljanje u realnom vremenu Runi sistemi
16. VRSTE RAUNARSKOG OKRUENJA Tradicionalno (engl. traditional computing )
Zasnovano na Webu (engl. Web-based computing) Ugraeno okruenje (engl. embedded
computing ) Web based tracking software
17. OPTI PREGLED STRUKTURE OPERATIVNIH SISTEMA Upravljanje osnovnim resursima
raunarskog sistema obezbeuje vie funkcionalnih grupa programa namenjenih za: upravljanje
procesorom; upravljanje memorijom; upravljanje ulazom i izlazom; upravljanje podacima;
upravljanje sekundarnom memorijom; umre z avanje; zatitu; korisniki interfejs.
18. OPERATIVNI SISTEMI UNIX I LINUX UNIX operativni sistemi su viekorisniki ( multiuser ) i
viezadatkovni ( multitasking ). Obino su raeni za serve re i radne stanice. Veina UNIX
sistema su proprietary - rade samo na hardveru proizvoaa koji je i napravio tu verziju UNIX-a.
Trenutno kompanija The Open Group ima prava na koritenje UNIX imena. Samo operativni
sistemi koji se slau sa Single UNIX specifikacijama se mogu nazvati UNIX-olikima sistemima
(operativni sistemi koji su bazirani na UNIX-u, slini UNIX-u). UNIX je napisan u C programskom
jezik u .
19. OPERATIVNI SISTEMI UNIX I LINUX LINUX Jedna od poslednjih varijanti operativnih
sistema UNIX, iji je razvoj zapoeo Linus Torvalds 1991. godine, na Univerzitetu u Helsinkiju,
jeste Linux. Linux je zbog svoje koncepcije stabilnog a jeftinog operativnog sistema doiveo
veliku ekspanziju i popularnost. Simbol Linux sistema je mali pingvin (Tux).
20. GNU/LINUX I OPEN SOURCE Veliki deo komponenata operativnom sistemu Linux dodali su
nezavisni programeri i programeri GNU projekta ( w ww.gnu.org), koji pripada fondaciji za
besplatan softver ( Free Software Foundation , FSF). Svi operativni sistemi GNU/Linux koriste
Linux jezgro kao fundamentalni deo koji kontrolie interakciju izmeu hardvera i aplikacija i GNU
aplikacije kao dodatne komponente operativnog sistema. GNU e operativni sistem sastavljen
iskljuivo od slobodno g softver a . Njegovo ime e rekurzivna skraenic a za "GNU Nie
Unix" ( "GNU's Not Unix" ). Riard Stalman e 1983. Fondacije za slobodni
softver ( Free Software Foundation ).
21. GNU/LINUX I OPEN SOURCE Screenshot GNU baziranog OS-a.
22. Opti pregled strukture Linux sistema Operativni sistem Linux sastoji se od jezgra,
sistemskog softvera, korisnikih aplikacija, programskih prevodilaca i njihovih odgovarajuih
biblioteka (GCC GNU C Compiler i C biblioteka za Linux) i dokumentacije Jezgro operativnog
sistema omoguava konkurentno (paralelno) izvravanje procesa, dodeljuje im memoriju i druge
resurse i obezbeuje mehanizam za ostvarivanje usluga operativnog sistema. Sistemski i
aplikativni programi razlikuju se po nameni
23. MICROSOFT WINDOWS Microsoft Windows porodica operativnih sistema nastaje kao
grafika nadogradnja povrh starog MS DOS operativnog sistema PC raunara Windows Vista ,
prije zvani Windows Longhorn , je najnovije izdanje operativnog sistema Microsoft Windows,
sadri preureeni i poboljani dizajn i mnotvo novosti u odnosu na Windows XP. Windows Vista
je u beta razvoju od 2006 Windows Vista Starter Windows Vista Home Basic Windows Vista
Home Premium Windows Vista Business Windows Vista Enterprise Windows Vista Ultimate
24. . UMESTO ZAKLJUKA UBUNTU (Linux distribucija)
25. UBUNTU (Linux distribucija) Ubuntu Ubuntu Linux 8.04 i GNOME Web stranica:
www.ubuntu.com Izdava/ razvijatelj: Canonical Ltd. / Ubuntu fondacija Skupina OSa: Linux
Izvorni model: Slobodni i otvoreni softver Zadnja stabilna verzija: 8.10 / 30. oktobar 2008 .
Podrane platforme: i386 , AMD64 , UltraSPARC Tip kernela : Monolitni Korisniki interfejs :
GNOME Licenca: GPL Stanje: Razvija se
26. UBUNTU (Linux distribucija)
27. UBUNTU (Linux distribucija) Ubuntu (/u'buntu/) je Linux distribucija veinom namijenjena
koritenju na desktop raunarima. Baziran na Debian Linuxu, Ubuntu najvie panje posveuje
lakoi koritenja, slobodi od ikakvih restrikcija, regularnom toku izdavanja novih verzija i
jednostavnoj instalaciji. Sponzoriran je od strane Canonical Ltd., privatne kompanije koju je
osnovao junoafriki biznismen Mark Shuttleworth. Ime distribucije dolazi iz zulu i xhosa jezika
to znai "humanost prema drugima". Slogan Ubuntua - "Linux za ljudska
bia", odraava jednu od glavnih drai - pravljenje Linuxa pristupanijim i jednostavnijim za
koritenje. Zbog njegove lakoe koritenja, smatra se odlinom "poetnikom"
distribucijom. Najnovija verzija, Ubuntu 8.10 ( Intrepid Ibex ) izdata je 30. oktobra 2008.
28. UBUNTU (Linux distribucija) Ubuntu-ovi najvaniji ciljevi su: biti jednostavan za upotrebu;
imati jednostavnu instalaciju i biti distributivan; biti dostupan na raznim jezicima; ukljuiti to vie
zajednice je mogue, promoviui znaenje "humanosti" unutar softverskog sistema.
Ubuntu je baziran na GNOME grafikom okruenju, koji je specifino dizajniran da osigura
besplatni, jednostavni i intuitivni interfejs i pritom nudi ceo paket modernih desktop aplikacija.
Povrh tih aplikacija ukljuenih u GNOME, Ubuntu dolazi sa dodatnim produktivnim softverom koji
ukljuuje OpenOffice.org , Mozilla Firefox web browser i GIMP grafiki editor.
29. UBUNTU (Linux distribucija)
30. UBUNTU (Linux distribucija) Ubuntu deli sav softver u etiri sekcije, zvane komponente , da
prikae razlike u licenciranju i nivou dostupne podrke. Komponente su Glavna (Main),
Ograniena (Restricted), Univerzalna (Universe) i Multiverzna (Multiverse) Dok je neki vlasniki
softver koji ne ograniava distribuciju ukljuen u Ubuntu Multiverse komponentu, on ne sadri
razne pakete za softever koji naruava ameriki i internacionalni copyright zakon i patente.
Primeri softvera koji nije distribuiran u Ubuntu: Softver koji omoguava putanje CSS video
DVDova , tokom upitnog legalnog statusa open-source DVD-dekoding biblioteke libdvdcss u
nekim delovima sveta. Biblioteke za enkodiranje i dekodiranje za mnoge vlasnike media formate
kao Windows Media..
31. UBUNTU (Linux distribucija) Postoji vie varijanti Ubuntua Kubuntu , desktop distribucija koja
koristi KDE umjesto GNOMEa Edubuntu , distribucija namijenjena kolama, dizajnirana za
uenike i "trebala bi biti podjednako prikladna i za djecu i za kunu upotrebu Xubuntu
Ubuntu serversko izdanje , koji nudi serverske aplikacije kao e-mail server, LAMP web server
platformu, kao i alate za DNS i upravljanje bazama podataka. nUbuntu , derivat Ubuntua,
specijaliziran za mrene sigurnosne testove Fluxbuntu
32. UBUNTU (Linux distribucija)
33. UBUNTU (Linux distribucija) Ubuntu moze pokrenuti Windows
34. KDE ( K Desktop Environment ) je grafiko okruenje. KDE je danas najkoriteniji
UNIX/BSD/Linux desktop zbog svog izgleda, mogunosti prilago djenosti svakom korisniku, nije
previe hardverski zahtevan, a u sklopu KDE projekta napisani su mnogi kvalitetni programi. ak
je i Microsoft koristio KDE dizajn za svoje operativni sistem Windows Vista. Upotrebu KDE
desktopa podrava i Linus Torvalds, izvorni tvorac Linux kernela. Linux distribucija (ili GNU/Linux
distribucija ) je operativni sistem slian UNIXu . Bazu sistema ini Linux jezgro i set GNU
programa i alata. Distribucija obino ukljuuje i kolekciju raznog slobodnog softvera mada neke
distribucije sadre i komercijalan softver .