www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
ZAKON
O AUTORSKOM I SRODNIM PRAVIMA
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 i 99/2011)

I PREDMET ZAKONA
lan 1
Ovim zakonom ureuju se prava autora knjievnih, naunih, strunih i umetnikih dela (u daljem
tekstu: autorsko pravo), pravo interpretatora, pravo prvog izdavaa slobodnog dela, prava
proizvoaa fonograma, videograma, emisija, baza podataka i pravo izdavaa tampanih
izdanja kao prava srodna autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), nain ostvarivanja
autorskog i srodnih prava i sudska zatita tih prava.
II AUTORSKO PRAVO

1. Autorsko delo
lan 2
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izraena u odreenoj formi, bez obzira na
njegovu umetniku, naunu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veliinu, sadrinu i nain
ispoljavanja, kao i doputenost javnog saoptavanja njegove sadrine.
Autorskim delom smatraju se, naroito:
1) pisana dela (knjige, broure, lanci, prevodi, raunarski programi u bilo kojem obliku njihovog
izraavanja, ukljuujui i pripremni materijal za njihovu izradu i dr.);
2) govorna dela (predavanja, govori, besede i dr.);
3) dramska, dramsko-muzika, koreografska i pantomimska dela, kao i dela koja potiu iz
folklora;
4) muzika dela, sa reima ili bez rei;
5) filmska dela (kinematografska i televizijska dela);
6) dela likovne umetnosti (slike, crtei, skice, grafike, skulpture i dr.);
7) dela arhitekture, primenjene umetnosti i industrijskog oblikovanja;
8) kartografska dela (geografske i topografske karte);
9) planovi, skice, makete i fotografije;
10) pozorina reija.
lan 3
Nezavreno autorsko delo, delovi autorskog dela, kao i naslov autorskog dela smatraju se
autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz lana 2. stav 1. ovog zakona.
lan 4
Prerade autorskih dela smatraju se autorskim delom ako ispunjavaju uslove iz lana 2. stav 1.
ovog zakona.
Delo prerade je delo u kome su prepoznatljivi karakteristini elementi preraenog (izvornog)
dela (muzike obrade, aranmani, adaptacije i drugo).
Zatita autorskog dela iz stava 1. ovog lana ni na koji nain ne ograniava prava autora
izvornog dela.
lan 5
Autorskim delom smatra se i zbirka, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova,
ispunjava uslove iz lana 2. stav 1. ovog zakona (enciklopedija, zbornik, antologija, izabrana
dela, muzika zbirka, zbirka fotografija, grafika mapa, izloba i sl.).
Autorskim delom se smatra i zbirka narodnih knjievnih i umetnikih tvorevina, kao i zbirka
dokumenata, sudskih odluka i sline grae, koja s obzirom na izbor i raspored sastavnih delova
ispunjava uslove iz lana 2. stav 1. ovog zakona.
Zbirkom se smatra i baza podataka, bez obzira da li je u mainski itljivoj ili drugoj formi, koja s
obzirom na izbor i raspored sastavnih delova, ispunjava uslove iz lana 2. stav 1. ovog zakona.
Zatita zbirke ni na koji nain ne ograniava prava autora dela koja su sastavni deo zbirke.
lan 6
Autorskopravnom zatitom nisu obuhvaene opte ideje, postupci, metode rada, ili matematiki
koncepti kao takvi, kao i naela, principi i uputstva koji su sadrani u autorskom delu.
Ne smatraju se autorskim delom:
1) zakoni, podzakonski akti i drugi propisi;
2) slubeni materijali dravnih organa i organa koji obavljaju javnu funkciju;
3) slubeni prevodi propisa i slubenih materijala dravnih organa i organa koji obavljaju javnu
funkciju;
4) podnesci i drugi akti u upravnom ili sudskom postupku.
lan 7
Autorsko delo je objavljeno kad je, na bilo koji nain i bilo gde u svetu, prvi put saopteno
javnosti od strane autora, odnosno lica koje je on ovlastio.
Autorsko delo je saopteno javnosti ako je uinjeno dostupnim veem broju lica koja nisu
meusobno povezana rodbinskim ili drugim linim vezama.
Autorsko delo je izdato kad su primerci dela puteni u promet od strane autora, odnosno lica
koje je on ovlastio, u broju koji, imajui u vidu vrstu i prirodu dela, moe da zadovolji potrebe
javnosti.
Delo likovne umetnosti se smatra izdatim i onda kad je originalni primerak, ili najmanje jedna
kopija dela uinjena trajno pristupanom javnosti od strane autora, odnosno lica sa njegovom
dozvolom.
2. Nastanak prava
lan 8
Autor uiva moralna i imovinska prava u pogledu svog autorskog dela od trenutka nastanka
autorskog dela.
3. Subjekat autorskog prava
lan 9
Autor je fiziko lice koje je stvorilo autorsko delo (u daljem tekstu: delo).
Autorom se smatra lice ije su ime, pseudonim ili znak naznaeni na primercima dela ili
navedeni prilikom objavljivanja dela, dok se ne dokae drukije. Izuzetno, pravno ili fiziko lice
iji naziv, odnosno ime je na uobiajen nain naznaeno na filmskom delu smatra se
proizvoaem tog dela, dok se ne dokae drukije.
Autor dela je nosilac autorskog prava.
Pored autora nosilac autorskog prava moe biti i lice koje nije autor, a koje je u skladu sa ovim
zakonom steklo autorsko pravo.
lan 10
Koautor je fiziko lice koje je zajednikim stvaralakim radom sa drugim licem stvorilo delo.
Koautori su nosioci zajednikog autorskog prava na koautorskom delu, ako ovim zakonom ili
ugovorom kojim se ureuju njihovi meusobni odnosi nije drukije predvieno.
Za ostvarivanje autorskog prava i prenoenje tog prava neophodna je saglasnost svih koautora.
Koautor ne sme uskratiti svoju saglasnost protivno naelu savesnosti i potenja, niti initi bilo
ta to kodi ili bi moglo koditi interesima ostalih koautora.
Svaki koautor je ovlaen da podnosi tube za zatitu autorskog prava na koautorskom delu, s
tim da moe da postavlja tubene zahteve samo u svoje ime i za svoj raun.
Ako se nisu drukije sporazumeli koautori dele ekonomsku korist od iskoriavanja koautorskog
dela srazmerno stvarnom doprinosu, koji je svaki dao u stvaranju dela.
lan 11
Koautorima filmskog dela se smatraju pisac scenarija, reiser i glavni snimatelj.
Ako je muzika bitan elemenat filmskog dela (muziki film) i komponovana je za to delo, onda je i
kompozitor koautor filmskog dela.
Ako se radi o crtanom, odnosno animiranom filmu ili su crte ili animacija bitni elementi filmskog
dela, onda je i glavni animator koautor filmskog dela.
lan 12
Ako dva ili vie autora spoje svoja dela radi zajednikog iskoriavanja, svaki od autora
zadrava autorsko pravo na svom delu.
Odnosi izmeu autora spojenih dela se utvruju ugovorom.
lan 13
Autorsko pravo na autorskom delu iji autor nije poznat (anonimno delo ili delo pod
pseudonimom) ostvaruje:
1) za izdato delo - izdava;
2) za objavljeno ali neizdato delo - lice koje je delo objavilo.
Ako se dokae da lica iz stava 1. ovog lana nisu stekla od autora ili njegovog pravnog
sledbenika pravo na izdavanje, odnosno objavljivanje dela, odredbe stava 1. ovog lana ne
primenjuju se.
Kad se utvrdi identitet autora dela iz stava 1. ovog lana, prestaju prava izdavaa, odnosno lica
koje je delo objavilo.
4. Sadrina autorskog prava
4.1. Moralna prava autora
4.1.1. Pravo paterniteta
lan 14
Autor ima iskljuivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu.
4.1.2. Pravo na naznaenje imena
lan 15
Autor ima iskljuivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznaeni na svakom
primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saoptavanja dela, izuzev ako je to, s
obzirom na konkretni oblik javnog saoptavanja dela, tehniki nemogue ili necelishodno.
4.1.3. Pravo objavljivanja
lan 16
Autor ima iskljuivo pravo da objavi svoje delo i da odredi nain na koji e se ono objaviti.
Do objavljivanja dela samo autor ima iskljuivo pravo da javno daje obavetenja o sadrini dela
ili da opisuje svoje delo.
4.1.4. Pravo na zatitu integriteta dela
lan 17
Autor ima iskljuivo pravo da titi integritet svog dela, i to naroito:
1) da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlaenih lica;
2) da se suprotstavlja javnom saoptavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodei
rauna o konkretnom tehnikom obliku saoptavanja dela i dobroj poslovnoj praksi;
3) da daje dozvolu za preradu svog dela.
4.1.5. Pravo na suprotstavljanje nedostojnom iskoriavanju dela
lan 18
Autor ima iskljuivo pravo da se suprotstavlja iskoriavanju svog dela na nain koji ugroava ili
moe ugroziti njegovu ast ili ugled.
4.2. Imovinska prava autora
lan 19
Autor ima pravo na ekonomsko iskoriavanje svog dela, kao i dela koje je nastalo preradom
njegovog dela.
Za svako iskoriavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada ako ovim
zakonom ili ugovorom nije drukije odreeno.
4.2.1. Pravo na umnoavanje
lan 20
Autor ima iskljuivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani beleenje i umnoavanje svog dela u
celosti ili delimino, bilo kojim sredstvima, u bilo kom obliku, na bilo koji trajni ili privremeni,
posredni ili neposredni nain.
Delo se umnoava naroito, grafikim postupcima, fotokopiranjem i drugim fotografskim
postupcima kojima se postie isti rezultat, zvunim ili vizuelnim snimanjem, izgradnjom dela
arhitekture, smetanjem dela u elektronskom obliku u memoriju raunara.
Umnoavanje dela postoji nezavisno od broja primeraka dela, tehnike kojom su umnoeni i
trajnosti primeraka.
Ako je autorsko delo raunarski program, umnoavanjem se smatra i putanje programa u rad
na raunaru.
4.2.2. Pravo stavljanja primeraka dela u promet
lan 21
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli stavljanje u promet originala ili
umnoenih primeraka svog dela, prodajom ili drugim nainom prenosa svojine.
Stavljanje primeraka dela u promet obuhvata i:
1) nuenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
2) skladitenje primeraka dela radi stavljanja u promet;
3) uvoz primeraka dela.
Pravo autora na stavljanje primeraka dela u promet ne deluje prema onom vlasniku primerka
dela koji je taj primerak legalno pribavio u Republici Srbiji od autora ili od autorovog pravnog
sledbenika (iscrpljenje prava). Vlasnik moe slobodno otuiti primerak dela koji je legalno
pribavio od autora ili autorovog pravnog sledbenika.
4.2.3. Pravo davanja primeraka dela u zakup
lan 22
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli davanje originala ili umnoenih
primeraka svog dela u zakup. Davanje u zakup, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili
umnoenih primeraka dela drugome na korienje na ogranieno vreme u svrhu ostvarivanja
neposredne ili posredne imovinske koristi.
Ako autor ustupi proizvoau fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1. ovog
lana on zadrava pravo na pravinu naknadu od davanja u zakup primeraka autorskog dela
(dela zabeleenog na video kaseti, audio kaseti, kompakt disku i sl.).
Autor se ne moe odrei prava na naknadu iz stava 2. ovog lana.
Pravo iz stava 1. ovog lana se ne iscrpljuje prodajom ili drugim radnjama stavljanja u promet
originala ili umnoenih primeraka dela.
lan 23
Autor nema iskljuivo pravo iz lana 22. stav 1. ovog zakona ako je re o:
1) graevinski realizovanom delu arhitekture;
2) delu primenjene umetnosti, realizovanom u vidu industrijskog ili zanatskog proizvoda;
3) delu koje je nastalo ili je umnoeno radi davanja u zakup kao iskljuivog oblika iskoriavanja
dela, ugovorenog izmeu autora i vlasnika primerka dela.
lan 24
(Brisano)
4.2.5. Pravo izvoenja
lan 25
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvoenje svoga dela.
Izvoenjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se javno saoptavanje nescenskih dela
(govor, muzika) uivo pred publikom.
4.2.6. Pravo predstavljanja
lan 26
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli predstavljanje svoga dela.
Predstavljanjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se javno saoptavanje scenskih dela
(dramsko, dramsko-muziko, koreografsko, pantomimsko delo) uivo pred publikom.
4.2.7. Pravo prenoenja izvoenja ili predstavljanja
lan 27
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli prenoenje izvoenja ili predstavljanja
svog dela.
Prenoenjem izvoenja ili predstavljanja, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se istovremeno
javno saoptavanje dela, koje se izvodi ili predstavlja publici koja se nalazi izvan prostora u
kome se delo izvodi ili predstavlja uivo, uz pomo tehnikih ureaja kao to su zvunik,
odnosno ekran i zvunik.
4.2.8. Pravo emitovanja
lan 28
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli emitovanje svoga dela.
Emitovanjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se javno saoptavanje dela inim ili
beinim prenosom radijskih ili televizijskih programskih signala namenjenih za javni prijem
(radio-difuzija i kablovska difuzija).
Beino emitovanje i ino emitovanje su odvojene radnje iskoriavanja dela i predmet su dva
posebna autorskopravna ovlaenja, osim:
1) ako je ina reemisija dela koje se beino emituje tehniki neophodan uslov za prijem
emisije;
2) ako se inom reemisijom dela koje se beino emituje signalom snabdeva manje od sto
prijemnika, na nekomercijalnoj osnovi.
Posebna radnja emitovanja, u smislu stava 2. ovog lana, postoji i kad se pod kontrolom
subjekta koji vri emitovanje (u daljem tekstu: organizacija za radiodifuziju), i na njegovu
odgovornost, programski signali koji su namenjeni za javni prijem alju u neprekinutom
komunikacionom lancu ka satelitu i nazad na zemlju.
Ako su programski signali kodirani, emitovanje preko satelita postoji pod uslovom da su
sredstva za dekodiranje signala dostupna javnosti preko organizacije za radiodifuziju iz stava 4.
ovog lana ili preko treeg lica koje ima ovlaenje organizacije za radiodifuziju.
4.2.9. Pravo reemitovanja
lan 29
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da se autorsko delo koje je emitovano
radiodifuzijom istovremeno u neizmenjenom obliku i u celosti saopti javnosti:
1) kada saoptavanje javnosti obavlja druga organizacija za radiodifuziju, a ne ona koja je
autorsko delo izvorno emitovala;
2) kada se saoptavanje javnosti obavlja kablovskim ili mikrotalasnim sistemom ili kada se delo
izvorno emituje iz druge drave (kablovsko reemitovanje).
U sluaju kablovskog reemitovanja autorskih dela, pravo autora ostvaruje se samo preko
organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Odredba stava 2. ovog lana ne primenjuje se u sluaju kablovskog reemitovanja ako se radi o
vlastitim emisijama organizacija za radiodifuziju, nezavisno od toga da li su to izvorna prava
radiodifuznih organizacija ili prava koja su na njih preneli drugi nosioci prava.
4.2.10. Pravo na javno saoptavanje, ukljuujui interaktivno injenje dela
dostupnim javnosti
lan 30
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saoptavanje dela, ukljuujui
injenje dela dostupnim javnosti inim ili beinim putem na nain koji omoguuje pojedincu
individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere.
4.2.11. Pravo na prilagoavanje, araniranje i drugu izmenu dela
lan 31
Autor ima iskljuivo pravo da drugome dozvoli ili zabrani prilagoavanje, prevoenje,
araniranje i druge izmene dela.
4.2.12. Pravo javnog saoptavanja dela koje se emituje
lan 32
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje se emituje,
odnosno reemituje istovremeno javno saoptava publici na javnim mestima kao to su vozila
javnog saobraaja, restorani, ekaonice i sl. putem tehnikih ureaja kao to su radio aparat ili
televizor.
4.2.13. Pravo javnog saoptavanja dela sa nosaa zvuka ili slike
lan 33
Autor ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli da njegovo delo koje je zabeleeno na
nosau zvuka, odnosno nosau slike (kompakt disk, audio kaseta, video kaseta, filmska traka,
optiki disk, dijapozitiv) javno saoptava uz pomo tehnikih ureaja za reprodukovanje zvuka,
odnosno slike.
4.3. Prava autora prema vlasniku primerka autorskog dela
4.3.1. Pravo na pristup primerku dela
lan 34
Autor ima pravo da od vlasnika primerka njegovog dela trai da mu omogui pristup tom
primerku, ako je to neophodno radi umnoavanja dela, i ako se time bitno ne ugroavaju
opravdani interesi vlasnika, odnosno lica koje dri taj primerak dela.
Vlasnik dela, odnosno lice koje dri primerak dela iz stava 1. ovog lana nije duno da autoru
preda primerak dela.
4.3.2. Pravo sleenja
lan 35
Ako je original dela likovne umetnosti posle prve prodaje od strane autora ponovo prodat, autor
ima pravo da bude obaveten o prodaji i novom vlasniku, kao i da potrauje naknadu u obimu
koji je propisan ovim lanom.
Kao originali dela likovnih umetnosti iz stava 1. ovog lana smatraju se slike, crtei, kolai,
grafike, fotografije, tapiserije, skulpture, umetnika dela izraena u keramici, staklu ili drugom
materijalu i slina dela koja je stvorio autor svojeruno.
Originalom dela likovne umetnosti iz stava 1. ovog lana smatraju se i umnoeni primerci tog
dela (reprodukcije), ako ih je u ogranienom broju izradio sam autor ili lice koje je on ovlastio.
Takvi primerci moraju da budu na uobiajeni nain numerisani i potpisani ili na drugi nain
obeleeni od strane autora.
Odredba stava 1. ovog lana primenjuje se na sve radnje preprodaje u koje su ukljueni kao
prodavci, kupci ili posrednici lica koja se profesionalno bave trgovinom umetnikim delima kao
to su prodajni saloni, umetnike galerije, aukcijske kue i sl.
Za obaveze iz stava 1. ovog lana solidarno odgovaraju prodavac, kupac i posrednik.
Naknada na osnovu prava sleenja plaa se u procentu od prodajne cene originala bez poreza.
Naknada iz stava 6. ovog lana iznosi:
1) 4% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 100.000 - 5.000.000 dinara;
2) 3% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 5.000.001 - 20.000.000 dinara;
3) 1% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 20.000.001 - 35.000.000 dinara;
4) 0,5% od prodajne cene ostvarene u iznosu od 35.000.001 - 50.000.000 dinara;
5) 0,25% od prodajne cene ostvarene u iznosu koji prelazi 50.000.001 dinara.
Nezavisno od prodajne cene originala, naknada na osnovu prava sleenja ne sme da iznosi
vie od 1.300.000 dinara.
Lica navedena u stavu 5. ovog lana duna su da u roku od 30 dana od dana kada je prodaja
izvrena, obaveste autora o iznosu prodajne cene, imenu, odnosno nazivu i adresi prodavca,
kupca i posrednika. Obaveza plaanja naknade iz ovog lana dospeva u roku od 30 dana od
dana kada je prodaja izvrena.
lan 36
Autor se ne moe odrei prava sleenja niti moe njime raspolagati. Posle smrti autora pravo
sleenja prelazi na njegove naslednike.
Pravo sleenja ne moe biti predmet prinudnog izvrenja.
Autor ima pravo da, u roku od tri godine od preprodaje originala dela likovne umetnosti, zahteva
od lica navedenih u lanu 35. stav 5. ovog zakona, bilo koju informaciju koja mu je potrebna za
obezbeenje naplate naknade koja mu pripada od te preprodaje.
4.3.3. Pravo zabrane izlaganja originalnog primerka dela likovne umetnosti
lan 37
Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak
izlae, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuenja tog
originalnog primerka, to izriito i u pisanoj formi zabranio.
Autor ne moe zabraniti izlaganje originalnog primerka dela koji pripada muzeju, galeriji ili
drugoj slinoj javnoj instituciji.
4.3.4. Pree pravo autora na preradu primerka dela arhitekture
lan 38
Ako vlasnik graevine kao materijalizovanog primerka dela arhitekture ima nameru da vri
odreene izmene na graevini obavezan je da preradu dela prvo ponudi autoru ako je
dostupan. Autor je duan da se o ponudi vlasnika graevine izjasni u roku od 30 dana od dana
prijema ponude.
Autor arhitektonskog dela ne moe da se protivi izmenama svog dela ako je potreba za
izmenama dela proizala iz okolnosti, kao to su sigurnosni ili tehniki razlozi.
Ako se izmene na graevini vre prema delu prerade koje nije sainio autor, moraju se
potovati moralna prava autora.
4.4. Pravo autora na posebnu naknadu
lan 39
Kada se autorsko delo umnoava bez dozvole autora, shodno odredbama lana 46. st. 1. i 2.
ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, moe oekivati da e biti
umnoavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosae zvuka, slike ili teksta za line
nekomercijalne potrebe fizikih lica (knjievna, muzika, filmska dela i dr.) imaju pravo na
posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehnikih ureaja i praznih nosaa zvuka, slike i
teksta za koje se opravdano moe pretpostaviti da e biti korieni za takvo umnoavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog lana plaaju proizvoai ureaja za tonsko i vizuelno snimanje,
proizvoai ureaja za fotokopiranje ili drugih ureaja sa slinom tehnikom umnoavanja,
proizvoai praznih nosaa zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici ureaja za tonsko
i vizuelno snimanje, ureaja za fotokopiranje ili drugih ureaja sa slinom tehnikom
umnoavanja i praznih nosaa zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih koliina
namenjenih za privatno i nekomercijalno korienje, kao deo linog prtljaga.
Ako se ureaji i predmeti iz stava 1. ovog lana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaa
uvoznik.
Obaveza plaanja naknade iz stava 1. ovog lana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih ureaja za tonsko i
vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosaa zvuka, slike i
teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih ureaja za fotokopiranje
ili drugih ureaja sa slinom tehnikom umnoavanja.
U sluaju umnoavanja autorskih dela fotokopiranjem ili slinom tehnikom, pored prava na
naknadu iz stava 1. ovog lana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizikog lica koje
prua usluge fotokopiranja uz naknadu.
Lica iz stava 2. ovog lana ne plaaju naknadu za:
1) tehnike ureaje i prazne nosae zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehnike ureaje koji se uobiajeno ne koriste za umnoavanje autorskih dela za line,
nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i ureaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosae zvuka, slike i teksta primenljive iskljuivo uz tehnike ureaje iz stava 6. taka
2. ovog lana.
Lica iz st. 2. i 5. ovog lana duna su, na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje
autorskog i srodnih prava, da dostave informacije o tipu i broju prodatih, odnosno uvezenih
ureaja ili nosaa zvuka, slike i teksta, kao i informacije o broju uinjenih fotokopija, kao osnov
za izraunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj nain, organizacija moe koristiti samo
za obraunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.
Naknade iz st. 1. i 5. ovog lana su pravine naknade pri ijem odreivanju se uzima u obzir
verovatna teta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnoava za
line nekomercijalne potrebe, primena tehnikih mera zatite kao i druge okolnosti koje mogu
uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade.
Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 5. ovog lana samo preko organizacije
za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Autor se ne moe odrei prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog lana. Pravo na posebnu
naknadu ne moe biti predmet odricanja, raspolaganja za ivota i prinudnog izvrenja.
Na predlog organa dravne uprave nadlenog za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu:
nadleni organ), uz prethodno pribavljeno miljenje organa dravne uprave nadlenog za razvoj
informacionog drutva, Vlada utvruje listu tehnikih ureaja i predmeta za koje postoji obaveza
plaanja posebne naknada prema uslovima iz st. 1. do 9. ovog lana.
4.5. Pravo autora na naknadu za davanje na poslugu
lan 40
U sluaju davanja na poslugu originala ili umnoenih primeraka autorskih dela, od strane javnih
biblioteka, odnosno drugih institucija kojima je to delatnost, autor ima pravo na odgovarajuu
naknadu.
Davanje na poslugu, u smislu ovog zakona, je davanje originala ili umnoenih primeraka dela
na korienje, u vremenski ogranienom periodu, bez ostvarivanja neposredne ili posredne
imovinske koristi.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se prilikom davanja na poslugu:
1) originala ili umnoenih primeraka bibliotekog materijala u nacionalnim bibliotekama,
bibliotekama javnih obrazovnih institucija i javnim specijalizovanim bibliotekama;
2) originala ili umnoenih primeraka dela primenjenih umetnosti, odnosno industrijskog dizajna;
3) graevina;
4) originala ili umnoenih primeraka dela koja meusobno pozajmljuju institucije iz stava 1. ovog
lana.
Pravo iz stava 1. ovog lana moe se ostvariti samo preko organizacije za kolektivno
ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
5. Ogranienja autorskog prava
5.1. Zajednika odredba
lan 41
U sluajevima iskoriavanja autorskog dela na osnovu odredaba ovog zakona o ogranienju
autorskog prava, moraju se navesti ime autora dela i izvor iz koga je delo preuzeto (izdava
dela, godina i mesto izdanja, asopis, novina, televizijska ili radio stanica gde je delo, odnosno
odlomak dela izvorno objavljen ili neposredno preuzet i sl.).
U svakom konkretnom sluaju, obim ogranienja iskljuivih prava ne sme biti u suprotnosti sa
normalnim iskoriavanjem dela niti sme nerazumno vreati legitimne interese autora.
5.2. Suspenzija iskljuivih prava i prava na naknadu
lan 42
Bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade objavljeno autorsko delo moe se
umnoavati i javno saoptavati radi sprovoenja postupka pred sudskim ili drugim dravnim
organima ili u svrhu obezbeenja javne sigurnosti.
lan 43
Dozvoljeno je, u okviru izvetavanja javnosti putem tampe, radija, televizije i drugih medija o
tekuim dogaajima, u obimu koji odgovara svrsi i nainu izvetavanja o tekuem dogaaju, bez
dozvole autora i bez plaanja autorske naknade:
1) umnoavanje primeraka objavljenih dela koja se pojavljuju kao sastavni deo tekueg
dogaaja o kome se javnost izvetava;
2) pripremanje i umnoavanje kratkih izvoda ili saetaka iz novinskih i drugih slinih lanaka u
pregledima tampe;
3) umnoavanje politikih, verskih i drugih govora odranih na javnim skupovima, u dravnim
organima, verskim ustanovama ili prilikom dravnih ili verskih sveanosti;
4) slobodno korienje dnevnih informacija i vesti koje imaju prirodu novinskog izvetaja.
Odredba stava 1. ovog lana shodno se primenjuje na sve oblike javnog saoptavanja
pomenutih dela.
lan 44
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade za nekomercijalne svrhe
nastave:
1) javno izvoenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog pouavanja na
nastavi;
2) javno izvoenje ili predstavljanje objavljenih dela na kolskim priredbama, pod uslovom da
interpretatori ne prime naknadu za svoje izvoenje i da se ne naplauju ulaznice;
3) javno saoptavanje emitovanih kolskih emisija putem tehnikih ureaja unutar obrazovne
ustanove.
lan 45
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade umnoavanje dela od strane
javnih biblioteka, obrazovnih ustanova, muzeja i arhiva, samo za sopstvene arhivske potrebe,
ako se delo umnoava iz sopstvenog primerka i ako takvim umnoavanjem ove institucije
nemaju nameru da ostvare neposrednu ili posrednu imovinsku korist.
lan 46
Dozvoljeno je fizikom licu da bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade umnoava
primerke objavljenog dela za line nekomercijalne potrebe, ime nije iskljuena primena lana
208. stav 1. ta. 4. i 5. ovog zakona.
Umnoeni primerci dela iz stava 1. ovog lana ne smeju se stavljati u promet niti koristiti za bilo
koji drugi oblik javnog saoptavanja dela.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na:
1) snimanje izvoenja, predstavljanja i prikazivanja dela;
2) trodimenzionalnu realizaciju planova za dela likovne umetnosti;
3) graevinsku realizaciju dela arhitekture;
4) pravljenje nove graevine po uzoru na postojeu graevinu koja je autorsko delo;
5) raunarske programe i elektronske baze podataka;
6) umnoavanje pisanih dela u obimu cele knjige, osim ako su primerci te knjige rasprodati
najmanje dve godine;
7) umnoavanje notnih zapisa muzike, osim runim prepisivanjem.
Obeteenje zbog korienja dela na nain predvien st. 1. i 2. ovog lana, autori imaju na
osnovu odredaba lana 39. ovog zakona.
lan 47
Ako je autorsko delo raunarski program, dozvoljeno je licu koje je na zakonit nain pribavilo
primerak raunarskog programa da, radi sopstvenog uobiajenog namenskog korienja
programa, bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade:
1) smeta program u memoriju raunara i puta program u rad;
2) otklanja greke u programu, kao i da vri druge neophodne izmene u njemu koje su u skladu
sa njegovom svrhom, ako ugovorom nije drukije odreeno;
3) naini jedan rezervni primerak programa na trajnom telesnom nosau;
4) izvri dekompilaciju programa iskljuivo radi pribavljanja neophodnih podataka za postizanje
interoperabilnosti tog programa sa drugim, nezavisno stvorenim programom ili odreenom
raunarskom opremom, pod uslovom da taj podatak nije bio na drugi nain dostupan i da je
dekompilacija ograniena samo na onaj deo programa koji je neophodan za postizanje
interoperabilnosti.
Podatak dobijen radnjom iz stava 1. taka 4. ovog lana ne sme se saoptavati drugima ili
koristiti za druge svrhe, posebno za stvaranje ili plasman drugog raunarskog programa kojim bi
se povredilo autorsko pravo na prvom.
Radnju iz stava 1. taka 4. ovog lana moe izvriti neposredno lice koje je na zakonit nain
pribavilo primerak raunarskog programa ili drugo struno lice koje radi po njegovom nalogu.
lan 48
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade privremeno umnoavanje
autorskog dela, pod sledeim uslovima:
1) umnoavanje je prolazno ili sluajno;
2) umnoavanje ini sastavni i bitni deo tehnolokog procesa;
3) svrha umnoavanja je da omogui prenos podataka u raunarskoj mrei izmeu dva ili vie
lica preko posrednika, ili da omogui zakonito korienje autorskog dela i
4) umnoavanje nema zaseban ekonomski znaaj.
lan 49
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade umnoavanje, kao i drugi
oblici javnog saoptavanja kratkih odlomaka autorskog dela (pravo citiranja), odnosno
pojedinanih kratkih autorskih dela, pod sledeim uslovima:
1) da je delo objavljeno;
2) da se pomenuti delovi, odnosno kratka dela, bez izmena, integriu u drugo delo ako je to
neophodno radi ilustracije, potvrde ili reference, uz jasnu naznaku da je re o citatu i u skladu sa
dobrim obiajima;
3) da se na pogodnom mestu navede ko je autor citiranog dela, koji je naslov citiranog dela,
kada je i gde je citirano delo objavljeno, odnosno izdato, ukoliko su ti podaci poznati.
lan 50
Organizaciji za radiodifuziju koja ima dozvolu za emitovanje dela, dozvoljeno je bez dozvole
autora i bez plaanja autorske naknade da snimi sopstvenim sredstvima to delo na nosa zvuka
ili nosa slike, odnosno nosa zvuka i slike radi emitovanja u sopstvenoj emisiji.
Snimak dela iz stava 1. ovog lana mora biti izbrisan najdocnije u roku od 90 dana po
emitovanju dela.
Snimak dela iz stava 1. ovog lana moe biti sauvan u zvaninoj javnoj arhivi ako ima
dokumentarnu vrednost.
Delo snimljeno u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana ne sme se ponovo emitovati bez
dozvole autora.
lan 51
Dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske naknade dvodimenzionalno
umnoavanje, stavljanje u promet tako umnoenih primeraka, kao i drugi oblici javnog
saoptavanja dela koja se trajno nalaze izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim
javnim mestima.
lan 52
Za potrebe izrade kataloga javnih izlobi ili javnih prodaja dozvoljeno je bez dozvole autora i bez
plaanja autorske naknade odgovarajue umnoavanje izloenih dela i stavljanje u promet tako
umnoenih primeraka.
lan 53
U prodavnicama, na sajmovima i drugim mestima gde se demonstrira rad ureaja za snimanje,
reprodukovanje i prenos zvuka i slike, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske
naknade umnoavanje dela na nosa zvuka i slike, javno saoptavanje dela sa tog nosaa, kao
i javno saoptavanje dela koje se emituje, ali samo u meri u kojoj je to neophodno za
demonstriranje rada ureaja.
Snimci koji se naine na osnovu odredbe stava 1. ovog lana moraju se bez odlaganja brisati.
lan 54
Za potrebe osoba sa invaliditetom, dozvoljeno je bez dozvole autora i bez plaanja autorske
naknade, umnoavanje i stavljanje u promet autorskog dela, ako to delo ne postoji u traenom
obliku, ako je njegova upotreba u direktnoj vezi sa invaliditetom tih osoba i u obimu koji zahteva
odreena vrsta invaliditeta i ako to umnoavanje i stavljanje u promet nije uinjeno radi
ostvarivanja posredne ili neposredne imovinske koristi.
lan 54a
Dozvoljena je slobodna prerada objavljenog autorskog dela ako se radi o:
1) parodiji ili karikaturi, ako to ne stvara zabunu ili ne moe dovesti do stvaranja zabune u
pogledu izvora dela;
2) preradi dela za line potrebe koja nije namenjena i nije dostupna javnosti;
3) preradi u vezi sa dozvoljenim korienjem dela, koja je prouzrokovana samom prirodom ili
nainom tog korienja.
lan 54b
Ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoenog primerka moe slobodno da
umnoava ili preradi tu bazu podataka ako je to potrebno radi pristupa njenom sadraju i
redovnog korienja tog sadraja. Ako je korisnik ovlaen samo za deo baze podataka,
dozvoljeno mu je umnoavanje i prerada samo tog dela.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa stavom 1. ovog lana su nitave.
lan 54v
Objavljena dela koja predstavljaju nebitan sastojak u odnosu na glavno delo u koje su ukljuena
ili u odnosu na stvar sa kojom se zajedno koriste, u slobodnoj su upotrebi pri iskoriavanju
takvog glavnog dela ili takve stvari.
5.3. Zakonska licenca
lan 55
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je, u obliku zbirke
namenjene nastavi, ispitu ili naunom istraivanju, umnoavanje na papiru ili slinom nosau,
putem fotokopiranja ili bilo kojeg oblika fotografske ili sline tehnike koja daje sline rezultate,
odlomaka objavljenih autorskih dela, pojedinanih kratkih objavljenih autorskih dela u oblasti
nauke, knjievnosti i muzike ili pojedinanih objavljenih autorskih dela fotografije, likovne
umetnosti, arhitekture, primenjene umetnosti, industrijskog i grafikog dizajna i kartografije ako
se radi o objavljenim delima vie razliitih autora, osim ako to autor izriito ne zabrani.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na notni zapis muzike.
lan 56
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je u sredstvima
javnog obavetavanja umnoavanje, stavljanje u promet primeraka, kao i drugi oblici javnog
saoptavanja lanaka koji su objavljeni u drugim sredstvima javnog obavetavanja, pod
uslovom da se ti lanci odnose na tekua ekonomska, politika ili verska pitanja, a da autor to
nije izriito zabranio.
lan 57
Bez dozvole autora, a uz obavezu plaanja autorske naknade, dozvoljeno je trodimenzionalno
umnoavanje dela koja su trajno izloena na ulicama, trgovima i drugim otvorenim javnim
mestima, kao i stavljanje u promet tih primeraka, osim ako se:
1) primerak dela skulpture dobija otiskom iz originalnog kalupa iz kojeg je dobijen i primerak koji
je trajno izloen na otvorenom javnom mestu ili iz kalupa koji je nainjen otiskivanjem sa
primerka dela skulpture;
2) pravi nova graevina po uzoru na postojeu graevinu;
3) proizvod oblikuje prema delu primenjene umetnosti.
6. Prenos autorskog prava
6.1. Prenos nasleivanjem
lan 58
Naslednici autora mogu vriti ovlaenja koja se tiu moralnih prava autora, osim prava na
objavljivanje neobjavljenog dela ako je autor to zabranio i prava na izmenu dela.
Zatitu moralnih prava autora koja se tiu paterniteta, integriteta dela i zabrane nedostojnog
iskoriavanja dela mogu, osim naslednika, vriti i udruenja autora, kao i institucije iz oblasti
kulture, nauke i umetnosti.
lan 59
Imovinska prava autora se nasleuju.
6.2. Prenos na osnovu ugovora
6.2.1. Moralna prava autora
lan 60
Moralna prava autora ne mogu se prenositi ugovorom.
6.2.2. Imovinska prava autora
lan 61
Autor, odnosno njegov pravni sledbenik moe ustupiti pojedina ili sva imovinska prava na
svome delu drugom licu.
lan 62
Ustupanje imovinskih prava moe biti iskljuivo ili neiskljuivo.
U sluaju iskljuivog ustupanja imovinskih prava, jedino je sticalac prava ovlaen da na nain
propisan ugovorom iskoriava autorsko delo, kao i da uz posebnu dozvolu autora, odnosno
njegovog pravnog sledbenika ustupa drugima to pravo. Pravo koje sticalac prava ustupa
drugima je neiskljuivo pravo, ako ugovorom nije drukije odreeno.
U sluaju neiskljuivog ustupanja imovinskih prava, sticalac prava nije ovlaen da zabrani
drugome da iskoriava autorsko delo, niti je ovlaen da ustupa drugome svoje pravo.
Ako u ugovoru nije naznaeno da se radi o iskljuivom ili neiskljuivom ustupanju smatra se da
se radi o neiskljuivom ustupanju imovinskih prava.
lan 63
Ustupanje imovinskih prava moe biti predmetno, prostorno i vremenski ogranieno.
U sluaju predmetnog ogranienja sticalac prava je ovlaen da vri jednu ili vie odreenih
radnji iskoriavanja autorskog dela.
U sluaju prostornog ogranienja sticalac prava je ovlaen da iskoriava autorsko delo na
odreenoj teritoriji koja je ua od one na kojoj autorsko pravo postoji.
U sluaju vremenskog ogranienja sticalac prava je ovlaen da iskoriava autorsko delo u
odreenom vremenu koje je krae od trajanja autorskog prava za to delo.
lan 64
Lice koje je ustupanjem steklo imovinsko pravo od autora ili njegovog naslednika moe to svoje
pravo u celini preneti na drugog uz dozvolu autora, odnosno autorovog naslednika.
Dozvola autora, odnosno autorovog naslednika nije potrebna u sluaju prenosa privrednog
drutva koje je nosilac imovinskog prava.
lan 65
Prenos svojine na originalnom primerku autorskog dela ne podrazumeva sticanje autorskih
prava na delu.
lan 66
Ustupanje imovinskih prava za delo koje jo nije stvoreno dozvoljeno je pod uslovom da se
odrede vrsta budueg dela i radnje iskoriavanja dela.
Ustupanje imovinskih prava za sva budua dela jednog autora, kao i za jo nepoznate oblike
iskoriavanja dela je nitavo.
6.2.3. Autorski ugovor
lan 67
Autorskim ugovorom se autorska prava ustupaju ili u celini prenose.
Na autorski ugovor primenjuju se odredbe zakona kojima se ureuju obligacioni odnosi, ako
odredbama ovog zakona nije drukije odreeno.
Autorski ugovori se zakljuuju u pisanoj formi, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 68
U sumnji o sadrini i obimu prava koje se ustupa, odnosno prenosi autorskim ugovorom smatra
se da je ustupljeno, odnosno preneseno manje prava.
Dozvola za objavljivanje dela, za beleenje dela na nosa zvuka ili slike i dozvola za emitovanje
dela moraju biti izriito ugovorene, ako odredbama ovog zakona nije drukije odreeno.
Ustupanje, odnosno prenos odreenog prava na iskoriavanje dela ne podrazumeva i
ustupanje, odnosno prenos prava na autorsku naknadu u sluajevima iskoriavanja autorskog
dela po osnovu zakonske licence.
Ustupanje, odnosno prenos odreenog prava na iskoriavanje dela podrazumeva i davanje
dozvole za one izmene na delu koje su tehniki neminovne ili uobiajene za taj nain
iskoriavanja dela.
lan 69
Autorski ugovor sadri: imena ugovornih strana, naslov, odnosno identifikaciju autorskog dela,
prava koja su predmet ustupanja, odnosno prenosa, visinu, nain i rokove plaanja autorske
naknade ako je ugovorena, kao i sadrinska, prostorna i vremenska ogranienja ako postoje.
lan 70
Ako se korienjem autorskog dela ostvari dobit koja je u oiglednoj nesrazmeri sa ugovorenom
autorskom naknadom, autor, odnosno njegov naslednik ima pravo da trai izmenu autorskog
ugovora radi otklanjanja te nesrazmere.
Ako autorska naknada nije ugovorena, a prihod ostvaren korienjem autorskog dela premauje
trokove njegovog korienja u meri koja omoguuje plaanje autorske naknade, autor,
odnosno njegov naslednik, ima pravo da trai izmenu autorskog ugovora radi ugovaranja
naknade.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog lana zastareva u roku od dve godine od dana saznanja za postojanje
nesrazmere, odnosno za prihod ostvaren korienjem autorskog dela, a najdue u roku od est
godina od kraja godine u kojoj je nesrazmera nastupila, odnosno u kojoj je prihod ostvaren.
Autor, odnosno njegov naslednik ne moe se unapred odrei svog prava iz st. 1. i 2. ovog lana.
Radi ostvarivanja prava iz st. 1. i 2. ovog lana, korisnik autorskog dela je duan da autoru,
odnosno njegovom nasledniku prui verodostojne podatke o ekonomskim efektima korienja
autorskog dela u roku od mesec dana od dana upuivanja zahteva.
lan 71
Autor, odnosno njegov naslednik moe uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povui ustupljeno
imovinsko pravo ako sticalac dozvole, odnosno prava ne ostvaruje pravo koje je pribavio, ili ga
ostvaruje u obimu manjem od ugovorenog, ime ugroava interese autora, odnosno njegovog
naslednika.
Autor, odnosno njegov naslednik ne moe uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povui
ustupljeno imovinsko pravo ako je neostvarivanje ili nedovoljno ostvarivanje prava od strane
sticaoca nastalo zbog razloga za koje je odgovoran autor, odnosno njegov naslednik.
Autor, odnosno njegov naslednik ne moe ostvarivati pravo iz stava 1. ovog lana pre isteka
roka od dve godine od zakljuenja autorskog ugovora, ili predaje primerka dela sticaocu prava
ako je ta predaja usledila posle zakljuenja ugovora.
Ako se radi o prilogu (lanak, ilustracija i sl.) koji je namenjen za objavljivanje, odnosno
izdavanje u novinama ili asopisu rok iz stava 3. ovog lana iznosi est meseci.
Autor, odnosno njegov naslednik duan je da pre nego to uskrati dozvolu, odnosno povue
pravo, obavesti o tome sticaoca dozvole, odnosno prava, i ostavi mu primeren rok da otpone
sa ostvarivanjem prava koje je pribavio, odnosno da vri pravo u obimu koji je pribavio.
Autor, odnosno njegov naslednik ne moe se unapred odrei svog prava iz stava 1. ovog lana.
lan 72
Autor moe uskratiti dozvolu koju je dao, odnosno povui ustupljeno imovinsko pravo ako
smatra da bi iskoriavanje njegovog dela moglo da nanese tetu njegovom stvaralakom ili
linom ugledu, i to iz razloga koji su nastali posle zakljuenja autorskog ugovora, a za koje ne
odgovara sticalac prava.
Autor ima obavezu da sticaocu prava naknadi nastalu stvarnu tetu.
Izjava o uskraenju dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog lana proizvodi dejstvo od dana
kad autor poloi obezbeenje za naknadu tete iz stava 2. ovog lana.
Sticalac prava duan je da na zahtev autora, u roku od 90 dana od prijema izjave o uskraenju
dozvole, odnosno prava iz stava 1. ovog lana, saopti autoru iznos trokova koje je imao u vezi
sa pripremom za iskoriavanje autorskog dela do dana prijema obavetenja o uskraenju
dozvole, odnosno prava. Ako sticalac prava ne izvri svoju obavezu iz ovog stava, izjava o
uskraenju dozvole, odnosno prava proizvodi dejstvo istekom roka iz ovog stava.
Autor se ne moe unapred odrei svog prava iz stava 1. ovog lana.
6.2.3.1. Izdavaki ugovor
lan 73
Izdavakim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ustupa, odnosno prenosi
na izdavaa pravo na umnoavanje autorskog dela tampanjem, i na stavljanje u promet tako
umnoenih primeraka dela, a izdava se obavezuje da delo umnoi i stavi primerke u promet,
kao i da za to plati naknadu, ako je ugovorena, autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog
prava.
Ako autorsko delo iz stava 1. ovog lana nije objavljeno, autorskim ugovorom izdavau se daje
dozvola za objavljivanje dela.
Izdavakim ugovorom autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava moe izdavau ustupiti,
odnosno preneti pravo na prevoenje svog dela, kao i ovlaenje na umnoavanje i stavljanje u
promet prevedenog dela.
lan 74
Izdavaki ugovor iji je predmet izdavanje lanaka, crtea i drugih autorskih priloga u novinama
i periodinoj tampi ne mora biti zakljuen u pisanoj formi.
lan 75
Ustupanje prava na osnovu izdavakog ugovora je iskljuivo, ako nije drukije ugovoreno.
Odredba stava 1. ovog lana ne odnosi se na izdavanje lanaka, crtea i drugih autorskih
priloga u novinama i periodinoj tampi.
lan 76
Izdavaki ugovor, pored elemenata iz lana 73. ovog zakona, sadri i sledee:
1) rok u kome je autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava duan da izdavau preda uredan
rukopis ili drugi originalni primerak dela, kako bi izdavau omoguio umnoavanje dela. Ako nije
drukije ugovoreno, taj rok iznosi godinu dana od dana zakljuenja ugovora;
2) rok u kome je izdava duan da otpone sa putanjem primeraka dela u promet. Ako nije
drukije ugovoreno taj rok iznosi godinu dana od dana prijema urednog rukopisa ili drugog
originalnog primerka dela;
3) broj izdanja koji je izdava ovlaen da izda. Ako nije drukije ugovoreno izdava ima pravo
samo na jedno izdanje dela;
4) visinu tiraa jednog izdanja. Ako visina tiraa nije ugovorena, a iz poslovnih obiaja ili drugih
okolnosti oigledno ne proizilazi drukije, tira iznosi 500 primeraka;
5) rok u kome izdava, po iscrpljenju tiraa prethodnog izdanja, mora otpoeti sa putanjem u
promet primeraka narednog izdanja, ako je ono ugovoreno. Ako nije drukije ugovoreno taj rok
iznosi godinu dana od dana kad je autor to zahtevao;
6) izgled i tehniku opremu primeraka dela.
U sluaju povrede ugovorne obaveze iz stava 1. ta. 1, 2. i 5. ovog lana, druga ugovorna
strana ima pravo na raskid ugovora i na naknadu tete zbog neizvrenja ugovora.
lan 77
Obaveza je izdavaa:
1) da se stara o prometu primeraka dela, i da o tome povremeno obavetava autora, odnosno
drugog nosioca autorskog prava, na njegov zahtev;
2) da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava, na njegov zahtev, u odgovarajuoj fazi
tehnikog procesa umnoavanja dela omogui korekturu;
3) da prilikom pripreme svakog narednog izdanja dela omogui autoru da unese odgovarajue
izmene, pod uslovom da to ne menja karakter dela i da, imajui u vidu celinu izdavakog
ugovora, ne predstavlja nesrazmerno veliku obavezu za izdavaa.
lan 78
Rukopis ili drugi originalni primerak autorskog dela koji je predat izdavau ne postaje svojina
izdavaa, osim lanaka, crtea i drugih priloga u novinama i periodinoj tampi, ili ako je
ugovorom drukije odreeno.
lan 79
Ako jedini postojei primerak autorskog dela propadne usled vie sile posle njegove predaje
izdavau radi izdavanja, autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ima pravo na pravinu
naknadu koja bi mu pripala da je delo bilo objavljeno.
lan 80
Izdava koji je pribavio pravo da izda delo u formi knjige ima tokom perioda od tri godine od
dana zakljuenja izdavakog ugovora pree pravo pribavljanja prava na umnoavanje dela i
stavljanje u promet primerka tog dela u formi elektronskog zapisa.
Pree pravo iz stava 1. ovog lana prestaje ako izdava u roku od 30 dana od dana uinjene
ponude u pisanoj formi ne prihvati ponudu autora, odnosno drugog nosioca autorskog prava.
lan 81
Ako izdava namerava da neprodate primerke dela proda kao staru hartiju, duan je da
prethodno ponudi autoru, odnosno njegovom nasledniku ako je dostupan da te primerke otkupi,
po ceni za staru hartiju.
6.2.3.2. Ugovor o predstavljanju i ugovor o izvoenju
lan 82
Ugovorom o predstavljanju, odnosno ugovorom o izvoenju autor, odnosno drugi nosilac
autorskog prava ustupa korisniku pravo na predstavljanje ili pravo na izvoenje autorskog dela,
a korisnik se obavezuje da to delo predstavi, odnosno izvede u odreenom roku, na nain i pod
uslovima koji su odreeni ugovorom.
lan 83
Ako autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ne preda korisniku delo (rukopis, partituru i
sl.) u ugovorenom roku ili korisnik delo ne predstavi, odnosno ne izvede u ugovorenom roku,
autor, odnosno drugi nosilac autorskog prava ili korisnik dela moe zahtevati raskid ugovora o
predstavljanju, odnosno ugovora o izvoenju i traiti naknadu tete.
lan 84
Rukopis, partitura ili drugi original dela koje je predmet ugovora o predstavljanju, odnosno
ugovora o izvoenju ostaje svojina autora, ako ugovorom nije drukije odreeno.
lan 85
Korisnik je duan da autoru, odnosno drugom nosiocu autorskog prava omogui uvid u
predstavljanje, odnosno izvoenje dela, kao i da mu dostavi program i da ga povremeno
obavetava o prihodima od predstavljanja, odnosno izvoenja dela.
6.2.3.3. Ugovor o preradi autorskog dela
lan 86
Ugovorom o preradi autorskog dela autor, odnosno njegov naslednik daje drugom licu dozvolu
za preradu dela radi scenskog prikazivanja, odnosno izvoenja, radi snimanja filmskog dela ili
za druge potrebe.
lan 87
Ako ugovorom o preradi autorskog dela radi snimanja filmskog dela nije drukije odreeno,
autor, odnosno njegov naslednik njime ustupa sledea iskljuiva prava:
1) na preradu dela za stvaranje filmskog dela;
2) na umnoavanje primeraka tako stvorenog filmskog dela i njihovo stavljanje u promet;
3) na prikazivanje filmskog dela;
4) na emitovanje filmskog dela;
5) na titlovanje i sinhronizaciju filmskog dela na drugim jezicima.
Ugovor iz stava 1. ovog lana ovlauje sticaoca prava na samo jednu preradu i jedno
snimanje, ako nije drukije ugovoreno.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana shodno se primenjuju i na ugovor o preradi autorskog dela radi
snimanja televizijskog dela.
6.2.3.4. Ugovor o filmskom delu
lan 88
Ugovorom o filmskom delu se jedno ili vie lica obavezuju proizvoau filmskog dela da
stvaralaki sarauju na izradi filmskog dela i ustupaju mu svoja imovinska prava na to delo.
lan 89
Pisac scenarija i kompozitor filmske muzike, kao koautori filmskog dela u smislu lana 11. ovog
zakona zadravaju pravo da svoje delo samostalno iskoriavaju, odvojeno od filmskog dela,
osim ako je u ugovoru o filmskom delu predvieno drukije.
lan 90
Filmsko delo se smatra zavrenim kada je postignut dogovor o konanoj verziji izmeu koautora
i proizvoaa filmskog dela.
lan 91
Ako proizvoa filmskog dela namerava da filmsko delo iskoriava u verziji koja se razlikuje od
one iz lana 90. ovog zakona, mora pribaviti saglasnost veine koautora filmskog dela, meu
kojima je glavni reiser.
lan 92
U ugovoru o filmskom delu odredbama o autorskoj naknadi, ako je ugovorena, odreuje se koji
iznos autorske naknade odgovara kom obliku i obimu iskoriavanja filmskog dela.
Ugovorena naknada za snimanje filmskog dela ne obuhvata naknadu za druge oblike
iskoriavanja filmskog dela.
Proizvoa filmskog dela je duan da zavreno filmsko delo koristi.
Proizvoa filmskog dela je obavezan da koautore filmskog dela, kao i autore pojedinih
doprinosa filmskom delu obavetava o ostvarenim prihodima, kao i da im omogui uvid u
poslovne knjige.
lan 93
Koautori filmskog dela imaju pravo na raskid ugovora, kao i pravo da zadre ugovorenu
naknadu ako proizvoa filmskog dela ne zavri filmsko delo u roku od tri godine od dana
zakljuenja ugovora o filmskom delu, ako nije drukije ugovoreno.
Osim prava iz stava 1. ovog lana koautori filmskog dela imaju pravo na naknadu tete ako
proizvoa filmskog dela ne otpone sa iskoriavanjem filmskog dela u roku od jedne godine
od dana zavretka filmskog dela, ako ugovorom nije predvien drugi rok.
lan 94
Ako koautor filmskog dela ili autor pojedinih doprinosa filmskom delu odbije da sarauje na
izradi filmskog dela ili ako usled vie sile nije u mogunosti da nastavi saradnju, ne moe se
protiviti da se rezultat njegovog stvaralakog rada upotrebi za dovrenje filmskog dela.
Koautor filmskog dela, odnosno autor pojedinih doprinosa filmskom delu iz stava 1. ovog lana
ima odgovarajua autorska prava na dati doprinos filmskom delu.
6.2.3.5. Ugovor o narudbini autorskog dela
lan 95
Ugovorom o narudbini autorskog dela autor se obavezuje da za naruioca izradi autorsko delo
i preda mu primerak istog.
Naruilac ima pravo da objavi delo i da stavi u promet primerak dela koji mu je autor predao, a
autor zadrava ostala autorska prava, ako ugovorom o narudbini nije drukije odreeno.
Ako je na osnovu ugovora o narudbini autorskog dela izraen raunarski program, naruilac
stie sva prava iskoriavanja raunarskog programa, ako ugovorom nije drukije odreeno.
lan 96
Naruilac autorskog dela ima pravo da usmerava i kontrolie postupak stvaranja dela, ali ne i da
time sutinski ograniava slobodu umetnikog, strunog ili naunog izraavanja autora.
lan 97
Autorsko delo nastalo spajanjem priloga veeg broja autora u jednu celinu (enciklopedija,
antologija, raunarski program, baza podataka i sl.), smatra se kolektivnim autorskim delom.
Autori priloga u kolektivnom autorskom delu na iskljuiv nain ustupaju sva svoja imovinska
prava licu koje je organizator izrade kolektivnog dela, ako ugovorom nije drukije odreeno.
Lice koje je organizator izrade kolektivnog autorskog dela ima pravo da objavi i da iskoriava
delo pod svojim imenom, s tim da na svakom primerku dela mora biti navedena lista autora ije
autorske priloge kolektivno delo sadri.
7. Autorsko delo stvoreno u radnom odnosu
lan 98
Ako je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa izvravajui svoje radne obaveze,
poslodavac je ovlaen da to delo objavi i nosilac je iskljuivih imovinskih prava na njegovo
iskoriavanje u okviru svoje privredne delatnosti u roku od pet godina od zavretka dela, ako
optim aktom ili ugovorom o radu nije drukije odreeno. Autor ima pravo na posebnu naknadu
zavisno od efekata iskoriavanja dela.
Autor dela stvorenog u radnom odnosu zadrava na tom delu sva autorska prava osim prava iz
stava 1. ovog lana.
Posle isteka roka iz stava 1. ovog lana iskljuiva imovinska prava na delu stie autor.
Ako je autorsko delo raunarski program trajni nosilac svih iskljuivih imovinskih prava na delu
je poslodavac, ako ugovorom nije drukije odreeno.
lan 99
Kriterijumi za utvrivanje visine i nain plaanja naknade iz lana 98. stav 1. ovog zakona
odreuju se optim aktom ili ugovorom o radu.
lan 100
Prilikom izdavanja sabranih dela autor ima pravo da i pre isteka roka iz lana 98. stav 1. ovog
zakona objavi svoje delo stvoreno u radnom odnosu.
Za objavljivanje dela iz stava 1. ovog lana nije potrebna dozvola poslodavca.
lan 101
Prilikom korienja dela stvorenog u radnom odnosu poslodavac je duan da navede ime,
pseudonim ili znak autora.
8. Trajanje autorskog prava
lan 102
Imovinska prava autora traju za ivota autora i 70 godina posle njegove smrti.
Moralna prava autora traju i po prestanku trajanja imovinskih prava autora.
lan 103
Imovinska prava koautora prestaju po isteku 70 godina od smrti koautora koji je poslednji umro.
Imovinska prava na delu iji se autor ne zna (anonimno delo ili delo pod pseudonimom) prestaju
po isteku 70 godina od dana objavljivanja dela. Ako autor otkrije svoj identitet pre navedenog
roka, imovinsko pravo traje kao da je identitet autora poznat od dana objavljivanja dela.
Autorsko pravo na kolektivnim delima traje 70 godina od dana zakonitog objavljivanja dela.
lan 104
Ako se poetak roka trajanja autorskog prava rauna od objavljivanja dela, a delo je objavljivano
u nastavcima, za svaki nastavak tee zaseban rok zatite.
Za filmsko delo rok trajanja autorskog prava istie 70 godina od smrti reisera, scenariste,
autora dijaloga ili kompozitora muzike posebno komponovane za film, zavisno od toga ko od
njih poslednji umre.
lan 105
Za dela za koja se rok zatite ne rauna od smrti autora ili koautora, a koja nisu zakonito
objavljena tokom 70 godina od njihovog nastanka, zatita prestaje istekom tog roka.
lan 106
Rokovi za potrebe utvrivanja datuma prestanka imovinskih prava autora raunaju se od 1.
januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio dogaaj koji je relevantan za
poetak roka.
lan 107
Po isteku roka trajanja imovinskih prava autora o zatiti moralnih prava autora staraju se
udruenja autora i institucije iz oblasti kulture, nauke i umetnosti.
Pored subjekata iz stava 1. ovog lana, svako lice ima pravo da titi paternitet i integritet dela,
kao i da se suprotstavi svakom obliku nedostojnog iskoriavanja autorskog dela.
9. Strana lica na koja se zakon primenjuje
lan 108
Autorsko delo stranog autora zatieno je u Republici Srbiji pod uslovom:
1) da je autor lice koje ima autorska prava na osnovu meunarodnog ugovora koji je ratifikovala
Republika Srbija;
2) da postoji uzajamnost izmeu Republike Srbije i zemlje kojoj autor pripada.
Postojanje uzajamnosti iz stava 1. taka 2. ovog lana dokazuje lice koje se na uzajamnost
poziva.
lan 109
Pravo sleenja iz lana 35. ovog zakona priznaje se stranom dravljaninu iskljuivo na osnovu
uzajamnosti.
lan 110
Moralna prava autora priznaju se stranom dravljaninu bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi
iz lana 108. stav 1. ovog zakona.
III SRODNA PRAVA

1. Pravo interpretatora
1.1. Ustanovljenje prava
lan 111
Za svoju interpretaciju autorskog dela, interpretator ima moralna prava i imovinska prava u
skladu sa ovim zakonom.
1.2. Interpretacija
lan 112
Interpretacija, u smislu ovog zakona, jeste duhovno dobro koje nastaje linim angaovanjem
interpretatora prilikom zvunog, odnosno vizuelnog ili zvuno-vizuelnog saoptavanja autorskog
dela.
Delo koje je predmet interpretacije ne mora biti zatieno autorsko delo.
1.3. Interpretator
lan 113
Interpretator, u smislu ovog zakona, jeste fiziko lice koje se lino angauje na interpretaciji dela
(muziar, glumac, igra, pantomimiar, peva, dirigent).
Lica koja pruaju samo tehniki doprinos interpretaciji dela nisu interpretatori.
Odnosi izmeu dva ili vie interpretatora koji uestvuju u interpretaciji jednog dela ureuju se
shodnom primenom odredaba ovog zakona koje se odnose na koautore.
1.4. Sadrina prava
1.4.1. Moralna prava interpretatora
lan 114
Interpretator ima iskljuivo pravo:
1) da bude priznat kao takav;
2) da njegovo ime bude naznaeno na svakom primerku snimka, na programu ili na drugi
prikladan nain prilikom svakog iskoriavanja njegove interpretacije, izuzev ako je to, s
obzirom na konkretni oblik iskoriavanja, tehniki nemogue ili necelishodno;
3) da se suprotstavi izmeni svoje interpretacije, odnosno svakom iskoriavanju svoje
interpretacije u izmenjenoj formi, ako se time ugroava njegov stvaralaki ili struni renome;
4) da se suprotstavi stavljanju u promet snimka svoje interpretacije, ako snimak sadri tehnike
nedostatke koji ugroavaju integritet interpretacije, a time i renome interpretatora;
5) da se suprotstavlja iskoriavanju svoje interpretacije na nain koji ugroava ili moe ugroziti
njegovu ast ili ugled.
Ako interpretaciju vri ansambl interpretatora, pravo iz stava 1. taka 2. ovog lana imaju
ansambl kao celina i solisti.
lan 115
Ako vie interpretatora uestvuje u interpretaciji jednog dela, ostvarivanje moralnih prava ne
moe biti na tetu interesa drugih.
1.4.2. Imovinska prava interpretatora
lan 116
Interpretator ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) beleenje (snimanje) svoje nesnimljene interpretacije i umnoavanje takvih snimaka
interpretacije, u bilo kom obliku i na bilo koji nain u smislu lana 20. stav 1. ovog zakona;
2) stavljanje u promet snimaka svoje interpretacije;
3) davanje u zakup snimaka svoje interpretacije;
4) emitovanje i javno saoptavanje svoje nesnimljene interpretacije, osim u sluaju kada se radi
o ve emitovanoj interpretaciji;
5) interaktivno injenje dostupnim interpretacije javnosti inim ili beinim putem, u smislu
lana 30. ovog zakona.
Interpretator nema iskljuivo pravo na emitovanje svoje interpretacije koja je snimljena i izdata
na nosau zvuka, kao ni interpretacije koja je sa dozvolom interpretatora snimljena na nosau
zvuka i slike.
Ako interpretator ustupi proizvoau fonograma, odnosno videograma svoje pravo iz stava 1.
taka 3. ovog lana, on zadrava pravo na pravinu naknadu od davanja u zakup primeraka
snimka interpretacije. Interpretator se ne moe odrei tog prava.
Ako ugovorom izmeu interpretatora i proizvoaa filmskog dela nije predvieno drukije,
smatra se da je interpretator takvim ugovorom ustupio proizvoau svoje pravo na davanje u
zakup snimaka svoje interpretacije.
lan 117
Interpretator ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosau zvuka;
2) javno saoptavanje njegove interpretacije koja se emituje sa snimka izdatog na nosau
zvuka;
3) javno saoptavanje njegove interpretacije sa snimka izdatog na nosau zvuka.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog lana interpretatori mogu ostvariti samo preko organizacije
za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Nain naplate naknade iz stava 1. ovog
lana odreen je lanom 127. ovog zakona.
1.5. Prenos prava
lan 118
Interpretator moe svoja imovinska prava iz lana 116. ovog zakona ustupiti, odnosno preneti
na drugo lice interpretatorskim ugovorom.
Lice kome je ustupljeno pravo iz stava 1. ovog lana ne moe to pravo ustupati treem licu bez
saglasnosti interpretatora, ako interpretatorskim ugovorom nije drukije odreeno.
lan 119
Ako u interpretaciji jednog dela, pored dirigenta i solista uestvuje vie od pet interpretatora,
smatra se da interpretaciju vri ansambl (hor, orkestar, dramski ansambl, baletski ansambl,
operski ansambl).
U ostvarivanju prava iz ovog zakona ansambl zastupa lice koje ovlasti veina lanova
ansambla.
Ako u interpretaciji jednog dela pored ansambla uestvuju dirigent, solisti i nosioci glavnih uloga
koji nisu lanovi ansambla, u ostvarivanju prava iz ovog zakona potrebna je saglasnost i ovih
lica ako izmeu njih i ansambla nije drukije ugovoreno.
lan 120
Interpretatorski ugovor sadri: imena ugovornih strana, vrstu i nain korienja interpretacije,
ime autora i naziv autorskog dela koje se interpretira i visinu, nain i rokove plaanja naknade,
ako je ugovorena.
Interpretatorski ugovor koji se odnosi na emitovanje interpretacije, osim elemenata iz stava 1.
ovog lana, sadri i broj emitovanja i period u kome se moe izvriti emitovanje, a
interpretatorski ugovor koji se odnosi na snimanje i umnoavanje primeraka snimka
interpretacije sadri i broj primeraka koji se mogu umnoiti.
Interpretatorski ugovor se zakljuuje u pisanoj formi.
lan 121
Lice kome je ustupljeno odreeno pravo iz lana 116. ovog zakona duno je da interpretatoru
dostavlja potpune podatke o korienju interpretacije.
1.6. Prava interpretatora iz radnog odnosa
lan 122
Prava interpretatora koji su svoju interpretaciju stvorili na osnovu ugovora o radu, ureuju se
shodnom primenom odredaba ovog zakona o odnosu autora i poslodavca.
2. Pravo proizvoaa fonograma
2.1. Ustanovljenje prava
lan 123
Za svoj fonogram, proizvoa fonograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
2.2. Fonogram
lan 124
Fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosau zvuka.
Snimak zvuka je fiksiranje zvukova na nosa sa kojeg se oni mogu sluati, umnoiti ili saoptiti
putem nekog ureaja.
Pravo na postojeem fonogramu nije ni na koji nain ogranieno ugraivanjem tog fonograma u
videogram.
2.3. Proizvoa fonograma
lan 125
Proizvoa fonograma je fiziko ili pravno lice u ijoj je organizaciji i ijim je sredstvima
fonogram nainjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova.
2.4. Sadrina prava
lan 126
Proizvoa fonograma ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnoavanje svog fonograma u bilo kom obliku i na bilo koji nain u smislu lana 20. stav 1.
ovog zakona, i stavljanje u promet tako umnoenih primeraka fonograma;
2) davanje u zakup primeraka fonograma;
3) interaktivno injenje dostupnim javnosti inim ili beinim putem svog fonograma, u smislu
lana 30. ovog zakona.
lan 127
Proizvoa izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje fonograma;
2) javno saoptavanje fonograma;
3) javno saoptavanje fonograma koji se emituje.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog lana proizvoa fonograma moe ostvariti samo preko
organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Naknada iz stava 1. ovog lana i interpretatorska naknada iz lana 117. ovog zakona naplauju
se od korisnika u vidu jedinstvene naknade. Naplatu jedinstvene naknade vri jedna
organizacija, odreena ugovorom zakljuenim izmeu organizacije interpretatora i organizacije
proizvoaa fonograma.
Ugovorom iz stava 3. ovog lana organizacije su dune da odrede i: visinu trokova naplate
jedinstvene naknade i uestalost predaje dela jedinstvene naknade drugoj organizaciji. Ugovor
se objavljuje o troku organizacija u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Ukoliko organizacija proizvoaa fonograma i organizacija interpretatora ne zakljue ugovor iz
stava 3. ovog lana u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, Vlada e,
na predlog ministra nadlenog za nauku i tehnoloki razvoj, odrediti organizaciju koja e vriti
naplatu jedinstvene naknade.
Organizacija proizvoaa fonograma i organizacija interpretatora dune su da zajedniki odrede
tarife naknada na nain odreen lanom 177. ovog zakona.
Jedinstvena naknada ubrana na nain predvien ovim lanom raspodeljuje se organizacijama u
skladu sa ugovorom zakljuenim izmeu organizacije proizvoaa fonograma i organizacije
interpretatora. Ako ugovorom izmeu organizacija nije drukije odreeno, organizacija koja
naplauje jedinstvenu naknadu obavezna je da po odbitku iznosa trokova nastalih u vezi sa
naplatom jedinstvene naknade, koji ne moe biti vei od 10 % njene vrednosti, bez odlaganja, a
najmanje na kvartalnom nivou, preda polovinu ubrane naknade drugoj organizaciji.
Ako ugovorom izmeu organizacija nije drukije odreeno, organizacija koja naplauje
jedinstvenu naknadu, ne sme vriti raspodelu ubrane jedinstvene naknade izmeu svojih
lanova pre nego to preda ugovoreni ili zakonom odreeni deo ubrane naknade drugoj
organizaciji.
Ako ugovorom izmeu organizacija nije drukije odreeno organizacija koja naplauje
jedinstvenu naknadu duna je da preda drugoj organizaciji kopije svih podataka o iskoriavanju
fonograma i na njima zabeleenih interpretacija dobijenih od korisnika koji emituju i javno
saoptavaju fonograme i na njima zabeleene interpretacije, najkasnije u roku od 30 dana od
dana predaje dela ubrane naknade.
3. Pravo filmskog producenta (proizvoaa videograma)
3.1. Ustanovljenje prava
lan 128
Za svoj videogram, filmski producent (proizvoa videograma) ima imovinska prava u skladu sa
ovim zakonom.
3.2. Videogram
lan 129
Videogram je snimak filmskog dela kao i odreenog niza pokretnih slika sa ili bez prateeg
zvuka na nosau slike, odnosno nosau slike i zvuka.
3.3. Filmski producent (proizvoa videograma)
lan 130
Filmski producent (proizvoa videograma) je fiziko ili pravno lice koje u svoje ime daje
inicijativu, prikuplja finansijska sredstva, organizuje, rukovodi i preuzima odgovornost za prvo
snimanje filmskog dela ili niza pokretnih slika praenih zvukom ili bez zvuka (videogram).
3.4. Sadrina prava
lan 131
Filmski producent (proizvoa videograma) ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) umnoavanje svog videograma u bilo kom obliku i na bilo koji nain u smislu lana 20. stav 1.
ovog zakona i stavljanje u promet tako umnoenih primeraka;
2) javno saoptavanje svog videograma sa nosaa slike, odnosno sa nosaa slike i zvuka
(prikazivanje);
3) davanje primeraka svog videograma u zakup;
4) interaktivno injenje dostupnim javnosti svog videograma inim ili beinim putem u smislu
lana 30. ovog zakona.
lan 132
Proizvoa videograma ima pravo da se suprotstavi iskoriavanju svog videograma u
izmenjenoj formi, ako se takvim iskoriavanjem mogu ugroziti njegovi opravdani imovinski
interesi.
4. Pravo proizvoaa emisije
4.1. Ustanovljenje prava
lan 133
Proizvoa emisije ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
4.2. Emisija
lan 134
Emisija je u elektrini, elektromagnetni ili drugi signal pretvoren zvuni, vizuelni, odnosno
zvuno-vizuelni sadraj koji se emituje radi saoptavanja javnosti.
4.3. Proizvoa emisije
lan 135
Proizvoa emisije je fiziko ili pravno lice u ijoj je organizaciji i ijim je sredstvima emisija
proizvedena.
4.4. Sadrina prava
lan 136
Proizvoa emisije ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) reemitovanje svoje emisije, beino ili putem ica;
2) snimanje svoje emisije na nosa zvuka ili slike, odnosno zvuka i slike;
3) umnoavanje tog snimka u bilo kom obliku i na bilo koji nain u smislu lana 20. stav 1. ovog
zakona i stavljanje u promet tako umnoenih primeraka snimka;
4) davanje primeraka snimka emisije u zakup;
5) javno saoptavanje svojih emisija na mestima koja su publici dostupna uz plaanje ulaznice;
6) interaktivno injenje dostupnim javnosti svoje emisije inim ili beinim putem u smislu lana
30. ovog zakona.
5. Pravo proizvoaa baze podataka
5.1. Ustanovljenje prava
lan 137
Proizvoa baze podataka ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom.
5.2. Baza podataka
lan 138
Baza podataka, u smislu ovog zakona, je zbirka zasebnih podataka, autorskih dela ili drugih
materijala ureenih na sistematian ili metodian nain, koji su pojedinano dostupni
elektronskim ili drugim putem.
Zatita baze podataka obuhvata:
1) celokupan sadraj baze podataka;
2) svaki kvalitativno ili kvantitativno bitan deo sadraja baze podataka;
3) kvalitativno ili kvantitativno nebitne delove sadraja baze podataka ako se ti delovi
ponovljeno i sistematski koriste, a to korienje je u suprotnosti sa uobiajenim korienjem te
baze podataka ili nerazumno oteuje legitimne interese proizvoaa baze podataka.
Zatita se ne odnosi na raunarske programe koji su korieni za izradu baza podataka ili za
rad sa bazama podataka koje su dostupne elektronskim putem.
5.3. Proizvoa baze podataka
lan 139
Proizvoa baze podataka je fiziko ili pravno lice koje je sainilo bazu podataka, tako to je u
kvalitativnom, odnosno kvantitativnom smislu uinilo znaajno ulaganje u pribavljanje, proveru ili
prezentaciju njenog sadraja.
5.4. Sadrina prava
lan 140
Proizvoa baze podataka ima iskljuivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli:
1) povremeno ili stalno umnoavanje bilo kojim sredstvima baze podataka u celini ili njenih
bitnih delova, za bilo koju namenu i u bilo kojoj formi;
2) stavljanje u promet i davanje u zakup primeraka cele baze podataka ili njenih bitnih delova;
3) interaktivno injenje dostupnim javnosti inim ili beinim putem u smislu lana 30. ovog
zakona i svaki drugi oblik javnog saoptavanja baze podataka u celini ili njenih bitnih delova.
Pravo iz stava 1. ovog lana postoji nezavisno od podobnosti konkretne baze podataka ili
njenog sadraja za autorskopravnu ili drugu zatitu.
lan 140a
Ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ili njenog umnoenog primerka moe u bilo koju
svrhu slobodno da koristi kvalitativno i kvantitativno nebitne delove njenog sadraja. Ako je
korisnik ovlaen samo u pogledu dela baze podataka, ovaj stav se primenjuje samo na taj deo.
Ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da obavlja radnje koje su u suprotnosti sa
uobiajenim korienjem takve baze ili koje nerazumno vreaju legitimne interese proizvoaa
baze podataka.
Ovlaeni korisnik objavljene baze podataka ne sme da nanese tetu autorskom ili srodnim
pravima u pogledu dela ili predmeta zatite koji su sadrani u bazi podataka.
Odredbe ugovora koje su u suprotnosti sa odredbama ovog lana su nitave.
6. Pravo izdavaa
6.1. Pravo prvog izdavaa slobodnog dela
lan 141
Lice koje, po isteku imovinskih prava autora, prvi put zakonito izda ili na drugi nain saopti
javnosti delo koje pre toga nije bilo izdato, ima imovinska prava koja odgovaraju imovinskim
pravima autora.
6.2. Pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu
lan 142
Izdavai tampanih izdanja imaju pravo na posebnu naknadu propisanu u lanu 39. st. 1. i 5.
ovog zakona pod istim uslovima koji vae za autore.
Izdavai tampanih izdanja i autori dela izdatih u tampanoj formi mogu ostvariti svoja prava iz
lana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog lana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje
autorskog i srodnih prava.
Naknada ostvarena na osnovu lana 39. st. 1. i 5. ovog zakona i ovog lana koju plaaju
proizvoai, odnosno uvoznici ureaja za fotokopiranje ili drugih ureaja sa slinom tehnikom
umnoavanja i fizika i pravna lica koja pruaju usluge fotokopiranja uz naknadu, deli se izmeu
autora i izdavaa u srazmeri 50:50.
7. Zajednike odredbe o srodnim pravima
7.1. Odnos izmeu autorskog i srodnih prava
lan 143
Srodna prava ni na koji nain ne utiu na zatitu prava autora u pogledu njihovih dela.
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe o objavljivanju, saoptavanju javnosti i
izdavanju autorskog dela iz lana 7. ovog zakona.
7.2. Ogranienja srodnih prava i iscrpljenje prava
lan 144
Na srodna prava shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o ogranienjima i iscrpljenju
autorskog prava.
7.3. Prenos srodnih prava
lan 145
Srodna prava su prenosiva, osim linih prava interpretatora.
7.4. Pravo na posebnu naknadu
lan 146
Proizvoa fonograma, interpretator i proizvoa videograma imaju pravo na posebnu naknadu,
koja je propisana u lanu 39. ovog zakona, i to pod istim uslovima koji vae za autore.
7.5. Trajanje prava
lan 147
Imovinska prava interpretatora traju 50 godina od dana nastanka interpretacije. Ako je
interpretacija snimljena i zakonito izdata ili objavljena tokom tog roka, pravo traje 50 godina od
dana prvog izdavanja ili objavljivanja, zavisno od toga koji je datum raniji. Moralna prava
interpretatora traju i po prestanku trajanja njegovih imovinskih prava.
Pravo proizvoaa fonograma, odnosno proizvoaa videograma traje 50 godina od dana
nastanka fonograma, odnosno videograma. Ako je fonogram, odnosno videogram zakonito
izdat ili objavljen tokom tog roka, pravo prestaje 50 godina od dana tog izdavanja ili
objavljivanja, zavisno od toga koji datum je raniji.
Pravo proizvoaa emisije traje 50 godina od dana prvog emitovanja zatiene emisije.
Pravo proizvoaa baze podataka traje 15 godina od dana nastanka baze podataka. Ako je
baza podataka uinjena dostupnom javnosti na bilo koji nain tokom tog roka, pravo traje 15
godina od tog dana.
Ako nastanu bitne promene u selekciji ili ureenju sadraja baze podataka rok iz stava 4. ovog
lana produava se za jo 15 godina. Bitnim promenama u selekciji ili ureenju sadraja baze
podataka smatraju se dodavanje, brisanje ili popravljanje cele ili dela sadraja baze podataka
koji za rezultat imaju novu verziju baze podataka.
Pravo prvog izdavaa slobodnog dela traje 25 godina od dana prvog izdavanja ili prvog
saoptavanja javnosti na drugi nain.
Pravo izdavaa tampanih izdanja na posebnu naknadu traje 50 godina od zakonitog izdavanja
dela.
Rokovi za potrebe utvrivanja datuma prestanka imovinskih prava nosilaca srodnih prava
raunaju se od 1. januara godine koja neposredno sledi za godinom u kojoj se desio dogaaj
koji je relevantan za poetak roka.
7.6. Lica na koja se zakon odnosi
lan 148
Interpretatoru, proizvoau fonograma, proizvoau videograma, proizvoau emisije,
proizvoau baze podataka, izdavau tampanih izdanja i izdavau slobodnog dela, koji je
strano lice, priznaju se prava predviena ovim zakonom na osnovu meunarodnog ugovora koji
je ratifikovala Republika Srbija, ili na osnovu uzajamnosti izmeu Republike Srbije i zemlje kojoj
on pripada.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, proizvoau baze podataka koji je pravno lice koje
nema sedite u Republici Srbiji, priznaju se prava predviena ovim zakonom samo ako je
poslovanje tog lica trajno i neposredno povezano sa privredom Republike Srbije.
U sluaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objanjenje daje Ministarstvo spoljnih poslova
Republike Srbije.
Za strane autore i nosioce srodnih prava koji uivaju zatitu na osnovu ovog zakona vae rokovi
trajanja tih prava iz ovog zakona s tim da istiu najkasnije na dan kada istie zatita u dravi iji
su oni dravljani ili u kojoj imaju svoje sedite i ne mogu biti dui od rokova propisanih ovim
zakonom.
lan 149
Interpretatoru koji je strani dravljanin priznaju se moralna prava bez obzira na to da li su
ispunjeni uslovi iz lana 148. ovog zakona.
IV OSTVARIVANJE AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
lan 150
Nosilac autorskog ili srodnog prava moe svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno osim
u sluajevima iz lana 29. stav 2, l. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je
propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
1. Individualno ostvarivanje
lan 151
Individualno ostvarivanje autorskog i srodnih prava moe se vriti neposredno ili preko
zastupnika na osnovu odgovarajueg punomoja.
Zastupnici u individualnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava mogu biti fizika ili pravna
lica.
2. Kolektivno ostvarivanje
2.1. Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava
lan 152
Autorsko i srodna prava kolektivno se ostvaruju preko organizacije za kolektivno ostvarivanje tih
prava (u daljem tekstu: organizacija).
Organizacija se ne osniva radi sticanja dobiti.
Organizacija je specijalizovana za ostvarivanje odreenih vrsta prava povodom odreenih
predmeta zatite, u skladu sa statutom.
lan 153
Nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije kolektivno ostvaruju iskljuiva
imovinska autorska, odnosno srodna prava, kao i pravo na potraivanje naknade za sva svoja
dela, odnosno predmete srodnog prava.
U sluaju ostvarivanja iskljuivih imovinskih prava, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava
ugovorom na iskljuiv nain ustupaju svoja prava organizaciji, sa nalogom da ona u svoje ime a
za njihov raun zakljuuje ugovore sa korisnicima autorskih dela i predmeta srodnih prava (u
daljem tekstu: korisnici) o neiskljuivom ustupanju tih prava.
U sluaju ostvarivanja prava na naknadu, nosioci autorskog, odnosno srodnih prava daju nalog
organizaciji da u svoje ime a za njihov raun naplati naknadu od korisnika.
Organizacija ima pravo da vri kontrolu nad iskoriavanjem predmeta zatite sa njenog
repertoara.
Organizacija ima pravo da pred sudom i drugim organima titi prava koja su joj nosioci
autorskog, odnosno srodnih prava poverili na kolektivno ostvarivanje.
Na zahtev organizacije, nadleni organi koji vode evidenciju o podacima koji su od znaaja za
utvrivanje iznosa naknada, duni su da te podatke daju na uvid organizaciji.
2.2. Osnivanje organizacije
lan 154
Organizaciju osnivaju autori, odnosno nosioci autorskog ili srodnih prava, odnosno njihova
udruenja (u daljem tekstu: osnivai).
lan 155
Osnivaki akt organizacije je ugovor o osnivanju.
Osnivaki akt organizacije koju osniva jedno udruenje je odluka o osnivanju.
lan 156
Organizacija ne moe da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti koje su predviene u
lanu 153. ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, organizacija moe da:
1) vri delatnost kojom se ostvaruju umetniki, struni ili socijalni interesi nosilaca prava;
2) obavlja pojedine administrativno-tehnike usluge u ime i za raun ili u svoje ime a za raun
druge organizacije, na osnovu pisanog ugovora.
U cilju racionalizacije i efikasnije naplate i raspodele naknade za korienje autorskog i srodnih
prava putem jedinstvene baze podataka organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i
srodnih prava mogu obrazovati zajedniku slubu.
Posebnim sporazumom odreuje se delokrug njenog rada, ovlaenja, visina naknade za njen
rad i sistematizacija radnih mesta zaposlenih u slubi.
lan 157
Osnivai organizacije su duni da od nadlenog organa pribave dozvolu za obavljanje delatnosti
organizacije.
Samo jedna organizacija moe dobiti dozvolu za kolektivno ostvarivanje autorskog, odnosno
srodnih prava za istu vrstu prava na istoj vrsti dela, odnosno predmeta srodnog prava.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti osnivai podnose osnivaki akt
organizacije, statut, izvod iz registra pravnih lica, ukoliko su osnivai pravna lica, dokaz o
poslovnom seditu organizacije, podatke o broju autora, odnosno nosilaca prava koji su ovlastili
organizaciju da ostvaruje prava na njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, popis
dela, odnosno predmeta srodnih prava koji e initi repertoar organizacije, dokaze o
ispunjenosti kadrovskih, tehnikih i organizacionih pretpostavki za efikasno kolektivno
ostvarivanje prava koja su im poverena i dokaz o uplati propisane administrativne takse, koja je
prihod budeta Republike Srbije.
lan 158
Dozvola za obavljanje delatnosti se izdaje organizaciji koja je podnela zahtev u skladu sa
lanom 157. stav 3. ovog zakona, ukoliko ispunjava sledee uslove:
1) ima sedite u Republici Srbiji;
2) njeni lanovi, koji su je na osnovu ovlaenja ili ugovora ovlastili da ostvaruje prava na
njihovim delima, odnosno predmetima srodnih prava, predstavljaju veinu nosilaca autorskog,
odnosno srodnih prava iz oblasti na koju se odnosi delatnost organizacije, a imaju prebivalite,
odnosno sedite u Republici Srbiji ili su njeni dravljani;
3) ima kadrovske, finansijske, tehnike i organizacione pretpostavke da moe efikasno da
ostvaruje prava domaih i stranih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u Republici Srbiji,
odnosno domaih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u inostranstvu iz oblasti na koju
se odnosi njena delatnost;
4) osnivaki akt i statut organizacije su u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan 159
Smatrae se da organizacija ispunjava uslove iz lana 158. stav 1. taka 3. ovog zakona ako
ima:
1) poslovni prostor opremljen uobiajenom komunikacijskom i informatikom opremom;
2) zaposlenu osobu koja ima zavren pravni fakultet i najmanje dve godine strunog iskustva i
znanje jednog svetskog jezika;
3) zaposlenu osobu koja ispunjava propisane uslove za voenje raunovodstva i ima najmanje
dve godine strunog iskustva na poslovima organizovanja i voenja raunovodstva.
Struna sprema i znanje jezika dokazuje se odgovarajuim ispravama, a struno iskustvo
dokumentacijom iz koje je vidljivo gde je i na kojim poslovima iskustvo steeno.
lan 160
Nadleni organ duan je da donese reenje o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti,
odnosno reenje o odbijanju zahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja urednog zahteva
za izdavanje dozvole za obavljanje delatnosti.
Ukoliko je podneti zahtev za izdavanje dozvole neuredan u smislu l. 157. i 159. ovog zakona ili
dostavljeni osnivaki akt ili statut sadre odredbe koje nisu u skladu sa odredbama ovog
zakona, nadleni organ e pozvati podnosioca zahteva da u roku od 15 dana od dana prijema
primedbi uredi podneti zahtev prema iznetim primedbama.
Ukoliko u ostavljenom roku podnosilac zahteva ne uredi svoj zahtev u skladu sa primedbama
nadlenog organa, nadleni organ e zahtev odbaciti.
Reenjem o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti organizacija stie pravo da u trajanju od
pet godina od dana izdavanja reenja obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog,
odnosno srodnih prava.
Organizacija ima pravo da neogranieni broj puta zahteva obnovu dozvole za obavljanje
delatnosti, na nain i u postupku propisanom ovim zakonom za pribavljanje dozvole.
Zahtev za obnovu dozvole za obavljanje delatnosti podnosi se nadlenom organu najkasnije 90
dana pre isteka vaee dozvole.
Odluke nadlenog organa iz st. 1. i 3. ovog lana su konane i protiv njih se moe pokrenuti
upravni spor.
lan 161
Organizacija stie svojstvo pravnog lica upisom u registar u koji se upisuju udruenja u skladu
sa zakonom koji ureuje pravni poloaj udruenja.
Uz prijavu za upis u registar iz stava 1. ovog lana osnivai organizacije su duni da podnesu
reenje nadlenog organa o izdavanju dozvole za obavljanje delatnosti.
Brisae se iz registra iz stava 1. ovog lana i iz evidencije iz lana 163. ovog zakona
organizacija koja pre isteka perioda iz lana 160. stav 4. ovog zakona ne obnovi dozvolu za
obavljanje delatnosti ili kojoj dozvola za obavljanje delatnosti bude oduzeta na osnovu lana
162. ovog zakona nakon sprovedenog postupka likvidacije ili steaja, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje postupak likvidacije ili steaja udruenja.
lan 162
Nadleni organ oduzee organizaciji dozvolu za obavljanje delatnosti kad utvrdi:
1) da je dozvola za obavljanje delatnosti izdata na osnovu neistinitih podataka;
2) da je organizacija prestala da ispunjava neki od propisanih uslova za izdavanje dozvole iz
lana 158. ovog zakona;
3) da organizacija tee i ponovljeno kri odredbe ovog zakona;
4) da organizacija nije ispunila svoju obavezu iz lana 186. ovog zakona.
Pre oduzimanja dozvole za obavljanje delatnosti, iz razloga navedenih u stavu 1. ta. 2, 3. i 4.
ovog lana nadleni organ e pismenim putem ukazati na nepravilnosti u radu organizacije,
naloie mere za otklanjanje nepravilnosti i odrediti rok za njihovo otklanjanje.
Reenje o oduzimanju dozvole iz stava 1. ovog lana je konano i protiv njega se moe
pokrenuti upravni spor.
O izdavanju reenja iz stava 1. ovog lana nadleni organ obavestie nadleni organ koji vodi
registar u koji je organizacija upisana.
Reenje o izdavanju, obnovi i oduzimanju dozvole za obavljanje delatnosti objavljuje se u
"Slubenom glasniku Republike Srbije".
lan 163
Organizacija se upisuje u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih
prava koju vodi nadleni organ.
U evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava iz stava 1. ovog
lana upisuje se: naziv i sedite organizacije, delatnost organizacije, datum upisa, obnove upisa
i brisanja organizacije iz evidencije, ugovori o saradnji sa inostranim organizacijama i podaci o
lanstvu u meunarodnim organizacijama.
O promenama injenica koje se upisuju u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje
autorskog i srodnih prava, organizacija je duna da obavesti nadleni organ u roku od 15 dana
od dana nastanka promene.
Promene iz stava 3. ovog lana upisuju se u evidenciju organizacija za kolektivno ostvarivanje
autorskog i srodnih prava.
Podaci iz evidencije organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava dostupni
su svim zainteresovanim licima.
2.3. Organi organizacije
lan 164
Organizacijom upravljaju njeni osnivai i lanovi u skladu sa statutom organizacije.
Organi organizacije su: skuptina, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
2.4. Opti akti organizacije
lan 165
Opti akti organizacije su: statut, tarifa, plan raspodele i drugi opti akti kojima se ureuju
odreena pitanja iz delatnosti organizacije.
Statut je osnovni akt organizacije i drugi opti akti moraju biti u saglasnosti sa njim.
Pojedinani akti koje donose organi i ovlaeni pojedinci u organizaciji moraju biti u skladu sa
optim aktom organizacije.
lan 166
Statut organizacije sadri odredbe o vrsti i predmetu prava koja se na kolektivan nain ostvaruju
preko organizacije.
Statut organizacije donosi skuptina organizacije, prostom veinom glasova lanova skuptine.
lan 167
Plan raspodele sadri kriterijume na osnovu kojih organizacija raspodeljuje nosiocima
autorskog, odnosno srodnih prava prihod koji je u vidu naknade za iskoriavanje predmeta
zatite prikupila od korisnika.
Naela plana raspodele su: srazmernost, primerenost i pravinost, zavisno od: vrste predmeta
zatite, naina iskoriavanja predmeta zatite, obima iskoriavanja predmeta zatite i drugih
ciljeva utvrenih aktima organizacije.
Plan raspodele utvruje skuptina organizacije.
lan 168
U skladu sa statutom i odlukama svojih organa organizacija izdvaja deo prihoda prikupljenog od
korisnika za pokrie trokova svog rada.
2.5. Pojam tarife
lan 169
Tarifa je opti akt organizacije kojim se utvruje visina i nain odreivanja naknade koju
organizacija naplauje korisnicima za pojedine oblike iskoriavanja autorskih dela i predmeta
srodnih prava i obveznicima plaanja posebne naknade.
2.5.1. Pravila za odreivanje tarife
lan 170
Tarifa mora da bude primerena vrsti i nainu iskoriavanja autorskog dela, odnosno predmeta
srodnog prava.
Ako je iskoriavanje predmeta zatite nuno za obavljanje delatnosti korisnika (u sluaju
emitovanja ili koncertnih korienja predmeta zatite i sl.) tarifa se odreuje po pravilu u
procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajui delatnost u okviru koje
iskoriava predmete zatite. Taj iznos mora da bude u srazmeri sa znaajem koji za prihode
korisnika ima iskoriavanje predmeta zatite sa repertoara organizacije.
Ako iskoriavanjem predmeta zatite korisnik iz stava 2. ovog lana ne ostvaruje prihod, tarifa
se odreuje u procentualnom iznosu od trokova potrebnih za obavljanje delatnosti u okviru
koje se iskoriavaju predmeti zatite, vodei rauna o znaaju koji iskoriavanje predmeta
zatite ima za delatnost korisnika.
Uz naknade koje su odreene na nain propisan st. 2. i 3. ovog lana, tarifom se odreuju i
najnii iznosi naknada za iskoriavanje predmeta zatite sa repertoara organizacije.
Prilikom odreivanja tarife uzimaju se u obzir tarife kolektivnih organizacija drava iji je bruto
drutveni proizvod pribline vrednosti bruto drutvenom proizvodu Republike Srbije.
lan 171
Ako iskoriavanje predmeta zatite nije nuno za obavljanje delatnosti korisnika ve samo
korisno ili prijatno (na primer u sluaju prevoznih sredstava, smetajnih i ugostiteljskih objekata,
trgovinskih i zanatskih radnji, trnih centara, izlobenih prostora, i tome slino) i pod uslovom da
je odreivanje takve tarife u procentualnom iznosu nemogue ili nerazumno teko, tarifa se
moe odrediti u paualnom iznosu.
Prilikom odreivanja visine paualne naknade vodie se rauna o:
1) vrsti i nainu iskoriavanja predmeta zatite;
2) geografskoj lokaciji sedita korisnika;
3) vrsti i veliini prostora u kojem se koriste predmeti zatite;
4) trajanju i obimu iskoriavanja i cenama usluga korisnika.
lan 172
Ako se iskoriavanje autorskih dela vri zajedno sa iskoriavanjem predmeta srodnih prava,
odnosno ako za jedno iskoriavanje ima vie nosilaca prava, tarife se odreuju srazmerno.
Za odreivanje srazmere izmeu tarifa naknada za autorsko pravo i srodna prava merodavna je
uobiajena meunarodna praksa.
2.5.2. Pregovori i sporazum o tarifi
2.5.2.1. Pregovori o tarifi
lan 173
Organizacija inicira pregovore o tarifi objavom poziva reprezentativnim udruenjima korisnika i
individualnim korisnicima u "Slubenom glasniku Republike Srbije", na svojoj internet stranici i u
jednom visokotiranom dnevnom listu.
2.5.2.2. Sporazum o tarifi
lan 174
Tarifa se, nakon obavljenih pregovora izmeu organizacije i reprezentativnog udruenja
korisnika, odreuje sporazumom u pisanoj formi. Kao reprezentativno smatra se ono udruenje
korisnika koje na teritoriji Republike Srbije predstavlja veinu korisnika iz odreene delatnosti,
odnosno ono kome je reprezentativnost priznata na osnovu drugih propisa. Ako nema takvog
udruenja, reprezentativnost e se utvrivati na osnovu broja korisnika koje udruenje
predstavlja, aktivnosti udruenja, stepena organizovanosti udruenja i slino.
Tarifa se moe odrediti i sporazumom u pisanoj formi izmeu organizacije i individualnog
korisnika ako je prema prirodi poslovanja takvog korisnika on jedini koji obavlja tu vrstu
delatnosti u Republici Srbiji. Na individualnog korisnika shodno se primenjuju odredbe ovog
zakona koje se odnose na reprezentativno udruenje korisnika.
Ustanove javnog radiodifuznog servisa su individualni korisnici sa kojima, u smislu stava 2.
ovog lana, organizacije odreuju tarifu sporazumom u pisanoj formi.
Tarifu odreenu na nain iz st. 1. i 2. ovog lana, organizacija objavljuje u "Slubenom glasniku
Republike Srbije", a tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave.
Do okonanja postupka odreivanja tarife na nain predvien ovim lanom naknada se plaa
prema postojeoj tarifi.
2.5.2.3. Obavezna sadrina pismenog sporazuma
lan 175
Pismeni sporazum iz lana 174. mora da sadri:
1) iznos naknade za iskoriavanje autorskih dela, odnosno predmeta srodnih prava sa
repertoara organizacije;
2) uslove za korienje autorskih dela, odnosno predmeta srodnih prava sa repertoara
organizacije;
3) rok i nain naplate naknade;
4) okolnosti korienja zbog kojih se visina odreene naknade u tarifi uveava ili smanjuje.
2.5.2.4. Odreivanje predloga tarife od strane Upravnog odbora organizacije
lan 176
Ako u roku od 60 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog zakona ne bude postignut
sporazum, predlog tarife odreuje upravni odbor organizacije. Tako odreen predlog tarife
dostavlja se Komisiji za autorsko i srodna prava (u daljem tekstu: Komisija) na miljenje.
Do okonanja postupka odreivanja tarife na nain predvien ovim lanom naknada se plaa
prema postojeoj tarifi.
2.5.2.5. Odreivanje jedinstvenih tarifa za ostvarivanje prava iz l. 117. i 127. ovog
zakona
lan 177
Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava iz l. 117. i 127. ovog zakona odreuju se sporazumom
u pisanoj formi izmeu organizacije proizvoaa fonograma i organizacije interpretatora s jedne
strane, i reprezentativnog udruenja korisnika s druge strane.
Organizacija proizvoaa fonograma i organizacija interpretatora zajedniki iniciraju pregovore
o jedinstvenim tarifama i zajedniki pregovaraju sa reprezentativnim udruenjem korisnika u
postupku i na nain odreen l. 173. i 174. ovog zakona.
Jedinstvenu tarifu odreenu na nain propisan stavom 1. ovog lana organizacije zajedniki
objavljuju u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog zakona nije postignut
sporazum iz stava 1. ovog lana, predlog jedinstvene tarife odreuju upravni odbori organizacija
na osnovu pismenog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji na miljenje.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog zakona, organizacija
proizvoaa fonograma i organizacija interpretatora ne podnesu Komisiji zahtev za dobijanje
miljenja o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu odreuje Komisija.
2.5.2.6. Odreivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
lan 178
Jedinstvena tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz l. 39. i 146. ovog zakona koja
se plaa od prve prodaje ili uvoza u Republiku Srbiju ureaja za tonsko i vizuelno snimanje i
praznih nosaa zvuka, slike i teksta, odreuje se sporazumom u pisanoj formi izmeu
organizacija koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava kojima je ovim
zakonom dato pravo na posebnu naknadu s jedne strane i reprezentativnog udruenja
proizvoaa, odnosno uvoznika ureaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvoaa, odnosno
uvoznika praznih nosaa zvuka, slike i teksta.
Organizacije iz stava 1. ovog lana zajedniki iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi, zajedniki
pregovaraju u postupku i na nain odreen l. 173. i 174. ovog zakona i zajedniki objavljuju
jedinstvenu tarifu iz stava 1. ovog lana u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Jedinstvena tarifa odreena na nain propisan st. 1. i 2. ovog lana stupa na snagu osmog
dana od dana objave u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog zakona nije postignut
sporazum iz stava 1. ovog lana, predlog jedinstvene tarife iz stava 1. ovog lana odreuju
upravni odbori organizacija na osnovu pisanog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji na miljenje.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog zakona, organizacije iz
stava 1. ovog lana ne podnesu Komisiji zahtev za dobijanje miljenja o predlogu jedinstvene
tarife, tu tarifu odredie Komisija.
Naplatu posebne naknade iz stava 1. ovog lana vri organizacija za kolektivno ostvarivanje
autorskih muzikih prava uz prethodno postignut pismeni sporazum sa organizacijama koje su
uestvovale u pregovorima o jedinstvenoj tarifi o visini trokova naplate posebne naknade i
reimu raspodele posebne naknade izmeu organizacija iz ovog stava.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzikih prava duna je da ukupno ubranu
posebnu naknadu, po odbitku sporazumno odreenih trokova naplate posebne naknade,
raspodeli autorima i preda organizacijama interpretatora i proizvoaa fonograma, odnosno
videograma na sledei nain: 40% autorima, 30% interpretatorima i 30% proizvoaima
fonograma i proizvoaima videograma.
2.6. Shodna primena drugih zakona
lan 179
Na organizaciju shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje pravni poloaj
udruenja, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
2.7. Obaveze organizacije
lan 180
U poslovanju organizacije sa korisnicima postoji pretpostavka da organizacija ima ovlaenje da
deluje za raun svih nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava u pogledu onih prava i onih
vrsta predmeta zatite koji su obuhvaeni njenom delatnou.
Nosilac autorskog, odnosno srodnog prava koji nije sa organizacijom zakljuio ugovor iz lana
153. ovog zakona moe da obavesti organizaciju, pismenim obavetenjem, da e svoja prava
ostvarivati individualno, osim u sluajevima iz lana 29. stav 2, l. 39, 40, 117, 127, 142. i 146.
ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Organizacija je duna da korisnike izvesti o imenima nosilaca autorskog, odnosno srodnih prava
iz stava 2. ovog lana.
Nosioce autorskog, odnosno srodnih prava, koji nisu obavestili organizaciju da svoja prava ele
da ostvaruju individualno, organizacija je duna da prilikom raspodele naknade tretira
ravnopravno sa nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava koji imaju sa organizacijom
ugovor iz lana 153. ovog zakona.
lan 181
Organizacija je duna da korisnike i zainteresovanu javnost redovno obavetava preko
masovnih medija i objavom u elektronskoj formi na svojoj internet stranici o sledeem:
1) kategorijama nosilaca prava koje predstavlja;
2) imovinskim pravima koja ostvaruje;
3) kategorijama korisnika predmeta zatite i drugim fizikim ili pravnim licima koji su obveznici
plaanja naknade;
4) sadrini optih akata organizacije (statut, tarifa, plan raspodele i dr.);
5) broju i listi bilateralnih ugovora zakljuenih sa inostranim organizacijama;
6) podacima o ovlaenim zastupnicima organizacije;
7) radnom vremenu organizacije.
Organizacija je duna da svakom korisniku ili drugom licu koje ima pravni interes, prui
obavetenje o svom repertoaru i o uslovima pod kojim ostvaruje autorsko, odnosno srodna
prava.
lan 182
Organizacija je duna da pored podataka iz lana 181. ovog zakona sledee podatke uini
dostupnim lanovima organizacije putem svoje internet stranice:
1) listu lanova skuptine, upravnog odbora i nadzornog odbora;
2) godinji izvetaj o poslovanju;
3) informacije o zasedanju skuptine (datum, vreme, mesto zasedanja, dnevni red, odluke
skuptine);
4) odluke upravnog odbora i nadzornog odbora.
lan 183
Organizacija je duna da sa svakim zainteresovanim korisnikom, odnosno udruenjem korisnika
pod ravnopravnim i primerenim uslovima zakljui ugovor o neiskljuivom ustupanju prava
iskoriavanja predmeta zatite sa njenog repertoara.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito: vrstu predmeta zatite, nain iskoriavanja
predmeta zatite, visinu i nain plaanja naknade organizaciji, vreme trajanja ugovora.
lan 184
Organizacija je duna da nosiocima autorskog, odnosno srodnih prava, koji su sa njom zakljuili
ugovor iz lana 153. ovog zakona i nosiocima autorskog i srodnih prava iz lana 180. stav 4.
ovog zakona, raspodeli sav prihod ostvaren od naknade prikupljene od korisnika, izuzev
sredstava odreenih za pokrie trokova svog rada, a u skladu sa planom raspodele.
Izuzetno, statutom organizacije moe se izriito predvideti da se odreeni deo tih sredstava
izdvoji za kulturne namene, kao i za unapreenje penzijskog, zdravstvenog ili socijalnog statusa
lanova organizacije. Visina tako izdvojenih sredstava ne sme biti vea od 10% neto prihoda
organizacije.
lan 185
Raspodela iz lana 184. ovog zakona mora biti zasnovana na preciznim podacima o
iskoriavanju predmeta zatite.
Ukoliko preciznih podataka o iskoriavanju predmeta zatite nema, odnosno ukoliko bi
prikupljanje preciznih podataka predstavljalo za organizaciju neprihvatljiv organizacioni i
finansijski teret, dozvoljeno je da se plan raspodele zasnuje na procenama koje proizilaze iz
relevantnih i proverljivih injenica.
lan 186
Organizacija, na osnovu ugovora sa odgovarajuim inostranim organizacijama, obezbeuje
kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava domaih nosilaca u inostranstvu, kao i stranih
nosilaca u Republici Srbiji.
Obavezu iz stava 1. ovog lana organizacija je duna da ispuni u roku od pet godina od dana
sticanja prve dozvole za obavljanje delatnosti.
2.8. Obaveze korisnika
lan 187
Korisnici su duni da od organizacije pribave prava za iskoriavanje predmeta zatite pre
poetka korienja predmeta zatite, u svim sluajevima kada je dobijanje dozvole za
iskoriavanje predmeta zatite propisano ovim zakonom.
Korisnici su duni da obavetavaju organizaciju o nazivu predmeta zatite, uestalosti i obimu
iskoriavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obraun i raspodelu naknade
koja se prema tarifi plaa.
Podaci iz stava 2. ovog lana dostavljaju se organizaciji u roku od 15 dana od dana poetka
korienja predmeta zatite, na nain i u formi odreenoj optim aktima organizacije.
Korisnici koji su na osnovu ovog zakona ovlaeni da iskoriavaju predmete zatite bez
dozvole nosioca prava a uz obavezu plaanja naknade, dostavljaju podatke iz stava 2. ovog
lana jedanput meseno na nain i u formi odreenoj optim aktima organizacije.
Organizacije za radiodifuziju su dune da jednom meseno dostavljaju popis emitovanih
predmeta zatite organizacijama ije predmete zatite iskoriavaju na nain i u formi odreenoj
optim aktima organizacije.
Korisnici su duni da ovlaenim licima organizacije, u toku kontrole iskoriavanja predmeta
zatite, omogue uvid u dokumentaciju i podatke relevantne za obraun naknade koja se prema
tarifi plaa.
Za obaveze korisnika solidarno odgovaraju: lice koje koristi predmet zatite, vlasnik, dralac i
zakupac prostora u kojem je predmet zatite korien, kao i organizator aktivnosti u kojoj je
dolo do korienja predmeta zatite.
U sluaju spora izmeu organizacije i korisnika oko visine naknade, korisnik je duan da plaa
organizaciji iznos predvien prethodno vaeom tarifom, do pravosnanog okonanja spora.
Ako se sporni iznos odnosi na tarifni stav koji nije postojao u prethodno vaeoj tarifi, korisnik je
duan da plaa organizaciji iznos predvien novom tarifom u poseban fond koji se ne
raspodeljuje nosiocima prava, do pravosnanog okonanja spora.
2.9. Nadzor nad radom organizacije
lan 188
Nadzor nad radom organizacije vri nadleni organ koji kontrolie da li organizacija obavlja
svoje poslove u skladu sa izdatom dozvolom i u skladu sa odredbama ovog zakona.
Radi ostvarivanja nadzora organizacija je duna da dostavlja nadlenom organu:
1) godinji izvetaj o poslovanju, godinji obraun naknada i izvetaj ovlaenog revizora;
2) sporazume izmeu organizacije i reprezentativnih udruenja korisnika;
3) izmene statuta, tarife i njihove izmene, plan raspodele naknade i njegove izmene, sve druge
opte akte i njihove izmene, ugovore sa odgovarajuim inostranim organizacijama, sudske i
upravne odluke u kojima je organizacija jedna od strana.
Organizacija dostavlja dokumenta i podatke iz stava 2. ovog lana u roku od 15 dana od dana
njihovog usvajanja, odnosno dobijanja izvetaja, odnosno od dana nastanka promene.
lan 189
Organizacija je duna da za svaku poslovnu godinu, u roku od est meseci od njenog
zavretka, usvoji odnosno pribavi:
1) godinje izvetaje organa upravljanja i nadzornih organa o iznosu naplaenih naknada,
njihovoj raspodeli, poslovanju kolektivne organizacije, izvravanju sporazuma zakljuenih sa
reprezentativnim udruenjima korisnika i o izvravanju ugovora sklopljenih sa inostranim
organizacijama;
2) izvetaj ovlaenog revizora;
3) predlog finansijskog plana organizacije za narednu godinu koji ukljuuje plan trokova njenog
poslovanja.
Odredbe ovog lana ne utiu na obaveze koje organizacija ima prema drugim propisima u
pogledu finansijskog poslovanja, izvetavanja i revizije.
lan 190
Godinji izvetaj o poslovanju, godinji obraun naknada i knjigovodstvo moraju biti predmet
revizije.
Reviziju poslovanja organizacije moe obaviti samo ovlaeni revizor, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje raunovodstvo i revizija.
Na izvetaj revizora shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje raunovodstvo i
revizija.
lan 191
Nadleni organ ima pravo da njegovi predstavnici prisustvuju sednicama organa organizacije,
kao i pravo uvida u poslovne knjige i drugu poslovnu dokumentaciju.
Predstavnik nadlenog organa ima pravo da na sednicama organa organizacije iznosi miljenje
o svim pitanjima koja se odnose na poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava i
na potovanje zakonskih propisa, bez prava glasa.
Nadleni organ moe zahtevati od organizacije pismeni odgovor u vezi pitanja koja se odnose
na delatnost i poslovanje organizacije.
Ako utvrdi nepravilnosti u radu organizacije nadleni organ e ukazati na njih, naloiti
sprovoenje mera za njihovo otklanjanje i odrediti rok za otklanjanje nepravilnosti.
V KOMISIJA ZA AUTORSKO I SRODNA PRAVA

1. Komisija za autorsko i srodna prava
lan 192
Komisija za autorsko i srodna prava je struno telo ovlaeno da u oblasti ostvarivanja
autorskog i srodnih prava daje miljenje o predlogu tarife koji predlau organizacije.
Komisija nije stalno telo.
1.1. Sastav Komisije
lan 193
Komisiju ine predsednik i etiri lana.
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda istaknutih strunjaka koji svojim dosadanjim
radom i poznavanjem problema primene autorskog i srodnih prava mogu da doprinesu
ostvarivanju ciljeva zbog kojih je Komisija osnovana.
1.2. Imenovanje Komisije
lan 194
Predsednika i lanove Komisije imenuje Vlada na predlog rukovodioca nadlenog organa.
Pored predsednika i lanova, imenuju se i zamenik predsednika i dva zamenika lanova
Komisije koji moraju ispunjavati uslove predviene lanom 193. ovog zakona.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog lana rukovodilac nadlenog organa u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", na svojoj internet stranici i u jednom visokotiranom dnevnom listu,
objavljuje javni poziv organizacijama i reprezentativnim udruenjima korisnika da predloe
kandidate za lanove Komisije i njihove zamenike i to: po dva lana Komisije i jednog zamenika
lana Komisije. Predsednika i zamenika predsednika predlae nadleni organ.
Organizacije i reprezentativna udruenja korisnika mogu u roku od 30 dana od dana objave
javnog poziva iz stava 2. ovog lana dostaviti nadlenom organu pismene, obrazloene
predloge za kandidate za lanove Komisije i njihove zamenike.
Na osnovu dobijenih predloga iz stava 3. ovog lana nadleni organ predlae Vladi sastav
Komisije.
Ukoliko nadleni organ smatra da predloeni kandidati ne ispunjavaju uslove iz lana 193. ovog
zakona moe jo jednom ponoviti javni poziv.
Mandat predsednika i lanova Komisije, kao i njihovih zamenika traje etiri godine. Po isteku
mandata predsednika i lanova Komisije, kao i njihovih zamenika, nadleni organ ponovo
sprovodi postupak predlaganja prema odredbama ovog lana.
Predsednik i lanovi Komisije, kao i njihovi zamenici kojima je mandat istekao, mogu biti ponovo
imenovani.
1.3. Prestanak funkcije predsednika ili lana Komisije
lan 195
lan Komisije moe da bude razreen dunosti pre isteka vremena za koje je imenovan ako:
1) ne obavlja svoju dunost na savestan ili nepristrasan nain;
2) trajno izgubi sposobnost obavljanja dunosti zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga;
3) iz drugih opravdanih razloga sam zatrai da bude razreen.
lana Komisije razreava Vlada.
1.4. Sporedni poslovi i administrativna pomo
lan 196
Nadleni organ obezbeuje radni prostor i opremu za rad Komisije i prua joj neophodne
administrativno-tehnike uslove za rad.
Nadleni organ obavlja sve raunovodstvene poslove u vezi isplate naknade za rad lanovima
Komisije.
1.5. Pokretanje postupka pred Komisijom za autorsko i srodna prava
lan 197
Postupak za dobijanje miljenja o predlogu tarife organizacija pokree pisanim zahtevom koji
podnosi Komisiji najkasnije u roku od 90 dana od dana objave poziva iz lana 173. ovog
zakona.
Ako su predlog jedinstvene tarife sporazumno odredile dve ili vie organizacija, onda te
organizacije zajedniki pokreu postupak za dobijanje miljenja o predlogu jedinstvene tarife
pred Komisijom.
1.5.1. Sadraj zahteva za dobijanje miljenja o predlogu tarife
lan 198
Zahtev za dobijanje miljenja o predlogu tarife mora da sadri:
1) podatke o podnosiocu, odnosno podnosiocima zahteva;
2) predlog tarife;
3) ako su se vodili pregovori, navode o dosadanjem toku i rezultatima pregovora o tarifi, kao i
obrazloenje zato nije postignut sporazum o tarifi;
4) dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.
Zahtev za dobijanje miljenja o predlogu tarife dostavlja se u dva primerka.
1.6. Postupak pred Komisijom
lan 199
Jedan primerak zahteva iz lana 198. ovog zakona Komisija dostavlja reprezentativnom
udruenju korisnika, odnosno individualnom korisniku i poziva ga da se na njega izjasni u roku
od 30 dana od dana njegovog prijema.
Uz izjanjenje iz stava 1. ovog lana reprezentativno udruenje korisnika, odnosno individualni
korisnik dostavlja i dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.
Ukoliko se reprezentativno udruenje korisnika ne izjasni u ostavljenom roku na dostavljeni
zahtev, Komisija daje miljenje, na osnovu podnetog zahteva.
Komisija moe da zakae konsultacije sa predstavnicima organizacije i reprezentativnog
udruenja korisnika ukoliko smatra da je to potrebno.
1.7. Miljenje Komisije
lan 200
Miljenje Komisije iz lana 192. ovog zakona sadri ocenu o tome da li predlog tarife
organizacije obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje
izdatu od strane nadlenog organa i da li je naknada odreena u skladu sa pravilima za
odreivanje tarife propisanim ovim zakonom.
Komisija daje miljenje na sednici, veinom glasova Komisije. Miljenje Komisije potpisuje
predsednik Komisije.
Miljenje iz stava 1. ovog lana Komisija daje u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz
lana 198. ovog zakona.
Miljenje se dostavlja organizaciji i reprezentativnom udruenju korisnika, odnosno
individualnom korisniku.
Organizacija objavljuje tarifu u "Slubenom glasniku Republike Srbije" u roku od 15 dana od
dana prijema miljenja ukoliko je Komisija u svom miljenju ocenila da predlog tarife obuhvata
ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane
nadlenog organa i da je naknada odreena u skladu sa pravilima za odreivanje tarife
propisanim ovim zakonom.
Ukoliko je Komisija miljenja da predlog tarife ne obuhvata ona prava za koja ta organizacija
ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadlenog organa ili da naknada nije
odreena u skladu sa pravilima za odreivanje tarife propisanim ovim zakonom, organizacija je
duna da u roku od 30 dana od dana prijema miljenja Komisije iz ovog stava, ponovi pregovore
sa reprezentativnim udruenjem korisnika, ili da u istom roku dostavi novi predlog tarife Komisiji
na miljenje.
Ukoliko, nakon razmatranja novog predloga tarife iz stava 6. ovog lana, Komisija oceni da
naknada nije odreena u skladu sa pravilima za odreivanje tarife propisanim ovim zakonom
donee sama odluku o tarifi.
1.8. Trokovi postupka pred Komisijom
lan 201
Predsednik i lanovi Komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad. Naknadu snose stranke koje
uestvuju u postupku pred Komisijom, u podjednakim delovima.
Visina naknade za rad lana Komisije iznosi 20% osnovne mesene plate sudije vieg suda, za
postupanje po jednom zahtevu za miljenje o predlogu tarife, a visina naknade za rad
predsednika Komisije jednaka je naknadi lana, uveana za 10%.
Vlada e posebnim propisom urediti nain plaanja naknade za rad Komisije.
VI EVIDENCIJA AUTORSKIH DELA I PREDMETA SRODNIH
PRAVA
lan 202
Radi obezbeenja dokaza nosioci autorskog i srodnih prava mogu da deponuju primerke svojih
dela i predmeta srodnih prava kod nadlenog organa.
Primerci dela i predmeta srodnih prava koji se deponuju moraju biti u formi pisanog dokumenta
(rukopis, tampani tekst, muzika partitura), zvunog, vizuelnog ili audiovizuelnog zapisa ili u
digitalnoj formi.
Nadleni organ vodi evidenciju za svaku vrstu autorskih dela i predmeta srodnih prava.
Nosilac autorskog i srodnih prava duan je da prilikom deponovanja i unoenja u evidenciju
autorskog dela ili predmeta zatite srodnog prava da istiniti i potpun podatak o svom autorskom
delu i predmetu zatite srodnog prava.
Podaci u evidenciji smatraju se istinitim dok se suprotno ne dokae.
Savesno lice koje je povredilo tue autorsko ili srodno pravo uzdajui se u tanost podataka u
evidenciji ne odgovara za naknadu tete zbog povrede tog prava.
Unoenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava ni na
koji nain ne utie na nastanak i trajanje prava koja su utvrena ovim zakonom.
Sadraj evidencije iz stava 3. ovog lana i uslove koje treba da ispunjavaju primerci dela i
predmeta srodnih prava koji se deponuju ureuju se posebnim propisom.
lan 203
Za unoenje u evidenciju i deponovanje primeraka autorskih dela i predmeta srodnih prava
plaa se propisana taksa.
VII ZATITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA
lan 204
Povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlaeno vrenje bilo koje radnje koja je
obuhvaena iskljuivim pravima nosioca autorskog ili srodnog prava, neplaanje naknade
propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvravanje drugih obaveza prema nosiocu
autorskog ili srodnog prava, propisanih ovim zakonom.
lan 205
Nosilac autorskog prava, interpretator, proizvoa fonograma, proizvoa videograma,
proizvoa emisije, proizvoa baze podataka i sticalac iskljuivih ovlaenja na autorska i
srodna prava moe tubom da zahteva naroito:
1) utvrenje povrede prava;
2) prestanak povrede prava;
3) unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava, ukljuujui i primerke
predmeta zatite, njihove ambalae, matrice, negative i slino;
4) unitenje ili preinaenje alata i opreme uz pomo kojih su proizvedeni predmeti kojima je
izvrena povreda prava, ako je to neophodno za zatitu prava;
5) naknadu imovinske tete;
6) objavljivanje presude o troku tuenog.
Autor, odnosno interpretator ima pravo na tubu za naknadu neimovinske tete zbog povrede
svojih moralnih prava.
Odredba stava 1. take 3. ovog lana ne odnosi se na:
1) graevinski realizovana dela arhitekture;
2) razdvojive delove predmeta kojim je izvrena povreda prava, ako proizvodnja tih delova i
njihovo stavljanje u promet nisu protivzakoniti.
Umesto zahteva za unitenje ili preinaenje predmeta kojima je izvrena povreda prava tuilac
moe zahtevati da mu se predaju ti predmeti.
lan 206
Ako je povreda imovinskog prava uinjena namerno ili krajnjom nepanjom, tuilac moe,
umesto naknade imovinske tete, zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobiajene naknade
koju bi primio za konkretni oblik korienja predmeta zatite, da je to korienje bilo zakonito.
lan 207
Nezavisno od odredbe lana 9. stav 2. ovog zakona, ako je ime tuioca naznaeno na primerku
ili drugom obliku materijalizacije autorskog dela, odnosno predmeta srodnog prava, on e se
smatrati nosiocem autorskog prava na tom delu, odnosno srodnog prava na tom predmetu
zatite, dok se ne dokae drukije.
Postupak po tubi zbog povrede autorskog i srodnih prava je hitan.
lan 208
Pored sluajeva predvienih odredbom lana 204. ovog zakona, povredu prava predstavlja i:
1) iskoriavanje bilo kog predmeta zatite uz upotrebu neovlaeno umnoenih primeraka tog
predmeta zatite, odnosno na osnovu neovlaene emisije;
2) dranje u komercijalne svrhe primeraka autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ako
dralac zna ili ima osnova da zna da je re o neovlaeno proizvedenom primerku;
3) proizvodnja, uvoz, stavljanje u promet, prodaja, davanje u zakup, reklamiranje u cilju prodaje
ili davanja u zakup ili dranje u komercijalne svrhe ureaja, proizvoda, sastavnih delova,
raunarskih programa, koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagoeni da omogue
ili olakaju zaobilaenje bilo koje efikasne tehnoloke mere, i koji nemaju drugu znaajniju svrhu
osim navedene;
4) zaobilaenje bilo koje efikasne tehnoloke mere ili pruanje ili reklamiranje usluge kojom se
to omoguava ili olakava;
5) uklanjanje ili izmena elektronske informacije o pravima, ili stavljanje u promet, uvoz,
emitovanje ili na drugi nain javno saoptavanje autorskog dela ili predmeta srodnopravne
zatite sa kojeg je elektronska informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili izmenjena, a da
pri tom poinilac zna ili ima osnova da zna da time podstie, omoguuje, olakava ili prikriva
povredu autorskog prava ili srodnog prava.
Izraz "tehnoloke mere" u smislu stava 1. ovog lana, oznaava svaku tehnologiju, ureaj ili deo
koji je konstruisan da tokom svoje namenske upotrebe onemogui ili ogranii radnje u vezi sa
autorskim delom ili drugim predmetom zatite, za koje nosilac autorskog ili srodnog prava nije
dao saglasnost. Tehnoloke mere smatraju se efikasnim kada nosioci prava iz ovog zakona
korienje svojih autorskih dela ili predmeta srodnih prava ograniavaju putem kontrole pristupa
ili putem zatitnog postupka kao to su enkripcija, deformacija ili druga transformacija autorskog
dela ili predmeta srodnog prava ili putem mehanizama za kontrolu umnoavanja kojima se
postie cilj zatite.
Izraz "informacija o pravima" u smislu stava 1. ovog lana, oznaava svaku informaciju koja
potie od nosioca prava i koja identifikuje autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite,
autora, odnosno nosioca prava, ili informaciju o uslovima korienja dela ili predmeta
srodnopravne zatite, ili bilo koji broj ili ifru koja predstavlja takvu informaciju.
lan 208a
Nosilac prava koji koristi tehnoloke mere prema odredbama ovog zakona duan je da licima
koja na osnovu odredbi ovog zakona o ogranienjima autorskog prava imaju zakoniti pristup
primerku dela i predmetu srodnog prava, na njihov zahtev, u najkraem moguem roku,
omogui da ostvare sadrajna ogranienja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnolokih mera ili
na drugi nain.
Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se na dela ili druge predmete zatite koji su uinjeni
dostupnim javnosti na osnovu dogovorenih ugovornih uslova na nain koji omoguava
pripadnicima javnosti da im pristupe sa mesta i u vreme koje sami odaberu.
Nosilac prava, uvoznik ili drugo lice koje je primenilo tehnoloke mere ili koje ima ovlaenje da
ih otkloni mora na svakom primerku dela ili predmeta srodnog prava, izraenom ili uvezenom u
komercijalne svrhe, jasno i vidljivo da naznai upotrebu tehnolokih mera prema odredbama
ovog zakona i da navede:
1) podatke o upotrebljenoj tehnolokoj meri i njenim uincima;
2) svoje ime, odnosno naziv i kontakt adresu za omoguavanje efikasnog ostvarivanja
sadrajnog ogranienja prava iz stava 1. ovog lana.
Ako nosilac prava ne postupi u skladu sa odredbom stava 1. ovog lana, tvrdei da ne postoje
uslovi pod kojima je dozvoljeno iskoriavanje dela, odnosno primerka srodnog prava na
osnovu odredbi o ogranienjima autorskog i srodnih prava koji su propisani odredbama ovog
zakona, lice koje hoe da ostvari sadrajna ogranienja prava moe da podnese tubu protiv
nosioca prava i da zahteva pristup autorskom delu, odnosno predmetu srodnog prava i
korienje u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na ogranienja autorskog
prava.
lan 209
Autorsko pravo i pravo interpretatora ne mogu biti predmet prinudnog izvrenja.
Predmet prinudnog izvrenja mogu biti samo odreena imovinska potraivanja koja proizlaze iz
prava iz stava 1. ovog lana.
Nedovrena dela i neobjavljeni rukopisi ne mogu biti predmet prinudnog izvrenja.
lan 210
Na zahtev nosioca prava koji uini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo
povreeno, ili da e biti povreeno, sud moe da odredi privremenu meru oduzimanja ili
iskljuenja iz prometa predmeta kojima se vri povreda, odnosno meru zabrane nastavljanja
zapoetih radnji kojima bi se mogla izvriti povreda.
lan 211
Na zahtev nosioca prava koji uini verovatnim da je njegovo autorsko ili srodno pravo
povreeno, odnosno da moe doi do povrede tog prava ili da postoji opasnost od nastanka
neotklonjive tete, kao i da postoji opravdana bojazan da e dokazi o tome biti uniteni ili da e
ih kasnije biti nemogue pribaviti, sud moe odrediti meru obezbeenja dokaza bez prethodnog
obavetenja ili sasluanja lica od koga se dokazi prikupljaju.
Obezbeenjem dokaza, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se pregled prostorija, knjiga,
dokumenata, baza podataka i dr. kao i zaplena dokumenata i predmeta kojima je povreda
izvrena, ispitivanje svedoka i vetaka.
Licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko reenje o odreivanju mere obezbeenja dokaza
bie urueno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu im to postane mogue.
lan 212
Privremene mere, odnosno obezbeenje dokaza iz l. 210. i 211. ovog zakona mogu se traiti i
pre podnoenja tube, pod uslovom da se tuba podnese u roku od 30 dana od dana donoenja
reenja o odreivanju privremene mere, odnosno reenja o odreivanju obezbeenja dokaza.
U sluaju da se tuba ne podnese u roku od 30 dana od dana donoenja reenja o odreivanju
privremene mere, odnosno reenja o odreivanju obezbeenja dokaza, primenjuju se odredbe
zakona kojim se ureuje izvrni postupak.
alba protiv reenja kojim je sud odredio privremenu meru iz lana 210. ovog zakona ne odlae
izvrenje reenja.
lan 213
Sud moe naloiti tuenom da da obavetenja o treim licima koja su povezana sa povredom ili
preda dokumente koji su u vezi sa povredom.
Lice koje ne izvri svoju obavezu iz stava 1. ovog lana odgovara za tetu koja iz toga proizae.
lan 214
U sluaju spora za utvrenje prava izdavaa, odnosno lica koje je objavilo delo iji autor nije
poznat, u smislu lana 13. ovog zakona sud je duan da obezbedi da se anonimnost autora
sauva.
VIII KAZNENE ODREDBE
lan 215
Kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara
privredno drutvo ili drugo pravno lice koje:
1) neovlaeno objavi, zabelei, umnoi ili javno saopti na bilo koji nain, u celini ili delimino,
autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili
da u zakup ili u komercijalne svrhe dri neovlaeno umnoene ili neovlaeno stavljene u
promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze
podataka (l. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 116, 126, 131, 136. i 140);
2) u cilju pribavljanja imovinske koristi za sebe ili drugog protivpravno stavi u promet ili da u
zakup primerke iz stava 1. ovog lana, za koje zna da su neovlaeno objavljeni, zabeleeni ili
umnoeni (l. 16, 20, 21, 22, 25, 26, 27, 28, 29, 116, 126, 131, 136. i 140);
3) proizvede, uveze, stavi u promet, proda, da u zakup, reklamira u cilju prodaje ili davanja u
zakup ili dri u komercijalne svrhe ureaje, proizvode, sastavne delove, raunarske programe,
koji su prevashodno konstruisani, proizvedeni ili prilagoeni da omogue ili olakaju
zaobilaenje bilo koje efikasne tehnoloke mere, ili koji nemaju drugu znaajniju svrhu osim
navedene (lan 208. stav 1. taka 3);
4) zaobilazi bilo koju efikasnu tehnoloku meru ili prua ili reklamira usluge kojima se to
omoguava ili olakava ( lan 208. stav 1. taka 4);
5) ukloni ili izmeni elektronsku informaciju o pravima, ili stavi u promet, uveze, emituje ili na
drugi nain javno saopti autorsko delo ili predmet srodnopravne zatite sa kojeg je elektronska
informacija o pravima neovlaeno uklonjena ili izmenjena, i pri tom zna ili ima osnova da zna
da time podstie, omoguuje, olakava ili prikriva povredu autorskog prava ili srodnog prava
(lan 208. stav 1. taka 5);
6) u svojstvu vlasnika graevine izvri odreene izmene na graevini koja predstavlja
materijalizovani primerak dela arhitekture, a preradu dela nije prvo ponudilo autoru dela (lan
38);
7) organizaciji ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku, podatke o nazivu predmeta zatite,
uestalosti i obimu iskoriavanja, kao i o drugim okolnostima koje su relevantne za obraun i
raspodelu naknade koja se prema tarifi plaa (lan 39. stav 7. i lan 187. st. 2, 3, 4. i 5);
8) obavlja poslove kolektivnog ostvarivanja autorskog, odnosno srodnih prava bez dozvole
nadlenog organa (lan 160. stav 4).
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup novanom kaznom u iznosu od
50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu.
Predmeti izvrenja privrednih prestupa i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje privrednog
prestupa iz stava 1. ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja privrednih prestupa bie i
uniteni.
Presuda kojom je uiniocu izreena kazna za privredni prestup iz stava 1. ovog lana javno se
objavljuje.
lan 216
Za radnje iz lana 215. stav 1. ta. 1, 2, 3, 4, 5. i 7. ovog zakona kaznie se za prekraj
preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
Za radnju iz lana 215. stav 1. taka 6. ovog zakona kaznie se za prekraj fiziko lice
novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.
Predmeti izvrenja prekraja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvrenje prekraja iz st. 1. i 2.
ovog lana bie oduzeti, a predmeti izvrenja prekraja bie i uniteni.
lan 217
Kaznie se za prekraj novanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara privredno
drutvo ili drugo pravno lice koje:
1) bez navoenja imena autora ili interpretatora ili pod drugim imenom u celini ili delimino
objavi, izvede, predstavi, prenese izvoenje ili predstavljanje ili emituje tue autorsko delo ili
iskoristi tuu interpretaciju (lan 15. i lan 114. stav 1. taka 2);
2) bez dozvole autora izmeni ili preradi tue autorsko delo ili tuu snimljenu interpretaciju (l.
17. i 31. i lan 114. stav 1. taka 3);
3) u svojstvu profesionalnog trgovca umetnikim delima (prodajni saloni, umetnike galerije,
aukcijske kue i sl.) u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne
obavesti autora dela o nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog
dela, i o ceni po kojoj je delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela
(lan 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9);
4) prilikom unoenja u evidenciju i deponovanja kod nadlenog organa, autorskog dela ili
predmeta zatite srodnog prava da neistiniti ili prikrije pravi podatak o svom autorskom delu ili
predmetu zatite srodnog prava (lan 202. stav 4);
5) u svojstvu izdavaa proda neprodate primerke dela kao staru hartiju, a da ih nije prethodno
ponudio autoru, odnosno njegovom nasledniku da ih otkupi (lan 81);
6) licima koja na osnovu odredbi ovog zakona o ogranienjima autorskog prava imaju zakoniti
pristup primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava, ne omogui da ostvare sadrajna
ogranienja prava, izmenom ili otklanjanjem tehnolokih mera ili na drugi nain (lan 208a stav
1);
7) na primerku autorskog dela ili predmeta srodnog prava izraenom ili uvezenom u
komercijalne svrhe, ne oznai jasno i vidljivo upotrebu tehnolokih mera (lan 208a stav 3).
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se za prekraj novanom kaznom u iznosu od 10.000
do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu ili drugom pravnom licu.
Za radnje iz stava 1. ovog lana, kaznie se preduzetnik novanom kaznom u iznosu od 10.000
do 200.000 dinara.
Za radnje iz stava 1. ta. 4. i 5. ovog lana, kaznie se i fiziko lice novanom kaznom u iznosu
od 10.000 do 50.000 dinara.
Novanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje
u roku od 30 dana od dana prodaje originala dela likovne umetnosti, ne obavesti autora dela o
nazivu, odnosno imenu i adresi prodavca, posrednika i kupca njegovog dela i o ceni po kojoj je
delo prodato i ne plati autoru iznos naknade od prodajne cene dela (lan 35. st. 1, 4, 5, 6, 7. i 9).
IX PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 218
Autor, interpretator, proizvoa fonograma, proizvoa videograma i proizvoa emisije, ije je
trajanje prava isteklo do dana stupanja na snagu ovog zakona ne moe traiti utvrivanje prava
po ovom zakonu.
lan 219
Postojee organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava koje su obavljale
poslove ostvarivanja ovih prava pre stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom i
posle stupanja na snagu ovog zakona.
Svi subjekti iz stava 1. ovog lana duni su da usklade svoj statusni oblik i svoje poslovanje sa
odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Radi
usklaivanja pravne forme, postojee organizacije su dune da izvre prijavu upisa i promene
pravne forme u Registar udruenja i podnesu zahtev za brisanje iz Registra privrednih
subjekata u koji su upisani.
Subjekti iz stava 1. ovog lana duni su da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona objave poziv iz lana 173. ovog zakona.
lan 220
Primena lana 29. stav 2. ovog zakona, odlae se do osnivanja u Republici Srbiji odgovarajue
organizacije za kolektivno ostvarivanje prava, a najkasnije do dana pristupanja Republike Srbije
Evropskoj uniji.
lan 221
Potvrivanjem Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, odredbe ovog
zakona o zatiti autorskog prava, prava interpretatora, prava proizvoaa fonograma i prava
proizvoaa emisija, izuzev odredaba l. 14. do 18. primenjivae se i na fizika i pravna lica
koja su obuhvaena odredbom lana 1. stav 3. tog sporazuma.
Odredbe l. 35. i 36. ovog zakona primenjivae se na lica koja su dravljani ili imaju prebivalite
u dravi lanici Svetske trgovinske organizacije, samo pod uslovom reciprociteta.
lan 222
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadleni organ e objaviti poziv iz
lana 194. stav 2. ovog zakona, a najkasnije po isteku 60 dana od dana objave poziva,
rukovodilac nadlenog organa e predloiti Vladi kandidate za izbor lanova Komisije i njihovih
zamenika.
Vlada e imenovati kandidate za predsednika i lanove Komisije kao i njihove zamenike u roku
od 30 dana od dana dobijanja predloga od nadlenog organa.
U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadleni organ e predloiti Vladi
listu tehnikih ureaja i predmeta za koje postoji obaveza plaanja posebne naknade na osnovu
lana 39. ovog zakona
Vlada e utvrditi listu ureaja i predmeta iz lana 39. stav 10. ovog zakona u roku od 60 dana
od dana dobijanja predloga od strane nadlenog organa.
Do utvrivanja liste iz stava 4. ovog lana, lica iz lana 39. stav 2. ovog zakona ne plaaju
naknadu za raunare, raunarsku opremu i komponente, kao i sve vrste raunarskih memorija.
lan 223
Komisija je duna da donese Poslovnik o radu Komisije u roku od 30 dana od dana obrazovanja
Komisije.
lan 224
Podzakonski propisi za izvrenje ovog zakona bie doneti u roku od 120 dana od dana stupanja
na snagu ovog zakona.
Do donoenja podzakonskih propisa predvienih ovim zakonom primenjuju se odredbe propisa
donetih na osnovu Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04),
izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.
lan 225
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o autorskom i srodnim pravima ("Slubeni list SCG", broj 61/04);
2) odredbe l. 34, 35, 42, 43. i lana 44. stav 1. ta. 1. i 3. Zakona o posebnim ovlaenjima radi
efikasne zatite prava intelektualne svojine ("Slubeni glasnik RS", broj 46/06).
lan 226
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o autorskom i srodnim pravima
("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)
lan 45
Zakon o autorskom i srodnim pravima primenjuje se na fonograme proizvoaa fonograma i na
njima snimljene interpretacije ako od beleenja, odnosno od prvog izdanja ili objavljivanja, do
dana stupanja na snagu ovog zakona, nije proteklo pedeset godina, s tim to se poetak roka
odreuje u skladu sa lanom 147. stav 8. Zakona o autorskom i srodnim pravima.
lan 46
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".