DEO I

Kako poeti

Analiza podataka je tek jedan deo procesa istraivaa. Mnogo toga treba
da se desi pre nego to budete mogli da pomou SPSS-a analizirate podatke.
Prvo, treba da isprojektujete istraivae i odaberete odgovarajua sredstva
za prikupae podataka. Kada sprovedete istraivae, dobijene podatke
treba (pomou tzv. ifarnika, engl.

codebook

) pripremiti za unoee u SPSS.
Da biste podatke mogli da unesete, morate znati kako SPSS radi i kako da s
im komunicirate. Svi ti koraci su objaeni u ovom, prvom delu kige.
U poglavu 1 su saveti i preporuke za projektovae studije kojom se do-
bijaju podaci dobrog kvaliteta. U poglavu 2 objaena je priprema ifar-
nika za prevoee nenumerikih podataka iz studije u format prikladan za
SPSS. Poglave 3 je putovae kroz SPSS; razmotrene su osnovne vetine
koje e vam biti potrebne. Ukoliko vam je ovo prvi put da koristite SPSS,
proitajte poglave 3 pre nego to preete na analize prikazane u nastavku
kige.
1

Projektovae studije

Moda vam izgleda udno da se u kizi o SPSS-u razmatra projektovae
istraivaa, ali ono je nezaobilazan deo istraivakog procesa, koji ima po-
sledice po kvalitet podataka to e biti prikupeni i analizirani. Podaci koje
unosite u SPSS moraju odnekud doi: kao odgovori na upitnike, kao infor-
macije prikupene u intervjuima, kao ifrovana (brojevima izraena) opa-
aa stvarnog ponaaa ili kao objektivna merea izlaza ili performansi.
Podaci vrede samo koliko sredstvo kojim ste ih prikupili i istraivaki okvir
koji je usmeravao ihovo prikupae.
U ovom poglavu razmotriemo vie vidova istraivakog procesa koji
utiu na kvalitet podataka. Prvo, razmotriemo opte projektovae studije;
zatim emo obraditi neka pitaa o kojima treba razmisliti prilikom izbora
skala i mera; najzad, daemo nekoliko smernica za pripremu upitnika.

Planirae studije

Dobro istraivae nije mogue bez paivog planiraa i sprovoea studije.
O projektovau istraivaa napisano je mnogo odlinih kiga, koje e vam
pomoi tokom tog procesa: od pregleda literature, formulisaa hipoteza, iz-
bora projekta studije, izbora i dodele subjekata (ispitanika), beleea opa-
aa (opservacija) i prikupaa podataka. Odluke koje se donose u svakoj
od tih faza utiu na kvalitet podataka koji e se analizirati i na nain oba-
vaa istraivaa, to jest traea odgovora na istraivaka pitaa. Prepo-
ruila bih vam da ne tedite vreme prilikom projektovaa studije i da je
4

Deo I: Kako poeti

napravite to boe moete. Koristie vam da proitate razliite udbenike o
tome. Nekoliko dobrih naslova koji se lako itaju jesu: Stangor (2006), Good-
win (2007) i, ako se bavite istraivaem trita, Boyce (2003). Za zdravstvena
i medicinska istraivaa, dobar elementarni pregled daje Peat (2001).
Za poetak, razmislite o sledeim preporukama za projektovae studije:
Razmotrite koja vrsta istraivaa (npr. eksperiment, anketa, opserva-
cija) omoguava najboi pristup pitau kojim se bavite. Svaka vrsta
istraivaa ima svoje dobre i loe strane; izaberite pristup koji najboe
odgovara konkretnom pitau na koje traite odgovor. Prethodno mo-
rate dobro upoznati ranija istraivaa u toj oblasti.
Ukoliko odaberete eksperiment, odluite da li pitau kojim se bavite
boe odgovara istraivae razliitih grupa (razliiti subjekti u istoj ek-
sperimentalnoj situaciji) ili ponovena merea (u razliitim eksperimen-
talnim situacijama ispituju se isti subjekti). Oba pristupa imaju svoje
prednosti i nedostatke (videti Stangor, 2006), pa ih paivo procenite.
U eksperimentalnim istraivaima, predvidite

dovono

nivoa nezavisne
promenive. Predvideti samo dva nivoa (ili grupe) znai da e biti pot-
rebno mae subjekata, ali i da e zakuci koji se mogu izvesti biti ogra-
nieni. Da li je kontrolna grupa neophodna ili uopte poena? Da li e
nepostojae kontrolne grupe ograniiti zakuke koji se mogu izvesti?
Uvek odaberite vie subjekata nego to je potrebno, pogotovo kada su
vam u uzroku udi. Ljudi su uveni po svojoj nepouzdanosti: nee se
pojaviti u dogovoreno vreme, razbolee se, odustae ili nee popuniti
upitnike kako treba! Zato raunajte s tim unapred i isplanirajte istrai-
vae tako da mu to ne naudi. U neizvesnim situacijama pretpostavite
da e ishod biti loiji, a ne boi.
U eksperimentalnim istraivaima predvidite dovono subjekata u
svakoj grupi (i potrudite se da one budu priblino jednake veliine, ako
je mogue). Kada su grupe male, teko je otkriti statistiki znaajne tj.
nesluajne razlike izmeu ih (od ega zavisi mo istraivaa, kao to
je objaeno u uvodu petog dela kige). Potrebnu veliinu uzorka tre-
ba izraunati. Primera radi, proitajte odgovarajui deo u kizi koju je
napisao Stangor (2006) ili nekom drugom udbeniku za statistiku; po-
traite termin snaga ili mo (engl.

power

).
Kad god je to mogue, nemojte koristiti postojee grupe, nego svakoj
eksperimentalnoj situaciji subjekte dodelite nasumino. Tako ete u
istraivau razliitih grupa (za razliku od ponovenih merea istih
grupa) smaiti problem neekvivalentnih grupa. Razmotrite i da li ete
dodatnim mereima grupa dokazati da se one sutinski ne razlikuju.
Moda ete moi da (npr. analizom kovarijanse) statistiki uraunate
uticaj otkrivenih razlika izmeu grupa.
Poglavlje 1: Projektovae studije

5

Izaberite prikladne zavisne promenive koje su vaane (validne) i
pouzdane; videti raspravu o tome u nastavku poglava. Bilo bi dobro
da ispitate vie razliitih obeleja, poto su neka obeleja osetivija od
drugih. Ne stavajte sve na jednu kartu.
Pokuajte da predvidite mogui uticaj remetilakih ili zbuujuih pro-
menivih. To su promenive pomou kojih se rezultati mogu drugaije
objasniti. Ponekad ih je teko uoiti kada ovek sam projektuje istrai-
vae, zato pre sprovoea istraivaa obavezno neka neko drugi (su-
pervizor, kolega istraiva) proveri projekat vaeg istraivaa. Uinite
sve to moete da biste uraunali uticaj remetilakih promenivih. U
prepoznavau moguih remetilakih promenivih, pomae dobro po-
znavae oblasti istraivaa. Ako ima dopunskih promenivih koje ne
moete da kontroliete, moete li da ih izmerite? Time biste statistiki
uraunali ihov uticaj (npr. analizom kovarijanse).
Kada radite anketu, najpre obavite probno (engl.

pilot

) istraivae ko-
jim ete utvrditi da li su uputstva, pitaa i vrednosti na skalama jasni.
Kad god je to mogue, probno istraivae sprovedite meu istom vr-
stom udi meu kojima e i glavna studija biti sprovedena (npr.
adolescentima, nezaposlenim mladim udima, zatvorenicima). Morate
obezbediti da ispitanici razumeju stavke ankete odnosno upitnika i da na
ih odgovaraju na prikladan nain. Probno istraivae bi trebalo da ot-
krije i pitaa ili stavke koje bi mogle da uvrede potencijalne ispitanike.
Kada sprovodite eksperiment, bilo bi dobro da odrite generalnu pro-
bu i pilot-ispitivaem proverite i eksperimentalni postupak i mere koje
nameravate da upotrebite. Proverite kako radi oprema koju ete kori-
stiti. Ako e u vaem istraivau uestvovati vie pomonika u svojst-
vu eksperimentatora ili anketara, proverite da li su dobro obueni i
znaju li ta treba da rade. Ukoliko e vie osoba posmatrati i oceivati
ponaaa, proverite da li znaju ispravno da zabelee svoje opservacije.
Napravite probnu seriju i proverite pouzdanost ihovih ocena, tj. ko-
liko su ocene razliitih posmatraa meusobno saglasne. Pilot (ili prob-
no) ispitivae postupaka i merea pomoi e vam da otkrijete ta bi
moglo da zakripi kada pone veliko istraivae, i sve dodatne reme-
tilake inioce koji bi mogli da utiu na rezultate. Neke od ih nije mo-
gue predvideti (npr. graevinske radove koji na dan poetka velikog
istraivaa mogu poeti ispod prozora laboratorije), ali vi pokuajte
da kontroliete one inioce koje moete.

Izbor odgovarajuih skala i mera

Zavisno od prirode istraivaa, ima mnogo naina prikupaa podataka.
Mogu se meriti performanse ili uinak po nekom objektivnom kriterijumu
ili oceivati ponaae prema skupu specificiranih kriterijuma. Moda ete
6

Deo I: Kako poeti

upotrebavati merne skale projektovane da operacionalizuju odreeni
pripadni osnovni konstrukt ili atribut koji se ne moe izmeriti neposredno
(npr. samopotovae). U istraivau se moe upotrebiti na hiade overenih
skala. Ponekad nije lako pronai onu koja je prikladna za vau svrhu. Treba
poeti temenim pregledom literature u oblasti od interesa. Koje mere su
upotrebavali drugi istraivai u toj oblasti? Katkada se u dodatku strunog
lanka navode vrednosti od kojih se sastoje merne skale; inae ete moda
morati da pronaete originalan lanak u kome su opisani projekat i valida-
cija skala od interesa. Neke skale su zatiene kao intelektualno vlasnitvo,
to znai da biste od izdavaa morali da kupite zvanine kopije koje ete ko-
ristiti. Ostale skale, u potpunosti objavene u strunim lancima, predsta-
vaju javno vlasnitvo, to znai da ih istraivai mogu upotrebavati bez
naknade. Meutim, veoma je vano da navedete odakle potie svaka merna
skala koju ste upotrebili i sve detae odgovarajuih referenci.
Prilikom izbora skala morate uzeti u obzir ihovu pouzdanost i vaanost
(validnost). Na kvalitet dobijenih podataka mogu da utiu oba ta faktora.
Tokom razmatraa moguih skala, treba prikupiti informacije o pouzdano-
sti i vaanosti svake od ih. Te informacije e vam trebati za odeak Me-
todologija izvetaja o istraivau. Bez obzira na to koliko su pohvalni
objaveni izvetaji o pouzdanosti i vaanosti odabranih skala, ne propustite
da i ih podvrgnete probnom ispitivau na predvienom uzorku. Neke
skale su pouzdane unutar odreenih grupa (npr. odraslih iz porodica koje
govore engleski), ali su potpuno nepouzdane kada se upotrebe unutar dru-
gih grupa (npr. dece iz porodica koje ne govore engleski).

Pouzdanost

Pouzdanost (engl.

reliability

) merne skale pokazuje stepen ene otpornosti
na sluajne greke. Dva esto koriena pokazatea pouzdanosti skale jesu
ena

vremenska stabilnost

, engl.

test-retest reliability

(stabilnost enih re-
zultata pri ponovenoj upotrebi na istom uzorku) i

unutraa saglasnost

(engl.

internal consistency

). Vremenska stabilnost se meri primenom iste
skale na istim subjektima u dva navrata; zatim se izrauna korelacija izmeu
tako dobijenih rezultata. Pouzdanija je skala koja ima visoku korelaciju.
Prilikom razmatraa ove vrste pouzdanosti, treba uzeti u obzir prirodu
konstrukta koji skala meri. Skala projektovana da meri staa tekueg ra-
spoloea teko da moe ostati stabilna tokom vie sedmica. Stoga e vre-
menska stabilnost skale raspoloea verovatno biti niska. Meutim, mere
svojstava (obeleja) stabilnih linosti trebalo bi da ostanu gotovo jednake i
da imaju visoku korelaciju rezultata pri ponovnoj upotrebi skale.
Drugi vid pouzdanosti skale koji se moe oceniti jeste ena unutraa
saglasnost. To je stepen do kojeg vrednosti koje ine skalu mere isti pripadni
atribut (tj. do kojeg su meusobno povezane). Unutraa saglasnost se meri
na vie naina. Najee se upotrebava Kronbahov (Cronbach) koeficijent
Poglavlje 1: Projektovae studije

7

alfa, koji i SPSS ume da izrauna; videti u poglavu 9. To je prosena kore-
lacija izmeu svih vrednosti na skali. Iznos tog pokazatea je naravno izme-
u 0 i 1, pri emu vei broj (via korelacija) pokazuje veu pouzdanost.
Zavisno od prirode i namene skale, zahtevaju se razliiti nivoi pouzdano-
sti, ali Nunnaly (1978) preporuuje da se ne prihvata pouzdanost maa od
0,7. Kronbahov koeficijent alfa se mea u zavisnosti od broja vrednosti na
skali. Za mali broj vrednosti na skali (mai od 10), Kronbahov koeficijent
alfa ponekad je veoma mali. Tada je boe izraunati i u izvetaju navesti
sredu vrednost korelacije izmeu svakog para vrednosti. Optimalna sred-
a vrednost korelacije izmeu parova vrednosti na skali iznosi izmeu 0,2
i 0,4 (po preporuci navedenoj u Briggs & Cheek, 1986).

Validnost

Validnost skale je stepen do kojeg ona meri ono to bi trebalo da meri. Naa-
lost, ne postoji jasan pokazate validnosti skale. Validacija (provera validno-
sti) skale podrazumeva prikupae empirijskih dokaza o enoj upotrebi. U
lancima se uglavnom rasprava o validnosti sadraja, validnosti kriterijuma
i validnosti konstrukta.

Validnost sadraja

se odnosi na adekvatnost s kojom je uzet uzorak za
meru ili skalu iz predvienog univerzalnog skupa ili domena sadraja.

Va-
lidnost kriterijuma

je odnos izmeu rezultata na skali i odreenog merivog
kriterijuma.

Validnost konstrukta

znai ispitivae skale ne prema jednom
kriterijumu, nego prema teorijski izvedenim hipotezama o prirodi pripadne
promenive ili konstrukta. Validnost konstrukta se istrauje ispitivaem e-
govog odnosa s drugim konstruktima, kako srodnim (konvergentna valid-
nost), tako i onim nesrodnim (diskriminantna validnost). Lako itiv i saet
prikaz raznih vrsta validnosti moete proitati u udbenicima iji su autori
Stangor (2006), odnosno Streiner i Norman (2003).
Ukoliko u svom istraivau nameravate da koristite merne skale, bilo bi
dobro da o tome jo neto proitate: u udbeniku koji je napisao Kline
(2005) videti priu o psiholokom testirau, a u ve pomenutom udbeniku
Streinera i Normana (2003) o skalama za meree zdrava. I Bowling je na-
pisao nekoliko odlinih kiga o mernim skalama za zdravstvo i medicinu.

Priprema upitnika

U mnogim istraivaima, informacije se prikupaju od subjekata ili ispita-
nika. Ponekad to znai prikupae demografskih podataka od subjekata
pre nego to ih se podvrgne nekom eksperimentalnom postupku. S druge
strane, moda ete projektovati obimnu anketu koju treba razdeliti odabra-
nom uzorku stanovnitva. Slabo isplaniran ili loe projektovan upitnik nee
dati dobre podatke iz kojih se moe izvui kvalitetan odgovor na istraivana
pitaa. Prilikom pripreme upitnika razmislite o tome kako ete upotrebiti te
informacije; morate unapred znati koje statistike analize ete primeniti. U
zavisnosti od predviene statistike tehnike, pitae treba postaviti na
8

Deo I: Kako poeti

odreeni nain ili dati razliite formate odgovora. U narednim odecima na-
vedeni su neki od inilaca koje treba razmotriti prilikom projektovaa i sa-
stavaa upitnika.
Poto emo samo malo zagrebati po povrini teme projektovae upitni-
ka, preporuujem da o tome neto vie proitate ukoliko sami projektujete
svoje istraivae. Za to je odlina literatura De Vaus (2002), odnosno Boyce
(2003) za istraivaa poslovaa.

Vrste pitaa

Veina pitaa se moe razvrstati u dve grupe: zatvorena i otvorena. Zatvore-
no pitae je ono kada ispitanicima nudite vie unapred definisanih odgovora.
Od ih se trai da jedan od ponuenih odgovora odaberu zaokruivaem,
podvlaeem, precrtavaem ili trikliraem pripadajueg poa i sl. Ponue-
ni odgovori mogu biti prosto

Da/Ne

,

Muko/ensko

; ili se moe ponuditi vei
broj moguih odgovora, na primer:
Zatvorena pitaa je obino veoma lako pretvoriti u numeriki format koji
je potreban SPSS-u. Primera radi,

Da

se moe ifrovati sa 1,

Ne

sa 2;

Muko

sa 1,

ensko

sa 2. U prikazanom pitau o obrazovau, odabrani odgovor bi
se ifrovao unoeem rednog broja oznaenog poa ispred odgovora. Na
primer, ako ispitanik oznai poe ispred odgovora

Dodiplomske studije na
univerzitetu

, to bi se ifrovalo brojem 5. Postupak ifrovaa je laki kada se
svakom od moguih odgovora dodeli neki broj. Za potrebe unoea poda-
taka, odaberite neko pravilo za dodeivae brojeva (npr. brojevi rastu sleva
nadesno i odozgo nanie) i pridravajte ga se kroz ceo upitnik.
Ponekad se ne moe pretpostaviti koje bi sve odgovore ispitanici mogli
dati, te je neophodno zadati otvorena pitaa. Prednost je to to ispitanici
tada imaju priliku da odgovore na svoj nain, jer nisu ogranieni izborom
odgovora koje im prua istraiva. Primera radi:

Koja je najvia kola koju ste zavrili (oznaite odgovarajue poe)?

1. Osnovna kola

2. Deo srede kola

3. Cela srednja kola

4. Via kola ili dodatna obuka

5. Dodiplomske studije na univerzitetu

6. Postdiplomske studije na univerzitetu
Koji je za vas trenutno glavni izvor stresa?
________________________________________________________________
________________________________________________________________
Poglavlje 1: Projektovae studije

9

Radi unoea u SPSS, odgovori na otvorena pitaa mogu se saeti u ne-
koliko kategorija. One se obino utvruju nakon sagledavaa raspona svih
odgovora dobijenih od ispitanika. I iz prethodnih istraivaa te oblasti
mogu se izvui mogue kategorije. Svakoj kategoriji odgovora dodeuje se
druga ifra, to jest broj (npr. radno mesto=1, finansijsko stae=2, ubavni
odnosi=3) i taj broj se unosi u SPSS. Vie pojedinosti o tome sadri odeak
o pripremi ifarnika u poglavu 2.
Ponekad je najboa kombinacija zatvorenih i otvorenih pitaa. To znai
da se ispitanicima daje nekoliko unapred definisanih odgovora i jedna dodat-
na kategorija (

ostalo

) koju mogu odabrati ukoliko eeni odgovor nije meu
ponuenima. Sledi jedan ili dva prazna reda sa crtom na koju mogu upisati
svoj odgovor. Takva kombinacija zatvorenih i otvorenih pitaa naroito je
korisna u ranim fazama istraivaa date oblasti, poto pokazuje da li defini-
sane kategorije odgovora adekvatno obuhvataju odgovore koje ispitanici naj-
ee daju.

Format odgovora

Prilikom formulisaa pitaa, morate odluiti i koji ete format odgovora
ponuditi ispitanicima. Format odgovora moe imati posledice po statistike
analize koje se na te odgovore mogu primeniti. Za neke analize (npr. kore-
lacija) potrebni su odgovori ije vrednosti ine irok, kontinualan opseg od
malih do velikih brojeva. Ako za pitae o ihovoj starosti ispitanicima
ponudite kategorije odgovora koje treba da izaberu (npr. mae od 30, iz-
meu 31 i 50, i preko 50 godina starosti), takvi podaci nee biti prikladni za
korelacionu analizu. Stoga, ukoliko nameravate da istraite korelaciju iz-
meu starosti osobe i, recimo, enog samopotovaa, ispitanicima bi tre-
balo omoguiti da upiu koliko imaju godina.
Pokuajte da ponudite to iri izbor odgovora na svoja pitaa. Odgovore
kasnije uvek moete saeti, ako treba (videti poglave 8). Nemojte ispitanike
pitati samo da li se slau s nekom tvrdom ili ne; upotrebite skalu Likerto-
vog tipa, sa stupevitim odgovorima od potpunog slagaa do potpunog
neslagaa:
Ta vrsta skale omoguava iri raspon moguih odgovora i poveava broj
statistikih analiza koje se na takve odgovore mogu primeniti. Moraete da
odluite koliko ete stupeva u odgovorima (npr. od 1 do 10) koristiti. De-
Vellis (2003) dobro razmatra prednosti i mane raznih skala odgovora. Koji
god format odgovora da izaberete, morate dati i jasna uputstva za ega. e-
lite li da ispitanici jedan od ponuenih odgovora odaberu oznaavaem
poa (kuice), zaokruivaem broja ili moda upisivaem odreenog

nimalo se ne slaem 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 slaem se potpuno
10

Deo I: Kako poeti

znaka na crtu? Va upitnik moe biti prvi koji ispitanik popuava u svom
ivotu. Nemojte pretpostaviti da ispitanici ve znaju kako se odgovara. Daj-
te jasna uputstva po mogustvu i primer i uvek sprovedite probno ispiti-
vae one vrste udi od kojih e se va uzorak sastojati. Pre nego to
razdelite stotine upitnika, uklonite sve mogue izvore zabune. Kada sasta-
vate pitaa, uvek razmislite o tome kako bi sve ispitanik mogao da shvati
to pitae i razmotrite sve mogue odgovore koje bi neko na to pitae mo-
gao da d. Na primer, hteli biste da saznate da li osoba pui ili ne. Pitae bi
moglo da glasi:
Kada bude popuavao upitnik, ispitanik bi se mogao zapitati da li se
misli na cigarete, lulu ili moda na marihuanu? Da li je dovono znati samo
pui li osoba? Treba li da saznate i koliko pui (dve-tri cigarete ili dve-tri
paklice dnevno), koliko esto pui (svaki dan ili samo u izuzetnim prilikama,
u drutvu)? Smisao ovoga je da razmislite o svakom pitau: koje informa-
cije e vam dati a koje nee, a potrebne su vam.

Sastavae pitaa

Za sastavae jasnih i dobro sroenih pitaa u upitniku zaista treba ume-
e. Iako ne postoje jednostavna pravila kako se to dobro radi, znaju se gre-
ke koje sigurno vode do loih upitnika. Pokuajte da izbegnete:
dugaka, sloena pitaa;
dvostruke negacije;
dva pitaa u jednom;
argon i skraenice;
pojmove i izraze ije se znaee mea zavisno od kulture kojoj osoba
pripada;
vieznane rei;
pitaa koja navode na odgovor; i
rei koje pobuuju jaka oseaa.
U odgovarajuim sluajevima trebalo bi da razmislite o ukuivau kate-
gorije Ne znam ili Nije primenivo. Dae preporuke o tome kako se
piu pitaa videti u kigama koje su napisali De Vaus (2002) i Kline (2005).

Da li puite? (oznaite poe)

Da

Ne