Rezidba voaka

Opta pravila koja treba poznavati pre nego to se zapone sa rezidbom

Kako bi se rezidba obavila na pravilan nain, treba poznavati bujnost drveta, odnosno
broj i duinu izdanaka. Na bujnost u velikoj meri utie podloga, tj. da li je ona
standardna, srednje patuljasta ili patuljasta. Najvea i najbujnija stabla formiraju se na
standardnim podlogama. atuljaste podloge daju niska stabla male bujnosti, i obino nose
veliki broj rodni! pupoljaka. Rezidbu treba izvriti tako da se stimulie umeren porast
izdanaka. "eliina patuljasti! stabala je izme#u ove dve kategorije i ona se odlikuju
bujnim porastom izdanaka, pa i! treba orezivati na nain koji e tu bujnost smanjiti. $o su
uglavnom postie orezivanjem bujni! izdanaka vrnog dela drveta koji zasenjuju donje
grane.
ri orezivanju skeletni! grana, treba znati koje se sekundarne grane i izdan%i na njima
javljaju&
'. "odopije su bujni vegetativni izdan%i koji is%rpljuju drvo poto koriste !ranjlive
materije neop!odne za proizvodnju ploda. (esto se javljaju u osnovi kalemljeni! stabala,
na ravama i na mestima raniji! rezova.
). atrlj%i i polomljene grane nastaju posle jaki! vetrova, velikog optereenja teinom
roda ili nepravilne rezidbe. Na ovim mestima olakan je prodor insekata i uzronika
bolesti, pa i! treba prekratiti do zdrave grane ili i! potpuno ukloniti.
*. +rane koje rastu nadole formiraju mali broj %vetni! pupoljaka, zasenjuju ili se
naslanjaju na rodnije skeletne grane, to dovodi do oteenja kore, to olakava prodor
insektima i uzroni%ima bolesti. Od dve grane koje se oslanjaju jedna na drugu treba
prekratiti ili ukloniti onu koja je manje rodna.
,. -asenjene grane u unutranjosti kronje daju rod slabijeg kvaliteta, a berba ti! plodova
je oteana zbog nji!ove nedostupnosti.
.. /o ugroavanja rasta %entralne vo#i%e dolazi kada vodopije ili izdan%i u blizini vr!a
drveta prerastu najvii pupoljak stabla %entralne vo#i%e. Nji! treba prekratiti da drvo ne bi
poprimilo lou strukturu i nepravilan oblik.
0. 1zane rave nastaju kada se grana formira vie paralelno nego normalno u odnosu na
deblo ili granu sa koje polazi. Kako obe grane rastu, kora izme#u nji! poinje da ometa
formiranje vrstog spoja izme#u nji!.
2. 3bunasti porast javlja se kada se nekoliko grana razvija iz iste take porasta na deblu ili
grani. "eze ti! grana sa osnovom su slabije, pa treba ostaviti izdanak koji ima najbolji
poloaj, a ostale ukloniti.
4. Rezidba prekraivanjem ili preusmeravanjem rasta obavlja se kako bi ograniio ili
skrenuo rast %entralne vo#i%e ili grana. -a ograniavanje porasta, granu treba prekratiti do
slabog pupoljka ili bone grani%e5 za preusmeravanje porasta treba odstraniti deo
izdanka do pupoljka, grani%e ili grane orijentisane u eljenom smeru.
$akode, radi lake rezidbe, na grani treba prepoznati delove koji se razlikuju po starosti.
6ednogodinji izdan%i pri vr!u grane predstavljaju najmla#e drvo, i na njima jo nema
boni! rodni! grani%a ili izdanaka, ve samo boni! pupoljaka iz koji! e se u sledeoj
sezoni razviti bone rodne grani%e ili izdan%i. 1 starije drvo spadaju grane starosti dve
ili vie godina, koje nose rodne grani%e i izdanke. 7ntenzitet i bujnost porasta posle
rezidbe zaviie od starosti delova drveta koji su orezani.
8lika '& Rezidba
po godinama
rasta grana
Kako bi se rezovi
pravili na
odgovarajuim mestima i izbeglo odstranjivanje prevelikog broja rodni! pupoljaka,
potrebno je znati razlikovati vegetativne i rodne pupoljke. Reproduktivni pupolj%i
formiraju se u vegeta%ionoj sezoni koja pret!odi onoj u kojoj e od nji! nastati plodovi, s
tim to se plodovi ne formiraju iz svi! zaeti! pupoljaka. 9roj pupoljaka koji daju
%vetove zavisie od uslova uspevanja tokom sezone zametanja pupoljaka i tokom
predstojeeg zimskog perioda, a neke sorte ak formiraju pupoljke po prin%ipu sluajnosti
i retko zameu veliki broj pupoljaka tokom godine visoke rodnosti. 1 svakom sluaju,
pupolj%i iz koji! e se formirati plodovi u narednoj sezoni postaju vidljivi pre kraja zime.
upolj%i se javljaju samo na dvogodinjim ili trogodinjim rodnim grani%ama koje nisu
deblje od olovke.
upolj%i koji e dati plodove lako se prepoznaju po obliku. Oni su vei i vie zaobljeni od
lisni! pupoljaka i obino se nalaze na vr!ovima rodni! grani%a i kratki! izdanaka. Retko
se mogu pronai bono na izdan%ima. :isni pupolj%i su sitniji i trouglastog su oblika.
Nalaze se bono na izdan%ima i rodnim grani%ama, kao i na vr!ovima izdanaka.
ostupak rezidbe stabala jabuke mogue je izraziti u pet pojednostavljeni! koraka, to
naravno ne znai da treba zanemariti detaljnu analizu ove te!nike koja sledi i koja e u
velikoj meri pomoi pravilniju, pre%izniju i efikasniju rezidbu.
8lika )&
+enerativni
pupolj%i nalaze se
na vr!ovima
rodni! grani%a.
Krupniji su i vie
zaobljeni od lisni!
pupoljaka.
$reba zapoeti sa
pravljenjem
veliki! rezova, a
zavriti sa
detaljnijom rezidbom. 1klanjanje vei! grana olakae preglednost i ukazati koje izdanke
i grane treba dalje orezivati.
'. $reba odstraniti mrtve i odumirue grane. Na njima nema novog porasta i svetlije su
boje od zdravi!.
). Odabrati %entralnu vo#i%u i ukloniti ostale izdanke koji su joj konkurentni ;one koje
rastu u blizini vo#i%e<. Kada vo#i%a dostigne visinu koja onemoguava berbu, treba je
prekratiti do dvogodinjeg drveta. =ko se vo#i%a savije pod teinom roda, treba odabrati
drugi izdanak i otkloniti sve ostale koji su u njegovoj blizini.
*. 1kloniti grane koje prave veliku senku. Kod polupatuljasti! stabala gornje grane
trebalo bi da budu najmanje >? %m iznad donji!. Kod patuljasti! stabala, grane mogu biti
i na manjoj me#usobnoj udaljenosti. Na bujnom stablu sa %entralnom vo#i%om ne bi
trebalo da bude vie od pet donji! grana.
,. Odravati ve% formiran oblik kronje. Osnovni oblik %entralne vo#i%e lako se gubi
kada duina gornji! dostigne duinu donji! grana. Onda gornje grane treba prekratiti do
odgovarajue duine, i to po optem pravilu tako da nji!ova duina iznosi oko dve treine
duine donji! grana.
.. $reba zavriti detaljnom rezidbom. 1kloniti izdanke koji su nerodni i koji prave senku,
a to su obino vodopije i klonuli izdan%i. (esto vrni deo kronje ima previe bujni!
uspravni! izdanaka, pa neke od nji! treba potpuno ukloniti.
Nekoliko opti! praktini! saveta pri rezidbi&
'. $reba orezivati kasno tokom perioda mirovanja kako bi se izbegla oteenja od
!ladnoe.
). Rezidba treba da je jaa na zanemarenim stablima ili bujnim sortama, a slabija kod
manje bujni! sorti.
*. rekraivanje treba obavljati rezovima tik iznad pupoljka ili grane.
,. 1klanjanje treba obavljati rezovima tik iznad osnove grane koja se uklanja.
.. Ne praviti rezove preblizu grani sa koje se izdanak ili druga grana odstranjuje.
0. Ne obavljati kompletnu rezidbu sa %iljem da se dosta zasenjeno drvo transformie u
rodno tokom samo jedne godine. Ovakvu rezidbu treba razvui na nekoliko godina.
2. remazi za rane nastale orezivanjem nisu neop!odni u periodu mirovanja vegeta%ije.
4. =lat koji se koristi pri orezivanju treba prilagoditi veliini grane koja se uklanja.
Koristiti rune makaze za male grani%e, makaze za rezidbu za grane srednje veliine i
testeru za velike grane.
ravila formiranja
uzgojnog oblika i
rezidbe mladi!
stabala jabuke
@ormiranje uzgojnog oblika i rezidbu mladog stabla jabuke treba zapoeti sa sadnjom, a
formiranje uzgojnog oblika nastaviti dok ono ne dostigne zrelost. Razumno primenjen
plan formiranja uzgojnog oblika i rezidbe mladog stabla eliminie kasniju potrebu za
skupom korektivnom rezidbom, formira dobru strukturu i podstie rano formiranje
plodova. 8pe%ifini godinji planovi varirae u zavisnosti od nekoliko faktora,
ukljuujui bujnost sorte, nain porasta stabla, prevremeni razvoj, krajnju veliinu stabla i
to da li je stablo sa ili bez potpore. Na stablima sa koji! e se berba obavljati
me!anizovano treba pravilno formirati uzgojni oblik od samog poetka.
8tablo bez potpore
Kod mladi! stabala, vei naglasak treba staviti na te!nike formiranja uzgojnog oblika
nego na rezidbu. oto najvei broj rezova na mladim stablima podstie vegetativni
porast i odlae %vetanje, rezidbu treba strogo ograniiti na rezove koji su neop!odni za
pravilan razvoj drveta. Na mladim stablima skeletne grane se retko same postavljaju u
poloaj koji stablu daje maksimalnu snagu i omoguava optimalnu izloenost svetlosti.
Odabir i povijanje skeletni! grana olakavaju ove probleme i pomau u kontroli porasta i
stimula%iji ranog formiranja ploda.
ristupi formiranju uzgojnog oblika i rezidbi variraju u zavisnosti od naina porasta
konkretne sorte. 1zgojni oblik sorti sa porastom koji ide u irinu, kao to je A-latni
deliesB ili A=jdaredB moe se sa relativno malo napora formirati u konusni oblik ;sl.,<.
8lika ,. Nain porasta A-latnog
deliesaB& 1oava se dobro
definisana %entralna vo#i%a,
grananje pod velikim uglom i
umeren porast u visinu
@ormiranje %entralne vo#i%e
$okom prve vegeta%ione sezone, najvei broj stabala e u blizini glavnog reza formirati
mnotvo bujni! izdanaka. Oni se razvijaju iz ) C , pupoljka koji su najblii vr!u. 7zdan%i
su obino manjevie jednake veliine i bujnosti sa iznenadujue malim uglovima
grananja. 6edan od ovi! izdanaka, obino onaj najblii vr!u, treba izabrati za %entralnu
vo#i%u, a njoj konkuretne izdanke pin%irati jo dok su vodenasti ;sl. ''<. 1 narednim
godinama, nain odravanja snane i dominantne vo#i%e zavisie od sorte i bujnosti. Kod
manje bujni! sorti koje prirodno rastu ka %entralnoj vo#i%i, kao to su A-latni deliesB i
A=jdaredB, na poetku vegeta%ione sezone bie ponekad potrebno pin%irati po koji
konkurentni izdanak. 1 ostalim sluajevima, bie potrebno uloiti neto vie truda. Kod
neki! sorti, posebno A/eliesaB, moe se pojaviti veliki broj konkurentni! izdanaka, pa
vo#i%a moe preterano porasti u visinu. Kada porast u visinu pre#e ,. %m, struktura
vo#i%e slabi, a razvoj boni! izdanaka je ogranien u toj meri da nema dovoljno
odgovarajui! grana od koji! bi se formirale skeletne grane. 1 ovom sluaju, vo#i%u bi
trebalo prekratiti za otprilike jednu etvrtinu. Ovaj postupak e ojaati vo#i%u i podstai
porast boni! izdanaka od koji! se mogu formirati skeletne grane. 1 blizini reza nastalog
rezidbom obino se formira mnotvo izdanaka, veoma slino kao kada se formiraju kao
reak%ija na prvobitni rez. Ovu rezidbu bi trebalo obaviti tokom leta, kako je prikazano na
sl. ..
8lika .. :etnja rezidba
kojom se postie
domina%ija vo#i%e
6o neodrvenela iba
se prekrati pri sadnji
;a<. 9ujni izdan%i
formiraju se iz
pupoljaka najblii!
vr!u ;b<. 7zdan%i koji
su konkurentni vo#i%i
uklone se dok su jo
vodenasti ;%<.
1klanjanje
konkurentni! izdanaka nastavlja se u narednim godinama.
1 isto vreme, mogu se ukloniti i preostali novi izdan%i koji ugroavaju domina%iju vo#i%e
ili moe im se promeniti poloaj povijanjem. Doe biti neop!odno da se vo#i%a redovno
prekrauje i vri odabir najpoeljnijeg izdanka svakog leta sve dok stablo ne do#e na
rodnost.
Odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletni! grana
"erovatno najvaniji postupak u formiranju vonjaka visoke rodnosti sa stablima dobrog
uzgojnog oblika jeste odabir i formiranje uzgojnog oblika skeletni! grana. 9udua
produktivnost vonjaka je u direktnoj vezi sa panjom koja se tokom prvi! nekoliko
godina posveti formiranju uzgojnog oblika skeletni! grana. Eiljevi odabira skeletni!
grana i formiranja nji!ovog oblika jesu stvaranje niza dobro pozi%ionirani! grana na
pravilnom me#usobnom rastojanju koje e moi da iskoriste dobru izloenost svetlosti
kako bi proizvele i iznele teak rod. rva skeletna grana trebala bi da bude najmanje ,.
%m iznad zemljita kako bi se ostavilo dovoljno prostora za kretanje opreme koja se
koristi u vonjaku.
8lika 0. ravila
odabira i formiranja
uzgojnog oblika
skeletni! grana. ;a< niz
skeletni! grana treba
da bude na
odgovarajuem
me#usobnom
rastojanju du debla,
pri emu iz jedne
take debla ne sme
polaziti vie od jedne
skeletne grane. rva
skeletna grana treba
da bude najmanje ,.
%m iznad tla ;b< ogled na stablo odozgo& primeuje se dobar raspored skeletni! grana.
+ornje skeletne grane moraju biti krae od donji! kako bi se odrala dobra osvetljenost
donji! skeletni! grana.
8lika 2. +rananje
pod manjim i
veim uglom. ;a<
Danji ugao
grananja.
rimeuje se
razvoj umetnute
kore na mestu
spajanja debla i
grane ;streli%a<.
Ova struktura slabi
ravu i predstavlja
mesto prodora
saprofita i
patogena. ;b< "ei ugao grananja. +odovi se rasprostiru du mesta spajanja skeletne
grane i debla, a rava jaa sa poveanjem veliine i nosivosti skeletne grane.skeletni!
grana.
1koliko se planira me!anizovana berba, prva skeletna grana trebala bi da bude 2. %m
iznad zemljita kako bi se omoguio prilaz platforme za sakupljanje voa. 1 tom sluaju,
bolje je odma! zapoeti formiranje skeletni! grana na ovoj visini nego kasnije sputati
glavnu skeletnu granu. Ostale skeletne grane trebalo bi da budu na me#usobnom
rastojanju od najmanje )? %m du debla i da budu raspore#ene tako da nji!ov razvoj ne
ometa susedne skeletne grane . Razvoj niza dobro postavljeni! skeletni! grana koji je
prikazan na sli%i ') obino traje due od godinu dana. Kod mladog drveta postoji
iskuenje da se odabere itav niz dobro raspore#eni! grana du debla koje e biti na
malom me#usobnom rastojanju. 7ako u jednom momentu ovakva struktura moe delovati
zadovoljavajue, kako grane rastu i ire se, poee da se naginju jedna ka drugoj i da se
me#usobno zasenjuju. 6aanje osnove skeletni! grana moe dovesti do guenja %entralne
vo#i%e, to e za nekoliko godina imati za posledi%u formiranje nepoeljnog loptastog
oblika kronje .
/a bi imala najve%u snagu i kapa%itet noenja roda, skeletna grana bi trebalo da se
formira pod velikim uglom grananja u odnosu na deblo. Dali ugao grananja obi%no
podrazumeva i umetnutu koru , to ra%vu dosta slabi i predstavlja mesto prodora patogena
i saprofita. Neke sorte prirodno imaju velike uglove grananja. Kod sorti uspravnog
porasta kao to je A/eliesB %e se obi%no formirati mali uglovi grananja, sem ako se
stabla formiraju nepravilno. ove%anje mali! uglova grananja treba zapo%eti rano5 obi%no
je na stablu starom *F, godine grana previe kruta da bi se na ugao grananja moglo uti%ati
bilo kojom te!nikom.
"anost povijanja skeletni! grana ne moe se prenaglasiti. ovijanjem se skeletne grane
postavljaju tako da %elom svojom duinom maksimalno iskoriste izloenost svetlosti.
8avijanjem skeletne grane smanjuje bujnost vegetativnog porasta i podstie razvoj
%vetni! pupoljaka. 8manjenje bujnosti skeletni! grana deluje pozitivno na rast i
domina%iju %entralne vo#i%e. ovijanje tako#e pozitivno vie utie na grananje du
skeletne grane nego u blizini terminalnog pupoljka, to je sluaj sa uspravnim granama.
Konano, savijanje nii! skeletni! grana omoguava neometani razvoj vii! grana.
1klanjanjem uspravne grane do spoljne bone grane ne popravlja se prvobitini mali ugao
grananja, niti se skeletna grana dovodi u povoljniji poloaj. ;sl. ',a,b<. 1spravna bona
grana nastavi%e svoj bujni porast i ometae razvoj skeletni! grana na viim delovima
debla. -a razliku od dosadanjeg pristupa, smatra se da granu treba saviti ;sl. ',%<. 1
ovom sluaju bonu granu bi trebalo ukloniti poto e ona, zbog svog nieg poloaja, biti
zasenjena. 8keletne grane trebalo bi poviti pod uglom od oko 0?G u odnosu na deblo, pri
emu se one ne bi trebale saviti ispod !orizontalne linije. Ovaj ugao e skeletnim
granama pruiti dovoljnu elastinost tako da teak rod nee dovesti do toga da se saviju
ispod !orizontalne linije. Rezuiltati pravilnog formiranja skeletni! grana su vea snaga,
smanjena vegetativna bujnost, pojaano formiranje %vetova i pravilno pozi%ioniranje za
budui razvoj.
8lika 4.
@ormiranje
uspravne
skeletne grane
;a< 1spravna
skeletna
grana.
rimeuje se
mali ugao grananja i mala, uspravna bona grana.
;b< nepravilan postupak. 1klanjanje grane do uspravne bone grane ne poboljava ugao
grananja niti poloaj grane i ne moe da kontrolie bujan vegetativni porast.
;%< 7spravan postupak. Odvajanjem grane poveava se ugao grananja i skeletna grana se
postavlja u pravilan poloaj. oto e je glavna skeletna grana zaseniti svojim porastom,
bonu granu bi treba ukloniti.
8tablo sa potporom
8lika >.8tablo sa
potporom
1zgojni oblik
stabala kojima se
na izvestan period
postavlja potpora,
ali koja inae rastu
bez nje, kao to je
to esto sluaj sa
stablima na
podlogama D.2 ili
D.)0, trebalo bi
formirati na isti nain kao kod stabala bez potpore.
@ormiranje uzgojnog oblika na stablu sa potporom se na izvestan nain razlikuje od
formiranja oblika kod stabla bez potpore. oto se potpora uglavnom obezbe#uje pomo%u
iane mree ili stubova, potreba za snanom %entralnom vo#i%om svodi se na najmanju
moguu meru. Ovakva stabla su obino dovoljno niska, pa nijedan nji!ov deo ne moe
biti previe zasenjen i odabir skeletni! grana svodi se vie na nain nji!ovog rasporeda
oko debla nego na me#usobno rastojanje. Naglasak kod stabala sa potporom treba staviti
na kontrolu porasta i ini%iranje rane rodnosti, i to tako to e se grane vezivati za i%u ili
iriti du nje, i na otklanjanje bujnog porasta tokom zimske rezidbe. Ove mere
predostronosti su pogotovo bitne kod bujni!, uspravni! sorti, koje mogu ostati
vegetativne i brzo prerasti sebi namenjen prostor.
Kako bi se vo#i%a modifikovala i smanjio porast na vr!u stabla sa potporom, formiranje
oblika vo#i%e trebalo bi izvriti rezidbom sa potpunim uklanjanjem. $okom perioda
mirovanja rezidbu potpunim uklanjanjem treba koristiti kod odstranjivanja bujnog,
uspravnog porasta. 8labija bona grana se zatim vee, postavi u poloaj vo#i%e i vie se
ne dira. oto nema prekraivanja, porast iz slabije vo#i%e bie manje bujan, ali e
spreiti razvoj snani! vodopija na donjem delu. Kada se kod stabla sa potporom
ostavljaju skeletne grane, biraju se tako da se postigne to bolji raspored du debla. oto
kod stabala sa potporom potpuno uklanjanje dovodi do modifikovane vo#i%e slabijeg
porasta, mora se posvetiti panja formiranju pravilnog rasporeda skeletni! grana kako bi
se bujnost donjeg dela stabla drala pod kontrolom. Ovo je posebno bitno kod bujni! sorti
i sorti uspravnog porasta koje nisu prilago#ene ovim nainima sadnje. rekraivanje treba
po svaku %enu izbei, poto ono moe dovesti do vee bujnosti vegetativnog porasta. -a
dobru rodnost presudno je da se porast stabla dri pod kontrolom, a oblik zrelog stabla
odrava vezivanjem.
8lika '?. -relo
stablo vretenasto,
bunastog oblika.
1oava se
ponovljena
modifika%ija vo#i%e
kako bi se
kontrolisala bujnost
vrnog dela drveta i
!orizontalan
poloaj skeletni!
grana.
Ostali naini
rezidbe
:etnja rezidba mladi! stabala treba da se svede na formiranje uzgojnog oblika %entralne
vo#i%e i zakidanje nepoeljni! izdanaka kako bi se ograniio nji!ov rast. =ko su bujne
vodopije poele da rastu, sada se mogu ukloniti. 1opte, letnje orezivanje trebalo bi
odloiti do polovine jula kako bi se smanjila mogunost ponovnog porasta. =ko mlada
stabla tokom nekoliko godina nastave sa preteranom bujno%u sa malo indika%ija da %e
doi do rodnosti treba prskati =larFom ili etep!on kako bi se ini%iralo formiranje %vetni!
pupoljaka. Kod veine sorti treba prskati u kon%entra%iji od '??? ppm =lara ;daminozid,
regulator rasta< i *?? ppm etep!ona ;preparat na bazi iste supstan%e kao i Ht!rel<, )F*
nedelje po zavrenom punom %vetanju, to e omoguiti kontrolu vegetativnog porasta i
ini%irati razvoj %vetni! pupoljaka za narednu godinu. -a veoma bujna stabla i sorte kao
to je A/eliesB, kon%entra%iju =lara treba poveati na '.?? do )??? ppm. 7ako ovo
tretiranje moe dovesti do izvesnog smanjenja veliine plodova u narednoj godini, broj
plodova, a ne nji!ova veliina ima primaran uti%aj na porast stabla. Obino, ovaj tretman
se ne ponavlja naredne godine poto bi etep!on u ovoj kon%entra%iji i vremenu delovanja
izazvao opadanje veine ili itavog roda.
@ormiranje uzgojnog oblika i rezidba mladog drveta
Dlado drvo bi u vreme sadnje trebalo orezati tako da se podstakne razvoj grana ;sl. '2<.
1koliko se sade dobro razvijene jednogodinje sadni%e, trebalo bi i! skratiti na visinu od
oko 2. %m iznad zemljita, tj. ako se ne planira me!anizovani nain berbe. 1 ovom
drugom sluaju sadni%e bi trebalo prekratiti na visinu od >? %m, kako bi se omoguio
razvoj dobro raspore#eni! skeletni! grana. 6ako prekraivanje dovodi do preteranog
porasta iz preostali! pupoljaka, dok slabije prekraivanje ima za rezultat formiranje
rozete slabiji! izdanaka u blizini reza i slab porast u donjem delu debla. 1koliko se
posade starije sadni%e sa ve formiranim izdan%ima, nji! bi trebalo prekratiti do snane
rodne grani%e ili pupoljka kako bi se podstakao vegetativni porast i odnos izmedu
izbojaka i korena doveo blie ravnotei. $okom sadnje treba ukloniti izdanke koji se nee
ostavljati za skeletne grane, a dugake izdanke skratiti.
8lika ''. rekraivanje
mladi! stabala tokom
sadnje
;a< rejako skraivanje.
1oljiv je preterano
bujni porast iz svi!
taaka porasta. ;b<
rekraivanje na
pravilnu visinu.
1oava se bujni porast
na %entralnoj vo#i%i i
dobar porast iz
izdanaka u zoni u kojoj e biti odabrane prve skeletne grane. ;%< reslabo prekraivanje
1oava se kruna loeg porasta i slabiji porast na donjim delovima debla.
Rano tokom leta u prvoj godini porasta, trebalo bi odabrati %entralnu vo#i%u.
8ve izdanke ispod ,. %m visine ili ispod prve stalne skeletne grane trebalo bi ukloniti
sredinom leta. Ovaj postupak smanjuje posao oko naredne zimske rezidbe i podstie
porast izdanaka od koji! e se formirati skeletne grane. Ostavljeni izdan%i sa malim
uglovima grananja mogu se sada poviti pomou tapova od tvrdog drveta ili kratki!
iani! rairivaa kako bi se dobili iroki uglovi ravanja. -imsku rezidbu tokom prve
godine trebalo bi svesti na uklanjanje bujni! izdanaka koji nee postati skeletne grane i
na prekraivanje vo#i%e ukoliko za tim postoji potreba. =ko je gornja skeletna grana
mnogo bujnija od donje, moe se prekratiti. 1opte, prekraivanje skeletni! grana ne
podstie jai porast i trebalo bi ga izbegavati.
ovijanje skeletni! grana treba zapoeti rano tokom druge vegeta%ione sezone. :ake i!
je savijati posle pu%anja pupoljaka, poto je tad drvo savitljivije, pa se smanjuje rizik od
slamanja grana. ovijanje treba obaviti to je mogue ranije kako bi stablo na njega
najpovoljnije odreagovalo. $reba nastaviti sa letnjom rezidbom izdanaka koji su
konkurentni vo#i%i, a ako neki plod pone da se razvija na vo#i%i, treba ga odstraniti.
7zdan%i koji se formiraju na donjem delu prologodinje vo#i%e mogu se odabrati za
formiranje prvog reda skeletni! grana, pa tako zapoinje i formiranje nji!ovog uzgojnog
oblika. Nepoeljne vodopije ili izdan%i koji se razvijaju sa malim uglovima grananja
mogu se pin%irati dok su jo vodenasti ili orezati kasnije, sredinom leta.
@ormiranje uzgojnog oblika i rezidbu treba u narednim godinama nastaviti u smislu
formiranja %entralne vo#i%e, odabira i formiranja oblika skeletni! grana. 8keletna grana
koja se povije dok je mlada esto e nastaviti svoj porast u visinu. Kako bi se nastavio
njen pravilan razvoj i spre%ilo njeno naginjanje ka novim skeletnim granama, trebalo bi je
u sledeoj sezoni ponovo poviti. Kako bi se odrao pravilan konusni oblik stabla, donje
skeletne grane trebalo bi da budu due od skeletne grane koje se nalazi iznad nje. =ko se
dozvoli da gornje skeletne grane postanu predugake, grane koje nose plod na donjim
skeletnim granama bie izgubljene, a kronja e dobiti loptasti ili oblik slian kiobranu.
oetkom tree godine potrebno je izvriti umerenu rezidbu kako bi se rast i razvoj
skeletni! grana drao pod kontrolom i odrao eljeni oblik kronje. /ok se ne formira
uzgojni oblik, rezidbu treba svesti na najmanju meru. 8a razvojem drveta treba uklanjati
nepotrebne grane. oto se uspostavi osnovni oblik drveta i zapone formiranje plodova,
program orezivanja treba postepeno prilago#avati %ilju odravanja dobre izloenosti
svetlosti i kontroli bujnosti du itavog drveta.
Rezidba rodni! stabala
oto rezidba i bujnost stabla me#usobno utiu jedno na drugo, za sastavljanje dobrog
plana rezidbe od velike su vanosti i ostali aspekti te!nologije gajenja. Kako bi se odrao
konstantan i umeren vegetativni porast, treba primeniti odgovarajuu koliinu #ubriva.
oto teina roda utie na bujnost, uravnoteenim prore#ivanjem plodova treba podsti%ati
ujednaenu godinju rodost.
1 oblastima sa estim mrazevima, trebalo bi primenjivati te!nike zatite od mraza kako
bi se izbegle katastrofalne tete od gubitka roda. rogram zatite treba da obezbedi
zdravu i funk%ionalnu lisnu povrinu tokom itave vegeta%ione sezone. =ko je, uprkos
svim naporima da se umanji, bujnost i dalje velika, u te!nologiju gajenja treba ukljuiti i
primenu =larFa na po%etku sezone.
Kada orezivati vokeI
Rezidba rodni! stabala se uglavnom obavlja u periodu mirovanja. onekada se stabla
orezuju i u periodu porasta, ali letnja rezidba obino slui za reavanje spe%ifini!
problema i razmatrae se posebno.
8tabla se mogu orezivati tokom svi! zimski! mese%i, ali je najbolje rezidbu odloiti do
sredine zime. Ranija rezidba, pre nego to drvo dostigne najveu vrstinu, moe u velikoj
meri poveati opasnost od oteenja zbog niski! temperatura. Ovo je posebno bitno kada
se drvetu nanose veliki rezovi. Oteenja od niski! temperatura nastala kao posledi%a
rezidbe su veoma esto uzro%i razni! vrsta raka i trulei drveta. onekada neodgovarajue
vremenske prilike zna%ajno odlau rezidbu, pa novi porast zapone pre nego to se
orezivanje zavri. +eneralno, ako se zavri pre %vetanja, zakasnela rezidba nee
negativno uti%ati na rodna stabla dobre bujnosti, ali e ve kasnija rezidba dovesti do
smanjenje bujnosti. =ko se u vonja%ima u kojima postoji problem sa %rnom trulei ;%rna
trule grana, lista i ploda C 9otrJosp!aeria obtusa< rezidba vri posle poetka porasta,
moe doi do dodatnog irenja ove bolesti. Kod kasne rezidbe, osta%i od rezidbe na
zemlji u vonjaku mogu ometati ostale kasnoFzimske i rano prolene radove, kao to su
#ubrenje i prva prskanja. Razlike u vremenskim ulovima u razliitim godinama mogu
dovesti do toga da se rezidba izvodi ranije ili kasnije, ali se on periodu od januara do
marta.
Kako se orezujeI
rogram rezidbe trebalo bi isplanirati dosta pre same razidbe. 7skustva iz pret!odne
sezone treba da ukau na promene koje je neop!odno napraviti u programu rezidbe.
Nezadovoljavajui rezultati suzbijanja insekata ili bolesti mogu da ukau na to da su
stabla previsoka ili da su kronje previe guste, pa i! pesti%idi ne mogu pokriti na
odgovarajui nain. :oa boja ploda moe poti%ati od preteranog zasenjivanja ili bujnosti.
Nedovoljna bujnost moe biti uzrok premale veliine plodova, dok preveliki plodovi
mogu imati veze sa preteranom bujnou koja esto predstavlja reak%ijiu na prejaku
rezidbu. revisoka i stabla sa previe gustom kronjom mogu oteati berbu.
Neujednaenost reak%ija na regulatore rasta, kao to su preparati koji se koriste za
prore#ivanje plodova ili =lar, mogu ukazati na postojanje nepri!vatljivi! razlika u jaini
bujnosti na gornjim i donjim delovima stabla. 8ve su ovo pokazatelji neodgovarajueg
naina rezidbe i ukazuju na to da mora doi do neki! promena u nainu iKili jaini
rezidbe.
7dealno, bujnost bi trebala da bude ravnomerna duinom %elog stabla, me#utim, ovo je
redak sluaj. Kod najveeg broja stabala, postoji tri oblika bujnosti, kako je to prikazano
na sli%i '4. 1spravni porast ;a<, koji se odnosi na vrni deo stabla karakterie se velikom
bujnou i umerenom rodnosti5 plodovi koji se tu formiraju su esto preveliki, mekani,
neodgovarajue boje i esto naleu na grane.
+rane koje vise ;b< su slabo bujne i jako zasenjene. Ove su grane nerodne, a kada se na
njima i formiraju plodovi, oni su mali i neodgovarajue boje. Lorizontalne grane ;%< su
umereno bujne i veoma rodne. lodove karakterie dobra izloenost svetlosti,
odgovarajua veliina i boja. oto plodovi vise slobodno, nisu ni u kakvom dodiru sa
granama. Kako se sve tri vrste porasta uobiajeno javljaju kod najveeg broja stabala, ni
rezidba se ne moe izvoditi na isti nain du %elog drveta. 1glavnom bi trebalo izbegavati
rezove koji dovode do pojaanja bujnosti na ionako bujnim vrnim delovima stabla, ve
i! treba primenjivati na manje bujnim niim granama i unutranjem delu drveta.
8lika '). Orijenta%ija
rodni! grana
1spravna grana ;a<
je preterano bujna,
umereno rodna i rada
plodove koji su
preveliki, mekani i
neodgovarajue boje.
+rana koja raste sa
donje strane vee
grane ;b< je jako zasenjena, pa je karakteriu mala bujnost i rodnost, i ra#a male, loe
obojene plodove. Lorizontalna grana ;%< je umerenog porasta, veoma rodna, i zbog dobre
izloenosti svetlosti, rada plodove izvanredne boje.
$ajna ravnomerne bujnosti du %elog stabla je ujednaena izloenost svetlosti svi!
nosei! grana. "anost konusnog oblika kronje ve je ranije naglaena. 7ako je ovakav
oblik relativno lako formirati na mladom, ponekad ga je teko odrati na zrelom drvetu.
reklapanje grana susedni! stabala ne sme se dozvoliti, jer dovodi do velikog
zasenjeivanja. Kod stabala bez potpore, visina drveta ne sme prei irinu grana. Kada se
postigne ovakva visina, trebalo bi se potruditi oko vrnog dela C njegov porast treba
prilagoditi tako da ne zasenjuje nie grane, i da ne do#e do njegove pojaane bujnosti. 1
ovom smislu, dve stavke su od najvee vanosti. Kao prvo, uklanjanje jedne velike grane
podstie slabiju bujnost nego uklanjanje nekoliko manji! grana. 8toga je efektnije
ukloniti itave grane ili nji!ove velike delove, sve do jaki! i rodni! boni! grana, nego
izvriti detaljnu rezidbu na bujnom vr!u stabla. 8tarije grane mnogi! sorti, kao to je
A/eliesB umeju da klonu, pa se veliina grane ;i senke koju ona pravi< moe znaajno
smanjiti uklanjanjem krajeva ovi! grana, kako je prikazano na sli%i '>. 1 nekim
sluajevima, moe biti neop!odno sprovesti redovan program podmla#ivanja grana. Kod
ovog pristupa, vrni delovi gornji! grana se redovno uklanjaju, a jake bone grane
formiraju tako da zauzmu eljeni prostor. +odinu ili dve pre uklanjanja vrnog dela
grane, bona grana, bujni izdanak ili vodopija se ponekad mogu vezati u priblini poloaj
koji e zauzeti posle uklanjanja ovog dela grane. "eoma esto je proizvo#au koji je
navikao na formiranje kronji sa otvorenim %entrom teko da na ovaj nain orezuje vrni
deo stabla koji ima zadatak da niim granama obezbedi odgovarajuu izloenost svetlosti.
Ovo moe da izgleda kao da se uklanjaju najrodnije grane. 7ako je istina da se otklanjaju
poten%ijalno rodne grane, ipak se na veem broju nii! grana odrava rodnost, a pored
toga, mere nege i berba plodova na niim granama su lake nego na viim.
8lika '*. Rezidba
klonuli! grana
+rane koje se
naginju nadole
;gornja slika<
nemaju dobru
izloenost svetlosti i
obino zasenjuju
ostale grane. ri
rezidbi ;donja slika<
krajeve ovakvi!
grana trebalo bi
prekratiti sve do
bone grane koja je
u skoro
!orizontalnom
poloaju ;a<, a grane
koje rastu nadole iz ta%aka na veim granama treba ukloniti u potpunosti ;b<
8ledei faktor koji treba uzeti u obzir jeste reak%ija na prekraivanje jednogodinjeg
drveta. Ovakvo orezivanje podstie vegetativni porast, pa ga stoga na vrnim delovima
veine stabala treba izbegavati. $reba ukloniti grane najvee bujnosti i zadrati manje
bujne grane, bez ikakvog prekraivanja. reterano bujne uspravne izdanke treba prekratiti
samo ako se rez moe napraviti na umereno bujnoj bonoj grani koja ima veliki ugao
grananja5 ako to nije sluaj, uspravne izdanke treba potpuno ukloniti. 7zuzetak se moe
napraviti samo ako bi posle uklanjanja preterano bujni! vrni! izdanaka veliki deo grane
;vie od ,0 %m< ostao bez taaka porasta. Ovakva grana je podlonija oegotinama od
sun%a, i moe se zatititi jednom vodopijom ili izdanakom koji e se prekratiti na duinu
od ,F0 pupoljaka. Na donjem delu stabla, gde bujnost moe biti nezadovoljavajua,
potrebno je izvriti pre%izniju rezidbu, poto ona ima vei efekat od veliki! rezova. 1
ovoj situa%iji treba prekratiti jednogodinje grane. Neke sorte, formiraju veliki broj
kvalitetni! grana koje bi trebalo sistematski ukloniti. 8tarije rodne grani%e iz koji! se
stalno formiraju grane esto oslabe i postanu neproduktivne, pa nji!ovu bujnost treba
podstai prekraivanjem i potpunim uklanjanjem. Neke od ovi! rodni! grani%a,
pogotovo one koje klonu i vise ispod glavnog dela grane, treba u potpunosti ukloniti.
Na delovima drveta gde je bujnost umerena a rodnost i izloenost svetlosti
zadovoljavajui, moe biti potrebno obaviti rezidbu kako bi se podstakla bujnost
;potpuno uklanjanje i obnavljanje rodni! grani%a< i ukloniti uspravne grane5 najbolji
nain rezidbe obino predstavlja kombina%iju ova dva ekstrema. 8amu rezidbu treba
nastaviti rutinski. Najbolje je obaviti je u sledea tri koraka& prvo se naine veliki rezovi,
zatim se uklone nepoeljne manje grane i izdan%i, a zavri se pre%iznim orezivanjem.
:etnja rezidba
8vaka rezidba dovodi do skraivanja stabla, ali letnjom rezidbom se porast smanjuje
mnogo vie nego zimskom rezidbom istog intenziteta. 1klanjanje aktivne lisne povrine
tokom vegeta%ionog perioda smanjuje kasniju akumula%iju !ranljivi! materija u drvetu.
8manjena koliina rezervi dovodi do smanjene bujnosti u narednoj sezoni. =ko se
pravilno izvede, letnja rezidba moe biti efektna zamena za druge te!nike gajenja kojima
se kontrolie bujnost. :etnja rezidba moe takode znaajno poboljati boju plodova na
stablima sa izraenim vegetativnim porastom.
Na stablima slabije bujnosti ne treba vriti letnju rezidbu. Ovaj postupak odnosi se na
stabla dobre do jake bujnosti, pa ga ak i kod ovakvi! stabala, treba primeniti u
umerenom intenzitetu. Eilj treba da bude uklanjanje nepoeljni!, previe bujni!
uspravni! grana, sa naglaskom na vie delove stabla na kojima se ovakve grane
uglavnom razvijaju. Rezidbu treba ograniiti na uklanjanje trenutnog porasta iz te
vegeta%ije. ;sl.)0<. Redovno odstranjivanje dvogodinji! i trogodinji! grana e brzo
dovesti do znaajnog smanjenja nosee povrine. Rezidba rano tokom leta moe podstai
nepoeljni ponovni vegetativni porast i znaajno smanjiti %vetanje budueg roda.
reporuljivo je letnju rezidbu obaviti u avgustu. 1 ovo vreme se najbolje kontrolie
bujnost, a dovoljno je kasno da se izbegne ponovni vegetativni porast i smanjenje
%vetanja. 1 isto vreme, ovo je pravi momenat da na uklanjanje preteranog zasenjivanja i
bujnog nepoeljnog porasta na vr!ovima stabala plodovi odreaguju dobrom bojom.