Organ sluha

Buka u ivotnoj sredini 2006

Presek organa sluha
U

n
a

k
o
l
j
k
a
Sluni kanal
Bubna opna
Nakovanj
eki
Uzengija
Pu
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Kako funkcionie organ sluha?
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Spoljanje uvo (1)
U

n
a

k
o
l
j
k
a
Sluni kanal
Bubna opna
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Spoljanje uvo (2)
U

n
a

k
o
l
j
k
a
Osnovne funkcije:
prikupljanje zvune energije na ulazu u
sluni kanal i usmeravanje ka slunom
kanalu
bolja orijentacija u prostoru
sakupljanje i prenos zvunih oscilacija
kotanim putem do unutranjeg uva
spreavanje povratnog dejstva
sopstvenog glasa
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Spoljanje uvo (3)
Bubna opna Una koljka
Osnovne karakteristike slunog kanala:
duina 25 do 27mm, popreni presek povrine 30 do
35mm
2
zajedno sa unom koljkom
ini sklop slian levku sa
rezonatorkim osobinama
pojaava zvuk na srednjim i
visokim frekvencijama
rezonantna frekvencija na
3.5kHz sa pojaanjem od 10dB
kroz kanal se prostiru
longitudinalni talasi
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Spoljanje uvo (4)
Bubna opna
Osnovna namena:
prijem, transformacija i prenos
zvune enrgije iz spoljanjeg
uva ka srednjem uvu
Osnovne karakteristike bubne
opne:
eliptina membrana
debljine oko 0.1mm
vea osa elipse 1cm, manja
osa 0.85cm
rezonantna frekvencija
izmeu 1.2kHz 1.4kHz
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Srednje uvo (1)
Bubna opna
eki
Nakovanj
Uzengija
Ovalni prozor
Eustahijeva cev
Slui za izjednaavanje
statikog pritiska
unutranjeg i
spoljanjeg uva na
nivou atmosferskog
pritiska
Duga je oko 3 cm,
preseka oko 0.5 do 0.1
cm
2
.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Srednje uvo (2)
Osnovna namena srednjeg uva je
verodostojni prenos i pojaanje zvunog signala iz
slunog kanala do unutranjeg uva,
zatita za osetljive delove unutranjeg uva od naglog
prodiranja zvunih oscilacija visokog intenziteta.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Srednje uvo (3)
Bubna opna
Ovalni prozor
Sistem slunih koica premouje upljinu srednjeg uva,
povezuje bubnu opnu i ovalni prozor i vri prilagoenje male
impedanse vazduha u slunom kanalu i velike impedanse
lifne tenosti u srednjem uvu, ime se obezbeuje potpun
prenos zvune energije.
Rezonatna frekvencija
sistema slunih koica
iznosi 1.2kHz.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Srednje uvo (4)
Prva sluna koica, eki (m=23mg, l=6mm), spojena je sa
sredinom bubne opne pa se sa njom zajedno pokree usled
zvunih oscilacija u slunom kanalu.
Uzengija je povezana sa
ovalnim prozorom, to
omoguuje prenos energ-
ije do unutranjeg uva.
Oscilacije ekia prenose se na drugu slunu koicu,
nakovanj (m=27mg, l=7mm), koja je povezana sa treom
slunom koicom, uzengijom (m=2.5mg, l=4mm).
Bubna
opna
Ovalni
prozor
eki Nakovanj
Uzengija
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Srednje uvo (5)
Na frekvenciji 100Hz, zvuni pritisak u unutranjem uvu je
10 puta vei od zvunog pritiska na bubnoj opni (na
frekvenciji izmeu 200 i 2400Hz pojaanje iznosi 15 puta)
Mehanika sila sa bubne opne se poveava putem slunih
koica izmeu 35 i 80 puta. Veliko pojaanje potie od
odnosa povrine bubne i povrine ovalnog prozora
(3:80mm
2
).
Bubna
opna
Ovalni
prozor
eki Nakovanj
Uzengija
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Unutranje uvo (1)
Uzengija sa ovalnim
prozorom
Okrugli prozor
Pu Sluni ivac
Vestibularni organ
Sistem malih kesica i kanala
gde je smeten sistem za
ravnoteu. Nije znatnije
povezan sa prenosom
zvune energije
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Unutranje uvo (2)
Pu (kohlea) je kotani kanal, debljine 1-2mm, duine 32-
35mm, savijen 2.5 puta u obliku puastog tela, okruglog je
poprenog preseka prenika koji se od 3.3cm
2
na poetku
suava idui prema kraju.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Unutranje uvo (3)
Skala vestibuli
Rajsnerova membrana
Skala media
Kortijevi organi
Bazilarna membrana
Skala timpani
Helikotrema
Uzengija
Kanal je podeljen po celoj duini bazilarnom i Rajsnerovom
membranom, na tri dela: skala vestibuli, skala timpani i skala
media. Na vrhu kanala se nalazi otvor, helikotrema, koji spaja
donji i gornji kanal koji hidrodinamiki funkcionie kao jedan
(Rajsnerova membrana veoma tanka).
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Unutranje uvo (4)
Iznad bazilarne membrane nalazi se sam
pretvara, Cortijev organ, koji se sastoji od
oko 23500 elija. Iz svake elije vire po tri
dlaice u kojima se nalaze zavreci akustikih
nerava koji vode do mozga.
Tektorijalna membrana Kortijev organ
elije Kortijevog organa
Akustiki nerv
N
e
u
r
o
n
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Unutranje uvo (5)
Neposredno iznad elija nalazi se tektorijalna
membrana koja uzrokuje savijanje dlaica
kada se pomera bazilarna membrana.
Savijanje dlaica transformie pomeranje
estica u nervne (elektrine) impulse koji se
preko nervnog snopa prenose brzinom od
30m/s do mozga koji ih analizira.
Tektorijalna membrana Kortijev organ
elije Kortijevog organa
Akustiki nerv
N
e
u
r
o
n
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Prenoenje zvuka (1)
Zvuni talasi
udaraju na bubnu
opnu i ona vibrira
1.
Slune koice
vibriraju
2.
Uzengija se
kree u ovalnom
prozoru
3.
Zvuni talasi se
prenose uz skalu
vestibuli preko
perilimfe
4.
Zvuk visokih
frekvencija deluje na
poetak bazilarne
membrane a zvuk
niskih frekvencija na
vrh membrane.
5.
Pokretanje Rajsnerove i
bazilarne membrane
stimulira elije Kortijevog
organa i stvara impulse u
slunom nervu koji se
prenose do mozga.
Talasi se prenose
preko perilimfe
skale timpani ka
okruglom prozoru.
7.
Talasi preneti kroz tenosti
izazivaju pokretanje membrane
okruglog prozora u suprotnom
smeru pokretima uzengije.
8.
Talasi se preko elastine
bazilarne membrane prenose
sa skale vestibuli na skalu
timpani a kod jako dubokih
tonova i preko helikotreme na
vrhu pua
6.
Generisanje impulsa zavisi od
veliine pomeraja bazilarne
membrane, odnosno jaine
signala, dok frekvencija
signala odreuje broj impulsa
koji generie jedna elija.
eliji treba 1 do 3ms da se
osposobi za novo okidanje,
tako da iznad 500Hz broj
impulsa ne raste srazmerno
frekvenciji, pa je potrebna
dodatna informacija mozgu za
zakljuivanje o frekvenciji.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
talas od
ovalnog prozora
talas ka
okruglom prozoru
Bazilarna
membrana
Kortijev organ
Rajsnerova
membrana
skala
timpani
skala
vestibuli
skala
medija
helikoterma
Ganglion
S
l
u

n
i

n
e
r
v
Prenoenje zvuka (2)
Putevi prenoenja
zvuka kroz kohleu
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Raspodela energije (1)
Bazilarna membrana je na poetnom delu tanka, kruta i
zategnuta, a na kraju je debela i elastina. Zato e visoke
frekvencije izazvati najvee pomeraje na poetnom, a niske
na zavrnom delu membrane.
Maksimalni pomeraj bazilarne
membrane javlja se na
razliitim mestima za razliite
frekvencije pobudnog signala.
Maksimalna amplituda pomera
se ka ovalnom prozoru za vie
frekvencije.
bazilarna membrana
scala vestibuli
scala timpani
ovalni prozor
okrugli prozor
bubna
opna
nakovanj
uzengija
~eki}
helicoterma
rastojanje du` membrane
rastojanje du` membrane
pomeraj
membrane
bazilarna membrana
scala vestibuli
scala timpani
ovalni prozor
okrugli prozor
bubna
opna
nakovanj
uzengija
~eki}
helicoterma
rastojanje du` membrane
rastojanje du` membrane
pomeraj
membrane
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Raspodela energije (2)
Na ovaj nain se kompleksni zvuni signal prostorno razlae
u sinusne komponente (spektralni analizator) ime se daje
dodatna informacija mozgu o frekvenciji signala
Meutim, bazilarna membrana ne osciluje samo na mestu
maksimalne pobude, ve se oscilovanje protee na ire
podruje ija irina zavisi kako od jaine signala tako i od
frekvencije.
f [Hz]
rastojanje od ovalnog prozora
Za visoke frekvencije osciluje samo deo membrane blizu
ovalnog prozora, dok za niske frekvencije osciluje cela
membrana. Energija zvuka na niskim frekvencijama
rasporeena je po celoj duini membrane, dok se energija
visokim frekvencijama koncentrie u delu membrane blizu
ovalnog prozora.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Prenos i obrada zvunih informacija
rastojanje du membrane
spoljanje uvo
unutranje uvo
srednje
uvo
sluni kanal
membrana
bubne opne
zvuk
mozak
bazilarna membrana
scala timpani
scala vestibuli
uzengija
helicoterma
ovalni prozor
miii
ematski prikaz prenosa i obrade zvunih informacija
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Frekvencijski opseg zvunih signala koje generiu razliiti
izvori zvuka pokriva veoma iroko frekvencijsko podruje:
infrazvuk, f<20Hz
Frekvencijski opseg ujnosti
ujni zvuk, 20Hz<f<20kHz
ultrazvuk, f>20kHz
Frekvencijski opseg
ujnosti ljudskog uha
iznosi od 20Hz do
20kHz. Mlae osobe
mogu uti, ponekad,
frekvencije vee od
20kHz, dok osobe starije
od 50 godina retko uju
frekvencije vee od
15kHz, a ponekad i ne
vee od 10kHz.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Dinamiki opseg ujnosti (1)
Zahvaljujui velikom dinamikom opsegu ljudsko uho moe
da registruje zvune signale u opsegu od praga ujnosti do
praga bola.
Prag ujnosti predstavlja najnii zvuni pritisak (intenzitet
zvuka) koji ljudsko uvo moe da registruje. Prag ujnosti
zavisi od frekvencije i predstavlja se krivom praga ujnosti.
Prag ujnosti na
1000Hz ima vrednosti:
Pa 20 Pa 10 2
5
0
= =

p
2 12
0
W/m 10

= I
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Dinamiki opseg ujnosti (2)
Na ostalim frekvencijama prag ujnosti zavisi od frekvencije.
Na niskim frekvencijama pobuuje se cela bazilarna
membrana pa je potrebna vea energija za njeno
pokretanje, tako da je prag ujnosti vii.
Na viim frekvenci-
jama pobuuje se
samo deo membra-
ne i manji deo ene-
rgije je moe pokre-
nuti, tako da je prag
ujnosti nii, izuzev
na veoma visokim
frekvencijama.
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Dinamiki opseg ujnosti (3)
Prag bola predstavlja najvii zvuni pritisak (intenzitet zvuka)
koji ljudsko uvo moe da registruje a da ne doe do oteenja
organa sluha i neprijatnog oseaja bola. Prag bola zavisi od
frekvencije i predstavlja se krivom praga bola.
Prag bola na 1000Hz
ima vrednost za zvuni
pritisak koja je za 10
6
puta (za intenzitet
zvuka 10
12
) vea od
praga ujnosti:
Pa 20 = p
2
W/m 1 = I
Organ sluha
Buka u ivotnoj sredini 2006
Dinamiki opseg ujnosti (4)
Dinamiki opseg ujnosti ljudskog uha na 1kHz iznosi:
Pa 20 10 2
5
) ( =

p
2 12
W/m 1 10 ) ( =

I