102 VERSKE TEME

Mi nismo stvorili nebesa i Zemlju i ono

to je izmeu njih da bismo se igrali.
Mi smi ih stvorili sa ciljem, ali veina
ovih ne zna.
44:38-39
Stvaranje nebesa i Zemlje, smena noi i
dana, laa koja morem plovi s korisnim to-
varom za ljude, kia koju Allah puta s neba
pa tako u ivot vraa zemlju nakon mrtvila
njezina po kojoj je rasejao svakojaka iva
bia, promena vetrova, oblaci koji izmeu ne-
ba i Zemlje lebde doista su dokazi za one
koji imaju pameti.
2:164
O
bjava asnog Kurana, izmeu os-
talog, poziva ljude da razmiljaju.
Kuran ponire u mnoge znakove Boga u
prirodi, oko nas i u nama, sa tenjom da
onima koji razmiljaju usadi oseaj stra-
hopotovanja prema naem Gospodaru.
Zaista je neverovatno da se, u Kuranu ob-
javljenom izmeu 610632. godine, nala-
ze znanja koja su otkrivena tek mnogo
vekova kasnije. Jedino objanjenje te poja-
ve je njegovo Boansko poreklo. Musli-
mani veruju da je Kuran, objavljen na
arapskom jeziku, Boija re. Ispravno ra-
zumevanje Boije knjige, prema tome, za-
hteva i poznavanje nauke. Njegova svrha
nije da objasni nauku, ve da ohrabri o-
veka da razmilja o procesu stvaranja i
veliini Svemogueg.
Pre nego to nastavimo, neophodno je
da napravimo jasnu razliku izmeu astro-
nomije i astrologije, jer mnogi ljudi su
zbunjeni i misle da ova dva termina ima-
ju isto znaenje. Meutim, ovi pojmovi
su veoma daleko jedan od drugog. Astro-
nomija je nauka i halal (dozvoljena), dok
je astrologija pseudonauka i haram (zabra-
njena). Astronomija prouava nebeska pro-
stranstva sa ciljem da objasni osnovne
principe koji se tiu osobina planeta, zve-
zda, galaksija i univerzuma. Astrologija
tvrdi da moe da predvidi sudbinu o-
veka na osnovu uticaja koje planete imaju
na njegov ivot. Do dananjeg dana nije
bilo neslaganja izmeu otkria u astrono-
miji i Kurana.
Kuran i nauka
Uloga astronomije u islamu
dr irin Hake-Kopilah (Shirin Haque-Copilah)
Strana manuskripta iz kolekcije u arhivima
Kandili opservatorije u Istambulu
Vol. 21 N
o
59 GODINA 2010 103
U Kuranu su zastupljene mnoge na-
une discipline kao to su npr., geologija,
biologija, ljudska reprodukcija i astrono-
mija. Ovde emo razmotriti ulogu astro-
nomije u islamu na osnovu injenica, a ne
hipoteza. Hipoteze su subjektivne prirode
i podlone promenama. Sa druge strane,
posmatrani fenomen je injenica i ne mo-
e se promeniti, ali kasnije moe doi do
njegove razrade i detaljnijeg objanjenja.
Na ovom mestu se neemo baviti spe-
kulativnom astronomijom, jer ne moemo
sve da razumemo, i neki fenomeni i poj mo-
vi e ostati u obliku pretpostavljenih mo-
de la. Treba imati na umu da hiljadu ekspe-
rimenata nije dovoljno da dokae ispravnost
neke hipoteze, ali dovoljan je samo jedan
da je opovrgne. Razumevajui osnovne prin-
cipe na kojima je zasnovano savreno funk-
cionisanje univerzuma, po veava se oseaj
strahopotovanja prema Onome Koji ga je
stvorio. Koristei se na ukom, vernici mogu
da obogate i prodube veru u Stvoritelja.
Ako ijedna religija poziva oveka da
prouava nebesa, onda je to islam. Odatle
je razumevanje astronomije od velike va-
nosti za razumevanje islama. Islam pred-
njai meu religijama koje pominju nebo,
Sunce i Mesec za odreivanje vremena i
kalendara. Bog je stvorio ovaj zadivljujui
univerzum u kojem ivimo, i poziva nas
da to shvatimo kako bi bolje cenili veru i
imali jaa ubeenja koja su zasnovana na
zdravom razumu. Po Boijim i po zako-
nima fzike, mi smo zalepljeni za pla-
netu Zemlju, ali Svemogui nam je po-
dario oi da njima gledamo i ono to
prevazilazi zemaljski prostor.
Sigurno, to su znakovi svemogunosti
naeg Stvoritelja.
Gospodar va je Allah, Koji je nebesa i
Zemlju u est vremenskih razdoblja stvorio, a
onda svemirom zagospodario; On tamom noi
prekriva dan, koja ga u stopu prati, a Sunce i
Mesec i zvezde se pokoravaju Njegovoj volji.
Samo On stvara i upravlja! Uzvien neka je
Allah, Gospodar svetova!
7:54
On ini da se noi i danom koristite, i Sun-
cem i Mesecom, a zvezde su volji Njegovoj
potinjene, to su, uisitnu, dokazi za ljude
koji pameti imaju.
16:12
Astronomija u Kuranu
Zastanite na trenutak i zamislite kris-
talno isto i svetlucavo nono nebo nad
Arabijom, kako oveanstvu pokazuje put.
On vam je stvorio zvezde da se po njima
u mraku upravljate, na kopnu i moru. Mi po-
tanko objanjavamo znamenja Naa ljudima
koji znaju.
6:97
...i putokaze, a i po zvezdama se oni up-
ravljaju.
16:16
Ako ovek naui da prepoznaje sa-
zvea i zvezde na nebu, ma gde se na-
lazio, nikada se ne moe izgubiti. Zvezde
su zaista vodilje na nonom nebu. Ako bi
nou pogledali u nebo i prepoznali zvez de,
na osnovu njih, mogli bi da odredite geo-
grafsku irinu i pravac severa. Moete da
znate i koje je doba godine iako ne mate
kalendar. Mlaak i zvezde su reli gijski
simboli u islamu. Mesec igra naj vaniju
ulogu u odreivanju vremena me u mu-
slimanima. Lunarni kalendar je jedan od
najstarijih.
Pitaju te o mlaacima. Reci: Oni su lju-
dima oznake o vremenu i za hadiluk. Ne is-
kazuje se estitost u tome da sa zadnje strane
u kue ulazite, nego je estitost u tome da se
Allaha bojite, da biste postigli ono to elite.
2:189
104 VERSKE TEME
On ini da zora svie, On je no odredio
za poinak, a Sunce i Mesec za raunanje vre-
mena; to je odredba Silnoga, Sveznajueg.
6:96
On je Sunce izvorom svetlosti uinio, a
Mesec sjajnim i poloaje mu odredio da biste
znali broj godina i raunanje. Allah je to
mudro stvorio. On potanko izlae dokaze
ljudima koji razumeju.
10:5
Allah je nebesa, vidite ih, bez stubova po di-
gao, i onda svemirom zavladao, i Sunce i Me-
sec potinio, svako se kree do roka odre enog;
On upravlja svim i potanko izlae do kaze da bis-
te se uverili da ete pred Gospodara svoga stati.
13:2
Treba ukazati na neto interesantno.
Kuran se obraa nebu i zemlji u mnoini.
Jedno od skoranjih otkria u astronomiji
bilo je to da postoje i drugi svetovi kao
to je na. Godine 1995. otkrivena je prva
planeta izvan naeg sunevog sistema. Do
danas je otkriveno nekoliko stotina pla-
neta izvan solarnog sistema.
Allah je sedam nebesa i isto toliko zemalja
stvorio; Njegovo nareenje na sve se njih od-
nosi, a nek znate da je Allah Kadar sve i da
Allah znanjem Svojim sve obuhvata!
65:12
Kuran na razliite naine upuuje na
Mesec i Sunce. Sunce se predstavlja kao
sirad svetlost i zia svetlo koja po-
stoji samo po sebi. Mesec se opisuje kao
nur prenesena svetlost. Ovi opisi su
veoma precizni, jer Sunce je zvezda koja
isijava sopstvenu svetlost kao posledicu
nuklearnih procesa na njenoj povrini, a
Mesec samo refektuje sunevu svetlost.
...i na njima Mesec svetlim dao, a Sunce
svetiljkom uinio?
71:16
U veme kada je objavljen Kuran, ve-
rovalo se da je Zemlja nepomina i da se
Sunce okree oko nje. Na neki nain to je
delovalo logino. oveiji ego je bio vei
od univerzuma, i bilo mu je lake da po-
veruje da ivi u centru kosmosa. Tek u
16. veku, Kopernik je dokazao da nije
tako, ve da Zemlja krui oko Sunca. Na-
uka, a posebno astronomija, osuivane su
od strane katolike crkve u 16. i 17. veku.

I no i dan Njegovo su delo, i Sunce i Me-
sec, i svi oni nebeskim svodom plove.
21:33
I Mesecu smo odredili poloaj; i on se uvek
ponovo kree kao stari savijeni palmin prut.
Nit Sunce moe Mesec dostii nit no dan
prestii, svi oni u svemiru plove.
36:39-40
Ovi ajeti dobijaju pun smisao kada se
posmatraju na nivou galaksije. Galaksija
se satoji od miliona zvezda. Galaksija po-
put naeg Mlenog puta je spiralnog obli-
ka i rotira. Zvezde se kreu po ustaljenim
orbitama dok plutaju po galaksiji. One se
meusobno prestiu jer u rotirajuoj
spiralnoj strukturi, spoljanji slojevi se
okreu veom brzinom od unutranjih, pa
tako i zvezde, koje se nalaze u perifernim
delovima, imaju veu brzinu kretanja. Mo-
derna nauka je spiralnu strukturu galak-
sije otkrila tek u 20. veku, jer je nama, koji
se nalazimo unutar tog sistema, teko da
uoimo njegov oblik.
U kosmosu vlada savreno ureen si-
stem, a ne haos. Zemlja i Mesec se kreu
po svojim orbitama i njihova putanja nam
je poznata. Dokazano je, da ako bi makar
jedna planeta nestala iz solarnog sistema,
on vie ne bi bio stabilan. Pojava kometa
moe da se predvidi na osnovu zakona f-
zike i Boijih zakona. ovek zapravo mo-
e samo da otkrije ono to ve postoji. Uni-
verzum je predvidljiv u svojoj egzistenciji
Vol. 21 N
o
59 GODINA 2010 105
jer je svaki njegov deo bezuslovno poti-
njen Bogu, za razliku od ljudi kojima je
data slobodna volja. Jedino to Bog treba
da kae je neka bude.
Zatim se nebeskim visinama uputio dok je
nebo jo maglina bilo, pa njemu i Zemlji re-
kao: Pojavite se milom ili silom! Pojav-
ljujemo se drage volje! odgovorili su.
41:11
Vano je napomenuti da fzika ne mo-
e da se vrati na poetak vremena, ve je-
dino blizu tog trenutka. Razumevanje f-
zike univerzuma poinje za vremensku
vrednost t = 10
43
s, tj. u 0,000.000.000.000.
000.000.000.000.000.000.000.000.000.000.1
delu sekunde. Mi sada znamo da se na
poetku univerzum sastojao od meavine
gasova vodonika i helijuma, da su neki
delovi bili neto nie temperature i gui
od ostalih toplijih delova. Ti hladniji de-
lovi postali su galaksije koje sada broje
mnotvo zvezda. Ovo je otkriveno polovi-
nom 20. veka, a u Kuranu objavljenom
pre mnogo vekova, to se navodi jasno kao
dan. Trebalo bi ponovo razmotriti i kon-
cept vremena. Nama odgovara da jedna
sekunda bude jedinica merenja vremena,
ali moemo da koristimo i atomske a-
sovnike za merenje vremena koji rade sa
preciznou od 10. do 12. dela sekunde.
Atomski sat je vrsta sata koji koristi stan-
dardnu rezonantnu frekvenciju atoma kao
broja. Ako bi dva ovakva ureaja para-
lelno merila vreme, nakon 6.000 godina
razlika u merenji bi iznosila ne vie od
jedne sekunde! U ovome se nalaze Boiji
znakovi!
Edvin Habl je 1926. godine otkrio da se
univerzum iri, a druge galaksije uda lja-
vaju od naeg Mlenog puta. U pro losti,
etiri planetarna dijagrama (levo) i dijagram nebeskih sfera (desno)
(persijski astronomski spis nepoznatog autora;
ovaj primerak uradio je doktor medicine Sadrudin al-Mutatabib, 7. novembra 1552)
106 VERSKE TEME
i time zadrao statiku karakteristiku uni-
verzuma! Kasnije, kada je Habl dokazao
da se univerzum iri, on je ovo modif-
kovao.
Mi smo nebo moi Svojoj sazdali, i Mi ga,
uistinu, irimo.
51: 47
Doprinos islamskih naunika
razvoju astronomije
Prvi ajet koji je objavljen poslaniku Mu-
hamedu (mir neka je sa njim) upuuje o-
veka na sticanje znanja:
itaj, u ime Gospodara tvoga Koji stvara,
stvara oveka od ugruka!
itaj, Plemenit je Gospodar tvoj,
Koji pouava peru,
Koji oveka pouava onome to ne zna.
96:1-5
Mnoge kuranske sure poinju astro-
nomskim pojmovima:
Tako mi neba i Danice!
A zna li ti ta je Danica?
Zvezda blistava!
86:1-3
Tako mi Sunca i svetla njegova,
i Meseca kada ga prati,
i dana kada ga vidljivim uini,
i noi kada ga zakloni,
i neba i Onoga Koji ga sazda.
91:1-5
Tako mi noi kada tmine razastre,
i dana kad svane.
92:1-2
Naa je moralna obaveza da proua va-
mo astronomiju! itajui navode iz Kurana,
deluje logino da za razvoj astro nomije,
na prvom mestu, budu zasluni islamski
naunici. Tako je i bilo, u ranim godinama
islama. Treba naglasiti da su muslimani
Prednja strana (gore) i poleina (dole) islamskog
astrolana (Whipple Museum). Astrolab je potpisan
Husain b. Ali i datiran 1309/10 AD. Napravljen je od
mesinga i verovatno je severnoafrikog porekla.
koncept univerzuma koji se iri, bio je
toliko nepojmljiv da je izazvao uvenu
zbrku u radu Alberta Ajntajna. Po njego-
vim proraunima, univerzum bi trebao
da se iri, ali to je delovalo tako bizarno
da je on uveo konstantu u svoju jednainu
Vol. 21 N
o
59 GODINA 2010 107
bili ti koji su razdvojili nauku astronomi-
ju, od pseudonauke astrologije. Doprinosi
islamskih astronoma razvoju nauke direkt-
no su uticali i na razvoj ma tematike i f-
zike, neophodnih za njeno prouavanje.
Islamski naunici su prevodili grke
tekstove na arapski jezik i sastavaljali en-
ciklopedije. Kada je Evropa izala iz mra-
nog srednjeg veka, nauka je koristila
upravo te arapske prevode. Imena zvezda
nisu prevoena na evropske jezike ve su
preuzimana u izvornom obliku, pa i da-
nas imaju arapsko poreklo, kao npr. Al-
dabaran (Alpha Tauri) ili Deneb (Alpha
Cygn). U katalogu imenovanih zvezda,
od njih 250 vie od 140 ima arapsko po-
reklo. Islamski naunici mnoga astro-
nomska opaanja i merenja beleili su u
tablicama koje se zovu zid. Neke od naj-
poznatijih su tablice Ma'muna iz Bagda-
da, hakimitske iz Kaira1 toledanske tabli-
ce
2
, tablice Ulug-bega iz Samarkanda
3
.
Merenja koja su zabeleena u pomenutim
tablicama imala su znaajan uticaj na raz-
voj astronomije na Zapadu sve do vre-
mena Tiha Brahe
4
.
U astronomiji muslimani su objedinili
znanja iz Indije, Persije, stare Grke i sa
Bliskog istoka. Planetarnu teoriju na la-
tinizovanom arapskom, al-kitabu-l-mijisti,
Ptolomejev Almagest, prouavali su i
na njega davali komentare mnogi islam-
ski astronomi i sa Istoka i sa Zapada. Pto-
lomejev kosmos imao je Zemlju sfernog
oblika u centru, koja se ne pokree. Ta-
koe, zvezde su statine i na fksnoj uda-
ljenosti od Zemlje koja je toliko mala, da
se moe predstaviti kao matematika ta-
ka. Najvei kritiar ovog geocentrinog
modela u 13. veku bio je Nasirudin Tusi
sa svojim studentima, a posebno se iz-
dvajao Kutbudin irazi.
Prva znaajna astronomska opserva-
torija bila je Maraga u Persiji, koju je al-
-Tusi osnovao 1259. godine. Sve kasnije
evropske opservatorije bile su graene po
njenom uzoru. Opservatorija i kola u
Maragi nastale su usled protivljenja Pto-
lomejevoj astronomiji. Njenu tradiciju ka-
snije su nastavili astronomi iz damije u
Damasku i opservatorije u Samarkandu.
Muslimani su, takoe, usavrili astrolab,
najpoznatiji astronomski instrument koji
je korien za odreivanje poloaja Sunca,
Meseca, planeta i zvezda, odreivanje lo-
kalnog vremena na osnovu poznavanja
geografske irine i obrnuto. Mehaniki
astronomski asovnici konstruisani su pod
uticajem astrolaba koje je usavrio Ibn
Samh
5
, i mogu se smatrati preteama me-
hanikih asovnika.
Muslimani su koristili svoja znanja iz
astronomije za precizno odreivanje vre-
mena, pravljenje kalendara i godinjaka
almanaha (al-mankh). Najprecizniji so-
larni kalendar koji je do danas sastavljen
je delali iz 12. veka, uraen po uputstvima
Omera Hajjama. On se i danas koristi u
Iranu i Afganistanu.
Na polju matematike, muslimani su
objedinili dostignua iz stare Grke i In-
dije. Prvi veliki islamski matematiar bio
je Havarizmi
6
koji je iveo u 9. veku i na-
pisao je Raspravu o aritmetici, koja je do-
nela arapske cifre u zapadni svet. On je,
takoe, i autor prve knjige o algebri. Sam
termin, algebra (al-jabr), dolazi od naslova
Havarizmijeve knjige Kirah al-jabr wal-
-muqabalah. Abu Kamil al-uda prvi je
prihvatio iracionalne brojeve u obliku kva-
dratnog korena, treeg i etvrtog korena,
uveo je koefcijente u jednaine. Vrhunac
u prouavanju dostigao je Hajjam koji je
za kvadratne jednaine davao aritmetiko
i geometrijsko reenje. Jednaine treeg
stepena reavao je geometrijskim putem
pomoi prodora konusnih tela. Braa Ba-
nu Musa, koji su iveli u 9. veku, bili su
prvi istaknuti matematiari na polju geo-
metrije. Njihov savremenik, Sabit ibn Ku-
ra, postavio je osnove integrala u mate-
matikoj analizi. Islamski naunici razvili
108 VERSKE TEME
su i trigonometriju koji je al-Biruni izdvo-
jio kao posebnu granu matematike. Mate-
matika analiza, trigonometrija i geomet-
rija su temelji za reavanje problema
astronomskih prorauna.
Drugi islamski matematiari kao to
su Hajjam i al-Tusi prouavali su euklid-
sku geometriju. Matematiari poput al-Ba-
tanija, Abul-Vafa, Ibn Junusa i Ibn al-Hej-
sama razvili su sfernu geometriju. Euklidska
i sferna geometrija su osnova za proua-
vanje sveukupne geometrije univerzuma
i kosmologije.
Dela Ibn Sine, Abul-Barakat al-Bag-
dadija, Ibn Bade i drugih, dovela su do
razvoja ideje o sili i fzikim principima
koji se odnose na kretanje tela u astron-
omiji. Jo jedna oblast znaajna je za ra-
zvoj astronomije, a to je optika. Ureaji
za posmatranje nebeskih tela, kao to su
teleskopi, sastavljeni su od soiva i ogle-
dala. Knjiga Ibn al-Hejsama koji je iveo
u 11. veku, Kitab al-manazir, (lat. Alha-
zen), bila je poznata na Zapadu pod nazi-
vom Leksikon optike. On je prouavao
osobine soiva, otkrio je mranu komoru
(camera obscura), ispravno je objasnio pro-
ces vida, prouavao strukturu oka, i po
prvi put objasnio zato Sunce i Mesec de-
luju vei na horizontu (gui slojevi atmo-
sfere na horizontu ponaaju se kao uveli-
avajue staklo). Dva veka kasnije, razvoj
optike nastavili su Kutbudin irazi, koji
je prvi dao tano objanjenje o fenomenu
duge, i al-Din al-Farisi.
Muhamed ibn Dabir al-Batani, jedan
od najveih astronoma u istoriji, pie:
Astronomija je dobila zaslueno me-
sto meu drugim na ukama, jer neizmerno
pomae ljudima da raunaju godine i me-
sece, odreuju tano vreme i smenu godi-
njih doba, produa vanje i skraivanje
trajanja dana i noi, poziciju i pomraenje
Sunca i Meseca i kre tanje planeta. Puno
toga moe se jo ot kriti posmatranjem i
prouavanjem to ne izbeno vodi do do-
kaza o znanju, veli ini, mudrosti i moi
naeg Stvoritelja.
U dananje
vreme, ast ro-
nom ska opa a-
nja i merenja u
islamskom sve tu
vre se preko
CFCO-a, (Dru-
tva za posma-
tranje mladog
meseca), osno-
vanog 1978. go-
dine i ICOP-a
(Islamskog pro-
jekta za posma-
Stranice iz
Kitab al-manazira,
Ibn al-Hejsama
datirano
ramazan 708
(februar/mart 1309)
Vol. 21 N
o
59 GODINA 2010 109
tranje mladog meseca). lanovi ovih or-
ganizacija su iz itavog sveta i njihov za-
datak je da uoe mlaak, ne samo da bi
se oznaio poetak i kraj ramazana, ve
da se ti podaci koriste tokom itave godi-
ne. Postoje brojne nesuglasice oko toga
da li su ove metode zastarele. Povodom
toga, poznati naunik, dr Taha Dabir al-
-Alvani, u svojoj knjizi Idtihad", navodi
sledee:
... kada je Poslanik uspostavio ovo
pravilo njegova namera nije bila da ljudi-
ma nametne neto to je teko. U to doba,
on se obraao nepismenim ljudima, i za
njih je najjednostavniji nain da odrede
poetak meseca bila pojava mlaaka, koji
se moe videti golim okom. Oni nisu ima-
li druga sredstva, a Bog ne eli da ih op-
tereti i da im nametne neto to je za njih
nemogue. Meutim, sada kada postoje
mnogo precizniji instrumenti za odrei-
vanje istih podataka i merenja, bilo bi
nazadno i neprihvatljivo da se koriste za-
starele metode. Poruka islama namenjena
je svim ljudima i za sva vremena, a ne
samo Arapima koji su iveli u prvom ve-
ku po hidri. Prema tome, ne treba se
drati bukvalnog znaenja, zanemarujui
faktor vremena. To su znakovi neprosve-
enosti jer onda nema ni prosvetljenja ni
progresa.
Poslanik Muhamed je rekao: Traite
znanje od kolevke do groba, iako uei
itavog ivota nikada neemo sve saznati
i razumeti.
U stvaranju nebesa i Zemlje i u izmeni
noi i dana su, zaista, znamenja za razumom
obdarene ,za one koje i stojei i sedei i leei
Allaha spominju i o stvaranju nebesa i Zemlje
razmiljaju. Gospodaru na, Ti nisi ovo uza-
lud stvorio; hvaljen Ti budi i sauvaj nas pat-
nje u vatri!
3:190-191
prevela
Nada Vujani
NAPOMENE:
1
Opservatorija na planini Mukatam, izgraena u
vreme Fatimida u Egiptu.
2
Toledanske tablice sastavio je arapski matematiar
i astronom iz Kordobe, Abu Ishak Ibrahim al-Zar-
kali (Ab Ishq Ibrhm, al-Zarql, lat. Azarqueil,
10281087), koje je Derard iz Kremone (11141187)
priredio na latinski i bile su najpreciznija zbirka
astronomskih podataka u Evropi tog doba.
3
Zj-i Sultn (pers: ) astronomske tablice
i spisak zvezda, zajedniki rad grupe musliman-
skih astronoma, meu kojima su bili Damid
al-K I Ali Kui, koje je 1437. naruio Ulug-beg
u Samarkandu. Medju najpasioniranije islamske as-
tronome ubraja se turski vladar Ulug beg koji je dao
da se godine 1420. u Samarkandu, u Uzbekistanu, sa-
gradi astronomska opservatorija, za to doba najsavre-
menija u svetu.
4
Tiho Braha (Tycho Brahe, 15461610) danski as-
tronom, astrolog i alhemiar, poznat po tome to
je osnovao prvu instituciju u rangu modernog
naunog instituta.
5
Roen u Kordobi, Andaluziji (dananja panija),
979. godine, umro u Granadi 1035. Ibn al-Samh,
poznat kao al-Muhandis (geometar), bio je poz-
nati matematiar i astronom u Andaluziji i ugle-
dan lan kole Maslame al-Madrtja u Kordobi.
Zbog politikih nemira Ibn al-Samh je pobegao u
Granadu gde je iveo do kraja ivota.
6
Slavni astronom i matematiar (783850), izumitelj
je decimalnog sistema, algoritama i algebre, a po-
sebno je poznat po svome uspehu na podruju
jednaina drugog stepena. Sluei se onim to je
u Indiji ve bilo poznato drevnim civilizacijama;
sabiranje, oduzimanje, mnoenje i deljenje, on je
ta znanja usavrio u formi algebre, ponudivi je
arapskom svetu i Evropi. Latinski prevodi nje-
govih dela pojavie se u Evropi tek u XII veku, a
pomenuemo samo neke. Dixit Algorizmi... (Al-
-Khawrizmi je kazao da...); De numero indorum
(Indijski brojevi); Liber Alchorizmi (Kavarizmi-
jeva knjiga); Algebra (Kitab al-jabr al-muqbala
(Knjiga o dodavanju i jednaenju).