1

Toplotne pumpe
Katedra za termotehniku
Prof. Dr Franc Kosi, dipl. ma. ing., fkosi@mas.bg.ac.rs, kabinet 134/3

LITERATURA:
Markoski M.: Rashladni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 2006.


Lekcija AT-4

4. TOPLOTNI IZVORI TP, TET I TOT II DEO

4.1 Geotermalne vode kao izvori toplote
ak i u sluajevima kada su temperature geotermalnih voda dovoljno visoke da se mogu
neposredno koristiti za potrebno grejanje datih objekata, moe biti svrsishodno, njihovo toplotno
iscrpljivanje zavriti pomou toplotnih pumpi. Kod uobiajenih poetnih temperatura tih voda, na taj
nain se poveava njihovo toplotno iskoriavanje i za 50 do 70 %.
Poto geotermalne vode esto imaju visok sadraj mineralnih primesa, pogodno je vraati
ih na isti vodonosni horizont sa koga su iscrpljene. Time se istovremeno titi okolina od zagaenja
(zasoljavanja), spreava se sleganje tla, a i produava se toplotno korienje dubinskih slojeva tla.
U zemljama gde za to postoje prirodne mogunosti, geotermalna energija se uspeno
koristi za grejanje objekata razne namene pomou toplotnih pumpi. Prema podacima u literaturi, u
Francuskoj je na taj nain, jo poetkom 80-tih godina, grejano vie od 500000 stanova.
Republika Srbija je bogata geotermalnim vodama. Meutim, njihovo sadanje korienje u
energetici je praktiki zanemarljivo, pa mu treba posvetiti dunu panju.

4.2 Vodovodska i kanalizaciona mrea kao toplotni izvori
Voda u vodovodskoj mrei ima priblino temperaturu sloja tla, u kome su ukopane cevi.
Ona se moe koristiti kao toplotni izvor ukoliko sniena temperatura vode, ne izaziva poveanje
trokova naknadnog grejanja te iste vode i ako se na neki drugi nain ne sniava njena upotrebna
vrednost.
Ukoliko sniena temperatura iscrpljene vode ne izaziva poremeaje i/ili ako je dalji put vode
kroz cevi mree do korisnika dovoljno veliki za toplotnu regeneraciju, voda iz vodovoda moe biti
idealan toplotni izvor. U svakom sluaju, treba preduzeti sigurne zatitne mere kako ne bi dolo do
bilo kakve kontaminacije vode u razmenjivaima toplote.
Kanalizacione vode su po svojoj temperaturi veoma pogodne za korienje, ali zahtevaju
izvesno preiavanje u talonicima i grubim filterima i specijalne razmenjivae toplote koji se
mogu jednostavno istiti i odravati u pogonu.
Razmenjivae toplote za iscrpljivanje kanalizacionih voda treba postavljati tamo gde su
temperature tih voda najvie, tj. pre njihovog meanja sa hladnijim i/ili zagaenijim vodama, koje
su manje pogodne za korienje. Ovo je posebno vano kada se u kanalizaciju isputaju vee
koliine tehnikih zagrejanih voda. Takoe je pogodnije, zbog zagaenosti i temperature,
iscrpljivanje tople kanalizacione vode u stambenim objektima izvriti pre njenog meanja sa drugim
kanalizacionim vodama.
2

U optem sluaju, pogodnost vodovodskih i kanalizacionih voda kao toplotnih izvora
zasniva se na tome to se postojee mree mogu koristiti kao besplatni razmenjivai toplote sa
tlom u kome su ukopane.

4.3 Toplotni akumulatori kao izvori toplote
Vremenska nesaglasnost izmeu potrebne i raspoloive izdanosti izvora moe se
prevladati korienjem akumulatora toplote ije dimenzije i cena bitno zavise od veliine i karaktera
te (obino cikline) nesaglasnosti. Ako je izvor neko postrojenje, duina ciklusa zavisi od reima
njegovog rada, a ako je izvor vezan za okolinu - onda se moe raunati sa dnevnim ili ak sa
godinjim ciklusima.
Pored ostalog, veliina akumulatora mnogo zavisi i od specifinog toplotnog kapaciteta
njegove ispune. Najbolje je kada se raspolae sa ispunom koja, uz druge prihvatljive karakteristike,
ima veliku zapreminsku toplotu topljenja na pogodnoj temperaturi. Investicije za akumulator se
mogu umanjiti povoljnom cenom ispune, ali i usavravanjem konstrukcije i tehnologije njegove
izrade. U tom cilju, esto se razmatraju nekonvencionalna, potpuno originalna reenja, specijalno
prilagoena konkretnim uslovima.
Ekonominost akumulatora se moe presudno poveati i njegovim eventualnim
vienamenskim korienjem. Voda npr. ima veliku toplotu smrzavanja, ali je temperatura
smrzavanja niska, tako da voda koja se smrzava nije posebno atraktivna ako se koristi samo kao
toplotni izvor. Meutim, akumulacija leda moe biti pogodna za pokrivanje toplotnog optereenja
klimatizacije leti. Zato kombinovano postrojenje, koje se sastoji od toplotne pumpe iji je ispariva
izveden kao generator leda, koji se akumulira tokom grejne sezone i troi za klimatizaciju leti,
moe, u odreenim sluajevima, biti opravdano. Ekonominost napred navedenog podrazumeva
jeftine generatore i akumulatore leda i znaajno moe biti poboljana ako se akumulator leda koji
se otapa koristi istovremeno i kao akumulator tehnike i/ili sanitarno ispravne vode.
Specijalni akumulatori toplote spregnuti sa Prijemnicima Suneve Energije (PSE ili solarni
kolektori) mogu ponekad bitno da utiu na poveanje mogunosti njihove primene.

4.3 Ravanski prijemnici suneve energije (PSE) kao toplotni izvor
Konstrukcija PSE
Ravanski PSE (sl. 4.1) se sastoji od ploe apsorbera (1) sa cevima (2) ili kanalima za
proticanje nosioca toplote ili rashladnog fluida (ako je ploa apsorbera istovremeno i ispariva
toplotne pumpe), izolacije (3) sa ramom i oplatom (4) sa zadnje strane i jednostrukim ili viestrukim
ostakljenjem (5) sa prednje strane (okrenute Suncu).
Ploa apsorbera moe biti siva (sa istim koeficijentom apsorpcije/emisije za sve talasne
duine) ili tako selektivna da ima visok koeficijent apsorpcije/emisije za zraenje na manjim
talasnim duinama, a nizak koeficijent apsorpcije/emisije na veim. Takva selektivnost je pogodna,
jer je dozraena energija Sunca (koje zrai kao crno telo efektivne temperature od oko
s
T 5780 K ) preteno kratkotalasna (KZS), pa ne smeta mnogo to e povrina ploe slabije
apsorbovati dugotalasno zraenje, kojeg je u dolaznom zraenju manje u odnosu na kratkotalasno;
sa druge strane, temperatura ploe apsorbera je obino u granicama od oko
A
T 280 400 K , pa
nema znaajnijeg uticaja to je koeficijent emisije veliki za kratkotalasno zraenje, jer ga ploa na
tim temperaturama slabo emituje.
3

1
2
5
4
3
D
Z
A
D
I
R
E
K
T
N
O

S
.

Z
R
(
K
Z
S
)
D
I
F
U
Z
N
O

S
.

Z
R
.
S

Sl. 4.1 Ravanski prijemnik suneve energije (PSE)
Ostakljenje PSE ispred ploe apsorbera je najee jednostruko, ree dvostruko; ono ima
viestruku ulogu:
Podie temperaturu vazduha i ometa njegovu konvekciju ispred ploe apsorbera, ime
se smanjuju njeni konvektivni gubici toplote;
Istovremeno, staklo proputa kratkotalasno sunevo zraenje ka apsorberu, a odbija i
apsorbuje niskotemperatursko (dugotalasno) zraenje apsorbera (DZA), od kojeg se
jedan deo, kao sopstveno dugotalasno zraenje stakla, vraa ka apsorberu. Time se
smanjuju radijacioni gubici toplote sa ploe apsorbera. Treba uoiti da se selektivnost
apsorbera i ostakljenje meusobno dopunjuju, jer staklo velikim delom vraa prethodno
smanjeno dugotalasno zraenje sa apsorbera.
Staklo, osim toga, titi plou apsorbera od zaprljanja, ime se odravaju njene poetne
radijacione karakteristike.

Pri izboru vrste stakla i konstruisanju rama PSE, treba imati u vidu termika naprezanja
stakla koja dostiu maksimum sa maksimalnom temperaturom apsorbera pri njegovom nultom
iscrpljivanju. Za taj sluaj treba preduzeti posebne mere zatite i protiv prekomernog porasta
pritiska u cevima ili kanalima u apsorberu. Mere zatite od smrzavanja nosioca toplote pri nonim
prekidima rada u toku zime se uvek podrazumevaju.
Izolacija smanjuje gubitke toplote sa zadnje strane PSE na praktiki zanemarljivu meru, a
zajedno sa oplatom i ramom daje krutost celom ureaju.

Toplotno i eksergetsko iscrpljivanje PSE
Bilans energije PSE je jednostavan: Apsobovana energija se jednim delom odvodi kao
iscrpak
A
q , a drugim delom pokriva gubitke toplote. Sa smanjivanjem protoka iscrpljivaa kroz
kanale apsorbera raste njegova ravnotena temperatura
A
T ; sa time rastu i gubici, tako da sa
potpunim prekidom iscrpljivanja (
A
q 0 = ), temperatura apsorbera dostie maksimalnu vrednost
Amax
T (tzv. temperatura nultog iscrpljivanja). Obrnuto, najvei iscrpak
Amax
q se postie kada je
temperatura apsorbera jednaka temperaturi okoline (
Amin ok
T T = ). Temperature apsorbera ispod
minimalne ili iznad maksimalne (
Amin A Amax
T T T > > ) su termodinamiki besmislene, zato to je za
4

njihovo odravanje potrebno troiti eksergiju (jer se svode na dovoenje toplote telu sa
temperaturom iznad, ili odvoenje toplote od tela sa temperaturom ispod temperature okoline).
Zavisnost iscrpljene toplote od ravnotene temperature apsorbera ( )
A A
q T moe da se
odredi rutinski, na osnovu bilansa toplote za apsorber i nije predmet ovog kursa. Ona je
predstavljena naelno na sl. 4.2: Vidi se da se najvie toplote moe iscrpsti kada je ploa na
temperaturi okoline
A ok
T T = .

b) a)
q
A
(T
A
)
T
A
q
Amax
e
xAmax
e
xA
(T
A
)
T
Amin
=T
ok
T
Aopt
T
Amax
e
xA
q
A
T
A
T
Aopt
T
Amax
e
xA
=0
q
A
=0
e
xA
=0
T
Amin
=T
ok
e
xAmax
q
Amax
s

Sl. 4.2 Iscrpljivanje PSE:
a)
A A
q T ;
xA A
e T dijagrami; b)
xA
e u T s dijagramu
Meutim, to samo po sebi ne znai nita, jer se iz okoline moe dobiti neogranieno mnogo
termodinamiki bezvredne toplote i bez primene PSE. Zato je, sa termodinamikog stanovita,
znaajna ne toliko sama iscrpljena toplota
A
q ve eksergija
xA
e te toplote

xA A A
e q = , (4.1)
gde je

A ok
A
A
T T
T

= . (4.2)
Za
A Amax
T T = je
A
q 0 = , pa je, prema (4.1),
xA
e 0 = ; za
A Amin ok
T T T = = takoe je
xA
e 0 = , jer je, prema (4.2),
A
0 = . Funkcija ( )
xA A
e T je pozitivna za
Amin A Amax
T T T < < i
unutar tog opsega dostie maksimum za
A Aopt
T T = .
Da bi se odredio eksergetski stepen korisnosti PSE, treba najpre odrediti raspoloivu
eksergiju koja od Sunca dolazi po 1 m
2
povrine ploe apsrbera. Poto dolazi sa toplotom
2
s
q [ kW m ] na efektivnoj temperaturi povrine sunca
s
T , ta eksergija iznosi

xs s s
e q = , (4.3)
gde je
s ok
s
s
T T
T

= ; obzirom na
s
T 5780 K i temperaturu okoline, koja pri korienju PSE kao
izvora toplote, iznosi obino
ok
T 270 290 K = , proizilazi da je
5


s
0,95 . (4.4)
Sada se za eksergetski stepen korisnosti, kao odnos ouvane eksergije iscrpka
xA
e prema
raspoloivoj, od Sunca dovedenoj, eksergiji
xs
e , dobija
xA A A A
exA eA
xs s s s
e q
e q



= = = , (4.5)
gde je

A
eA
s
q
q
= , (4.6)
energetski stepen korisnosti kolektora kao odnos iscrpljene energije prema raspoloivoj energiji.
I energetski
eA
, a pogotovu eksergetski stepen korisnosti
exA
najprostijeg neostakljenog
PSE sa sivim apsorberom su veoma mali; pri tome je
exAmax
0,03 za uobiajene vrednosti
2
s
q 1 kW m (upravno na suneve zrake) i koeficijentima emisije/apsorpcije 0,9 = = za sivi
apsorber.
Da bi se poboljale napred navedene loe performanse jednostavnih sivih neostakljenih
ravanskih PSE treba preduzeti mere, kako radi poveanja
A
q , tako i radi poviavanja ravnotene
temperature
A
T da bi se dobio porast
A
.
Poveanju
A
q doprinosi porast koliine apsorbovanog zraenja (koji je srazmeran
koeficijentu
s
apsorpcije za sunevo zraenje), a takoe i smanjenje gubitaka toplote zraenjem i
konvekcijom. Kao to je ve reeno, gubici od zraenja se smanjuju, kako smanjivanjem
sopstvenog zraenja apsorbera (smanjivanjem njegovog koeficijenta emisije
A
), tako i
postavljanjem ostakljenja koje vraa apsorberu deo energije njegovog sopstvenog zraenja.
Ostakljenje (jednostruko ili viestruko) slabo apsorbuje (dobro proputa) zraenje na malim
talasnim duinama, dok praktiki u celosti apsorbuje (ne proputa) dugotalasno zraenje. Ta
selektivna dijatermnost stakla je kljuna za postizanje tzv. efekta staklene bate. Ali, treba naglasiti
da je ukupni efekat poboljanja koji se postie istovremenom primenom selektivnog apsorbera i
ostakljenja manji od zbira njihovih pojedinanih efekata. Razlog tome je to, u odnosu na sivi,
selektivni apsorber emituje manje dugotalasnog zraenja, na kome bi se ostakljenje pokazalo
korisnim (koje bi ostakljenje moglo da apsorbuje i da ga delimino vrati apsorberu).
Meutim, ostakljenje ima nezamenljivu ulogu kao zatita apsorbera od zaprljanja koje bi
umanjilo njegovu selektivnost; istovremeno, svaki sloj ostakljenja dodaje jo po dva konvektivna
otpora i time smanjuje konvektivne gubitke povrine apsorbera.
Imajui u vidu da se moe postii odnos selektivnosti
5800 300
20 (indeksi ukazuju na
apsolutnu temperaturu u K tela na ije se zraenje odnose), primenjujui uz to optimalno
ostakljenje, procenjuje se da je, bez veih problema, mogue napraviti ravanski kolektor sa
exA
0,2 , prema (4.5), sa pripadajuim
eAopt
0,6 , prema (4.6).
Dodatne mogunost za poveanje
exA
prua primena sabirne optike (na bazi reflektora ili
soiva). Njen doprinos se ogleda prvenstveno preko poveavanja temperature
A
T apsorbera. Pri
tome treba imati u vidu ogranienja koja postavlja II Zakon termodinamike. PSE sa sabirnom
optikom (sa koncentratorima) su osetljiviji na greke u orijentaciji i zahtevaju pouzdan sistem za
praenje Sunca. Za razliku od njih ravanski PSE se mogu fiksno montirati sa usmerenjem koje je
6

optimalno, imajui u vidu kretanje Sunca u relevantnom periodu korienja PSE. U oba sluaja,
odstupanja u orijentaciji treba respektovati pri dimenzionisanju prijemne povrine apsorbera.

Sprega PSE sa TP, TET i TOT
Eksergija iscrpljena od PSE moe se koristiti za pogon toplotnog transformatora. Kada bi
on bio povratan, strategija korienja bi se svela, isto termodinamiki posmatrano, na odreivanje
Aopt
T i, zavisno od njenog odnosa prema temperaturi
g
T grejanog objekta, na izbor sniavajueg
ili poviavajueg
TOT, ili na neposredno korienje iscrpljene toplote, za sluaj kada je
Aopt
T =
g
T . Analize
esto pokazuju da je, u sluajevima kada je
Aopt
T >
g
T i kada vrednost |
Aopt
T
g
T | nije suvie
velika, bolje odstupiti od
Aopt
T i usvojiti
A
T =
g
T tj. za grejanje neposredno koristiti PSE, jer su
gubici, uzrokovani tolerisanom razlikom |
Aopt
T
g
T | manji od gubitaka koji bi nastali primenom
TOT ija je primena izbegnuta.
Meutim, inenjerski posmatrano, strategija korienja moe da sledi samo iz optimizacije
na osnovu eksergetskih stepena korisnosti i cena posmatranih PSE, TOT i TET. A priori se ne
mogu dati opte preporuke, ve se jedino moe tvrditi da se, kada su PSE jeftini u odnosu na TET i
TOT, moe tolerisati vee apsolutno odstupanje temperature iscrpljivanja
A
T od njene optimalne
vrednosti
Aopt
T .
Sprega PSE sa TP, TOT, TET ili generatorom apsorpcione rashladne maine (ARM) moe
biti pomou posrednika (nosioca toplote) ili direktna (neposredna) kada je apsorber PSE ujedno i
generator ARM: tada odgovarajua meavina rashladnog fluida i apsorbenta cirkulie kroz cevi,
odnosno kanale u ploi apsorbera PSE. Direktna sprega je termodinamiki superiorna, jer eliminie
nepovratnosti usled neizbenog dodatnog temperaturskog napora izmeu posrednika i rashladnog
fluida. Posebno su interesantni roll-bond apsorberi-isparivai (slini onima za kune hladnjake i
zamrzivae) sa selektivnim povrinskim slojem.
Jedan od glavnih nedostataka napred navedenog solarnog pogona je njegova
diskontinualna raspoloivost, kako zbog regularnih prekida tokom noi, tako i zbog stohastikih
prekida tokom dana (oblanost). Taj nedostatak moe da se ublai primenom toplotnih
akumulatora, alternativnih izvora ili alternativnih sistema, koji dodue omoguavaju, ali nekad i tako
poskupljuju, da mogu ekonomski potpuno da obesmisle ceo poduhvat. Povezivanje sa
akumulatorom toplote, pored poskupljenja uvek namee i primenu nosioca toplote, pa time dovodi i
do poveanja termodinamikih gubitaka.
Ekonominost primene PSE (bilo direktne, bilo u sprezi sa TET ili TOT) se moe znaajno
poveati plasmanom raspoloivog vika uinka izvan zimskog perioda.