Odgovori na potekoe (37)

Jan Vareca
Da li Bog kua ili ne kua ljude?

- Kua:

1. Mojsijeva 22:1 "Posle toga htede Bog okuati Avrama, pa mu ree: Avrame! A on odgovori:
Evo me."

2. Samuilova 24:1 "A Gospod se opet razgnevi na Izrailja, i nadrai Davida na njih govorei:
Hajde izbroj Izrailja i Judu."

Jeremija 20:7 "Nagovarao si me, Gospode, i dadoh se nagovoriti; bio si jai od mene i
nadvladao si me; na podsmeh sam svaki dan, svak mi se podsmeva."

Matej 6:13 "I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava
va vek. Amin."

- Ne kua:

Jakovljeva 1:13 "Nijedan kad se kua da ne govori: Bog me kua; jer se Bog ne moe zlom
iskuati, i On ne kua nikoga."

Napomena: Ovde kod kritika pravi problem nerazumevanje rei "kunja", koja po njima ima
negativnu (zlu) konotaciju.

U Prvoj Mojsijevoj 22:1, hebrejska re prevedena sa "okuati" jeste "nacah" i ima vie znaenja:
"testirati, isprobati, kuati, ispitati, staviti na probu". Poto postoji toliki broj sinonima za ovu
hebrejsku re, onda uvek trebamo gledati na kontekst i uporediti ga sa drugim odeljcima u
Bibliji.

Veoma je vano primetiti da Bog nije dozvolio Avraamu da ubije Isaka, zaustavio ga je u tome.
Znai, Bog nije ni maravao da to bude uinjeno. Meutim, Avraam to nije mogao znati, i on je
bio reen da do kraja ispuni Boji zahtev. Avraam je verovao da ako Bog to trai, da je On onda
kadar, ako treba, da Isaka podigne i iz mrtvih, i tako ispuni obeanje koje mu je dao (vidi Jev.
11:17-19).

Cilj kunje kroz koju Bog vodi oveka je uvek pozitivan, da se ovek dokae u svojoj vernosti
Bogu, da se uini dostojnim primanja posebnih Bojih blagoslova. Zato Bog okuava Avraama,
da vidi hoe li se on drati Njegove rei (1. Moj. 22:1-18). Na slian nain Bog okuava i svoj
narod u pustinji (2. Moj. 15:25, 2. Moj. 16:4) da vidi hoe li se drati Zakona koji im je dao.

"Kakakav je to Bog koji tako iskuava i testira ljude? Zar to nije poigravanje?" Zapitae kritici.

No, ako razumemo ta znai Boja suverenost onda je ovakva optuba neprimerena. I zar Bog
koji je hteo blagosloviti Avraama i koji je za njega nainio velike planove, nema pravo da
proveri kakvoj zaista osobi sve to Svoje blago poverava? Drugo, Bog je nainio oveka kao bie
sa slobodnom voljom, i to Mu daje za pravo da ovekovu slobodnu volju i testira - okua je.

Stih iz Jakovljeve poslanice neki drugi prevodi mnogo bolje predoavaju. Hrvatski prevod kae:
"Neka nitko u napasti ne rekne: 'Bog me napastuje.' Ta Bog ne moe biti napastovan na zlo, i ne
napastuje nikoga. Nego svakoga napastuje njegova pouda koja ga privlai i mami." (Jak. 1:13-
14 KS)
Ovakav prevod ini veliku razliku u razumevanju poruke ovog stiha. Tu razliku ini upotrebljena
re "napast" umesto "kunja". Takoe, 14. stih jasno kae o kakvoj vrsti napasti (kunji) se radi,
tj. odakle ili od koga ona dolazi. A dolazi iz ljudske grene prirode, dakle od samog oveka a ne
od Boga.

Kakva bi bila razlika izmeu toga kada Bog "kua" i od "napasti" koje dolaze od nas samih ili
sotone? Razliku moemo razumeti na sledeem primeru...

Bog rei da ispita vae potenje i stavi vas u situaciju da dok hodate ulicom, osobi ispred vas iz
torbe ispadne novanik. Da li je ovo napast? Ne, nije, ve pre e biti kunja. Prava napast bi bila
da vam Bog, apue na uvo: "Uzmi ga. Niko nee znati. Zadri ga..." To bi bila napast. No, Bog
nikada tako neto nee uraditi, "jer se Bog ne moe zlom iskuati", kako kae apostol Jakov. Bog
nikoga ne napastvuje da poini zlo (greh), ve pre "stoji po strani" i gleda vas ta ete uraditi,
kakvu ete odluku doneti: Da li ete izabrati biti poteni ili ne? A ve imate predznanje toga ta
bi Bog voleo da pokaete (uradite), tj. ta kae Njegova Re.

Dakle, Bog nas moe staviti u kunju, ali nas nee napastvovati na greh. On naime eli iskuati
slobodu nae volje, nae motive, vernost i doslednost. On to ini zbog naeg dobra, da bi nas
proistio i ojaao u veri (Ps. 66:10, Jak. 1:12, 1. Pet. 1:7, 1. Pet. 4:12), a moda ponajvie zbog
toga da bi nama samima pokazao kakvi zaista jesmo.

Napast zna da doe na razliite naine, kao agresivna i navalentna ili kao umilno nagovaranje da
se uini zlo - ona mami i vabi na greh (Pri. 7:6-23). To je ono to su doiveli Adam i Eva (1.
Moj. 3:1-6), Isus u pustinji (Mt. 4:1-11) ili Petar (Lk. 22:31). No, mi moemo biti napastvovani i
od nae stare grene prirode (Rim. 13:14, Gal. 5:13, Jak. 1:14). Ovakve kunje koje su
dizajnirane od strane zlih napasnika imaju za cilj da nas obore, zavedu u greh. Meutim, Bog ove
zle namere moe okrenuti na nae dobro (1. Kor. 10:13, 2. Pet. 2:9).

Druga Samuilova ne govori nita o "kuanju". (Za objanjenje ovog stiha vidi potekou broj
55.)

U Jeremiji 20:7-18, prorok se ali, tj. guna Bogu zbog svojih tekoa u koje je zapao
izvravajui Boji poziv. Jeremija oajava, i veoma depresivne due za svoju zlu situaciju
optuuje Boga. No, to uopte ne znai da je to Bog stvarno i uradio, da se tako ponaao prema
svom proroku, za ta Ga ovaj optuuje. Dakle, ovde uopte nije re o "Bogu koji napastvuje",
ve o tpljenju koje prorok doivljava jer narodu govori Boju poruku.

Stih iz Mateja je iz konteksta znanog kao "molitva Gospodnja" ili "Oena" (Mt. 6:9-13). Molba
upuena Bogu: "I ne navedi nas u napast; no izbavi nas oda zla", znai priznanje nae vlastite
slabosti Bogu, i nau potrebu da nas sam Bog sauva u situacijama kada se nae napastvovana
naa grena narav. Da izbegnemo situacije kada moemo biti "isprovocirani" da poinimo neki
greh. Na slian nain se molio i car David: "Ne daj da mi se srce zlu prikloni, da bezbono
poinim djela opaka; i u drutvu zlotvora da ne blagujem poslastica njihovih!" (Ps. 141:4). U
Mateju 26:41, Isus daje savet uinicima da mole i budu budni, da bi mogli pravovremeno
prepoznati as napasti i izbei ga (usp. Lk. 22:31-32).

Dakle, ovde se ne moe rei da u Mateju 6:13 ima neki dokaz da Bog alje napasti, ve da je to
molba Bogu da nam se On nae u pomoi u takvim trenucima i izbavi nas. Kako to i objanjava
drugi deo stiha: "... no izbavi nas oda zla."

Dakle, iz svega reenog da zakljuimo: Bog nikoga ne napastvuje, ali ima suvereno pravo da
iskua (testira) ljudsko srce.