LABORATORIJA ZA AKUSTIKU

PREDMET - ELEKTROAKUSTIKA





LABORATORIJSKA VEBA BROJ 1


FIZIKE OSOBINE GLASA



1. ZADATAK VEBE

Ova laboratorijska veba ima zadatak da studentima demonstrira neke fizike
osobine akustikog signala generisanog ljudskim glasom. U vebi se pomou
softverskog paketa PRAAT, koji je koncipiran kao alatka za analizu govornih signala,
omoguava uvid u osobine glasa u vremenskom i frekvencijskom domenu. Analiziraju
se izolovani glasovi i itava reenica, i to za ranije snimljen glas koji je pripremljen na
raunaru, i sopstveni glas studenta koji se snima tokom vebe.


2. TEORIJSKE OSNOVE

Zvuna energija glasova nastaje na dva naina: presecanjem vazdune struje
koja kree iz plua, to se ostvaruje glasnicama, i trubulencijama koje nastaje na nekom
suenju du putanje vazduha od plua do otvora usta. Zvuni glasovi u govoru (na
primer vokali) nastaju radom glasnica, a bezvuni glasovi turbulencijama. U ostalim
glasovima ove dve vrste zvune energije se meaju.
Signal zvunih glasova ima harmonijsku strukturu spektra. U normalnom govoru
njihova osnovna frekvencija je posledica prirodnog procesa oscilovanja glasnica. U
govoru, pri oputenim glasnicama osnovna frekvencija signala kod mukaraca je u
opsegu 100 - 200 Hz, a kod enskih glasova je 200 - 300 Hz. Na osnovnu frekvenciju
njihovog oscilovanja mogue je uticati voljnim promenana mehanikih osobina
(zategnutost). To se dogaa, na primer, pri pevanju ili u obinom govoru kada reenica
ima neku melodiju ili izraene akcente. Tada se ostvaruje voljna kontrola osnovne
frekvencije.
Od glasnica se nastavlja cev vokalnog trakta koja ima promenljivi presek, i zbog
toga je njena frekvencijska karakteristika nelinearna. Ta nelinearnost se manifestuje
izdizanjem nekih oblasti frekvencija i potiskivanjem signala izmeu njih. Istaknute
oblasti u spektru glasa nazivaju se formanti, koji se definiu svojom centralnom
frekvencijom. Formantnu strukturu spektra imaju svi izgovoreni vokali, pri emu svaki od
njih ima svoju specifinu raspodelu formanata du frekvencijske ose. Ta razlika je osnov
za perceptivne razlike meu glasovima.
Bezvuni glasovi nastaju fizikim suenjem na putu vazduha, koje se za glasove
u govoru formira u zoni usta i zuba. Za razliku od vokala koji imaju harmonijsku
strukturu, njihov zvuk ima sve osobine uma. Karakteristini primeri su glasovi "S" ili
"". Generisanje uma mogue je i na samim glasnicama kada se one iz nekih voljnih ili
nevoljnih razloga stegnu i ne osciluju, ali suze prostor za prolazak vazduha. Voljno
stezanje glasnica se, na primer, deava pri apatu. Nevoljno stezanje glasnica nastaje
pri veoj promuklosti, kada se dominantno generie um kao osnovni signal glasa.
U analizi govora koristi se nekoliko naina predstavljanja njegovog saraja.
Osnovni nain praenja promena sadraja govornog signala u frekvencijskom i
vremenskom domenu je spektrogram (na apscisnoj osi je vreme, a na ordinati je
frekvencija; intenzitet je kodovan nivoom zacrnjenja). Centralne frekvencije formanata
se mogu izdvajati posebnim algoritmima, na osnovu ega se prati njihovo kretanje u
vremenu. Kao vremenski promenljiva veliina posmatra se i osnovna frekvencija glasa.


4. ZADACI VEBE


1. Opte osobine vokala

Napraviti spektrogram svih pet vokala koji se nalaze snimljeni u fajlu "Vokali".
Vokali su snimljeni sledeim redolsedom: "A, E, I, O, U". Uporediti osnovne osobine
njihove strukture koje se mogu uoiti vizuelnom inspekcijom spektrograma.
Za snimljene vikale odrediti sledee parametre:
- frekvencije najnia tri formanta za svaki vokal.
- osnovnu frekvenciju glasa u svim vokalima.
- proceniti da li je to muki ili enski glas

2. Analiza sopstvenog glasa

Snimiti sopstveni glas u odgovarajuoj opciji PRAAT-a i to fajl sa izgovranim
vokalima AEIOU. Vokale izgovarati vise sekundi (po uzoru na snimljeni fajl). Sauvati
snimak pod imenom ime_prezime_broj indeksa_godina_vokali.wav
Za snimljene vikale odrediti sledee parametre:
- frekvencije najnia tri formanta za svaki vokal.
- osnovnu frekvenciju glasa u svim vokalima.


2. Kontinualan govor

Snimiti jednu kratku reenicu po sopstvenom izboru. Sauvati je u formi:
ime_prezime_broj indeksa_godina_recenica.wav. Napraviti spektrogram izgovorene
reenice. U strukturi spektrograma uoiti granice izmeu rei i sagledati globalne razlike
koje postoje u osobinama pojedinih izgovoreni glasova. Posmatrati spektrogram za
razliite vrednosti duine frejma u kome se vri FFT analiza. Odrediti potrebnu vrednost
duine frejma koja obezbeuje da se hamonijska struktura pojedinih glasova jasno vidi.