I

YOGA TEHKA SUA VITALIZACIJE

,
Swami Satyananda Saraswati
BlHSKA KOLA YOGE, MUNGER,
BmAR, INDUA

\
SURYA
NAASK
YOGA TEHNIKA SUNANE VITALIZACIJE

Naslov originala:
Surya Namaskara
A Technique of Solar Vitalizationj
by Swami Satyananda Saraswati
Sva prava zadr;.va:
- Dihar School of Yoga, Monghyr, Bihar, India
za iadanja edicje "Satya":
- Nevena Miloevi
Sa engleskog prevele:
Dr Mira Ivankovi
Silvia Vukadinovi
Nevena Miloevi
pro izdanje 1973
drugo izdanje 1976
tree proireno izdanje 1983
pro izdanje u Jugoslaviji 1989
Tira: 1000
Priredila i izdala:
Miloevi Nevena
(Swami Anitananda Saraswati)
p. fa 69-11060 Beograd
S
tampa: "Galeb" Zemun

I
I
I

I
I
SWAMI SATYANANDA SARASWATI

Svami Saljananda Sarasuali (Swami Satyananda Sa
raswati je jedan od istaknutih predstavnika drevnih sistema
yoge i tnt. U devetnaestoj godini on naputa rodno mesto
Almoru i zapoinje ivot kao sannyasin, uz svog gurua Swami
Sivde iz RiikeSa <Rishikesh). Dvanaest sledeh godina
Satyananda je proveo pored svog gurua, neumorno ga sluei,
i izuav8ui yogu Otradicionalno usvojen nain.
Posle ovog perioda Sw Satdaje putovao izvesno
vreme irom Indije kao p@iNadaa@ (orivrajakal u elji da
iskusi patnje i nevolje obinog oveka. Na proputovanjima je

susretao bezbroj ljudi koji su ga molili da im pronade reSenja za

svoje probleme ili lek za svoje bolesti Naposletku je doao do
reenja yoge, nauke ispravnog ivljenja, koja bi mogla vratiti
zdravlje i harmoniju napaenom i uznemirenom tovefanstvu.
U obilju materijala koji je Svamidi (Swamiji) izneo na
svetlost dana, susree se i tehnika yoge poznata pod imenom
surya namaskora. Ova veba solarne vitalizacije leti telo i
uspostavlja harmoniju uma, tako to podite nivo prane u nama,
a koje danas Cesto iOo premalo, usled nepravilnog naina
ivota i loih navika. Surya namaskara je veba koju mogu da
izvode ljudi svih godina a posebno se preporutuje deci.
6
I

BIHARSKA KOLA YOGE

Biharska kola yof.c u M01lghyru je prebivalite Swami
Saty8de Saraswatija. Skola je osnovana 1964 godine, u cilju
prenoSenja tehnika yoge porodinim ljudima i sanijasinima
(sannyasillima). Ova jedinstvena ustanova je vremenom posta
la centar u kome se vri masovni povratak drevnim pravilima
yogistitkih vetina. Prvi kurs za obuavanje nastavnika yoge
osnovanje za Evroplane 1968 godine. Skolaje od tada prerasla
u poznati inlelnacionalni centar za poduavanje mnogobrojnih
sled benika sa velikim brojem pomotnih centara.
Danas 8 Biharska kola sastoji od Sivananda Mmma
(Ashram), prvobitnog centra, i Ganga DarSana (DarshOll) , no
voizgradenog kompleksa ashrama, podignutog na visokom bre
uljku iznad reke Gang. Ovo mesto, okrueno prirodnim
lepot, i raskonim vrtovima, sa prekrasnim pogledom na
Gang daljini, prua novu viziju naina ivota yogi1la.
Tehnike tradicionalne holistikeyoge koje se poduCavaju
u Biharu predstavljaju sintezu svih pristupa linom razvoju. T
se odravaju kursevi vrhunske yoge, terapije uz pomo yoge
kursevi za obuavanje uitelja yoge, i vii kursevi sadhalle za
polaznike koji borave u samom centru, ili dolaze U njega na
obuku. Gurukul sistem obuavanja nudi posebno obrazovanje
za decu, a poznata je i po izvanrednoj obuci sannyase.
Siroki spektar pogodnosti koje stoje na raspolaganju i koje
svakim danom postaju sve dostupnije, istovremeno odrat.vau
i misiju Swamijija da pomogne da se zadovolji sve vei broj
potreba savremenog oveka.
7
I
I
I
I
U V OD
$urya namaskara je jedna od dobro poznatih osnovnih
tehnika yoge. Njena mnogostranost i praktinost ine je je
dnom od najkorisnijih metoda 2 formiranje zdravog, aktivnog
i punog energje ivota, Mistovremeno nas i priprema za duho
vno buenje i irenje svesti.
Poslednjih godina sve vie ljudi se udaljava od yoge kao
obinog, mehanikog izvodenja vebi, i okrete joj se kao nainu
na koji mogu da istrae i usavrre svoj unutranji ivot. l pored
toga to postoji potreba za tehnikama koje bi poveale fiziki,
mentalni i duhovni razvoj, brzi tempo modernog ivota sprea
va i najodlunije da se praktino bavcyogom. Praksa je, medu
tim, ta koja je najvaniji i najglavniji inilac kada je U pitanju
naSe napredo\ ;je. Upravo o ovom se razmiljalo pri pisanu
knjige, jer je surya namaskara, sama za sebe, skoro potpuna
sadhana, s obzirom da u sklopu vebi sadri asane, pranayamu
i tehnike meditacije.
Savremen naein ivota stvara kod veine nas napetost,
brige i naizgled nereive probleme na viSe nivoa, u meuljud
skim odnosima, sa ekonomskim, pa ak i geopolitikim pretnja
ma ratovima i razaranjima. Istovremeno, poveava se rad koji
ovek obavlja sedei, ili poluscdei, usled poboljSane tehnologi
je i korienja prirunih sprava koje skrauju vreme rada. Ovo
je dovelo do pogoranja mentalnog i fzikog zdravlja. Izgleda
da ima maJo nade za nas ukoliko ne uinimo nesto na tom polju.
Upranjavanjeyogeje, medutim, idealan lek za stres i ona
je dokaz kao osnova mone terapije za mentalne i fizike bolesti.
Surya namaskara je integralni deo ovakvog pristupa i moe
lako da se uklopi u n svakodnevni ritam, jer zahteva samo 5
do 15 minuta dnevno, a postiu se veoma brzi i blagotvori
rezultati. Ova veba je stoga idealna i za najaktivnije osobe,
zaposlene ljude, ene optereene svakodnevnim porodinim
9
brigama. studente koji su pred ispitima i za one koji najvei deo
dana provode u intelektualnom radu.
Knjiga je namenjena svim osobama koje su zainteresova
ne smousaVavanje. Treba ipa imali na umu da je njena
namera da bude samo putokaz. 2elimo da naglasimo daje njena
glavna poruka vanost svakodnevnog vebanja, jer se na Laj
nain sopstvenim naporima otkriva uspe!nost ove drevne te
hnike. Moda ste proitali da veba sura lamask oivljava
telo i um i pomae da se iskoreni bolest, ali to jos nije potpuna
istina. Morate da vebate sami da bi otkrili ovuislinu za sehe.
Kada ponete da prouavate i izvodile ovli niz asona uz
prallayamu. svesnost akri (chakri) i ponavljanje mantri. zapa
ziete dn je mali broj drugih vebi tako kompletan. Sura
lamaskara je viSe od niza fizikih vebi. mada ona naravno
istee, masirn, tonira i stimulisc sve miie. vitalne organe i
delove tela, tako to se ono savija naizmenino unapred i una
zad. Pored svega ovoga ona poseduje i dubinu i punou duhovne
vebe.
Sura lamaskara je veha koju su nam preneli mudraci
iz vedskih vremena. Re sura znai "Sunce", a re namaskara
znai -Pozdrav". Sunce je drevna vremena oho:avano kroz
svakodnevni ritual, jer ono predstavlja moan simhol duhovne
svesti. Oboavanje spoljanjeg i unutranjeg suncaje bio reHgo
zno-socjalni ritual koji je pokuavao da umiri one prirodne sile
koje su van kontrole oveka. Sama veba je potekla od prosve
enih mudraca koji su znali da ove vebe odravaju zdravlje i
vode ka vetoj drutvenoj kreativnosti i produktivnost.i
Sura namaskara se sastoji od tri elementa - oblika,
energije i ritma. Dvanaest poloaja tela eine fziku osnovu koja
formira oblik. Ovi poloaji stvaraju pranu - suptilnu energiju
koja aktivira psihiko telo. Nepromenljiv ritmiki poredak ko
jim se veba izvodi, odratava rilmove koji postoje u vasioni, kao
/to su na primer dnevni ciklus od 24 asa, dvanaet faza zodijaka
u godini ili bioritmovi naeg lela. Rilmieko usklaivanje oblika
i energije sa kompleksom telo/um stvara silu koja se transfor
m/e u nama, i obrazuje jezgro punijeg i aktivnijeg ivota. Na
taj nan sura lamaskara nam pomate da bolje razumemo
bogatstvo sveta u kome ivimo. Poku4jte i uverit se u to sami.
1
I

I
I
I
TRADICIJA OBOAVANJA SUNCA
Sura namaskaraje veha koja potie iz najraniih epoha,
iz onog doba, kada je ovek prvi put postao svestan duhovne
snage koja se nalazi u njemu, a koja se ogleda i u svetu koji ga
okuje. Ova svesnost predstavlja osnovu yoge. Sura namas
kar, to znai "ozdrav Suncu", moe da se posmatra kao oblik
kulta Sunca i svega sto ono predstavlja na mikro i makrokosmi
nom nivou. U terminologiji yge ovo ukazuje da ta veha budi
solarne aspekte ovekove prirode, i oslobaa ovu vitalnu ener
giju za razvoj N svesnosti. Ovo moemo da ostvarimo ako
vehu suru namaskar izvodimo sako julro, ime se istovre
meno na divan nain oduujemo Suncu kao izvoru stvaranja i
ivota, i time nastavljamo tradiciju potovanja Sunca.
H1 SUNCA U TRADICIJI VDA
Divljenje i oboavanje Suncje bio jedan od prvih i najpri
rodnih oblika kojim je ovek izrazio svoja unutranja osenja.
K veine drevnih tradicja pojavljuju se neki oblici kulta
Sunca koji sadre razne simbole ili bonnstva Sunca, a ove
tradicje nisu nigde tako dobro sauvane kao M kulturi Veda. U
stvari, kult Sunca sejo uvek praktikuje kao svakodnevni ritual
u mnogim delovima Indije.
PoRamqani, u drevnoj Indijijeveliki avotar R postao
kralj rase koja vodi poreklo od Sunca. Koreni sadaAnje indjske
kulture lee u strim vedskim spisima koji sdre bezbrojne
JJ
sloke koje se odnose na Sunce. s Rig Veda ima puno th
stihova a neke od njih navodimo:
-Iznad svega mudar blistavi Bog
odaAilje zrake svella
da svako moe da vidi Sunce.
Prostranim nebom prelee!, Sunce
zracima ideS u susret danima
posrtraA pokolenja koja promiu.
Sedamje konja na tvojim kojama
koje nose Boga sa plamenom kosom.
0, blistavi Boe, Sunce koje nadaleko svetlis".
Ili, ponovo, vidovnjaci Rig Vede opisuju Sunce ovako:
"On, koji uklana sve slabosti,
lei sve bolesti,
Vladar svega Ato opstaje i prolazi.
Ubija demone
i uva svoje vernike".
Nazad oni ukljuuju:
"Meditiramo u divotnoj slavi
Sunca koje zrai.
Neka ono nadahne
naA um".
1 SnriopaniSadi ($uryopanishadi) 8 kae da osobe koje
odaju postu Suncu, kao Brahmanu, postau mone, aktivne,
pametne i dadugo ive. Sunce, odnosno njegova personcija,
blista k zlato, ima etiri ruke, sedi na crvenom lotosu i vozi
se koijama u koja su upregnuta etiri konja. Ono pokree
tokove vremena i od njega potiu kako pet fzikih elemenata
- Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh i Eter, tako i pet ula. 1 A.iopa
niaadi (Akshyopanishadi Surya sc identifkuje sa PuruAom
(Purusham) koji uzima oblik Sunca sa bezbroj zraka, i sija za
12

I

I
I
I

dobrobit oveanstva. 1 Brihadaranyaka Upanishadi postoji
sledei stih:
0 Boe, T, koji si bit svelIosti
vodi me od nestvarnog ka stvarnom
od tame ka svetlu
od smrti ka besmrtnosti.
OHLVALUAAKH1LT1KL
I danas postoji nekoliko sekti koje odrtavaju kult Sunca
Neke od njih s klaaju Suncu koje izlazi, druge Suncu koje
zalazi, ili se nalazi u zenitu.Iako naizgled ovi ljudi obotavaju
fiziki oblik Sunen, pravi objekat kultaje Brahman Apsolut, koji
se manifestuje kao stvaralac, odr1avalac i ru.itelj svega, pri
emu je Sunce samo simbol njegovih moi.
U Indiji ima dosta drevnih hramova podignutih u e
Suncu, a neki od njih potiu iz osmog veka, i predstavljau uda
arhitekture. Najuveniji hram je podignut u mestu Konark,
Orissa u toku tri,laestog veka pre Hrista. Ostli vatniji hramovi
se nalaze u Kashmiru i Gujaratu i Andhra Pradeshu.
Obo1avaoci Sunca u drevnoj Indiji su razvili i nauno
istraivanje Sunevog sistema. Suryasidhanta je prastari spis
iz astronomije koji govori o merenju vremena, kretanju planeta,
pomraenjima i ravnodnevnicama.
I tradicije drugih naroda su sauvale brojne dokaze kulta
Sunca. Piramide, isklesani spomenici i zapisi koji i danas posto
je pokazuju da je precizno poznavanje kretnja Sunc, Meseca
i planeta postojalo kod ovih iezli h kultura, i da je ono inilo
vitalan deo njihovog socijalnog i religioznog ivota.
Veruje 8 da su mnogi izgradeni objekti nekada bili hra
movi, observatorije, ili i jedno i drugo s obzirom da u davnim
vremenima nije posLojala podela na religiju i nauku kao Lo je
to slue d. Motemo stoga da razumemo kako je naueno
posmatranje Sunca moglo takoe da bude i sastavni deo ritual
nog kulta i ceremonije.
Sloeni oblik ovog kulta susree s kod Egipana koji su
koristili svoje znanje da bi podigli piramide. u kojima su sahra-
13
njivali faraone, kako bi ovi dostojanstvenici mogli da uestvuju
u venom ivotu Sunca. Same piramide su simboli Sunca i
postavljane su tako da mogu da prime maksimalno zraenje sa
njegove povrine,
Civilizacje Asteka, Inka i Maja su imale razradene hra
move koji su bili posveeni bogovima Sunca. Jedan od najtani
jih kalendara koji je ikad napravljen je majanski i on nam
otkriva podrobno poznavanje kretanja Sunca hiljadama godina
unazad.
Iz legendi sauvanih o Atlantidi, kojaje postojala pre naSe
istorijske epohe, vidi se, daje i tada postojao kult Sunca, i da su
ljudi u Atlantidi skupljali sunevu energiju pomou velikih
kristala, napajali njom gradove, i koristili je u sistemima
prenoenje na daljinu.
Veruje se da je Stounhend (Stonehenge) u Britaniji bio
korien kao solarna observatorija za predvidanje godinjih
doba, sunevih prekretnica, ravnodnevice. kao i da je bio neka
vrsta hrama. Ipak, onje izgraen sa daleko vie vetine nego to
bi se oekivalo od primitivnih naroda koji se povezuju sa ovom
epohom.
I Indijanci severne Amerike su iveli ivotom kojije pratio
ritmiki ciklus Sunca i godinjih doba, Oni su gajili sunev kult
i u osnovi mnogih njihovih verovanja, rituala, naina zidanja i
slino, nalazi se krug ili mandaia, koji simbolizuje prelazak
Sunca preko neba.
Jang i Jin drevne kineske filosofje, predstavljaju dual
nost koja postoji u prirodi. Ova dva pojma simbolizuju Sunce i
Mesec, a u flozofji yoge SUSI'eemo ih u vidu pingale i ide.
SA VEMENA ZAANJA
Sa nestankom starih kultura i religija sunev kult jc
izgubio soj znataj. Nauka je poela da se razvija samostalno i
estoje zamenjivala religiju kao osnovu naih verovanja. Medu
tim, savremena nauka je, otkrila nove sutinske podatke o
sunevoj aktivnosti, i pruila nam novo poimanje odnosa koji
postoji izemeu oveka i centra njegovog planetarnog sistema.
Na pomini Sunca povremeno dolazi do jakih erupcja
koje se u vidu ogromnih plamenova prostiru hiljadama milja u
1
I
I
prostor, i koje m na zemlji zap8tamo kao -pege", Primeeno je
da ove 'pege' podletu razliitim ciklusima u kojima njihova
aktivost raste ili opada, pri emu duina glavnog ciklusa iznosi
priblino jedest godirJa. Postoji veza izmedu perioda pove
ane aktivnosti sunevih pega i fenomena na zemlji. Pokazalo
s da do ratova, revolucja i migracija esto dolazi u periodima
poveane aktivnosti sunevih pega.
Amerika fondacija za prouavanje sunevih ciklusa je
otkrila preko 1300 fenomena koji su povezani sa aktivnostima
pegs. Ovde s susreu mnogi, naizgled nepovezani dogadaji kao
to su poveana ucstanost aurora, pojava kometa na nebu,
zemljotresi, vulkanske erupcje, meteorske kie, promene u
sazrevanju zametka elije, elektrinom potencijalu drvea,
modi, rezultatima glasakih izbora, kao i fluktuaciji cena na
berzi, poveanje krvog pritiska, dijabetes i drugo, Ovo i ne
treba da nas iznenaduje kada uzmemo Uobzir kolikoje ogromna
suneva energija i njegovo zraenje, ili, kada shvatimo da se
Zemlja stalno kupa u solarnom vetru. Sunce je sastavni deo
ivota na zemli.
Sura namakaru vidimo u novom svetlu kadt postane
mo svesti uticaja koji Sunce mi na na ivot. Tada moemo
razumeti kako je -!eliki znaaj ono imalo za naSe pretke. Isto
vremeno izvooellJem ove sloene vetbe moemo da probudimo
latentne suneve sije koje lee u nama, i da postignemo sagla
snost izmedu nas i naSe kosmike prirode i da revitaliziramo
nase ivote.
15
POZDRAV SUNCU
Surya namaskara 8 :::.:. .: 1.:: :i it:1::. )::q:
t )::: asane ::t ]:l .: 1s.:z1!i: l1:):i i
li::Ii c.z i:<:ix1: i:):.1:: lI<:.i.1::.. . ):l?:1l
s'11: :.li: :t1 li:t: Y:z).1: ti il .:s:
:t:.::1: i: :: .: i: m i:: i:l1 ti. z:: i: ::
)::i :: ^,:z
U ):.<l ti:1: <:i t1 jli i::: i: )::t
1s:1::1 <:: 1::.)j l:i 1:).::.. l z..i: :I.iJ`:
:.. ...t: . .:<:11 i:::: M z:i:tz: 1<::1::. :Ii:
<:::i.1::.]; ):<:> 1:).::. zI z:l i: : l<:1 :s:
:: ti: .:t:i :::/.z l:)::i: ):. :szl :s :i::: ):1,: 1:
:t:1::. :/t<: ):.:jj: . :)l.Ii l 1zl 1:i: : l:).:
1 ::: :1: m !::<. 1:):: <:. : ): .:z l: Ji:i :i
1\ji:.1 1:i: i: : i:i .)<: .: i: : :t:ii: ti:
surya lamaskara.
1: 1: .: 8 ):i 1: :t:i1 t?i <:: c.1
):.:ii: i: : )/: :t:i: :t:s:z ii.til:1:z ti:z l
Osl:l i. :.l):i s11::i.:::g: :zil m: ):
<:.s Y:i: : :t: )::..1 ::):: : i: :i::i Ji.::,: .
:is\j: i:)1)j:t: )::\j . i: i. i.s:1 1I i c:,. drJ
1:1 i.: il:i1: .<: .:t:it: :1:t1. ):.1:t <:. :
<::.:.. ):. m:til , li.s: <:i ::t.:1,: .: l1:.uc ` ..z
i::: i: 11: :li1: <:\: . :i.sjj ): ::/.]:ia , 1:
):i :i1::1: ): <:z)::.. g:li1: <:\s i :ii:zi:
16
I

I

I
I
I
I
PRIPREM Z YB1
!: 1: .: ):1. :-:1 ti :.:i.. l:)::ti: ::
:):iz . i:: :::it:1z :.:):z: . :l<:i: :)J.1.z
1: .: Z:.t:. : . )::.:i..: :t:i. c: l:.<: .':
1::.:1. :t:i .: 1: :.. 1:1 <:: <:i )::<.<:t:i:
yoga nidre. :i. :i .:zi: <:1 : 1: d:. i :)l.:.
):.:z :t:<l .1: ]l i: <:l l:)l. i:. Y:: :t:1::.
<:1 :t.::. il<.1, ::/.... .z. t: l\:.<: i: I:
<::l ):1:t: ::.:1..: :t:1 c: .:: I::.:t.. :i ).:1
<:<: : ::a| :ii::l 1: :t:, .: i: :.: :l.1 i: !.
t:z li:i1:' I:is:.. ::..z )::: .:<: i: : :::.e
li:ii. Z:z.: i: t:: 1<: tl 1::: u.:z <: t:z
: 1:::. 1: t:1l :t
:i: ):i:. :t::i::. i: :.:):: .:s: i: ::.. |:i:1
U <:1.:<.l :: .:z Zsi:.. i: :t.::(): ):.t:'. c: ..:
1:i: . i: :1: :i1:: :t .i: l :zjl )::t :i t:1: :t
):<: t:.1 :.:):: I:.:/:z1: ::/:.. .t:.1: :.l <:: :
<: <::: .: ^:t ):. :zl ::.I. l :)l.:1:z li:
ii:z l:)::t^:z )::ql Y:i:1.. : 1<:<: .:1.t
<: 1: :t: :::i : ::.z ):1.. i: t:i:| surya
namaskaru. Ui:1i.. ili:<:
17
Dvanaest poloaja
Poloaj 1' Pranamnsnna ili poloaj mo1itve
Stanite uspravno sa sp(jenim stopa1ima. Sastavite dlano
ve ispred grudi (naak mudr i ptpuno izdahnite. K
centriHte D mudru, pritisak dlanova, i efekat ove mude u
(blasti grudn(g kosa.
18
I
i
I
Poloaj 2: Hasta uttanasana ili -Poloaj uzdignutih
ru'
Podignite i ispru1ite obe ruke iznad glave i zabacite gornji
deo tela sa dlanov okrenutim O gore. Izvijte se unazad i
istegnite celo telo. Udite pri podizanju ruku. Zbcite glavu
tovie moete pri emu ostajete u udobnm poloju i koncen
triJete Okrivinu leda.
1

Poloaj 3: Padahustasana ili "poloaj ake X stopala"
Sajte gornji deo tela U jednom pokretu unapred iz stru
ka. SpystJte ohe ake na pod uz stopala i pribliite glavu to vie
kolm

. Nog

treba d os

u pri tom prave. Izdahnite pri

saVJu. Trute se da odrite lea pravo, i usredsredite svoju
panjU na karhcu, stoernu taku pri istezanju lea i miia
nogu.
7
,
I
l
Poloaj 4: Ashwa sanehalanasana ili "poloaj jahaa-
Zadrtvajui obc ruke uz stopala savijte levo koleno i isto
vremeno ispruile desnu nogu unazad to vise moete. Vrhovi
prstiju na desnoj nozi kao i desno koleno dodiruju pod. Privucite
karlicu napred, savijte kiJncni stub unazad i upravite pogled
navie. Pritom dodirujete tlo vrhovima prstiju na ruk i
uravnoteujete tako svoj poloaj. Udiite dok se kreete grudi
ma napred i navie. Koncentriite sc na centar izmedu obrva.
U toku ovog poloaja treba d imate ose kako se proteete od
kukova du celog prednjeg dela tela sve do take izmedu obrva.
21
Poloa 5: Parvatasann ili po1oaj planine"
Povucte levu lOg unazad i postavite je uz desnu. Izdi
gni ' istovremeno sed&lni deo navie i oborite glavu izmedu
ruku tako d telo i pod fonnirau trOulO. Ovaj pokret s io
uz iuiisa. Tud!te
,
6e dl pdma dodirujetc pod. Glavu ste
M mo!ete Vle, to d su oi upravljene kn !-oleninut. 1
toku ovog polo1i; koncentiriiLe 5 I oblast vrut:.
22
l
I
I

i
,

Poloa 6: Ashlangannmaskarn ili pozdrav osam
taakn"
Spustajte se na L:,! r' o kolenima, grudima, pa bradom pri
temu sed deo ost.aje i:: . 1ukc, brada, grudi, kolena i
vrhovi nonih prstiju dodiruju kima je savijena. Poev
od poofia zadr

vate izdah. Ov". iedini poloaj kome ne

dolaZi do n8zmemke promene redos. eda daha. Koncentri&ite
se na centar tela ili na ledne ie.
28
Poloa 7: BhMjWngaSWna ili poloa kobre"
Spustite kukove na tlo, istovremeno izdignite i savte
grudni ko! unazad, oslanjajui sc na ruke sve dok maksimeln

ne izvjet. kimeni stub sa glavom zabaenom unazad. Noge l
donji deo telaost.u na pou, a gornji deo tela 5oslanja na ruke.
Udi.it dok se kreete napred i navie. KocentriSite 5 na donji
ueo kime sa oseanjem tenzie usled izjanja unazad.
24
I
,
,
I
Poloaj 8: PBTatBsana ili "poloa planinc
U ovom po
l
o1u ruke i nogI . Irave. Dok izvijate telo iz
ramena napred izdigitc sedalni deo spustite g
l
avu d doete
poloa 5. Izdi.it pri prelasku ovaj poloaj.
Poloaj 9: Ashwa sanchnlannsama ili polon jahaa-
Privucit. le :ogJ napred i postviLe je izmeuu .
Istovremeno spustite desno koleno na tlo i izbpcite knrlicu
napred. Savijte kimu iglavl' unazad da ponovo dodete Upoiot.
4. Uditite pri Z.uzjnl11" ovog poloUa.
26

Poloaj 10: Padahastasana ili poloaj ake X sLopWlW

Privucite desno stopalo uz Icvo. Ispravljajui noge savjte

se unapred i izdignitc sedalni deo pri emu pribi1ile glavu
kolcnima. Sake oslau na tlu uz stopala. Polo 3 i 10 su isti.
Izdi.itc pri preInsku ovaj poloaj.
27
Poloa 11 Hasta ultnnnsa na ili poloaj uzdignutih
ruku
Podignite telo i ispruile ruke iZn3d glave. Savijte kiu
unaza dn ponovo dodete poloaj 2. Udilitc pri PI clau Uova
polo.
28
I
I
I
I
i
I

J
I
\
I
Poloaj 12: Pranamasana ili poloaj molitve"
Ipravite telo i sastavite dlanove ispred grudi kao Opolo
taju I. Izdiite.
29
Prm ovih l polo:is ne polovinu cu J
namaskare. U drugoj polovini cikluc! izvoe se isti pokreti
jedina razlika je U tom to se u poloaj 9 prelazi levom nogom
unazad, a u poloaj 9 desnom nogom unapre. Tako seceociklus
Etoji od 24 pclo1a, dva ekvi valentne runde od po 1 poio1a,
pri (emu sva1: uravnoteuje jednu stranu tela. Stoga, k.d!
zamite polo 12 udahnite dok sputate ruke niz telo i ZpO
nite drugu polovinu ciklusa izdahom.
Ceo ciklus s sstoji od 24 <. Njihoo idealno ixce
nje zahteva kontinuatan. neprekid"n tok i asone se smenjuju
sa promenom disanja osim u sluaju poio'a 6 lj. aStangana
maskare (ashtangan.amaskare). Ako "as izvdenje celog cikJusa
zamara odmorite se posle 12 polouja punim udahom, izdahom
i opet udahom, pre nego sto ponele drugu polovinu ciklusa. U
sluaju potrebe moele i viSe puta udisati i izdisati. Ovo moele
da primenite na svaku pojedinuasanu i izmedu ciklusa. Iskori
stite ovo vreme da poboljSate svoju svesl0sl i popravite poloaj
tela. Zapitajtc 8 "Kako se osem?", i podesil. poloaj tako da
vam je udobno. da disate polako i oputeno pre nego sto nasta
vite.
30
J
I
NAPOMENE I UPUTSTVA
z vreme izvodenja surya namaskare obratite panju na
nekoliko stvari. One predstavljaju klju uspdno izvedene vet
be.
Pre svega naVa1nije je dase izbegava napor. Svaki pokret
treba da se ixvodi uz ulaganje minimalnog lruda pri temu se
koriste smo odgovaui mi$ii da bi se doJio ujedan pola1aj
i da bi se on zadro. Ostali deo tela treba da ostne Ato opute
nii. Opustite se u svakom polotu_ Na ovl nain istezae
vebi te biti efkasnie, viAo tete uivati, a pri tom ete sauvati
energiju. Neka v .. n se pokreti skladno prelivaju jedan u drugi
kao kad pleete.
U vetbi surya namaskaro kimeni stub se naizmenio
savija napred i nazad. Ijte na umu daje vrat takede deo kime
i da i on lreba da se istee do granice udobnosti napred i nazad
zavisno od asane. Na ovaj nain, posli e se maksimo ie
ne tela u svakom polo:u.
POSEBNE NAPOMENE
l. Kada surya namaskaro patne dn s radi esto je tko
da se s delovi spoje u celinu. Ovo moe da se svlada tako Ato
se u poelnoj fazi svaka Oa ui posebno. z veinu ljudi
prelaz iz poloja 3 u polo ' je letak, paje zato najblj d
sve asane podele u dve grupe. U prvoj grupi ponavljau se samo
polo:i 1,2,3, 10. II i 12. U drugoj grupi ponavljaju se poloaji
4,5,6,7, a i 9. Kada se ovlada ovim polojima lako ih moete
spojili u celinu, onako kako 8vetha zhteva.
Sl
2 U poloau 3 i 10 {padahastsanal noge bi trebalo da
ostanu prave. Upoletku e namse initi daasanlneemomoi
da izvedemo pravilno na oVlj nalin, ali vebom e se tetive i
miii leda i nogu postupno istegnuti to e omoguiti da se
poloaj zauzme pravilno.
3. Kada se kejednc.m postave na tlo sa obe strane stopala
u poloaju 3 (adatasana) ont treb!. da ostanu u tom polo
zaju sve dok sc ne ize it polOU-ja 10. kto rko, kada se stouaa
r03:e jed:n u: 0:\.B0 1tkztu (ca ;,ala ol'a treb < d
U6!JD!m po,>:&}U S IOK e ne iu:d' iz pcJc!aja o. Ako se
7uke : nOle " p>(h:U pC,W'r, pruviho i !Jotre!!. da ih
pokreete nanad1 1 toku ve:Oj&.
4. za vreme i:d"n,a polotaja 4 : 9 (,uhwa sanchalana
sana) koleno ispru'ene l-oge treba da dodiruje pod. Stopalo
druge noge ostaje i:medu aka.
.
5. U poloaima 5 i e (paroatasana) pokuajte da spustite
pete pod. PonovO naglaavamo da ovo mote da izgleda teko
u poetk, a `ek1j< m e se potkoleni mii istegnuti i
omogue da st:jn OstlU :pojena.
6. Cesto coie:' l!_O :cbune kada i" poio1aja 5 (an;ata
sana) prelazi u pvi:aJ 6 (ashtanga namcukara. Stoga treba da
se naglasi sledeE. U poloaju 5 jednostavno savijte kolena dok
ne dodirnu pod. Potom savijte laktove pomert\ui trup na dole,
sve dok grudi i urada takoe ne dotaknu pod. R se na ovaj
nain prirodno izvija a sedalni deo ostaje uzdignul
Na slian nain pri prelasku u poloa 7 (hujal!gasana)
trup moete izbaciti napred i ispraviti noge sve dok celo telo ne
bue pravo na podu. Uz pomo ruku tada iziete trup u prav
poloaj. Ako seakaan podeli na etape i svaka od njih izvodi
polako pravilni poloaji mogu bolje da se shvate i koordiniraju.
7. Zadravanje izdaha u polo1aju 6 (ashtanganamaskara)
moe izgledati teko poetku ili ako se ciklus izvodi usporeno.
U tom sluaju se savetuje ili da se iz poloaa 5 prede kroz
poloj 6 u poloaj 7 u jednom neprekidnom pokretu, pauzira
jui samo u poloaima 5 i 7, ili da se zadri poloaj 6 i prilagodi
disanje prema potrebi.
8. z starije i slabije osobe prelaz iz polotaja 7 (hujanga
salio) u poloZj 8 (arvatasana) Uloe da bude pre,.etak. Njima
se preporuuje da iz polozaja 7 preu u poloaj sa rukama i
32
I
I
,
I
I
I
I
kolenima na podu (kao Umarjariasani). Prelaz iz ovog polo1.aja
u poloaj planine je mane teak.
9. U sluaju daje cca ciklus o 12 poloaja previe naporan
preporuuje 8 modifikovani oblik ciklusa od 9 poloaja. On se
sastoji u tome to se izvode polo:aji od 1 do 5, a zatim poloaji
od 8 do 12, pri emu sc preskau dva srednja polotaja (6 i 7).
BROJ CIKLUSA
Ne postoji utvrdeno pravilo koliko ciklusa surya namas
kare treba da se izvede, medutim, ne treba nikad da dode do
take znmora. Veba mora da ostane svestan svoje fzike
kondicije i granica mogunosti, i da izbegava napor u svakom
sluaju. Imajte na umudajesura namaskara monavebakoja
moe da dovede do neprijatnih bolova ako se pretera, kao i
simptoma unutranjeg ienja, kao to su akutno zapaenje,
irevi, ospe, nazebi ili ak dijareje. Posle odmora ovi simptomi
se brzo povlae.
Za poetnike sc predlae program koji obuhvata dva do tri
ciklusa izvedena usporeno, a koda 8 povea fzika kondicija
moe da se veba i do 12 ciklusa. Dobar svakodnevni program
obuhvata 6 ciklusa koji 8 izvode usporeno, a zatim 6 ciklusa
koji se izvode ubr'ano. Napredniji vebai mogu da praktikuju
24 do 54 ciklusa dnevno, a u posebnim sluajevima, bolestima,
ili radi ienja tela, mate da sc izvede i l08ciklusa dnevno ali
samo pod kompetentnim vodstvom.
Po zavretku potrebnog broja ciklusa vebal treba da se
odmori nekoliko minuta u iavasani (shauasanaJ.
MESTO I VREME VEZBANJA
Doba izlaska sunca je idealno vreme za swya namaslaru
obzirom da je 0;'0 najmirnije doba dana a atmosfera je plina
uJt.ravioletnih zrakI koji imaju veliku vanost za telo.
Stvorite naviku da ustajete rano, odgovorite na potrebe
teln, okupale Ge, i vebatesura namaskaru. Vebajte ni otvo
r(DOm prostcru kad god je to mogue i obucite lakti i komotnu
odea da bi kota mogla da die i abosrbuje sune\'u energiju.
Idealno je da izvodite surya namaskoru okrenuti prema
Sunc na pl"O;tirci postavljenoj na pod ili na zemlju. Ako ne
3s
moete da vebate u rano jutro vebate u bilo koje vreme dana
koje vam odgovara. pod uslovom da vam je stomak prazan. Ne
treba uzimati hranu bar tri do etiri sata pre vebanja. Vebanje
uvee, pre veere, je takode pogodno jer se time stimulise
digestivna vatra.
PREVAZILAENJE KRUTOSTI TEL
Ponekad krutost tela ili postojei defekti onemoguavaju
potpuno izvodenje svakog pokreta. U ovom sluaju uitelj moe
da savetuje pogodne varijante sve dok telo ne postane dovoljno
gipko ili dok se defekat ne otkloni.
Postoje tri glavna uzroka za$to je telo kruto:
1. Tenziju miiia i njihova masu.
2. Zategnutost tetiva i ligumenata.
3. Toksine naslage u zglobovima.
Ako se veha redovno, posebno ako se pokreti izvode
polako a poloaj zar1ava sa to vi$e opu$tenosti, ovi problemi
e se prevazii. Oni koji su navikli na bodi bilding vebe ne treba
da strahuju da e izgubiti snagu ili da e im s miioa masa
smanjiti zbog yoge. Surya namaskara stvara fleksibilnost, iz
drljivost i omoguava efikasno korienje miilia. Yoga ne samo
ito koordinira miSine grupe, ve nas i ui da razvijemo koordi
nacju unutar same miine strukture, ime se poveava snaga
celog tela.
Pri udr1avanju u jednom poloaju miii i tetive imaju
vremena da se malo istegnu. Kaa se tetive jednom istegnu one
ostaju takve i doprlnose da 5 odri gipkost tela.
Zglobovi ostaju savitjivi ako se redovno veha, i ako se
uzima hrana koja je liiena toksina, poeljno vegetarijanska.
Osim toga, pomae i smanjenje soli U ishrani. Onima koji imaju
izuzetno kruto telo preporuuje se niz vetbi pavanmuktaane
kao priprema za surya namaskaru.
OGRANIENJA
Ne postoje ogranienja obzirom na godine vcbaa. Surya
namaskaraje korisna za sve uzraste. Starijim ljudima se, ipak
savetuje da izbegavaju prenaprezanje. Po pravilu, dec ispod 8
I
I
,
I
I
I
gClina, koja mogu da izvedu u[a namaskaru obino nemaju
voreb za njom.
Surya nama,karu ne treba da V61baju ODi koji imau visok
krvni pntisak, korona< arterijske bolesti ili oni koji su doi
vel modani udar. Naime, vebanje moe previe da stimulie
ili da oteti slabo srce Hi sistem krvnih sudova. Ne sr da se
veba ni u sluajev here i tuberkuloze intesLinalnog
trakta.
Osobe sa problemima kime treba da konsultuju lekara
pre nego to ponu suI'u namaskaru. Iako se veina problema
kim.e moe ublaiti na ovaj nain, u nekim sluaevima, kao
itoje iias i iskliznue pr!jena, program neke druge asane bi
bio delotvorniji.
Veini ena koristi izvodenje surya namaskare k i Z
vreme menstruacije. Medutim, ena koja ima le(e i bolne
periode moe iz predostronosti tada da prekine sa vebanjem.
z vreme trudnoe surya namaskara moe da se praktikuje sve
do poetka dvanaeste nedelje. Oko etrdeset dana posle poro
aja vebanje moe postupno da se pone da bi se ojaali mi6ii
uterusa.
Nsjvanija stvar koju treba da imate na umu je da sc l.e
llapreete. Surya 1amaskar nas ui da se usaglasimo k L
r,aim. moguno". t.lo i na$im ogranienjima. Othit
vremenom i vebar>je da ova oe;:anienja neotaju. SU1Y_
n,ka.rom rIMjam: ooeea za telo, Stu mowma i8koristiti;"
pOle e nae svesMG!i, zdravlja i dobrog o!ee.
35
SHAVASANA
Po zavr!etku surya namaskare trebalo bi da se odmorite
avnsani (shavasaniJ,yoga poiotaju relasaciju, pri emu
se svesno prati dah. Ovim se potpunosti odmirn telo i uklanja
svaka prisutna tenzija. Shavasalla je poznata kao poloaj
mrtvog telajerse pritom celo lelo svesno opusta tako da postane
potpuno mililavo, slitno beivotnom. Ve1bom shalJa5ane posti
e se nekoliko minuta potpuni odmor, i nakon toga ustajemo
odmorni, osvcenog tela i uma.
Period opuStanja koji prati $urya namaskaru je vaan deo
vebc, jer daje telu vremena da ponovo uspostavi ravnoteu i
ukloni sve toksine koji su toku vebanja preSli krvolok.
Surya namaskar zahteva izvestan napor da bi se po\otaji
izveli. Ovo se ispoljava U ubrzanom pulsu i dubokom disanju
usled pobudivanja simpatikog nervnog sistema. OpuSlanje,
koje se postite shavasallom posle vebi, omoguuje rad parasi
metrikog nervnog sistema koji deluje u supIotnom smeru i
Vata telo u ravnoteno stanje. Kombinncijomsura manaskare
i shavasane stimuliu se oba aspekta autonomnog nervnog
sistema to ima za posledicu revitalizaciju celog tela.
Vreme relaksacje treba da traje bar onoliko koliko je
potrebno da se disanje i kucanje srca vrate u normalno sLanje i
da sve tenzije u miiima nestanu.
7
36
I
TEHNlKA IZVOENJA
Po zavretku vebanja surya namaskar stanite pravo

udahnite nekoliko pula duboko i legnitc na lea u pol
.
otaJ
shavasane. Noge treba d su malo razmaknuLe, ruke udaene
od Lela sa dlanovima okrenutim nagore, oi blago slopiJ
.
ene
:
Podesile poloa da se oseatc udobno, zatim se opustite
ostanite potpuno mirni.
. .
Prenesite svcsnosl na stopala. Nemojte se pokretati I ne
budite napeti, jednostavno budite i sves
.
ni. Pokuajte da

tite da li su vaSa stopala napeta, 1 ako Jesu svesno uklonite

tenziju.
. '
Kada opustite potpuno stopala preneste
.
poa
?
pa

J
najvie na lanke i donje delove no

. Relaslr8Jte 1nJLb na Isti

nain i nastavite polako da prebacujete svoJu sveS:Dost do beda
ra, kukova i sedalnogdela. Napravile pauzu nekoliko trenutaka
i osctite kakoje vae celo telo od struka nadole potpuno opu
teno.
Zatim postupno produite oputanje kreui nagore
redom prema donjem delu abdomena, trbuu, gornjem elu
abdomena, grudima, leima, akama, podlakt

cama, llktovI,
nadlakticama i ramenima. Pauzirajt ponovo I provente d hJ
.
e
celo vae telo od r"mena nadole potpuno oputeno. Ak otkn
jete tenziju u bilo kom delu jednostavno je budite svesni neko
liko trenutaka i ona nestati.
Zatim idite dalje prema vratu, b

di, usti

, n?Su, obra
zima, Uima, oima, elu, temenu, potilJku, celOj

lavl.
Na kraju postanite svesni celog tea .
.
,see kao sve
snost proima celo vaSe telo bez pokretanja Ih tenzije u bilo kom
delu. VaSe telo treba daje mlitavo i beivotno kao mrtvo. Ovo
je stanje potpune relaksacije koje se postie shalJ5an
?
m. Ceo
proces praenja svesno

ti od

topa1a do tem

na traje svega
nekoliko minuta. Ponovite ako JC potrebno OYa redosled opui
tnja viSe puta da bi postigli stanje mira.
SHA VASANA I PSIIDKO DISANJE
Psihiko disanjeje dodatna vetba koja s i

odi u, s?aa
sanu i predstvlja osve&tivanje daha u ruitltlm pSlhlklm
prolazima u telu. Prana, ili ivotna energija, tee kroz nase telo
37
preko bezbroj suptilnih kanala. Obino nismo svesni ovog toka
jer je naj um usmeren ka spoljasnjosti, ali ako svest usmeriro
unut.ra, tako da ona prati dah, moemo da razvijemo sposobnost
zapatanja i razumevanja rada ovih suptilnih sila, koje se mani
festuu u nama kao zdravlje, aktivnost (mentalna i fzika), i
sam ivot, i to naroito posle surya namaskarc.
Kada leite mirno potpuno oputeno u poloaju shavasa
ne postanite svesni prirodnog toka daha. Ne menjajte ni na koji
nain disanje, samo prenesite svesnostsa tela nad. Poku&lte
da oselite svaki dah sa punom panjom - &irenjc i oputane
grudnog koSa, ili dizanje i sputanje abdomena. Nemojte da
propustite nijedan dah i uskoro ete primetiti daje ceo va!
oputen i absorbovan procesom disanja.
Sada ste spemni da otpollete svesno psihiko disanje.
Koncentriite sc na pupak i zamislite da se, dok udicte, dah
kree naviSc ka grlu prolazei kroz poseban kanal. Pri izdisaju
dah Ssputa nadale ka pupku istim putem. Treba da zamislite
da postoji mali kanal koji povezuje v pupak i grlo i da
vazduh kree kroz njega.
Sada, pocnite da brojite svaki dah od pupka ka grlu i od
grla ka pupku. Ponite od50 i brojite unazad do nule. Udisaj i
izdisaj ine jedan ciklus. Ako izgubile kontinuitet vratite se
nozad na 50 i ponite ispocetka.
NAlZMENINO DISANJE
Sada, prenesite svesnost sa psihitkog kanala izmedu pup
k i grla na dah u nozrdrvama. postanite svesni daha u nosu i
iskljuite sve ostalo. Koncentrisite se pri udisaju na levu noz
dru i pratite dah koji ulazi kroz nju. KoncentriSile se pri
izdisaju na desnu nozdru i na isti nain pratite vazduh dok
izlazi. Sledei udah otnonile zadravajui svesnost na desnoj
nozdrvi Mizdah saprenocnjem svesnosti na levu nozdrvu. Sada
ponovo, leva udah, desna izdah, desna udah. leva izdah; leva
udah, desna izdah, desna udah, leva izdah. Pocnite da brojite
leva udah, desna izdah, 50, desna udah, leva izdah 49 itd.
unazad do nule. Kada zavr&ite prekinite svesnast daha i prene
site svesnost ponovo na telo. Otpevajte u sebi tri puta OM.
Sedite i otvorite oti.
38
I
l
I
I
psnllK CENTRI
U suptilnom telu oveka nalazi sc sedam glavnim psihit
kih centara koji se nazivaju kre (chakre. Na fizikom nivou
one S n u razlititim nelVIlim spletovima i endokrinim
lezd. Tokom izvoenja sUlJa namaskare ova mesta S
koriste za fokusiranje uma i za razvijanje koncentracije i sve
snosti. Koncentr' 'ija na ove oblasti nam pomae da aktiviramo
chakre i dopremo doizvora vie psihitke i dihovne energe koja
je povezana sa pojai m funkcionisanjem ovih centara. Povi
!ena sso takoe veoma povoljno utie i na odgovarajue
fizitke organe.
Pritisak na fiziko mesto psihikog centra, do koga dolazi
pri svakoj asani, stimulise chru u tom predelu. Ovo se postite
posredstvom kompresije, stimulncije i uravnoteenja nelIlih i
endokrinih komponenat. . Medutim, aktiviranje psihikih cen
tara preko sU1a namaskare v se uglavnom preko razvijana
unute svesnasti, koncentracje i vizualizacije. Stvarna f
zika stimulacija u svakoj asani poveva shakli pranu i olak
sva da bolje fokusiramo i koncetriemo mentalnu i fzitku
energu na mesto chakrc. Upravo ovaj dU Ini aspekt prenoe
na mentalne svesnosti na visoko nabijenu fiziku strukturu
dovodi do fuzije uma i tela. ide i pingale, i aktivira chakru. Ovo
aktivirane dostie svoju kulminaciju u duhovnoj svesnosti.

. "'r. Y
-
V
w
w
-
""
&
V
V
"O
G
"
n
<
c
-
'a
&
+

+
&
VUIU
+

8 w

A" . ka .

Mc'r"Q

g
s. 4"ifhTQ

"
"
"

,
M."a - - --- - - -- - -
Poloaj chaki
4.
I
I
I
I
I

,
I
I
,
I
I
I
I
SVSNO, ' CHKR
Kada avladamo poetnim faZ vetbe, tj. asanom ipra
nayamom, trudimo 8 da razvijemo oseanje svesnosti svake
chakre U toku asane. Stoga je potrebno da tano poznajemo
poloaje chakri. a oni su sledei:
Mul adhara se kod mukaraca nalazi na perineumu, tj. na
polovini puta izmedu anusa i genitalija; kod ena onaje nepo
sredno iza grlia materice.
Swadhisthana je sakralnoj oblasti kime. Mesto aktivi
ranja chakre je s prednje stane tela iznad same stidne kosti.
Manipur je kimi na nivou pupka. Mesto nktiviranja
chakje pupak.
AnahUtaje Ukimi iza grudne kosti. Mesto aktiviranja ove
chakre je grudna kost.
Vishuddhi se nalazi Uvralnom delu kime. Mesto aktivi
ranjajejamica na vratu.
Ajna se nalazi u centru glave na polovini linije koja spaja
taku izmedu obrva i zadnji deo lobanje. Mesto aktiviranja je
izmedu obrva.
S obzirom da ostale chakre ili psihiki centri nisu obuhva
eni ovom vebom, detaljniji opisi tih centara mogu da se nadu
u drugim knjig.
Chakre se stimuliu sledeim redosleom:
J Pranamasana
2. Hast utanasana
3. Padahastasana
4. Ashwa sanchalallasana
5. Parvalasana
6. Ashtanga namaskal'a
7. Bhujangasana
8. Paroatasana
9. Ashwa sanchalanasana
10. Padahastasana
ll. Ha:ta utanasana
12. Pranamasana
-Anahata chakra
- vishuddhi chakra
-swadhisthana chakra
. ajna c"akra
- vishuddhi chahTa
- manipura c"akra
-swadhisthana chakl'a
- vishuddhi chakra
- ajna chakra.
-svadhisthana chakra
- vishuddhi chakra
- anahat chakra
41
OVDAVAJE CHK
Dok izvodimo svaku asanu trudimo se dalociramo chakru
koja je povezana sa njom i razvijemo koncentraciu toh p,ihi
kog centra. 00 zahteva izvesno vreme, naroito poefnom
st&dijumu. Medutim, Wsvaku asanu to ne treba da traje dute
od jedne minute. osim ukoliko se ne veba pod slrunim vod
stvom. Kada se poveta umenost lociranja chakri veba moe
da se radi bre.
Razvoj svcsnosti chakri i vizualizacije omoguie da se
/ana, prnayama i svesnost chakre stope jedno toku
vebanja. Chakre mogu da se stimuliSu uz pomo daha. Vizui
zirajte. na primer. psihiki dah kako unosi pranu telo preko
chakri dok uiete i iznosi pranu. iz tela kada izdiSele. z vreme
zadrvanja daha koncentrisite se na mesto spaanja prne i
apane manipuri. Naravno. ovi oblici naprednijih vetbi treba
da se naue pod strunim vodstvom, jer na ovom nivou surya
namaskara postaje deo pripremnih vetbi za kundalini yogu..
U toku izvodenja surya llamaskare mentalno dodirujemo
sve chakl telu osim muladhare. Na ovaj nain sve chakre se
razviaju i pripremau za budenje kundalini iz ntuladhare. Telo
mora da bude jako i zdravo da bi izdrtalo snagu koja sejavlja pri
buenju muladhal' akojaje povezuna 8oslobaanjem monih
nesvesnih sila. Surya llamas kara poveava vitalnost organizma
i na taj nain ga priprema ovaj momenal Kada doe vreme
za buoonje muladhare mogu da se koriste druge vetbe.
Koncentracija na chakre moe da se kombinuje B men
talnim ponavljanjem malltri uz oseanje da sc mantra ponavlja
u chakri ili na njoj. Na viem stupnju koncentracije moe da se
oseti kako se vibracje mantre ire iz psihikih centara to je
nadivnije i najintenzivnije iskustvo.
I
I
I
!
I

I

I
I
MANTRE SUNCU
Svi spoljasnji zvuci koje ujemo nastaju kada udar u neki
predmet ili glasne tice izzove njihovu vibraciju u vazuh

.
Ove vibracie se prenose dalje do uha pa na bubnu opnu I nUl
u uhu. Priroda ovih zvukova se prenosi do mozga gde se oru
prepoznaju i porede sa svim zvucima iz ploAiosti koji su

uv.
n u memorii gde se stvarau mentalne slike. Zvuk na OV8 nain
neprestano utite na na! um.
Mantr su kombinacije zvukova koje su oblikovane tako
da proizvedu specan efekat na um i na negovo funionis!'
nje. Mantra mo1." da se izgoval1l glasno. 'at
.
om, Ih d se
ponavlja menthv, pri emu mentalno ponavljanj! mantre m
najvei efekat. Ako se zvuk ponavlja mentalno, svesno I
koncentracijom, misao preuzima oblik tog zvuka, ona pOSl.e
z i energija koja je povezana zvukom se manifestuje u
umu.
Mantre se stvaraju od slova sanskritske azbuke. gde svako
slovo ima svoju posebnu vibracionu frekvenciju i deluje na
odgovaraui nain na svest. Ova 52 zvuka su poznata ka?
Devanagari bspoznali su ih rii (rishi) u slanju duboke d
l

tacije u vedskom periodu. Kako su bili visoko duhovno razvIer
oni su mogli da dopru do izvora svih zvunih energija. shabda
brahman, vrhovne svesti koja se manifestuje k 2.vuk.
DVANAES MTRI SUNCU
Svake godine S'lnC proe kroz d\w razli6tili fa
koje su poznate kao zodijatki znaci zpadnoj astrolog
.
i ka
raAi (r) u Hindu astrologji. Prema Hindu astroloBVI Sai
43
rashi odlikuje specifno svojstvo i stanje, a u svakom od dvana
est stanja Sunce i razlito imc. Ovih dvanaest imena obu
hvataju dvanaest mantri Suncu i treba ih mentalno ponavljati
po redosledu dvanaest polotaja u surya nantaskari.
Manlre Suncu nisu samo odgovareju8 suneva imena ve
je svak
.
i zvu
.
ni slogu njima prenosnik osnovne, veite energije
(shah!l) kOJU samo Sunce predstavlja. Ponavljanje mantri i
koncentracija Ila njih utiu povoljno na ceo mentalni sklop.
Nije potrebno intelektualno razumeLi smisao mantri ali
ipak navodimo njihov prevod, za one koji su zainteresovani za
njihovo znaenje, kao i za one koji ele da iskoriste mantl! kao
oblik uskladivana izvorom duhovnog prosvetjivanja koje
simbolizuje Sunce.
1. Om Milraya Namaha
(Pozdrav prijatelju svih)
Prvi poloa, pranamasana, izratava stav po$tovanja pre
ma Suncu, kao izvoru celokupnog ivota koji namje poznat. O
Suncu mislimo kao o zaednikom prijatelju, koji neprekidno
zrai svetioot, toplotu i energiju, i podr1ava naAu i sve druge
planete. U spisima Mitra se opisuje kao onej koji poziva ljude
na nktivMBt, podupire zemlju i nebo, motri na sva bia bez
izuzetka, baa kao l runo jutarnje Sunce oznaava poetak
dnevnih aktivnosti i baca svoju svetlost na sav ivot.
2. Om Ravaye Namaka
(Pozdrav onome koji blista)
Raoaye znai onaj koji blista i prua boanski blagoslov
celom ivotu. U drugom poloaju, hasta uttanasalli, pruamo
celo bie navie k izvoru svetlosti da bi primili ovaj blagoslov.
3. Om Suryaya Namaha
(Pozdrav onome koji pobuuje aktivnost)
Sunce se ovde nalazi u veomo dinnminom aspektu kao
boanstvo Surya
.
U staroj vedskoj mitologUi Sltrya se oboavao
kao G
?
spoda!: Neba slikan je kako prelee nego u svojim
y
atremm ko

ama

kOJe vue sedam konja. Ovo je lepa analogija
1zahteva praVIlnu mterpretaciju. Naime, sed8m konja su ust..-a
r

dam znakova i emanacije vrhovne svesti, koja 6mfe

stuJe na sedam ravni egzistencje bilu (zemaljska, materijalna),
4
I
I
I
I
I
bhuvar (posredna, astralna), suwar (suptilna, nebeska), mahar
(boraviste deva),janah (boraviSte bo1anskih dusa koje su pre
vlile ego), lapah (boravite prosvetljenih sidhija) i salam
(vrhovna spozneja realnosti). Surya simbolizuje samu vrhovnu
svest koja kontrolie ove razliite ravni manifestacje. Smatra
se da je Surya najkonkretniji od svih bogova Sunc i da je
njegovo poreklo u prvobitnom vedskom trojstvu, da mu je
mesto na nebu, dokjeAglli (vatra) njegov predstavnik na zemi.
4. Om 8hanaI.e Namaha
(Pozdrav onome koji nas obasjava)
. Sunce fiziki predst.vlja gurua ili uitelja, onoga koji
uklanja koprenu naih zabluda. ba kao to svako svite ukla
nja tamu noi. z vreme etvrtog polotaja ashwa sancholaIla
sane, okreemo s licem ka ovom sjaju i molimo se da dode krej
tmini neznanja.
5. Om Khagaya Namaha
(Pozdrav onome koji prelete nebom)
Svakodnevno kretanje Sunca preko neba je ono Ilo cini
osnovu naleg merenja vremena, poev od naranije upotrebe
sunevog sovnikl, do usavrenih naprava koje se koriste
danas. U poloi!' raroa/asai klanjamo se onome pomou koga
merimo vreme i lllolimo se za naprcdak u ivotu.
. Om Pushne Nalllaha
(Pozdrav onome koji daje snagu i hranu)
. Sunc j
.
izvor celokuJne snage, ono nas kao roditelj
napaja energijom svetloSu 1 ivotom. U polo1liu ashlanga
namaskora odajemo poStovanju Suncu, tako to sa osam taaka
tela dotiemo tlo. U stvari, predajemo celo svoje bie u nadi da
s na nas izliti mentalna, fzika i duhovna snaga.
7. Om Hiranya Garbhaya Namaha
(Pozdmv zlatnom kosmikom Duhu)
Hiranya Ga,
.
hha je poznata i kao zlatno jae, blistavo
poput

unca, u kome je roden Drahma kao manifestacja Duha.

HU'lUya Garhaje seme kauzalnosti tako daje ceo univerzum
smeLen u Hiranya Ga,.Mi u potencijalnom obliku koje pret
hodi manifestaciji. Na isti nain ceo tivot se potencijalno na
u Suncu koje predsttvlja veliki kosmiki princip. U bhujanga-
'5
sani, sedmom poloau, odajemo poStovanje Suncu i molimo s
za budenje kreativnosti.
8. Om Marichaye Namaha
<Pozdrav zracima sunca)
Maricha je jedan od Brahminih sinovA, koga je Suc
stvorilo kao i svoje zrake, a njegovo ime znai fatamorgana
Celog tivota tratimo pravo znaenje i smo tivot, kao sto
tedan ovek trati vodu u pustnji,a obmanjuje Ofatmorg
stvorena od sunevih zraka koja pleSe na horizontu.
U osmom polotaju. paralasani, molimo'se ds steknemo
i stinsko prosvetljenje i mo rasudivanja koje bi namomoguilo
da razlikujemo stvarno od nestvarnog.
9. Om Adilaya Namaha
(Pozdrav sinu Aditc.
Aditi je jedno od mnogobrojnih imena kosmike majke
Mahashakti. Ona je mati svih bogova, bezgranina i neiscrpna,
kreativna snaga iz koje proizilaze sve ostale snage. Sunce je
samo jedno od njene dece ili jedna njena manifestacija. U
devetom poloaju, ashwa sanchalanasani, pozdravljamo Aditi,
beskonanu kosmikll majku.
10. Om Savitre Namaha
(Pozdrav snazi sunca kojn pokree)
Saviire je poznat i kao pokreta, ona koja pobuduje, i
esto se povezuje sa Suryom koji je predstavljen istom pozom,
padahastasanom.
Kate se da Savitre predstavlja Sunce pre radanja, ono koje
pokree i stavlja oveka u pokret, u budnu aktivnost, dok Surya
predslavIja Sunce posle raanja, kada je aktivnost ve pocela
Zato u desetom polotaju,padahastasani, pozdravljamo Savitr
u tilji da steknemo otivljnvauu snagu Sunca,
11. Om Arkaya Namaka
{Pozdrav onome koji zasluuje pohvalu}
Arka znai -energija-, Sunce je izvor najveteg broja ener
gija u svetu koji znamo. U jedanaestom poloaju, hasta
utnasani, odnemo potu ovom izvoru tivota i energie.
46

I
I
I

I
I
I
12. Om Bhaskaraya Namaka
<Pozdrav onome koji nas vodi ka prosvetijenju)
U ovom krajnjem pozdravu izratavamo postovanje Suncu
kao simbolu koji nam otkriva sve Lranscendetalne i duhovne
istine. Ono osvetljava stazu koja nas vodi ka krajnjem cilju
os1obadanja. M.i se u dvanaestom poloaju,pnmasani, moli
mo da se ova staz otkrije pred nama.
BIJA MANTR
z dvanaest i Sunc postoji alternativa data nizom
bia mantri, ili nizom semenih slogova. Bida (Bia) manlre su
pobuduui slogovi koji s po sebi nemau znaenje a one
pokreu veoma mone vibracje i energi je u naSem umu i telu.
Bija mantre su sledete:
l. Om Hram
2. Om Hrim
3. Om Hrum
4. Om HTaim
5. Om Hraum
6. Om Hraha
Ovih est biia ma1ltri se ponavljaju cetiri puta u toku
punog ciklusa sU'Ja namaskare.
Bi ya manire kao i mantre Sunca mogu da se izgovarau
glasno, ili mentalno, sto zavisi pre svega od sklonosti veba
kao i brzine kojom se vebanje izvodi. Ako se Surya 1amaskar
izvodi veoma sporo manire Suncu mogu da se izvode uzsvesnost
chakri. Ako se veba neSto brte mogu da se na isti nain
upotrebe bija man tre. A ako se fiziki pokreti izvode jo! brte
tada manire mogu da se izgovaraju sme, bez prelaska preko
chakri, ili svesnost moe da se vodi preko chakri bez upotrebe
mantri.
47
SURVA NAMASKARA ZA DECU
Deca su potpune ali nciuaene linosti. Svako od njih je
seme Mkome se sve nalazi, ali potencijalnom obliku. Vidimo
da se tanstvene transrormacije ivota dogaaju unutar i svoga
oko nas svakodnevno, pa ipak procesje za nas nerazumljiv. Kako
moemo 7.ist.a da pomognemo svojoj deci da odrastu kada ni
sami nismo gospodari svojih ivotnih siJa. Samo pravi va zna
koliko je jednoj biljci potrebno vode, duhriva i orezivanja Isto
tako, ako sami ne vladamo sobom ne treba da pokuvamo da
leemo svoju decu,jer se moe desiti da uklonimo neku bilnu
osobinu koja sc vie nikad nee ]Ionovo pojaviti.
Guruje I)!"avi vrllm'lela, uma i due. On zna na koji nain
da usmari razvoj deteta kroz sve stupnjeve uzrasta. Tako se za
decu preko 8 godina koristi jednostavna formula Z duhovni
razvoj - Surya llamaskara zajedno sa prostim oblikom nadi
odhana (shodhana) pra/layame i gayatri maJlir. Na u nain
se obezbedivno integralni razvoj detetajos od najranijih dana.
SURYA NAMASKARA U KOLI
..
Deca danas sede u pretrpanim uioniC, zgrena i sa
Jena l"ad knjigama, zamorena od prevelike intelektualne ak
tlv
.
no

tJ. Daas se pod obrazovanjem podrazumeva da sc

uplSuJemo uJcdnu institucju da bi stekli intelektualnu veslinu
i sposobnost da obavljamo neki posao, ili da se bavimo odrede
n

m pr

fe

ijom. ed

.
tim, pravo obrazovanje se ne sastoji samo
u Ispunjenju spoIJaSnjih, soalnih i ekonomskih obaveza vet
ode i u unutrtnem razumevanju, u razvijanju nas

kao
bnosti na svim nivoima - fizikom, mentalnom i duhovnom.
R
I
I
I
I
I
I
I
Nedano je doSlo, od strane obrazovnog kadra, do zahteva
za poveanjem dubine i sirine obrazovnog sistema. Trai sc da
se razvije intuitivna i kreativna strana deje linosti i intelekt,
da bi se otklonila neravnotea koja je verovatno uzrok mnogih
sada!njih problema.
Surya namaskara, /ladi sho pranayama i gayatri
mantr mogu da iskoriste da bi sc prodrlo do ove latentne
energije da bi se razvio ne samo intelekt vet i intuicija deteta.
Na ovaj nain uspostavlja se potrebna ravnotea.
Swami Yogabhakti Swati (gdic M.Flack), osniva
Satyananda ash rama u Parizu i nastavnik u C.E.S. Condorcct
High School,je sprovela opirnu studiju upotrebe sllrya namas
kare USkolaIll u cilju dovoenja u ravnoteu intelektualnih i
intuitivnih sposobnosti dece. Ona kae:
"Izvodenje nekih oblikayoge, kao stojesurya namaskar,
je po miljenju roditelja, dece i nastavnika bilo korisno naoj
skoli. Mnogi roditelji su predloili da se vebanje, za koje su
videli dn ima stabilizujui efekat na decu, produi u Skoli.
Jedino pitanje koje se pritom postavilo je problem poduavanja
veeg broja nastavnika".
Nastavnici i tlirektori Skola po celom svetu su ve preuzeli
na sebe da iSPUl,,, ovaj zadatak i poteli su da uvode surya
namaskaru i druge odgovarsjue vebe yoge Skolski program.
Svugde se zapazila da par minuta vebanja pre poetka sa ini
da deca postanu pri ucnju revnosnija, paljivija, prijemivija,
odgovornija i komunikativnija. Surya namaskara predstavlja
odlian metod za konstruktivno iskoriStenje viska fizike ener
gije, koju veina dece poseduje, kao i Z njeno kanalisnje u
pravcu fizic.OI i mentalnog zdravlja. Dec su posle izvodenja
ovog niza a1i spremnija da se usredsrede na materiju na
sledetem asu.
UAVNOTEVANJE EMOCIJA
Vanost ravnotee emocija deteta za dobrobit njegovog
budueg ivola moe Jako da se shvati kada se ispila uloga surya
namaskore Memocionalnoj stabilnosti.
. Epifiza poinje da se kalcifikuje i degeneri!e u osmoj
godini ivota tako da izmedu dvanaeste i etrnaeste godine
poinje pubertet. Ova endokrina lezda sadri hormooe !ipofi
ze koji su odgovorni 2seksualnu zrelost i Spreavl nepravovre
meni pubertet. Ukoliko epiflza prerano atrofira dolazi do
ubrzanog seksualnog razvoja. Fiziki l1zvoj, formiranje novh
senzacia i telja, preti. mentalni, i dovodi do neravnote1e U
organizmu. Mladi um nije u stnju da shvati ova nova oseanja
i da se zrelo nosi sa njima t.o dovodi do emocionalne traume i
krize identiteta- tako uobiajenih kod tinejdera. Ovo moe
takoe da stvori ozbiljnu hormonainu neravnoleu, kao i niz
bolesti, kako fizikih tako i mentalnih.
Ono $LO elimo da postignemo pomou yoge je da uspori
mo atrofiju epifize i da odlotimo seksualni razvoj za nekoliko
godina. Kada emocionalni razoj tee plralelno sa fizi,
fiziko sazrevanje se vr$i kontrolisana, bez emocionalnih tra
uma koje kasnije ostavljaju neizbrisive oiljke.
Surya namaskara u kombinaciji sa nadi shodhana pra
nayamom, ,hambavi mudrom i gayatri man trom je prastari
metod koji su prepisali yogini i rishU iji je cilj da uspori
degeneracju epifize. Ove vebe pomau d se odri ceo kom
pleks qina chakre koji je smeten u epifizi. Ako se ovo postigne
plovidba ivotom lee bez trzavica. ta se dogada kada dete nije
u stanju da uspostavi ravnoteu izmedu mentalnog i fizikog
bia? U sluaju vi$ka mentalne energ
i
je dele postaje sanjalica
ali nije u mogunosti da se adekvatno izrazi. S druge strane,
viak fizike energije ini od njega malu napast kojomje nemo
gue upravljati. Stoga je ravnotea izmedu ova dva pola egzi
stencje nuna ako elimo da pomognemo deci da odrastu i
postanu zdrave i uele osobe.
RZO NOVOG OVEK
Surya namaskara je veba koja omoguava oblikovanje
linosti ve od osme godine ivota. Dete kojeje dovoljno sreno
d stekne ovu vrstu obuke, imae sutra bezbroj prednosti nad
svojim drugovima koji su proli samo intelektualnu obuku koja
je danas uobiajena.
Obuavanje Jogom ispunjava kriterijum koji je postavio
veliki mozor i humaniste Alexis Krci (lexis Carrel):
50
,
I

I
I
I
"Razvoj mlAdog ljudskog bia izmedu Sesle i osamnaeste
godine ivota treba da se vrAi simultano anatomskog, runkci
onalnog, organskog, skeletrg, miinog, fiziolokog, intelektu
a1nog i emociona1nog aspekta. Razvoj ne sme da tee posebno
ni u jednoj o ovh srera. Ko su najvanije od ovih ob
fiziolooka i emociona1na to i obrazovanje treba da poe otuda.
Potrebno je, pre svega, da se uvede psiho-fizioloka disciplina a
istovremeno da se usade principi koji vladaju u meduljudskim
odnosima".
Navedeni citat ukazuje da je nu:no osnovno obrazovanje
yogom to ukljuuje uvodenje surya namaskare za omladinu.
Razvoj psihikih i fzikih runkcija bi se tako mio pod kontro
lom uz ouvanje inlegriteta linosti to bi stvorilo novi tip
oveka. Citirajmo rei velikog humaniste i lekata, Alberta Svaj
cera (A. Schweitzer):
"Mora da dode do nove renesanse koja e dosei mnogo
dublje od one koja nas je izvela iz srednjeg veka, velike rene
sanse u kojoj e oveanstvo shvatiti da su etike vrednosti
najvia istina i najkorisnija vrednost. Time e se ljudska rasa
osloboditi besmislene realnosti u kojoj sada vegetirs".

-
,
7.
-

.
.
..
"

-

* .
51
*
.
IZVOR PRANE
Surya namaskara je tehnika solarne vizualizacije, niz
vetbi koje pune nas organizam kao baleriju, i omoguavaju D
da ivimo punije i radosnije, i da rau ispoljsvamo kako
dinamizam, tako i vestinu. Izgleda da su sc pri sastavljanju ove
vebc imala na umu dva glavna cila: da se odri dobro fiziko
zdravlje kao deo prosvelljenog naina ivota i da se izvrSi pri
prema za tehnike kundalini yoge i duhovno budenje.
Korist od redovnog vebanja $urya namaskare . daleko
prevazilazi obine fizike vezbe a islovremeno poveva snagu
izvoenja sportskih i drugih oblika fizike rekreacje. Do ovoga
dolazi usled direktnog oivljavajueg erekt.a na solarne energije
Utelu koje su ko'ncenLrisane manipurtchakri a teku kanalom
pingala nadi. Istovremeno, kada se asane izvode zajedno
pranayamom, ili u saglasnosli sa sad/umom, onc vode ka ravno
tei u sistemu energija kako na fizikom tako i na mentalnom
polju. Da bismo ovo razumeli u potpunosti potrebno nam je
osnovno poznavanje psihikog sastava nadija ili kanala koji
pokreu fiziko telo.
DVOJNI ASPEKT IVOTA
2ivimo u svetu dutlnosti: dan/not. sveUost/t, do
bro/JoSe, introvertnost/ekstrovertnost. :nnnje/delane. i tako
dale. Naeni smo u svetu polarnosti koji 6uygi simboli
IlO predstavlja idom ipingalom, a u nekim drugim flosofijama,
na primer u laoi:mu pojmovimajin ijang. o Sb mog d
6iskoriste d.abi sc n svemir nuumo Osvim nivoima.
Prema yoga Strruna (shsts) energetska struktura
koja lei u osnovi teln je ono Ato ga naMn 2ivotom. Tekstovi u
drevnim spisima navode 72.000 nadija ili energetskih kanala u

I
telu. o k se medusobno proimaju i medusobno su zavi
s na raznim nivoima kao !to 8 i %vuk sastoji od vi!ih i ni2ih
harmonija. Kanali mogu da budu fiziki (nervni, cirkulatomi.
limfatini itd.), pranini (suptilniji tokovi energije koji su jO!
uvek povezani sa fizikim telom kao Atoje metbolizam), men
talni (tokovi misli) ili psihiki (snovi ili vizije). Pingala nadi
sprovodi pM shahti (vit.nu energiju) a ida nadi sprovodi
manas shakti (mentalnu energiju). Nasledeoj tabeli naznae
ne su karakteristike ovog para energetskih tokova:
Jd. Pingnla
dah lee kroz dah tee kroz
levu nozdrvu desnu nozdrvu
introvertnost ekstrovertnost
svesnost energija i akcija
prana
negativno pozitivno
hladnoa toplota
ensko muSko
.
aktivno pasivno
mcseo sunce
subjektivnost objektivnost
intuicija logika
leva strana lela desna strana tela
desna strana mozga leva strana mozga
Broj moguih osobina ide i pingaleje beskonaan jer se
ovo dualno svojstvo otitnva u celoj prirodi. Makrokosmos kao i
mikrokosmos, koji predstavlja lelo oveka, baziraju sc na polar
nostima kao !to 8U arterije/vene, simpatikus/pimpatiku8,
natri jum/kalijum pri prenoSenju nervnih impusa, itd.
BUENJE DUHOVNE SILE .
Kada se spoje dvojni aspekti ide i pingale nastae trea
sila. Ova sila je tok duhovne energije u suAumna (su$humIlW
nadiu. Do njegovog budenja mo:e da dode SOkd su id j

pingata 8no uravnoteene. Kod oveka budenje sushumr

je povezano sa budenem energi je u kimenom stubu. 051000-
-ena energija prenosi individualnu svesnost transcendental
,le duhovne oblasti koje S nalaze van prostora i vremena. Da
l: do ovog budenja moglo da dode um i telo moraju petno
-: se pripremaju dui period vremena. a energije morajU da
teku u dovoljnoj koliini i bez zastoja.
Sura namaskara formira osnovu za oslobadanjeprane i
Ilravnotctavanje pingato nadija. Zdravo telo i aktivno budno
stanje predstavljaju osnovu duhovnog razvoja. U prolosti je
previc filosofa zanemarivalo ovu najva1niju injenicu. Ne moe
da dode do budenja unutraAnje svetlosti ukoliko sc fizika
komponenta ne uskladi i integric sa celokupnom strukturom
oveka
.
Evolucija zahteva ravnoteu. posebno na duhovnom
nivou, protivnom preovladivae i dalje tama i neznanje.
FIZIOLOKO - PRNINI EFEKTI
Da bi razumeli kako sura namaskara deluje napraniho
telo i nadije potrebno je da posedujemo praktiCno i skustvo i da
jasno shvatimo invididualno dejstvo syake asane. Tek tada
vdba kao celina moe da se razume. Moramo takode zapamtiti
da mi ne vebamo samo asane vet ipranaamu, svesnostchakri
i mantru, sto hiljadostruko uveava efekte.
1. Pranamasana (polo:j molitve)
Duvodi u stanje intl'overtnosti, relaksacije i mira, i oeito
aktivira anahata chakru.
2. Hasta uttanasana (poloaj uzdignutih ruku)
islee telo navie i unazad. Ledni i vratni mii su opuS-
.
teni a istce sc prednji deo grudi i trbuh. Kako je ovo kombiro
vano sa .dubokim udisanjem to dolazi do blagog masi!anja
abdomena sto poboljMva varenje
.
Istezanje navie dovodi do
skupljanja kime Sto pomaZe da sunderasti diskovi izmed," .
prijenova ostanu zdravi. povoljno utie i na kiCmene nerve.' .
Ruke i ramena su oputeni i otklanja se pogroljcnost
.
Kae se
da ova poza smanjuje vitak teine do ega moda dolazi zbog
njel1og'efekta na vishll7dhi cHat i tiroidnu lezdu sto ubrza-
W
54
I
I
I
I
I
I
I
I
va metabolizam. Pn se M telu kree nagore pot.pomognuta
udisajem.
3. Padahastasana (poloiaj sake uz stopala)
kombinuje efekte savijanja ul1azad i svijana unapred
.
U
ovom poloaju masira se unutrnjost8bdomena. posebnojet

a,
bubrezi, uCna kesica, pankreas, nadbubrene tiezde,
.
matcnca
i jajnici. Povoljno utie na iLv abdomn ! uklanj
,
mnoga
oboljenja kao !to je, na pri

, k0
'
tlpaclja
.
PobolJSva se
v8Tenje i ispravljau neredovDl CiklUSI proaps k ena. K
obilno napaa kimene neTVe i pov

lj

o
.
d
.
el
.
uje na nJih za vreme
ista. Iste1u se potkolene tile I mlll
.
hstova na noama st

lei proSirene vene i olak&ava dovod krvi u sr
:
e. Cv8 ob
.
nu
.
tl
poloaj poveava priliv krvi u

o
.
zak.
.
KomblnaClJa

'IlJ8llJa
unazad i unapred vrsi snaan UlCJ na Clla\'O Le
.
lo s obZIrom d
se pritiskaju sve glavne cndokne l

7d
.
e - gemta1ne

adrenal
ne, timus. tiroida i paratiroida. eplfiza I hipofiza. G
.
lavn
.
l kc

t
je na islezanju karlice i na swadhisthana chakrI. Pn IzdisaU
prana se upravlja U donje delove t.ela. Kada se prana kree
nadole zove a.
4. Ashwa saalanasana (poloaj jaha)
Savija kimu unazad U tenji da relaksira
.
ledne
.
miSi
.
e
usled ega dol z do istezanja abdomena
.
.
Medullm,
.
n8Jva1nlJ

i stetanje se mi u oblasti karlice
.
KukOVI se spuAju nadole I
istovremeno privla napred jer se jedna noga

a u kolenu
a druga ispruta Sto vs unazad. Koncentracija Je na laCku
izmedu obrva, ajna chakru, koja je direkt.no povezana 6 mu
ladharom. Na laj nain energija koja se oslobada u karhCnom
pojasu pomae da se stimuliSCajna. Sa udahom, pO,!a

.
kree
nave nadiem koji se osea du prednje st

butine l ide na
gore prednom stranom tela, pravo do oblasti cuno chakre.
Ukoliko su vam sinusi 7apu.eni osetete momentalno
olakSnje pri iSletanju svake strane tela.
5. Parvatasana (poloaj planine)
se takoe naziva i sumeruasana (poloaj vrha) i ona fiziki
jaa nerve i miic na rukama i
.
nogama, istec miAie i Zile na
listovima nogu, a kima postaje uspravna I zategnuta. Ova
UU uk1a proSirene vene i povo l jno
.
deluje

a kiene
nerve. Smatra se da ona stimuli Ae uishuddhl chkruJcr se brada
0
postavlja na grudi tako da pritiska tiroidnu lezdu. sa izdisajem
prana se kree nadale.
6. Ashlanga namaskar (pozdrav osam taaka)
.
zvija grudni ko i jaa ruke, ramena i noge. Navee
deJstvoJe na normalnu krivinu kime pri emu se u ovu oblast
j7 :Se krvi to pod

laduje ncre. U ovom poloaju ledni

nu
1
I se potpuno reiaksIraju pa se smatra da se tako stimulie
manipura. o,

da se oeti poveano oslobaanje energije iz
ove chakrc Jer Je ceo kimeni suo zgren. S obzirom da se
zadrava izdisaj (ahir kumbhaka) prana se kree dole ka ma
nipllri, gde kod iskusnih vebaa dolazi do spajanja praTle i
apane.
7. Bhujangasana (poloaj kobre)
vrSi dinamiki pritisak na sve organe u grudima i abome
nu i uklana mnoga oboljenja, na primer astmu, konstipaciju,
loe varenje, prob
.
leme sa jetrom i bubrezima i tako dalje.
Pomou oslobadanja tenzije u lednim miSiima i nerima kime
iste'e se svaki prijen paje to jedna od najbolih asana, naroito
kad :e zau

me poloaj. Kako se kimeni stub pomera napred ka

glaV! dolaZI do DCznatnog skupljanja u donjem delu kime kod
swadhisthana chakre. Usled udisaja prana le,i da se kree
navie u ovom polo'aju, medutim, koncenlriemo se na oblast
swadhisthanc i pokuavamo da stimuliemo pranu na samom
izvoru odakle alla kree naviS!. Prana te,i da se kree navie i
zato to je zadravana u donjem delu tela u prethodna da
poloUa.
EFEKAT KOMBINOVANOG DELOVANJA
.
Fi

.
iko
.
telo se sastoji od materije i energije. Fiziki po
kreti kOJ
,
1 se Izvode
,
una

red i unazad su po sebi dovoljni

da ubrzaju metabolizam l da oslobode energijU Utelu. Ovi efekti
se pojavaju ako se pokreti kombinuju sa stimulacijom chakri.
SV

energi

namu prenose se kroz kimeni stuh koji
predstvJ8 V

ZU Izmedu mozga i tela. Ida i pingala nadi su

smetene kJmenom stubu i zato je odravanje zdravlja kie
od navee vanosti. Kako je sura IlORkan. aktivna i dina
mina veba njen

i1vni l,tiej se ogleda plI'gala nadi, pose

bno ako se veIRnJc Izvodi brzo. Meutim, h.d 6vctba polako
56
I
I
I

i potpuno, zadno6CRakma i mantrama, stimuliuse skoro
podjednako i ida i pingala zavisno od vetin! vebaa.
Kada se sura namaskara vetba polako manji akcenat je
napingala nadi, a v vremena se poklanja mentalnom razvo
ju. Ve,ba koja se sastoji od niza osana pretvara se M nizmudri
i vodi ka v uravnote'enom raz\oju. Iz ovog razloga se prepo
ruuje kombinacija brzog i sporog ve'banja jer je za vetinu D
potrebno da sepingala dodatno stimulie i proisti usled naina
,ivot koji vodimo. Pre nego Sto se usudimo da utonemo
ljudsku psihu, preko mudri ili meditacija, moramo preUlOdno
da ojaamo telo i uinimo ga zdravim. Kanali za izbacivanje
neistoa moraju da se uine prohodnim. Ustvari, motemo da
uinimo sve, samo sa neSto viSe fizikih ve,;bi.
Pranini kanali u telu se proiSavaju tako sto se povisuje
i kontrolie kretanje prane u telu. Uklanjaju se blokade koje
postojejer svaka asana polpoma'c i naglaava prirodno kreta
nje prane navie ili nani'e. Kada se asane zavrc protok prane
se vrsi lake i poboljavaju sc funkcije u organizmu
.
Ovo pred
stvlja konstruktivno usmeravanje energijc, umesto da se pusti
da dode do njenog rasipanja.
Stimulacija mallipltra chakre povelva konstruktivno us
meravanje, odnosno preusmeravanje energije. do koga dolazi
usled uklanjanja blokada, i ako se ne koncentriSemo svesno nu
manipuru viSe od dva puta u jednom ciklusu, celo vebanje
utie duboko na nju,a istovremeno protok energi je krozpinga
la nadi postaje snanii.
Manipurachakraje smetena u pupku, priblinom gravi
tacionom centru tela. Ime -manipura" znai "draguljni grad" .
Onaje povezana sa solarnim pleksusom, spletom nerava koji se
pruaju iz centralnog pleksusa kao sunevi zraci. Solarnim
pleksusom vlada simpatiki nervni sistem, pillgala nadi, i onje
odgovoran za varenje i asimilaciju unesene hrane. Na makro
kosmikom nivou Sunce je na isti nain odgovorno za rast
biljaka i proizvodnju hrane. Ono je zato veoma va'no za odra
vanje fizikog zdravlja. Sura namaskara savija i istee telo,
razvlai i sabija centar lee, i pritom ga maksimalno stimulie.
Pored toga to povoljno deluje na varenje zdrava manipura
chalra ini da celo tele odiie vitalnou.
57
Kada zamimo preliminarni stadijum uenja sura na
"kar i

poznamo se sa njom moramo da se krecmo nadalje

sistematski, korak po korak. Pre sega, polako istetemo fiziko
telo, miie i tetive i stimuliiero unutrMnje organe. Kada
jednom postanemo svesni nMih fzikih ogranienosti, i pone

o da ih prevazilazimo moemo da predero na svesnostprane

I na savladivanje raznih prepreka i blokada na ovom nivou.
onano, uimo da kontro!ie,?o svoju pranu, da mipu!iemo
lom pode&tvamo njen nivo po elji. Onda smo spremni za
sledei stupanj, koji predstavlja proirivanje prne na suptilne
psihike i mentaint nivoe.

ss
I
PSIHODlNAMIKA
U fiziologiji yoge telo sastoji od fizikih, prnitnih,
mentalnih, intuitivnih i duhovnih komponenata. Nasuptilniji
aspekti imaju i najveu mo. Um vlaa telom. Kada bi, 1
primer, mogli da stvorimo stanje uma u kome emo vizua1izo
vati pozitivne, oivljavajue slike, mogli bi i da promenimo
negativna stanja kao to su depresija, uznemirenost ili letrgija
Do ovoga dolazi stoga to su um i telo nerazdvojni. Oni su
povezani i u krajnjoj liniji njihove egzistencije su med usobno
zavisne. Istovremeno, snaga uma je neopisiva.
Tehnike yoge imaju za cilj da razviju fleksibilnost tela i
. Preko meditativnih tehnika, kao Stoje antar mouna, m
O krajnjoj liniji dolazimo dolle da odbacujemo sve neeljene
misli i oseanja pre nego to one budu u stanju da utiu na
poremeaj unutranje ravnotee. Da bi se stiglo dotle potrebna
je praksa, iskustvo i rukovoenje. Dok ne dade do takvog doga
daja u ivotu nekog oveka ili ene, dok ne budemo svesno mogli
da hiramo sadraj naem uma, potrebne su nam druge tenike
koje pomau da se stvori pozitivno kreativno stanje.
Kao to je ve spomenulo sura namaskara deluje kako
na idu tako i na pingalu nadi. Ovo je posebno lano ako se
vebanje izvodi polako, a efekat pojaava koriSenjem mantri ili
chakri. Istovremeno postoji i drugi vid sura namaskare koji
pomae da se stvori pozitivno i aktivno stanje uma.
Svaka asana prenosi odredenu sliku arhetipskim dubina
ma U. Na primer, slika kobre ima mono i dinamitko dejstvo
napingalu. Nema mnogo snanijih, i hipnotiki slraSnijih bi
na svetu. Slike koje prenose poIOl planine, poloaj jahaa ili
59
poloaj uzdignutih ruku su takode veoma dinamine. Divna i
estetska osobina sura namaskare je u tome tto ona obuhvata
izuzetno dinamine slike u tako mom i neprikosnovenom
polotaju kao toje poloaj molitve.
Kao vebu za kontemplaciju vlzualizirajt. svaku asanu
sura namaskare i potrudite se da psihiki osetite dejstvo koje
V pojedine slike. Sledee t.umaenje psihodinamikog dej
sta sura namaskare s daje da bi se osetila sva dubina vebe
i da bi se stimulisao svaki pojedinac da sam formulic svoje
tumaenje i da pot.rai u dubinama svoga uma intuitivno iskus
tvo vebe.
PSIHODINAMI

KO TUMA

ENJE
Pranamasana, kao prvi i posledji polOaj u ciklusu, ozna
ava poetak i kraj prelaska Sunca preko neba, od praskozorja
do sumraka. U tom smislu ona izraava mir, spokojstvo i lepotu
koju imaj u sunev izlazak i zalazak. U tiini ova dva duhovna
doba dana, sile tame i svetia, ida i pingala se spajaju i proizvode
treu silu sushumnu ili duhovnu svetlost. Ova veba nam
omoguava da nademo svoj unutranji balans i ravnoteu na
samom poetku aktivnog i napornog dana, koji je predstavljen
dinaminijim napornijim asanama. Isto tako pomou nje mo
emo brzo da uspostavimo spokojstvo im prestane potreba za
aktivnoSu. Pranamasana razvija mentalnu fleksibilnost, od
trenutka kada se nalazimo u miru sami sa sobom, kako bi
sakupili snagu pre nego to zaronimo medu ljude, do trenutka
kada izranjama poto smo utroili energiju na dnevne aktivno
sti. Asana se izvodi izdahom i to ukazuje istovremeno i na
introvertnost i na predavanje sebe svetu.
lzpranamasanc prelazimo u hasta utanasallu, poloaj u
kome su nam ruke i glava izdignuti do najvie take. Od ove
take glava i telo se postupno kreu na dole tako da je usled
ciklusa telo u najniem poloaju dok se Sunce nalazi na vrhun
cu. U hasta utallasani prikazanje ovek koji prima energiju od
sunca koje se die i to ne samo kroz udah vec kroz svaku poru
tela. Toje ona energija koju e ovek upotrec:ti da se zagnjuri
u aktivan dan koji predstavlja sledea asa Ila, padahastasana.

i
I
I
Asane kao tto su padahastasana i paruatasana su naiz
gled introvertne, medutim, one pre simbolizuju introspekciju
kojaje nuna da bi obavili dnevne obaveze, nego duboko isklju
ivanje uia,prataharu. One su ravnotea ekstrovertnosti koja
karakterie dan. Padahastasana, koja prethodi ashwa sancha
lasani, razvija u nama osea da U sebi potraImo nadahnue i
odgovor na probleme sa kojima moramo potteno i hrabro da 8
suoimo u svakodnevnom ivotu. Polo je ovek upravio pogled
ka nebu, da ga ono nadahne, on potom okree pogled ka zemlji
da uspostavi ravnoteu i stabilnost.
.Ashwa sanchalanasana oliava snagu i hrabrost koja je
potrebna da bi se suoili sa problemima ivota kao i samopou
zdanje koje se javlja kada se okrenemo sebi i uspostavimo
konta.ltt sa natim unutratnjim vodiem (ajIlom).
AshtaTlga namaskara slika energiju oveka u vreme nje
ne oseke. Kadaje Sunce na vrhuncu, u podne ili u pono, ovek
je U najranjivijem periodu. Ovo je dola inercije, ili lamas, i
veina ljudi trai odmor ili san. Stoga je smisao ove asane
potpuno oputtanje oveka pred snagom podnevnog sunca.
U bhuangasani ovek se budi iz sna, znanje se raa iz
neznanja, budi se vitalna energja (rajas) iz inercije (ama_
Kada se uzdigne 1'nija, koja predstavlja mudrost, ovek poinje
d se sputa ka duhovnom uravnoteenom stanju (satva).
Oito je da asane ne odraavaju samo pl'elazak SunC
preko neba kroz razliite poloaje, ve sinhronizovano i stana
vitalne energje oveka, pinga1e nadija g od vrhunca u prasko
zorje do najnie take u podne (ili pono), a zatim njeno kretanje
ponovo ka vrhuncu u zoru.
Madaje data interpretcia samojedna od mnogih mogu
nosti, koritenje ovih slika prua snagu i dulinu vebanju i
izdie ga iznad istog fizikog. Slike, kao to su ove, i kontem
placija nad njima, pomeraju ravnoteu wentulne svesti od ne
gativne ka pozitivnoj. Ako se ovo udrui sa fiziki dobrim
stanjem, koje nastaje usled stimulacije pingala ni, pojaava
se ment efekat.
ZaLo se sura namaskara koristi kao matrica usmera
vanje i transformaciju J posebno ako se za '{reme vebanja
zdravaju sline slike. Istovremeno dohni do poboljanja fizike
vi talnosti i zdravlja.
61
RITMOVI IVOTA
U zdravom telu organi lie na dobro podeene instrumen
te u orkestru kojima upravlja mozak i nervni sistem. Sa
organ funkcionie ritmino i harmonino sa svim ost orga
nima, i deluje u ono doba dana kada sc to od njega zahtea.
Medutim, nezdravo telo nije u harmoniji i skladu. Do ovoga
dolazi kada je energetski sistem iscrpljen, ili preoptcrecen
vitalnom energiom, ili kada jedan deo nervnog kola koje V
kontrolu ne upravlja pravilno telom.
Ritam koji telo imn u toku jednoga dana, kao i ritmove koji
se ponavljaju iz dana u dan, uspostavlja okolina i naA ni
ivota. Unutranji ritmovi mOlau da se usklade i da deluju u
harmoniji i sporazumu sa spoljanjim zahtevima i si kao i
sa unulranjim notrebama. Mnoge unutrasne ritmove uspo
stavlja smenivan.;e svelIosti i tame i razvoj naih aktivnosti koje
se odvijau za vreme svakodnevnog obrtanja zemlje oko ose i
oko Sunca. Proresor Vislav Romanovski CWieslaw Romanowski)
sa Katedre za fziologiju. Akademije za fitilko obrazovanje,
VarSva, pionir u istraivanju)'oga asana, navodi:
"Kretanje i ritam su karakteristi ke svemira u kome ivi
mo ... U livim organiz dolazi do izvesnih ritmikih, fnkc
onalnih promena zaviana od periodinosti procesa koji
odvijau u spoljlnjem okruenju, a nazivamo iz egzogenim
(spoljaADjim) ritmovima. Postoji, takoe, i specifi ritam U
biolokoj jedinic - endogeni (unutra!nji)".
Prema teoriji bioritmova ovi unutrpSnj Fpoljasnji ritmo
v mogu da klasifkuju prem' frekvenciji, sJedei nain:
62
I
I
I
I
I
I
1. nisko frekventni. kao to su godiSnja doba i mesenici
klusi
2. srednje frekventni, na primer respiratorni i srani
3. visoko frekventni, kao Sto je pulsiranje sistema enzima
ili atoma kristalu.
Pri izuavanu sura nQka najviAe nas interesuje
grupa sredne frekventnih ritmova, jer su oni vidljivi i uoljivi,
p zato mogu svakom trenutku da l? traju. Oni
predstavljaju prvi korak ka razumevanjU m.h I niIh frekven
cija koje nas okruuu. Sredne frekvencije ukljUju i smenji
vanje d i noi, kao i srni i pe.staltiki (abdominalni) ritam.
Savremeni nain ivola etklanja povoljne i ritmike uti
caje prirode na ooveka Unutranji ritmovi.

sovnici nrvnog i
cndokrinogsistema, postaju neuravnoteenl zbog utia stresa
i tenzije. sto dovodi do Qja nelagodnosti i nedostatka
dobrog osetnja, i vodi nas ka bolesti i neurozama. Modani
talasi veine normalnih" ljudi jasno ukazuju na nedovoljnu
nsagbenost delova mozga, koje formiraju nasumine i asime
lriene encefalograme. U klinikom primeru ovo se zapaa tako
ato sejedan deo tela odmara, dok se drugi deo priprema za stres.
Ovo ukazuje na nedostatak harmonije medu delovima. Organi
preuzillU\u autol''lmiju i deluju kao zasebne celine (moda je
ovo situacija koja se iz makrokosmosa renektuje u mikrokos
mos). Na subjektivnom nivou misli su zbrkane, javljaju sc blaga
manija.no-dcprcsivna stanja, nesposobnost za koncentracju
kao i emocionalna i mentalna nestabilnost. m, moe da dade do
joa ozbiljnijih poremeja.
Da bismo ponovo stekli normalni unutrasnji ritam mora
mo da pronademo neki naein da ponovo uspostavimo red koji je
moda vec godinama narun. z ovo su potrebne tehnike koje
mogu da prodru u stromu naseg nervnog sistema eja se
osnovna potka sastoji od senzorih, motornih i autonomnih
komponenat. Ova stroma odreduje paramelre kao !to su slike
motdanih talasa, linost.nain na koji mislimo, osecamo i po.
stavljamo se prema svetu. Ona je odgovora za odravane
navika i uslovne refose bilo da su oni bolesni ili zdraviStroma
mote da se izmeni ako znamo kako da to uinimo.
Verovatno, najbolji nain da se suprostvimo nezdravim
telesnim ritmovima, je da usadimo nove psihofzike ritmove
63
koji pokreu zdravlje. U pokuMu da s poprae unutranje
telesne funkcije i stanje, vekovima su se koristle hemikalie,
&lk terapije, noVl oblici JMa i uslovljavanja, psiholoSke
tehnike kao. i mnoge druge metode. Medutim, sve ovo je i
.
f

malo uspeha. Time Snerna stroma nije menjala u osnOYl, rt
s radikalno menjala mentalna struktura, i zato po pravilu nije
ni dolazilo do tr8nih promena.
Yogitke metode menjanja unutratnih ritmova razvij3u 5
polako i sistematski. Yoga ne 'okutva da menja bilo Sta radi
kalno. Ona radije sporo oblikuje i preinauje postojeu struktu
ru tako Sto duje novu i wra\u dimenziju naSem svakodnevnom
tivotu. Pomou metodayoge u nas se usaduje prava i konzisten
tna, blagonaklona sila koja teti da tee zajedno sa osnovnim
telesnim ritmovima i da ih ojaava. Yoga radi u sadejstvu P
prirodom a ne protiv nje. Stog vebeyoge treba da se izvode
redovno i svakodnevno makar samo par minula.
Redovno vebanje surya llamaskare dod8je novu kompo
nentu naSem ivotu niz polo8ja koji imaju utvreni redosled
a deluju sistematski, aktivir8jue i proiavajue, zajedno s
disanjem, manirama i stimulacjom chakr. Yoga deluje kao lek
ili tonik koji se uzima svaki dnn pre doruka. Dejstvo je isto kao
da smo uneli nekoliko esticaprone M ve postojeu strukturu.
Telo nastavlja da raste. Metaboli18m, provodenje ncrvnih im
pulsa, sekrecije endokrinih hormona, dnevne aktivnosti, sve
nastavlja svoj normalni prirodni tok. Medutim, unosi se jed
novi faktor koji po isteku meseci i godina suptilno dapromem
postojee modele i ritmove. Na isti nain dodaje S i u hranu
zro po zrno soli Sto vremenom primetno menja ukus.
Uklapanje zdravog spoljanjeg ritma sa ritmom koji ve
postoji dovodi do promene ovog. Ako 5zdrav, prirodni, sreden,
harmonian ritam, kno ato je ritam surya namaskare, poklopi
sa nesredenim i obolelim ritmom, efekat je jos dramatiiji.
Poljski istrazivai T. Pasck i W. Romanowski navode d psiho
proflaktike procedure, iji deo asane surya nak
,
-imaju za dj da proizvedu sreeno i stabilno funkcionalno stanje
i relakscju koju karakteriSu bioloSki ritmovi-o Ovaj ritam oni
naziv8ju "kontrolisani" za razliku od druga dva unutratnjeg
i
spoljanjeg. cco mehanizamje stu da manipuMe unutr8-

I
i
I
I
I
l
njim ritmovima, kao to biral ka na radio aparatu menja
frekvenciju.
Tako surya nakar izranja ka

mono
.
sretvo da
sprovede svesnu kontrolu nad n. obun
?
,
sknvem
,
m unu
tr8!njim telesnim sistemom, kao regulator Ih mehrum
.
za
fno poddaanje procesa Utelu
.
.
ot

1e
!
10 se od ste!!\e
.
mh sll
koje su nam nametnute neurotlIll m I n

va

8Ju n

Vl
:
k i prinudnim unutrasnjim Sila, dabl tle1 kr

atlVn

e I
spontanije, ivotom koji je U skladu sa solarnim ntmovna
prirode.
B' l
.
l W. Romnnowski "The Role of Controlled 10 glC8.
Rym in Modern Pscho physicl Education" Fiep. Bulle
tin, Vol. 42, 1972 (Jan.March) p. 62-66.
PRINCIPL TERAPIJE
Surya namaskara je mnogostrano, prilagodljivo i mono
orude u terapiji pomou yoge. Dijapazon njenih terapeutskih
primenaje veoma veliki. Ona se takode veoma dobro prihvata
od strane pacjenata jer je laka za izvodenje, radi se sa uiva
njem, a ne oduzima puno vremena.
U pret.hodnim glavama smo videli kako surya namaskara
revitalizuje fziki organizam i pomae da se odri dinamian i
aktivan ivot i usled tenzija i zahteva koje namee savremen
nain ivota.Dobro fziko zdravlje je preduslov za dobro men
talno zdravlje. Sve ovo sainjava deo uloge koji surya namaska
ra vri kao preventivna mem. Ovaj najvaniji aspekt. ne ame da
se zaboravi, jer je prevencija daleko nadmonija od leena,
U ovojglavi emo izloiti glavne crte tel'apeutskih osobina
surya naRkare, sa objanjenjem kako ona napada proces
bolesti, i pomae da se udrue funkcionisanje tela na fizikom
planu, tok energije i mentalna ravnoteta. Uloga sU/ya namas
kare u mentalnom zdravljuje zaista mnogo vea nego to veina
ljudi pomilja, a u izvesnim uslovima, posebno kod psihoza, ona
predstavlja najkorisnije i najmonije orue koje terapeut yoge
ima na raspolaganju. U nekim sluajevima onn naduje
i meditacju po svojoj sposobnosti d prerasporedi energije, koje
su postale nesredene, a dovele su manje i vie do mentalnog
ili nervnog sloma.
6
l pored toga Sto surya namaskara predstavlja efk
nain da se iskorene izvesne bolesti, posebno bolesna stana
koja nastaju usled nedostatka energije, psihosomatski i izvesni
degenerativni slutajevi, ona morH da se koristi promiljeno i
66
I
I
!
mudro. NaglaSavam ponovo d W terapeutske svrhe veZbe
moraju da se nauCe pod struCnim rukovodenjem. Naime, surya
nakara oslobaa ogromne koliine prane, koja je moda
dugi niz godina le1ala neiskoriena.
Proces lecenja mora da tee sporo i kontrolisana ukoliko
ne telimo da propadne i da dovede dojo veeg bola i neugodno
sti,u obliku zdravstvenih kriza kao to su irevi, ospe, nazebi ili
diareje. U jo ekstremnijim sluajevima kao Sto su: povieni
krvni pritisak, moani udar, bolesti srtanih arterija, hernija,
crevna tuberkuloza, ili Mveoma iznurenom telu vi oslobode
ne energije moe hit.i sve sto je jo potrebno da se pomeri
ravnotea, i unile vitalni telesni organi. Ukoliko Ucevi postoji
pukotina ona mora prvo da se zavnri pre nego to bude stanju
da podnese unutranji pritisak. Isto tako i proces letenja treba
d se sprovodi postupno i sistematski. za ovoje nuno iskustvo.
Po pravilu, svaterapija mora da se vri pod rukovodstonl
kvalifkovanog medicinskog strunjaka i eksperta za terapiju
pomou yoge.
BOLESTI KOJE SURVA NAMASKARA LEJ
Spisak nekih poremeenih stanja u organizmu koja se
mogu leiti pomou surya namaskare je sledeci: akne, irevi,
anemija, slab apetit, zamor, gojaznost, nedvoljna razvijenost,
proirene vene, oboljenje zglobova, reumalska oboljenja, glavo
bolja. astma i druge bolesti plua, bolesti digestivnog trakta,
loa probava, konstipacja, oboljenje bubrega, smanjen radjetre,
nizak krvni pritisak, epilepsija, diabetes, koni poremeaji (ek
cem, psoria7a, leukodermija). nazeb, neravnotea u radu endo
krinih lezda, problemi za vreme menstuacije i menopauze,
mentalne bolesti kao Slo su uznemirenost, depresija, neuroze,
psihoze, da navedemo samo neke od njih. Pored toga surya
namaskara se, naravno, koristi i za opti razvoj tela, i stimuli
sanje normalnog rasta.
OSNOVA TEIJE
Ljudsko telo se sastoji od izvesnog broja r8zlititih organ
skih sistema koji deluju zaedno da bi izvrili posebne telesne
funkcje i da bi odrali organizam kao jednu celinu. Vitalni
67
procesi, kao ato su varenje. cirkulacja krvi, itd. - se ne izvode
izolovano, ve nastau kao rezultat uravnoletene interakcje
razlititih i medusobno zavisnih organskih sistema. Propust u
jednom sistemu, organu ili funkcji, ima tetan efekat na celo
telo; neizbeno dolazi do bolesti.
Postoje mnogi razlozi koji dovode do sloma u telesnim
sistemima. U medicinskoj nauci su poznati seledeti: kongeni
talni (koji postoje od rodenja). infektivni, neoplastitni (rak).
traumatski, metabolitki, alergijski, ijatrogenini (indukovani
od sLrane lakara). indukovani od strane leka, endokrini i neuro
loaki uzroci. Osim toga postoji i velika psihosomatska grupa gde
um prouzrokuje promene i bolesti na fzikom planu. Pored ove
znatne raznolikosti moguih uzroka bolesti postoji i velika
grupa idiopatskih ili nepoznatih uzroka.
Sayogistike take glediSta lose zdravlje je rezultat nera
vnotee energetskim sistemima tela. Bez obzira koliko je
osoba inteligentna i disciplinov:ma. ako njeni energetski siste
mi ne funkcionjau pravilno ona e biti bolesna. Bolest mote
esto da napadne bez upozorenja, medutim, verovatnijeje daje
ona godinama bila prikrivena. smealena u genetkoj strukturi
tela ili u nekim dubokim i podsvesnim oblastima uma. Zato je
leenje od bolesti. bez obzira na oigledan uzrotni faktor koji
izbija na povrainu, ponovo uspostavljanje ravnotee u energet
skim sistemmn koji vladaju tom oblaSu tela ili uma; onima koji
su odgovorni za odr1nvanje zdravog rasta, hranjenje. izluivanje
i ostalo. Iz ovog razloga moramo da proutimo tokove energije
koji se nazivaju ida ipingala.
NERAVNOTEA U NAOIJlMA
Veina nas ne moe da stekne potpuno zdravlje koje u
kranjoj lini ji vodi ka duhovnom budenju. U ivotu stalno pro
lazimo kroz nuktuacije energije, neraspolotenja, periode zdrav
la ili bolesti, uz opate uzlete i padove. Ovo je normalni ivotni
proces a u yogi on se objaSl java konLinualnim pomeranem .
energije od ide kapingali. i ponovo ka idi. pri emujedanciklus
traje priblino 90 minuta. Kod normalne osobe dominacje i
i pingal se smenuju svakih 90 minuta. Retko smo u uravno
te2enom, satlilnom stanju, ne vire od par minuta u tokujednog
68
l
ciklusa. Do o .. e ravnolee dolazi u onom momentu kada iz
jednog ciklus prelazimo u drugi.
. .
Bolesno stanje se javlja kada se energija pomeri IZ
normalnog opsega kretanja koje ima relativno zdrava osoba, Ih
ako se prekine ritam ovog pomeranja. N

prime

, ako se stalo
bavimo svojim mislima, ili nekim dogad8Jem kOJI nam se desIO,
izazivamo neprekidan tok mentalne energi je koji je moda
nepovoljan. Ovoje neurotino stanje. Pri ekemnom postoja
nju ufutr&anjih mentalnih pritisaka um, kOJI Je ve

neura

o
teten ili oslabljen, moe da pretrpi slom; dolaZI do pOJsve
psihoze.
Obzirom na nain tivota koji vodimo mogue je da tivimo
ekstrovertno, pri emu dominira pingala. ili
.
i
roverto. pri
emu dominira ida. Md ne postoji ekstremm Ih akutm stres,
ovo stanje stVI8 uslove za neravnoteu kojaje opsta, ronina
i iznurujuea, a njena posledica mote da bude akutm slom. a
kasnije i manifestacija prave bolesti. Ova neravnotea ne samo
to je aletna ve i ne vodi ka srenom ivotu.
. .
l. Osoba sa dominantnom pingalom: Osoba kOJa Je ugla
vnom ekslrovertna i malo dostupa ko unutraanjim doivlja
jima i trai ispunjenje svojih poriva u spoljaSnjim
zadovoljstvima, "eljama i ambicijama. Unutrasn)e Jtreb
.
e ne
mogu da se zadovolje stalnim posezanjem za spoljaAnjom Slgur
no.u i sreom. Dolazi do joS vee frustacije i unutrasnje nape
losti a nena posledic je joA vee okretanj

k s

o
.
\janosti:
Osobe sa tako dominantnom pingalom preVlae aktiViraU svOJ
simpatitki nerni sistem, usled ega oai dO
'
poveaja i

eli.
ne Ato prouzrokuje ir, anginu pektoriS Ih podie krm pntlsak
iznad normale. One se stalno nalaze u stu pripreme za
"borbu ili bekstvo, izluuju previae adrenalina. a premalo izvo
de fzike vebe da bi sagoreli viak hemijskih izluevina Kod
njih se bolesti manifestuju pocv od neravnotee u endokrinim
sekrecjama i procesima metabol. zma. Istovremeno ove osobe
mogu da budu uznemirene i mzdraljive i da pate od oseaja
nelagodnosti u meduljudskim kontaktima.
2. Osobe sa dominantnom idm: Osoba koja je po prirodi
preletno introvertna. sanjalic koja previae razmialaali ne d

.
l a
saglasno svojim mislima. Ove osobe su bolno svesne SVOih
oseana i obino preosetIjive na spoljaanje dogadaje i meduljud-
69
s iskustva. One mogu da znmiSljtiu katastrofe i "biUto imaju
malo uvida u stvarnost. Postoji malo unutrasnjl sree usled
opte nesJObnosti da se usklade dogaai D sJolj$njem
planu
:
O
i
ljudi su retko cktivni fiziki tipovi. Om neIu
dooljn? vitalne energije da efkasno deluju u svetu d bi spro
veli svoJe planove. Meutim, oni koji su manje neuraYnoteteni
mogu i da izau iz .yoje luAture i da pokUaju mnoge stvan. U

kstre

o

slu8ju fzika vost ovih osoba je veoma mala
1olazl do mU bolesti kao Sto su konstipacija, depresija, uzne
mu-enost. ulkusni kolitis, ekcem, kao i sijaset psihosomatski
oboljenja.
.
Vidimo da se bolesti mogu Jodeliti u dve glavne kategori
Je:
.
l. Bolesti vtk fzike energije, obino usled dominaCije
pmgaie, dinaminog (rajas) Slanja.
.
.
2; Bolesti nedostatka fzike energije, nastale usled domi.
naCJe Ide, pusivnog (tamas) stanja.
USPOSTAVT/.JE RVNOTEE IZU NADIJA
Bolesti D\qle usled nedostetlu fizike energie mogu
posbn? dohrl da =l,e pomou sU/ya naasler. Naime. ova
obolenja se le' p'l'/Ci'&njem Eui prne r.lu cime !e
1.a iizihl l' ,t Jj:vst kojIje potreb!> da se LIht D\'la&
OSll togn J1U _ '.(T a ivi(i\U _:dtoLjj U; .;cesi

etebolizmt t '''' !i 8 el rr.in''l o v' vtpad!ih poduk.1

hormona ho !tc jI drcnaHII Isto to ubrzava se motboli
?m.
,
O d
,
ualni &S
I
kt

u1a namaskare ne samo tL istiskuje

enkah

,
e IZtelesnt. tkiva ve u osnovi stimuli Se unutraSnje j
meduehJskc energetske procese i ini ovu vdbu tko monim
terapijskim sredstvom.
..
U sluau nedostatka fzikt energije vatno je da se ener.
gja sa mentalnog pinna skrene na fziki koncentrisanjem na
fzike procese,
Mo
.
ramo, ne smo da aktivirnmo telo i pingalu nadi, vet i
?n upra
?
lo patnju i mentalnu energiju na fziki aspekt da bi
Je 8DJ
.
di na mentalnom planu, Ovo dovodi ro ponovnog uspo
stavlJan
.
Ja ravnotee.
70
Jedan od paradoksa koji se javlja u ovoj terapiji je Ato u
poetku dolazi do 2ranja tela. mada je krnjnji cilj du telo
stekne snagu i da se smanji rasipanje mentalne energije. Na
ime. potrebno je da se uloi izvestan napor d bi se izveo
dinamian niz asana, posebno ako je energija u telu ve sma
njena. Isti slu se desava kada pokuS8mo da pokrenemo zar
dao t. U poetu je potrebno da se uloti v napora. Kada
se jednom stekne z postaje sve lakSe i lakSe, posebno ako
se veba svaki dan. Broj ciklusa treba da se poviAava polako i
postupno. pod rukovodst.vom. da bi se zamor sveo na minimum.
Ze tela ima dvostruki efekat. Prvo, imamo manje
energe na raspolaganju d razmiMjamo o beskorisnim st
.
vori
ma, da zamijamo nesree i katasLrofe, i da unitavamo ivot
nepotrebnim odlukama. Drugo. san se lakt uspostvlja. Ako
smo previe ativni u mentalnoj sferi, a nedovljno aktivni u
fizikoj, ne dolazi do dubokog, odmornog sna, one vrste odmora
kojaje nuna Z8regeneracju obolelog tkiva. Skoroje nemogue
du se ovek potpuno oporavi od bilo koje hronine bolesti bez
pravog sna. Ovo je jedna od tajni prevazilaenja blagih ili aku
tnib psihoza,jer iako je bolest mentalna, potreban je dubok san
za obnav l janje mozga.
Moramo da oudemo veoma paljivi kada koristimo surya
namaskaru u sluaju bolesti koje nastaju usled vika fzike
energije. U nekim stanjima vebanje moe da se vrsi prelimi
o, jedan od primera je sluaj blago povi!cnog krnog
pritiska. U ovim okolnostima Lelo treba da se odri zdravo ali
ne po cenu oteenja t.kiv8. Drugim. blatim oblicima yoge posti
u se bolji efekLi, koo to je, na primer, izvoenje serie vcbi
pavanmuktasana.
Naravno, u sluaju dominacije pingak, umereno zdrava
osoba koja koristi surya namaskaru. zapaa dase viAak energije
smanjuje i sagoreva pri vetbanju. Do ovoga dolazi narOito ako
se vetba ubrzano. Ustvari. ova pojava je zapravo zdravo stanje
a razvija se iz preusmeravanja blokirane energije kojo dovodi do
prevlastipingale, Pri ovom procesu dolazi do kanalisanja fizike
i mentalne energije i poboljanja njihovog kvaliteta. Istovreme
no telo postle savitljivije a mi stiemo veu kontrolu nad
nervni m sistemom i veu osetjivost i okretnost. Samo u sluaju
71
uboiclih stanja D domlnaninom pingalem veba mora d se
iTvodi 17 kajnju prdostroinost.
SURYA NAMASKARA U TERAPIJI
Ako se konano analizira dejstvo surya namaskare zapaa
se da ona deluje tako to se ponovo uspostavlja ravnotea
izmedu energija uma i tela 7.visno od toga na koji nain sc vcba
izvodi. Ovo saznanje nam pomae da se energije telu transfer
miu prema potrebi.
zn svakoga ko veba surya namaskaru, a.posebno kadaje
pitanju terapija, vano jc da :: jedan slupanj vebe izvede
pravilno pre nego to se prede na sledei. U siuqju terapije
retko } : potrebo da sc ide dalje, na svcsnost chakri ili ponavlja
nje mal/tre. Ovo sainjava duhovnu stranu i poinje se lek kada
je telo izleeno i ojaano pomou asana ipranayame.
Ako se surya namaskara primenjuje Uterapeutske svr'he
vebanje treba da se izvodi sporo, bez obzira da l je u pitanju
dominantna ida ili pingala, za vreme jedne asane tada moe da
se udahne dva, tri ili vie puta, i da 8 pokret koordinira sa
disanjem. Ovakvo vebanje nam daje dost vremena na raspo
laganju da razvijemo svesnast tela i osetima njegova ogranie.
nja kao i da uoimo efekat disanja na unutranje funkcionisanje
organa, Osoba kod koje preovladuje ida e sama teiti da polako
poveava broj ciklusa i da ih radi ubrzano. S druge strane, onaj
koji ima dominantnu pingalu Ce eleti da zadri, ili ak da
uspori nain vebanja, i da odveba samo nekoliko ciklusa.
Vcba moe d se izvodi bre kad se zdravlje povrati,
Naglaavam ponovo, neophodno je vebati pod rukovod
stvom, po mogust vu uashramlt, ukoliko elimo da telo ponovo
funkcionie kao dobro podeenn masina.
I

I
IRAKCIA SA VTALNM
ORGANMA
Verovatno je nznaanija i najmonija osobina SUTC
namaskare stoje ona M stanju d izmeni meduelijsku i meta
boliku energiu, Pri tom dolazi do direktne interakcije sa
fzikim orgtmima u telu, primenjuju S pritisak, l.ta"iste- *
zanje i opste toniranje organa i unutaSnje strukture tkiva,
Tako dolazi do bolje elacije otpadnih produkata astimue
se i nervna energija. Sve ovo poboljava teiesno stanja, '
Zato se ovde daje sistematski opis koristi i utka surja
namaskan na svaki organ pojedinano tako da i nestrunjak '
OZCbolje da razume efekt koje ona vrsi na razne oblasti.'

.
,
RESPfATORr1 SISTEM
Plu 8sastoje iz plunih renjeva. Pri normalllom di'sa- .
nju retko se koristi cela zapremina plua. Obi&10 se koristi ,:
samo njen gornji deo dok donji delovi ostu neiskoriteni, tr '
pune 6ustajalim vazduhom, uglen dioksidom, i otrovni ga ...
sovima, Iosebno kod stanovnika gradova i PuMa Neistoe' ":
osl.iu go u pluima i nepovoljno utiu na disanje kao i
na druge sisteme u telu,
. '
, 1
Proces dubokog ritmikog disann surya namaskati je
,
" '
sinh.onizovan svakim pokretom, tako da potpunoizbacuje iz' "
plua sve tragove ustajalog vazduha, i puni ih sveim vazduhom
pu kiseonika. Ovo se posebno deava pri hasta Itttal/asani
jer tada dolazi do maksimalnog sirenja grudnog koa, Snano
prOCi Savajue disanje imamo i kod padahastasane koja treba
da se izvodi uz blago naglaen izdisaj sa otvorenim ustima. s
delovi plua ire, stimulu i potom proiavaju. Poveava se
sadra kseonika krvi, !to poboljava celokupnu vitalnost i

r
apaj

je
celija i t.kiva U telu i mozgu kiseonikom. 1'romost i
e
tglJa
brzo
nestaju. Izbacuje se vS sluzi iz bronhijn i lete
k
e
S
P
l
t8
t.,rne bolesti. Ova vebaje dobra i kao preventivna mera
r
o

ol
Jenja kao Ato je tuberkuloza, koja se razvija U <)im
o
astim
a
plua koja se ne koriste pri normalnom disanju.
CIRKULTO
RNI
SISTEM
d
.Sura
namoskara pojaava rad src, medulim, pri tom ne
1

zl o
.
naprezanja kao Ato je sluaj ako se upranjavaju bodi
bild,ln I gi
mnastike v!tbe. Poveani krvotok ubrzava elimini
e o
.
padn
ih materija iz svih elija i prenosi im svet kiseonik

anlJlve
materje. Otklanjaju se naslage ust.a1e krvi iz slezi
n '
.
d!gih organa i poboljSva se opSla cirkulacja krvi. Srarli
nu&IO , krvni sudovi oja3vaju, slimuJiSu se koronarne arterije,

S
Ve ovo skupa pobljava cirkulaciju i smanjuje mogunost
ln
k
arta, Ovi m se moe odstraniti slaba cirkulacija krvi, hladne
T
e I stopala, bolesti krnih sudova i opti zamor,
PoboljSava se crkulacija limfe Loje od prie vanosti
^ ravnoteu telesnih teosti, kao i u borbi protiv infekcija.
Otpor
nost
tela na infekcje i sposobnost da se ono izlei postae
vea,
k
,?jaano oseanje dobrog zdravlja i smanjeni efekat stre
W
OJI
induk
uje sura namaskara smanjuju mogunost nee
J,enog
slepljivanja krvnih plotic, Ako se ovo udrui sa boljom
k
kulacijom
manjaje verovatn0 da moe da doe do arlerios-
eroze
I
mnogih bolesti koje ova pojava prouzrokuje, na pri
mer,
obolje
nje koronarne arterije, srtani udar, senilnost.,
gogorA
anje
rada bubrega, smanjeni priliv krvi u udove usled
ega
dolazi
do potrebe za amputacijom i tako dalje,
d
Padahastasana iparatsana pomlll da se kr iz donjeg
la tl
vrati u srce. isteu none mi!ie i koriste gravitacionu
u u
obrnu
tom polo1u, Droge asane istiskuju kr iz organa
,
po
od
m8 razmenu kiseo nika i drugih materija sa otpadnim
pr
ukt
l
ma na mestima spajana krvnih sudova,
DIGE
STIV
SISTEM
Nazme
nitno istezanje i sabijsnje, do ktlih dolazi u sura
nama
kari,
povoljno deluje na cco sistem za varenje i masira
74
I
m. tratnjost. tbuba_ patOlla i bhujangasana su pose
bno motne je!" dolazi do kompresje i stimulacje lrbunih orga
na, One uspostavljaju bolu eliminaciju i varenje, dobar apetit i
potpunu, brzu asimilaciju hran. Pravilno varenje je primaran
fekto! U celokupnom zdr:vlju. Kvalitet ili kvantitet hrane ne
:nate puno a telo nie u su daje efikasno svari, apsorbuje
i iskoristi, Nesvarena hrana fermentiSe u stomaku j crevima
stui gasove. blokira kanale za eliminacju i clo telo. Ako
6e vMi raC o pravilnoj ishrani i primeni yoge mogu da se
uklone i splee digeGtivni problemi kao to su konspitucija, loe
varenje. diareja i smanen rod jetre.
UA- SISfE
Vitlna funkcija bubrega je da reguliAe vodu i so u telu.
Osim togo oni odstranjuju neistoe iz krvi i izbacuju ih prek

beike u urin. Svaki prekid Unormalnom radu bubrega dovodi
do brze nel'avnotete so l i i poveva nivo atota Ukrvi sto izaziva
ozbiljne bolesti. Ako se vetba sura namaskara. kima i ledni
t!ii se pok.reu tsko da pritiskeu i blago masu bubrege.
Ovo stimuliAe nihov rad i poveava protok krvi kroz njih, Ako
bubre . i rade usporeJlo. Ih ne funkcioniu, vm prailno"
?

Jz do tcndencjP la sc !tvarnju kamentiI, Ih do predispOZIcIje

k infekciJama kOJe irdltric win l.me boje,jnkog mirisa,
Co mokrenJc i bol u uubrezima. Tada se savetuje da se pije
Vi svetevodz kao i da sc vopije vode pre nego sto se odradi
blagi oblik zurya namaskare. Bhujangosalla, ashtnga naU
kr i ashwa sanchalanaMna deluju posebno snano na oblast
i.n.lhega.
f(U
Roaje po veliini najvei telesni organ i osim Loga L dri
e ost.alc organe zajedno ona sluti dn regulie t.elesnu tempe
ra.uru i do se preko nje I'bace neistoe putcm znoja, Ukoliko
postoje loksitne malarje u klVL one se ,javljaju 1 koi viu
OJe-/a, OSpl i cubuljica. Sura rwmask dovodi do znoJenJa.
UJraV8 krvot.k. , pojaeva elim. ncju otpadnih materiju prek

Og, tiVlog 11rOnOR:.i"\. mr. Na ova nain 01\8 tisli kotu I
er J. Ojl ve;liu Slr CtmaSkam dob;j1\n blistvi ten, oiti

znak dobrog zdravlja. Tako nestaju mnoge kone bolesti, kao

to su bubuljice i ekcemi, koje sejavljlu zbog potkonih naslaga
toksina. Gubi se neprijatan miris tela a poboljava se celokupna
cirkulacija krvi kroz kotu.
Ako se surya namaskara vetba u rane jutarnje sate, tako
da smo okrenuti ka suncu, ultravioletni zraci mogu da se apsor
buju kroz kou. Ovi zraci najjae deluju ujutro i smatra
.
se da
potpomau zdravlje i stvaranje vitamina D .
.
Sve ,e lSttu
kotu i njeno elastino tkivo, blagot.vorno deluJu na nJU l pomau
da sauva svoju funkciju.
NERV SISTEM
Dvanaest poloaja surya namaskare sistmaUki isleu i
sabijlu kimeni stub do moguih granica, stimuliuo cirkula
cju krvi kroz kimu i sve nervne pleksusc.
Periferni nervni sistem, koji obuhvata delove van centra]
nog nervnog sistema (mozga i kime), se sastoji iz va dela. -
voljnog i nevoljnog. Voljni sistem, ili somatomotorm, upravlja
lelesnim funkcjama kojesu pod svesnom kontrolom kao !tosu
grubi pokreti mili3. Nevoljni ili autonomni sistem upravla
onim funkcijama koje nisu pod svesnom kontrolom. Kucanje
srca, disanje, sekrecija lezda i funkcionisanje skoro svih unu
tralnjih organa uspostavijlu se preko impulsa koji teku dut
nerava autonomnog sistema saglasno potrebama tela. Autono
m, ili nevoljni sistem, ine dva podsistema: simpatikus i
parasimpatikus. Dobro zdravlje se odrava pomou ravnotee
koja postoji pri delovanju ova dva podsistema. Medutim, kod
savremenog oveka nerne funkcije esto postaju neuravnote
tenE i deluju disharmonino.
Surya namaskara olakava kretanje impulsa du nerava
tako Ito stimulile unutrnje orgne koji sc nalaze O kraju
ivac, kao to se cvetovi nalaze na kraju stabljike. Vebanje
istee ivce, deluje Okimu i pojaava tokpran koja aktivira
centre u mozgu. Posle vebanja moete da osetite kako telo
kipti od energije. Imamo osej daje aktiviran i probuden O
neri sistem.
76
I
I
I
ENDOKRINI SISTEM
Endokrine tlezde su nljvitalnije i najtanstvenije od svih
sistema. One igraju glavnu ulogu u koordiniranju
.
i integracii
svih fiziolokih procesa pa ipak o njima se u
.
tvafl zn

veo

malo. Glavno funkcija endokrinih 1ezda sastoji se u prOizvodnji
i sekreciji hormona, hemijskih substanc
!
koje se izluuju
krvotok i prenose kroz telo do odredemh organa. Hormo

l
deluju t.nko to mobiliu i stimuliu druge orgne da
.
vrAe SlC
funkcje. Ovde dajemo kratak pregled lezda povoljan ef

k8t
surya namaskare na njihovu fnkcju kao i na njihov nepraVilan
rad.
HTPOFIZA
Hipofiza je poznala kao vodea lezda u telu. Ona pred
stavlja vaan centar koji regulile funkcje drugih tlezda tako
lto stimuli&e ili inhibira njihovo luenje prema potreballU tela.
Hipofiza lui mnoge hormone koji kontroliu rast i razvoj tela.
Surya namaskara slimulie hipotalamus, koji regulile rad hi
pofize, tako to povetava priliv k u mozak i tako Ito deluje
na nervni sistem. Na t nain povoljno se utie na ovaj vita1an
centr a time i na celo telo. Naj!Jlniji efekat na hipofizu v
ane saobrutim poloajem
.
EPrZA
Epifizaje siuna Zlezda kojaje smeltena u centru mozga.
U yogi sc na\'odi d Mir vitalnu funkcju i da deluje kao veza
koja spaa razliite nivoe S\'csti koji se nalaze iznad fizikog.
Stimulbcm 0':06 ccr-Ma moZe da se dade u kontakt sa dutr
n
ljim slojevima uma i da se razviju urodene moi poveane
svesnosti, intuicija, vizualizacja i imaginacja, koje su svojstve
ne svakom oveku. Epiflzaje poznaa i pod imenom tree oko.
Asane sa obrnutim poloajem deluju naijae i na ovu lezdu.
Ovaj centar je veoma aktivan kod dece, jer deca delaju
uglavnom oslanjajui se na intuicju i spontanu svesnost. Do
sedme godine ivota dete formira mentalni obrazac koji e
zadrati u celom ivotu, ali kako dete raste njegovom linou
poinju d dominiraju ego i intelekt. Epifiza atroflra poev od
osme godine. Sura namaskar igra nesumnjivu ulogu u odra
vanju vitalnosti ove vane lezde koja predstavlja prozor u svet
za vie psihike sposobnosti.
TIROIOE I PARATIROIOEA
Tiroidna lezda, smetena u vratu, kontrolie proces O
tabolizma, odnosno brzinu kojom svarena hrana sagoreva u
L Pbecis u u egoijitele5e topote.
rasta i razvoja. Nedovoljno aktivna tiroidna (hipotiroidizam)
dovodi do opteg usporavanja svih telesnih procesa. Osoba po
staje gojazna, letargina, tupa, sa stalnim oseajem hladnoe,
pati od konstipacije i niskog krvnog pritiska, a u krajnjim
sluajevima dolazi do zaostajanja mentalnog razvoja. U supro
tnomsluaju (hipertiroidizam) sve funkcije su naglascno ubrza
ne. Unose se vee koliine hrane ali se gubi u teini i stalno se
osea glad. Osoba je nerozna, razdraljiva. preosetjiva, ima
povien krvni pritisak, a u ekstremnim slutajevimajavljaju se
nerni poremeaji s simptomima kao to su halucinacije, gre
vi, napadi i isturene one jabuice. Poremeai u radu tiroidne
lezde su mnogo ei nego to ljudi predpostavljaju naroito
kod ena. Tiroidna lezda ne funkcionie sasvim pravilno kod
velikog broja ljudi, ali je to jo uvek u granicama normale,
,meutim, i ovo remeti svakodnevni ivot. Ovi ljudi nisu b.lesni
ve sc samo oseaju nelagodno. Dejstvo sura namaskare na
njih je posebno blagotvorno. Naalost, veina ljudi ne zna gde
lei uzrok njihovim nevoljama, niti da ovo stanje moe d se
ko
.
n.trolie uz pomo.
.
asan. )'aime, pri pok.retima .rata ova
lezda se naizmenino pritiska i islee to stimulie normalnu
78

I
,
I
I
I

i ura\loteenu sekreciju tiroide kojaje povezana sa vishuddhi

chakrom.
Metabolizam kalcij uma i fosfora se reguliae paratiroidnim
lezdama i one su odgovore za razvoj jakih, tvrstih kostiju.
Previe velika aktivnost stvara krhke kosti koje se lako lome.
U suprotnom dolazi do grenja miia (miinih spa7.ma i
trzaja) kao rezultat nedostatka kalcj uma. Prema naSCm iskus
tvu vebanje sura namaskare pomae da se normalizuje fun
kcija paratiroida. Hasta utallasana, parvatasana,
bhujangasana i ashwa sanchalanasana vre snaan uticaj po
sebno na oblast vrata.
TIMUS

Timus-grudna lezda se nalazi odmah ispod tiroide i pru
a se od leba iznadgrudne kosti nadole u grudni ko. Kod dece
timus je vie razvijen nego kod odraslih, ali on sa godinama
poinje da se skuplja a verovatno mu se pritom i funkcja
smanjuje. Onje povezan sa proizvodnjom antitela koja pruUu
otpor bakterijama, virusima i ostalim spoljanjim napadaima,
a deluju i protiv razvoja raka u organizmu. Na t nain ova
lezda uspostavlja na odnos sa spoljanjim svetom.
za vreme iz :odenja pronamasane prana se alje ka a
hata chakri, odnosno njenom fizikom predstavniku timusu.
f7.isaj u ovom poloaju oznaava nae davanje svetu a istovre
meno introspekciju, okretanje unutar, radi usavravanja. Ovaj
mentalni stav moe korisno da stimulie i aktivira timus po
sredstvom allahata chakre.
ADRENALNE LEZDE
Nadbubrene lezde ine dva m telaca koja su sme
tena na vrhu bubrega i vrSC izluivanje brojnih i razliitih
hormona medu kojimaje najznaajniji adrenalin. Kad se ovek,
ili ivotinja, suoi sa opasnou ili velikim stresom, ogromne
koliine adrenalina poinju da se lue u krv i pomau mu da
.
u!ckvano reabUJc tr.astaloj siuaciji. Adrenalin deluje odmah
na skoro sve vitalne funkcije, ubrzava rad srca i disanje, :atee
sve miie, prekida proces vMenja, Siri zenice, ini da se kosa
huo.,ri itd.
.
79
Svakako ste doiveli iznenadan strah, kao i oseanje oka,
koji se .irio od centra trbuha, a izvesno vreme potom nije vas
napustilo oseanje pripravnosti i napetosti. Ovo oseanje nasta
lo je usled dejstva adrenalina. Ako se ovaj hormon preve
proizvodi osobaje stalno nervno napeta i uznemirena mada nije
svesna za.lo se tako oseea. Ovo je veoma esta situacija jer se
danas ivi pod pritiskom. S druge strane, ako je smanena
proizvodnja i luenje hormona javlja se opta tupost i nesposo
bnost da se reaguje na spoljanje nadrauje. Nadbubrene ic
zde takode imaju deo uloge u proizvodnji seksualnih hormona
i metabolizmu soli.
Oni poloaji u sura namaskari koji vre direktan pritisak
na srednji deo leda, gde su smeteni bubrezi i nadbubrene
lezde, masiraju i tee da koril:u neuravnoteeno luenje i
pomau optimalno funkcionisanje ovih lezda. Adrenalnc le
zde su povezane sa manipura chakrm.
PANKREAS
Guteraa ili pankreas nalazi se u trbunoj duplji na nivou
solarnog preksusa. Deo ove vane lezde proizvodi honnon
insulin koji kontrolie sposobnost tela da stvori zalihe eera i
da ga iskoristi. Ukoliko je proizvodnja insulina nedovoljna telo
nije u stanju da iskoristi uneseni eer pa se viak oslobada
krv i izbacuje sa mokraom. Ova opasna i iroko rasprostranjena
bolest je poznata pod imenom diabetes.
Sura namaskara vrsi pritisak na trbuSne organe koji
pritiskaju pankreas posebno za vreme savijanja unazad u polo
taju kobre (bhujangasana).
REPRODUKTIVNI ORGANI
Polne lezde reguliu proizvodnju sperme ijajnih elija,
razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika kao to je rast
dlaka, promena glasa i ostalo, kao i menstruaini ciklus kod ena
i razvoj grudi.
Sura namaskara predstavlja korisnu vebu koja tonira i
regulie muki i enski reproduktivni sistem. Obzirom d su
jaDici kod ena smeteni unutar abdomea .' se oni stimuli.u
V nego kod mukaraca, ime se popravlja neredovna men-
80
struacja i otklanjaju neprirodni bolovi usled predmenstrua1ne
napetosti. Tako ojaavaju i miii na zidovima uterusa i vagine.
Ovo dovodi do lakog i bczboglnog porodaja. Oblast ovih organa
se posebno tonira za vreme izvodenja asana kao to su bhujan
gasana, padahastasana i ashwa sanchalanasana. Istezanje u
poloaju ashwa sanchalanasalle popravlja i seksualne funkcje
kod mukaraca.
ZAKU

AK
Korisno delovanje sura namakare bazira se na posma
tranjima koja smo pratili vie godina na velikom broju ispitani
ka, svih starosnih doba i razliitog porekla, koji su boravili u
n&Sem ashramu i vebali yogu. I pored toga Sto sUIa namas
kara vri pritisak na posebne lezde i organe, zdravljeje rezul
tat harmonije celog tela. Z. 1.o terapeutski efekti vefbanjl
moraju da se posmatraju iz ireg ugla.
Terapeutski efekti koji su ovde izneli su nuno uproeni
i mehanistiki. Podrobnije objanjenje naunim referencma
i eksperimentlnim podacima bi zahtevalo dosta prostora. Zato
je cilj ovog teksta da proSiri razumevanje dejstva sura namas
kare posebno u sluajevima terapije. Ovo je vano kako za
nastavnikeyoge, ':ko i za terapeute. Istovremeno, ovo saznane
pomae da se veba radi bolje. Bilo bi svakako korisno da se
proui knjiga iz anatomije i fiziologije da bi se stekla vizuelna
slika rada ovejeg tela. Osim toga ovim se poveeava oseanje
svesnosti tela to vodi ka zdravijem tivotu.
81
UTICAJ VEBE NA KIMU
Svi pokreti surya namaskari imaju za cilj da savu
kimeni slub unapred ili unazad. Ovo naizmcnino savijanje
kime prua bezbroj koristi telu a retko moe da 5 poredi sa
drugim oblicima fzikog vebanja. U svim asanamayoge istie
se vanost zdrave, jake i fleksibilne kime da bi se steklo
potpuno zdravlje. Medutim, vanost kime je da1cko ve. Ki
meni stub je istovremeno i staza kojom prolazi sushumna,
centralna nadi kojom se penje probuena j osloboena shakri
na svom putu k saharari.
Dublje razumevanje strukture kime i njene funkcje
olakMva da potpunije shvatimo va:ost surya namashare, ne
samo radi fzikog zdravlja, ve takoe i Z8 proces duhovnog
buenja.
SRUKURA I ULOGA KIME
Kimeni stub se sastoji od 33 pr!Ujena koja su meusobno
spojena i ine blagu krivinu u obliku slova S. Prednji deo svakog
pr!jcna je ravan na gornjem i donjem delu. o ravni delovi
naleujcdan na drugi a izmedu njih se nalazi elastina ploica
i disk. On ublauje pritisak izmedu pr!jenova i dri ih na
ma1omrastojanju. Zadnji deo kimenog stubaje Supalj i u njemu
su smeteni s nervi koji teku od mozga ka raznim organ u
telu. o nervi se odavde granaju do odgovarajuih organa i
prolaze izmedu prljenova. Celu strukturu drti zajedno kom
pleks koji se sastoji od miia, ila i ligamenata.
Kia, nalik na stablo drveta, podupire celu strukturu
tela. Na vrhu trupasmetenaje lobanja, duplja opkoljena kosti-
82
I
I
07.k.
p
.

O
.
'. g:'.IOn.J oblast k _ : .. jirc lro L ,:-8ni grudni ko:
koji ine reira. milii i r.kfNie. Ako se kreemo O (ole. za
kiDeni stub u krsnom il trbunom predelu pripaaju miSii
koji povezuju i podupiru gastroilltcstir..olne organe. Svi ovi
organi su smeteni tko kao da vise u platnenoj torbi ja je
ruica kim! . _
Na donjem (sakralnom) krau kime je karlica, nalik na
kotanu kotaricu. u kojoj su smeteni organi za izluivanje i
reprodUkciju. Na zudnjem delu karlice pet sakralnih prljcnova
e medusobno sraslo u jednu kost. Ovi prijenovi su Ukr:ljali
Jer ne v pravu potpornu funkciju pri noenju tereta niti
sudeluju u pokretanju kime. Na samom kraju ovih sakralnih
prt!jenovaje zakrljali rep, trtina kost.
Kia nije potpuno prava vel ima etiri jasne krivine.
Cervikana (vratna) krivina ima 7 prljenovt, dorzalna (ledna) _
12. lumbalna (donji deo leda) 5, sakralna (karlina) tskoe 5.
Svaki
!
aredn
.
i p
.
r?Ijen

osi veu tetinu stuba nego prethodni.

StogaJc svaki nii pr.IJen neSto vei od onog iznad njega da bi
mogao
.
da p
?
dnese
.
povenu teinu. Tako, naprimer, veliina
atlasa IznOSI svega Jednu etvrtinu lumbalnog prljena.
Usled ove sloene strukture kima je u stanju da obavi
veoma raznovrsne
p
okrete. Ona moe da se savije napred,
nazad, stranu kao I da se Uvija. Na ovaj nain telo dobija veliku
slobodu pokreta kako bi moglo da obavi razliite zadatke.
RVO KIME
Problemi koje imamo.a ledima dobrim delom mogu da se
poveu neskladom U procesu evolucje do koga je doMo ri
p
relasku o
.
vek

od etvo!"cnoU:a ka dvonocu. Kinaje konstru
M4 kao Vlse

l m
>
;t koji se o

lanja Ila dva kraja

.
Njena prvobi.
tna n
8
mera Je
.
b

ila da slUI U horizontalnom poloau pri

kretanju na etm noge. Medutim, u jednom periodu razvoja,
83
ovek sc uspravio i poeo da koraa na dve noge, 6me poinje i
ova vrsta problema. Naravno, to ne znai da nije dolo do druge
vrste kompenzacionih promena u toku evolucje, ali osnovni
nesklad u evolucionarnom razviu ost.e bitni uzrok sloenih
problema koji se manirestuju na kimi.
Kao kompenzacija na dejtvo koje ima vertikalni poloaj
kime, razvili su se potporni miii i oni su dovoljni da obezbede
pravilan oslonac pIljenovima a time i celom telu. Medutim,
nedovoljno koritenje muskulature, gojaznost i loe drtanje, do
koga dolazi Z vreme aktivnosti koje obavljamo u nagnutom
poloaju ili sedei, su odgovorni 70 nojvei broj oboljenja kime
od kojih ovek danas pati.
OPA OBOLENJA KIME
U sluaju oboljenja kime najboljeje dn Ssurya namas
kara koristi kao preventivna mera. Mnogi problemi sa ledima,
koji su ve nastali i o kojima sc nadalje diskutuje, mogu da sc
prevazidju koritenem surya namaskare, ali za pocet je po
godnije da se primenjuju druge asane. Medutim, ako se surya
namaskara redovno izvodi ovi problemi e se spreciti, jer se
aktiviraju medupltljcnlski zglobovi ime sc razvija muskulatura
koja dri kimu, ojaavnju sc ligamenti i masiraju neri i krni
sudovi. Ovo je posebno vatno srednjim i poznijim godinama
ivot jer misii tada slabe a kima postaje krua.
Donji ili lumbalni deo kime priinjava najvie nevolja.
Ovi problemi su viestruki. Panwertebrnlni miii, pored kic
menog stuba, postaju kruti i bolni usled nagomilavanja emoci
onalnih, seksualnih i menstl"ualnih napetosti. Usled
nekoordinisanog rada pri dizanju tereta, savijanju ili vonji
dolazi do pojave uAinuc8. z vreme bavljenja sportom dolazi do
kidanja ligamenata usled naglih trzaja ili udaraca. Miii nisu u
ravnoteti ukoliko teina tela nije podjednako rasporedena na
obc noge usled nekogoboljenja donjih udova. Verovatno najeA
ci uzroci bolova u leima su, medutim, late dranje, premalo
vebanja i sedei nain ivota.
Kod gojaznih Oba lumbalni deo trpi izuzetno veliko
optereenje usled vika teine masnih naslag' u zidu trbuAne
duplje. Pri istezanju ligamenatajnvljaju se oboljenja. Po pravilu

I
,
I
I

I
I
do ovoga dolazi zaLO Lo gojazne osobe jedu previe W vebaju
premalo.
lskliznue diskova i iijas nastaju kada, usled dodatnog
optereenja, puca i kida se prsten diska koji pritiska ivce ili
kimenu modinu. Ovo je izuzetno bolno. Usled propadanja
diskova trenje izmedu prSIjenova mote da dovede do jat vee
istroenosti i degeneracije prsljenova kao i jakog bola.
Pololi u surya namaskari pri kojima se telo savija una
pred pogorSavaju stane iskliznua diskova, iAijasa i propadanje
diskova. Zato u ovim slujevima treba da se izbcgavaju poloaji
u kojima dolazi do savijanja unapred a preporuuje se program
koji sainjavaju asane s savijanjem unazad.
Do glavobolje, 6ji je uzrok mentalna i telesna napetost,
dolazi kada se zategnu i zgre misii glave, vrat i ramena.
Grevi mogu da budu blagi ili veomajnki. Duboke, emocionalne
napetosti takoe mogu da prouzrokuju misini spazam i bol u
oblasti grudnog ko koji esto teko moe da e ublati zato to
rebra steu ovaj predeo kao obru. Naizmeniki pokreti sura
namakare mogu veoma efkasno da opuste oblast grudi, vrata
i ramen i da spree nastajanje miine napetosti na mestima
gde se javlja spazam.
Skoliozka jP oboljenje koje se javlja ako je krivina kime
pomerena u slranu. Ova krivina ima eslo oblik slova S jer se
jedan kraj pomera da kompenzuje neusaglasenost nu drugom
krliu. Do skolioze moe da dode usled is8enih kukova, nera
vnomere zategnutosti miia na svakoj strani leda ili neura
vnotetenim rastom miinog i skeletnog sistema tokom ranog
p

berteta.Ovde se preporuuje da sc smane poloaji sa savja

njem unaz,d, a d se povea broj poloaja sa savijanjem unapred
Ato ispravlja kimu.
Problemi kime su sloeni i brojni, ali redovna veba
surya namaskare, ako se izvodi pod strunim nadzorom, pobolj
sava stanje kime i oslobaa Oproblema ove v.
Da bi se upotpunio opseg pokreta kie, u neterapeut
skim situacjama, u dnevni program mogu da se ukljue asane
u kojima dolazi do savijanja u stranu, kao to su tiryaka tada
sana i lrkona, zajedno sa uvijanjem kime koje imamo kod
aroha matsyendFne. Ceo opseg pokreta kime unapred, una
zad, u stranu, kao i uvijanje, je time upotpunjen.
b

SUSHUMNA
Kada se uspravio ovek je uinio radikalni korak evolu
ciji koji gaje odvojio od drugih ivotinja i dao mu nesumnjivu
prednost. Ovo se isto tako odnosi j na njegovu duhovnu evolu
cju. Pritom je zanimljivo da se napomene sledee.
Prvo, smatra sc da prosvetljenje moe da se postigne samo
ljudskoj inkarnaciji i da ono nije mogue :ivotinjskoj.
Drugo, sushumna prolazi kroz kimeni kanal, kome su
fizike lokacje chakri, psihikih centara koji upravlju razvo
jem vie svcsnosti oveka i prevazilaze njegove animalne sklo.
nosti. Nania od ovih chakri, muladhara, vlada primitivnim
instiktivnim aspektom nase prirode i lociranaje na kraju kime,
ali se zapravo ne nalazi na kimenom stubu. Kada se kreemo
nagore, uz sushumnu, nailazimo na chakre sa sve veim i holjim
kvalitetom koji moMa prevazilazi ovozemaljsku prirodu ove
ka, Svaka viSa chakra postupno obuhvata sloenije nervne
strukture,
Da bi nervna cnergia prosla kroz kjmu, potrebno je da,
na fizikom nivou ne postoje smetne u kimenom stubu, tako
da impulsi mogu da se prenose od mozga do ostalih delova tela
i obruto. Ovo se odmva u psihikom telu jer se pred kunda
lini otvara ist put kojim ona moe da se uzdigne do mozga.
Stoga sura namaskara ne odrtava samo stabilnost tele_'
sne strukture ve znai mnogo vie za ceo kiceni stub. Kao
veba ona proiva vitalan prolaz sushumne i omoguava da
energije. smetene u korenu nie prirode, mogu da se uzdignu
i probude najvie sposobnosti.
86
I
I
l
UTICA VEBE NA MIIE
' U ovoj glavi se daje pregled uticaja sura namaskare na
misie tela iji se najvei deo koristi V vcbi. Objasnjenje je
namenjeno posebno nastavnicimayoge i terapeutima kao vodi
za poboljanje tehnikog i fizikog dela vebanja, Osim toga ono
je napisano za one koji ele da budu upoznali sa uti

jem asa

a
na isto flzikom planu. da bi mogli da usavrSe nain vebanja,
odnosno da opustau, zaleu ili isprutaju odredene gru
pe miSia.
SNAGA
Treba imati na umu da cilj SITa namaskare nije da stvori
hipertrofirane, previe razvijene miSie. Njena namera je pre
da islee. tonira i ponovo oblikuje misino-skeletne strukture i
da kroz ovu preraspodelu polako ispravlja stav tela, poboljava
zdravlje i ponovo pravilno integriSe sve telesnc funkcije. Treb,a
da vidimo nae miie u perspektivi, u harmoninoj meduul
snosti koja postoji izmedu njih i drugih telesnih organa.
Svaki mii se sastoji od bezbroj vlakana a svako posebno
vlakno se sastoji od pokretnih segmenata koji se medusobno
uklapaju na skoro isti nain kao kod logaritmara ili kliznih
vrata. Vlakna su donekle usmerena u istom pravcu sto omogu
cava njihovu maksimalnu efkasnost, Ako se ostatak vlakana
pokrene u bilo kom drugom pravcu, izvan optimalnog opsega,
smanjuje se sila kojom sako vlakno doprinosi celom misiu.
Snaga ne nastaje toliko kao funkcija miine Ove je viSe
posledica koordinacije. sporazumnog i zdruzenog napora poj
dinih vlaa u misiu, Ako postoji previe veliko napreZMJe
87
unazad, gleda se nagore, i pritom sc istete prednji deo tela a
savija zadnji deo vrata.
Prednji deo tela se potpuno istete dok u zanjem delu
dolazi do slabe kontrakcije, a celo telo oblikuje blagu krivinu.
kao luk koji zaleu mOne duhovne sile. Opustite se u poloau
i izvijte se. Izbacite malo gudi i pokuSajle da ispravite krivinu
gorjeg dela leda. Ako se ovo izvodi oputeno pomate nam d
se otvorimo i da budemo prijemivi za kosmike, pranine i
duhovne sile.
Odravanje ravnotee u ovom poloaju' ne predstavlja
veliku tekou jer se pri poizanju ruku i centar gravitcje
pomera navie. Do pojave napetosti dolazi ukoliko previe po
kuSavamo da izbacimo grudni kos unapred. Zato ovo treba da se
u potelku izvodi postepeno tako da se poveava krivina s pred
nje strane kada se podeSava poloaj. Da bi sc odrao ovaj poloaj
koriste se sledeci miii:
- gornji deo ruke i ramena: miii koji se pruaju od
lopatice do kosti nadlaktice. miici koji pokretu uvode: teres
major i minor, deltoid i coracobrachialis. Mii latissimus dorsi,
koji polazi od Sest donjih grudnih prijenova krsnjae zadnjeg
dela grebena karJine kosti i donja etiri rebra. pripaja se i na
kost nadlaktice i sudeluje takode u istezanju ruku.
podlaktica: triceps brachii (troglavi miSi) istee podlak
ticu,
runi zglob: mii palmaris brevis (kratki mii dalana)
ispruta prste i Saku zatetui dlan, extensor digitorum commu
nis koji se pripaja na kost nadlaktice i nazadnji deo svakog prsta.
istce zglob i prste kao i extensor carpi ulnaris, extnsor carpi
radialis longus i brevis,
-leda: trapezius i latissimus dorsi se stetu i ovose donekle
prenosi na sedalni deo,
prednji deo: mii serratus anterior koji se nalazi na
grudima. iri grudni kas i poveava kapacitet disana. Izdutuju
se trbusni miici ukljuujui reetus abdominis ili misienu traku
kojase nalazi u centru trbuha, a ide od prepona do petog. Sestog
i sedmog rebra, i spoljaSnji i unutranji kosi miSii prednjeg
trbuSnog zida (transversus nbdominis).
92
I
I
I
,
PADAHASTASANA
Ovaj poloaj je potpuno suprotan poloaju 2. Iz snanog
intezanja nagore sputamo se u snatno istezanje nadole. Polo
je prizvao boanske sile ovek ih sputa ka zemlji, dodiruje je, i
tako menja svoje zemaljsko postojanje. Covek se pot6njava sili
gravitacije i svesno je koristi.
Pdahastasana je pasivan polota u kome se n

vie iste
u zadnji miiCi tela dok se trup savija ka nogama. ke se sa
poloenim dlanovima stavljaju pored nogu ili ak iza tela da bi
se ono i steglojoS vie. Pritom se pasivno masiraju miii prednje
strane tela. Ovo je obrnuti poloaj u kome se swadhishana
chakra nalazi na vrhu. Padahastasana ukljuuje sledee misi

trup: slabisnki i karlimi miSii (koji polaze iz ilijanog

udubljenja i ulaze u slabinsku oblast) savijau trup unapred,
trbuh: miSici su opuSteni,
vrat: sternocleidomastoidni (kosi miii vrata) i scalenus
(rebranosac koji ide od vratnog prsljena do prva dva rebra)
savijaju glavu u'lapred,
leda: istetu se paravertebralni miici. latissimus dorsi
Gumbalni i donji deo prsa), i!iocostalis Oumbalni, prsni i vratni),
cervical spinalis i spinalis capitis (vrat), trapezius, teres major.
teres minor, infraspinatus.
ruke: istezanje ruku i akajc isto kao u hasta utnani,
posebno tricepsa (troglavi mii),
seda1ni deo: istetu se gluteus maximus i minimu$,
noge: potkolene tile sa zadnje strane butine. soleus
(iroki mii lista) i popliteus (potkolenica u notnim listovima)
kao i optuai nonih prstiju odravaju ravnoteu poloaja.
ASHWA SANCHALANASANA
Vebasura namaskar moe da se posmatra i kao nain
da se razvije oseaj za prostor poto se prvo u polo.u 2 i 3
prostr izmerio i istratio ruk. Naime. iz polataja 4 vetba
ponje da istratuje prostor tako sto isru jednu nogu unazad
sto moe vie. Prostor izmedu razdvojenih stopala ini podruje
koje pripada onome koji veba sura namaskaru i u sledeim
93
polotajima to podruje se ispituje. Ali potrebno je da se pre
svega 'prepozna' prostor koji nam pripada u poloaju 4.
Glavni miii koji se koriste u ovoj nsimetrinoj pozi S
misii donih udova. Mada je centar tete spusten ravnoteta je
ote1najer baza ovog poloaa nije dovoljno Siroka i simetria.
Postavljanjem ruku pored stopala baU se poveava i poboljva
se ravnote1a tela. Misii koji se koriste da istegnu leda i glavu
unazad su isti koji se koriste kod hasta ulanasane a gl
razlika je u tome to je ovaj pokret viSe naglasen a ruke se
spustene na zemlju.
Glavno istezanje u ovoj asan; pada na prednji deo butina,
kukove i trbUSne miie kao i na leda i vrat.
Noge zaizimaju sledei poloaj:
- prednja noga: savijanje zadnjeg dela lanka, savijane
kolena, savijanje kuka. Isteu se gluteus meximus i potkolene
ile. Drugi noni miSii su oputeni,
- zadnja noga: oslanjanje na none prste (istezanje), pasi
vno savijanje zadneg dela lanka, slabo savijanje u kolenu.
Isteu se quadriceps remoris i slabinski misi.
PARVATASANA
Poloaj planine je, kao Slo bi se moglo oekivati prema
samom nazivu simetl"ion i Stlbilan. To je poluobrnuti poloaj
u kome seposlite ravnotetn telo tako Slose Airina baze poveava
postavljanjem druge noge unaz.d.
Glavno istezanje u ovom poloaju nastaje u zadnjem delu
vrata, gornjem delu leda i zadnjim delovima nogu. U pokret su
ukljuni i misii na rukama koji se takode isteu. Ostali miSii
su pasivni. Istegnuti su sledei miii:
- listovi na nogama: soleus (iroki mii lista), popliteus
(potkolenic), Ahilova tila (sa zadnje strane t1anka),
- butine: potkolene ile. Scdalni deo je neSlo istegnut.
- trup: istegnuti su neznatno trbUSni miii: gl ledni
mi!i koji sudeluju u pokretu su longissimus thoracs, trapezi
M latissimu8 dorsi, teres major i minor (koji takode sudeluju
u pokretima ruku). Rameni miSii se aktivno skupljaju pri lemu
su ruke ispruene i prave.
94
I
I
I
I
I
ASHTANGA NAMASKARA
Ovo je poloaj predavanja zemaljskim stegama i vezama.
Aktiviraju se sledei misii:
- danci i vrhovi nonih prstiju: noni prsti su pasivno
isprueni, istetu se extensor digitorum longus i extensor hai
lucis longus, danci su pasivno ispruteni, i stete se tibialis ante
rior (prednja golenic) odnosno njen gornji deo,
- kolena: kolena su savijena uz pomo potkolenih tila i
zadneg dela butine,
- gornji deo noge: proas major (veliki slabinski mii) i
iliacos (karlini mii) savijaju butine dok psoas minor (ma1isla
binski mii) savija trup,
- vrat: istegnut unazad uz pomo mi!ia longisimus cer
vicis prua se od gornjeg etvrtog i petog grudnog pfljena do
drugog i stogvratnog prjena, kontrakcija miia longissimus
capitis (pruta se od potiljane kosti, sedmog vratnog do dvana
estog grudnog prSljena ka lopatici). Prednji deo vrat. je zate
gnut,
. ruke: teo pridrtavaju trapezius kao i thomboid major i
minor (gornji deo leda).
8HUJANGASANA
U bhujangasani savijanje tela unazad se koristi za isteza
ne kilme i ledo. Ovaj pokret se uglavnom izvodi uz pomo Aka
i ruku sakojima se oputeno telo gura unazad tako da se rormira
dinamilna krivina.
Glavni miSii koji se aktiviraju su:
- ruke: triceps brachii (trouglavi miSi) koji ispravlja ruke;
- leda: s miSii na ledima se sabijaju, ali nisu napeti u
krajnjem poloju;
- trbuh: dolazi do istezana trbuSnih mi i. Kontrakcija
seda1nog dela je neznatna i odrava noge zajedno u mirnom
poloju;
- noge: potklone ile su malo savijene i odravaju poloZ
nogu.
Prevodi mi!i8 - primedba prevodioca i recenzenta
95
RAZRADA VEBE
Sedam osnovnih asana ine srsurya llamaskare i osnovu
celokupnogsloenog ciklusa. Qveasallc nsu samo ba

Zdivan
niz poloaa ve su i semo novog snanog Iskustva fzl!kog tela.
Cilj dinamikog aspekta surya namaska,eje d aktivra i
harmonizuje fziku strukturu tela. Kada 5 ovo udrut1 sa
disanjem i mantra/na efekti se proiruju i na fnije delove u
oblasti linosti. Pri usporenom izvoenju veba postaje suptil
nija i bolje se shvata interakcija koja uspostavlja izmeu
disanja i nadia kao i izmedu tela i uma. Svesnost 5 iri kako
veba dodiruje i budi dublje oblasti nae linosti.
Da bi dolo do produbljivanja svesnosti potrebno je da sc
ukinu ogranienja
.
Ustvari, prema fzikom poloaju 5odnosi
mo kao prema kapiji koja otvara nove predele iskustva, i zato
treba prothodno da prevazidero prepreke u telu i umu. Kru
tost tela je samo odraz mentalne krutosti, ukoenog onCina
miSIjenja i nedostatka kreativnosti. Naviko usmeravaju poloaj
i tokove energije u ustaljene obrasce koji pojaavaju izvesne
telesne organe i njihove funkcje, ali zanemaruju druge. Ova
prevelika aktivnost izvesnih delova tela, i premala aktivnost
drugih, vodi ka bolesti a zadatak su,ya namoskare je da ispravi
ovu neravnoteu.
Dok vebamo niz od 24 asana treba da se trudimo da
postupno poveavamo svesnost svakog poloaa. Treba d ose
timo da zalazimo dublje u telo, kao da ispitujero njegove fzike
dimenzije, d postajemo svesni svojih granica da bismo ih uki
nuli. ZSto ne moemo da odvcbamo neki poloaj? Sta nas u
tome spreava? Svaka prepreka, na koju naidemo, mora da se
96
I
l
I
prevazilazi polako i uporno izvesno vre

e. Iz l razloga mo
.
te
:
mo da dodamo ciklusu i druge asane ime pOjaavamo ulIcaj
vebe na telo.
PRIMER VEBE
Sledei postupak je primer kako niz asana u

l.rya
.
n

maskari moe da 5proiri da bi se razvija svesnost I neksIbIl

nost (v. Asana Pranayama Mudr Bandha, iharska o
.
la
yoge, gde su opisa.na detaljna izvodenja a

ana oJe se
.
spo
n
:un

u
ovom odeJjku). Vebanje moe da se
.
Izvodi pre
.
dmamk
ciklusa da bi stekli snvitjivost ili posle ciklusa da bl upoznah
sa kretanjem prane.
Polota1. Prnamasanaje potetni poloaj zamedilltivno
stanje uma u toku vebanja. Potrebno je
.
izvesn
.
o v

el!e da
razvijemo svesnost disanja, osetiro poloaJ Aaka utic) ovog
polotaja na D emocije i stavove.
..
Polta2. Hasta utanasana nam pomae da se energlja
izdigne kroz prednji prolaz od muladhare do bindu. d smo
jednom podigli energiju moemo da predemo u polota tadasa
ne, ili da istegnemo strane grudnog koAa i struka tko

diemo joS viSe jednu, a zatim i drugu ruku. U ovom poloaJu
moemo takode d izvedemo i tiryaka tadasanu.
Polota 3. Padahastasana se oslanja na gravitacju da bi
postupno istegla zadnji deo tela. Dejstvo gravitacje sc pojaava
ako 5 ke vrsto sklope i stave na potiljak. U ovom polotaju
moemo da povuemo laktove unazad kao da zatefemo miie
na prednjem delu grudi. Ovo ima blagotvorno dejstvo na astmu.
Iz ovog poloaja moemo da predero u poloaj dwikonasalle pri
emu su ruke vrsto sklopljene i ispruene iza nas. Efekat
gravitacije se pojaava, a miii ramenog pojasa se opustaju i
ojatavaju. Pokretanje ruku s jedne na drugu stranu izbacuje
napetost iz ramenog pojasa, masira gornji deo leda i pojava
cirkulacju. Druga alternativa je da se nekoliko puta prede u
poloa samakonasanc a zatim da se telo vrati upadahastsanu.
Polotaj 4. Ashwa sancha1allasana ini osnovu za ohe
asane koje jaaju karlicu, kukove, butine i oseaj za ravnoteu.
Moemo da podignemo ruke u vis kao pri hasta utnasani i d

p.cvod na StQSK0h\W8\SK Meicji PP,1989., Beogrd.

97
tako poveamo istezanje prednjeg dela ispruene noge kao i da
ojaato bedro i kuk savijene noge. Ili umesto toga moemo da
postavimo iza leda vrsto sklopljene ake, kao kod dwikonasa
ne, ime naglaavamo krivinu leda i pojaavamo dejstvo poloa
J"
Pololaj 5. Sumaru asana sama po sebi ne doputa velike
izmene ali moemo da prebacimo sa jedne noge na drugu i
time povemo istezanje zadnjih delova nogu.
Polotaj 6. Ashtanga namaskora je poloaj kome su
izmene teko izvodljive. Treba da sc trudimo da pribliimo
kolena telu jer time pojaava aktiviranje lednjih miia.
Poloaj7. esto je teko da sebhujangasana izvodi u rano
jutro. U sluaju da je telo kruto poeljno je da se poloaji 5, 6 i
7 izvedu dinamino nekoliko puta da bi se olabavili ledni miii.
Isti efekat ima dejstvo tiryaka bhujangasane.
PROIRENJE ISKUSTVA
Kada odvojimo dovoljno vremena i surya namaskaru ra
dimo usporeno, svesno i uz kontrolu daha, razvijamo vee razu
mevanje i upoznavanje tela. Izvoenje jedne runde moe da
oduzme lO, 15 ili ak 20 minuta, medutim, za to vreme moemo
da izvedeno 50, ili vieasana da opusti mo skom celu muskula
turu i da utiemo na unutranje organe. Istovremeno ne pada
mo u staru greku stvaranja navika ve uimo da kreativno i
intuitivno odgovaramo na potrebe tela.
Poto se naviknemo na vedro i dobro oseanje koje nam
pruta istezanje, disanje i upoznavanje sa telom, postaje sve tee
da se razviju hronine napetosti koje su odgovorne za bolest.
Iskustvo koje stiero pri ispitivanju tela, oslobadanje od tenzija
i dobro osenje se pojaavaju sami od sebe i prenose na ceo dan
bez obzira koju aktivnost obavljamo i u kom se poloaju nalazi
mo. Dok sediro u stolici moemo istegnuti ruke naviSe ili
unazad, a dok stojimo moemojednostavno uraditi hasta utta
nasanu ili se spustiti u padahastasallu kako bi otklonili dobar
deo zamora i ukoenosti koji su se razvili toku aktivnog dana.
I
Na ovaj nain sami preduzimamo odgovorost za svoje
zravlj

i sreu, i nismo vie preputeni na milost spoljanjim
Silama I drutvenim konvencijama koje su nas sputavale. lzla-
98
I
zima iz ustjenog okvira neurotinog ponaanja i potinjema da
se kreemo kroz ivot radosno i sponlana. Takoe delujemo i
na svoju okolinu,jer oputena i srena osoba pozitivno utie na
um drugih ljudi. Iako ljudi moda u poetku ismevaju sve toje
van uobiajenog toka, oni uskoro postaju znatieljni, posebno
kada se suoe sa vlastitim tenzijama do kojih ih je doveo savre
meni nan ivola. Na isti nain razvijaju s i razne pogrene
predsrasude.
Vebanje surya namakare moe da utie na itav na
nain ivota kao i na na stav prema ivotu. Samoispitivanje,
koj poinjemo sa vebom, prenosi se u koncentrinim krugo
v na D sakodnevne aktivnosti, kretane, odnose sa dru
gim ljudima. i stvarima, i tako nam pomae da izmenimo svoje
ivote u pozitivnom i kreativnom smislu.
99
DODATAK
KTAK PRELED POLOAJU'SUA
NAMASKARI.
Polota Mantr
.Pa ana Om mitraya

OMHRAM
7,Hasta Om raooye
uttanlana namaha
3. Pada
hastasana
10
OMHRIM
Om su
namaha
OMHROOM
Koncentracija
srtani centar
Anahata
vratni centar
Vishuddhi
koren kimenog
stuba
Swdhisthana
Skica
i zdah
uzdah
izdah
I
I


I
I
I
I
Polotaj Mantr
4. Ah Om bhanove
sanchaIona namaha

OMHRAJM
5. Panxtasana Omkhagqa
ha
.Ashtanga
namlkar
OMHRAUM
Ompushne
namaha
OMHRAHA
7. Bhujangasana Omhirany
garbhaa
namaha
OM HRAM
Koncentrcija
cntr i zmeu
obra -.na
vratni cntr
Vishuddhi
iza pupka
Mani pura
koren kimeno stuba
SwodhiSlhana
Skica
udah
izdah
zdravaoe
daha
udah
101
8. Parvatasana Om maricha natni OOU\
namaha Vishuddhi
OMHRIM
9. Ashwa Om aditya
sanchalanasana namaha
10. Pada
hastasana
11. Hasta
uttanasana
OMHROOM
Omsal1itre
namaha
OMHRAlM
Omarkaya
na1ho
OMHRAUM
centar izmeu
obrva -Ajna
koren kimenog stuba
Swadhisthana
vratni centar
Vishuddhi
12. Pronamasana Ombhaskaroya srani centar

102
nomaha Allahota
OMHRAHA
izdah
udah
I
udah
izdah
SADRAJ
1. Swami Satyananda Saraswati
2. Biharska kola yoge . . . .
Uvod . . . . . . . . . . . . . . .
3. Tradicija oboavanja sunca
4. Pozdrav suncu
5. Napomene i uputstva
6. ShavM . . . .
7. Psihi.centri
8. Mantre suncu
9. Sura Okara Z decu
10. Izvor prane

. 5
. 7
. 9
II
16
31
36
39
43
48
52
ll. PsihodiDamika . . . . 59
12 Rt
. .
. oVi tlVOla . . . . . . . .
13. Principi terapije . . . . . . . .
14. Interakcja 6vitalnim organima
15. Endokrini sistem . . . .
16. Utic vezbe na kimu
17. Utic veZbe DmiSile . . . . . .
18. Razrada vetbi . .' . . . . . . . . .



- . . . . .


Dodatak kratak pregled poloaja .
. . 62
. . 65
73
77
82
87
96
100
U ediciji "SATYA" pripremaju se za tampu sledee
knjige:
KROENJE KUNDALlNIJA
"Zajednitvo izmedu GURUA i UENIK je najtraj
nija vt odnosa za koju je oveanstvo ikada znalo. Ono
transcendira iskustva i oseanja, i nastavlja da deluje ne
sebi svojstven nain, ak i posle smrti.
Pisma iz ove knjige su istinit pisani izvetaj o takvom
odnosu i slue kao materijalni dokument spiritualnog
prenosa. Mada ih je sam Swami Satyananda Saras
wati pisao jednom od najbliih, namenjena su svim
osobama koje Bkreu spiritualnim putem; njihova pouka
je vena."
KORACI KA YOGI
"Ova knjiga sastoji iz serije pisama, kojejeSwami
Satyananda Saraswati pisao dvojici svojih uoonika,
vodei ih kroz njihovu sadhanu i budenje. On im se obraa
sa veeg nivoa svesti, i na taj nain koji odgovara njihovom
individualnom razumevanju i sadhani, i ne govorei sa
svetovnom sveu niti u formi teksta.
U cilju prolaenja kroz proces budenja, potrebno je
dajedna osoba postane uenik i da iskusi Gurua i stanja
koje je iznad inteligentne misli, da stvori jedan intimni
odnos sa njim, ne nalazei razliku izmedu uitelja, flozofa,
prijatelja, roaka i boga.
Ova knjiga je za one tragaoce koji ele
neprocenjivog vodia, koji bi ih poveo na put
realizacje i unutranjeg budenja, harmoninim os
lanjanjem na filosofiju yoge i njenu praksu"