K R A T K A E N C I K L O P E D I J A

P A R A P S I H O L O G I J E I H E R M E T I K E
IVORAD MIHAJLOVIC-SLAVINSKI
Di pl omi rani psiholog
BEOGRAD 1976.
UVODNE NAPOMENE
Napisati enciklopediju bilo koje oblasti ljudskog saznanja pred-
stavlja zadatak za ije je ostvarenj e potreban dobro komponovan tim
strunj aka. Kada se toga pri hvati pojedinac, bez obzira koliko su
mu aspiracije skromne u pogledu obima rada, mora poteno raunati
na svoju nedovoljnost da posao obavi kako valja. Uprkos takvog
saznanja poduhvatio sam se ovog rada. Ideja vodilja bila je da omo-
guim ljudima koji amaterski prouavaj u parapsihologiju i herme-
tiku da se upoznaj u sa osnovnim elementima ovih oblasti, da uka-
-em na njihove istorijske korene i verovatne tendencije budueg raz-
voja.
Na srpskohrvatskom jezikom podruj u ne postoji adekvatan vo-
di ni za el ementarno upoznavanj e sa ovim oblastima saznanja. Na-
suprot oite l i t erat urne prazni ne postoji rastue interesovanj e. Malo
je oblasti koje bude toliku radoznalost savremenog oveka. Razlog?
Veoma j ednostavan. Hermetika, ruku pod ruku sa svojom mlaom
sestrom parapsihologijom, govori o oveku naj draim zagonetkama.
O sposobnostima koje poseduje, ali koje ga zbunjuju. O ovekovom
mostu u svemiru i svrhovitosti bitisanja. One tragaj u za uzrocima
patnj e, bola i oseanja munine. One uporno ukazuj u na njegove ne-
raski di ve veze sa prirodom. Najzad, to nije od naj manj e vanosti,
one nude reenja ljudskih dilema. A takva svojstva pucaj u pravo u
srce oveka dananjice, koji hoe ne samo da traga, nego i da nae.
Tanosti za volju, ovo nije prvi rad ovakve vrste kod nas. Pre
II. svetskog rat a objavio je Pet ar B. Petrovi Okultistiku enciklo-
pedij u". Ipak, nje kao da nema, j er je ubrzo rasprodata, a od njenog
publ ikovanj a proteklo j e nekoliko desetina godina. Prosuuj ui vred-
nost tog rada danas, postajemo svesni kako vreme brzo prolazi. Mnogo,
mnogo toga se promenilo u ljudskom saznanj u. Ako kao merila vred-
nosti uzmemo teoretsku potkovanost autora, izbor obraeni h j edinica i
nain izlaganja, taj rad deluje, blago reeno, veoma bezazleno. A to
je dobro, j er takav utisak nedvosmisleno ukazuj e da se nivo obave-
tenosti italaca znatno podigao. Moemo biti sigurni da e i ovaj
3
rad, ova Kratka enciklopedija", doiveti istu sudbi nu za mnogo krae
vreme, j er porast ljudskog poznavanja ovih oblasti, uporedo sa osta-
lima, kao da dobija neslueno ubrzanj e.
Potrebno je na ovom mestu raistiti izvesne nedoumice, zbog
toga to terminoloka pometnja u oblastima hermeti ke i parapsi ho-
logije zahvata i najosnovnije pojmove. ta je hermeti ka? ta je para-
psihologija? Metapsihologija? Psihotronika? . . . itd. Nedoumica j e me-
du laicima potpuna, a samo neto manj a kod psihologa i srodnih pro-
fesija. Poto su ti termini detinisani na odgovaraj uim mestima u tek-
stu, neu se na njima ovde zadravati, ve u ukazati samo na ono
to je u tekstu izostavljeno.
Hermetizam je sinonim okultizma koji ima, bar za veinu savre-
menika, rav prizvuk. .,Okultno" znai tajno, skriveno, potajno i
zaista ne odgovara sadanj em vremenu, ija je upadlj iva karakt eri -
stika osvetljavanje svih doskora zamraenih fenomena ljudskog duha.
Usled toga je hermeti zam" ili hermeti ka" pogodniji termin, mada
je i on ve prevazien.
Parapsihologij om" veina smatra iskljuivo disciplinu kojom se
bavi ameriki biolog Raj n sa saradnicima. Njegov rad svodi se na
gomilanje statistikih podataka dobijenih u hilj adama puta ponov-
ljenim laboratorij skim opitima u vrlo suenim oblastima. U novije
doba proboj je izvren u pravci ma koje Rajn nije mogao ni. da na-
sluti. Fitilj koji je on zapalio goreo je samo u j ednom pravcu, ali je
parapsihologija eksplodirala na sve strane. Ona je prevazila svoje
prvobitne oblasti, svoju metodologiju, ak i svoj prvobitni naziv
kratko reeno prerasl a je u sasvim nov kvalitet. Adekvatan termin,
koji je u stanj u da pri hvati rastui skup razuenih i samopreobraa-
vajuih disciplina je PSIHOTRONIKA (v). Termin je prvi upotrebio
francuski parapsiholog Fernan Kler, ali su mu pravi znaaj dali e-
hoslovaki parapsiholozi (psihotroniari"). Po njima, psihika ener-
gija je sveprisutna, sveobuhvatna, sveproimajua. Ona nije ogra-
niena na ljudsko bie. Ona je posrednik izmeu ljudskog duha i
tzv. mrtve materije. Filozofske implikacije ovakvog stava su daleko-
sene. Umesto hiljadugodinjeg dualizma materij a-duh, psihotronika
uvodi trij adno shvatanj e. Trei lan, koji posreduje izmeu prva dva
-- sveprisutna psihotronska energija predstavlja reenj e doskora
nereive enigme telo-duh i kosmos-ovek. Psihotronika oivljava ono
to je kratkovido nazivano mrt vi m dajui mu svojstva psihizma,
sposobnost reagovanja, pri manj a i odailjanja psihikih sadraja. Ter-
min psihotronika oznaava da se radi o sveprisutnoj psihikoj ener-
giji, bilo u oveku bilo u ostalim oblicima materije, a dovoljno je
opte prirode da obuhvati sve fenomene parapsihologije i hermetizma
prole, sadanje i budue.
4
Pravi naslov ove knjige trebalo je da glasi Enciklopedija psiho-
tronike", ali sam od njega odustao j er je kod nas i parapsihologija jo
nerazjanjen i neodreen termin, a za psihotroniku malo ko da je i
uo, mada je prolo est godina od kako je objavljen (1968). Mani-
fest psihotronike" na Kongresu parapsihologije u Moskvi. Ukazati da
je vreme sazrelo za izmenu terminologije i usmeriti panju italaca ka
novootvorenim oblastima j edan je od ciljeva ove knjige.
Moj rad na Kratkoj encikl opedij i' (izraz enciklopedija" upotre-
bljen je zbog nedostatka prikladnijeg) proao je kroz tri etape. Kroz
obimnu korespondencij u sa itaocima uverio sam se u postojanje ve-
like pometnje u pogledu upotrebe osnovnih pojmova i u pogledu shva-
tanja osnovnih karakteri sti ka hermetikih uenja i sistema. Veoma
su esta identifikovanja raznorodni h uenja i sline greke koje se
ni u jednoj oblasti ne moj u tolerisati. Vie od 50% moje koresponden-
cije sastojalo se u odgovorima na pisma zainteresovanih o osnovnim
struj anj ima unut ar hermeti ke i parapsihologije, u objanjavanju ele-
ment arni h pojmova i ukazivanj u na slinosti i razlike. Neretko za-
alio sam to ne postoji adekvatan prirunik na koji bih j ednostavno
uputio pitaa. Postepeno sam doao na ideju da napiem takav pri -
runik i poeo sam da prikupl j am odgovarajui materij al. Mnoga pi-
tanja mojih korespondenata i moji odgovori na njih urasli su postup-
no u ovaj tekst.
Poetkom ove godine (1974) kolega Velimir Filipovi, psiholog,
predloio mi je da zajedno napiemo enciklopedijski pri runi k para-
psihologije i hermetike, u potvrdu drevne istine da se istovetne ideje
raaj u j enovremeno u glavama razliitih osoba kada situacija za to
sazri. Podelili smo posao i svako je radio svoje. To je bila druga etapa,
u kojoj sam obraivao pojedine hermeti ke pokrete, njihove istaknute
linosti i najnovije nalaze sovjetske i ehoslovake parapsihologije.
Kada je trebalo povezati u koherentnu celinu materij ale koje
smo samostalno obraivali, uvideli smo da nam se koncepcije zna-
ajno razilaze, kako u izboru grae, tako i u pogledu prostorne zastup-
ljenosti pojedinih jedinica. Ispoljila se iroko znana injenica da je
lake j ednom oveku da napie tri knjige, nego dvojici j ednu. Razi-
li smo se i time je poela trea etapa mog rada. Do tada prikuplj en
materi j al potpuno sam preradio. Izbacio sam mnogo toga to pri pada
istoriji parapsihologije u korist najnovijih nalaza, naroito ehoslo-
vake parapsihologije, do nedavno neopravdano potcenjene. Neke je-
dinice sam znatno skratio ili ovla obradio. Na mnogim mestima tekst
mi je suvoparan i isto injeniki. Takav ishod namet nut je nesraz-
merom izmeu irine obuhvaene probl emati ke i malog obima ove
knjige uslovljenog ekonomskim razlozima.
5
Ako pokuamo da utvrdi mo ono to je najbitnije, karakteristino
za sadanji t renut ak isprepletanih, di nami ki h oblasti parapsihologije
i hermetike, uoiemo dve tendencij e: 1. otkri vanj e novih vrednosti
u drevnim, zanemareni m i doskora zabranj eni m oblastima kao to
su narodna medicina i duhovno leenje, alhemija, uticaj kosmikih
dejstava na ljudske aktivnosti, hermeti ke metode izazivanja izme-
njenih stanj a svesti itd., drugim reima okretanj e laboratorij ske nauke
ka zabaenim predelima ljudskog duha i 2. unoenj e naune strogosti
i metodologije u ispitivanje isto hermeti ki h fenomena, vekovima pre-
putenih zanesenjacima. Mrani podrumi kojima su carevali ismejava-
ni udaci pretvorili su se u svetle naune laboratorij e u kojima se od-
vija prava orgija tehnologije filmsko snimanj e levitacije i psiho-
kineze, elektronsko registrovanj e podataka, stroga kontrol a medija is-
kienih preciznim ureaj ima, koji neumoljivo registruj u sve od sra-
nog pulsa do modanih talasa.
Takvim razvojem objektivno i subj ektivno poinju da se pret apa-
ju i otre granice meu nj ima se gube. Taj fenomen zapaen je i u
nukl earnoj fizici otkriem i upoznavanj em subatomski h estica ma-
terije i nukl earne energije koja ih dri na okupu, fiziki univerzum
poeo je da se otkriva pred oima oveka u tako suptil nim oblicima, da
se st rukt ura i uni verzuma i ljudskog bia svodi na niz iskljuivo ener-
getskih polja, povezanih drugim poljima i tako u beskraj . Dr Edgar
Miel, bivi kosmonaut i j edan od naj istaknutij ih parapsihologa dana-
njice kae: Interesantna stvar u eksperi menti ma u subatomski m re-
akcijama j e da uloga posmatraa utie na eksperi mental ne rezultate
SAMIM POKUAJEM POSMATRANJA. Drugim reima svest nau-
nika njegova naj dublj a i nti mna svesnost nerazdruno je upl etena
u podatke za koje se pretpostavl j a da su objektivni".
Jedinice ove krat ke enciklopedije obraene su alfabetskim redosle-
dom. Kada naiete u tekstu na rei koje oznaavaju odreene pojmove
i posle nj ih u zagradi slovo ,,v", to znai da je taj poj am na drugom me-
stu u tekstu obraen, pa ga potraite alfabetskim redom, da biste dobili
dopunska obavetenja. Isto vai za uputstva data na kraj u j edinica (vi-
di") koja vam ukazuj u na srodne oblasti i pojmove.
Brojevi dati na kraj u obraeni h j edinica oznaavaju l i t erat uru koja
je u najveoj meri koriena. Li t erat ura je navedena na kraj u knjige pod
redni m broj em i alfabetskom redu, uzimaj ui kao merilo redosleda pre-
zime pisca. U najveoj meri koristio sam ove radove:
1. ,,ENCYCLOPEDIA OF THE UNEXPLAINED", koju je radi l a grupa
autora, editor Richard Cavendish, London 1974.
2. ,,PSYCH1C DISCOVERIES BEHIND THE IRON CURTAIN", She-
ila Ostrander i Lynn Schroeder, Englewood Cliffs, 1971.
6
3. ,,A HYSTORY OF MAGIC, WITCHCRAFT AND OCCULTISM",
W. B. Crow, London 1968.
4. THE OCCULT EXPLOSION", Nat Freedland, London 1972.
5. OCCULTISM, SECRETS OF THE HIDDEN WORLD", Jul i en Ton-
driau, London 1972.
kao i asopise
,,QUEST" iz Londona i ,,PSYCHIC" iz San Franciska.
Kod nas postoji veliki interes za kontakte sa institucij ama i centrima
koji propagiraj u i pouavaj u razliite hemetike discipline kao to su j o-
ga, zen, vedanta, kabala, bioastrologija, razliite sisteme samorazvia
zasnovane na praktinoj parapsihologiji, za adrese izdavakih kua
koje publikuj u hermeti ku l i teraturu i tarot karte, centre koji prodaj u
pribor za Ji Ding, elektronske ureaj e za kontrolu modani h talasa
i tome slino. Na kraj u ovog rada date su adrese takvih organizacija
i ukrat ko je opisan njihov rad.
A
ABLUCIJA: Pranj e. U veini religija i kultova vana komponen-
ta ceremonija je pranj e delova tela ili celog tela, nekad pranj e idola.
ABRAKADABRA: Magijska amajlija, kojoj se jo iz vremena
stare asirsko-vavilonske kul ture pridaj e mo leenja stomanih bole-
sti i groznice kada se nosi oko vrata, ispisana na tankoj zlatnoj ploi
ili pergamentu. Rairenu upotrebu ima u alhemiji, gde napisana u
obliku trougla simboliki predstavlj a ceo univerzum.
ABRAKSAS: 1. Jedno od naj starij ih boanstava u vavilonskoj i
staroj persijskoj religiji. Predstavlj a skladan spoj dobra i zla.
2. Demon sa nogama u obliku zmije i glavom petla.
3. Orij entalna amajlija dobijena graviranj em kamena.
AAD FRATER": Pseudonim engleskog hermetiste, ije pravo
ime je Charles Stansfeld Jones (18861950). Autor je poznatih radova
o kabali: ,,Q.B.L.", ,,Anatomy of the Body of God" i Chalice oi Ecsta-
sy". Poslednji navedeni rad, objavljen 1923. godine, predstavlj a kabali-
stiku analizu Vagnerove opere Persifal", koja, po Aadu, sadri mno-
ge kabalistike nagovetaje. Iako roen u Engleskoj, Aad je najvei
deo ivota proveo u Kanadi , gde je osnovao hermeti ko bratstvo
Ma-ion. 1915. god. sreo je Alistera Kraulij a (v.) i od tada je bio j edan
od njegovih najprivrenijih sledbenika.
AKUPUNKTURA: Drevna metoda kineske medicine, u kojoj se
bolesti lee ubadanj em metal ni h igala u precizno odreene take na
telu. Na taj nain se regulie proticanje, koncentracija i uzaj amni od-
nos pozitivnih (Jang) i negati vni h (Jin) vitalnih energija u nervnom
sistemu. U Kini je akupunkt ura od nedavno osavremenj ena, a tako-
e stie sve veu popul arnost na Zapadu (v. Tobiskop).
ADAM KADMON: Nebeski ili Kosmiki ovek. Kabalistiko ve-
rovanje da postoji kosmicki duh zajedniki svima lj udima ili, u irem
smislu, svima ivim biima.
8
ADEPT: 1. U alhemiji, ovek koji je reio zagonetku Kamena Mu-
drosti. 2. U hermetizmu, osoba koja je dostigla visok nivo hermeti -
kog saznanja. 3. U jogi, ljudsko bie kod kojeg je dolo do spajanja
individualnog duha Atmana sa kosmikim duhom Bramom.
AEROMANTIJA: Metod proricanj a budunosti po atmosferskim
poj avama po vetru, po kretanj u oblaka ili vodene povrine uzbur-
kane vetrom. Aeromantij a je naroito bila razvijena kod stari h Etru-
raca, koji su svoje hramove gradili na uzvienjima da bi to vea
povrina neba bila izloena pogledima svetenika. Neki oblici aero-
mantij e prisutni su kod naih naroda, napri mer sevanje munj e i grm-
ljavina u zimu tumaeni su kao predznak velikih nesrea i ratova.
AGLA: Kabalistika formula, esta u ritualnoj magiji. Po struk-
turi to je kovanica nastala od starohebrej skih rei Gospod e biti
veliki doveka".
AGRIPA KORNELIJUS (1486-1535): uveni srednj evekovni fi-
lozof, diplomata i hermetista, iji rad ,,De Occulta philosophia" pred-
stavlja odbranu magijske doktrine od mnogobroj nih kritika. Osnovna
1eza njegovog rada je da nam magija nudi di rektnu percepciju boga i
omoguava da shvatimo naine na koje se on ispoljava prirodi. U
tome i ostalim njegovim radovima prisutna je kritika hrianske cr-
kve koja je, po Agripi, iskrivila izvorno Kristovo uenje. Ovakav stav
doveo ga je u otar sukob sa crkvom.
Posle njegove smrti, nepoznati varalica objavio je uz originalni
rad ,,De Occulta Philosophia" dodatak o egzorcizmu i prizivanju du-
hova. Nazvao je sebe Agripom".
AJNTAJN ALBERT (18791955); Otac teorije relativiteta bio je
veoma zainteresovan za parapsihologiju. Lino je prisustvovao mnogo-
broj nim telepatskim eksperimentima koje je knjievnik i hermetista
Apton Sinkler izvodio sa svojom suprugom. Ajntajn je napisao pred-
govor za nemako izdanje Sinklerove parapsiholoke rasprave ,,Men-
tal Radi o" 1930. god. Sinklerova supruga primal a je i pokuavala da
reprocdukuje 290 j ednostavnih crtea, koje je Apton Sinkler telepatski
emitovao. Potpun uspeh postignut je sa 65 crtea, delimian sa 155,
neuspeh se pokazao samo u 70 pokuaja. L. 8.
ALBERT VELIKI (12001280): Naunik ogromne erudicije, filo-
zof, teolog i alhemiar. Savremenici su verovali da je otkrio Kamen
Mudrosti, pomou kojeg se grubi metali pretvaraj u u zlato. Tvrdilo se,
takoe, da je bio u stanju da kontrolie vreme. Konstruisao je j ednog
od prvi h poznatih robota u istoriji koji je mogao da govori. Poznat je
kao uitelj Tome Akvinskog. Albertu Velikom pripisuj u se dva sred-
njevekovna magijska pri runi ka: tzv. Veliki Al bert" koji se svodi na
9
zbirku magijskih recepata i uputstava za bavljenje fizikom i medi-
cinom i tzv. Mali Albert" koji predstavlj a zbirku uputstava za vrad-
bine i tumaenj e snova.
ALEKTROMANTIJA: Metod prori canj a uz pomo petla, stavlje-
nog u centar kruga, koji je podeljen na onoliko polja koliko ima slo-
va u alfabetu. U svako polje upisano je j edno slovo i stavljena zrna
ita. Na osnovu redosleda polja iz kojih je petao kljucao ito dobija
se serija slova iz kojih se saini proroanska poruka.
ALEUROMANTIJA: Proricanj e na osnovu oblika formiranih posi-
panj em brana po tlu.
ALFITOMANTIJA: Proricanj e prema nai nu na koji se j ede hleb
od j emenog brana.
ALHEMlAR: ovek koji se prakti no bavi alhemijom.
ALHEMIJA (arapski al-kimia): Davni predak dananj e hemije.
Ima vie znaenja i vidova. Najvaniji su:
1. Opta alhemija, iji je cilj preobraaj ili transmutaci j a jednog obli-
ka materi j e u drugi. Iz nje se razvila egzaktna hemija, j er se alhe-
mijski rad svodio na dugogodinje eksperimentisanj e sa tada nepozna-
ti m elementima, smeama i jedinjenjima.
2. Prakti na alhemija, koja predstavlj a pri mcnu alhemij ske teorije
kao filozofije vatre. Cilj joj je transformacij a grubih metal a u pleme-
nite. Ovo je, po alhemijskoj teoriji, mogue postii samo uz pomo
Kamena Mudrosti. Prakt i na alhemij a je razraen sistem metoda i
postupaka, veoma kompl i kovani h i dugotrajnih, optereenih kraj nj e
nej asnom simbolinom terminologijom, pomou kojih se navodno do-
lazi do Kamena Mudrosti. Pored moi transformacij e, on ima mo
reenja osnovnih suprotnosti ivota i pri rode: vatra-voda, dobro-zlo,
sumpor-iva, muko-ensko itd. Zato je tzv. Boanski Hermafrodit
najei simbol kamena Mudrosti. Ostali njegovi simboli su Pelikan,
Hristos, Azot, Kruni sano Dete, Ki Velike Tajne, Zeleni Lav, Mleko
Device i dr.
3. Mistina alhemija, iji je cilj da pronicanj em kroz pojavnu
st ranu predmeta i poj ava ivota upozna njihovu sutinu. Taj proces
simbolizuje razaranj e grubi h metal a i dolaenje do zlata. Zlato je
simbol veite spiritualnosti.
4. Seksual na alhemij a je vid alhemije naj manj e shvaen i u naj-
veoj meri pogreno tumaen. Njen cilj je pretvaranj e grube bioloke
seksual ne energije, kroz alhemij sku vatru orgazma, u suptilniju psi-
hi ku energiju. To je di rekt na i svesna sublimacija seksualne ener-
gije (v. Kraul i Alister, O. T. O.).
10
U novije doba, Jung je vie od 30 godina posvetio mukotrpnom
prouavanj u alhemij skih tekstova. Njegovi najdalekoseniji radovi
posveeni su otkri vanj u psiholokog smisla alhemije i nj enih simbola
Mysterium Coniunctionis" i Psihologija i alhemij a". Po Jungu,
teko shvatljiv simbolian jezik alhemije krije istinska znanj a ljudske
psihe. Osnovni cilj alhemije reenje enigme suprotnosti jeste
najvii cilj ljudskog bitisanja, a proces pretvaranj a grubih metala u
plemenite, j este proces transformacij e nesvesnih sadraja u svesne.
Kamen Mudrosti, kako Jung pronicljivo ukazuje, j este simbol ljud-
skog Selfa, istinskog Jastva, najvie celovitosti ljudskog bia. L. 4, 40.
ALKAHEST: U alhemiji, univerzalni rastvara koji moe na ras-
tvori sva tela. Dobija se pomou Kamena Mudrosti.
ALOCER: Veliki vojvoda pakla u crnoj magiji, koji vlada nad 36
legija demona. Na srednj evekovnim gravi rama predstavlj an je kao
konj anik sa lavljom glavom.
ALUDEL: U alhemiji, vaza ili kupasti sud u kojem je, kao plod
dugogodinjeg alhemijskog procesa, najzad dobiven Kamen Mudrosti.
AMBIVALENCIJA: 1. U hermetizmu, uenje po koj em svaka
ljudska crta treba da bude uravnoteena sa njoj suprotnom crtom.
2. U dinamikoj psihologiji dvostranost oseanja ili tenji, na
pri mer kad dete istovremeno voli i mrzi roditelje.
AMEN ili AMIN: Hebrej ska re i kabalistika formula, koju je
hrianstvo prisvojilo, koja znai: Neka tako bude". Njen ekviva-
lent u joga i ventanta sistemu je sanskritska re OM ili AUM.
AMETIST: Poludragi kamen ljubiaste boje, u hermeti zmu simbol
znanja, svetlosti i mudrosti.
AMNIOMANTIJA: Proricanj e na osnovu izgleda vodenj aka
provi dne opne koja omotava ljudski fetus u materici. Proricanj e se
vri neposredno posle poroaja.
A.M.O.R.C.: Re AMORC predstavlj a inicijale ameri ke rozen-
kroj cerske organizacije, iji je pun naziv Ancient Mystic Order Rosae
Crucis (Drevni Mistini Red Ruinog Krsta). Osnovao ju je Spencer.
Lewis. Posle njegove smrti 1939. god., na poloaju Imperatora Reda
nasledio ga je njegov sin Ral ph Lewis. AMORC tvrdi da vodi poreklo
iz starog Egipta, 1500 g. pre n. e. Smat r a se da ima preko 100.000
l anova u SAD i ostalim zemljama sveta. lanstvo je dopisno. Centar
organizacije je u San Hoseu, u Kaliforniji.
11
AMULET: Predmet koji se nosi da bi branio sopstvenika od ra-
vih uticaja. U hermetikom uenju amul et je pasivni zatitnik od
tetnih i neprijateljskih uticaja, za razliku od talismana koji deluje
aktivno izaziva promene u sopstveniku i okolini, u skladu sa nje-
govim eljama.
ANALOGIJA: U hermetizmu analogija oznaava stalnost veze iz-
meu dva slina pojma ili pojave. Ona je osnova tzv. simpatike
magije. Na primer, u naem narodu postojalo je raireno verovanje
da e, u sunom periodu, polivanje dodola vodom izazvati kiu, da
e bremeni ta ena roditi lepo dete ako za vreme trudnoe gleda
samo lepe i prij atne stvari itd.
ANDROID: U hermetizmu, vetako ljudsko bie, obino nelj ud-
skih dimenzija, stvoreno posebnim magijskim operacij ama: GOLEM
(gigantskih dimenzija) i HUMUNKULUS (patuljak).
ANTROPOMANTIJA: Proricanj e prema izgledu utrobe rtvova-
nih ljudskih bia, esto kod primitivnih verskih kultova starog veka.
ANTROPOZOFIJA: Religiozno-okultni pokret koji je poetkom
ovog veka osnovao u Nemakoj Rudolf tajner (18611925). Po ue-
nju antropozofije cilj ljudskog i nkarni ranj a je moral no i spiritualno
usavravanje. Osim ulne percepcije postoji via, spiritualna percep-
cija koja je u potpunosti nezavisna od ulnih sadraja. Ona je pro-
dukt vieg Ja i kroz spi ri tual no usavravanj e ovaj vid percepcije
postaje sve aktivniji, omoguujui oveku sticanje svesti o viim, nad-
fizikim svetovima.
1902. godine taj ner (v.) je postao lan Teozofskog drutva i za
kratko vreme doao na elo njegovog nemakog ogranka. Deset go-
dina potom sukobio se sa vodeim teozofima i kao posledica tog su-
koba nastalo je Antropozofsko drutvo. U prvo vreme novo drutvo
liilo je na izmatian i kratkovean ogranak teozofske matice, ali je
brzo steklo veliki broj pristalica i sopstvene ogranke po celom svetu.
Centar Antropozofskog pokreta je u tzv. Get enaumu u Dorlahu
(vajcarska). Glavni izvori antropozofske doktrine su taj nerovi ra-
dovi, meu kojima su naj poznatij i: Okultna nauka", Znanj e o viim
svetovima i njegovo sticanj e", Krv je sasvim osobit sok" i Atlan-
tida i Lemurij a". Budui veoma svestrana linost, taj ner se bavio
filozofijom, vaspitanj em, agri kul turom, leenjem duevni h poremeaja,
umetnou i pri rodni m naukama. Njegovi sledbenici otvorili su broj ne
kole, farme i laboratorij e zasnovane na principima antropozofije. L. 4.
APOLON: Jedan od naj vanij ih starogrkih bogova, sin Zevsov.
On je bio bog intelekta, svetlosti, leenja i umetnosti . Najpoznatije
Apolonovo svetilite bilo je Pitij ino proroite u Delfima.
12
APOLONIJUS IZ TIJANE: Grki filozof iz IV. veka n. e., u svoje
vreme veoma slavan. Za njega predanj e kae da je tano predvideo
smrt etiri ri mska i mperatora i Vespazijanovo uzdizanje. Veruje se
da je putovao na Istok i da je posetio, pored ostalih zemalja Indiju,
gde je primio posveenje. Prie o njegovim udesnim putovanj ima
ostavio je Damis, njegov uenik, a prepriao ih je Filostratus. One su
pune neverovatni h dogaaja, tako da je Apolonijus u Srednj em veku
smatran mitskom linou. Kako je propovedao pratanj e i optu
ljubav, njegov ivot donekle podsea na Kristov. Pored ostalog, za
njega se takoe prialo da se uzdigao na nebo. Apolonijusov kult
bio je u Grkoj j edno vreme j ako rasprostranj en, pa je tada postojao
rivalitet sa Hrianstvom.
ARHETIPI: Po Jungovoj analitikoj psihologiji, arheti pi su pri -
mordij alne slike, ili praslike, u kojima je nataloeno sve iskustvo
ljudskog roda. Oni su, meutim, dinamike prirode. ovek ih nasle-
uje kroz svoju nervnu strukturu, kao nain doivljavanja sveta.
Arhetipi su deo kolektivnog nesvesnog ljudske rase i pojedinac ih
postaje svestan kroz snove, mitove i halucinacije. L. 44.
ARITMOZOFIJA: Doktrina brojeva, uenje da su brojevi tajni
kljuevi od svekolike mudrosti. Dve glavne kole aritmozofije su
pitagorejska i kabalistika.
ARMOMANTIJA: Proricanj e iz pleke rtvovanog goveeta.
ARS MAGNA: Velika vetina, alhemija.
ARTAME: U kultu vetica (vikaftu) art ame je bode, posveeni
no, j edan od osnovnih i nstrumenata. Njime se ubijaju rtvovane
ivotinje, urezuje magijski krug na povrini zemlje itd. Artame je,
po svemu sudei, derivat magijskog maa.
ASANA: Poloaj ili poza u hata-jogi. Postoji veoma veliki broj
asana. Veina savremenih autoriteta obrauj e 84 najvanije asane.
Asane deluj u na vezivna tkiva, krvne sudove i endokri ne lezde.
Neke poveavaju elastinost kime. Asane mogu upranj avati i osobe
koje nisu u stanj u da izdre vee napore. Sigurno i bezopasno vebanje
zahteva superviziju iskusnog i nstruktora.
ASTAROT: Po predanju, j edan od pakl eni h demona koji zna
prolost, sadanjost, budunost i sve tajne elje ljudi.
ASTRAGALOMANTIJA: Metod proricanj a sa kostima obelee-
nim slovima. Njihovim bacanjem dobija se kombinacija slova, ijom
interpretacij om se dolazi do odgovora na postavljeno pitanje.
13
ASTRAL: Nadfiziki svet, prvi kosmiki pl an iznad ovozemalj-
skog, fizikog i materij alnog. To je svet iste energije. Uenje o
astralu pri sutno je vekovima u svima hermeti ki m uenjima Istoka
i Zapada. Najnovija eksperi mental na ispitivanj a i snimanj a u para-
psiholokim laboratorij ama pokazala su da astral zaista postoji. O
nj emu se sada govori kao o energetskom polj u". Vidi Aura.
ASTRALNO TELO: Po uenj u hermeti zma, istonog i zapadnog,
ljudsko bie ima pored fizikog tela jo nekoliko tela, nevidljivih
golim okom. Jedno od njih je astralno telo, koje ima znatno finiju
strukturu i koje proima fiziko telo. Fiziki organizam predstavlj a
taan dupl i kat astralnog, sa kojim je vezano, ali ta veza nije vrsta.
Ona je ostvarena preko tzv. srebrnog ueta" koje se za fiziki or-
ganizam vezuje u oblasti pleksusa solarisa. Astral no telo se izdvaja
iz fizikog tokom sna, narkoze, transa i u slinim stanjima, ali je kon-
takt izmeu dva tela jo uvek sauvan. Kada se svaki kontakt pre-
kine, nastupa smrt. U pomenuti m stanj ima odvajanje astralnog tela
od fizikog je spontano, nevoljno, nesvesno.
Proces svesnog, voljnog, namernog izdvajanja astral nog tela iz
spoja sa fizikim naziva se u hermeti zmu ASTRALNOM PROJEK-
CIJOM. Taj proces je veoma komplikovan, a sami h tehni ka projekcije
ima vie.
Do nedavno, astral na projekcija spadala je u oblast sasvim nepro-
verenih injenica. Meutim, nagli razvoj eksperi mental ne parapsi ho-
logije poetkom osme decenije ovog veka nije mogao da ostavi po
strani ni astral nu projekciju. Parapsiholoki institut Stenfordskog Uni -
verziteta u SAD traio je put em oglasa nekoliko meseci dobrovoljce
koji su u stanj u da izvre astral nu projekciju i sauvaj u pri tome
punu svest o zbivanjima. Javio se mali broj ljudi a najbolje rezul -
tate postigao je ameriki slikar Inge Swann. Ispitivan je u strogo
kontrolisanim laboratorij skim uslovima tokom 1972. godine. Sasvim
uproeno pri kazan eksperi ment se sastojao u sleeem. Swan je
leao u jednoj prostoriji, drei ruku na kontaktnom dugmetu, koje
je trebalo da pritisne u t renut ku kad mu se astral no telo izdvoji
((jer je fiziko telo u stanj u da funkcionie po volji i za vreme
projekcije). Sve vreme su registrovane elektronskim aparat i ma pro-
rnene njegovih modanih (frekvencija i vrsta talasa) i tel esnih aktiv-
nosti (puls, pritisak i dr.). Zadat ak mu je bio da svoju svest prenese
uz pomo astralnog tela, u susednu prostoriju, sve do odreene take,
registruj e i zapamti sve to se tu nalazi, da se vrati u svoje fiziko
telo, da znak da je proj ekcij a zavrena i odmah zatim reprodukuj e
sve to je na datoj taki zapazio. Radi kontrole eksperi menta nij edan
od ispitivaa nije ulazio u tu drugu prostoriju. U nju bi uao sluajno
odabrani subjekt, koji nije znao o kakvom se eksperi ment u radi i
14
stavio bi na odreeno mesto predmet koji j e Swan trebalo da
zapazi tokom projekcije i reprodukuj e. To su ugl avnom bili crtei
ili j ednostavna geometrij ska tela. Njih je odabirala trea grupa ljudi,
koja nije imala ni kakav kontakt ni sa ispitivaima ni sa osobom koja
bi predmet unela u eksperi mental nu prostoriju.
Reprodukcij e Inge Swana bile su izvanredno tane. Jedi no nije
uspevao da reprodukuj e boje. Da bi se izbegao nenauan prizvuk
koji je poticao od naziva astral na projekcija, u stenfordskoj l aborato-
riji iskovan je nov termi n VANTELESNO ISKUSTVO, skraeno O.O.B.E.
(Out of body experience). L. 31.
ASTROLOGIJA: Verovalno najbolja definicija astrologije je da
je to izuavanje stvarni h ili nepostojeih odnosa izmeu kosmikih
dej stava i ljudskog organizma.
Koreni astrologije su oito iskustveni. Ljudi su uoili da postoje
izvesni odnosi izmeu konstelacija nebeskih tela i zbivanja kako
na zemlji (poplave, plodne i neplodne godine itd.), tako i u oveku
(ponaanje normal ni h i duevno bolesnih osoba, fizioloki procesi kao
to je menstruacij a i dr.). Iz takvih empirijskih opaanja razvila
se astrologija, a zatim astronomija. Neke veze oito postoje, o tome
zadnjih godina i egzaktna nauka govori. Pi tanj e je, u kolikoj meri te
veze dozvoljavaju izvoenje astrolokih zakljuaka.
Astrologija je fundirana na geocentrinom sistemu, koji je oborio
Galilej. Davnanj i tvorci astrologije znali su za sunce, mesec i pet
planeta. Neptun, Pl uton i Uran i nkorpori rani su kasnije u astroloki
sistem, redom kojim su bili otkrivani. Polazei od geocentrinog sistema,
nebeska tela prividno putuj u oko zemlje krunom putanj om zvanom
zodijak. Krug je izeljen na 12 j ednaki h delova, svaki od 30 i svaki
predstavlj en odreeni m znakom. Ciklus poinje znakom ovna, pod
koji dolaze sve osobe roene izmeu 21. III. i 20. IV, zatim slede
bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, korpion, strelac, j arac, vodolija
i riba.
Zemljina rotacija oko ose dovodi do j avlj anj a novog inioca,
po uenj u astrologije veoma znaajnog ascedenta, tj . planete koja
je u t renut ku raanj a sunca nad istonim horizontom. Od znaaja
su dalje, 12 kua koje su paralelne sa znacima zodijaka, descendent, me-
usobni odnosi planeta, uglovi pod kojima stoje, broj pl aneta u po-
ljima itd. itd.
Na osnovu efemerida ili tabela pl anetarni h poloaja astrolog moe
da izrauna konstelaciju nebeskih tela u bilo koj em trenutku, nad
bilo kojim mestom zemljine povrine i iz tih podataka crta uproenu
mapu neba u t renut ku raanj a neke osobe.
Mnogobroj na istraivanja validnosti astrolokih nalaza ne daju
podudarne rezultate. S j edne strane injenica je da analize i zak-
15
ljuci poznatih astrologa nad istim podacima ne daju visoke kore-
lacije. esto su sasvim protivureni. Sa druge strane ima podataka
koji idu u prilog astrologiji. Linda Gudmen, poznati ameriki astrolog,
u svojim nastupi ma na televiziji nepogreivo je pogaala znak u kojem
su roeni sluajno odabrani subjekti, samo na osnovu posmatranj a
njihove fizike konstitucije i kratkog razgovora (v. Nat Freedl and:
"The Occult Explosion"). Takoe je K. G. Jung u svojim ispitivanjima
sinhroniciteta statistiki obradio podatke, dobijene na osnovu astro-
lokih premisa o slaganju razliitih znakova zodijaka, koji su se od-
nosili na nekoliko stotina brani h parova i dobijeni rezultati o nji-
hovom emocionalnom slaganju odn. neslaganju daleko su prevazi-
lazili ono to bi se dobilo samo na osnovu sluaja.
Interesantna su ispitivanja koja je vrio Dr. Leonard Ravitz sa
uk Univerziteta. Pokazao je da se elektrini potencijal emocionalno
poremeenih pacijenata menj a prema menama meseca i da su pro-
mene najvee kod najtee poremeenih.
Sovjetski naunik Podibj akin statistiki je utvrdio da se broj
saobraaj nih nesrea uetvorostruuj e prvog dana po izbijanju sun-
evih pega u odnosu na statistiki prosek.
Ovakvih ispitivanja, koja pokazuj u da kosmika dejstva zaista
utiu na ljudska bia ima svakim danom sve vie. Da li e ona
potvrditi ili opovrgnuti osnovne postavke astrologije, za sada je neiz-
vesno. L. 4, 14, 8, 29.
ASTRUM ARGENTINUM (Srebrna Zvezda): Tajno hermetiko
drutvo koje je 1907. god. osnovao Alister Kraul i (v.) u Londonu. Pro-
klamovani cilj organizacije bilo je ubrzanje svesne duhovne evolucije
lanova, anihilacija ovejeg Ja i spajanje sa Svetim Anelom uva-
rom. Metod je bio ri tual na magija, a sredstva za izazivanje ekstatinog
slanja svesti seks i sti mul ati vne droge. Drutvo je, poevi od 1909.
god., izdavalo svoj asopis "The Equinox". Dvadesetih godina ovo
hermetiko drutvo, esto znano samo po inicijalima A. A., preraslo
je u hermetiki red O.T.O. (v.).
AURA: Psihoenergetsko polje koje proima i okruuj e ive orga-
nizme, pod normal ni m okolnostima nevidljivo golim okom. Auru
imaju i neivi predmeti, ali se tu ne moe govoriti o psihoenergetskom,
ve samo o energetskom polju. Bitna razlika je meut i m u tome to
je polje oko neivih obj ekata postojano i nepromenjivo, dok je aura
ivih bia dinamiko polje ispunjeno neprekidnim promenama oblika,
j aine i boje. Mnogi drevni hermetisti (kao i savremeni) tvrdili su
da mogu videti auru. Najnovija parapsiholoka eksperi mental na ispi-
tivanja potvrdila su postojanje aure (ili polja st rukt ure oblika", ili
16
,,bioplazmatinog tela", ili bioenergetskog tela") razliitih boja i veli-
ine kod ivih bia, ije se promene odraavaju u fizikom telu i
obratno. Prvi su egzaktnim sredstvima snimili auru Semjon i Valen-
tina Kirlijan.
Meutim, znatno pre Kirlij anovih engleski el ektroterapeut Dr.
Kilner (v. Kil ner Volter) izumeo je specijalne naoare kojima se mogla
sagledati aura. Zatim je Dr. Harol d Bar (Harold Burr) profesor
neuroanatomij e sa Jej l Univerziteta, izneo tvrdnj u (1935. godine) da
je sva iva materij a, od semena biljaka do ljudskog bia okruena i
kontrolisana el ektrodinamikim poljem. Ovaj energetski ogrta pred-
stavlja vrstu elektronskog kalupa. Dok se telo obnavlja, ovo energet-
sko polje obezbeuje da novo tkivo uzme odgovarajui oblik. Neto
docnije Dr. Leonard Ravic (Ravitz), neuropsihij atar sa Jejla, utvrdio
je da ljudski duh moe uticati na sopstveno i tue psihoenergetsko
polje. Najzad su, kraj em ezdesetih godina, Kirlijanovi dobili zaslu-
eno priznanje za svoje dugogodinje napore i ispitivanje svojstava aure
dobilo je veliki podstrek, tako da se svakodnevno objavljuju zna-
ajni novi doprinosi.
Sovjetska kola parapsihologije pokazuje izrazitu tendenciju da
veinu parapsihikih pojava protumai delovanjem biopsiholokog
polja. Tome su znatno doprinela ispitivanja sa obdarenim medijem
Ninom Kulaginom. Dr. Genadij Sergejev konstruisao je nedavno dete-
ktor koji je u stanj u da registruje postojanje bioenergetskog polja
oko ljudskog organizma sa odstojanja. Zahvaljujui tome ureaju,
utvreno je da Kulagina postie efekat psihokineze dovoenjem svog
polja u stanje j aki h vibracija i koncentriui ga u pravcu svog pogleda.
Dr Sergejev je doao do jo jednog, moda najudnijeg od do-
sadanj ih otkria telo kliniki mrtvog oveka poseduje jo neko-
liko dana po smrti, bioenergetsko telo koje pulsira. Njegove vibracije
registrovao je detektor Sergejeva sa odstojanja od 3,5 metra, utirui
put novoj disciplini tanatologiji nauci o smrti i procesu umi -
ranja. Moda e uskoro biti baeno vie svetlosti na nalaz vedskog
lekara Dr. Nils-Olof Jakobsona, iznet u njegovoj knjizi ivot posle
smrt i " (1973), da ljudsko bie u t renut ku umi ranj a gubi u teini pro-
seno 21 gram. On je izvodio krajnje drastine, ali za nauku drago-
cene eksperimente, stavljajui kancerozne bolesnike u zadnj em sta-
diju oboljenja na hiper-osetljive vage, zajedno sa bolesnikom poste-
ljom. U trenutku klinike smrti bilo je mogue utvrditi j asan gubitak
teine.
Ispitivanja na Saskaevan Univerzitetu u Kanadi znatno su vese-
lija. Radei sa tzv. Tompsonovim detektorom, koji je slian aparat u
Sergejeva, j er na daljinu registruje energetsko polje oko oveka,
Dr. Abram Hofer i Dr. Harold Kelm utvrdili su da se moe otkriti
17
nivo ljudske anksioznosti (zastraenosti), da li je ovek smiren, pro-
seno napet, ili j ako anksiozan. Sam pronal aza detektora Dejvid
Tompson smatra da energetsko polje oveka deluje, na nesvesnom
nivou, kao precizan detektor. Ljudi preko aure odmah osete strah,
pani ku ili prijateljski stav okoline. Da bi to dokazao Tompson je
konstruisao i energetski odailja, koji imitira energetske vibracije
straha. Ljudi su na njih odmah reagovali, pokazujui j asnu tendenciju
da se uklone iz tog polja. L. 1, 29, 31.
AUROBINDO GOZE RI (18721950): Jedan od najpoznatijih
indijskih mistika ovog veka, filozof, pesnik i jogi. On je tvorac tzv.
purna-j oge ili integralne joge.
Diplomirao je klasinu istoriju i jezike na Kembridu. Po povratku
u Indiju ukljuio se u politiku borbu za nezavisnost zemlje, kao
lan ekstremnog nacionalistikog krila koje je zagovaralo oruanu
borbu. Bio je osuen i u zatvoru, da bi oeliio telo i duh, poeo je
da se intenzivno bavi jogom. Za kratko vreme doiveo je sjajne
vizije i iluminaciju, tako da se preobrazio u mistika. Upoznao je sve
tradicionalne oblike joge i posle dugogodinjeg iskustva sintetisao
ih u novi sistem purna-j oge. Za razliku od veine indijskih jogija
i mistika Aurobindo nije propovedao povlaenje iz materij alnog sveta,
ve njegov preobraaj . Njegov sistem tei ,,spiritualizaciji" sveta, sve-
optem bratstvu, prevazilaenj u nacionalnih i verskih razlika.
Kada je umro u 78. godini ,ostavio je za sobom veoma plodan opus
i bezmalo 2000 uenika u svojem aramu (koli) joge u Pondieriju.
Od njegove smrti svetovnu i spiritual nu stranu arama vodi njegova
privrena sledbenica Mira Riar.
Gigantska linost Aurobi nda jo uvek lebdi nad Aramom i broj
sledbenika integral ne joge, u svima zemljama sveta, penje se na
desetine hiljada. U Tant, bivi gen. sekr. Ujedinjenih Nacija, koji je
vie od 40 godina sledio Aurobindovo uenje, pisao je da je Aurobindo
j edan od najveih spi ri tual ni h uitelja u istoriji oveanstva."
Njegovo duhovno naslee otelotvoreno je u Aurovilu, gradu sim-
bolu integralne religije, osnovanom 1968., u kojem bratski ive pri -
padnici 120 nacija koji slede Aurobindovo uenje. Svi stanovnici Auro-
vila moraju se odrei sve svoje imovine i iveti pokoravaj ui se
unutarnj i m principima zajednice, koja podsea na eksperi mental no
besklasno drutvo.
Kada se posada Apola-12 vraala sa meseca, kosmonaut arls
Konrad obavestio je kontrol u leta na zemlji da vide neobjanjivu
svetlost, intenziteta Venere, kako postojano zrai iz take na istoku
Indije. Ovaj fenomen pri ml j en je bez iznenaenja u Aurovilu i celoj
Indiji. Po tamonjem shvatanj u, spiritualna svetlost Velikog Uitelja
osvetljavae staze" generacij ama njegovih sledbenika. L. 27.
18
AUTOMATSKO PISANJE (slikanje i dr.): Aktivnosti koje ispo-
ljavaju medij umi (v.) u stanj u transa, bez ikakvog uea svesti.
Po Jungu, te aktivnosti predstavlj aj u direktno pranj enj e nesvesnlh
sadraja.
AUTOMATIZAM: 1. U psihologiji, nesvestan refleksan akt. 2. U
parapsihologiji to je automatsko funkcionisanje ula hal uci natorne
prirode.
AUTOSKOPIJA: Parapsiholoka sposobnost sagledavanj a zbivanja
u sopstvenom organizmu. Tvrdi se da joga, fakirizam i srodni sistemi
hermetikog treninga razvijaju tu sposobnost.
AUTOSUGESTIJA: Vidi hipnoza.
AVATARA: Inkarnaci j a ili otelotvorenje boanstva. Po uenju
joge, vedante, teozofije i srodnih sistema to je ljudsko bie koje je
zavrilo svoju kosmiku evoluciju i spojilo se sa apsolutnom sveu.
Kao avatare navode se Hristos, Buda, Ramakri na i dr.
B
BAFOMET: Hermafroditsko bie, polu-ovek polu-j arac. Prvi put
se javlja u kultu Vitezova Templ ara za vreme Krstakih ratova.
BAKSTER KLIV (Cleve Bakster): Di rektor i osniva Baksterove
kole za pri menu detektora lai u Nju Jorku; poznati parapsiholog ije
je najznaajnije otkrie postojanje tzv. PRIMARNE PERCEPCIJE kod
niih ivih bia i, tavie, kod organskih materij a. U njegovoj koli
vie od dvadeset godina davane su instrukcij e o pri meni osetljivih
detektora lai u isleivanju. Jednom prilikom (1966), dok je u svojoj
laboratorij i zalivao cvee u saksiji, pal a mu je na pamet srena
ideja da pokua da izmeri elektrine promene u biljci, dok se voda
penje iz korena u lie. Privrstio je elektrode poligrafa na list biljke
i posmatrao reagovanje. Na njegovo iznenaenje, biljka je reagovala
na nain koji podsea na ponaanje srca za vreme emocionalnog uz-
buenj a. Bakster se zapitao kako bi biljka reagovala na pretnj u, da li
bi bilo slinosti sa ljudskom reakcijom, koja se dobija kada subj ektu
koga sasluavaju postave emocionalno nabij eno pitanj e. Odluio je
da zastrai" biljku zapaljenim palidrvcetom. U t renut ku kad je do-
neo takvu odluku znai pre nego to je dodirnuo biljku, pre nego
to je uspeo da prui ruku da dohvati ibicu igla na poligrafu
naglo je skoila. Biljka je reagovala na njegovu pretnj u, a poruku
je oito primila telepatski.
19
Bakster je nastavio da eksperimentie, pretei biljci na razliite
naine i uvodei svoje studente u nove eksperimente. Docnije je
preao na eksperimente u kojima je eleo da proveri da li biljka
percipira ono to se zbiva sa drugi m ivim biima i bez ovejeg
posredovanja. Organizovao je sasvim oigledan opit. Posluio se apa-
ratom koji s vremena na vreme ubacuje kaikom (licom) siune ra-
kove, koji slue kao hrana zlatnim ri bi cama u sud sa kljualom
vodom. Aparat je bio tako konstrui san da je u nepredvieno vreme
bacao raie u vrelu vodu. Na tri biljke priklj uena su tri razliita
poligrafa, vrata su zaklj uana i sve osobe morale su da napuste
kolu. Pokazalo se da su biljke na smrt raia reagovale tano 11
puta od 13 izvrenih egzekucija".
Bakster je docnije utvrdio sposobnost ovakve pri marne percepcije
kod veoma razliitih oblika organskih materi j a plodova voa i
povra, ameba i paramecij uma, gljivica kvasca i plesni, jaja i uzo-
raka krvi. Biljke su sposobne za telepatski kontakt na daljinu, dalje
je utvrdio Bakster, pod uslovom da je prethodno bila u kontaktu sa
odailjaem". Na odstojanju od 25 km j edna biljka je reagovala na
njegovu nameru da je uniti. Meunarodni asopis za parapsi ho-
logiju" (International Journal of parapsychology") izvetava da su
mnogi parapsiholozi sa uspehom ponovili Baksterove opite, a neki su
otili i dalje. Pat ri k Stek i Dek Hagerti iz Kalifornije utvrdili su
reakcije biljke pri samom pomenu imena osobe koja joj je prethodno
pretila i vikala na nju.
Zaklj uak Baksterov iz njegovih i slinih eksperi menta je da po-
stoji pri marna ekstrasenzorna percepcija u svoj ivoj materij i na nivou
elije i da ta percepcija ne zavisi od postojanja nervnog sistema u bilo
kojem obliku. L. 8, 15, 29, 33, 41.
BEHTJEREV VLADIMIR (18571927): Ruski neurolog, j edan od
velikana nauke, koji je dao velike doprinose psihologiji. Uporedo sa
Pavlovom prouavao je uslovni refleks i nauku o ljudskom ponaanj u
koju je nazvao refleksologijom". Nije imao ni kakvi h predrasuda pre-
ma parapsihikim manifestacij ama ljudskog duha. U svojoj labora-
toriji izvrio je seriju eksperimenata sa hipnozom ivotinja i telepat-
skim odnosom ovek-ivotinja, koji su pokazali da su neke ivotinje
sposobne da pri me telepatske poruke i da, pod mental nom (never-
balnom) hipnozom, izvre izvanredno komplikovane zadatke (v. hipnoza).
BEKON RODER (12141292): Filozof i hermeti sta, bio je pre-
dava na Pari kom Univerzitetu, a zatim na Oksfordu. Stekao je
za to vreme ogromno znanj e matematike, astrologije i hernije. Najvie
ambicija imao je za ostvarenj e ideje o naunoj osnovi magije. U lome
cilju izvrio je mnoge eksperimente da bi proverio osnovne postavke
20
magije, divinacije i alhemije. Crkveni oci optuili su ga zbog bav-
ljenja magijom, tako da je u zatvoru proveo 4 godine. Neposredno
potom je umro. Njegovu definiciju cilja filozofije mnogi savremeni
hermetisti smatraj u primenj ivom na magiju: Cilj svake istinske filo-
zofije je doi do znanj a o Tvorcu sticanjem znanja o svetu." Bekon
je bio istinski vizionar, to njegova dela nesumnjivo pokazuju. U svo-
joj Raspravi o taj nim radovima prirode i o vetini" predvideo je
pronalaske koji su realizovani mnogo vekova docnije visee mo-
stove, letilice, vozila koja nee vui konji i dr.
BELZEBUB: Pri nc demona, arhiavo, u hijerarhiji demona odmah
iza Satane. U staroj sirijskoj religiji smat ran je kral j em demona.
BEME JAKOB (15751624): Nemaki filozof-mistik i alhemiar.
Izvrio je veliki uticaj na romanti are. U mladosti je bio pastir, a
zatim obuar. Intenzivno je prouavao hermeti ku i mistiku, pisao
dela iz tih oblasti. U njima je, pod velom alhemijskog simbolizma t u-
maio ljudsku pri rodu i nastanak univerzuma. Smatrao je da su raj
i pakao simboli duevnih stanja ovejih. Povukao je paralelu izmeu
alhemijske transformacij e metal a i moralnog usavravanj a kao to
se metal i preiavaj u i pretvaraj u u plemenite, tako se i ljudsko
bie procesima spiritualnog preiavanja pribliava svojoj boanskoj
prirodi. U tom pogledu Beme je pretea Jungov. Njegov mistini si-
stem nazvan je teozofskim, j er je uio svetoj mudrosti ", ali se
sutinski razlikuje od teozofije 19. stolea. Berne je imao broj ne sled-
benike. Jedan od najpoznatijih, Kul man spaljen je na lomai u Mo-
skvi 1689. j er je tvrdio da je u kontaktu i sa bogom i sa avolom.
Drugi njegov sledbenik Gihtel, osniva sekte Aneoske Brae, objavio
je 1682. u Amsterdamu celokupna dela Jakoba Bema, svoga uitelja.
BENSON HERBERT: Savremeni engleski parapsiholog, koji pa-
rapsihologiju naziva parafizikom. Godine 1965. osnovao je Parafiziku
laboratorij u u Dauntonu u Engleskoj, iji je danas direktor. On je
proirio polje istraivanja sa telepatije, hipnoze i vidovitosti na istra-
ivanje dejstva psihike energije na neivu materij u. Benson i sa-
radnici nairoko koriste tehnike ureaj e da bi takva dejstva merili
kao i ostale fizike pojave. Njihova istraivaka ekipa je est gost
kua za koje se kae da su posednute duhovima", kakvih ima mnogo
u Engleskoj. Umesto vilinskih ralji i viska, kojima se obino slue
amateri, Benson takve kue ispituje savremeni m elektronskim urea-
jima, kao to su osetljivi termometri, indikatori vlanosti i elektro-
statike sonde. U mnogim odajama, za koje se tvrdilo da su posed-
nut e duhovima, Benson je utvrdio u odreeno doba noi, kad se obino
javljaju duhovi", opadanje t emperat ure za 1C u odnosu na okolne
prostorije. Ako bi se ova toplotna energija preobrazila u mehaniku,
21
dobila bi se koliina energije dovoljna da sve stvari u prostoriji
ponu da skau, lete i da se pomeraj u uz buku. Po Bensonu, samo
na takav hl adnorazumski nain treba gledati na fenomene medij um-
stva, duhove i sl.
U Parafizikoj laboratoriji u Daunt onu originalnim eksperimen-
tom sa tzv. lako-pokretnim sistemima oigledno je pokazano dejstvo
ljudskog bia na neivu materij u. Lakopokretni sistem ini niz za-
peaenih staklenih tegli sa slamicama koje slobodno vise, vezane
za svoju sredinu tankim nitima. U praznoj sobi slamice su usmerene
u razliitim pravcima. Nekoliko mi nuta po ul asku ljudskog bia u
tu prostoriju, slamice poinju da se kreu sve dok se ne postave
paralelno. Benson jo ne daje objanjenje ovog fenomena, ali ga sa
sigurnou registruje. Nauka je nalik na sveu koja gori u mraku,
kae Herbert Benson. Trun znanja je u svetlosti plamena, a svuda
okolo je mrak neznanja. Gde se svetlost dodiruje sa mrakom, tu lei
parafizika." L. 3.
BERILISTIKA: Proricanj e budunosti iz magijskog ogledala na-
pravljenog od berila.
BHAKTI: Mistina ljubav. Bhakti-j oga je j edna od glavnih vrsta
joge, zasnovana na sveoptoj ljubavi.
BIBLIOMANTIJA: Metod proricanj a na osnovu knjiga, obino
biblije. Knjiga se nasumice otvori i prst se bez gledanja stavlja na
tekst. Re na koju prst padne slui kao osnova proroanstva.
BIOFIDBEK (Biofeedback): Jedna od naj mlaih oblasti biopsiho-
logije, koja je zahvaljujui svakodnevnom publikovanj u broj nih no-
vih doprinosa u izvanredno jakoj ekspanziji. Do nas su, naalost,
doprli samo izbledeli odjeci tih novih zbivanja u vidu popul arnih
lanaka u dnevnoj tampi, tako da na naem jeziku ne postoji ni
adekvatan izraz za tu oblast, ve se koristi izvorni engleski izraz
biofidbek". Naem jeziku bi, po svoj prilici, najbolje odgovarao ter-
mi n biopsiholoko uenj e".
Re biofidbek" je kovanica, ije znaenje postaje jasnije tek
kad se odredi drugi deo rei ,,fidbek", koji je pozajmljen iz teh-
niki nauka. FIDBEK" se definie (asopis Electrical Engineering"
br. 70, oktobar 1950. godine) kao sistem kontrole koji tei da odri
odreen odnos izmeu dva promenlj iva sistema veliina poreenj em
funkcija ovih veliina i korienjem njihovih razlika kao sredstva
kontrole." Ova definicija postae jasnija kada, u j ednostavnom pri-
meru, uporedimo fidbek sa Papinovim loncem, koji se u dananje
vreme koristi u obliku tzv. ekspres lonca" za kuvanj e hrane. To
je obian zatvoren sud za kuvanj e, iji je poklopac pod izvesnim
22
pritiskom. Kada pritisak pare u loncu pree odreenu j ainu, on
die poklopac i para izlazi napolje smanjujui na taj nain unut ra-
nji pritisak. To dovodi do ponovnog zatvaranj a suda, pritisak ponovo
raste itd., ime se odrava stal an pritisak u loncu.
Model fidbeka primenj iv je na sve telesne aktivnosti. Fizioloki
termin za fidbek je homeostaza", odnosno odravanje bioloke rav-
notee u organizmu. Nae telo je u stalnoj biolokoj ravnotei. U njega
unosimo hranlj ive materij e, tenosti i kiseonik, a istovremeno elimi-
niemo suvine materij e. Tako odravamo unutranj u ravnoteu. Pri -
merice, telesna t emperat ura je stalna veliina, koja se odrava siste-
mom nervno-telesnog fidbeka. Kada se napreemo stvara se vea
koliina toplote u organizmu; nervni zavreci obavetavaju centre
u mozgu o poveanju t emperat ure; mozak alje nervne impulse znoj -
nim lezdama u koi i one poinju da lue znoj, oslobaajui telo
suvine toplote; opadanj e temperature biva saopteno centrima u moz-
gu; oni alju nervne impulse znojnim lezdama i znojenje se pre-
kida. I tako veito.
Biofidbek ili biopsiholoko uenje odreuj e se najee kao teh-
nika treni nga i pouavanj a nervnog sistema u kojoj se koriste ele-
ktronski i nstrumenti da bi se pojaale ili suzbile promene u orga-
nizmu kao to su krvni pritisak, miina napetost, temperatura, br-
zina pulsa i, to je od najvee vanosti, promene u modanom elek-
trinom pranj enj u. Ove promene pretvaraj u se u zvune ili svet-
losne signale. Broj nim ponavljanjima subjekti treninga postepeno nau-
e da poistoveuju ove spoljanje signale (svetlosne i zvune) sa
pomenuti m unutranj i m promenama, a to je prvi i najvaniji korak
do sposobnosti da ih po volji izazovu. Budui da su promene u mo-
dani m talasima najee pominjane, esto se kao sinonim za biofidbek
koristi izraz kontrola alfa tal asa" ili krat ko alfa kontrol a", mada
je biofidbek znatno iri termin i obuhvata kontrolu naj raznovrsni -
j ih stanj a organizma i ima dalekoseniju primenu. Kontrola moda-
nih promena je samo j edna od oblasti biofidbeka, istini za volju grana
sa naj dinaminij im razvojem i naj veim brojem sledbenika.
Osnovno tehniko sredstvo za trening elektrinih promena u moz-
gu je elektroencefalograf (EEG). Svi ostali noviji tehniki ureaji
stvoreni su njegovim usavravanj em. EEG je ureaj koji prima i
registruj e promene u elektrinom potencijalu modanih elija. One
se svode na promene u elektrinom naboju, koji se neprestano menja
sa pozitivnog na negativni. Kada se te promene prikau na hartiji,
one daj u talasasti oblik. Razliite promene (u naponu i uestalosti)
daju talase razliitog oblika. Eksperi mental no je utvreno da razli-
ita psihika stanja daju karakteri sti ne modane talase. Oni se,
prema uestalosti promena, dele na 4 vrste: DELTA talase (od 0,53
23
cikla u sekundi) koji prate stanja sna i depresivne psihoze; TETA
talase (od 47 c/sec.) koji prate kreati vne napore i sanj arenj e; ALFA
talase (812 c/sec.) koji se javljaju kada su oi zatvorene, a subjekt
u stanj u rel aksirane budnosti koje prat i oseanje blage prijatnosti i
BETA talase (1330 c/sec) koji prat e budno stanje i mental nu kon-
centraciju na ulne drai.
Unut ar ovako razgranienih oblasti postoje velika variranja. Pri -
mera radi, alfa talasi istog subj ekta razlikuj u se kada su mu elek-
trode stavljene na prednji i na zadnji deo glave, talasi iz leve i
desne modane hemisfere nisu uvek isti itd.
U praksi se najplodonosnijom pokazala kontrola alfa talasa, od-
nosno njihovo voljno izazivanje. Kako je psihiko stanje koje kao
senka prate alfa talasi stanje rel aksi rane budnosti, zadovoljstva, pre-
stanka tenzije i utuenosti, ono je u veini programa za biofidbek
trening glavni cilj. To sloeno psihofiziko stanj e naziva se alfa
stanj em"; za subjekta u tom stanju kratko se kae da je ,,u alfi".
Biofidbek je za samo desetak godina otvorio nepregledno polje
mogunosti. O novim oblastima primene svakodnevno se saoptava.
1970. godine odran je prvi kongres Drutva za istraivanje biofidbeka
(Biofeedbeck Research Society), koje je tada brojilo oko 300 lanova-
-naunih istraivaa. Najire mogunosti j avile su se na podruju
psihosomatskih oboljenja i takozvanih izmenjenih stanj a svesti. Za
sada se biofidbekom uspeno lei hipertenzija (poveani krvni pri-
tisak koji je najei uzronik sranih i modanih udara); na Menin-
gerovom institutu u SAD postignuti su znaajni uspesi u leenju mi-
grene kroz biofidbek kontrol u temperature i koliine priticanj a krvi
u eoni deo mozga; postignuti su prvi rezultati u terapiji ira u sto-
maku ovde je kontrolisano luenje stomane kiseline; sa uspehom
se lee razne vrste fobija. Zahvaene su ranij e nesluene oblasti.
U eksperimentalnoj koli Endi Nel (Angie Nall) u Bimontu, USA,
uspelo se, kroz kontrolu alfa talasa, u leenju hiperaktivnosti i mu-
canja dece. Taj uspeh naveo je Endi Nel da izjavi: Pronali smo
sredstvo koje e zameniti sedative, j er zato smirivati dete medika-
mentima, kada ga kroz alfu moemo pouiti da se opusti i kontrolie
svoje ponaanje i oseanj a?"
Pionir na polju treninga alfa stanja je Dr Doe Kamija (Joe
Kamiya) sa Porterovog neuropsihijatrijskog instituta u San Francisku.
Prvi je uoio i obznanio da je mogue obuiti svakog laika da na-
merno, po volji izaziva alfa stanje. Kamija je, tragajui za objektiv-
nim kriterij umima ispitivanja psihikih iskustava, doao na ideju da
uporedi opise snova svojih subj ekata sa modanim elektrinim prome-
nama koje su pratile snove. Koristei filter na EEG-u, koji je pro-
putao samo talase odreene frekvencije, utvrdio je da njegovi sub-
24
j ekti mogu da produkuj u alfa talase. Ukljuujui zvono mekog i
prijatnog zvuka u EEG, tako da se zvuk zvona javljao svaki put
kad bi subjekti proizveli alfa talase, oni su bez mnogo tekoa nauili
da povezuju zvuni signal sa alfa stanjem i tako stekli sposobnost
kontrole nad njim. Zvuni signal bi trajao sve vreme dok bi subjekt
bio u alfi. Uskoro se pokazalo moguim da se, daljim treningom,
povea ili smanj i voltaa talasa, da se talasi uspore, ubrzaj u itd.
Nedugo potom konstruisani su novi ureaj i koji produkuj u sve-
tlosne signale kada je eljeno stanje postignuto, esto svetlost raz-
liitih boja za razliita stanja. Kao gljive posle kie nikle su u Ame-
rici mnogobroj ne kompanij e koje proizvode i prodaju ureaje za
individualni biofidbek trening, meu kojima naj istaknutij e mesto ima
,,Aquarius Electronics" iz Mendosina, u Kaliforniji. Javili su se i novi
uproeniji sistemi treninga, koji su znatno skratili vreme obuke.
Barbara Braun iz bolnice Sepulveda u Los Anelesu, inae pred-
sednik Drutva za istraivanje biofidbeka, iznosi da njen sistem alfa
treninga, u kojem su subj ektu sve vreme oi otvorene, daje spo-
sobnost izazivanja alfe kroz obuku koja traje samo 45 minuta. Po
njenom tvrenj u, za tri takva asa 50% subj ekata bilo je u stanju
da po volji produkuj e sve etiri vrste modanih talasa.
Shvatljivo je da su meu prvima parapsiholozi ispoljili veliko
interesovanj e za mogunost treninga alfa stanja. Jo 1929. godine
nemaki psihij atar Hans Berger, koji je otkrio alfa i beta talase,
pokuao je da objasni telepatiju njihovim dejstvom. Ubrzo je odu-
stao od takvog objanjenja, j er je utvrdio da su oni suvie slabi
da bi posluili kao nosioci telepatskog prenosa, pogotovu na veim
odstoj anj ima.
Prvu vezu izmeu alfe i parapsihikih iskustava, u konkretnom
sluaju medijumskog transa, utvrdio je psihij atar Grej Volter (Grey
Walter) ispitujui uvenog medija Ejlinu Garet. Od njegove j edno-
stavne konstatacij e da neka veza'' postoji, poao je dr Doe Kamija
uporeuj ui alfu sa parapsihikim stanj em transa treni rani h okul-
tista, zen-kal uera i jogija, ali su do stvarno znaajnih rezultata
doli psiholozi Tokijskog Univerziteta Akira Kasamacu i Tomio Hi -
raji utvrdili su znaajnu korelaciju izmeu sposobnosti da se
izazove alfa stanje i godina provedenih u treni ngu zen-meditacije.
Takoe su utvrdili nesumnjivo postojanje alfa talasa dok su njihovim
neobinim subj ektima oi bile otvorene. Kod kal uera sa vie od 20
godina prakse javljali su se po volji i teta talasi. Psiholog Joiharu,
vrei uporedna ispitivanja, oborio je ukorenj eno shvatanj e da mistici
u stanj u meditativnog transa bivaju odseeni od sveta. Naprotiv, oni
imaju daleko jasniju svest o svima zbivanj ima oko njih, ali su u
stanj u da spree da ta zbivanja poremete njihovo duevno stanje.
25
Slina ispitivanja vrili su brani par psihologa Elis i Elmer
Grin (Alyce i Elmer Green) na Meningerovoj klinici u Topeki, USA,
1970. godine. Subj ekt je bio Svami Rama (Swami Rama), poglavar
jednog od najpoznatijih joga arama (kola) u Indiji. Pod strogom
laboratorijskom kontrolom ovaj Hi ndus je zaustavio srane pulsacije
u trajanju od 17 sekundi, izazvao znaaj no poveanje t emperat ure
jedne strane tela u odnosu na drugu i po volji produkovao razliite
modane talase. Van svake sumnje ispoljio je sposobnost da u budnom
stanju izazove delta talase, koji su karakteri sti ni za stanj e dubokog
sna, pa ipak svest mu je sve vreme bila sasvim ouvana. To stanj e
Svami je nazvao joga snom" i u njega je stupao i prekidao ga bez
vidljivih napora. Dok je bio u stanj u takvog transa, eksperi mentatori
su mu itali izvestan broj j ednostavni h reenica. Mada veina ljudi
nije u stanju da ponovi ta se oko njih govori dok su u stanj u
dubokog sna, Svami je bez greke reprodukovao 85/o reenica, a ostale
je prepriao svojim reima.
Ne manje znaajna istraivanja o vezi izmeu alfe i parapsi -
hikih fenomena vrsili su tokom 1971. godine lanovi Amerikog Dru-
tva za psihika istraivanja arls Onerton i Rea Vajt (Charles Ho-
norton i Rhea White). Subj ekti u eksperi menti ma bili su uenici
srednjih kola. Pogaali su ESP karte (v. Zenerove karte). Sve vreme
eksperimenta praena je njihova aktivnost EEG-om. Rezultati esperi-
menta su pokazali da su subjekti, koji su u t renut ku pogaanj a
karata imali veu koliinu alfa talasa na elektroencefalogramu, po-
stigli znaajno bolje rezul tate u vanulnoj percepciji od subj ekta
koji nisu ispoljili alfa aktivnost ili su je ispoljili u neznatnoj meri.
Dr Karl Ozis (Karl Osis), j edan od rukovodilaca Amerikog dru-
tva za psihika istraivanja, utvrdio je, ispitujui dejstvo meditacije
na vanul nu percepciju, da su dva subj ektivna inioca uvek pri -
sutni kod znaajnog ispoljenja vanulne percepcij e: 1. rel aksirana
otvorenost prema svima draima, praena oseanjem bliskosti sa dru-
gim ljudima (a taj se inilac umnogome svodi na alfu) i 2. pojaanje
i promena stanja i ndi vi dual ne svesti. Teko je rei ta konkretno
znai ovaj drugi inilac. Stvar se dalje komplikuje time to ne postoji
slaganje opisa subj ektivnog stanja za vreme alfe dati h od razliitih
ljudi. Opisi su veoma raznoliki, kao i elementi koji se navode kao
najznaajniji. Oseanje mi rnoe je esto prisutno, ali ga izvesni sub-
j ekti ne doivljavaju. Neki saoptavaju da imaju utisak da lebde
u prostoru ili vodi, drugi da tonu, treima dominira oseanje da su
od peska koji se osipa itd. Isto tako raznoliki su postupci subj ekata
u izazivanju alfe. Neki zamiljaju beskrajnu mi rnu morsku puinu,
drugi se seaju lepih doivljaja, ali ima i takvih koji prizivaju
seanja na sukobe i svae sa lanovima porodice itd.
26
Ako bismo eleli da procenimo varljivi trenutak sadanjeg sta-
nja biofidbeka, mogli bismo rei da je situacija rovita i neodreena
u pogledu poznavanj a sutinskih inilaca u ovoj oblasti, ali da smo
oito zakoraili u nove prostore psiholokih i parapsihikih istraivanja.
L. 8, 11.
BLAVATSKA HELENA PETROVNA (18311891): Glavni ideolog
Teozofskog pokreta i osniva Teozovskog drutva. Roena je u Je-
katerinoslavu. Rano se udala i razvela. Kratko vreme po razvodu
obrela se u Istanbulu, gde je radila u cirkusu. Zatim boravi neko
vreme u Kairu, gde uestvuj e u vie spiritistikih seansi. Putuj e u
SAD, gde sree pukovni ka Olkota (Olcott), okultistu velikog iskustva
i zajedniki prouavaj u spiritistike fenomene. Blavatska je sa lako-
om izazivala fenomen dematerijalizacije, ali se sa sigurnou zna da
se bar u nekim seansama sluila trikovima.
Njihova zajednika aktivnost privukla je panju mnogih, tako
da bez tekoa osnivaju udesni Kl ub (Miracle Club). Uskoro im se
pridruio uticajni advokat i hermeti sta Viljem Dad (William Judge)
i njih troje osnivaju u Nju Jorku 1875. Teozofsko drutvo. Nedugo
potom Blavatska objavljuje Neotkrivenu Izidu" (Isis Unveiled"). Po
tvrenj u teozofa, njenih savremenika, Blavatska je materij al crpela
na osnovu vidovitog sagledavanja akainih tragova", dok neki njeni
kritiari tvrde da se inspirisala okultnomistinim romanima Litona
Bul vera (v.).
Teozofski pokret, iji su glavni centri postali London i Adijar
u Indiji, irio se veoma brzo po svetu, uprkos mnogih sasvim osno-
vanih napada na etiku Blavatske. U 1888. godini Blavatska objavljuje
svoje glavno delo Tajna dokt ri na" (The Secret Doctrine"), kojim je
postavljen kamen temeljac teozofskog uenja.
Ovaj rad pojavio se u vreme j ako pogodno za irenje okultnih
uenja. Razvoj nauke kraj em prolog veka liio je oveka vrhovne
vrednosti koju su mu sve religije vekovima pridavale, stavljajui ga
u sredite svemira. Teozofija mu je to oseanje netedimice vraala
daj ui ljudskoj egzistenciji nov smisao duhovni razvoj, kroz se-
riju raanj a i seljenja dua do stadija adepta, koji je osloboen
daljeg inkarniranj a. Tako je naglasak stavljen na reinkarnacij u i
zakone karme, odnosno moralno usavravanj e. Po teozofskoj doktrini
cela ljudska rasa napreduj e tokom milenija stazom kosmike evo-
lucije, ali pojedinac u tome procesu nije pasivan pojaanim napo-
rom u svome svesnom etikom usavravanj u on moe da ubrza svoju
spi ri tual nu evoluciju i ranij e dostigne njen cilj.
1891. Blavatska je umrla, ostavljajui Teozofski pokret u oitoj
ekspanziji, ali i sa klicama buduih sukoba i rascepa. Ona je ,naime,
svoj autori tet zasnivala u velikoj meri na tvrenj u da je u linom
27
kontaktu sa adeptima-spiritualnim maj storima, koji neumorno bdiju
nad razvojem ljudskog roda i povremeno se njoj javljaju da bi joj
dali instrukcije. Doktrina o Uiteljima pokazala se kao nesreno na-
slee za pokret. Posle smrti Blavatske, mnogi do tada anonimni teo-
zofi proklamovali su da su Uitelji sa nj ima stupili u kontakt, objav-
ljujui o tome knjige, osnivali sopstvene loe i vee organizacije.
Ani Bezant, bliska saradnica Blavatske, izjavila je da je primila
pisma od Velikog Uitelja i tako postavila svoju kandi dat uru za vo-
dee mesto u pokretu. Pitanj e vodstva se, meutim, iskomplikovalo
jer je i Dad, po svome tvrenju, primio takva pisma. Sukob koji je
izbio doveo je do toga da se Dad, zajedno sa veinom amerikih
teozofa izdvojio osnovavi Teozofsko drutvo u Americi". Krat ko vre-
me potom Dad umi re i na njegovo mesto dolazi Katari na Tingli
(Katherine Tingley), koja je razvila veoma iroku socijalnu aktivnost,
na nezadovoljstvo mnogih lanova, koji su eleli da pokret ostane
ezoterino drutvo. Nekoliko grupa se ubrzo otcepilo. Svima njima
je zajednika samo tvrdnj a da je j edino njihovo uenje ispravno.
U Engleskoj je neposredan uzrok sumnji, cepanja i opadanj a
ugleda Drutva bio nagli uspon teozofa Lidbitera (Leadbeater), autora
brojnih teozofskih rasprava i bliskog saradni ka Ane Bezant. Lidbiter
je oito imao j ake homoseksulane sklonosti prema mladiima (v. F.
King: Sexuality, Magic and Perversion"), a kako su mu, kao auto-
ritetu za teozofsku pedagogiju, neki teolozi poveravali sinove na vas-
pitanje, izbio je veliki skandal, koji je doveo do sudskog procesa i
naglog opadanja ugleda drutva. Tome je doprinela i afera sa Kri na-
murtijem, mladim Hindusom koga je Lidbiter na osnovu svojih vidov-
njakih istraivanja" proglasio mesijom, Hristosom nove epohe. Didu
Kri namurti (v.) je neko vreme trpeo namet nut u ulogu, a zatim se
javno odrekao svoga mesijanstva, to je izazvalo veliku nelagodnost
veine lanova.
Moda najozbiljniji udarac teozofiji naneo je Rudolf taj ner (v.),
voa nemake sekcije Drutva, odcepivi se sa svojim istomiljeni-
cima i osnivajui Antropozofsko drutvo, koje je pod njegovim vo-
stvom doivelo veliku ekspanziju.
Pozitivne karakteri sti ke Teozofskog pokreta j esu: nagl asak na mo-
gunosti da sam ovek linim naporom ubrza svoj duhovni razvoj i,
na taj nain, usred zbunj uj ueg tehnolokog rvnja 20. veka, nae-
ponovo teite u sebi. Teozofija je zatim ukazala na duhovne vred-
nosti Istoka i dovela do boljeg poznavanja indijske kul t urne batine
i pribliila dve kulture, na prvi pogled toliko razliite. Opti huma-
nizam, uzdignut na pij edestal najvieg ideala, tolerancija i milosre
svakako su veliki doprinosi ovog pokreta. Poznavaocu prilika pada u
oi visok moralni nivo prosenog teozofa. Korupcija, varanj e, pod-
28
metanj e nogu, tako esti u vrhovima teozofske hijerarhije, kao da su
potpuno odsutni kod prosenog lana organizacije. To su, po pravilu,
mirni, tol erantni i etiki vredni ljudi, usmereni na ovekoljublje i
lino usavravanj e. Mnogi teozofi aktivni su u milosrdnim organiza-
cijama, zdravstvu i institucij ama koje brinu o hendikepiranim ili
posrnulim osobama. A svaka doktri na koja regrutuj e i stvara takve
pojedince, od nesumnj ive je drutvene vrednosti. L. 4, 17, 40.
BON-PO: kola tibetanske magije, koja je dostigla procvat u
VII v. n. e.
BOKOVlC RUER (17111787): Dubrovaki filozof, matemati -
ar, fiziar, pesnik, inenjer, astronom i svetski putnik. Jedan od
naj istaknutij ih umova svoga vremena. Njegove teorije i pogledi bili
su znatno podcenjeni, j er su blii naunom i filozofskom miljenju
dvadesetog nego osamnaestog veka. Studi rao je na Jezuitskoj koli
u Ri mu matemati ku, astrologiju i teologiju. Po zavretku formalnog
kolovanja 1728. stupio je u Red Isusovaca. 1736. godine objavljuje
nauni rad o sunevim pegama i od tada poinje njegova svestrana
nauna i filozofska delatnost. Osnovao je astronomsku opservatoriju
kod Milana. Samostalno je izveo Simsonov izraz za astronomsku
refrakciju i izraunao dimenzije i spljotenost zemlje prema mere-
njima podnevakih stepeni. Takoe j e , radei kao astronom, dao ori-
ginalan geometrijski metod odreivanj a putanj a kometa. Bio je jedno
vreme nauni savetnik u Vatikanu, a zatim je nairoko putovao po
Evropi i Aziji. Sledei svoju intuiciju, poeo je arheoloka iskopa-
vanja na istom mestu na kojem je docnije liman otkrio Troju, ali
nije imao vremena da okona svoj rad. Neko vreme radio je u Lon-
donu, gde je 1760. izabran za lana Kralj evskog Drutva ( Akademi j e
nauka). Tom prilikom objavio je poetski rad o svojstvima sunca i me-
seca, koji je naveo njegove savremenike da izjave: Ovo Nj utn govori
kroz usta Virgilija". Nakon toga nekoliko godina je radio u Parizu,
gde je bio direktor odeljenja za optike i nstrumente francuske mor-
narice. Umro je u Milanu.
Njegov glavni rad, u kojem su izloeni pogledi na strukturu
materij e, prostor, vreme i sve ostale znaajne pojave, jeste Teorija
pri rodne filozofije". Danas je oito da je Bokovi daleko preva-
ziao nauku svog vremena. Zastupao je unitaristiku teoriju uni -
verzuma po kojoj su prostor, vreme i materij a sainjeni od elemen-
tarni h estica bez dimenzija. Intenzivno je prouavao alhemiju. etiri
alhemij ska elementa vazduh, vatru, vodu i zemlju tumaio je
je nainom na koji se el ementarne estice, koje su izvor svake sile,
kombinuj u, a to shvatanje je osnov hermetike, posebno alhemije.
L. 30.
29
BREID DEJMS: Engleski lekar koji je prvi upotrebio termin
hipnoza" i koji je tu pojavu intenzivno prouavao.
BUDA (560480 pre n. e.): Buda na sanskri tskom znai prosvet-
ljeni". Tako je prvi nazvan Sidharta, osniva budizma. Nazvan je
i Gotama, to znai onaj koji je postigao svoj cilj". Plemi po ro-
enju, Si dharta se odrekao bogatstva, slave i zemaljske moi i, pos-
vetivi se asketizmu i meditativnom ivotu, postigao ni rvanu (nita-
vilo) i prosvetljenje. Ostatak ivota proveo je putuj ui Indijom i
propovedajui svoju nauku.
BUDIZAM: Filozofsko-religiozni sistem Si dharte Gotame (Bude).
Osnovne postavke budizma su etiri plemenite istine": a. ivot je
patnj a; b. uzrok patnj e je elja za ivotom; c. ovek se moe oslo-
boditi patnje samo guenjem elje za ivotom i d. do spasenja (koje
se naziva nirvana ili nitavilo) vodi osmostruka staza: 1. prava vera,
2. pravi ivot, 3. prava odluka, 4. prava re, 5. pravi in, 6. prava
tenja, 7. pravo miljenje i 8. prava sabranost.
Tokom vekova budizam se proirio u irokim narodni m sloje-
vima i prekoraio je granice Indije. Vremenom dolo je do diferen-
ciranja na dve glavne grane: hinaj ana (mala kola) budizam, rairen
uglavnom na Cejlonu (Sri Lanka) i mahaj ana (Velika kola) u Tibetu,
Mongoliji, Kini, Japanu i Koreji. U 19. stoleu, pribliavanj em kul -
tura Istoka i Zapada, budizam je poeo delovati i na evropsku
filozofiju (openhauer).
C
CEREMONIJALNA MAGIJA: Razraen i strogo odreen skup
verbalnih i gestovnih postupaka kojima prakti ar deluje na sopstveno
nesvesno sa ciljem izazivanja najvee mogue koncentracij e na cilj
magijske operacije.
CERERA: Rimska boginja zemljoradnje i plodnosti. U grkoj mi -
tologiji to je Demetra.
CEROMANTIJA: Prori canj e pomou rastopljenog voska.

AKRA: Na sanskri tskom znai toak. akre su po uenj u joge
i teozofije psihofiziki centri energije, smeteni van fizikog tela,
u tzv. astralnom telu (v.). Po joga-doktrini mental na koncentracij a
30
na akre, povezana sa ritmikim disanjem, dovodi do buenja raz-
liitih parapsiholokih sposobnosti.
EIRO: Pseudoni m Luisa Hamona, pisca mnogobrojnih knjiga
o hiromantij i i poznatog hi romanta.
ELA: Uenik spiritualnih uenja u Indiji, naroito u jogi i ve-
danti. ela je neka vrsta egrta, koji se potpuno posvetio duhovnim
disciplinama i znanj e prima u di rektnom kontaktu sa spiritualnim
uiteljem, Guruom.
ELINI BENVENUTO (15001571): Slavni italijanski vajar, zla-
tar i pisac t rakt at a o vaj arstvu. iveo je i radio u Firenci, Rimu i
Parizu. Njegovu autobiografiju, koja je znaajan izvor podataka za
kul turnu istoriju renesanse, preveo je na na jezik poznati pesnik
Tin Ujevi pod naslovom Moj ivot". elini se veoma interesovao
za okultizam, naroito za evokativnu magiju, (v. magija), u kojoj se
prizivaju duhovi i demoni. U autobiografiji detaljno je opisao j edno
takvo iskustvo: Svetenik, impresivno odeven kao i svi arob-
njaci, poeo je da crta na tlu udesne krugove. Po njegovoj elji
mi smo doneli dosta retki h mirisa i nekakav tamj an koji je irio
odvratan smrad. Kad je sve bilo spremno, mag je otvorio glavni krug
i, uzimajui svakog ponaosob za ruku, uveo nas unut ar kruga. Dao
je pentakl drugom nekromantu, svome part neru i zapovedio mu da
zapali tamj an u odgovarajuem trenutku, dok smo mi ostali trebali
da pazimo na vatru. Konano, evokacija je poela.
Ceremonija je trajala vie od sat i po kad se iznenada Koloseum
ispunio legijom demona. Ja sam pazio na mirise, a mag se, pretpo-
-tavljajui da se okupio dovoljan broj demona, okrenuo meni i re-
kao: Benvenuto, zatrai od njih neto". Na ta sam odgovorio: e-
lim da budem opet sa mojom ljubavnicom sa Sicilije, Anelikom".
Te noi, naalost, nisu ispunili moj zahtev, ali sam bar zadovoljio
radoznalost.
arobnj ak mi je zatim rekao da je neophodna nova operacija i
obeao mi je da e mi, ta god da zatraim, svaka elja biti ispu-
njena. Opomenuo me je, meutim, da povedem sa sobom j ednog de-
aka koji nije imao nikakvog iskustva sa enama. I tako sam poveo
svog egrta, koji je tada imao oko 12 godina. Sa nama su takoe
bili Vinenco Romoli, moj pratilac sa prethodne seanse i izvesni Agno-
lino Gadi, na bliski prijatelj. Kada srno stigli na odreeno mesto,-
mag je poeo sa istim pri premama kao i prvog puta, ali ovog puta
behu mnogo det al j ni j e. . . Otpoele su udesne inkantacije, za vreme
kojih je mag prizivao po imenu mnotvo demona, koji su svi vodili
po nekoliko legija duhova i kojima je on pretio imenom veitog i
nestvorenog Boga koji vlada njima, pri emu je koristio hebrejski,
31
grki i latinski jezik. Gotovo odmah amfi teatar se ispunio demonima,
stotinu puta brojnijim nego pri prvom pr i zi vanj u. . . Podstaknut od
maga jo j ednom sam izrazio elju da ponovo vidim Aneliku, posle
ega se ovaj okrenuo meni i rekao mi : Sluaj, upravo sada su nam
obelodanili da e najdalje za mesec dana biti sa nj om" . .. im je na
moje pitnje dat odgovor, osetili smo se obaveznim da otpustimo de-
mone to je mirnije mogue . . . "
Ova magijska operacija prizivanja demona j edva je okonana,
j er su se svi uesnici smrtno prepali, ukljuujui i maga. Oito je
da je ovaj doivljaj mogue razliito tumaiti od halucinacija
nadalje.
D
DAEMON: Po Sokratu, vid ispoljavanja intuicije, unutranj i glas
koji kao aneo uvar vodi oveka. Termi n je osavremenio Jung.
Glavni cilj hermetikog treninga u nekim hermetikim organizacijama
je, kako se navodi u l i teraturi te vrste, spajanje sa daemonom.
DAKTILOMANTIJA: Proricanj e preko prstena okaenog o ko-
nac, koji visi iznad okruglog stola, na ijoj su povrini ispisana slova
alfabeta. Kretanj e prstena od slova do slova daje proroansku po-
ruku. U osnovi ove metode su nesvesni pokreti ruke.
DAFNOMANTIJA: Prori canj e po lovorovoj grani baenoj u vatru.
Kako je lovor u Staroj Grkoj bio posveen Apolonu, ova metoda
je esto praktikovana u Apolonovim proroitima.
DEFO DANIEL (16601731): uveni pisac j ednog od najitanijih
romana u istoriji knjievnosti Robinson Kruso" intenzivno se bavio
magijom. Autor je izvanrednog hermetikog rada "A System of Ma-
gic"), prvi put objavljenog 1728. godine.
DEKART RENE (15961650): Veliki francuski filozof bio je veo-
ma zainteresovan za doktri nu srednjevekovnih rozenkroj cera (v.). U
svojim radovima pominje svoje pokuaje da stupi u kontakt sa
rozenkrojcerskom organizacijom u Francuskoj , ali nema sigurnih po-
dataka koji bi nedvosmisleno ukazivali da je u tome uspeo. Savre-
mena amerika rozenkroj cerska organizacija AMORC (v.) sasvim ne-
osnovano svojata Dekarta. L. 5.
DEMATERIJALIZACI.IA: U parapsihologiji, jogi i fakirizmu to
je nestaj anj e predmeta ili bia iz odreenog lokaliteta izazvano, kako
se tvrdi, snagom duha i specijalnim parapsihikim sposobnostima.
32
DEMONI: U hermeti zmu, involutivne kosmike snage koje de-
luju nasuprot kosmike evolucije i na taj nain relativno zle. Kabala
i magija ih, po pravilu, personalizuju.
DEMONOLOGIJA: Srednj evekovna doktrina o prirodi i svojstvi-
ma demona.
DEMONOMANIJA: Duevni poremeaj u kojem bolesnik veruj e
da je opsednut demonima.
DERVII: Pri padni ci islamskog religioznog reda, neka vrsta mu-
slimanskih bojaka", svetih prosj aka, koji se odriu svetovnih vred-
nosti radi traganj a za istinom i ivotnom mudrou. Po nai nu ivota
i izgledu slini su indijskim fakirima. Veinom su sledbenici su-
fizma (v.). Veruju da se do prosvetljenja dolazi strogom disciplinom,
samokontrolom, uzdravanj em i dugotraj nim recitovanj em mistinih
formula zvanih zikr. Razni derviki redovi imaju svoje specifine
sisteme inicijacije (v.), svoje znake raspoznavanja, pa ak i termi no-
logija donekle vari ra od reda do reda. Smatra se da je osniva prvog
ervikog reda bio Abu Bakr, j edan od rani h kalifa. Prilikom cere-
monija dervii koriste dugotraj no ponavljanje izreka iz Kurana, mo-
notonu muziku i sline postupke da bi izazvali stanje transa (v.),
u kome stiu neosetljivost na bol i imaju vizije anela i proroka.
Poslednjih decenija novi drutveni odnosi u veini muslimanskih ze-
malja doveli su do opadanj a njihovog lanstva i smanj ivanj a ugleda
u drutvu.
DIIARANA: esti stupanj rada-joge, ija je karakteri sti ka kon-
centracija misli na j ednu taku u traj anj u od naj manj e 12 sekundi.
DHIJANA: Sedmi stupanj rada-joge, ija je karakteri sti ka ne-
prekidna meditacija o j ednom sadraj u u traj anj u od naj manj e 144
sekunde.
Dr Dl DON (Dr John Dee 15271608): Istaknuti engleski mate-
matiar, astronom, astrolog i hermeti sta. Bio je neko vreme predava
na univerzitetima u Brislu i Parizu. Njegovo znanje astrologije dove-
lo je do poziva na engleski dvor, gde je kao prvi zadatak izraunao naj -
bolji dat um za krunisanj e Elizabete I. Njegova glavna hermeti ka
aktivnost, po kojoj je u najveoj meri poznat, poela je od njegovog
susreta sa Edvardom Kelijem (Edward Kelly), koji je posedovao iz-
vanrednu medijumsku sposobnost za divinaciju uz pomo kristala.
Ustvari, umesto kristala Keli je koristio veliki komad briljivo ugla-
anog kamenog uglja. Istovremeno su se bavili alhemijskim eksperi-
mentima. Po tvrenju savremenika, Keli je imao izvanredne vizije, ko-
je je u stanju transa diktirao u pero svojem partneru. Uskoro je njiho-
33
va slava prela granice Engleske i usledili su pozivi sa mnogih evrop-
skih dvorova. Neko vreme proveli su, zajedno sa porodicama, u Pol j -
skoj, a zatim su otili u Prag, na dvor cara Rudolfa II. U Pragu su
boravili vie meseci, pokuavajui da dobiju zlato alhemijskim ekspe-
ri menti ma u laboratoriji koju im je Rudolf stavio na raspolaganje. O
njihovoj delatnosti bila je obavetena crkva i na lini zahtev papinog
izaslanika Rudolf II morao je da ih protera. Otada poinju njihova
potucanj a po Evropi, pri emu su se izdravali pravei horoskope i
proriui sudbinu iz kristala. Ubrzo su se sukobili i razili. Edvard
Keli je dopao zatvora u Nemakoj , i, pokuavaj ui da pobegne, teko
se povredio. Kratko vreme potom umro je. Dr Don Di se vratio u
Englesku i radio je kao dvorski slubenik sve do svoje smrti. Njegovo
najpoznatije delo je Monas Hieroglyphica" publikovano 1564. Naj zna-
ajnije u njihovom zajednikom radu je otkrie tzv. enohijanskog j e-
zika. Naime, osim sasvim j asnih poruka koje je Keli dobijao iz kri -
stala, neke su bile saoptavane nerazumlj ivim jezikom. Dr Di je izmi-
slio nain za prevoenj e tog jezika na engleski. Enohijanski jezik od
tada je razvijan u mnogim hermeti ki m organizacijama i uao je u
upotrebu u mnogim operacij ama magijske invokacije, uporedo sa he-
brejskim, grkim i latinskim. Nedavno je j edan od najveih autoriteta
savremenog hermeti zma Dr Izrael Regardij e (v), objavio Enochian
Dictionary" (Enohijanski renik"). Po miljenju nekih poznatih her-
metista (Foun, W. E. Batler, Kraul i i dr.) enohijanski jezik potie sa
davno iezle Atlantide.
U Britanskom Muzeju u Londonu uvaju se mnogi spisi Dr Dija,
kao i kristal preko kojeg je Keli primao poruke. Detaljni izvetaj o
aktivnosti ovog hermeti ste mogu se nai u njegovoj biografiji, koju je
pisala arlota Fel-Smit ,,John Dee" (London 1909), a takoe u studiji
znatno skorijeg dat uma koju je pisao Riard Dikon: John Dee, sci-
entist, geographer. astrologer and secret agent to Elizabeth I" (London
1968). L. 40.
DOJL ARTUK KONAN (Sir Artlmr Conan Doyle 18591930): En-
gleski lekar i knj ievnik; proslavio se nizom pri povedaka i romana o
detektivu erloku Holmsu. Bio je veoma energian propagator par ap-
sihikih istraivanja. Veoma mnogo je putovao, odravaj ui predava-
nja i zalaui se za nauno ispitivanje medij umstva i parapsihikih
pojava. L. 4.
DONOV PETAR (18641944): Bugarski okultista i vidovnjak, po-
znat pod nazivom Uitelj. Imao je brojne vizije i proroanstva koja
su se ostvarila i veliki broj uenika. Tvrdio je da se i nkarni rao na
zemlji sa mistinom misijom da pripremi poetak Ere Slovenskih
naroda" i da dolazi sa udalj enog nebeskog tela po i menu Alfeola ili
34
Zvezde Svih Zvezda". Kao poetak Akvarij anske Ere oznaio je
1914. godinu.
DRBAL Ing. KAREL: ehoslovaki radio inenjer i parapsiholog
koji je patenti rao tzv. Keopsov pi rami dal ni otra ileta". Utvrdio je
eksperimental no da ako se istuplj en ilet dri u kartonskom modelu
Keopsove piramide, orij entisanom du osovine sever-jug, biva posle
izvesnog vremena ponovo naotren, oiglednim delovanjem do sada
nepoznate vrste energije, koju eki parapsiholozi nazivaju psihotron-
skom (v. piramida, psihotronika, Pavl ita Robert). L. 29.
DRUIDI: Starokel tski svetenici na tlu Britanij e i Galije u pre-
hrianskoj eri. Oni su predstavlj ali uenu sveteniku kastu lekari,
sudije, vaspitai, magi, pesnici i astrolozi koja je regulisala odnose
u keltskim drutveni m zajednicama.
Danas postoje dve organizacije, koje tvrde da vode poreklo od
stari h drui da: Druidski Red, iji je voa Dr Tomas Mon i Red Barda,
Ovata i Druida, kojem je na elu Ros Nikols. L. 4, 5.
D
DEJMS VILJEM (James William 18421910): Jedan od velikana
psihologije, nesumnj ivo najvei ameriki psiholog. Autor knjige Pri n-
cipi psihologije", dela koje se smatra prel omnom takom u istoriji
psiholoke nauke. Pisac je znaaj nih radova iz psihologije i filozo-
fije, profesor na Harvardu i osniva j edne od prvih psiholokih labora-
torija. Izgleda da je srodstvo sa knj ievnikom Henri j em Dejmsom
(bili su braa) doprinelo itljivosti njegovih radova, nasuprot uobia-
j enog suvoparnog i dosadnog stila veine psihologa. Dejms se veoma
intenzivno interesovao za prouavanj e psihikih fenomena. Naroito je
studiozno prouavao pojavu medij umstva. Imao je sree da naie na
Leonoru Paj per (Leonore Piper), medija iz Bostona, koja je u stanju
transa bila sposobna da prui takve podatke Dejmsu, da se, uprkos
poetnog skepticizma, uverio da je u njoj naao subj ekta sa istinskim
parapsi hi ki m sposobnostima. O njoj je, posle veoma strogih nauni h
ispitivanj a koj ima je bila izloena, pisao: Ili je gospoa Paj per po-
sedovala natpri rodne moi, ili je poznavala lanove porodice moje su-
pruge i nekom srenom sluajnou bila upuena u mnotvo domaih
zbivanja, j er j e zaista ostavljala zapanj uj ui uti sak" Dejms j e me-
u prvi ma kao kontrolu njenog medi j umstva uveo sluajan izbor kli-
j enata, tako da Leonora Paj per nije mogla nita znati o njima. Ipak,
podaci koje je u transu o njima davala, zbunjivali su i ovog iskusnog
psihologa. L. 8.
35
DAINIZAM: Jedan od religiozno-filozofskih sistema Indije, iji
je osniva Vardarma, poznatiji kao Mahavi ra (Veliki ovek), koji je
iveo od 599527. g. pre n.e. Roen je i odrastao je u kraljevskoj
porodici. Naputa je kao mladi i postaje svetenik, pokuavajui da
nae najdublji smisao ivljenja. Njegova ivotna pria podsea umno-
gome na Budinu. Isto tako izmeu dainizma i budizma postoje mno-
ge slinosti. Dainizam jo vie naglaava stav sveopte ljubavi i mi -
losra. Svi oblici ljudskih aktivnosti podreeni su strogim religioznim
propisima. Dainisti se mole sa povezom preko usta da ne bi ne-
hotice progutali nekog insekta. Da ih ne bi zgazili koraaj u uvek obo-
renog pogleda i nose sobom mekanu metlu duge drke kojom iste put
pred sobom. Zemlju ne obrauj u da ne bi ubili crve. Iz istog razloga
ne kuvaj u niti pale vatru. Takvi propisi usmerili su ih ka posredni-
kim delatnostima. Danas ima oko dva miliona daina, uglavnom slu-
benika i trgovaca, koji ive u oblastima oko Kalkute.
E
EGREGOR: U hermetizmu, to je kolektivno bie, kao nacija, dr-
ava, religija, odn. bilo koja grupa ljudi uj edinj enih istim ciljem. U
pogledu st rukt ure egregor podsea na ljudsko bie: ima fiziko, astral -
no i mental no telo. U uem smislu egregor je kolektivni duh j edne
grupe.
EKAGRA: U jogi, ment al na koncentracija na j edan sadraj .
EKSTAZA: Duevno ushienje, stanje u kojem realnost spolja-
njeg sveta iezava, j er je svest preplavljena nesvesnim sadrajima. U
ekstazi nestaj u razlike izmeu subj ekta i objekta. Mnogi hermetiki
sistemi treninga dovode do ekstaze, ali se tehnikom ekstaze u uem
smislu smatra amanizam.
EKSTERIORACIJA: 1. Ter mi n koji je prvi upotrebio de Rohas
(de Rochas) 1891. godine da oznai sposobnost nekih medi j uma da, u
transu, izdvoje iz fizikog tela svoj nervni fluid i u vezi sa njim
osetljivost.
2. Sinonim za astral nu proj ekcij u (v.).
EKTOPLAZMA: Termi n koji je prvi upotrebio Rie za psihiki
fluid u obliku guste beliaste magle, koju neki medi j umi produkuj u
u stanj u transa. Ektoplazma je osnov tzv. materijalizacije (v.).
ELEMENTAL: U hermeti zmu, to je bie sastavljeno iz samo j ed-
nog elementa. Naime, smat ra se da je ovekova konstitucija petoele-
36
ment arna (vazduh, vatra, voda, zemlja i akaa); za razliku od ljud-
skog bia, elementali su sastavljeni iz j ednog elementa. U irem smi-
slu elemental je svaki koncentrat astrala (v.).
ELEMENTAR: Po teozofskoj doktrini, elementar ine sve nema-
terijalne, nadfizike komponente ljudskog bia.
ELEMENTI: U hermetizmu to su osnovni naini na koji se odi-
gravaju procesi i ispoljavaju pojave u univerzumu. Ima ih pet: vazduh,
vatra, zemlja, voda i akaa. To nisu fiziki ekvivalenti za smee i j e-
dinjenja koje nazivamo zemljom, vodom itd. Upotreba tih naziva je sim-
bolina. Peti element, bitno razliit od prva etiri, je akaa ili kos-
miki etar.
ELIKSIR IVOTNI: Alhemijski termi n koji oznaava tzv. i-
vinu vodu", koja se dobija pret varanj em Kamena Mudrosti u teno
stanje (v. alhemija). Navodno podmlauj e stare, daje dug ivot bez
bolesti i vaskrsava mrtve.
2. U magiji to je sperma, koja je pretrpel a izvesne transformacij e
kao posledicu meanj a sa vaginalnom sluzi i dejstva koncentrisane mi -
saone i emocionalne energije. L. 4. 16, 17.
ENOPTROMANTIJA: Proricanj e budunosti uz pomo tzv. ma-
gijskog ogledala, veoma raireno u srednj em veku.
ENSTAZA: U jogi, vrhunska meditacija, kada svesno Ja prodire
u naj dublj e slojeve nesvesnog.
E. S. P. ili EKSTRASENZORNA PERCEPCIJA: Termi n koji je
prvi uveo osniva amerike parapsiholoke kole Rain (Rhine). Dve
glavne discipline koje izuava ESP j esu: vidovitost i telepatija. Ne-
maka kratica za istu stvar je A. S. E. (Ausserinnliche Erfahrung). Na-
em jeziku verovatno najvie odgovaraj u izrazi vanulno opaanje ili
vanul no iskustvo.
ESTOBANI PUKOVNIK: Oficir bive maarske vojske i narodni
iscelitelj. Svoj dar prirodnog leenja otkrio je sasvim sluajno. Rade-
i kao konjiki instruktor u Maarskoj Vojnoj Akademiji, utvrdio je
da je u stanju da vrati snagu konj ima posle napornog treninga trlja-
j ui im potkolenice. Godine 1956. emigrirao je u Kanadu i tu je, s vre-
mena na vreme leio ljude dodirom. Jedan od njegovih pacijenata, ko-
j em je dodirom ruke izleio artritis, radio je kao laboratorijski tehni -
ar na Mek Dil Univerzitetu u Montrealu. O svojem izleenju priao je
Dr Bernardu Gradu, biologu na istom Univerzitetu. Ovaj je izvrio
seriju eksperimenata sa Estobanijem na ivotinjama i biljkama.
37
Svakodnevno po 15 mi nuta Estobani je drao u rukama kavez sa
810 mieva kojima je hi rurki m put em bilo uklonjeno nekoliko kva-
drat ni h santi metara koe. Ti mievi su se znatno bre oporavljali nego
kontrol na grupa mieva, sa kojima Estobani nije imao kontakt. Pr o-
mene na koi bile su fotografisane i precizno merene. U svakoj fazi
leenja Estobanijevim glodarima bre su zarastal e rane. U docnijim
eksperimentima pokazalo se da se bre oporavljaju od kontrol ne gru-
pe mievi koji su bili u kontaktu samo sa paretom tkanine, koje je
Estobani drao u ruci. Druga grupa bila je izlagana dejstvu lampe
koja je zraila t emperat uru ljudskog tela. Ta se grupa nije bre opo-
ravljala od kontrolne.
Seme j ema se bre razvijalo kada je zalivano vodom koju je, u
boci, u rukama drao Estobani. Naprotiv, seme je bilo usporeno u
razvoj u kada je zalivano vodom koju je drao depresivni psihotiar.
L. 29.
EVOKACIJA: Prizivanje mrtvih, nezemaljskih bia i kosmikih
snaga da se ispolje u materi j al nom svetu. Suprotno tome INVOKACIJA
je prizivanje subj ektivnih sadraja da se ispolje, to je postizanje od-
reenog duevnog stanja.
FA: Metod proricanja, koji se i danas sree u Africi, na osnovu po-
smatranj a erotskih radnj i.
FAKIRIZAM: Termi n potie od arapske rei fakir siromah.
To je j edan od orij entalnih sistema hermetikog treninga i filozofije,
naj manj e cenjen. Tvrdi sa da fakirizam dovodi do razvijanja nat pri -
rodni h sposobnosti delovanja na sebe i spoljanji svet. Te sposobnosti
se obino dele na tri grupe:
1. Dejstvo na sopstveni organizam, kao to je dugotraj no odra-
vanje budnog stanja, liavanje hrane, i vode, neosetljivost na bol i
prividan prestanak ivotnih funkcija.
2. Dejstvo na druga iva bia masovna hipnoza ljudi, hipnoza
ivotinja, ubrzanj e rasta biljaka i dr.
3. Dejstvo na predmete i neivu materij u klj uanj e tenosti na
normalnoj temperaturi , telekineza, dematerijalizacija i dr.
Ravoj reputacij i fakirizma doprinela je u mnogome injenica da
u toj oblasti ima vie obmana i prevara nego i u j ednoj drugoj . Ipak,
u parapsiholokim i nsti tuti ma nepobitno je dokazano postojanje nekih
fenomena koji se vezuju za fakirizam, obino kod osoba koje nisu bile
podvrgnute nikakvom treningu.
FASCINACIJA: Opinj avanj e ili omaijavanje pogledom. esto
se sree u narodni m vradbi nama. Kao odbrana od fascinacije naj -
ee se koriste amajlije u vidu erektiranog penisa.
38
Dr FAUST: Ne zna se tano da li je zaista postojao ili je legen-
darna linost. U svakom sluaju mit o nj emu je stvaran, arhetipski mit
o oveku koji je tragaj ui za savrenstvom prodao svoju duu. O nj e-
mu je zabeleeno da je poznavao Agripu i Paracelzusa (v.), da se bavio
magijom i alhemij om u Pragu i Vitembergu i da je posedovao mo
nevidljivosti. Kae se da je 1525. magijom prizvao Jel enu Troj ansku
u vidljivu formu pred svojim studenti ma i izjavio im da je sa njom
zaeo sina, Justusa Fausta. U Pragu i Erfurtu prizvao je niz troj an-
skih heroja, a u Veneciji se odigao levitacijom u vazduh. U Holandiji
je stekao slavu udesnog iscelitelja. Luter ga je proglasio arhi arob-
nj akom i prokleo ga je. Prvi je mit o nj emu obradio engleski dram-
ski pisac Marlou, ali ga je besmrtni m uinila Geteova drama. U mu-
zici su ga ovekoveili Hektor Berlioz i arl Guno. L. 5, 40.
FIGA ili IPAK: Ritualni gest teranj a zlih uticaja, odbijanja uroka
i nesree, pri sutan kod mnogih naroda. Figa je simbol penisa u erekciji.
FLUID: Vidi ektoplazma.
FOUN DAIEN (Fortune Dion) (18911946): Pseudoni m Violete
Fi rt Evans, j edne od lanica hermeti ke organizacije Zlatna Zora. Njen
magijski moto bio je Deo Non Fortuna. Ona je poznata kao pisac ne-
koliko romana sa hermetikom sadrinom i vie kabalistikih pri ru-
nika, meu kojima najveu vrednost ima ,,The Mystical Qabal ah"
(Mistina kabala") 1924. godine osnovala je Drutvo unutranj e svet-
losti (The Society of Inner Light), organizaciju orij entisanu na praksu
kabalistike magije na principima Zlatne Zore (v.).
SESTRE FOKS (Fox): Spiritizam nije produkat novog vremena.
Od davni na su ljudi pokuavali da opte sa duhovima", sa drugom
st ranom" i sa nevidljivim svetovima". O tome nam govore papirusi
sauvani u Luvru; Homerova Odiseja", u kojoj Odisej konsultuj e
duhove; Gilgame, koji priziva duh svoga prijatelja Enkidua i si. Ipak
kao dat um nastanka modernog spiritistikog pokreta uzima se 1848.
godina. Te godine u Hajdsvilu, SAD, sestre Foks, Keit i Margaret, po-
ele su da produkuj u neobine zvuke lupu u zidovima, pucketanj e
i slino. Ubrzo se okupila oko njih grupa ljudi, predvoena njihovim
roditeljima, koja je za kratko vreme utvrdil a da zvuke proizvode du-
hovi". Izmiljen je kodeks za sporazumevanj e i sestre Foks krenul e
su na turnej u po SAD, izazivajui svuda veliku senzaciju. Uskoro su
se j avili novi mediji, ije su sposobnosti bacile u zasenak Foksove
materijalizacija, levitacija, govor duhova" i dr. Foksove su uskoro
dale senzacionalno priznanje sve vreme su varale, zvukove su
produkoval e pucketanj em zglobova u prstima nogu. Zavrile su kao
alkoholiarke. L. 4 5, 40.
39
G
GASTROMANTIJA: Metod proricanj a kod starih Grka po reflek-
su svetlosti svea, dobijenom kroz providne bokaste (trbuaste) sudo-
ve ispunjene vodom.
GELOMANTIJA: Proricanj e na osnovu karakteristika ljudskog
smeha.
GETIA: Crna magija najnieg reda, demonske vradbine iji je
cilj iskljuivo nanoenje zla.
GEMATRIJA: Grana kabale koja se sastoji iz numerikog dei-
frovanja i tumaenja svetih imena i formula.
GENESTHAI FRATER: Brat Genestai, magijski pseudonim Fren-
ka Rasela, osnivaa ezoterinog bratstva G. B. G. u Sjedinjenim Dra-
vama, ije uenje je zasnovano na Kraulij evim (v.) principima.
GEOMANTIJA: Prast ara metoda proricanja, popul arna i danas u
hermetikim krugovima, arapskog porekla, na osnovu broja i konste-
lacije tragova nasumice ostavljenih na povrini zemlje ili peska. U
novije vreme pribegava se automatskom, nekontrolisanom ostavljanju
takastih tragova olovkom na povrini hartije. Na osnovu dobijenih
konstelacija ili figura obavlja se proricanje. Figure, kojih ima 16 ima-
ju razliita znaenja i latinska imena; Akvizicija, Albus, Amisia, Ka-
put, Kauda Drakonis, Konjukcija, Karcer, Fortuna Major, Fortuna Mi-
nor, Leticija, Populos, Puela, Puer, Rubeus, Tristicija i Via.
GIMNOSOFISTI ili NAGI FILOZOFI: pripadnici indijske magijske
sekte nagas, koji su ili neodeveni. Za njih se verovalo da poseduju
izvanredne parapsiholoke sposobnosti, razvijene specijalnim treningom.
GIROMANTIJA: Metod proricanj a u ijoj je osnovi telesno okre-
-anj e u krugu nacrtanom na zemlji, koji je izdeljen na j ednake delo-
ve. U svakom delu upisano je j edno slovo. Proricanj e se vri na osnovu
slova koje telo pokrije kada, usled dugotrajnog okretanj a, najzad
padne.
GNOMI: Patuljci, duhovi elementa zemlje, koji prema kabalisti-
koj magiji uvaju zakopana blaga i rudna bogatstva.
GNOZIS: Duboko znanj e ili saznanje dobijeno posveenjem. Kod
starih Hebreja i prvih hriana gnozis je dublje poznavanje religi-
je i Biblije.
GNOSTICIZAM: Sistem religiozne filozofije nastao u prehri an-
skoj eri i eri ranog hrianstva, iji su sledbenici tvrdili da poseduju
sva znanja o kosmosu, oveku i boanstvu.
40
GOLEM: Vetako ovekoliko bie, velikih dimenzija, koje su sred-
njevekovni rabini-kabalisti pravili od ilovae i navodno oivljavali ka-
balistikim formulama. Po osnovnoj ideji, pretea dananj i h robota.
Vidi roman Golem" nemakog knjievnika Gustava Mej rinka.
GRAD Dr BERNARD: Kanadski biolog sa Mek Dil Univerziteta u
Montrealu pokazao je serijom briljivo kontrolisanih eksperi menata
uticaj ljudskih telesnih zraenja na rast i razvoj biljaka. Imao je dve
grupe istovetnih semenki. Jednu grupu zalivao je slanim rastvorom iz
boce koju je prethodno neko vreme drao u rukama poznati iscelitelj,
a drugu istim takvim rastvorom koji nije bio u njegovim rukama.
Prva grupa semenki dala je sasvim pri metno deblje i vee biljke.
GRAFOMANTIJA: Proricanj e po rukopisu, koje se esto pogreno
identifikuje sa grafologijom, koja je metod za procenu crta linosti po
rukopisu.
GRAFOLOGIJA: Parapsiholoka disciplina, manj e ili vie pri -
znata od zvanine psihologije, koja na osnovu rukopisa procenjuje cr-
te linosti u naj irem smislu volju, inteligenciju, matu, tempera-
ment i delovanje nesvesnih snaga u linosti. Osniva grafologije kao
posebne discipline je Italijan Aldorisio (1611), a znaaj ne doprinose
dali su Lavater, Mion i Prajer. Polazna pretpostavka grafologije jeste
da, kao i ostale aktivnosti intimno povezane sa linou, pisanje koje
je u velikoj meri individualno mora da otkrije karakteri sti ke lino-
sti. Pri tome se vodi rauna o veliini i obliku slova, stepenu njihove
nakrivljenosti, pritisku, odnosu prema margini hartij e, karakteri sti -
kama interpunkcij e i potpisa. Stav prema grafologiji vari ra od zemlje
do zemlje. U naoj psihologiji zvanian stav je preteno negativan, dok
se u Nemakoj insistira na vrednosti grafoloke analize i primenj uj e
se u veini preduzea prilikom selekcije u zapoljavanju. U nekim
zemljama postoji titula diplomiranog grafologa. Kod nas se grafolo-
gija iskljuivo koristi u sudskoj ekspertizi za utvri vanj e autorstva
potpisa.
GRIMUAR: Knjiga magijskih tekstova, po pravilu kompilacije ve-
eg broja autora, u kojoj se daju magijske formule i recepti. Naj po-
znatiji j e srednj evekovni Gri muar Honorij usa".
GURIJEV GEORGIJ IVANOVl (18771949): Roen je u Lenj ina-
kanu, u Jermenij i, u porodici grkih doseljenika. Kao mladi naputa
roditeljski dom i dvadesetak godina luta po egzotinim zemljama. Po-
seuje Kinu, Indiju, Tibet, Arabiju, Egipat i jo neke zemlje Afrike.
Svoja putovanj a opisao je u knjizi Meetings with Remarkabl e Men"
(Susreti sa znaajnim ljudima"). Tokom putovanj a intenzivno izu-
ava jogu i orijentalni hermetizam. Iskustva i znanja prikuplj ena iz
41
razliitih izvora posluila su mu da stvori sopstveni eklektiki sistem
praktine psihologije, kojim je itavog ivota pokuavao da objasni
oveka i njegovo mesto u univerzumu, njegovu sudbinu. Godine 1912.
u Moskvi formirao je prvu grupu uenika, sastavlj enu uglavnom od
intelektualaca i umetnika. Meu prvi ma bio je njegov najpoznatiji
uenik Uspenski (v.).
Svoje uenje Gurdjijev je nazvao etvrtom stazom, naglaavajui
da je to staza tragal atva i samosaznanj a oveka koji ivi u okolnosti-
ma svakodnevnog, aktivnog ivota, za razliku od tri do tada priznate
hermetike staze fakira, kal uera i jogija. etvrta staza (The Fourth
Way") polazi od osnovne pretpostavke da je ovek u stanj u polusna.
On je fizioloka i psiholoka maina, okovana prividnim zakonima i
navikama, maina koju su drugi programi ral i . Otud ljudska patnja,
j er je kraj nj a sudbina oveka da ivi slobodno. Put iz stanj a sna do sta-
nja samosvesti je muan proces samoposmatranj a, samopriseanj a"
i suoavanja sa sopstvenim slabostima. Gurdjijev je svoje uenike
podvrgavao tekom fizikom radu, opasnostima, detalj nom upoznava-
nju sa telesmn pokreti ma i dovodio ih je u paradoksal ne situacije,
nalik na praksu zen-budistikih uitelja (v.).
Za vreme Oktobarske revolucije preselio se sa celom grupom u
Tiflis, gde je osnovao Insti tut za harmonino razvie oveka." Nedugo
potom odlazi preko Istambul a u Nemaku, a konano se smiruje u
Fonteneblu, gde je obnovio svoj institut, u koji su pohrlili mnogi po-
znati intelektualci i urnalisti.
Njegova glavna dela Beelzebub' s Tales to his Grandson" i ,,Me-
etings wi th Remarkabl e Men" predstavlj aj u za itanje veoma teko i
odbojno tivo. Moda je glavni razlog taj to je u nj ima pod velom
ifre izloeno njegovo teorijsko uenje. Posle smrti Gurdj ij eva po-
kret je ostao bez energetskog centra, ali je broj sledbenika postojano
rastao, a njegovo uenje nalo je pri menu u psihoterapiji, pozoritu,
novim oblicima treninga ulne osetljivosti i slinim oblastima. Grupe
koje slede njegovo uenj e postoje danas u SAD, Engleskoj, Francuskoj
i Kanadi. L. 30.
GURVl Dr ALEKSANDAR: Sovjetski biolog koji je 1934. postavio
teoriju mitogenetske radijacije, po kojoj sve ive elije proizvode ne-
vidljiva zraenja. Ta pretpostavlj ena zraenja Gurvi nije mogao da
vidi, j er je svoju teoriju postavio 30 godina pre otkria Kirlij anove
fotografije (kojom je danas Gurvieva teorija potvrena), ali je mo-
gao da meri efekte te pojave.
Gurvi je do svoje teorije doao na osnovu j ednostavnog ekspe-
ri ment a. Jedna glavica svee izniklog luka sluila mu j e kao odai-
lja. Stavi o ju je u cev, koju je usmerio kao bioloki t op" ka drugoj
isto takvoj glavici koja je sluila kao prijemnik. Ova je takoe bila u
42
cevi, ali je na j ednom rnestu postojao otvor, tako da je taj deo povr-
ine luka bio izloen dejstvu odailjaa, prve glavice. Posle 3 sata
Gurvi je pod mikroskopom utvrdio broj elija u oblasti izloenoj
dejstvu biolokog topa" i takoe prebroj ao elije u pokrivenoj ob-
lasti. Bilo je tano 25% elija vie u otkrivenoj oblasti, na koju je
delovao luk-odailja. Gurvi je sasvim opravdano zakljuio da glavica
sveeg luka mora zraiti neku vrstu energije. U daljim eksperimenti-
ma stavljao je t anak sloj kvarca izmeu prij emnika i odailjaa, ali
se nevidljiva energija probila kroz kvarc. Takoe je oprobao kvasac
kao prijemnik, i utvrdio je poveanje broja gljivica kvasca u izloe-
noj oblasti za 30%. Nadalj e je utvrdio da se bakterij e za treinu bre
umnoavaj u kada su izloene dejstvu biolokog topa.
Docnije je utvrdio da tkiva ljudskog tela zrae energiju i da posto-
ji znaajna razlika u dejstvu zdravog i bolesnog tkiva. Bio je izne-
nauj ui nalaz da je dovoljno da j ako bolesna osoba dri u ruci tri-
desetak mi nuta ive gljivice kvasca, pa da one izumru kao da su
ozraene smrtonosnim zracima. Gurvieva hipoteza da sve ive e-
lije zrae energiju potvrena je pronalaskom Kirlij anove fotografije
i pretvorena je u teoriju, na iju iroku pri menu u leenju, ishrani i
boljem shvatanj u ivotnih pojava jo ekamo. L. 29.
H
HAD: a. Podzemlje u kojem borave mrtvi. b. Mesto gde grenici
ispataju svoje grehe.
HARE KRINA POKRET: Meunarodno drutvo za svest o Krini
dolo je na Zapad 1965. godine iz Indije. Ono ui da ovek moe po-
stii nadsvesno stanje beskonanim ponavlj anj em bojih imena u od-
reenom redu: Hare Krina, Hare Krina, Krina, Krina, Hare, Ha-
re, Hare, Rama, Rama, Rama." lanovi organizacije briju glave, nose
sari, odriu se seksa (osim u cilju raanj a dece) i zastupaj u miljenje
da su mukarci superiorniji od ena. Danas u svim veim gradovima
Zapada postoje centri Hare Kri na pokreta.
HATA-JOGA: Jedna od naj poznatij ih grana joge, iji je cilj po-
stizanje skladnog telesnog funkcionisanja i snanog zdravlja, to se
postie veoma razraenim metodom fizikog vebanja, kroz poloaje
ili asane, bande, mudre i kontrolu disanja. Veina priznatih autoriteta
smat ra hata-j ogu pri premnom disciplinom, koja treba da omogui sled-
beni ku docnija naporna duhovna vebanja, pri sutna u viim oblicima
joge tj. u rada-jogi, dnana-jogi i bhakti-j ogi.
43
HEKSAGRAM: a. estokraka zvezda, Solomonova zvezda ili So-
lomonov peat. Jedan od najvanijih simbola alhemij e i magije. Sasto-
ji se iz dva ravnostrana trougla (belog i crnog), isprepletanih krakova.
Njihov spoj simbolizuje postizanje savrenstva, j edinstvo oveka i uni -
verzuma.
b. U Ji Dingu ili Knjizi preobraaj a", figura od 6 celih ili ispre-
kidanih linija (v. Ji Ding). Heksagrama ima 64 i oni svojim elasti-
nim simbolizmom obuhvataj u sveukupne odnose i vrednosti u ove-
ku, drutvu i univerzumu.
HEPATOMANTIJA: Proricanj e na osnovu izgleda rtvovanih i-
votinja, esto kod mnogih naroda u Starom veku.
HERMAFRODIT: Dvopolno bie, bie sa karakteri sti kama oba pola.
U alhemiji hermafrodit je simbol uspeha, simbol neutralizacije suprot-
nosti.
HERMES TRISMEGISTOS: Tri -Puta-Naj vei Hermes, j edan od
najvanijih bogova u egipatskoj (Tot), Starogrkoj (Hermes) i rimskoj
(Merkur) mitologiji. On je legendarni autor tzv. Smaragdnog zapisa"
i zaetnik svih parapsiholokih uenja. Od njegovog imena potie ter-
min hermetizam.
HERMETIZAM: Izraz hermeti zam ili hermeti ka potie od imena
Hermesa Trismegistosa (Hermesa Tri-Puta-Naj veeg), mitskog osni-
vaa svih taj nih nauka i uenja. U egipatskoj mitologiji, koja je
prethodila starogrkoj i iz koje je Hermes preuzet, on je j edan od
najveih bogova Tot. Po mitologiji, sve znanje Starog Egipta izra-
eno je u Totovoj Knjizi Mudrosti", koja ima 78 listova. To je
dananj i Tarot. Kako je, po predanj u, to znanje bilo rezervisano
samo za spiritualno zrele linosti, hermeti ka predstavlj a skup zatvo-
renih, ekskluzivnih znanj a o oveku i univerzumu, dostupno iskljuivo
posveenima. Otuda potie smisao termina hermeti ki " u fizikoj nau-
ci zatvoren.
Hermeti ka se iz prakti ni h razloga deli na dve kategorij e: teo-
rijsku i popul arnu ili prakti nu. Teorijska sadri kosmogoniju, re-
ligioznu filozofiju i teorijske rasprave o magiji, alhemiji, astrolo-
giji i kabali. Prakti na sadri prirunike sa uputstvi ma za prakti nu
pri menu teorijski izloenog znanja. Najraniji hermeti ki spisi, ako
se izuzmu Tarot kart e u kojima je filozofija hermeti zma izloena
slikovnim, numeri ki m i kolornim simbolizmom, potiu iz treeg veka
n. e. Budui da je hermeti zam sinkretika doktrina, teko je povui
liniju razgranienj a sa gnosticizmom i neoplatonskim uenjima. Jer
hermeti zam je prakti na doktri na koja tei usavravanj u ljudskog
bia, izmirenju suprotnosti u nj emu samom i izmeu njega i spoljanjeg
44
sveta, a gnozis" i neoplatonska uenja predstavlj aj u znanj a koja tee
istom cilju.
U hermetikoj kosmogoniji Apsolutna Svest prethodi materij al -
nom ispoljenju. Iskra Apsolutne Svesti, sledei svoje unut arnj e zakone,
sputa se u sfere vee gustine i prolazi kroz razliite oblike posto-
j anj a mi neral ne, biljne i ivotinjske svetove, svetove kosmikih
i drugih zraenja, sve dok se konano u oveku ne razvije do stadija
samosvesti. O tome procesu govori stara hermeti ka izreka, ukazu-
jui j asno na redosled spiritualnog osveenja: Duh u bilj kama spava,
u ivotinjama sanja, a u oveka postaje svestan samog sebe". U
hermetici je pri met na podudarnost panteistikog shvatanj a sveta sa
jogom i vedantom. Kao to u tim orij entalnim filozofskim sistemima
najvia svest, Brama, proima sve postojee, tako je i za sledbenike
hermetizma najvia svest u svemu. Kae se u drevnom hermeti kom
spisu Tajna propoved na pl ani ni ": Na nebu sam ja, u zemlji, u vodi,
u vazduhu; Ja sam u ivotinjama, u biljkama, Ja sam u utrobi, pre
utrobe i posle utrobe, Ja sam u svemu".
U Srednj em veku, dominacijom hrianske dokrtri ne hermeti ari
su bili potisnuti u ilegalnost. Ipak, tu i tamo pojavljuju se prevodi her-
metikih spisa ili novi radovi, odravajui kontinuitet doktrine. Dru-
gom polovinom 19. veka, u periodu tzv. okultnog oivljavanja", her-
metizam se naglo rascvetao. Tome su doprinele masonske organizacije,
osnivanje teozofskog pokreta, radovi Elifasa Levija (v.) i u naj ve-
-oj meri pojava organizacije Zlatna Zora (v.). Traganj e za herme-
tickim tekstovima po anti kvarni cama i bibliotekama postalo je manija.
Bezmalo svi hermetiki spisi prevedeni su, u tom periodu, na evrop-
ske jezike, a znanja u njima izloena inila su osnovu veine zapad-
nih ezoterinih pokreta. Meu tim pokreti ma i organizacijama neki
svojataju pravo da se nazivaju hermetikim. Meutim, u savremenom
hermeti zmu veinom je pri sutna tendencij a da se sve tradicionalne
tvrdnj e istorijski provere, a uenja zasnuju na injenicama. Mitologija
se samo uslovno prihvata, a napori se ulau da se prakti ne hermetike
aktivnosti osvetle savremenim psihodinamikim saznanjima (naroito
Jungovom arhetipskom psihologijom) i otkriima nove laboratorij ske
parapsihologije. L. 22, -23.
HIPNOZA: Termin koji je prvi upotrebio manesterski hirurg
Dejms Breid da oznai vrstu vetakog sna, ija je glavna karakteri -
stika poveana sugestibilnost hipnotisane osobe i smanj ena kritinost,
uz istovremenu iskljuivu usredsreenost na sadraje koje sugerira
hipnotizer (osoba koja daje sugestije i izaziva hipnozu). Prema du-
bini hipnotikog sna razlikuju se tri glavna stadija hipnoze: 1. Som-
nolencija ili pospanost, koja se ponekad sasvim nepodesno naziva le-
targijom. U ovom stadiju subjekt daje utisak j ake pospanosti, a suge-
45
stibilnost je poj aana (pod sugestijom hi pnoti zera on nije u stanj u
da rastavi ruke, da otvori oi i sl.). 2. Hipotaksija, koja nalikuj e na
prirodan san. esto je prati katalepsija, u toku koje miii postaju
ukoeni i telo odrava rigidan poloaj. 3. Somnabulizam, u kojem
se sree automatsko kretanj e u stanju dubokog sna, a sve ulne i
motorne reakcije subjekta su inbibirane osim sugeriranih. Za sva
zbivanja u somnabulizmu docnije postoji potpuni zaborav, moe se
izazvati neosetljivost na bol i ostvariti posthipnotika sugestija.
Interes za hipnozu star je neto manj e od samog ljudskog dru-
tva. Zbog velikih mogunosti hipnoze za razumevanj e ljudske psihe
i za uklanj anj e bola, taj interes je sasvim shvatljiv. Nauka je do
nedavno zaobilazila ozbiljno razmatranj e hipnoze, zbog prizvuka okult-
nog arl atanstva koji ju je pratio, uprkos negodovanja ozbiljno
zainteresovanih pojedinaca. Zvanina istorija hipnoze poinje sa be-
kim l ekarom Francom Antonom Mesmerom (v), koji je izazvao j ak
otpor ve svojom doktorskom tezom (1765), pod naslovom ,,0 uticaju
planeta na ljudska tela". U tezi je izneo tvrdnj u da nevidljive ener-
getske struje univerzuma nuno utiu na ljudska bia u velikoj meri.
Nekih desetak godina docnije Mesmerove pretpostavke dobile su pot-
poru kroz aktivnosti Maksimilij ana Hela, dvorskog astrologa i lekara
Marije Terezije. On je postizao izvanredne terapeutske rezultate stav-
ljajui magnete na obolela mesta na telu svojih pacijenata, kako je
to savetovao Paracelzus, uveni naunik i mag iz 17. stolea. Mesmer
je poverovao da su magnetske sile istovetne sa kosmikim energijama
o kojima je pisao u svojoj tezi. Meutim, posle izvesnog vremena
ispunjenog znaaj nim uspesima u leenju, Mesmer je zakljuio da
stvarna terapeutska sila potie iz njegovog organizma, a ne iz fizi-
kog magneta. Nazvao j u j e ivotinjskim magnetizmom. Posrednik pre-
ko kojeg deluje ovaj magneti zam je, po Mesmeru, i zvanredno suptilan
fluid koji proima itav uni verzum i sva tela u njemu, nebeska kao
i ljudska.
Razradivi svoje uenj e Mesmer prelazi u Pariz, gde postie iz-
vanredne rezultate u leenju. Njegovi pacijenti bile su mnoge ugled-
ne osobe i mesmerizam postaje senzacija veka. Lekarsko Drutvo
Francuske, uznemireno takvi m razvojem dogaaja, formiralo j e stru-
nu komisiju, iji je lan bio i Bendamin Frankl in, proslavlj eni ame-
riki naunik i dravnik. Nalaz komisije bio je negati van i Mesmer
je proglaen arl atanom. Ovakvom zakljuku doprinela je u najveoj
meri nemogunost provere postojanja fluida koji je osnovni element
mesmerizma, ali i mistifikacije kojima je Mesmer namerno okruio
svoj terapeutski postupak. Pacijenti, koje je leio grupno, sedeli su
oko velikog suda sa namagneti sani m opiljcima gvoa, iz kojeg su
trcale metal ne ipke ije su kraj eve bolesnici stavljali uz obolele
46
delove tela. Terapeutske seanse bile su sve vreme praene muzikom.
Mesmer bi se iznenada pojavljivao u neobinoj odei, teatral no bi fik-
sirao bolesnike, gladio ih rukom ili dodirivao metal ni m tapiem. Kod
pacijenata je veoma esto dolazilo do histerinih konvulzija (greva),
gubljenja svesti, ali i do spektakul arni h izleenja.
Uprkos nalaza komisije i iga arl atanstva koji je Mesmera pra-
tio, bar u izvesnoj meri nepravedno, do kraja ivota, njegovi sled-
benici rairili su mesmeri zam po celoj Evropi. Eksperimentiui indi-
vidualno, ugl avnom bez stroge kontrole, utvrdili su da su namagne-
tisani opiljci sporedan element, koji moe biti zamenj en bilo kojim
drugim sredstvom, pod uslovom da se ono na impresivan nain pred-
stavi pacij entima. Mesmerov naj istaknutij i uenik markiz de Pijse-
gir postigao je izvanredne uspehe u leenju vezujui pacij ente uetom
za drvo koje je prethodno namagnetisao". Ostali mesmeristi izazivali
su stanje vetakog sna kod pacij enata magnetiui" ih rukom ili
pogledom.
Mesmerizam je nadiveo Mesmera u vidu dve glavne struje
popul arne, koja cveta i dan-danas na pozornicama mnogobroj nih jav-
nih zabavljaa i naune struje, koja je s vremena na vreme stidljivo
dizala glavu traei svoje mesto pod suncem. Obe struj e dale su
svoje doprinose naem dananj em poznavanj u hipnoze. Neki od mno-
gobrojnih prakti ara i narodni h iscelitelja u Evropi i Americi utvrdili
su da mesmeriki trans moe da izazove nesluene promene u ulnoj
aktivnosti subj ekta. Jedan od njih dr J. Petetin (17441808) koji je,
u elji da bude originalan upotrebio izraz animalni elektricitet, utvr-
dio da se u stanj u somnabulizma ulna osetljivost pacijenta moe pre-
mestiti na sasvim proizvoljan deo tela, na pri mer da se osetljivost
za ukus moe lokalizovati na koi stomaka. Karl fon Raj henbah, poz-
nati hemiar koji je prvi dobio parafin, utvrdio je kroz eksperimente
da neki pacijenti pod hipnozom mogu da sasvim tano identifikuju
boje u sasvim zamraenoj sobi. Raj henbah je odbacio dotadanj u ter-
minologiju (ivotinjski magnetizam, elektricitet i sl.) i iskovao nov
termin ,,od", sveproimajui agens, ali je teko videti u emu je
razlika izmeu oda i animalnog magnetizma, odnosno elektriciteta.
Sledei Petetina i Raj henbaha, korak dalje otiao je pukovnik de
Rohas, koji je prvi utvrdio fenomen eksteriorizacije ulne osetljivo-
sti". Po njemu, magnetski fluid zrai iz hipnotisane osobe, tako da se
osetljivost moe lokalizovati van fizikog tela. Ako se hipnotisanom
da sugestija da sedi u udaljenoj stolici, pa se na mestu gde bi ot-
-rilike trebalo da se nalazi koa subj ekta (kada bi sedeo u toj sto-
lici) pri meni j aka toplotna dra, na pri mer usijan metal, na koi sub-
j ekta pojavie se plik, kao da je opeena sa distance.
47
Svojstvo hipnoze da eliminie bol dovelo je do prve hi rurke in-
tervencije pod hipnoanestezijom 1845. u Hugli (Indija). Operaciju je
izveo kotski hi rurg Dejms Esdejl. Oit uspeh hipnoanestezije do-
veo je do otvaranj a prve klinike na osnovama mesmerizma u Kal kuti
sledee godine. Neto pre toga (1843) Dejms Brejd, lekar iz Mane-
stera, objavio je knjigu u kojoj je prvi put upotrebio termi n hi pno-
tizam. Istina za kratko, j er je ve sledee godine predloio termin
monodeizam", koji je definisao kao stanj e u kojem je ljudski duh
okupiran j ednom idejom. Njegov savremenik, portugalski mesmerista
opat oze de Farija, ukazao je prvi na injenicu da hipnozu izaziva
sugestija. Obojica su smatral i da se hipnoza moe izazvati kod ve-
ine subj ekata. Meutim, njihovo gledite bilo je potisnuto u drugi
plan, j er j e najvei medicinski autori tet tog vremena an-Marti n
arko (182593) smatrao hipnozu bolesnim stanjem, glavnim si mp-
tomom histerije. Otiao je tako daleko da je tvrdio da je hipnozu
mogue izazvati samo kod histerinih bolesnika.
Domi nantnu vanost sugestije iznova je istakao Ipolit Bernem
(18401919), koji je veoma ekstenzivno prakl i kovao hipnozu. Doka-
zao je da se i bez transa moe izazvati stanj e duboke sugestibilnosti
kod sasvim normal ni h ljudi. Njegov saradni k bio je neko vreme
otac psihoanalize Sigmund Frojd, koji je poeo kao uenik arkoa,
a zatim se pridruio Bernemu. U istoriji psihoanalize esto se navodi
sluaj devojke sa kojom je pod hipnozom eksperimentisao Frojd.
Pred njim su se nenadano otvorili beskonani i nedokuivi prostori
ljudskog nesvesnog, tako da je hipnoza posluila kao nuan uvod
u psihoanalitiku tehni ku. Moda za nastanak psihoanalize treba za-
hvaliti injenici da je Froj d bio slab hipnotizer, ili njegovom is-
pravnom ubeenj u da se sve osobe ne mogu lako hipnotisati, tek on
je ubrzo zamenio hipnozu metodom slobodnih asocijacija.
Dvadesetih godina ovog veka Kl ark Hal, ameriki psiholog, ko-
nano je izborio hipnozi mesto u okvirima medicinske profesije i od
tada se ona nairoko koristi (ali samo u nekim zemljama) u vidu
hipnoanestezije u stomatologiji i ginekologiji za ukl anj anj e izvesnih
simptoma koji ne reaguj u na medikamentoznu terapij u kao to je
migrena, kao pomona metoda u nekim oblicima psihoterapije, za
prevaspitavanj e del ikvenata i intenzivno uenje (u SSSR) i tome sli-
no. U mnogim zemlj ama postoje udruenja medicinskih prakti ara
hipnoze, objavljuju se asopisi sa tom tematikom, a zakonskim pro-
pisima je tano odreeno ko moe da se bavi hipnozom i pod kojim
uslovima.
U naunim krugovi ma do nedavno je preovl aaval o gledite da
je verbalno izraena sugestija odluujui inilac u procesu hipnotisa-
nja. Dejstvo usredsreeni h misli hipnotizera na subj ekta uporno je
40
proglaavano za sujeverje ili u najboljem sluaju za sasvim sporedan
element. Meutim, sovjetski akademi k Vasiljev (v.) nepobitno je utvr-
dio, serijom vrlo savesnih eksperimenata, da mental na sugestija de-
luje uporedo sa verbalnom, ali moe delovati i nezavisno od nje
(v. Leonid Vasiliev: ,,Experiments in Mental Sugestion", Gally Hill
Press, England 1963). Radei sa nekoliko dobrih subjekata, Vasiljev
je veliki broj puta izazvao hipnozu na daljinu, bez ikakvog govornog
kontakta, to znai delujui iskljuivo mislima. Na isti nain ih
je budio. Proces su uspeno savladali i njegovi saradnici. Teei da
utvrdi koji inilac deluje kao posrednik u prenoenj u stanja jednog
ljudskog duha do drugog, Vasiljev je izolovao subj ekta stavljajui ga
u olovnu komoru (koja ne proputa ni X-zrake) i u Faradej ev kavez.
Mentalna sugestija delovala je i tada bez ikakvih smetnji, to ne-
dvosmisleno ukazuj e da se radi o do sada potpuno nepoznatom pos-
redni ku u prenoenj u mental ni h stanj a i poruka. Takoe je utvrdio da
razdaljina ne utie ni naj manj e na efikasnost mental ne sugestije.
Jo j edna oblast bila je dugo i uporno proglaavana za oblast
okultnih fantazija HIPNOZA IVOTINJA. Smatral o se da ivotinje
mogu da reavaju j ednostavne probleme i da vet dreser moe iza-
zvati utisak kod posmatraa, sluei se j ednostavnim gestovima koji
ivotinji slue kao signali, da postoji telepatska odnosno mental na
sugestija izmeu njega i ivotinje. Uprkos tvrdokorni h predrasuda,
neosporivo je utvreno da su neke ivotinje, obdarene za telepatski
kontakt sa ljudima, uspeno izvravale relativno sloene mental ne
sugestije. Mnogim takvim eksperi menti ma rukovodio je u svojoj labo-
ratoriji Vladimir Behtjerev, j edan od istinskih velikana psihologije.
Da bi eliminisao bilo kakav govor, koji bi mogao da poslui kao
signal ivotinji, Behtjerev je, u j ednom eksperimentu, dao vlasniku
psa, uvenom dreseru Durovu, harti j u na kojoj je ispisao zadatak.
Durov j e morao da mental nom sugestijom prenese zadatak svome
neobinom subjektu, psu po imenu Mars. Dreser je, pod budni m okom
Behtj ereva i saradnika, uzeo glavu psa u svoje ake i netremice ga
fiksirao u oi. Zatim mu je pustio glavu. Nita se nije dogodilo,
pas se nije ni pomerio. Durov se ponovo zagledao psu u oi. Pas se
odj ednom trgao i odjurio u malu sobu iza laboratorije u kojoj do
tada ni kada nije bio. U toj prostoriji su se nalazila tri stola pretr-
pana knj igama i hartij ama. Pas se podigao, stavio prednj e ape na
ivicu stola i etao pogledom po gomili stvari koje su se tu nalazile.
Zatim je otiao do drugog stola i ponovio istu stvar. Konano je sa
povrine treeg stola dohvatio zubima telefonski imenik i doneo ga u
laboratorij u iznenaenom Behtj erevu. Ovaj j e upravo takav zadatak
i postavio da mu pas donese telefonski imenik sa stola iz stranje
sobe. U laboratoriji Behtjereva izvren je veliki broj slinih eksperi-
49
menata, koji su pokazali sposobnost bar nekih ivotinja da pri maj u
mental ne sugestije. L, 5, 21, 29, 40.
HIPNOZA FAKIRSKA: Podeljena su miljenja o postojanju ove
vrste hipnoze, koju neki nazivaju hi ndu-hi pnozom. Mnogi priznati autori
smatraj u da taj vid hipnoze ne postoji. Tome nasuprot, u hermetikoj
l iteraturi kako staroj tako i novijoj fakirska hipnoza se pominje na
vie mesta. Sastoji se u namernom izazivanju masovnih iluzija. Po-
nekad se identifikuje sa hipnozom protiv volje subjekta, o emu su
takoe podeljena miljenja, j er se u veini radova o hipnozi istie tvre-
nje da je mogue hipnotisati subj ekta samo uz njegov pristanak. U opisi-
ma fakirske hipnoze obino se navodi razglaeni trik sa uetom" (u ko-
j em grupa subj ekata ima zajedniku iluziju da se uz ue, koje samo
stoji uspravno, penju fakir i njegov asistent, da fakir see sabljom
ovog drugog, zatim ga stavlja u koaru ,,deo po deo", iz koje konano
izlazi ista osoba, iva i nepovreena) i tzv. trik sa mango drvetom
(u kojem iz semenke na dl anu fakira, pred oima posmatraa raste
drvo, lista, cveta i daje plod). Pre nekoliko godina list Hi ndustani
Time" raspisao je nagradu za svakog ko izvede fakirsku hipnozu
pred njegovim odabrani m novi nari ma i, po pisanju istog lista, nije
se javio nij edan kandi dat.
Na drugoj strani postoje oevici ije tvrenje ide u prilog po-
stojanja tog vida hipnoze. Poznati hermetista Sadu Mouni u svojoj
knjizi "The Tarot " detalj no opisuje svoje iskustvo kada je u Indiji
prisustvovao fenomenu fakirske hipnoze. Isti doivljaj opisuje u svo-
me putopisu Indi j a" italijanski knjievnik Alberto Moravija, do-
bitnik Nobelove nagrade za knjievnost. Neposredno je iskusio fa-
kirsku hipnozu, iji je sadraj bio ubrzano rastenj e mango drveta
od semenke do razvijenog stabla krcatog plodovima (v. A. Moravija
O Indiji", Novi Sad 1965).
Najzad, izgleda da nije neophodno ii ak u Indij u da bismo se
uverili u postojanje fakirske hipnoze. Dovoljno je proitati autobio-
grafiju Volfa Mesinga (v.), najuvenijeg telepate i vidovnj aka Sov-
jetskog Saveza. Tekst autobiografije odobren je od sovjetskog mini-
starstva kul ture kao sasvim proveren i pouzdan izvor podataka. ovek
koji je testirao Mesingovu sposobnost izazivanja fakirske hipnoze bio
je niko drugi nego J. V. Staljin. Zadatak koji je lino dao Mesingu
bio je da prodre u njegovu letnju kuu, u blizini Moskve, najbolje
uvano mesto na svetu u to vreme. Staljin je bio nemal o iznenaen,
kada je usred bela dana ugledao u svojoj sobi Mesinga. Objanjenje
koje je ovaj dao Stalj inu o nai nu na koji je uspeo da neprimeen
proe kroz gust kordon iskusnih NKVD-oficira, svodi se upravo na
primenu fakirske hipnoze. Ja sam mentalno sugerirao straari ma
Ja sam Berija! Ja sam Berij a! " objasnio je Mesing. Berija je tada
50
bio ef sovjetske tajne policije i svakodnevni Staljinov posetilac. Iz-
meu Berije i Mesinga nije bilo nikakve fizike slinosti, pa ipak,
Staljin je bio prvi ovek koji je opazio Mesinga. Posle tog dogaaja,
Volf Mesing je dobio sa najvieg mesta" dozvolu da tokom rata
nastupa kao zabavlja po celoj teritoriji SSSR. (v. Mesing). L. 21.
24, 25, 29.
HIPOMANTIJA: Metod proricanj a kod starih Kelta po ponaanju
belih konja, specijalno gajenih u tu svrhu.
HOMUNKULUS: U alhemiji, vetaki ovek, pretea dananj ih
robota (v. Golem), stvoren alhemij skim procesom. U tome procesu,
koji je u sutini akt imitacije boanstva, osnovni materi j al je sperma
i ljudska krv. Stvaranj e homunkul usa obraeno je i u l iteraturi
(v, Somerset Mom arobnj ak" i Lorens Darel Aleksandrijski kvartet").
HOROSKOP: U doslovnom znaenju ivotinjski krug. U astrolo-
kom smislu to je konstelacija nebeskih tela u t renut ku raanj a. Vidi
blie Mile Dupor: Ne vjerujte, provj erite" (v. Astrologija).
HRIANSKA NAUKA (Christian Science): Religiozni pokret u
ijoj je osnovi ideja leenja telesnih i duevnih poremeaja psihikim
sredstvima, neka vrsta di rektne spiritualne psihoterapije. Osniva
pokreta je Meri Beker Edi (Mary Baker Eddy 18211910). Ona je,
traei leka svojoj hroninoj bolesti, dola u dodir sa uvenim duhov-
nim isceliteljem Kvinsbijem i u znatnoj meri usvojila njegove po-
glede na bolest i zdravlje. Osnov Hrianske nauke je verovanj e da
su bolesti, gresi, smrt i u krajnjoj liniji sama materij a velika iluzija
koja egzistira usled oveje nesposobnosti da otkrije svoju istinsku
prirodu. Sutina terapeutskog postupka svodi se na izmenu duhovnog
stava pacijenta, tenju da se, kroz kontrolu misli, odbaci i naj manj a
ideja o bolesti, slabosti i smrti. U tome cilju vri se nepreki dno sa-
moubeivanj e, proimanje svesti idej ama zdravlja, smirenosti i sree.
Jevanel j e ovog pokreta je prakti an pri runi k Nauka i zdravlje",
koji je Edi objavila 1875. Od tada se pokret naglo rairio po Americi,
a donekle i u Evropi. Danas je j edan od vodeih listova u SAD nji-
hovo glasilo Krien Saiens Monitor".
HUDINI HARI (18741926): Pseudoni m najslavnijeg iluzioniste,
ije pravo ime je bilo Robert Uden. Njegova vetina bila je tolika da
mnogi pretpostavljaju da je posedovao znaajne parapsihike sposob-
nosti. U svakom sluaju, sigurno je da je iza njegovih uspeha stajao
dugogodinji naporan rad i usavravanj e. Na primer, specijalnim fa-
ki rski m vebama razvio je kontrolu telesnih pokreta u tolikoj meri
da je bio u stanju da udene konac u iglu drei ih samo prstima,
nogu. Njegov testament, zapeaen i uvan u j ednoj advokatskoj kan-
51
celariji, treba da se otvori 1976. godine, na pedesetogodinjicu njegove
smrti. Veruje se da e tada biti baena svetlost na mnoge njegove
do sada neobjanjene trikove (ako su bili trikovi?) dematerijalizacije.
HURKOS PETER (1911): uveni hol andski paragnost (vidov-
njak), ije su se vizije veliki broj put a pokazale tanim. esto ga
koristi policija, u naizgled nereivim kri mi nal ni m sluajevima, da
bi dola do nekog putokaza koji bi pokrenuo istragu sa mrtve take.
Mnogi sluajevi bili su reeni zahvaljujui nj emu, na pri mer sluaj
takozvanog Bostonskog Davitelja. Do 1941. Hurkos je radio kao mo-
ler (soboslikar) ne pokazujui nikakve parapsi hi ke sposobnosti. Do
javljanja tih sposobnosti dolo je, kada je te godine prilikom pada
sa visine pretrpeo teku kontuziju mozga. Leei u bolnici imao je
prvu parapsihiku viziju, kada je predvideo sudbi nu bolesnika koji
je leao pored njega. Posle toga vizije su se mnoile i sa njima je
rasla Hurkosova reputacij a. Bio je vrlo savesno ispitivan u parapsi -
holokoj laboratoriji Utrehtskog Univerziteta od prof. Teneva, gde
su njegove sposobnosti potvrene.
I
ICHTUS: Na grkom jeziku riba", sveti simbol rani h hriana,
j er se ichtus" moe rastaviti na poetna slova uvene fraze Iesos
Christos Theou Uios Soter" Isus Hristos, Sin Boji, Spasilac.
IHTIOMANTIJA: Proricanj e posmatranj em riblje utrobe i glave,
raireno u Staroj Grkoj .
IDATOSKOPIJA: Metod proricanj a na osnovu posmatranj a kinice.
IDEOPLASTIKA: a. U hipnozi, prema Magnusu Husu, mimeza odn.
podraavanj e govora i ponaanj a esto kod histerinih subj ekata, b.
U spiritizmu, sposobnost (nedokazana) nekih medija da direktno
utiu na materij u i uobliavaj u je mislima.
ILUMINATI: Okul tna sekta, ije ime znai prosvetitelji", koju
je osnovao 1776. godine u Ingoltatu profesor Vaj shaupt (Weishaupt).
IMITACIJA: U hermeti zmu, osnova tzv. mimetike magije, u ko-
joj ovek podraava ponaanj e neke ivotinje da bi stekao njena
svojstva, (v. blie I. Regardi e: The Tree of Life").
IMPREGNACIJA: U magiji, oploenje ili proimanj e psihike
slike emocionalnom energij om u cilju materijalizacije ideje koju ta
slika predstavlja.
INGILI: Pripadnici verske sekte koji oboavaju zeeve.
52
INICIJACIJA: Posveenje, ri tual no upuivanj e sledbenika nekog
hermetikog uenja u taj na znanja i preobraaj njegove linosti. Ri-
tuali inicijacije obino simbolizuju ponovno raanj e (v. podrobnije
Sadhu Mouni : The Tarot").
INKANTACIJA: U naj irem smislu, opinjavanje. U magiji, for-
mula kojom se deluje na nia duhovna bia, bilo da bi se prizvala
(v. evokacija), bilo da bi se uklonila.
INKARNACIJA: Utelovljenje, otelovljenje, ovaploenje. (v.
reinkarnacij a).
INKUBACIJA: Magijska operacija kojom se pokuava izazvati
boanstvo u snu, da bi ono otkrilo snevau budunost ili ga izleilo.
INKUBUS: v. Sukubus.
IRORACIJA: Hermetiki postupak kropljenja drveta mokraom
bolesnika, to, po narodnom verovanju, dovodi do izleenja boles-
nika.
J
JANIDI: Pripadnici verske sekte, koji tvrde da potiu od boga
Janusa. Veoma brojni u Starom veku. Poznati su po proricanj u na
osnovu delova koa rtvovanih ivotinja.
JEJTS VILJEM BATLER (18651939) (W. B. Yeats): Proslav-
ljeni irski pesnik, dobitnik Nobelove nagrade za knjievnost (1923.
god.), mistik, hermetista, lan hermeti ke organizacije Zlatna Zora.
Njegov magijski moto u toj organizaciji bio je Daemon est Deus In-
versus (Demon je Preokrenuti Bog). U svojoj 17. godini Jej ts se zain-
teresovao za teozofiju. Tri godine docnije sreo je u Dablinu jednog
od vodeih indijskih teozofa aterdija, koji ga uvodi u neobini
svet Vedante, u obliku u kojem ju je tumaio indijski filozof anka-
raarij a. Posle nekoliko godina intenzivnog prouavanj a teozofije i
vedante, zainteresovao se za hermeti zam i postaje lan Zlatne Zore,
ije sedite je tada bilo u Londonu. Neobini svet hermetizma, njegovi
bogati simboli, dubina kabale i rozenkroj cerske tradicije raspalili su
njegovu poetsku imagnaciju i znaajno se odrazili u njegovom umet-
nikom stvaranj u. Kada su unutranj i sukobi meu vodeim her-
metistima pocepali Zlatu Zoru, Jej ts se povukao iz aktivnog lanstva.
U doba ivotne zrelosti (1925), ve kao nobelovac, Jej ts je izloio mnogo-
broj ne hermetike i mistine uticaje koji su se ukrtali u nj emu kao
originalni ezoterini sistem u delu autobiografskog porekla Vizija"
(,,A Vision").
53
JI DING KNJIGA PREOBRAAJA: U zapadnoevropskim j e-
zicima ponekad se pie ,,Yi King" ili ,,Yee King", a najee I Ching".
Meutim, veina ga izgovara Ji Ding.
Ji Ding je verovatno najstariji tekst u istoriji oveanstva. Pr o-
cene njegove starosti kreu se, zavisno od autori teta koji daju procenu
od 30006000 godina. U njegovom uobliavanj u uestvovalo je vie
mislilaca, poevi od legendarnog Fu Hsija, pa preko osnivaa ou di-
nastije Kralj a Vena i njegovog sina vojvode od oua do Konfuija.
Knjiga Preobraaj a ima trostruku namenu: 1. kao osnova veoma
plodnih meditacij a; 2. kao prakti an vodi do najboljih reenja sva-
kodnevnih problema i 3. kao filozofski sistem koji osvetljava oveji
poloaj u univerzumu, njegove odnose sa kosmikim silama i svrhu
ljudskog bitisanja. Ji Ding se zasniva na 64 heksagrama. Ovi se
sastoje iz dve manj e figure zvane trigrami (trijade), koje sainjavaju
tri linije, cele ili isprekidane. Na taj nain, svaki od 64 heksagrama
sastoji se iz. 6 linija, od kojih su neke cele, a neke isprekidane. Linije
predstavljaju pradavna kosmika dvojstva pozitivnih i negativnih kva-
liteta, koji se u kineskoj terminologiji nazivaj u Jang i Jin. Oni ne
predstavlj aj u suprotstavlj eni antagonizam snaga, ve dva vida j edne
iste stvari, pojave ili procesa koji koegzistiraju, uzaj amno se dopu-
njuju i, u krajnjoj liniji, ne mogu postojati j edan bez drugog. ini-
lac koji Knjiga Preobraaj a naj vema naglaava je PROMENA ili
preobraaj j ednog svojstva u neko drugo, tokom razvoja. I u naj -
veu umu moemo ulaziti samo do izvesne take. Ako nastavimo
da se kreemo u istom smeru, svako dalje ulaenje od sredine ume
pretvara se u izlaenje. Kad se stvari razviju preko odreene take,
prelaze u svoju suprotnost.
Osnovni polariteti u kojima se ispoljavaju Jang i Ji n j esu: muko-
-ensko, aktivno-pasivno, inicijativa-odravanje, ekstroverzij a-intro-
verzija, povlaenje- napredovanj e itd. Oigledno nij edan lan ovakvih
dvojstava ne moe postojati bez drugog lana. 64 heksagrama pred-
stavljaju sve mogue odnose, veliine i pojave sa j edne strane u
oveku, sa druge u uni verzumu. Oni nam govore o stanj u kosmikih
snaga i pravcu njihovog dejstva, otkrivajui istovremeno stanje na-
eg duha, kojeg esto nismo svesni. Najvea vrednost Knjige Preo-
braaja je u odlunom pokazivanj u smera u kojem treba da delujemo,
a to je inilac od najvee vanosti, jer stavlja nagl asak na slobodu
oveje volje. Tu odliku ovog izvanrednog psiho-filozofskog sistema
osvetljava praktinim pri merom Edvard Albertson (Edward Albertson:
The Complete I Ching For the Millions", 1969): Kada se oveku
prorie na uobiajeni nain, recimo iz karata, i kad predikcija glasi
da e zaraditi neku sumu novaca u izvesnom poslu, tome oveku ne
ostaje nita drugo nego da eka da se predvianj e dogodi ili, to
54
je ei sluaj, da se ne dogodi. Meutim, u Ji Dingu se oveku nude
razliite mogunosti i kae mu se ta e se dogoditi ako se ponaa
na odreen nain ili ako ne postupi kao to mu je reeno. Na taj
nain, ovek ne pita prosto ta me eka u budunosti ?" ve po prvi
put postavlja prikladnij e pitanj e ta ja mogu da uinim u budu-
nosti?"
Do heksagrama se dolazi na razliite naine. Klasian i ortodoksni
svodi se na strogo propisanu manipulacij u osuenim stablj ikama haj -
duke trave. Ipak, veina savremeni h autoriteta smatra da sasvim
j ednaku vrednost imaju ostali nai ni : bacanje novia ili kockice, ko-
rienje karat a sa Ji Ding simbolima koje se meaju, seku itd.
Metod je nevaan, od znaaja je interpretacij a heksagrama i pri dr-
avanje predloenog ponaanj a u praksi. Ustvari, odgovor pitau ne
dolazi od neke spoljanje sile ili inteligencije, ve iz sopstvenog ne-
svesnog. Ji Ding slui da znanje ve prisutno u nesvesnom osvetli
kroz poruku heksagrama; da slino psihoanalitikom uvidu nesvesne
sadraje uini svesnim. Kao to kae Ki Di (Khioh Dhiegh), rukovo-
dilac Meunarodnog instituta za izuavanje Ji Dinga" u Nju Jorku,
Ako ste smislili pitanje, odgovor je ve u vama. Najbolje reenje za
svaki lini problem lei prikriven u vaem unutarnj em ja", ekajui
da ga otkrijete' ' .
Miljenje K. G. Junga, koji daje tumaenje u skladu sa anali-
tikom psihologijom, dopunjuje gornji stav: Znaenja heksagrama
utisnuta su u kolektivno nesvesno ljudske rase i bacanj em novia
vi prosto akti vi rate mudrost univerzalne nesvesvesti koja je u svima
ljudima pri sutna". L. 8. 14. 23.
JOGA: Jedan od est sistema indijske ortodoksne filozofije. Ter-
min potie od sanskritskog jug", sjediniti se, a oznaava cilj joga-
-sistema, spoj individualnog duha (atman) sa univerzalnim duhom
(Brama). Joga je sistem prakti ne filozofije, disciplina kojom se taj
spoj postie. Po Svamiju Vivekanandi (v. ,,Raja-yoga") joga je stara
oko 4000 godina, meutim prvo sistematsko izlaganje joge dao je
Patandal i u delu Joga aforizmi" oko II. v. pre n. e. Prema Pat an-
daliju joga ima osam progresivnih stupnj eva: 1. Jama moralno
usavravanj e; 2. nijama samokontrol a; 3. asana kontrola teles-
nih poloaja i sticanje snanog zdravlja, koji omoguavaju ka-
sniju dugotraj nu koncentracij u; 4. Pranaj ama kontrola prane (v.)
kroz kontrol u disanja; 5. pratj ahara samoposmatranj e i odeljivanje
ula od ulnih obj ekata; 6. Dharana mental na koncentracij a ili
usredsreenost: misli na j edan sadraj ; 7. Dhij ana meditacija i 8.
samadhi nadsvesno stanje duha, iluminacija odnosno spajanje sa
kosmikim duhom.
55
Postoji vie vrsta joge. Kriterij klasifikacije je sredstvo koje se
primenj uj e za postizanje krajnjeg cilja. Hata-j oga telesnu kontrolu,
raja-joga kontrolu misli, dnana-joga samoanalizu, bhakti-joga emo-
cionalnu energiju ekstatine ljubavi, tantra-j oga kontrolu seksualne
energije, laja-joga buenj e kandal i ni (v.) i karma-j oga ispravnu de-
latnost u svakidanj em ivotu. Detaljnije vidi radove Vivekanande,
Sivanande, Naraj anande, A. Avalona i Ernesta Vuda.
JOGANANDA PARAMHANSA: Jogi koji je 1921. godine doao u
SAD da bi na zapad preneo krija-jogu, ija je sutina meditacija o
sadraju svetih indijskih tekstova. Osnovao je u San Dijegu (Kalifor-
nija) Bratstvo Samo-Realizacije (Self-Realization Fellowship). l ako je
umro 1952. godine, njegovi sledbenici su jo uvek veoma aktivni u
SAD.
JONAS Dr EUGEN: eki lekar-ginekolog, osniva naune medi-
cinske astrologije. Jonasov sistem stavlja nagl asak na predodrei va-
nje pola budueg deteta, kontrol u raanj a bez abortusa i bez hemi j -
skih i mehani ki h sredstava za kontracepciju, leenje sterilnosti i
obezbeivanje zdravog poroda kroz eliminaciju mogunosti raanj a
defektne i ment al no zaostale dece.
Radei u maloj provincijskoj boinici u Ni tri (ehoslovaka), Dr
Jonas je primetio da senzitivne ene ispoljavaju ciklini porast sek-
sualne elje svakih 30 dana. Budui da je bio astrol og-amater povezao
je ovo svoje zapaanje sa drevni m narodni m verovanj em o vezi plod-
nosti sa meseevim promenama. Tragajui nekoliko godina za mogu-
im vezama izmeu astrolokih i medicinskih inilaca, doao je do
prakti ne sheme koja je pri menj ena sa uspehom na Ginekolokoj kli-
nici u Bratislavi. Na osnovu svog sistema postigao je 95% uspeha od-
reujui taan dat um seksualnog odnosa za roditelje koji su eleli
decu i 87% uspeha u odreivanj u detinjeg pola unapred.
Prouavaj ui horoskope 5000 dece sa poroaj nim ili nasleenim
oteenjima, utvrdi o je da su njihove majke roene za vreme punog
meseca, a sama deca zaeta su za vreme ravih pl anet arni h konstela-
cija majki. Na Bratislavskoj klinici navodi se sluaj ene koja je tri
puta raal a mrtvoroenad, a etvrti put rodila je defektno dete u es-
tom mesecu trudnoe. Dr Jonas je, na osnovu svog sistema utvrdio da
postoje samo etiri dana u godini kada ta ena moe zaeti normal no
dete. Sledei njegove instrukcije, koje su kontrolisali ostali ginekolozi,
rodila j e najzad normal no dete.
Poto j e Dr Eugen Jonas podneo Akademiji nauka ehoslovake
statistiki obraene rezultate, vlada ehoslovake osnovala je 1968.
Astra Istraivaki Centar za planiranj e poroda, u Nitri. Od tada Jo-
nasove podatke koristi UNESKO, Insti tut Maks Plank u Hajdelbergu,
Lenj ingradski Institut za Ginekologiju i mnogi drugi. L. 29.
56
JUNG KARL GUSTAV (18751961): Jedan od najveih psihologa
u istoriji, tvorac analitike psihologije", sestre-bliznakinje Frojdove
psihoanalize. U kontekstu ove knjige Jung je znaajan na prvom mestu
zato to je svoje hermetiki obojene uvide i saznanja obznanio, ne oba-
zirui se na reagovanj a ostalih naunika. Nijednu hermeti ku disci-
plinu nije usvojio; veinu glavnih je savesno prouio i propustio kroz
sebe, dajui im sopstveno tumaenj e. Njegovo interesovanj e za her-
metiku ispoljilo se rano. Kao student prostudirao je svu dostupnu li-
t erat uru o spiritizmu i sabrana dela vedskog mistika Svedenborga.
Doktorirao je sa neuobiaj enom tezom: ,,O psihologiji i patologiji tako-
zvanih okultnih fenomena". Dragocene podatke svojih samoanaliza i ana-
litikog rada sa pacij entima Jung je postupno ugraivao u svoj pogled na
svet i svoj psiholoki sistem, koji se menjao i sazrevao istovremeno sa
njim. Vekovna i hiljadugodinja saznanja o ovejoj psihi on je osa-
vremenio novom terminologijom (tako je at man" joga-filozofije kod
Junga" ,,Self"; negativne snage u oveku, kabalistiki ,,klipot" kod
Junga je senka"; stazu psihike evolucije nazvao je procesom indi-
viduacije" itd), prosvetlivi dimnu zavesu alkemijskog simbolizma. Sva
njegova dela doprinose razumevanj u hermetizma, pre svih: Psihologi-
ja i alhemija", Psihologija i religija Istoka i Zapada" i Mysterium
Coniunctionis".
Jung je imao i istinska okultna iskustva. Jedno od najznaajnijih
bilo je pranj enj e njegovih nesvesnih sadraja kroz tehniku tzv. auto-
matskog pisanja. On je, u stanju transa, u toku 3 dana napisao knji-
gu VII Sermones ad Mortuos", profetskim stilom i tonom, koju je
objavio pod pseudonimom Basilides Aleksandrijski. Tek posle Jungo-
ve smrti obznanjeno je ko je autor tog udnog rada. Poruka Sedam
propovedi " je poruka staze individuacije i najvei deo svog dugog
ivota Jung je posvetio bacanj u sve nove svetlosti na svoju proroku
poruku. L. 12, 43.
K
KABALA: Re kabala je starohebrej skog porekla; oznaava us-
menu tradiciju. Izvorno hebrejska, kabala j e vremenom asimilirala mno-
gobrojna uenja naroda Bliskog i Srednj eg istoka, tako da danas
predstavlj a masivan konglomerat prakti ne filozofije i arhai ne dubin-
ske psihologije. Usled toga svaka definicija kabal e predstavlj a u veli-
koj meri uproavanje. Postoje velike razlike izmeu klasine kabale
koju su uobliili jevrejski mistici XII. veka u paniji i dananje, mo-
derne kabale, meu ijim glavnim eksponentima ima malo Jevrej a.
Glavni pisani izvori kabale su Sefer Jeci rah (od 36. veka n.e.) i
Zohar (oko 13. v.).
57
Osnovne postavke kabale j esu: pojave ivota, u svoj svojoj razno-
likosti potiu od nedeljive celine, ije su emanacij e; brojevi i slova
hebrejskog alfabeta su istinski kljuevi do st rukt ure uni verzuma; o-
vek je mi ni j atura kosmosa, ne postoji deo uni verzuma koji nema svoj
odraz u ljudskom biu, tako da je samospoznaja istovremeno metod
saznanja objektivnog sveta.
Po uenju kabale boanstvo ne stvara svetove, ve oni emaniraj u
iz njega u seriji emanacija, u kojoj svaka nova potie od prethodne.
Bog se ne definie, ve se opisuje kao Beskonana Svetlost (Ain Sof Aur).
Deset njegovih emanacij a jesu Sefiroti, ije poloaje i odnose pred-
stavlja shema zvana Drvo ivota. ovek nije pasivan, ve je u sta-
nju da se kree, ulaui svesne napore, uz Drvo ivota i dosegne svoju
nadlj udsku prirodu.
U kabali svako slovo hebrej skog alfabeta ima odreenu numeri -
ku vrednost. Zahvaljujui tome sve rei i fraze mogu se prevesti u
brojeve. Ovakve veze ine osnovu mnogih filozofskih i numerol okih
spekulacija, tako da kabalisti smatraj u da je Stari Zavet niz ifrova-
nih tekstova sa okultnim znaenjem. Najpoznatiji kabalistiki metodi
za prevoenj e i kodiranj e tekstova j esu: Gematrij a (u kojoj se re ili
fraza prevodi u neku drugu koja ima istu broj anu vrednost), Notari -
kon (u kojoj se prve ili poslednje rei j edne fraze kombinuj u u novu
frazu drugojaijeg znaenja) i Temurah (svodi se na anagrame). Po-
red ovih postoje i druge, manj e poznate metode kabalistike numero-
logije. Ovakvi postupci, neobini na prvi pogled, u skladu su sa ve-
rovanjem da spoljanja beskonana raznolikost fenomena univerzuma
krije j edinstvenu shemu, iji su kljuevi Sefiroti i staze Drveta ivo-
ta, hebrej ska slova i brojevi povezani na znalaki nain. Znanj e o nji-
hovim odnosima i upotrebi ini unutarnj u bit kabale. Mental ne ope-
racije ovim sredstvima govore mnogo vie ljudskom nesvesnom nego
svesti, tako da je kabalistiko uenje uticalo na neke poznate psiho-
loge (v. K. G. Jung Psihologija i alhemij a" i D. Bakan: Sigmund
Freud and Jewi sh Mystical Tradition"). L. 7, 22.
KAFKA BRETISLAV: eki vajar, poreklom Jevrej in, u para-
psihologiji poznat kao tvorac metode hipnotikog treninga parapsi hi -
kih sposobnosti. Na periferiji Praga imao je, uz skulplorski atelje pri -
vatnu parapsiholoku laboratorij u, u kojoj je vrio zastrauj ue ekspe-
rimente, nalik na zbivanja u filmovima o Dr. Mabuzeu i srednj evekov-
noj alhemiji. Cilj njegove metode bio je da kod svojih subj ekata raz-
vije maksi mum psihikih moi, primenj uj ui u tom cilju hipnozu do
stepena o kojem se, pre njega, nije ni sanjalo moguim.
elja Rajna (v. Rajn) i veine drugih parapsihologa je da pro-
nau obdarene senzitivce, odnosno ljude sa ve razvij enim psihikim
sposobnostima. Mada je i Kafka koristio donekle takve subj ekte, uglav-
53
nom je delovao u suprotnom smeru najveu energiju uloio je
u pokuaj da od obinih, j ednostavnih ljudi bez ikakvih primetnih
psihikih sposobnosti, metodama dugotraj ne eksperimental ne hipnoze
stvori vidovnj ake i paragnoste. Neke od svojih subj ekata drao je
pod hipnozom 1214 asova svakodnevno, u dugom nizu godina. Neke
je drao pod nepreki dnom hipnozom 10 i vie godina. I najzad, izve-
stan broj ljudi drao je u doivotnoj hipnozi, stvorivi tako za njih
svet nove, hipnotike realnosti.
Svoje subjekte, kojima je razvio sposobnost vidovitosti, koristio
je kao neku vrstu psihikih televizora, preko kojih je dobijao poda-
tke iz naj udalj enj ih krajeva sveta. Tako je prvi u ehoslovakoj sa-
znao za krah Amundsenovog pokuaja da se spusti avi onom na Se-
verni Pol, dva dana pre ostalih. Kafka je, po svemu sudei bio prvi
koji je eksperimentisao sa telepatskom hipnozom na daljinu, znatno pre
Vasiljeva (v.). Ispitivao je uticaj hipnoze na fizioloke funkcije, obnoviv-
i opite za koje se verovalo da su pokopani pre nekoliko stotina godina.
Jednog subj ekta drao je pod hipnozom, zatvorenog u sobi bez ikakve
hrane. S vremena na vreme sugerirao mu je da jede ukusno voe koje
je postojalo samo u pacijentovim halucinacij ama. Sve vreme hipnotisani
se izvrsno oseao. Dr Rejdak, savremeni eki parapsiholog, ukazuj e
na zapanjujui rezul tat dobiven na kraj u eksperimenta. Iako nije
nita jeo u toku 3 nedelje, subj ekt ne samo da nije nimalo izgubio u
teini, ve mu se TELESNA TEINA POVEALA! Objanjenje na
koje je prvi ukazao Kafka, a koje danas razrauj u eki parapsi ho-
lozi, j este ovo: postoje neki finiji, do sada nepoznati oblici energije, ko-
je ovek moe da koristi, pogotovo u stanju transa. Tu energiju moe
da crpi od drugih ljudi, od ivotinja i od biljaka. Kafka je tu tvrdnj u
dokazivao stavljajui svoje iznurene subj ekte da lee neposredno uz
kravu. Posle kratkog vremena oni bi se oporavili.
Po tvrenj u Dr Milana Rizla (v.), ekog parapsihologa koji sada
ivi i radi u SAD, j edan od Kafkinih doivotno hipnotisanih medija raz-
vio je strahovite psihike moi. Bio je u stanj u da snanim usmera-
vanj em psihike energije usmrti pticu ili neko drugo ivo bie. Ovakvi
drastini eksperimenti bacaju vie svetla na izjave oevidaca da ha-
vajski kahuna-magi i vrai primitivnih afrikih pl emena mogu da us-
mrt e oveka na daljinu magijskim sredstvima.
Jedan od nalaza Bretislava Kafke odnosi se na pri rodu njegovih
subj ekata. On je zakljuio da senzitivci imaju tanj u auru od ostalih lju-
di. Zbog toga su prijemiviji na zraenja i ostale spoljanje uticaje,
pored ostalog i na meteoroloke prilike. Na osnovu njegovih eksperi-
menat a sledi da se produenim hipnotikim treningom stanjuje aurini
omota medija i da se ini propustljivijim na uticaje.
59
Po svemu sudei ovi Kafkini nalazi osvetljavaju, pored mnogo e-
ga drugog, uenje i sistem hermetikog treni nga organizacije Zlatna
Zora (v). Naime, u sistemu psihikog treni nga te uvene organizacije
insistira se na j aanj u aure sledbenika. To se postie vizualizacijom
nepropustljive, vrste aure, sjajnog svetlosnog omotaa, kroz vebu
zvanu Srednj i Stub. Jedna od posledica takvog vebanja je smanjenje
senzitivnosti subjekta. Mnogi senzitivci i mediji koji su se podvrgli
ovakvom treningu izgubili su svoje parapsi hi ke sposobnosti, ali su
istovremeno postali daleko aktivnije i stabilnije linosti. Nestankom
paraspihike senzitivnosti nestala je i pasivnost. Na to nam ukazuje i-
njenica da su u Kafkinim eksperi menti ma najbolje rezultate postizali
subjekti koji su bili u stanju apsolutne pasivnosti doivotno hi pno-
tisane osobe. L. 29.
KAIVALIJA: U jogi, termi n koji oznaava konano osloboenje
due od tela odn. materij e.
KALI JUGA: Doba mr aka" u indijskoj ortodoksnoj filozofiji, vre-
menski period u kojem sada ivimo, period moral nog propadanj a i
gubitka ljudskih vrednosti.
KALJOSTRO (17431795): Veliki avanturista, svetski putni k i her-
metista, ije pravo ime je bilo Djuzepe Balzamo. Roen u siromanoj poro-
dici, prvo obrazovanje dobio je u benedi ktanskom manast i ru gde je
izuio tadanj u farmaciju. Po svoj prilici rano je poeo da se bavi al-
hemijom, j er je morao da bei u Mesinu. Tu se upoznao sa magom i
al hemi arem Altotasom, koji ga je j edno vreme obuavao i dao mu
prvu inicijaciju (v). U to vreme prisvojio je titulu grofa Kaljostra,
koja mu je, kako je tvrdio, pri padal a po majinoj liniji. Zajedno sa
svojm uiteljem Altotasom putovao je po egzotinim zemljama, pose-
ujui Severnu Afriku i Aziju. Neko vreme su se zadrali na Malti,
gde su uestvovali u alhemij skim eksperimentima Velikog Majstora
Pinta, voe tamonj e hermeti ke organizacije. Na Malti je Altotas
umro. Kaljostro se vraa u Italiju, eni se i zatim nastavlj a da skita
po evropskim zemljama. Bio je lan mnogih masonskih, mistinih i
hermeti ki h organizacija. U Rimu, gde se konano skrasio, Inkvizicija
ga je osudila na doivotnu tamni cu zbog bavljenja magijom. Uskoro
potom umro je u zatvoru.
KAPA KALF: Isl andska magija, ija je karakteri sti ka pre-
hrianski paganizam.
KAPILA: Osniva samkhj a filozofskog sistema, iji je j edan ogra-
nak joga. O njegovom ivotu nema sigurnih podataka, smat ra se da
je iveo u VII. veku pre n.e.
60
KARMA: poj am poreklom iz hinduizma, koji je prihvaen u her-
metikim uenjima svih delova sveta. a. U naj irem smislu sudbina,
b. Doktrina odgovornosti individue za sve njene aktivnosti: misaone,
verbalne i fizike. Individua se moe osloboditi te odgovornosti samo
moral nim usavravanj em kroz ciklus ponovnog raanj a.
KEJS EDGAR (Edgar Cayce 18771945): Najuveniji iscelitelj i
psihik (medij) dvadesetog stolea. Roen je u provincijskom gradiu
Hopkinsvilu, SAD, u seljakoj porodici. Zavrio je samo osnovnu ko-
lu, a zatim fotografski zanat. U svojoj dvadeset etvrtoj godini izgu-
bio je glas i itavih godinu dana obilazio je lekarske ordinacije, tra-
ei sebi leka. Neki putuj ui hipnotizer uspeo je da mu u hipnotikom
transu vrati sposobnost govora, ali za kratko. Tada je mesni lekar,
koji se amaterski bavio hipnozom, doao na srenu ideju da sugerira
Kejsu pod hipnozom da postavi sam dijagnozu svog oboljenja. Kejs je
uspeo u tome i od lekova koje je sebi prepisao povratio mu se glas.
Zatim su bolesnici iz okoline poeli da dolaze sa mol bama da im mali
fotograf postavi dijagnozu i prepie lekove. Kako pokazuju mnogo-
brojni podaci, Kejs je zaista imao sposobnost da u stanj u transa posta-
vi tanu dijagnozu i prepie recepte, obino od vrlo neuobiajenih sa-
stojaka, koji su izvanredno efikasno delovali i kod mnogih do tada neiz-
leivih bolesnika. Kejs je ubrzo stekao sposobnost da sam izazove
stanje transa po volji i to je inio dva puta dnevno tokom mnogih go-
dina. Oko njega se okupila grupa ljudi, koja je registrovala sve nje-
gove izjave u transu, dijagnoze, recepte i vizije koje su se odnosile na
iezle civilizacije i budue dogaaje.
U SAD postoji organizacija, Udruenj e za istraivanje i prosvet-
ljenje", koje publikuje meseni asopis i proverava njegove vizije, od
kojih su se neke pokazale iznenauj ue tanim. Pored ostalog Kejs je
prorekao da e Atlantida biti otkrivena u Kari bskom moru.
KIRLIJANOV EFEKAT: Pojava koju su jo 1939. godine utvrdili
sovjetski istraivai Semjon i Valentina Kirlijan da u polju visoke elek-
trine frekvencije (oko 200.000 cikla/sec) postaje vidljivo bio-lumini-
scentno energetsko polje ivih bia. esto se govori o Kirlijanovoj
fotografiji" kao o pojavi na koju se u potpunosti svodi Kirlijanov
efekat. Meutim, Kirlijanova fotografija je samo j edan vid tog efekta,
poj ava prenesena na osetljiv film, bez kamere. Kirlijanovi su konstrui-
sali ureaj e kojima se aura ivih bia mogla neposredno posmatrati,
j er fotografija daje statiku sliku, a proces bio-luminiscencije je veoma
promenljiv, to je proces neprekidnog kretanj a, promena boja i struk-
tura. U SSSR poslednjih godina preovlauj e termi n Bioplazmatino
tel o" umesto bioluminiscentnog, mada ni sam pojam bioplazme nije
61
rasien. Izraz aura" je krajnje nepopul aran, j er se smatra nenau-
nim.
1939. godine Kirlijan (Semjon Davidovi) je radio kao el ektrome-
hani ar u crnomorskom gradu Krasnodaru. Bio je specijalista za op-
ravke sloenih bolnikih elektro-uredaj a. Prisustvuj ui j ednom prili-
kom davanj u elektrooka bolesniku u psihijatrijskoj ustanovi, pri me-
tio je siune iskre svetlosti izmeu el ektroda i koe pacijenta. Odlu-
io je da pokua da snimi taj efekat na fotografsku plou. U tom po-
kuaju dobio je teke opekotine po ruci, ali i prvu fotografiju aure
ljudskog tela u vidu svetlog polja oko prstiju, iz kojeg istiu u svim
pravcima svetlosni plamici.
Vie od dvadeset godina Kirlijan je usavravao svoj ureaj , ekspe-
rimentiui o svom troku, nemaj ui druge laboratorij e osim malog
stana u kojem je iveo. Jedi ni pomonik bila mu je supruga Valen-
tina. Uskoro je, kao to je pomenuto, svoje polje visoke frekvencije
kombinovao sa optikim ureaj ima tako da je postalo mogue nepo-
sredno posmatrati aurino polje i njegove promene. ezdesetih godina
poznati sovjetski naunici poeli su da pokazuju sve vee interesova-
nje za Kirlijanov rad, koji je otvorio nepredvi ene horizonte. Ut vr-
eno je da aurino polje razliito izgleda u stanj ima sveine i iscrplje-
nosti ljudskog organizma; u treznom i alkoholisanom stanj u; u stanj u
normal ne svesti i pod dej stvom droga; u stanj u smirenosti i nervne
tenzije; u stanj u zadovoljstva i depresije itd. Fotografija ruke narod-
nog iscelitelja u neakti vnom stanj u pokazuje normal no svetlo polje o-
ko prstij u; kada iscelitelj (v. Kirovtov Aleksej) uloi voljni napor
i usredsredi se na leenje pacijenta, tada se iz njegove aure ka auri
pacijenta usmerava mlaz blistave svetlosti koji lii na zrak lasera.
Takoe su znaaj ne filozofske implikacije Kirlijanovog efekta. Na-
ime, Kirlijan je utvrdio da se oboljenje ivih bia ispoljava u auri dok
jo nikakvi znaci oboljenja ne postoje u fizikom organizmu. Sa prak-
tine strane to je znaaj an doprinos medicini zbog mogunosti rane
dijagnoze oboljenja i preuzi manj a preventivnih mera na vreme. Sa
druge strane namet ao se zaklj uak da su tvrdnj e srednj evekovnih her-
metista o meuproi manj u astralnog i fizikog tela na put u da budu
neosporivo dokazane. Fiziki organizam, ve vekovima tvrde hermeti -
sti, odraava sve promene u naem energetskom telu, u auri, promene
koje prethode fizikim promenama.
Jo neki Kirlijanovi nalazi idu u prilog hermeti ki h uenja. Ne
samo da svetlosnu auru imaj u sva iva bia, ve, to se retko pomi-
nje, auru pokazuju i mrt vi predmeti ". Hermeti zam ne priznaj e podelu
na mrt vu i ivu materi j u. Takav stav usvajaju i ehoslovaki parapsi-
holozi, koji sebe nazivaj u psihotroniarima" (v. psihotronika, Pavlita
Robert). Oko komada metal a, obraenog drveta, gume, plastike, har-
62
tije itd. postoji aurino polje, ali se ono razlikuje od aure ivih bia.
On je u obliku postojanog svetlog nimbusa, manj e j aine nego kod
ivih bia i u nj emu se ne mogu primetiti nikakvi procesi i promene.
Kirlij anov efekat osvetlio je i pojavu tzv. fantomskog uda. U me-
dicini je odavno prouavana pojava da ljudi kojima su izvesni organi
amputi rani , neko vreme po amputacij i imaju oseanje da organi
i dalje postoje, napri mer oseaje bola, svraba, utrnul osti i sl. Medicina
je to tumaila doskora nadraaj em nervnih zavretaka. Kirlijanovi
ureaj i pokazali su da i posle amputacij e organa, na pri mer prsta,
energetski dupl i kat toga prsta, njegov bioplazmaticni model jo uvek
postoji. On postoji due ili krae vreme i postepeno nestaje, kao da
gubi svoju supstancu zraenjem. Tek kad sasvim nestane taj nemat e-
rijalni organ, nestaj u i fantomski oseaji.
ta se moe oekivati u budunosti od Kirlijanove tehnike, sve
dalje usavravane? Mnogo toga! Pitanj e je vremena kada e biti kon-
struisani veliki ureaji, neka vrsta Kirlijanovog rentgena, kojim e se
vriti redovni pregledi ljudskog tela i rano otkrivanj e oboljenja. Ve-
rovatno e karakteri sti ke razliitih oboljenja biti detaljno ispitane
boja, jaina i oblici svetlosnih pranjenja. Bie ut vrena verodostoj -
nost hermeti ki h uenja o astralnoj projekciji (v), ili kako se danas
kae vantel esnom iskustvu" (skraeno OOBE), o svetu astral ne svet-
losti i njegovim energetskim poj avama itd. L. 15, 29.
KILNER VOLTER (Walter Kilner 18471920): Engleski lekar, elek-
troterapeut, koji je intenzivno prouavao auru ljudskog tela. Izumeo
je specijalno sredstvo, po njemu nazvano Kilnerove naoari, pomou
kojih se moe videti ljudska aura. One predstavlj aj u soiva dvostru-
kih staklenih zidova, izmeu kojih se nalazi rastvor dicijanida. U knji-
zi ,,The Human Atmosphere" Kil ner je opisao karakteri sti ke aure u
razliitim duevnim stanjima i metode kojima se, uz pomo njegovih
naoara, moe sagledati. Iako je od njegove smrti prolo vie od pola
veka, Metafizika Istraivaka Grupa (Metaphysical Research Group)
u Aes Kortu, u Engleskoj, jo uvek proizvodi i prodaje Kilnerove
naoare.
KIROVTOV ALEKSEJ: Penzionisani pukovnik Crvene armij e i
takozvani duhovni iscelitelj. U SSSR, gde se za nadri l ekarstvo i prori-
canje sudbine biva ozbiljno sudski gonjen, Ki rovtov ima dozvolu za
rad, tavie zvanini naunici ga podstiu da to ee primenj uj e svo-
ju mo isceljenja. Kirovtov radi u istoj ordinaciji sa svojim sinom,
koji je diplomirani lekar, u Tbilisiju, glavnom gradu Gruzije. Kirovtov
ni kada ne dodiruje pacijente rukama, ve ih kree na izvesnom odsto-
j anj u od tela pacijenata, ali oni saoptavaj u da oseaju strahovito top-
lotno zraenje iz njegovih ruku. Snimlj ena Kirlij anovim aparat om zra-
63
enja iz vrhova njegovih prstiju lie na snaan zrak lasera usmeren ka
auri pacijenta. Te snimke njegovih ruku prikazali su sovjetski para-
psiholozi na Konferenciji Parapsihologa u Moskvi 1968. godine.
KOMENSKI JAN AMOS (15921670): eki, ili tanije moravski
filozof nauni k i pedagog, iji su radovi uli u istoriju pedagogije i de-
je psihologije, bio je poslednji biskup tzv. Bratske zajednice i i staknu-
ti rozenkroj cer (v. rozenkrojceri). Borio se za j edinstven kolski sistem
i oiglednu nastavu. Zbog progona nekatol ika napustio je eku i ve-
liki deo ivota proveo putuj ui Evropom. U Engleskoj je kontakti rao
sa tamonj im i staknuti m rozenkroj cerima. L. 5.
KRAULI ALISTER (18751947): Hermetista, pesnik, svetski put -
nik, alpinista, ahovski maj stor i mag. Po miljenju mnogih, najvei her-
metista dvadesetog veka. Roen je i odgajen u porodici verskih fana-
tika u Engleskoi. Neko vreme studirao je na Kembridu, gde je napo-
re usmerio najvema na pisanje poezije i ismevanje autoriteta. Posle
prvih dodira sa okultnom l i teraturom naputa univerzitet i posveuje
se hermeti zmu. 1898. godine dobio je prvo posveenje u hermetikoj
organizaciji Zlatna Zora i za krat ko vreme postao j edan od naj istak-
nutij ih lanova. Kada su unutranj i sukobi pocepali tu organizaciju na
vie frakcija, Kraul i je krenuo na putovanj e oko sveta. Posetio je
Meksiko, Kinu, Cejlon, Indiju, prouavaj ui usput jogu, budizam, ji ding
i druge hermeti ke discipline. Uzgred je osvojio do tada nepobedeni
himalaj ski vrh ogo Ri. Godine 1904. na svadbenom putovanj u sa
Rouz Keli, sestrom predsedni ka Kralj evske akademij e Deralda Ke-
lija, doiveo je dramati ne okultne fenomene u toku tri dana padao
je u t rans i tehni kom automatskog pisanja (v.) pri mao poruke od
bestelesnog spiritualnog uitelja po imenu Aivas. Te poruke sainja-
vaju najvanije Kraulij evo delo Knjigu zakona", u koj em je obzna-
njen poetak nove ere u evoluciji ljudske svesti. U svakom sluaju
Kraul i je tako verovao, a posle njega mnogi drugi. Knjiga zakona"
obznanila je Zakon teleme ili magijske volje svakog ljudskog bia: Radi
ono to hoe, to je j edini zakon! " Po Kraulij evom miljenju, provienje
je njega odabralo za nosioca kosmikog preobraaj a lj udske svesti i
on se svesrdno posvetio tome zadatku do kraj a ivota. Osnovao je or-
ganizaciju Srebrna zvezda", zatim se 1912. pridruio sekso-magij-
skom bratstvu O. T. O. (v.) i za kratko vreme postao voa svih njenih
ogranaka. 1920. osniva Manasti r teleme na Siciliji, gde je intenzivno
prakti kovana seksualna magij a. To je dovelo do mnogi h napada na
njegovu linost preko t ampe i donelo mu reputaciju najgoreg oveka
na svetu". Prot eran sa Sicilije, proveo je ostatak ivota u nematini,
lutajui po svetu, ali se nije odrekao svog uenja. Danas je njegov
uticaj na nove generacije hermeti sta vei no ikada. L. 6, 10, 16, 19.
61
KRIJA JOGA: Oblik joge koji proiava ljudski duh koncen-
tracijom na boje prisustvo u svemu postojeem. Glavni metod je
meditacija o sadraju svetih indijskih tekstova (v. Jogananda).
KRINA: Inkarnaci j a ili otelovljenje boanstva, opisan detaljno
u Mahabharati .
KRINAMURTI (Krishnamurti Jidu): Hindus kojeg su kao ado-
lescenta voe Teozofskog drutva A. Bezant i C. Lidbiter proglasili
Mesijom, Hristosom naeg veka. Meutim, 1929. godine on se odrekao
nametnute uloge i svog mesijanstva. Od tada putuj e po mnogim zem-
ljama drei predavanj a u kojima izlae svoj pogled na svet, koji je
eklektiki spoj hi ndui zma i osavremenjenog hrianstva.
KROAZE GERARD (Croiset Gerard): Jedan od najpoznatijih sa-
vremenih vidovnjaka, medij i senzitivac, koji je stekao svetsku sla-
vu pomaui policiji u traganj u za nestalim osobama, j er su se podaci
koje je davao pokazali i spravni m u velikom procentu sluajeva. Pro-
fesor Tenev (Tenhaeff) sa Utrehtskog Univerziteta, poznati parapsi -
holog, intenzivno je ispitivao Kroazeove sposobnosti. Radei sa Kroa-
zeom, prvi je pri meni o danas ve uveni test sa stolicom". Kroaze
bi predviao karakteri sti ke ljudi koji e sedeti na odreenim mesti-
ma u salama za odravanj e predavanj a, na koje ljudi slobodno dolaze
i sedaju na mesta po sluajnom izboru. Podaci koje je davao bili su
tano registrovani, a docnije, kada bi se skup odrao, proveravani.
Da bi spreio dogovor i moguu prevaru, Tenev je u poslednjem tre-
nutku menjao raspored ljudi i koristio druge, komplikovanij e oblike
kontrole. Uprkos svega, procenat tanih predvianj a Kroazea je veoma
visok. U Holandiji, Kroaze uiva veliku reputaciju duhovnog isce-
litelja.
EMIL KUE (18571926): Tvorac metode autosugestije, koja je po
njegovom miljenju najbolji postupak za restrukturaci j u sopstvene
linosti i samoizleenje. Pod uticajem Liboa, poznatog prakti ara hi p-
noze, poeo je da prouava hipnotiku sugestiju. Postepeno je doao
do ubeenja da se svaka sugestija u krajnjoj liniji svodi na autosuge-
stiju. Veoma energino je propagirao svoj sistem kao univerzalni lek
za ljudske nevolje i 1910. godine osnovao je Neo-Nansijsku kolu za
obuavanje ljudi u primeni autosugestije. Metod se svodi na dejstvo na
oveje nesvesno upornim ponavlj anj em odreene autosugestije, pri
emu je odluujui inilac imaginacija, a ne volja.
KULAGINA NINA: Medij koja je u uslovima strogo eksperimen-
talnih ispitivanja parapsihologije u SSSR nesumnj ivo demonstriral a
mogunost telekineze, levitacije i vienja bez oiju (kono vienje).
65
KUNDALINI: Boginja hinduistike religije, ije ime znai Zmij -
ska vatra". Po uenju joge kundalini je strahovito koncentrisana psi-
hika energija, locirana u osnovi kimenog stuba, u centru Mul ad-
hara-akra (v. akra). Vidi kundalini-j oga.
KUNDALINI JOGA: Sinonim za lajajogu, najopasniji oblik
joge, iji je cilj da se koncentracij om na nervne centre (akre), kontro-
lom disanja i seksualnom apstinencijom razbudi energija kundalini i dove-
de, u aktivnom stanju, do najvieg centra sahasrar-akre, koji je
lociran u temenu. Tada se postie samadhi (nadsvest) i j edinstvo sa
univerzalnim kosmiki duhom, to je kraj nj i cilj joge. Vidi Art hur Ava-
lon: The Serpent Power".
L
LAJA JOGA: Vidi kundalini-j oga.
LAJBNIC GOTFRID VILHELM (16461716): Veliki nemaki ma-
tematiar i filozof, koji je nastoj ao da izmiri materij alizam i spiritu-
alizam. Najpoznatiji njegov doprinos filozofiji je uenje o monadama,
po kojem se prostorno-vremenski svet stvari i bia sastoji iz monada,
od kojih ne postoje dve apsolutno iste, niti postoje dva ista trenutka
u ivotu j edne monade. Od boga kao najvie monade potiu odnosi
sklada izmeu aktivnosti j edne monade i svih ostalih, pa je svet j edin-
stven, mada ga sainjavaju razliite monade. Lajbnic je u mladosti
neko vreme bio sekretar j edne rozenkroj cerske (v) organizacije i nji-
hova doktrina nesumnj ivo je uticala na njegovo uenje o monada-
ma. L. 5.
LAMIPADA TRADAM: Magijski pseudonim hermeti ste i pesnika
Viktora Nojburga (v. Noj burg Viktor).
LARVA: a. U hermeti zmu, koncentrat misaone i emocionalne ener-
gije, obino negativno usmerene (mrnja, bes, utuenost i dr.). b. Kod
starih Rimljana, duhovi koji izazivaju tugu i epilepsiju.
LEMURIJA: Po neki m hermetistima, koji su na granici naune
fantastike, to je izgubljeni konti nent koji je postojao i propao u kata-
klizmi pre Atlantide. Smat r a se da su crnci ostaci l emurske rase. Vidi
W. W. Atkinson: Vrhovna mudrost".
LEONARD: Demon koji vlada podzemnim duhovima, magijom i
vradbinama.
LEVI ELIFAS (18101875): Pseudonim uvenog francuskog herme-
tiste 19. veka, ije je pravo ime Alphonse Louis Constant. Posle zavr-
66
ene verske kole studi rao je teologiju, ali ju je napustio i posvetio se
politici, ispoljivi j ake leviarske tendencije. Nesumnj ivo je uporedo
prouavao hermeti zam, j er je, prividno iznenada objavio 1865. danas
ve klasian okul tni rad Dogme et Rituel de la haute Magie". Ostali
njegovi znaajni radovi j esu: ,,Histoire de la Magie" i "La Cle des
Grandes Mysteres", koji su i danas pri vrhu liste najitanijih herme-
tikih radova. Odmah po objavljivanju prve knjige, Levi je okupio
oko sebe grupu sledbenika i stupio u kontakt sa engleskim hermet i -
stima. Jedan od vodeih, lord Bulver Liton (v. Liton Bulver) bio mu
je i nti man prij atelj . Elifas Levi je vie no i j edan drugi autor doprineo
tzv. okultnom oivljavanju 19. veka. Radovi mu vrve od nedoreenosti
i sitnih greaka, ali je njegov uticaj na potonje generacije hermeti sta
do danas neprevazien. L. 4, 5.
LEVITACIJA: Sposobnost odizanja fizikih objekata ili sopstvenog
tela uvis, bez fizikog kontakta, iskljuivo psihikom energijom. e-
sto se povezivala sa fakirizmom. Do nedavno smatral a se sasvim ne-
dokazanom, meutim, eksperimenti sovjetskih parapsihologa sa Ku-
laginom (v. Kulagina Nina) nesumnj ivo su dokazali da neki ljudi mo-
gu da odiu fizike objekte naporom volje.
LETARGIJA: U hermetizmu, stanje obamrlosli koje fakiri posti-
u kroz trans, u kojem su ivotne funkcije sasvim usporene.
LIBANOMANTIJA: Proricanj e po dimu tamj ana.
LOBSANG RAMPA: Autor knjige Tree oko" (The Third Eye"),
koja je na Zapadu digla veliku prainu. Autor je tvrdio da je veliki
tibetanski lama, koji je emigrirao na Zapad kada su kineske trupe
ule u Tibet. Posle intenzivnog proveravanj a, novinari su utvrdil i da
se iza tog pseudonima krije Siril Hoskin, Englez, tako da je svaka au-
tentinost njegove knjige i novih koje su sledile, sasvim oborena.
LOING GOM PA: Tibetanski asketizam, ije praktikovanj e
daje sposobnost dugotrajnog tranja u stanj u transa bez oseanja umora
i bez uzimanja hrane i tenosti. Vidi A. David-Neel: Magic and Mystery
in Tibet".
LOMONOSOV MIHIAIL (17111765): Jedan od najveih ruskih na-
unika, akademik, pesnik i pisac. Uinio je vana otkria u fizici i he-
rniji (formulisao je zakon o odravanj u materije, dao naunu teoriju
svetlosti i dr.), napisao je prvu gramat i ku ruskog jezika i osnovao
Moskovski Univerzitet. Bio je izvanredno otvorenog duha, bez ikakvih
predrasuda. Imao je vie puta parapsihika iskustva, naroito vido-
vite vizije. Jedno njegovo iskustvo takve prirode je u SSSR opte po-
znato. Za vreme boravka u Nemakoj usnio je san koji ga je potre-
67
sao svojom realnou. Sanjao je kako je brod njegovog oca, ribara, ba-
en olujom na stene pustog arktikog ostrva, pretrpeo brodolom. Sa-
njao je svog oca u agoniji na hl adnom nenastanj enom ostrvu. Bio je
vrsto uveren u istinitost sna i krenuo je iz Nemake kui, gde je
zbog loih komunikacij a stigao posle dueg vremena. Porodica ga je
obavestila da je oev brod nestao bez traga pre 4 meseca. Lomonosov
je zamolio ri bare iz oevog sela da pretrae pusto ostrvo na Arkti ku
koje im je tano opisao po svom snu i zamolio ih da oca sahrane kako
valja, j er je oseao da ga nee ivog zatei. Ri bari su zaista nali t ra-
gove brodoloma i mrtvo telo oca velikog nauni ka i sahranili ga. L. 29.
LUCIFER: Veliki vl adar tame, satana.
LUCIFERIJANCI: Verska sekta oboavalaca Lucifera, koji ga sma-
traju anelom svetlosti, iji je cilj da oslobodi oveka sluenja Tvorcu.
M
MAGI: a. U staroj Persiji, pripadnici svetenike kaste. b. U sta-
rom Rimu, astrolozi i arobnjaci u dananj em smislu.
MAGIJA: Po j ednoj starijoj definiciji, iroko prihvaenoj u Sred-
njem veku, magija je skup metoda, postupaka i tehni ka iji je cilj da
se utie na zbivanja i ljudska bia. Novija odreenj a magije naglaa-
vaju subj ektivne momente. Tako je po Alisteru Kraul ij u magija spo-
sobnost izazivanja promena u skladu sa sopstvenom voljom", a za D.
Foun, iju definiciju usvaja veina savremeni h hermetista, magija
je sposobnost izaizvanja promena u sopstvenoj svesti".
Magija moe biti: a. evolutivna (dobra, pozitivna ili bela) i invo-
lutivna (zla, negativna ili crna); b. magija po dodiru i homeopatska
odnosno magija po simbolikom kontaktu; c. spekul ativna ili teoret-
ska i operativna ili prakti na magija.
Osnova magije je postul at o vezi izmeu subj ektivnih stanja i
obj ektivnih zbivanja. Smat ra se da postoji sinhronicistiki odnos (v.
sihronicitet) izmeu psihikih stanj a i zbivanja u obj ektivnom svetu. Veza
izmeu ta dva suprotstavl j ena pola je astralni svet ili svet emocional-
nih energija (vidi astral "). Vidi detaljnije F. Bardon: Initiation into
Hermetics", Dr I. Regarde: The Tree of Life A St udy in Magic"
A. Crowley: Magick in Theory and Practi ce" i F. Ki ng: Ritual Ma-
gic in Engl and".
MAGIJSKI KRUG: Krug koji praktiar magije (mag) crta na tlu
kredom ili magijskim maem, ili pak samo vizualizira, ija je svrha zati-
ta maga tokom magijske operacije. Krug predstavlja mi ni j aturni univer-
zum, u ijem centru prakt i ar predstavlj a tvorca. Van kruga crta se tro-
68
ugao u kojem treba da se materijalizuje ili objektivno ispolji prizvana
kosmika inteligencija, po pravilu personificirana. Dr I. Regardie (v.),
psi hoterapeut raj kovske orijentacije i j edan od najveih savremenih
prakti ara magije i kabale smatra da se u trouglu materijalizuju
odcepljeni i do t ada nesvesni delovi psihe praktiara, koji na ovakav
nain mogu biti prepoznati i pripoj eni svesnom ,,ja".
MAGNETIZAM IVOTINJSKI: U hermetizmu, pretpostavlj eno
svojstvo oveka da utie na druge ljude i iva bia preko nervnog
fluida". (V. Mesmer).
MANDALA: Na sanskritskom, krug. Sloen crte krunog oblika
koji simbolizuje univerzum. Koristi se za meditaciju i u magiji. Sree
se u hermetikoj tradiciji svih naroda.
MANDRAGORA (ili mandrak): Biljka zadebljanog ovekolikog ko-
rena, sa veoma velikom pri menom u srednj ovekovnim magijskim
receptima, zbog svog izgleda i snanog afrodizijakog i halucinogenog
dejstva.
MANITU: Veliki Duh ili Tvorac kod severnoamerikih indijanaca,
iji je najei simbol beli orao.
MANTRA: U jogi, mistina zvuna formula, u vidu izvesnih rei
ili fraza kojima se utie na okolinu ili samog prakti ara. Vid joge
izgraen na pretpostavlj enom dejstvu mant ri j e mantra-j oga.
MARGARITOMANIJA: Proroki metod nalaenja krivca po-
mou bisera. U starogrkoj narodnoj tradiciji smatralo se da e biser,
zatvoren u posudu, podskoiti kad se izgovori ime krivca.
MARFI Dr GADNER (Dr Gardner Murphy): Jedan od velikana
amerike i svetske psihologije. Njegova knjiga Istorijski uvod u
savremenu psihologiju", objavljena pre pola veka, smatra se od
mnogih najboljom knjigom iz psihologije koja je ikada napisana. Pre-
vedena je na mnoge jezike, pored ostalih i na srpskohrvatski. Po-
stojano doivljava nova izdanja i jo uvek je standardni udbenik
na amerikim univerzitetima.
Dr Marfi se istakao meu amerikim psiholozima svojom ogro-
mnom erudicijom i otvorenou prema novim problemima i oblastima.
Manj e je poznato da je on istovremeno j edan od najpoznatijih okult-
nih istraivaa u Americi i da je od 1961. godine predsednik Ameri-
kog Drutva za okultna istraivanja (American Society for Psychical
Research"). Marfijeva lina iskustva imala su odluujuu ulogu u
raanj u njegovog interesovanja za okultno. U ml adi m dani ma on je
bio teak bolesnik od kojeg je zvanina medicina digla ruke. Nje-
govo slepilo i miinu atrofiju izleio je Dr Frenk Marlou, lekar-
69
-hermetista, metodama nepriznatim od zvanine medicine vebama
za one miie i dijetom. Ova svoja iskustva Marfi je nazvao nekima
od mnogih prilika u kojima sam naao mal e oaze line realnosti
suprotstavljene monolitnoj sigurnosti potovane i organizovane nauke".
L. 8.
MARTINIZAM: Hermetiko uenje o reintegracij i bia, koje je
zaeo 1754. godine Marti n de Paskal i (Martines de Pasqually). Her-
metiki red koji je on osnovao naziva se Red Odabranih. Njegove
sledbenike esto pogreno identifikuju sa sledbenicima Luisa Kloda
Sen-Martina, zvanog nepoznati filozof i Martinistikim drutvom koje
je osnovao Dr erar Anoz (v. Papus).
MATERIJALIZACIJA: a. U hermetizmu, ostvarenj e ideje; b. u
magiji u uem smislu, prizivanje u vidljivu formu kosmikih inte-
ligencija; c. u spiritizmu, nastaj anj e materi j al ni h tvorevina iz ekto-
plazme medija.
MEDIJ: a. U hermetizmu, posrednik izmeu fizikog sveta i nad-
fizikih, viih" planova egzistencije; b. u spiritizmu, ljudsko bie
velike senzitivnosti, koje slui kao posrednik izmeu drugih ljudi i
duhova"; u eksperimentalnoj parapsihologiji, senzitivna osoba koja
pokazuje parapsiholoke sposobnosti znatno iznad proseka.
Prvi poznati mediji bile su sestre Foks (Margareta i Keti), za koje
je i vezan nastanak spiritizma 1847. u Hajdsvilu, SAD.
Spiritistiki mediji dele se na: 1. Medije inkorporacije, kroz koje
se i nkarni raj u duhovi " za vreme seanse; 2. Medije di rektne eks-
ploracije, koji stupaj u u kontakt sa viim pl anovi ma" uz pomo hi p-
noze ili bez nje; 3. Medije koji su sposobni da produkuj u ektoplazmu
i postignu materijalizaciju.
Svi spiritistiko-medij umski fenomeni mogu se danas psiholoki
objasniti disocijacijom ili rascepom linosti tokom transa i nesvesnim
psihomotornim pokretima bilo medija, bilo uesnika seanse, ako ne
uzmemo u obzir veliki procenat namerni h prevara.
MEKDUGAL VILJEM (McDougal William 18711938): Britanski
psiholog, koji je najvei deo ivota radio u Americi. Napisao je za-
paenu raspravu o socijalnoj psihologiji (1908). Tvorac je takozvane
normike psihologije, koja naglaava svrhovito ponaanj e ili teleo-
logiju. U novijoj psihologiji znaaj an je jer je istakao vanost dina-
mikih sila u oveku i nsti nkata. 1927. godine na uk Univerzitetu,
zajedno sa Dozefom i Lujzom Rajn, u toku sedam godina poku-
avao je da proveri, kroz studij u medijumstva, mogunost nadivlja-
vanja fizike smrti. Ispitivanj e je vreno sa strogom naunou i i
njega se razvila Rajnova kola moderne parapsihologije. L. 8.
70
VOLF MESING (18991971): Najslavniji hermetista, telepata i
vidovnjak Sovjetskog Saveza, ije su parapsihike moi lino prove-
rili Ajntajn, Frojd, Mahatma Gandi i Staljin. Roen je u blizini
Varave u porodici poljskih Jevrej a. U njegovoj autobiografiji mogu
se nai podaci da je ve u estoj godini imao vidovite i veoma drama-
tine vizije, od kojih je gubio svest i koje su ostavile neizbrisiv peat
na itav njegov ivot. Kad mu je bilo 11 godina pobegao je od kue,
uavi u prvi voz bez prebij ene pare. Suurenog ispod sedita pro-
naao ga je kondukt er i zatraio mu kartu. Ve tada primenio je spon-
tano mo fakirske hipnoze (v,), koja mu je oito bila uroena. Pruio
je kondukteru pare stare novine i gledajui ga netremice u oi,
telepatski mu sugerirao da je to vozna karta. Kondukter je prihvatio
novinsku hartiju, po propisu je ponitio i zapitao ga: Poto ima
kartu, zato se krije ispod sedita"? U Berlinu mu nisu cvetale
rue, tako da se j ednom prilikom onesvestio od gladi. Telo mu je
zahvatilo kataleptino stanje, puls i disanje bili su mu neprimetni,
tako da je za malo izbegao da ga ivog sahrane. Bila je srea u ne-
srei da ga je u ivot povratio dr Abel, psihij atar veoma zaintereso-
van za hermetizam. Uvidevi sa kakvim parapsihikim sposobnostima
raspolae Mesing, podvrgao ga je dvogodinjem treni ngu telepatije.
Istovremeno mu je omoguio da nastupa na pozornici kao fakir, tele-
pata i vidovnjak. Zahvaljujui svojim neobinim sposobnostima, Me-
sing je ubrzo stekao veliku reputacij u Putuj ui svetom susreo se sa
mnogim velikanima svoga vremena. U Beu se upoznao sa Albertom
Ajntajnom i Sigmundom Frojdom, koji su proverili njegovu sposob-
nost itanja misli" na veoma komplikovanom zadatku, koji mu je
mental no sugerirao Froj d: Idi u kupatilo i iz ormana uzmi mala
kleta. Vrati se do Alberta Ajntajna i iupaj tri dlake iz njegovih
brkova". Mesing je ovaj zadatak, kao i ostale obavio bez greke. U
Indiji, gde je usput prouavao jogu, sreo se sa Mahatmom Gandijem,
koji je takoe proverio njegove psihike moi. Ali nisu svi poznati
ljudi tog vremena ispoljavali samo divljenje prema njegovim sposob-
nostima telepatije i vidovitosti. Jedan od izuzetaka bio je Hitler, koji
je ucenio njegovu glavu na 200.000 maraka, j er je Mesing 1937. go-
dine, za vreme svoje predstave u prepunom Varavskom pozoritu
prorekao: Ako Hitler krene na Istok, umree"! Sovjetska vlada imala
je i docnije politikih komplikacija zbog njegovih proroanstava. U
vreme dok je bio na snazi Sovj etsko-nemaki pakt o nenapadanj u
(1940), Mesing je prorekao: Sovjetski tenkovi ui e u Berlin". Nje-
gova proroanstva otkrivaju istinski dar precizne vizije i sasvim se
razlikuj u od zakukuljenih, pitijskih izjava kojima se slue lani vi-
dovnjaci. Tako je 1943. u Novosibirskom pozoritu tano prorekao da
e se rat zavriti u maju 1945. godine. Svoju vidovitost tumaio je
sposobnou predoseanja, intuicije, koja je nj emu znaila direktno
71
znanje. Njegova slava bila je tolika da je sam Staljin izrazio elju
da ga vidi i lino proveri njegovu mo ment al ne hipnoze (v. Hipnoza
fakirska). Dao mu je zadatak da iz Narodne banke podigne 100.000
rubalj a na osnovu praznog lista hartij e. Ova fakirska plj aka" uspela
je Mesingu pred svedocima. Blagajnik je paljivo razgledao praznu
hartij u koju mu je Mesing poturio, otvorio je kasu i mirno mu is-
platio 100.000 rubalja. Najvei uspeh postigao je Mesing kada je,
koristei fakirsku hipnozu, uao nepri meen u Stalj inovu kuu naj -
bolje uvano mesto na svetu mental no sugeriraj ui oficirima iz
slube obezbeenja da je zloglasni Berija, ef taj ne policije, koji je
jedini mogao da dolazi kod Staljina nenaj avlj en.
Delovi Mesingove autobiografije, publikovani u najpoznatijim sov-
j etskim listovima poslednjih godina, ukazuj u na niz podataka u koje
je teko poverovati, iako su sasvim sigurno provereni. Priznanj e Me-
singovih sposobnosti od strane politikog vrha u SSSR doprinelo je
proboju parapsihologije koji je usledio ezdesetih godina ovog veka.
L. 29.
MESMER FRANC ANTON (17341815): Osniva mesmerizma, kako
se po nj emu nazivala hipnoza sve do Demsa Breida. Fenomen hi p-
noze tumaio je prvobitno dejstvom kosmikih energija, a zatim delo-
vanj em animalnog magneti zma" koji, po nj emu ima izvor u organizmu.
Mesmer je doao 1788. u Pariz, gde je postigao senzacionalan
uspeh u leenju nekih bolesti, tako da je Lekarsko drutvo Fran-
cuske bilo pri nueno da odredi komisiju za procenu vrednosti njegove
metode. Bio je lan okultnog reda Prosvetlj enih (Iluminati), a sam
je osnovao Drutvo Harmoni j e". "Velikom broj u sledbenika davao
je line instrukcije, obuavajui ih u praktinoj pri meni mesmerizma.
Marija Antoaneta je nameraval a da mu omogui otvaranj e klinike
za pri menu magnetskog leenja", ali je pod pritiskom nalaza pome-
nute komisije i tampe moral a da odustane. Mesmer je umro napu-
ten od svih, ali je sr njegovog uenja, pod drugim imenima, bila
docnije oivljena. L. 5. 40.
METAGNOMIJA: Sinonim za ESP.
METAPSIHIKA: Termi n koji je 1905. predloio Rie, sinonim
parapsihologije.
METAMPSIHOZA: Vidi reinkarnacij a.
METERS MG. S. L. (Samuel Lidei MacGregor Mathers): 18541918).
Jedan od osnivaa hermetikog reda Zlatna Zora i docnije njen voa,
poznati mason, rozenkrojcer, egiptolog i hermetiki pisac. Njegov ma-
gijski moto u Zlatnoj Zori bio je Deo Duce Comite Fero (Sa bogom
kao voom i maem kao drugom"). Preveo je mnoge srednjovekovne
72
magijske rukopise na engleski jezik i konstruisao je mnogobroj ne ri-
tuale. Napisao je, pored ostalog, studiju o kabali Neotkrivena kabal a"
(,,Quabalah Unveiled"). Umro je u Parizu 1918. godine.
METERS MINA (BERGSON): Supruga MekGregora Metersa, se-
stra poznatog filozofa Anri Bergsona. Bila je saradnica svoga su-
pruga u prevoenju, konstituisanj u i izvoenju rituala. Njen magijski
moto u Zlatnoj Zori bio je Vestigia Nulla Retrorsum (Nikada se
neu povui"). Posle smrti svoga supruga, pokuala je da ga nasledi
na elu Zlatne Zore. Taj njen pokuaj doveo je do mnogih sukoba
i zavrio se neuspehom.
MIOMANTIJA: Proricanj e na osnovu glasova mieva i pacova.
MISTERIJE: Tajne religijske ceremonije, dostupne samo odabra-
nim posveenicima, prisutne kod mnogih naroda. Najpoznatije su
misterije Ozirisa i Izide u Egiptu, Eleuzijske i Dionizijske u Grkoj
i Mitre u Rimskom carstvu.
MITOVI: Bajke iz ivota boanskih bia i heroja, koje predstav-
ljaju nesvesne projekcije odreenih ljudskih potreba ili tenji.
MNEMOTEHNIKA: Vetina vetakog pamenj a u koj em se po-
vezuju predmeti sa unapred zapamenom shemom preko asocijacija,
brojevi se pretvaraj u u rei itd.
MOLEJ AK DE (Malay Jacques de): Roen oko 1244. god., her-
metista i veliki majstor reda Vitezova Hramovni ka (Templara). Op-
tuen od francuskog kralja Filipa IV. za bogohuljenje, sodomiju i
crnu magiju, spaljen je, zajedno sa ostalim voama reda, na lomai.
Posle njegove smrti, malobrojni preiveli templari povukli su se
u ilegalnost. 1902. godine nemaki hermetista Teodor Rojs (Theodor
Reuss) obnovio je red pod nazivom Ordo Templi Orientis (ili skra-
eno O.T.O.), iji ogranci danas postoje u Engleskoj, Francuskoj , SAD
i paniji.
N
NADA: U jogi, mistina re OM, simbol Brame.
NADI: Astralne cevice kojima cirkulie vitalna energija, prana.
NAULI: U hata-jogi, centralna izolacija trbunih miia.
NARADA: Veliki svetac indijske mitologije.
NEKROMANTIJA: Oblik crne magije, kojim se prizivaju duhovi
umrl i h da bi se od njih saznala budunost.
73
NESVESNO: Sigmund Frojd, koji je prvi originalnom termi no-
logijom opisao nesvesno u okviru koherentnog psihoanalitikog si-
stema, razlikovao j e tri instance unut ar psihikog aparat a: Nesvesno
(ID), svest (EGO ili JA) i Super-Ego (Nad-ja). Ova poslednja instanca, Su-
per-ego, je sinonim za savest ili moral nu sastavnicu linosti.
Dr Karl Gustav Jung je otiao dalje. U okviru nesvesnog raz-
likovao je slojeve blie svesti i duboke slojeve o kojima se samo
moe slutiti. Gornje slojeve ini lino nesvesno. Naziva se linim j er
se uobliava tokom ivota individue. U taj sloj potiskujemo sve
neprijatno, strahove koje ne priznaj emo i neprij atelj ske tendencije
prema drugim ljudima koje ne moemo da pri hvati mo kao svoje.
Zato je za svaku j edi nku taj sloj razliit. Otud naziv individualno
nesvesno.
Kolektivno nesvesno je mnogo dublji sloj, koji je zajedniki ce-
loj ljudskoj vrsti ili ak celoj organskoj prirodi. Ono sadri mone
psihike snage, koje se ispoljavaju kroz sva lj udska bia, a koje
svest ne moe da pri hvati neposredno. To su arheti pske predstave,
dinamiki naini doivljavanja sveta zajedniki svima ljudima. Oni se
pod maskom simbola ispoljavaju kroz snove, bajke, mitove i vilinske
prie u vidu tipskih nosilaca dogaaja kao to su mudri car, heroj
koji kroz patnj e oslobaa svoj narod, nevino dete koji udom izbe-
gava smrt, strano udovite koje prodire ljude i iji kraj dolazi
tek kad j unak rei tajnu moi udovita i dr.
Frojd nas je upoznao sa neprijateljskom, ruilakom stranom
nesvesnog. Po njemu Id tei zadovoljenju nagona bez obzira na pre-
preke. On je izvor svih ruilakih tendencija ljudskog bia. Pada u oi
Frojdova selekcija fenomena koji ukazuj u na postojanje i delovanje
nesvesnog. On je odabrao samo negativne vidove ispoljavanja: omake
u govoru i ponaanj u, zaboravlj anj e stvari inae dobro poznatih, pre-
terane strahove (fobije), histerije, opsesije, psihosomatska oboljenja
i tome slino.
Jung je individualno nesvesno sagledao ire i potpunij e. Agre-
sivne tenje zaista dolaze iz nesvesnog, ono je uzrok mnogih naih
patnji, ali u nesvesnom istovremeno lee i reenja naih problema.
Priznaj ui t amnu poleinu, Jung j e ukazao i na prednj u, svetlu stranu
medalje nesvesno je izvor inspiracije, iz njega potie sva ljudska
kreativnost, ne samo u vidu neophodne energije, ve i u obliku stva-
-alakih ideja. Iz nesvesnog dolaze reenja mnogiih probl ema koje
je ego nemoan da rei. Takoe problemi koje Ego postavlja i po-
kuava da rei svesnim ment al ni m operacijama, bivaju reavani i na
nesvesnom nivou. Takozvani uvidi" uvek potiu iz nesvesnog i zato
je svesno Ja njima po pravi l u iznenaeno. Kljuni rnomenat u teoriji
relativiteta bio je otkri ven Aj ntaj nu u j ednom snu. Mnogi umetnici
slikari, muziari, knjievnici svoja dela prvo su doiveli u sno-
74
vima, pa ih potom realizovali. ak i neuroze, koje su nesumnjivo
psihiki poremeaji, imaju, po Jungu, svoju vrednost. One ukazuj u
ljudskom biu da sa njegovim ivotnim stilom", sa njegovim na-
inom ivota, neto nije u redu. Da u njegovoj linosti neto treba
menj ati i one ga na nepri j atan nain nagone na takvu promenu.
Po Jungovom uenj u, lino nesvesno je otvoreno na dve strane.
Ono se pretapa u svest i sa njome opti kao to smo rekli omakama,
poremeajima, ali i na pozitivan nain, uvidima i stvaral aki m ide-
j ama. Sa druge strane, individualno nesvesno izrasta iz znatno dubljih
i starij ih slojeva, stari h koliko cela ljudska vrsta ili moda ceo uni -
verzum. Na taj nain, lino nesvesno je neka vrsta spoja, mosta izmeu
svesnog Ja i naj dublj ih psihikih svetova kolektivnog nesvesnog. Ono
kao korpa za otpatke prima agresivne tenje, mrnju i strahove odba-
ene od svesti, ali i di nami ku energiju i praslike koje se iz potmulih
dubina zaboravljenih svetova probijaju ka svetlom krugu svesnog
duha. Individual no nesvesno te sadraje filtrira i prerauj e, dajui
im prihvatlj ivo simbolino ruho i smanjujui im psihiki napon do
nivoa na kojem svest moe da ih prihvati. Kratko reeno, lino ne-
svesno je iva istorija individue, ono sadri sve ono to se j ednom biu
dogodilo, sve to je potisnuto, zaboravljeno i, isto tako, sve to je
zapameno. Kolektivno nesvesno je istorija cele ljudske vrste ili vrsta
koje su prethodile oveku. Teoretski je mogue", kae Jung, otkri-
vati sloj po sloj kolektivnog nesvesnog, sve dok se ne dospe do
psihologije crva ili ak amebe".
Lino nesvesno je steeno. Kolektivno nesvesno je nasleeno i
uroeno.
Naveli smo dobro poznate fenomene koji su Froj da i Junga
naveli da zakljue o postojanju individualnog nesvesnog. A koji su
dokazi postojanja kolektivnog nesvesnog? Odgovor je arhetipi. To
su uroene dinamike praslike, nasleeni naini doivljavanja sveta
i samog sebe, uslovljeni nervnom st rukt urom ljudskog bia. Kako
potiu iz najdubljih slojeva kolektivnog nesvesnog, oni ne mogu biti
ak ni opisani. Ali kako su to dinamike snage koje tee da se ispolje
u svesti, moemo ih prepoznati po njihovim produktima, koji dobijaju
oblije simbolikih tvorevina kao to su bajke i mitovi, ije se teme
ponavlj aj u kod svih naroda. Arhetipi su psihiki dinamiki sistemi
nezavisnog funkcionisanja, koji j edino preko simbola mogu da pro-
dru u svest. Otud Jungovo znalako odreenj e simbola kao psihikih
mai na koje transformiu energiju. Razvoj ljudskog bia ide, po Jungu,
u pravcu shvatanj a poruka arhetipa i njihovog ukl apanj a u celinu
ljudskog bia.
Jedan od najeih arhetipova je dete koje je simbol naeg naj -
dublj eg Jastva, naeg Sopstva koje Jung naziva Selfom, a definie
75
ga kao totalitet linosti. Dete, koje dolazi iz utrobe nesvesnog, oli-
ava najjau, nesavladivu tenju ljudskog Selfa, tenju da se ostvari,
realizuje. L. 12, 13, 14, 43, 44.
NIMFE: Nia enska boanstva u grkoj mitologiji, vile. Ima ih
vie vrsta, prema tome gde ive: napej e, nereide, drijade, oreade i dr
NIRVANA: U hinduizmu i budizmu, nitavilo ili gaenje indi-
vidualne svesti i ivota; apsolutno stanj e svesti u kojem ego i sa njim
sve dileme i problemi iezavaju. Do ovog stanj a dolazi se, po bu-
dizmu, posveenjem celog ivota ideji usavravanj a i gaenja svoga Ja,
gaenjem svih elja i volje za ivotom, j er je ivot kao takav izvor
patnj e. Ni rvana predstavlj a potpunu emancipacij u due od materij e
i rei nkarni ranj a (v. reinkarnacij a). Sinonimi za ni rvanu u ostalim
hermeti ki m sistemima j esu: turija, nirvikalpa samadhi, satori, ilu-
minacija i prosvetljenje.
NOJBURG VIKTOR (18831940): Engleski pesnik, esejista i knj i-
evni kritiar. Bio je lan Kraulij evog hermetikog bratstva Argen-
t i num Astrum, u kojem su njegova magijska imena bila Omnia Vin-
kam (Pobediu Sve") i Lampada Tradam (Predau Baklj u"). Jedno
vreme nerazdvoj an sa Alisterom Kraulij em, od kojeg je pretrpeo
mnoga ponienja kao komponentu svog hermetikog treninga. Bio je
uesnik u sekso-magijskim ritual ima koje je Kraul i izveo u Parizu
(tzv. Pariki radovi") 1914. i docnije u Aliru. Kao knjievni kri-
tiar, Noj brug je otkrio pisca Dilena Tomasa. Njegov ivot opisala
je Din Ful er u knjizi Magijska dilema Viktora Noj burga".
NOSTRADAMUS (15031566): Pravo ime mu je bilo Miel de
Nostr-Dam. Kao dvorski vidovnj ak-prorok bio je miljenik Katari ne
Medici i arla IX. Poznat je po svojim Proroanstvi ma", profetsko-
-poetinom radu, u koj em je dvosmislenim, simbolikim jezikom na-
govestio, po miljenju mnogih, docnije znaajne istorijske dogaaje
Francusku revoluciju, uspon i pad Napoleona i Hi tl era i dr.
NUMEROL.OGIJA: Hermeti ka disciplina koja na osnovu svoenja
imena ljudi na brojeve pokuava da otkrije crte linosti i budunost.
Sa druge strane u magiji se smatra vanim klj uem razumevanj a
istinske prirode uni verzuma. Ideja potie od Pitagore, ali je u pot-
punosti razraena u gematrij i posebnoj disciplini kabale (v.). U
hebrej skom alfabetu svako slovo ima strogo odreenu numeri ku
vrednost. Na taj nai n svaka re, pa prema tome i svako ime, moe
se izraziti j edni m broj em. Ta ideja preneta je sa hebrej skog alfa-
beta na sve ostale evropske. Kako su brojevi simboli odreenih
vrednosti ,onda se i mena povezuju sa tim vrednosti ma i po njima
predvia sudbina individue.
76
NJ
NJUTN ISAK (16421727): Jedan od najgenijalnijih nauni ka u
istoriji nauke, veliki fiziar i matemati ar, ija su otkria temelj
savremene nauke. Uporedo sa svojim naunim interesovanj ima, Nj utn
je intenzivno prouavao okultne nauke. Bio je pod j aki m uticajem
mistika Jakoba Bema i intenzivno je prouavao astrologiju, vidovi-
tost i tzv. kabalistike korespondencije, tj . odnose koji postoje izmeu
fizikih i drutveni h pojava i njihovih simbola. Verovao je u mogu-
nost alhemijske transmutaci j e. Ovakva njegova interesovanj a dovela
su do toga da ga je Lord Kejnes nazvao poslednjim arobnj akom".
Kad su mu kolege u Kraljevskoj Akademiji (Akademija Nauka) pre-
bacili to se on, tako poznati nauni k bavi astrologijom, odgovorio
j e: Nemojte se iuavati. Ja sam to prouavao, vi niste". Svoja
shvatanj a o vidovitosti izloio je u rukopisu Razmiljanja o pro-
roanstvima Danijela i Apokalipsi Sv. Jovana" (Observations on the
Prophecies of Daniel and the Apocalypse of St. John"). L. 5.
O
ODAS: U jogi, psihika energija nastala transformacij om sek-
sualne energije, kroz potpunu seksual nu apstinenciju verbalnu,
misaonu i telesnu.
OD: Termin koji je uveo nemaki hemiar arl fon Raj henbah
za univerzal nu magnetsku silu koja se, po njemu, nalazi u magne-
tizmu, kristalima i ivim biima. Sinonim je ivotinjski magnetizam
Mesmera (v.).
OENOMANTIJA: Proricanj e budunosti po vinu, ili tumaenj em
onog to izgovori ovek pod dejstvom vina ili posmatranj em refleksija
na povrini vina. Poreklom je iz stare Persije.
D'OLIVE FABR (17681825): uveni hermetista, pisac knjiga
Restitucija hebrejskog j ezika" i Katehi zmus kabalistikih pri nci pa"
OKULTIZAM: Sinonim hermetizma, danas naputen usled pejo-
rati vnog pri zvuka koji ga prati.
OMFALOMANTIJA: Proricanj e iz nabora na pupku novoroen-
eta.
OMFALOSEKVI: Pripadnici mistine sekte oboavalaca Adama.
77
OMFALOSKOPIJA: Metod koncentracij e misli, esto prakti kovan
u jogi, budizmu i hrianskom misticizmu, u koj em je pogled usred-
sreen na pupak.
ONEIROMANTIJA: Proricanj e budunosti po snovima, raireno
kod mnogih naroda.
ONOMATOMANTIJA: Proricanj e sudbine iz imena. Najee se
svakome slovu pridaj e odreena broj ana vrednost. Zbir poj edina-
nih vrednosti daje izvestan broj, koji ima unapred odreenu sud-
binsku vrednost.
ONIHOMANTIJA: Proricanj e budunosti po noktima, poreklom
iz Arabije. Obino se prakti kuj e usredsreena fiksacija povrine nok-
tiju premazani h sjajnim lakom.
ORAKULUM: Proroite, mesto na kojem je, u starom veku, obi-
no podizan hr am posveen odreenom boanstvu. U nj emu su sve-
tenici, po pravilu preko medija, primal i poruke od boanstva, t ra-
ili savete, saznavali budunost. Najpoznatija proroita antikog doba
bila su Apolonovo proroite u Delfima i Zevsovo u Dodoni. Odgovori
medija na postavljena pitanj a bili su dvosmisleni, tako da su omogu-
avali raznolika tumaenja.
OFIEL (1902 ): Pseudoni m savremenog amerikog hermeti -
ste Eduarda Pia, iji su objavljeni radovi, poetkom ezdesetih godi-
na, predstavlj ali ,,novi talas hermetihe l i terature". Ofiel iskljuivo
naglaava praksu, prakti nu pri menu hermetikog znanja, tako da su
njegove knjige skup prakti ni h hermeti ki h instrukcij a: ,,Art and
Practice of Astral Proj ection", ,,Art and Practice of Occult", ,,Art and
Practice of Clairvoyance" The Oracle of Fort una" i dr.
O. T. O.: Ordo Templi Orientis, Red Orij entalnog Hr ama ili Red
Orij entalnih Templara, hermeti ko bratstvo koje je, u Nemakoj , 1902.
godine osnovao Teodor Rojs (Thedor Reuss). Glavni metod prakti kovan
od lanova ove organizacije sa ciljem ekspanzije svesti je seksualna
magija. Godine 1922. na elo O. T. O. doao je Alister Krauli, to je
dovelo do unutranj i h sukoba i cepanja organizacije na nekoliko
grupa. Ipak, oko njega je ostala po broju najvea grupa. Danas postoji
vie rivalskih grupa u Engleskoj, Nemakoj, SAD, Svajcarskoj i pa-
niji, iji voi pretenduj u na ekskluzivno pravo da predstavlj aj u O. T. O.
P
PADMASANA: Lotos poloaj ili Budin poloaj, j edan od osnovnih
stavova za meditaciju, u koj em su noge ukrtene.
70
PAKT: U srednj evekovnom hrianskom verovanju, ugovor sa sata-
nom. U zamenu za duu, verovalo se, stiu se izvanredne moi, bogat-
stvo i uspeh u periodu ogranienom najee na 20 godina. Ovaj mo-
tiv obradio je Gete u Faustu".
PANACEJA: U srednj evekovnoj alhemiji, udotvorni lek koji se
dobija pret varanj em Kamena Mudrosti u tenost.
PAPUS (18651916): Pseudoni m francuskog hermetiste, pisca i
Lekara erara Anosa (Gerard Encausse), j ednog od naj istaknutij ih i
najplodnijih hermetista. Diplomirao je medicinu na Sorboni, a zatim
doktorirao sa tezom o filozofskoj anatomiji. Rano se zainteresovao za
hermetika uenja. Inicijaciju (v.) je dobio od Anri Delaea, sledbenika
marti ni zma (v.). Docnije je sam osnovao hermetiku organizaciju Ordre
des Silencieux Inconnus. Umro je u vojnoj slubi 1916. Izvrio je veliki
uticaj na potonje generacije evropskih hermetista a njegova dela su i
danas veoma itana. To su: ,,La Cabbale", Traite El ementai re de Scien-
ce Occulte", ,,Le Tarot de Bohemiens"', Traite Methodique de Sciences
Occultes" i Traite Methodique de Magie Prat i que".
PARACELZUS (14901541): Pravo ime mu je Teophrastus Bom-
bastus fon Hohenheim. Roen je u Ajnzildenu, u vaj carskoj . Veoma
svestran duh, posle zavrenih studija medicine u Bazelu i Ferari i nten-
zivno je prouavao medicinu, hemiju, mehaniku, mineralogiju, astrolo-
giju, astronomiju, alhemiju i okultizam u naj irem smislu rei. Jedno vre-
me je bio profesor na Bazelskom Univerzitetu, ali je zbog svojih teori-
ja brzo doao u sukob sa ostalim uenjacima. Odluujui uticaj izvr-
io je na njega poznati alhemiar opat an de Trithaj m. Kima nje-
govog filozofskog sistema i medicinskog uenja je stara hermeti ka
doktri na da je ljudski ivot nedeljiv od celine univerzuma. Tvrdio je
da se u ljudskom organizmu nalaze svi hemijski elementi koji se na-
laze u prirodi. Glavni hemijski elementi jesu, po uenju Paracelzusa,
so, sumpor i iva koji se u oveku ispoljavaju kroz dejstvo telesnih,
emocionalnih i intelektualnih faktora. Ove elemente u ljudskom orga-
nizmu dovodi u sklad suptilna energija iji je izvor u stomaku. Tu
energiju nazvao j e Arheus. Smatrao j e da svako pomanj kanj e hemi j -
skih elemenata izaziva oboljenje organizma, a pacijente je leio kup-
kama u mineralnoj vodi, da bi povratio hemij sku ravnoteu u telu. Pa-
racelzus je prvi savetovao kliniko posmatranj e bolesnika i uveo je u
medicinu kao lekove opijum, arsenik, soli ive i gvoa. Takoe je ko-
ristio u terapiji magnete i na taj nain bio pretea Mesmerov (v.). Sma-
trao je da se ljudsko bie moe zaeti alhemij skim procesima, bez oca i
maj ke. Takvo bie nazvao je homunkul us (v.). Njegov veoma obiman opus
je u velikoj meri pogreno shvaen od savremeni ka. Tome je umnogome
doprinela njegova buntovna priroda i nekonformizam. Veoma rado se
79
meao sa obinim narodom, uio je od rudara, brijaa i skitnica. Na veliko
negodovanje uenih glava tog vremena pisao je narodni m a ne latin-
skim jezikom veinu svojih dela. L. 40.
PARAPSIHOLOGIJA: Grki prefiks ,,para" na re psihologija" da-
je termi n parapsihologija", koji oznaava deri vat psihologije, granu
koja je prevazilazi i naglaava specijalne psihike sposobnosti kao to
su vidovitost, predoseanj e i predvianj e, psihokineza, telepatija i sli-
ne. Smat ra se da je ovaj termi n prvi upotrebio Maks Desoar (Max De-
soir) 1889.
Podaci, danas ve klasini, koji ine osnovni fond parapsiholokih
znanja, potiu od Drutva za psihika istraivanja u Londonu i, u
mnogo znaajnijoj meri, iz parapsiholoke laboratorij e Djuk Univerzi-
teta u Severnoj Karolini (USA), u kojoj je, poevi od 1927. godine, izvo-
dio broj ne eksperiminte J. B. Raj n (Rhine) sa svojim saradnicima. Spo-
sobnosti koje ispituje parapsihologija najee se definiu kao para-
psihike". Ovakva definicija ima prednosti nad ponekad korienim
termi ni ma nadnormal ne" i paranormal ne", j er ovi drugi impliciraju
mogunost postojanja nenormal nosti kod osoba koje te sposobnosti po-
seduju.
Raj n je blie odredio parapsihike sposobnosti kao sposobnosti koje
omoguavaj u oveku da doe u dodir sa svetom oko sebe bez pomoi
svojih ulnih organa i miia. Ovi naini kontakti ranj a sa svetom imaju
dva vida: pasivni i aktivni. U pasivnom, ovek prima podatke, odnosno
stie znanja ne koristei svoja ula, to se naziva ekstrasenzornom ili
vanul nom percepcijom (skraeno ESP). Aktivni vid parapsihikog od-
nosa sa svetom svodi se na dejstvo ljudskog duha na materij u, za ta
je odgovaraj ui termi n psihokineza (skraeno PK), koja omoguava o-
veku da utie na sredinu, na materij alne objekte, ne koristei miini
aparat.
Valja pomenuti da su parapsiholoka istraivanja novijeg dat uma ot-
vorila znatno ire horizonte parapsihologiji. To su na prvom mestu
istraivanja sovjetskih, ehoslovakih i amerikih psihologa novog
talasa". Iz njihovih radova pomalj aj u se sasvim nesluene oblasti tele-
patske komunikacij e sa ivotinjama i biljkama, uticaj na neivu" ma-
teriju, istraivanja novih oblika energije kao to je psihotronska, pro-
uavanj e astral ne proj ekcij e ili vantelesnog iskustva, svetlosne aure
ili bioplazminog polja oko ivih bia itd.. To su oblasti koje se naj -
bre razvijaju i istovremeno najvie obeavaju.
V a n u l n a p e r c e p c i j a
Rajnova kola parapsihologij e razlikuje, unut ar oblasti vanulne
percepcije, tri glavna fenomena: vidovitost, predvi anj e i telepatiju.
Rajnove definicije vidovitosti i previanja donekle se razlikuj u od
80
odreenja koja se podrazumevaj u u svakodnevnom govoru. Naime, obi-
no se predvianj e smat ra kao oblik vidovitosti, u kome se ,,zna" da e
se neto desiti, ali ono obuhvata i predoseanje, kada se detalji budueg
dogaaja ne mogu navesti, ve u svesti postoji neodreeno oseanje, slut-
nja i sl., Vidovitost se u obinom govoru poistoveuje se vanul nom per-
cepcijom. Rajn, meuti m, definie vidovitost kao ekstrasenzorno opa-
anje sadanjosti, ,,to je svest o stvarima i dogaajima koji sada po-
stoje ili se odigravaj u". Napri mer, to je svest da u sadanj em trenutku
u odreenom mestu umi re nama bliska osoba ili da je u opasnosti ili
da se neki predmet nalazi sakriven na takvom i takvom mestu itd.
Predvianj e, po Rajnovoj preciznoj definiciji, je znanje da e se
neto desiti u budunosti. Sama re pred-vianj e jasno ukazuj e da je to
sagledavanje budui h dogaaja. Predvi anj e je znanje o dogaaj ima
koji e se desiti, a koje se ne moe ostvariti na osnovu postojeih poda-
taka, znanje koje prevazilazi logiku zdravorazumskog zakljuivanja. Na-
primer, kada psihik (ili medij) koji nema ni naj manj u koliinu znanja
o buduem skupu sluajno odabrani h osoba, predvidi karakteri sti ke
osobe koja e sedeti na odreenom seditu: njen fiziki izgled, priblinu
starost, profesiju, hronina oboljenja, dramati ne dogaaje u dotada-
njem ivotu, ponekad njeno ime i prezime ili, ee, samo inicijale itd.
Telepatiju je Raj n definisao kao psihiku sposobnost da se usposta-
vi di rektan mental ni kontakt izmeu dve osobe, bez uobiajenog posredo-
vanja govora, gestova, mimike ili bilo kakvih drugih fizikih signala.
Kod telepatije meusobna udalj enost osoba koje uestvuju u telepat-
skom kontaktu ne igra nikakvu ulogu. Otuda se u obinom govoru kori-
sti kao sinonim izraz ,,prenos misli", koji je nedovoljan, j er se esto
prenose oseanja.
Zajednika karakteri sti ka ove tri kategorije vanulnog opaanja je
ova: znanj e koje one daj u nije besmisleno, ve je svrhovito, a esto je
od velike vanosti za individuu ili drutvenu grupu kojoj ona pripada.
Naprimer, predvianj e da emo se razboleti, da nam je bliska osoba
u smrtnoj opasnosti ili da e nacionalni voa biti ubijen i slino. Van-
ulna iskustva obino se javljaju u okolnostima u kojima je prag sve-
sti znatno snien, kao to su snovi i stanja sanjivosti, velika uzbuenja,
izbijanje duevnih kriza itd.
Jedna od karakteri sti ka ekstrasenzorne percepcije, koja proizilazi iz
prethodne, jeste njihovo spontano javljanje. Izuzetno su retki subjekti
koji po volji mogu da aktiviraj u ESP-sposobnosti, pa i kod njih uspeh
znatno varira od dana do dana. To dovodi istraivae-parapsihologe u
teak poloaj. Svaka kontrola situacije koi ispoljavanje tih sposobno-
sti. Sa druge strane, kada se i vrlo znaaj na iskustva dogode, obino nije
postojala eksperimentalna kontrola situacije, pa je takvo iskustvo za
disciplinu koja pretenduj e na naunu ozbiljnost veoma mala. U uslo-
81
vima eksperimentalne kontrole znaaj na psihika iskustva obino izo-
staju ili su znatno osiromaena, tura, kao dal eki odraz punoe i bogat-
stva spontanog doivljaja.
Iz tih razloga u prvobitnim eksperi menti ma uglavnom se pribega-
valo velikom broju ispitivanja, a o postoj anj u parapsihikih sposobnosti
se zakljuivalo na osnovu prosenih rezul tata koji su prevazilazili vred-
nosti koje se mogu dobiti na osnovu prostog sluaja.
U klasinim eksperimentima tei se to veoj uproenosti situacije,
kako bi kontrola ispitivane sposobnosti bila olakana. Naprimer, u te-
stovima vidovitosti (a i telepatije) korieni su j ednostavni grafiki sim-
boli zvani Zenerove karte. Ima ih 5: zvezda, krug, krst, kvadrat i tal a-
saste linije. U jednoj varij anti eksperi menta pred subj ekta se stavlja
pil sa 25 izmeanih karal a (po 5 od svakog simbola), a on treba da
predvidi koji simbol je na prvoj karti. Njegovo predvianj e se zapie,
karta se okrene i registruj e se koji je simbol bio. Zatim subj ekt pred-
via simbol druge, tree karte itd. do kraj a pila. U svakoj seriji od 25
pogaanja verovatnoa tanog pogotka na osnovu sluaja je 3/5 ili 5
puta. Ako se u velikom broj u serija javi prosean broj tanih pogodaka
iznad 5, napri mer 8 ili 9, tada se predvianj e subj ekta ne moe pripisati
prostom sluaju, ve se pripisuj e delovanju nekog parapsihikog ini-
oca, u ovom sluaju vidovitosti.
U slinom telepatskom eksperi mentu subj ektu koji igra ulogu oda-
iljaa daje se promean i preseen pil. On okree prvu kart u i kon-
centrie se na njen simbol, dok drugi subjekt, prij emnik, obino u su-
sednoj prostoriji pokuava da pogodi koja je to karta. Kad se zavri sa
j ednom kartom, prelazi se na sledeu i tako do kraj a pila. Zatim se,
iz odnosa tanih i netani h pogaanj a rauna statistiki prosek.
U ovim, danas ve prevazi eni m eksperimentima, koje je izvodio
Rajn sa saradnicima, kritiari su ukazali na mogue greke. Neki subj e-
kti u stanj u su da registruj u veoma slabe drai i da se u davanj u odgo-
vora poslue nagovetaj ima koji izmiu panji eksperi mentatora. Na-
primer, kada svetlost. pada iskosa na poleinu ESP-karte, neki subj ekti
su u stanj u da kau o koj em se simbolu radi. Zatim, eksperi mentato-
ri nisu nepogreive maine za registrovanj e rezultata. U dugim serijama
eksperimenata, mogue su greke u registrovanj u podataka. Eksperi -
mentator po pravilu grei u smeru svojih iekivanja. U velikom broju
pogaanja, mogu se pojaviti greke koje znaajno uti u na rezultat.
Period organizovanog izvoenja parapsiholokih eksperi menata po-
eo je na Dj uk Univerzitetu u Severnoj Karolini 1927. godine, kada
je uveni kotski psiholog Mek Dugal doao sa Harvarda. MekDugal,
nauni k irokog duha i velikog znanja, zalagao se veoma energino da
se parapsihiki doivljaji ispituju naunom metodologijom. Na Dj uk Uni-
verzitetu upoznao se sa ml adi m biolozima, branim parom Rajn, koji
82
su mu predloili da nauni m metodama ispitaju pojavu medij umstva. e-
leli su ustvari da kroz taj fenomen pokuaju da utvrde ima li dokaza
za mogunost nadivlj avanj a smrti fizikog tela. MekDugal je prihvatio
predlog i ovom probl emu po prvi put se prilo sa svom naunom stro-
gou. Valja istai da su istraivai, koji su sline probleme ispitivali
a Drutvu za psihika istraivanj a u Londonu, meu kojima je bilo
poznatih naunika, ispoljili u vie navrata veliku linu naivnost i
nedostatak naune kontrole.
1935. godine oni su doli do zakljuka da izuavanje medij umstva
ne moe dati odgovor na postavljeno pitanje. Telepatija je bila oblast
koju su uporedo izuavali. Na izvestan nain ona je bila pri sutna i u
eksperi menti ma sa medijima. Mediji, pretpostavlj a se, uspostavljaju te-
lepatski kontakt sa duhovima". Meutim, nita ih ne spreava da
isti takav kontakt uspostave sa ispitivaima, uesnicima eksperimen-
ta i da iz njihovog nesvesnog izvuku izvesne podatke.
1934. godine parapsiholoka laboratorija Dj uk Univerziteta izdala
je prvi Rajnov rad ,,Extrasensory Perception' ' ) (Vanulna parcepcija").
Predgovor ove skromne monografije napisao je MekDugal. Sadraj
knjige, proaran grafikonima i statistikim tabelama, svodio se na iz-
vetaj o dotadanj im eksperimentima. Jedan pri merak knjige dospeo
je u ruke Val demara Kempferta, koji ju je u ,,Nju Jork Taj msu" vrlo
povoljno prikazao. Za kratko vreme sledili su drugi broj ni prikazi u
nauni m asopisima, tako da se objavljivanje Vanulne percepcij e"
smatra preokretom u t ret manu parapsihologije. Knjiga je, ipak, iza-
zvala i mnoge kritike i kontraverze. U daljem radu primedbe kri ti -
ara postepeno su otklanjane, pri emu je naglasak stavljen na eks-
peri mente sa vidovitou. U telepatskim eksperi menti ma vidovitost je
bila inilac veoma teak za kontrolu. Kad, naprimer, subj ekat-prij em-
nik pogodi na koju kartu se usredsredio odailja", ne moe se tvr-
diti da do rezultata nije doao koristei sposobnost vidovitosti. Zatim
su sledili novi radovi Rajna i njegovih saradni ka. U knjizi ,,Extrasen-
sory Perception After SixtyYears" (Vanulna percepcija posle ezde-
set godina") izloena je sva dotadanj a kri ti ka na parapsiholoka is-
pitivanj a i odgovori na tu kritiku.
Uskoro su istraivaki napori usredsreeni na sposobnost pred-
vianja i psihokinezu, a eksperi mental na kontrola je jo vie pootre-
na. Napri mer, upotreblj avani su mehani ki aparati koji meaju karte i
kockice koriene u eksperimentima, a subj ekt je trebalo da pogodi ishod
koji nij edan od eksperimentatora nije znao, j er je predodreen meha-
nikim ponaanj em maine. Stroga kontrola, doprinosi mnogih novih
istraivaa, publikovanje broj nih individualnih radova i asopisa, for-
mi ranj e novih laboratorija u Americi, Zapadnoj Evropi, a naroito u
socijalistikim zemljama i plodno proimanj e nauka zadugo odeljenih
neproboj nim zidom dovelo je do priznanj a parapsihologije. Zvanian
83
akt usledio je 1969. kada je Ameriko Udruenj e Parapsihologije pri -
mljeno u Ameriko Udruenje Za Unapreenj e Nauke.
Nove oblasti, otvorene naizgled iznenada, sazrevale su desetinama
godina. Jer, kako kae Kripner, j edan od vodeih amerikih istraiva-
a, parapsihologija je ideja ije je vreme dolo". Danas se vre zna-
ajna ispitivanja vanulnog iskustva ivotinja. Pored predvianj a ili
bolje rei instinktivnog predoseanja, neke su u eksperimentima nesum-
njivo ispoljile sposobnost psihokineze (radovi Hel mut a Schmidta i Wal-
tera Levi, Jr-a). Francuski biolozi Duval i Montredon dobili su znaajne
rezultate ispitujui predvianj e kod mieva.
Kao ovi francuski istraivai-biolozi, mnogi drugi radili su u
oblastima koje do nedavno nisu imale vidljivih veza sa parapsiholo-
gijom, ali su se takve veze, preko novih otkria, naglo nametnul e.
Tako je Kliv Bakster, direktor Basterove kole za detekciju lai", koja
se specijalizovala za detektore koriene u policijskim sasluanjima,
otkrio tzv. pri marnu percepcij u" kod organskih materij a biljaka
plodova voa i povra, jaja, uzoraka krvi pa ak i kod ljuspica pokoice.
Osetljivim i nstrumenti ma, koji rade na istim principima kao i de-
tektori lai, utvreno je da ti oblici materij e meusobno komuni -
ciraju, ak i na daljinu. Zatim se javio Sej mon Kirlij an sa svojom
fotografijom aure ili nauno reeno, bioplazmatinog tela (sovjetska
terminologija), odnosno polja st rukt ure oblika (Ing. Enriko Rodrigez
iz Parapsiholokog Insti tuta u Belo Horizonte). Istini za volju Kir-
lijan je sa svojom suprugom Valentinom eksperimentisao 30 godina
pre nego to je pri znat od zvaninih naunih krugova u SSSR.
Davanj em irokog publiciteta parapsiholokim eksperi menti ma i
nalazima u Sovjetskom Savezu imalo je za posledicu j avlj anj e izves-
nog broja osoba sa i zvanredni m medij umskim sposobnostima, koje
su bile voljne da se podvrgnu strogo naunom testiranj u. Pronaeni
su subjekti sposobni za kono vienje (Roza Kuleova), izvanrednu
parapsihku sposobnost, ije ispitivanje daje nadu da e u SSSR
slepi ljudi biti specijalnim treni ngom osposobljeni da vide bez oiju,
celom povrinom svoje koe. Detaljno je testi rana Nina Kulagina,
medij ija je sposobnost levitacije fizikih obj ekata i psihokineze
ovekoveena dokument arni m nauni m filmom i drugi.
ehoslovaki parapsiholozi, u poletu istraivake strasti, osetili
su da su granice parapsihologije, kako ih je odredio Rajn, ve stvar
prolosti, pretesni okvir za sve brojnije legije parapsihikih disci-
plina. U Manifestu psi hotroni ke", itanom na Kongresu parapsihologa
u Moskvi 1968. godine, zaloili su se za usvajanje nove terminolo-
gije i novo odreenje predmet a ove nauke. PS1HOTRONIKA, smatraj u
oni, sadri u sebi sve to je parapsihologija dala u prolosti i to
e ikada moi da ponudi u budunosti. to je najvanije, ona stavlja
84
taku na dualistiko poimanje oveka i svemira, nudei trij adno
shvatanje, koje brie razliku izmeu duha i materij e uvoenj em no-
vog lana trij adne j ednai ne psihotronske energije (v. psihotronika,
Pavlita). Jer iz radova ekih parapsihologa (psihotroniara") nesum-
njivo proishodi mogunost uticaja duha na neivu materij u, tele-
patsko optenje ljudske svesti sa metal ni m st rukt urama dostojno
Kj ubrikove Odiseje u svemiru 2001. godine". Takozvani psihotron-
ski generatori " ehoslovakog parapsihologa Pavlite, koji se u nji-
hovoj kreaciji inspirisao srednj evekovnim magijskim i alhemijskim
tekstovima, pri maj u telepatske poruke ljudskog bia sa tanou koja
prevazilazi sposobnosti naj poznatij ih medija u kratkoj istoriji para-
psihologije; sa tanou koja ni kada u budunosti nee biti prevazi-
ena, j er je apsolutna.
Teko je rei koje e nove oblasti otvoriti parapsihologija u godi-
nama koje dolaze i kakvim e novim otkriima iznenaditi svet. Jedno
je sigurno i najsmelija mata bie stvarni m razvoj em prevazi-
ena. L. 8, 15, 29, 41.
PAROPTlKO VIENJE: Sposobnost vienja bez oiju, koja je
nesumnjivo ut vrena kod nekih ljudi. Sovjetska kola parapsiholo-
gije pripisuje ovu sposobnost postoj anj u ulnih elija vida u koi,
naroito vrhovima prstiju. Joga, fakirizam i neki hermetisti na Za-
padu smatraj u da se akt vienja ostvaruje preko astralnog tela, koje
takoe ima ulne organe. Ti organi su, po njima, kod netreni ranog
oveka u l atentnom stanju.
PASOVI MAGNETSKI: Kretanj e rukama neposredno iznad po-
vrine tela subjekta, kojima se, po tvrenj u mnogih prakti ara hipnoze
izaziva hipnotiko stanje. Vidi hipnozu.
PAVLITA ROBERT: eki tehnolog i parapsiholog, tvorac psi-
hotronskih generatora, ureaj a koji na do sada nepoznat nain aku-
mul iraj u i koriste univerzalnu, ,,psihotronsku" energiju (v. psiho-
tronika). Podaci o Pavlitinom radu su jo uvek, u velikoj meri, drav-
na tajna, j er njegova istraivanja finansira ehoslovaka armija, tako
da su nepoznati principi po kojima rade psihotronski generatori.
Samo delimine, strogo cenzurisane informacije procure s vremena
na vreme do parapsiholokih asopisa. Na Kongresu parapsihologa
u Moskvi 1968. bio je pri kazan dokument arni film o Pavl i ti ni m gene-
ratori ma, ali je mehanizam pretvaranj a te psihotronske energije u
mehani ku i ostale oblike energije za sada nepoznat.
Robert Pavlita je zavrio tehniku kolu. Jo u vreme kolovanja
zainteresovala ga je mogunost uticaja ljudskog duha na neivu ma-
teriju i otkrivanj e novih oblika energije. Interesovao se za okulti-
zam, alhemij u i magiju, pa je dugi niz godina prouavao hermeti ke
85
tekstove. Ne treba zaboraviti da su dugovene eke biblioteke bogata
lovita za ljude kao to je Pavlita, j er verovatno ni u j ednoj zemlji
na svetu ne postoji toliki fond okul tni h i alhemijskih rukopisa. U
periodu vladavine Rudolfa II. Prag j e bio svetski centar alhemije.
I danas postoji u Pragu ulica sa dugim nizom ouvanih alhemijskih
laboratorija. Dr Don Di, poznati engleski alhemiar i astrolog, go-
stovao je na Rudolfovom dvoru, pokuavaj ui nekoliko meseci, za-
j edno sa svojim vidovnj akom Kelijem, da dobije zlato. I mnogi drugi
poznati magiari i alhemiari uivali su Rudolfovo gostoprimstvo.
Po procenama poznatih savremeni h ekih parapsihologa njihove bi-
blioteke poseduju nekoliko stotina hiljada hermeti ki h rukopisa. Mali
deo tog kul turnog blaga prouio je Pavlita. Najuoljiviji rezultat
njegovog prekopavanj a alhemijskih rukopisa su neobini psihotronski
generatori", izum udesan i u veku naih tehnolokih uda.
O nj ima se moe malo odreenog rei. To su figure nepravi l
nih oblika, od bakra, gvoda, mesinga, drveta, ak i plastike. Po-
seaju na umanj ene skul pture engleskog vaj ara Henri Mura. Nemaj u
nikakvog kontakta sa poznatim izvorima energije, ni kakvi h ica, spo-
j eva i prekidaa niti slinih uobiajenih elemenata. Kad se u njih
gleda ili se vre pokreti u njihovoj blizini glavom, rukom, telom ili
oima psihotronski generatori poinju da se kreu. Pokreu se i
kad se na njih usredsredi panja sa eljom da se pokrenu. U emu
je tajna njihovog kretanj a?
Na Moskovskoj konferenciji parapsihologa 1968. godine, eki pa-
rapsiholozi (psihotroniari) objavili su svoj Manifest psihotronike".
U njemu predlau, umesto uobiajenih dualiteta telo-duh, trij adno
shvatanj e oveka i uni verzuma. Trei, posredni element je univerzalna,
sveprisutna, kosmika energija koju nazivaju PS1HOTRONSKOM.
Po njihovom ubeenj u psihotronska energija je samo novi izraz za
univerzal nu energiju, na koj u su skretali panj u oveanstva mislioci
prohuj alih vekova: PRANA u jogi i vedanti, MANA u kahuna magiji,
IVOTINJSKI MAGNETIZAM Dr Mesmera (v), Raj henbahov OD itd.
Po miljenju Dr Zdeneka Rej daka, ekog fiziologa i parapsihologa,
psihotronski generatori su nastavak Raj henbahove ideje odoskopa",
aparata koji je trebalo da akumul i ra od", sveproimaj uu univer-
zalnu energiju.
Po neobinom, ali za sada j edino prihvatlj ivom tvrenj u e-
kih parapsihologa, taj na Pavl itinih psihotronskih generatora je u nji-
hovom OBLIKU. Po njima, izvesni oblici kao takvi imaj u svojstvo
da akumul i raj u psihotronsku energiju i da je koriste u razliite svrhe
(v. piramida). Ti generatori su uvek nepravilnih oblika, neravnih,
duboko izrezbarenih povrina, a are su vrlo esto u obliku zvezde.
Po tumaenj u Pavlite, zvezde olakavaju usredsreivanj e panje. To
objanjenje je nepotpuno, j er neki njegovi generatori koriste energiju
bilo kojeg ivog bia oveka, ivotinje ili biljke, a teko je vero-
vati da biljke ili ivotinje usredsreeno pokuavaju da prenesu svoju
energiju generatoru.
Jedan od naj poznatij ih savremeni h sovjetskih parapsihologa Dr
Genadij Sergejev, koji je elektroencefalogramom ispitivao modane
aktivnosti Pavlite za vreme voljnog pokretanj a generatora, izjavio je
na Konferenciji u Moskvi: Pavlitin rad pokazuje da je mogue pre-
neti energiju sa ivih bia na neivu materi j u".
Generatore koje j e Pavlita konstruisao ispitivala j e dravna nau-
na komisija na Univerzitetu Hradec Kralova, koju su sainjavali
kompetentni fiziari, elektroniari, elektrofiziolozi, radiolozi, mat ema-
tiari i parapsiholozi. Na elu komisije bio je Dr Zdenek Rejdak,
sekretar ehoslovakog koordinacionog komiteta za istraivanje tele-
patije, telegnozije i psihokineze. Rad komisije traj ao je dve godine.
Veoma savesno su eliminisani svi mogui poznati uzroci kretanj a
struj anj e vazduha, t emperat urne promene, statiki elektricitet i td.
Da bi zaustavili kretanj e Pavlitinog metalnog generatora lanovi ko-
misije delovali su na njega monim magnetom. Bez uspeha. Stavljali
ga da visi, okaenog o tanko ue nisu uspeli da ga zaustave.
Potapal i su ga u vodu i stavljali pod providno stakleno zvono, uzimali
ga u ruke, okretali i obrtali psihotronski generator se i dalje okre-
tao pod pogledom ovog savremenog alhemiara. Komisija je bila pri nue-
na da zakljui da rad Pavlitinih generatora predstavlj a vid korienja do
sada nepoznatog oblika energije. Nalaz komisije ubrzao je objavlji-
vanje pomenutog Manifesta psi hotroni ke" na konferenciji u Moskvi.
Ing. Karel Drbal i Dr Zdenek Rej dak piu u lanku O treem
obliku energij e" (Prag 1968.); Ljudska bia i sva iva materij a ispu-
njeni su vrstom energije do skoro nepoznate nauci. Ova bioenergija,
koju mi nazivamo psihotronskom, izgleda da stoji iza psihokineze;
ona je verovatno osnova ralj arstva; verovatno e se pokazati da
igra ulogu u svima psihikim zbivanjima. Psihotronski generatori iz-
vlae ovu bioenergiju iz oveka, akumul i raj u je i koriste je. Kad
su j ednom napunj eni energijom, generatori mogu initi iste stvari
kao i mediji". Naime, valja pomenuti da se svojstva Pavl itinih gene-
rat ora ne svode samo na sposobnost da se pokreu koristei aku-
mul i ranu energiju. To j e tek poetak prie. Nastavak j e jo uzbud-
ljiviji, a kraj se ne moe nazreti ni uz najvei napor mate. Pavlita
je konstruisao razliite psihotronske generatore sa razliitim cilje-
vima". Neki magnetski privlae obj ekte na koje magnetizam inae
ne deluje. Ako se takav generator ispuni energijom, on privlai ne-
magneti an materij al drvo, plastiku, tekstil, harti j u i dr. To ini
i pod vodom, koja spreava delovanje statikog elektriciteta.
87
Energiju koju akumul iraj u iz okoline psihotronski akumul atori
dalje zrae, esto sa nepredvidljivim posledicama. U j ednom eks-
perimentu, boca ispunjena zagaenom tenou (otpadne vode tekstil-
ne fabrike) bila je u toku 12 asova izloena psihotronskom zrae-
nju Pavlitinog generatora. Posle tog perioda, voda je bila SASVIM
ISTA! Otpadne materij e sakupile su se u vidu sitnih kristala na
dnu boce. Hemijska analiza te vode utvrdi l a je da je dolo, na neob-
janjiv nain, do promene u molekularnoj st rukt uri vode znatno se
poveala razdaljina izmeu dva atoma vodonika.
Pavlita je konstruisao i tzv. ,,ESP-psihotronski generator", ure-
aj pomou kojeg prosean laik moe da ostvari telepatski kontakt sa
neivom materij om". U eksperimentima ovek slui kao odailja,
a ulogu primaoca telepatskih poruka igra generator, metalna masa
uobliena na nain poznat samo Pavliti. Ispred oveka, odailjaa",
stavlja se j edna po j edna Zenerova karta (v. Zenerove karte, parapsi -
hologija). U drugoj prostoriji, manj e ili vie udaljenoj, j er za psiho-
tronski generator udaljenost ne igra ni kakvu ulogu, kruno su pore-
dane sve Zenerove karte, znai isti grafiki simboli. Ovaj generator ima
pokretan iljati vrh koji se lako usmerava u razliitim pravcima. Kad
se ovek-odailja koncentrie na j edan simbol, na odreenu Zenero-
vu kartu, psihotronski ESP-generator se lagano pokrene i iljati vrh
pokae istu takvu kartu. Od 25 pokuaja 25 pogodaka.
Ako se umesto Zenerovih karat a ispred oveka stave predmeti kao
to su depni no, asovnik, olovka, maramica, klju, plodovi (voe
i povre) i isti takvi predmeti pred generator, ovaj e u novom ekspe-
ri mentu pokazati da je superiornij i od bilo kojeg do sada poznatog
medija-telepate, j er je nepogreiv! Koji god predmet odabere ovek,
generator ga odmah identifikuje. Ma koliko se puta ponavljao ekspe-
riment, rezul tat je uvek isti tanost pogaanja je 100%.
Psihotronski generatori pokato iznenade, svojim nepredvidlj ivim de-
lovanjem i svoga oca, Pavlitu. Neki od njih, videli smo, svojim zrae-
njem preiavaju otpadne vode. Ponekad, meutim, tetno deluju. Pa-
vlita kae da je njegova ki Jana imala, kao dete, navi ku da bez njego-
vog znanj a ulazi u prostorij u gde je drao svoje dragocene generatore i
da se, privuena njihovim neobinim oblicima, sa nj ima igra. Naravno
bez oevog znanja. Pavl i ta je to otkrio tek kad su joj se prsti ruku
paralizovali. Kada je ista osoba ve kao odrasla devoj ka i oev asistent
u eksperimentima, izloila glavu psihotronskom zraenju, dobila je vrto-
glavicu i za kratko izgubila oseaj ravnotee.
O mnogim drugim dej stvima ovih neobjanjivih ureaj a Pavl i ta i
ehoslovaki psihotroniari ne govore, jer, rekli smo, ispitivanja finan-
sira Armija.
88
Pri izlaganju ovih turi h podataka o psihotronskim generatorima,
misao se moda nehotice usmerava preko Atlantika, ka j ednom drugom
samosvojnom misliocu pokoj nom Vilhelmu Raj ku (v), koji je ispo-
ljio, ne manj e od Pavlite, upornost i naunu strast u traganj u za isti-
nom, ali nije imao toliko sree. Branei istrajno svoje ideje, zavrio je
u zatvoru, j er je, po miljenju amerikog suda, varao ljude, prodajui
orgonske akumul at ore". Rajk je, pak, tvrdio da oni lee ljude svojim
orgonskim" zraenjem. Bio je ubeen da je otkrio novi oblik uni ver-
zalne energije orgonsku energiju, koju je, po njegovom miljenju, mo-
gue dobiti i iz tzv. mrtve materij e, napri mer sterilisanog uglja ili mor-
skog peska. Dokazivao je, takoe, da se ta energija moe izvui iz at mo-
sfere i koncentrisati pomou njegovog akumul atora orgonske energi-
je", koji se moe koristiti u terapiji svih oblika telesnih i duevnih obo-
ljenja. Ureaj i su podseali na kabine vieslojnih zidova, u kojima su
se naizmenino redali slojevi kovina i drveta. Bolesnik bi u njima
provodio odreeno vreme izloen zraenj u akumul i rane orgonske ener-
gije. Amerikoj Komisiji za hranu i lekove pali su u oi Rajkovi aku-
mulatori i, po krat kom postupku, proglaeni su komercij alnom obma-
nom, j er orgonska energija ne postoji". Ovakav zaklj uak Komisije
verovatno je ubrzala injenica to je Rajk bio ubeeni komunista. Bi-
lo kako bilo, umro je 1957. u zatvoru, proglaen za varalicu.
Danas njegovi brojni sledbenici uporno zahtevaj u da se Raj k re-
habilituje, a interesovanje za njegove radove rapi dno raste.
Na kraj u ovog izlaganja ostaje nam da ukaemo na jo j ednu mo-
guu vezu. Rekli smo na poetku ove jedinice da je osnovno znanje
za konstrukcij u svojih generatora Pavl ita crpeo iz srednj evekovnih her-
metikih rukopisa. eki psihotroniari ne ele da otkrij u o kojoj se
uoj oblasti hermeti ke radi. Bez namere da tvrdimo bilo ta odreeno,
smat ramo da vredi ukazati na slinost Pavlitinih tvorevina sa tzv. tali-
smanskom magijom. Osnova te vrste magije identina je sa psi hotroni -
kom tvrdi se da izvesne forme, kao takve, izvesni oblici, imaj u svoj-
stvo da privlae, akumul i raj u, a zatim zrae kosmiku energiju. U tali-
smanskoj magiji se istie da talismani aktivno deluj u u odreenom pra-
vcu, koji zavisi od njihove konstrukcij e. Odreeni, vrlo neobini oblici
se crtaj u ili urezuju na povrini talismana, a koriste se sasvim odreeni
materijali, za koje se tvrdi a akumul i raj u energiju, kao to su perga-
ment i plemeniti metali, mada se nekad koristi obina hartij a. Da bi
tal i sman bio efikasan, najvanije je tano preneti peat" kosmike in-
teligencije, odnosno formu koja odgovara izvesnom vidu kosmike e-
nergije. Tih peata ili magijskih formi ima mnogo i redovno se sreu
u srednj evekovnim alhemijskim i magij skim tekstovima. Slinost Pav-
litine psihotronike i talismanske magije nije samo u polaznoj osnovi i
principima, ve se ona namee i u mnogi m detalj ima. Autor ove krat ke
89
enciklopedije imao je priliku da vidi fotografije nekoliko psihotron-
skih generatora; njihove izrezbarene povrine nametlj ivo lie na izve-
sne talismane, na ,,peate kosmikih snaga' ' . Pomenul i smo da se na psi-
hotronskim generatorima po pravilu sreu, pored ostalog, zvezdasti ob-
lici petokrake, estokrake i sedmokrake zvezde. A iste takve zve-
zde esto se javljaju na talismanima. Postoji, ipak, j edna znaaj na raz-
lika: talismani su dvodimenzionalni crtei (ukoliko nisu prirodni objek-
ti, kao to je zeja apa i slino), a psihotronski generatori trodimenzio-
nal na TELA. Govorei hermeti kom terminologijom, psihotronski gene-
ratori su trodimenzionalni talismani. L. 29, 34, 37.
PENTAGRAM: Zvezda sa pet krakova, pitagorejski simbol znanja,
dobra i duhovne evolucije. Ima veoma iroku pri menu u magijskim ri tu-
alima. Zlatni pent agram esto se nosi kao amulet. U izvrnutom poloa-
ju (dva kraka gore, tri dole) predstavlj a simbol involucije i crne ma-
gije (v. magija).
PINGALA: U jogi, j edan od tri najvea astral na nerva, koji se
prua du kimene modine, njenom desnom stranom. Druga dva su Ida
(ide levom stranom i suumna (sredinom kime).
PIRAMIDA KEOPSOVA: Od vaj kadanj ih vremena ukazuj e se, u
hermetikoj literaturi, na udesnu Keopsovu pi rami du kao na pri kri -
veni klju do celokupnog okultnog znanja Starog Egipta. U elementima
ove graevine naziru se znanj a geografska, astronomska i arhitektonska
koja se veoma teko mogu uglobili u nau predstavu o civilizaciji staroj
hilj adama godina, koja nije znala za toak. Odnosi meu elementima pi-
rami de (visina, osnovica, strane i dr.) daju podatke o preni ku i obimu
zemlje, njenoj zapremini, udaljenosti zemlje od sunca i meseca i dr.
izraunate sa kompj uterskom tanou, kojom bi se i savremeni elek-
troniari mogli ponositi.
Ali, van ovih podataka o kojima na prvom mestu treba da se po-
zabavi egzaktna nauka, hermeti ka literatura ukazivala j e na simboli-
ku vrednost piramida, na njihov dublji, hermetiki smisao. Neki her-
metisti smatraj u da je pi rami da uopte, a posebno Keopsova, simbol
hermetikog znanja sadranog u Tarotu (v), simbol evolucije ljudskog,
bia. Velike slinosti nesumnj i vo postoje. Naprimer, osnovni simbol Ta-
rota je kvadrat sa upi sani m trouglom i takom u centru. A taj simbol
dobijamo ako u osnovicu pi rami de spustimo bilo koji od trouglova koji
ine nj ene zidove i taku koj om se zavrava vrh pi rami de. Mada postoje
znaaj ne individualne razlike meu priznatim autori teti ma hermeti ke u
tumaenj u pi rami de kao simbola kosmike evolucije, proces mei ti ra-
nja tee uglavnom ovako. Osnova ljudskog bia je njegovo telo i mat e-
r i j al ni svet u kojem ivi. Njihov simbol je etvorougao
:
(kvadrat), koji
je osnova piramide. Zidove piramide, usmerene ka vrhu, ine troug-
lovi. A trougao je simbol psihikih procesa kojima ljudsko bie mora da
90
ovlada tokom evolucije svesti, da bi postiglo njen cilj stanje nad-
svesti. Ti procesi, koje simbolie trougao, jesu reenje osnovnog prob-
lema ovekovog, dualiteta telo-duh. Dvojstvo telo duh, ta osnovna ove-
kova rascepljenost je, po uenj u hermetike filozofije, uzrok sveg zla i
izvor svih ljudskih problema. Kada ga u potpunosti preovlada, ovek
dostie cilj svog bitisanja, stanje nadsvesti. Taj proces naziva se (neu-
tralizacij om osnovnog dvojstva i simboliki se prikazuje t r ougl om.
Taka govori sama za sebe. Ona nema dimenzija, ona je osnovni
elemenat i simbol novih, viih svetova u kojima ne postoje prostor, vre-
me i ostale dimenzije bez kojih svest na svojim niim nivoima ne moe
da funkcionie. Meuti m taka ima dvojnu prirodu. Ona pripada i na-
em svetu materij alne realnosti, j er se, budui da je vrh pi rami de, njom
zavrava materij alni svet. Ona je istovremeno elemenat naeg sveta i
kao to je reeno poetak bezdimenzionalnih svetova vie svesti.
udna svojstva piramide dovela su do otvaranj a novih vidika u
oblasti praktinog eksperimentisanj a. eki parapsiholozi ili psihotro-
niari kako sebe nazivaju, zastupaj u shvatanj e da sami oblici kao takvi,
da forme kao takve, stvaraj u energiju ili akumul i raj u slobodnu kosmi-
ku energiju. Na tome principu rade psihotronski generatori Roberta
Pavl ite (v. Pavlita). Budui upoznat bar donekle sa Pavlitinim gene-
ratorima, inenjeru Karel u Drbalu (v. Drbal) privukao je panju eks-
peri ment francuskog parapsihologa Bovisa. Ovaj je primetio, poseu-
j ui kao turist Keopsovu piramidu, u njenoj unutranj osti vie mumi -
ficiranih leeva maaka i drugih sitnih ivotinja, koje su zalutale u
unutranj ost piramide i tu uginule. Uprkos velike vlanosti vazduha i
visoke temperature, leevi se nisu raspadali, ve su se sasuili, podse-
ajui na mumij e faraona. Bovisu je pala na pamet ideja da je tajna
hiljadlugodinje trajnosti faraonskih mumija, u pi rami dal nom obliku nji-
hovih grobnica. Primetio je takoe da je piramida pri izgradnji orijenti-
sana du ose sever-jug sa neverovatnom preciznou. Da bi proverio
svoju pretpostavku, Bovis je napravio model Keopsove piramide, sa stra-
nom osnovice neto manj om od j ednog metra i unut ar nje stavio mrtvu
maku. Ona se nije raspala kao to bi se oekivalo od organske materi -
je, ve se mumificirala. Bovis je nastavio eksperimente sa drugi m lako-
-pokvarlj ivim materi j ama i doao do zakljuka daj OBLIK piramide
ima znaaj an uticaj na spreavanje raspadanj a organskih materij a ko-
je su u njoj.
Ing. Karel Drbal poao je u svom razmiljanju dalje. Zapitao se
da li oblik piramide ima dejstvo na neorganske materije, na metale.
Dalji tok eksperimentisanj a odluilo je njegovo seanje na poj avu otu-
pljenja otrice ileta meseevom svetlou. Taj davno poznati fenomen
opisan je u mnogim okultnim prirunicima (pominje ga i na predratni
pisac okultistike literature Pet ar B. Petrovi). Ako se otar ilet okre-
91
ne seivom prema punom mesecu i ostavi u tom poloaju preko noi,
uj utro e biti tup i neupotrebljiv. Drbal je pretpostavio da e oblik
i orijentacioni poloaj piramide takoe uticati na otrinu ileta, j er
on zastupa gledite, zajedno sa veinom ekih parapsihologa, da do
sada nepoznat oblik energije, psihotronska energija, moe biti usred-
sreen i akumul i ran u pi rami dal nom obliku kao takvom. Upotrebljen
i istupljen ilet stavio je ispod kartonske piramide koja je bila umanj eni
model Keopsove, i na isti nain orij entisana u odnosu na osu sever-jug.
Kada je ilet proveo vreme izmeu dva brij anj a ispod piramide, bio
je iznova otar. Sa neki m iletima Drbal je uspeo da se obrije od
50200 puta. Docnije je utvreno da se najbolji rezultati postiu obinim
iletima; na ilete ija su seiva presvuena platinom, tipa super sil-
ver" dejstvo je slabije. Drbal je te eksperi mente izveo pedesetih godi-
na kada je u ehoslovakoj vladala velika oskudica uvoznih ileta, tako
da su uskoro Drbalovi prijatelji poeli da prave male kartonske pira-
mide i da u nj ima otre svoje ilete. Svoj pronal azak Drbal je prijavio
Pat ent nom zavodu ehoslovake 1959. on je u nj emu zaveden pod
nazivom Keopsov pi rami dal ni otra ileta". Nedugo potom prakti ni
esi poeli su da fabriki proizvode kartonske pi rami dal ne otrae i da
ih prodaj u po robnim kuama.
Iako ne zna tano o kakvoj se, ovde angaovanoj, energiji radi, pa
je zajedno sa svojim kolegama naziva psihotronskom, Ing. Drbal sma-
tra da je nesumnj ivo postojanje odreenog odnosa izmeu oblika pira-
mide i fizikih, hemij skih i biolokih procesa koji se u njoj odigravaju.
On dalje veruje da pi rami dal ni ili kupasti oblik seira (odn. kapa) maga
i vetica, koji se sree na srednjevekovnim gravi rama i drugde, nije
sluajnost, ve odraz iskustvenog znanja da odreeni oblici olakaju
koncentracij u i upotrebu psihike energije.
Polazei od Bovisovih i Drbalovih eksperimenata, parapsiholog an
Marsijal je istrajno eksperimentisao sa kartonski m pi rami dama veih
dimenzija i lako pokvarlj ivim organskim materi j ama kao to su jaja
bez ljuske, riba, meso i mozak. Dehidracija, na koju se u najveoj meri
svodi mumificiranje, pela se do 66% pod kartonskom pi rami dom. Sve
vreme dok su navedene materi j e drane pod piramidom, a mozak je
tu dran 49 dana, nije pri meen ni najmanji znak raspadanj a.
Drbal, zajedno sa ostalim ekim parapsiholozima, smat ra da smo
na pragu nove ere u arhi t ekt uri ; da e uskoro bolnice, oporavilita, ak
moda i zgrade za svakodnevno stanovanje dobiti nove forme meu
kojima e domi nantno mesto imati piramida, ija su neobina svojstva
Egipani poznavali pre 4000 godina. L. 29.
92
Shema kartonske piramide i njene dimenzije po knjizi S. Ostrander
i L. Schroeder ,,Psychic Discoveries Behind the Iron Curt ai n" 1970.
Visina (cm): 5 10 50 100
Osnovica (cm): 7,85 15,70 78,54 157,08
Strani ca (cm): 7,47 14,94 74,73 149,46
PIROMANTIJA: Proricanj e po nai nu gorenja vatre, naroito pri
sagorevanj u rtvovanih ivotinja.
PITAGORA (569470 pre n.e.): Grki filozof, matemati ar i mistik.
Rodio se na ostrvu Samosu. Poto je proputovao veliki broj zemalja, smi-
rio se konano u Krotonu, Italija, gde je osnovao Pitagorejski savez"
koji se bavio politikom, naunom i mistinom delatnou. Kosmos i ljud-
sko bie tumaio je odnosom brojeva koji, po njemu, izraavaju venu
i nepromenj ivu sutinu svih stvari. Uio je reinkarnacij u, odnosno se-
ljenje dua i ponovno raanj e, po svoj prilici sasvim nezavisno od isto-
vetnog uenja koje je cvetalo na Dalekom Istoku u to vreme. Pitagori se
pripisuj e uenje da se kosmos sastoji iz sedam sfera, to su u 19. veku
prihvatili teozofi (v. teozofija) u neto modifikovanom vidu. ta je od ue-
nja koje se pripisuje Pitagori zaista njegovo teko je rei, j er po Ari-
93
stotelu, mnogi Pitagorini uenici su docnije za sopstvene teorije tvrdili
da su primlj ene iz Pitagorinih usta.
PITIJA: Svetenica boga Apolona u njegovom hramu u Delfima. Po
legendi, Apolon je ubio zmiju Pitona i zamenio ga proroicom Pitijom.
Pitija je u poetku davala proroanstva samo j ednom godinje, a zatim
svakog sedmog u mesecu. Proricala je u stanj u transa, izazvanog udi -
sanjem omamljivih isparenja i vakanj em lovorovog lia (koje sadri
cijanovodoninu kiselinu). Vidi Orakul um.
PODOMANTIJA: Proricanj e po obliku i crt ama stopala.
POLARI: Pripadnici mistine sekte, osnovane 1908. u Rimu, koji
smatraj u sebe iskljuivim i j edinim pravi m sledbenicima simbola ru-
inog krsta. Veruju u vaskrsenj e svog mesij e" grofa Sen-ermena i
tvrde da pri maj u instrukcij e od vanzemaljskih voa telepatskim putem.
POLIPSIHIZAM: Verovanje da je univerzalni kosmiki duh zajed-
niki svim ivim biima.
PRADIPIKA: Jedan od naj autoritativnij ih tekstova o hata-j ogi i-
j i j e autor Svatma Rama.
PRANA: U irem smislu, univerzalna kosmika energija. Svi ob-
lici energije (magnetizam, elektricitet itd.) su razliiti vidovi ispolja-
vanj a prane. U uem smislu, prana je vitalna energija ljudskog organi-
zma. Poj am potie iz joge, ali je u zapadnom hermeti zmu iroko pri -
hvaen.
PRANAJAMA: Kontrola vitalne psihike energije, koja se postie
razliitim vebama disanja, u kojima je vremenski odnos traj anj a udi-
sanja (puraka), izdisanja (reaka) i zadravanja daha (kumbhaka) tano
odreen. Pranaj ama j e etvrti stepen rada-joge.
PRANAVA: U jogi i vedanti, sveta re Om ili Aum (v. mantra).
PRATJAHARA: Peti stepen rada-joge, koji se sastoji u produblj e-
nom samoposmatranj u. Posledica pratj ahare je odeljivanje ula od ul-
nih objekata. Ona je nuan pri premni stadij za koncentracij u ili dha-
ranu.
PREMONICIJA: Predoseanj e, oseanje da e se neto desiti bez
logikih razloga koji bi ga potkrepili.
PRITIVI: U orij entalnom hermetizmu, elemenat zemlje ije su ka-
rakteri sti ke nepokretnost, opipljivost i vrstina.
PROFET: Prorok, ovek koji, kako se veruje u mnogi m narodima,
inspirisan Provienj em predvi a budunost ljudskog roda i velikih
drutveni h zajednica, nasuprot vidovnj aka koji predvia budunost po-
j edinaca i manj e znaaj nih zbivanja.
94
PSIHOKINEZA: Sposobnost pokretanj a materij alnih obj ekata bez
fizikog kontakta, iskljuivo psihikom energijom. Termin je prvi upo-
trebio D. B. Rajn. On je godinama pokuavao da pronae medije sa
izrazito ispoljenim sposobnostima psihokineze. Kako u tome nije us-
peo, bio je pri nuen da pribegne statistikom dokazivanj u postojanja
psihokinetike sposobnosti.
Njegovi subjekti, od kojih su neki bili profesionalni kockari, poku-
avali su da utiu na kockice za igranje da padnu sa odreenim bro-
j em na gornjoj ravni. Da bi se izbegla prevara subjekti nisu dodirivali
kockice rukama, ve su one ispadale iz maine za automatsko meanje i
pred nj ima se kotrljale. Oni su trebali da deluju na kockice u pokretu.
U Rajnovoj laboratorij i nije se pojavio nijedan subjekt koji bi nedvo-
smisleno manifestovao sposobnost psihokineze, ve samo takvi koji su
bili u stanj u da u velikom broju pokuaja postignu rezultate znaajno
iznad proseka.
Poj avom izvanrednog medija, Nine Kulagine, teite ispitivanja ovog
fenomena pomerilo se na istok, u Sovjetski Savez. Kulagina je svoje
parapsihike sposobnosti otkrila sasvim sluajno. Jednom prilikom za-
vukla je ruku u koaru prepunu raznoboj nih klupadi konca sa e-
ljom da izvue tri odreene boje. Na svoje iznenaenje izvadila je iz
koare upravo te tri boje. itajui neposredno potom o Rozi Kuleovoj,
mediju sa sposobnou tzv. konog vienja, vienja bez oiju, zaklju-
ila je da istu sposobnost i sama poseduje. Utvrdila je, takode, da je
u stanj u da pomera predmete bez dodira, naroito kada je u stanj u ve-
likog uzbuenj a.
Za njene sposobnosti saznao je uveni parapsiholog Dr Leonid
Vasiljev, doveo je u svoju laboratorij u i podvrgao strogim testovima.
Godine 1964. izveo ju je pred skup emi nentni h nauni ka da bi demon-
striral a svoje sposobnosti. Zaklj uak skupa je bio da Kulagina zaista
poseduje do tada nevienu sposobnost psihokineze. Zatim j e bila pod-
vrgnuta, u laboratoriji Lenj ingradskog fiziolokog instituta, detaljnim
ispitivanjima koj ima je rukovodio Dr Genadij Sergejev, specijalista elek-
trofiziologije. O njoj je snimljeno nekoliko nauno-dokument arni h fil-
mova, od kojih su neki prikazani na Meunarodnom kongresu parapsi -
hologa u Moskvi 1968. godine.
Dr Sergejev je konstruisao specijalni detektor, iji se principi rada
jo uvek dre u tajnosti, koji je u stanj u da registruje postojanje bio-
energetskog polja oko ljudskog bia, njegovu j ainu i promene koje se
u nj emu odigravaju. Detektor otkriva polje bez direktnog kontakta,
sa daljine od 3,5 metra. Na osnovu mnogih opita sovjetski parapsiholozi
izneli su pretpostavku da je osnov psihokineze i veine ostalih parapsi -
hikih fenomena u promenama bioenergetskog polja (koje ponekad
nazivaj u bioplazmatinim poljem, a koje su hermetisti od davni na nazi-
vali aurom).
95
Neka neobina svojstva Kulagine moda krij u klju objanjenja psi-
hokineze. Evo ta su pokazala ispitivanja njenog organizma, naroito u
t renut ku j avlj anj a fenomena. Kod veine ljudi elektrini napon potilja-
nog dela mozga vei je od napona frontalnog dela za 34 puta. Kod Ku-
lagine napon u predelu centra za vid, u zadnj em delu modane kore,
vei je pedeset put a! od napona eonog dela. Za vreme izazivanja psi-
hokineze u tom delu mozga (potiljanom) kod nje se uoava veoma i n-
tenzivna elektrina aktivnost. To je moda uzrok njenog privremenog
slepila, koje po pravilu sledi za psihokinetikim efektom. Dok pokua-
va da pokrene predmete (isto psihikom energijom) njen puls raste za
400% sa 60 na 240 otkucaja u mi nutu. Kada objekat poinje da se
kree, daljinski detektor Sergejeva registruj e promene koje sovjetska
kola parapsihologije smatra najvanijim celo bioenergetsko polje
oko Kul agi ne poinje da vibrira. Pulsacije srca i modanih talasa sin-
hronizuj u se sa vibracij ama aurinog polja. to je najvanije, celo bio-
energetsko polje koncentrie se u smeru njenog pogleda i ak je znatno
j ae na izvesnoj udalj enosti nego neposredno uz njeno telo.
Produkcij a psihokineze deluje na Kulaginu veoma iscrpljujue. Za
30 mi nuta duhovnog naprezanj a ona izgubi u teini od 8001000 gr. Kao
da se materi j a njenog organizma transformie u psihokinetiku ener-
giju. Na kraj u eksperi menta puls joj je znatno oslabljen i aritmian,
lice bledo, koordinacija pokreta sasvim poremeena. Nekad za due
vreme gubi osetljivost ula ukusa, a procenat eera u krvi raste znat-
no iznad normalnog. Krat ko reeno, prisutni su svi simptomi emocio-
nalnog stresa.
U opitima Kulagina je pomerala po povrini providne ploe male
nemagnetike predmete kao to su cigarete, palidrvca, kutija ibica, ae
i tanj ire i sl. Vibracije njenog polja kao da ine te predmete magne-
tinim. U stanj u je da ih pomera ka sebi i od sebe. U odnosu na grupu
predmeta njena sposobnost je selektivna: iz gomile palidrvaca u sta-
nj u j e da pokrene samo ono koje eksperimentator odredi. Pored osta-
log, u stanj u je da deluje na estice dima. U j ednom opitu ehoslova-
ki parapsiholog Dr Rej dak ispunio j e naopako okrenutu staklenu au
duvanski m dimom i zahtevao od Kulagine da razdvoji dim. Pod njenim
pogledom dim se kao noem preseen razdvojio.
Zaklj uak sovjetskih parapsihologa je da su vibracije bioenerget-
skog polja medija uzrok bar nekih vidova psihokineze (jer mogu posto-
j ati jo neki, za sada neotkri veni uzroci). Rezultati ovih istraivanja i
nj ima slinih (v. Kirl ij anov efekat) doveli su, unut ar sovjetske para-
psiholoke kole do preovl adavanj a gledita da su promene bioener-
getskog polja u osnovi veine parapsihikih sposobnosti.
Dr Sergejev je, eksperimentiui u toj oblasti, doao do iznena-
ujueg otkria. Ukljuivi svoj detektor u blizini kliniki mrtvog ljud-
96
skog tela, utvrdio je da oko njega postoji bioenergetsko polje i i nten-
zivno v i br i r a . Tek posle 23 dana vibracije nestaju. Taj nalaz ima
besumnje dalekosene poslediee. Telo je kliniki mrt vo: srce ne kuca,
nema disanja, nema modanih talasa, nema nijednog znaka ivota, a bio-
energetsko telo jo uvek vibrira. Time su otvoreni novi prostori i po-
stavljeni novi problemi. U emu je sutina tih vibracija? Da li se one
mogu nekim nainom pojaati i kod mrtve osobe i usmeriti u odree-
nom pravcu? Da li vibraciona polja umrl i h mogu biti uzrok psihoki-
neze (time bi mnogi spiritistiki fenomeni dobili sasvim logino obja-
njenje)? Postupno se uobliava nova parapsiholoka disciplina t ana-
tologija, nauka o smrti, procesu umi ranj a i poslesmrtnim stanjima.
L. 1, 15, 29.
PSIHOMETRIJA: a. U psihologiji, mental no testiranj e, b. U para-
psihologiji, sposobnost neke osobe da, preko kontakta sa materij alnim
predmetima koji su tesno povezani sa subjektom, odredi karakteri sti ke
subjekta, njegove crte linosti, dogaaje iz njegove prolosti i budu-
nosti. Objekti koji se koriste u psihometriji obino su predmeti svako-
dnevne upotrebe: depni no, marami ca, asovnik, naliv pero itd. Ter-
min je u parapsihologiji prvi upotrebio Baenen (Buchanan) 1849.
Radei kao predava na medicinskom fakultetu, Baenen j e pri -
metio da ne samo hemikalije, ve i metali imaju psiholoko dejstvo
na njega. Poeo je da eksperimentie sa studentima i utvrdio isto takvo
dejstvo na oko 85% studenata. Doao je do interesantnog nalaza da
lekovi, ako se dre u ruci, imaju slino dejstvo kao kad se uzmu kako
je predvieno oralno, mada je takvo dejstvo privremeno. Zatim, kod
izvesnih bolesti neki studenti su bili esto u stanj u da postave tanu
dijagnozu drei pacijenta za ruku neko vreme. Drei na elu neki
predmet svakodnevne upotrebe, ak i kad je zamotan, neki subjekti
bili su u stanj u da kau dosta tanih stvari o sopstveniku predmeta.
Najbolji rezultati postizani su sa pismima, uprkos injenice da opera-
tor nije mogao znati njihov sadraj . Podaci koje su izvebani operatori
bili u stanju da daju, daleko su prevazilazili ak i sam sadraj pisama
esto su se odnosili na fiziki izgled osobe koja je pisala pismo, nje-
nu mimiku i ponaanje i esto su bili sasvim tani. Na osnovu tih ekspe-
rimenata Baenen je doao do zaklj uka da svaki predmet vue za so-
bom tragove svoje prolosti, koji su utisnuti u njegovom astral nom du-
plikatu (v. astral). Jedan od saradni ka u ovim eksperi menti ma bio je
profesor geologije Denton, koji je u eksperi menti ma koristio komade
meteorita i fosile Radei sa nai vni m" subj ektima, to jest osobama
koje nisu imale nikakvih znanja iz geologije i arheologije, dobijao je
esto podatke o sredini iz kojih su ti objekti poticali, koji su se slagali
sa naunim teorijama o geolokim dobima i izgledu ivotne sredine u
kojoj su ivela bia iji su fosilni ostaci korieni u eksperimentima. L. 5.
97
PSIHOTRONIKA: Termin koji je prvi upotrebio francuski parapsi-
holog Fernan Kler umesto termina parapsihologija. Povod je bio njegov
j ednostavan eksperiment, kojim je utvrdio mogunost da se naporom vo-
lje skrene levo ili desno kap vode prilikom pada na otricu brijaa. Ter-
min su prihvatili eki parapsiholozi, j er je, po njima, izraz parapsi -
hologija" nepodesan kao naziv naune discipline; tome nasuprot izraz
psihotronika" ukazuje da je sutina fenomena povezana sa nervnim
sistemom oveka i psihikom energijom bilo ljudskom bilo drugih or-
ganizama, a dovoljno je opte prirode da ukljui sve danas poznate fe-
nomene, a verovatno i budue.
PURANE: Tekstovi stare indijske mitologije.
PURUA: a. U samkhj a filozofiji, individualna svest. b. U jogi i ve-
danti, self, dua ili Jastvo.
PUTREFAKCIJA ili NIGREDO: Prvi stadij alhemijskog posveenja,
iji su simboli ljudski kostur i gavran.
R
RADIESTEZIJA: Parapsiholoka disciplina zasnovana na jo ne-
dokazanoj pretpostavci o mogunosti opaanja elektromagnetskih radi -
jacija vode, nafte, mi neral a i ljudskog tela. Percepcija je na nesvesnom
nivou, a njeni rezultati se ispoljavaju preko neuromuskul atorni h po-
kreta i prirunih i nst rumenat a: ralji, tapova, klatna i dr. Otud neki
nazivaju radiesteziju ralj arstvom. Najpoznatija je pri mena radiestezije
u otkrivanj u vodenih ica i dijagnozi bolesti. Postojanje radijacija nije
iskljuivi inilac, j er neki raljari mogu da otkriju vodenu icu na geo-
grafskoj karti predela ili da postave vrlo tanu dijagnozu zdravstvenog
stanja preko fotografije pacijenta. Neki su u stanju da otkrij u mesta gde
su nekada postojali vodeni tokovi, koji su davno presuili itd. Posled-
njih godina u sovjetskoj armiji se naveliko primenj uj e radiestezija,
ak je konstruisan tip rotacionih" metalnih ralji, iji broj i brzina obr-
tanja nagovetava dubi nu i j ainu vodene ice. U SAD mnoge petrolejske
kompanije koriste usluge raljara, a postoji i zvanino registrovana
kompanija za pronalaenj e vodenih izvora radiestezijom Water Co.
RADA JOGA: Kralj evska joga, vid joge iji je metod koncen-
tracija i meditacija (v. joga).
RAJK VILHELM (Reich Wilhelm) (18971957): Jedan od naj pozna-
tijih psihoanalitiara, koji je razvio Frojdovu seksualnu teoriju dosled-
nije od samog Frojda, naglaavajui istovremeno socijalne komponen-
98
te, do njega sasvim zanemarene. O Rajkovom delu postoje protivurene
ocene, od velianja kao genija do odbacivanja kao arl atana, l udaka i
seksualnog mani j aka. U svojim radovima uporno je tvrdio da je ot-
krio univerzal nu energiju, ORGONSKU, koja je u osnovi svih procesa,
organskih i neorganskih. Tako izloena, orgonska energija veoma pod-
sea na pranu (v.) u indijskoj filozofiji. Danas je pri met an sve ivlji
interes za radove Vilhelma Rajka. S j edne strane, popularisali su ga
avangardni intelektualci i hipici kao zaetnika seksualne revolucije,
s druge strane hermetisti koji su istraivali seksualnu magiju i t ant ri -
zam. Njegova VEGETOTERAPIJA predstavlj a spoj ortodoksne psiho-
analitike terapije i relaksacije i masae. Kroz takav dijalektiki spoj
psihikog i fizikog Rajk je traio put totalnog ovekovog osloboenja.
Nije udo to je danas najuspeniji vegetoterapeut, Izrael Regardije,
najvei autoritet u oblasti hermetizma. Glavni Rajkovi radovi j esu:
The Function of the Orgasm", The Sexual Revolution", Ether, God
or Devil" i Masovna psihologija faizma".
RAMAKRlNA RI (18361886): Jedan od najveih indijskih mudra-
ca i spiritualnih uitelja, smat ran za avataru (v.) Bio je uitelj S. Vi-
vekanande (v.), Bramanande i broj nih drugih emi nentni h jogija. Jedan
od njegovih biografa bio je Romen Rolan (ivot Ramakri ne").
RAMANA MAHARl (18791950): Indijski mudrac, filozof, spiri-
tualni uitelj i sveti ovek", kojeg mnogi Indusi smatraj u avatarom
(v.) On je propovedao tzv. di rektnu spiritualnu stazu", koja predstavlj a
modifikaciju dnana-joge. Jedno vreme uenik mu je bio i Mahatma
Gandi. Njegovo uenje popularisao je na Zapadu engleski hermetista,
koji pie pod pseudonimom Sadu Mouni (v.).
RAPORT: Emocionalni odnos izmeu hipnotizera i medija, koji je
neophodan za postizanje hipnotikog stanja. Srodan je sa stanj em psi-
hoanalitikog transfera.
REBIS: Alhemijski spoj suprotnosti, obino ive i sumpora, koji ima
hermafroditske atribute (v. alhemija).
REGARDIE IZRAEL (1907 ): Ps i hot er apeut raj kovske orij enta-
cije i najpoznatiji savremeni autori tet u oblasti Kabal e i magije. Roen
je u Londonu, ali je vrlo rano preao u SAD. Kao dvadesetogodinjak
postao je lini sekretar A. Kraulij a (v.), sa kojim je posle nekoliko godi-
na doao u sukob. Neko vreme bio je lan hermeti ke organizacije Zlat-
na Zora, sve dok nije, 1937. godine, objavio tajne ritual e organizacije u
obimnom delu od 4 toma (The Golden Dawn"). Njegov magijski moto u
Zlatnoj Zori bio je Ad Maj oram Adonai Gloriam. Ostali njegovi va-
niji radovi j esu: The Tree of Life", The Art of True Healing", ,,My
99
Rosicrucian Adventure", The Eye in the Tri angl e" (biografija Alistera
Kraulija), The Garden of Pomegranates", ,,Twelve Steps to Spiritual
Development", The Art and Meaning of Magic", The Middle Pi l l ar"
i drugi.
REINKARNACIJA: Ponovno otelovljenje, ponovno raanj e uzro-
kovano karmom (v,), doktrina po kojoj se dua vraa na zemlju u dru-
gom telesnom obliku sve dok ne postigne savrenstvo. Uenje o rei n-
karnacij i pri sutno je u mnogim istonjakim religioznim i filozofskim
sistemima, kao i u zapadnom hermetizmu.
RITUAL: Zbir propisa o vrenj u magij skih i religioznih obreda,
koji se odnose na mesto i vreme obreda, odeu, i nstrumente, izgovorene
rei, gestove i dr. Iako spolja gledano ritual i neretko izgledaju besmi-
sleni, mnogi od njih snano deluju na oveje nesvesno (v. K. G. Jung"
Lavirint u oveku").
RITUALNO UBISTVO: U crnoj magiji, rtvovanj e ivog bia iji je
cilj asimilacija svojstava rtve ili korienje psihike energije koja se,
kako se veruje, oslobaa prilikom umiranj a. Ritualno ubistvo sree
se u mnogim zajednicama, od kojih su neke (Maje i Acteci) bile na viso-
kom stupnj u civilizacije. Neki hermetisti smatraj u da je genocid Jevre-
ja u II svetskom rat u predstavlj ao ri tual no crnomagijsko ubistvo u ma-
sovnim razmerama.
RIZL Dr MILAN (Dr Ryzl Milan): ehoslovaki parapsiholog, lan
eke Akademij e Nauka, poznat po metodu treninga parapsihikih spo-
sobnosti pod hipnozom. On je prihvatio donekle modificiran metod Bre-
tislava Kafke (v.), j ednog od starijih ekih parapsihologa, ali je uveo
strogu kontrolu i statistiku obradu podataka. Njegovi subj ekti dobijali
su rezultate (u pogaanj u Zenerovih karata) koji daleko prevazilaze mo-
gunost sluajnog pogaanj a. Verovatnoa je oko 1:1000.000 da su njego-
vi subjekti sluajno postigli takve rezultate. Rizl se, meutim, nije za-
dovoljio klasinim Raj novim parapsiholokim eksperi menti ma pogaa-
nja karata. On je veoma intenzivno eksperimentisao sa mogunou da
se IZMENI BUDUNOST. Preko svojih vidovitih subj ekata dobio bi
podatke o nekom dogaaj u koji e se tek odigrati, a zatim ga je spreavao
na razne naine. Ovakvi eksperimenti predstavljaju pot punu novost u
parapsihologiji.
Rizl je prvi i do sada j edini parapsiholog iz socijalistikih zemalja
koji je dobio MekDugalovu Nagradu, koju dodeljuje Parapsiholoko
Udruenj e u Darhemu, SAD. Od pre nekoliko godina Milan Rizl ivi i
radi u Sjedinjenim Dravama, gde je njegov metod razvij anj a parapsihi-
kih sposobnosti pod hipnozom izazvao veliku panju.
100
ROZENKROJC KRISTIJAN (Rozenkreuz Christian): Rozenkrojc i
rozenkrojceri prvi put se pominj u u knjizi Fama Frat erni t as", koja se
pojavila izmeu 1610 i 1615. godine. U njoj su opisana Rozenkroj cerova
putovanj a u egzotine zemlje Bliskog Istoka Siriju, Arabij u i Egipat,
gde je od Orij entalnih Majstora primio mnoga ezoterina znanj a i ste-
kao ivotnu mudrost. Vrativi se u Nemaku, odabrao je briljivo osmo-
ricu uenika, koje je lino obuavao i preneo je sva svoja znanja na
njih. Tada su se oni razili po razliitim zemljama, da ire njegovo ue-
nje. Nekih 120 godina po njegovoj smrti organizacija je bila tajna, a
tada je njegov grob otkopan i vredni dokumenti, koji su u nj emu pro-
naeni, umnoeni i rai reni po svetu.
Mnogi autori hermeti ke l i terature smatraj u da j e Rozenkrojc mi t-
ska linost, ija ivotna pria predstavlj a alegoriju. Danas postoji u
svetu oko 50 rozenkroj cerskih grupa, kojima je zajednika tvrdnj a da
su oni iskljuivi naslednici Rozenkrojcerovog uenja (v. AMORC, Ro-
zenkrojceri). L. 5.
ROZENKROJCERI: Pripadnici hermetikih organizacija iji je sim-
bol ruin krst (krst sa ruom u sredini). Naziv potie od linosti ija isto-
rijska verodostojnost nije proverena, Kristij ana Rozenkrojca (Christian
Rosenkreuz), koji je, navodno, umro 1484. u svojoj 108. godini. Tokom
Srednjeg veka rozenkrojcerski rukopisi pojavljivali su se s vremena na
vreme, ali se o organizacijama toga doba ne zna nita odreeno. 1888.
godine u Parizu, poznati hermetista Stanislas de Guaj ta osnovao je Ka-
balistiki Red Ruinog Krsta. Iste godine, takoe u Parizu, Sar Pel a-
din osniva Estetski Red Rue i Krsta. Obe organizacije ugasile su se po-
sle nekoliko godina, mada neke savremene tvrde da su njihovi nasled-
nici. Danas postoji nekoliko rivalskih organizacija i svaka od njih pro-
glaava sebe autentinom. U San Hozeu, Kalifornija, osnovao je Luis
Spens organizaciju AMORC (v.); danski astrolog Maks Haindel osno-
vao je 1920. godine Hram Ruinog Krst a; trea organizaciju, koja ima
vie loa u SAD, osnovao je Klimer Rjuben.
RUBIN: Dragi kamen koji hermeti ka tradicija pripisuje planeti
marsu. Nosi se kao amulet, j er se u narodu veruje da ojaava srce, krv-
ne sudove i genitalije, da titi od zmija, pauka i otrova.
S
SABAT: a. Sveti dan odmora kod Jevrej a. b. U vikraftu (v.) ili
vetiarstvu, noni skup vetica i arobnj aka koji, po narodnom pre-
danju, stiu jaui metlu ili j arca. Skupu predsedava demon Leonard,
u vidu crnog jarca, ponekad glavna vetica. Prilikom sabata prakti kuj u
101
se paganski rituali, uzimaju se hrana i j aka alkoholna pia, esto opojne
droge. Zavrava se obino optom orgijom. Vidi detaljnije Francis King:
,,Sexuality, Magic and Perversion".
SADHU MOUNI: Pseudonim engleskog hermetiste, koji poslednjih
godina ivi u Australiji. Uenik velikog indijskog jogija i spiritualnog
uitelja Ramane Maharij a (v). Pisac je nekoliko veoma itanih radova
iz oblasti hermeti zma: ,,In Days of Great Peace", Concentration", ,,Sa-
madhi, The Superconsciousness of Fut ure", ,,The Meditation", The
Tarot" i The Theurgy". Sadu Mouni je voa teurgijske grupe u Mel-
burnu, Australija.
SAMADHI: Osmi i najvii stupanj rada-joge, ekstatino stanje nad-
svesti u kojem dolazi do stapanj a individualnog duha atmana, sa uni -
verzalnim duhom, Bramom.
SAMJAMA: Duhovna disciplina rada-joge, koja predstavlj a spoj
dharane (koncentracija), dhij ane (meditacija) i samadhi (v.).
SAMKHJA: Jedan od est sistema indijske ortodoksne filozofije, ko-
ji je utemeljio Kapila. Samkhj a, koja je u osnovi svih oblika joge, ui
da se univerzum razvija kao posledica spoja prirode, odnosno materij e
(prakriti) i kosmikog duha (purue).
SATANA: U srednj evekovnom misticizmu, aneo zla koji se odmet-
nuo od boga, uzrok svih lj udskih nevolja i patnj i. Oboavanje satane je
podzemni pokret koji je postojao sve vreme uporedo sa hrianstvom.
Danas se naziva satanizmom i otvoreno se propoveda. Rituali satanizma
uglavnom su parodija hrianskih skrnavljenje krsta, velianje per-
verznih sklonosti i sl.
SEFIROTI: U kabali (v), sfere na Drvetu ivota i atributi najvie
svesti. Ima ih 10 mani festni h i j edan latentan. Svaki sefirot ima svoje
atribute, tako da se svi oblici egzistencije i ivota mogu podvesti pod
neki od sefirota. Vidi detaljnije Knight Gareth. ,,A Practi cal Guide to
Cabalistic Simbolism".
SELF: a. U optoj psihologiji, zbir psihofizikih i socijalnih kompo-
nenata individue, kroz koje ona sebe doivljava, b. Po Viljemu Dejmsu,
isti Ego. c. U istonjakom hermetizmu, sinonim za at man, univerzalni
duh u oveku. d. U Jungovoj analitikoj psihologiji, totalitet psihe. e. U
zapadnom hermetizmu, istinsko Ja koje je iza i iznad Ego, Jastvo ili u
nekim hermetikim kolama Daemon.
SENZITIVAC: U parapsihologiji, medij odn. osoba kod koje su para-
psiholoke sposobnosti razvij ene u veoj meri nego kod prosenih osoba.
102
SERANO MIGUEL: ileanski knjievnik, diplomata i hermetista.
Poetkom ezdesetih godina bio je ileanski ambasador u Jugoslaviji,
a zatim u Indiji. Int i man prijatelj Dalaj Lame i D. Nehrua. Intenzivno
je prouavao j ogu i magiju. Pred kraj ivota Junga i Hermana Hesea
postao je nj ihov bliski prij atelj , tako da njegovo glavno delo C. G.
Jung and Herman Hesse A Story of Two Frendshi ps" baca dragocenu
svetlost na dotada nepoznate crte linosti ovih velikana duha.
SIDHI: U jogi, natpri rodne psihike moi koje se javljaju kod jogija
pred kraj njihove psihike evolucije, kada se postigne osmi stepen joge,
samadhi (v.).
SIKUN: Kod severoamerikih indij anaca okultne moi.
SOLOMONOV PEAT: Vidi heksagram.
SINHRONICITET: Otac arhetipske, analitike psihologije Dr. K. G.
Jung obznanio je otkrie sinhronicistikog odnosa 1955. godine u delu
Tumaenj e pri rode i psihe", iji je drugi deo napisao poznati fiziar
Pauli. Jung j e definisao sinhronicitet kao vremensku podudarnost iz-
meu dva ili vie akauzalno povezana dogaaja sa istim ili slinim
sadraj nim smislom. Sinhronicistiki princip tumaenj a pojave pred-
stavlja oito naputanj e kauzalnog odnosa, odnosa uzrok-posledica na
kojem j e zasnovana sva nauka indoevropskih naroda. Meutim, Jung
nije tvrdio, kako mu neki to nekorektno pripisuju, da se u tumaenj u
svih pojava treba iskljuivo drati tog principa, rtvujui logiku uz-
roka i posledice, ve da postoje izvesne pojave u ijem shvatanj u prin-
cip sinhroniciteta predstavlja vrednu nadgradnj u kauzalnom. To su ob-
lasti vanul ne percepcije i intuicije u kojima nesvesno igra odluujuu
ulogu. Jer, ljudsko nesvesno ne poznaje zakone logike, u nj emu prostor
i vreme ne igraju nikakvu ulogu.
Vanulna percepcija nudi veliki broj pri meraka koji donekle mogu
osvetliti ovaj teko shvatljivi princip. Naprimer, idui ulicom priini
nam se da nam u susret dolazi prijatelj kojeg odavno nismo videli. To
nas za t renut ak uzbudi, ali nam uzbuenj e ubrzo splasne, j er se uverimo
da smo se prevarili. Zdravom logikom zakljuujemo da nas je dotina
osoba svojim izgledom podsetila na dugo nevienog prijatelja. Neko-
liko mi nuta potom UISTINU SREEMO TOG PRIJATELJA! Ovakva is-
kustva zajednika su bezmalo svim ljudima.
Dramatinij a su iskustva vidovnjaka ili obinih ljudi kada im se jave
j asnovidne vizije, koje su obino od velikog znaaja za njih. Dobar pri -
mer je vidoviti san velikog ruskog nauni ka Lomonosova (v). Jedne noi
sanjao je da je ribarski brod njegovog oca pretrpeo u oluji brodolom i
da mu otac umi re na pustom ostrvu Severnog mora. Kako j e docnije
provereno brod njegovog oca je, otprilike u to vreme, zaista potonuo i
103
on je posle nekog vremena umro na pustom ostrvu od gladi i hlad-
noe. Izmeu ova dva fenomena oito postoji veza. Jedan je subjektivan
doivljaj, vizija u snu, a drugi je obj ekti van dogaaj, zbivanje koje se
zaista dogodilo. Pa ipak, mada su to sasvim razliite kategorije (sub-
jektivno-objektivno), veza meu njima nije besmislena, ve naprotiv
ima veoma dubok smisao za osobu koja je bila svesna vremenske podu-
darnosti ili koincidencije ta dva dogaaja.
U nauci su poznate mnogobrojne vremenske koincidencije istih
otkria, do kojih su dolazili ljudi koji nisu imali nikakvih dodira. Na-
primer, Darvin i Valas su istovremeno doli do istovetne teorije evolu-
cije. Govorei simbolino, sinhronicitet lii na paralelno, istovremeno
kretanj e dva toka kosmike koije koje neka osoba opaa. Ona moe
s pravom rei da izmeu kretanj a j ednog i drugog toka postoji neka
veza, ali e pogreiti ako kae da je ta veza uzrona. L. 14.
SOMNABULIZAM: a. Automatsko kretanj e za vreme sna. Kod
prirodnog sna naziva se ideosomnabulizmom; kod izazvanog sna, mag-
netskim somnabulizmom ili hipnosomnabulizmom. b. Najdublji stadij hip-
noze u kojem su sve ulne i motorne reakcije subj ekta inhibirane, a
posthiphotike sugestije postaju mogue.
SOMNOLENCIJA: Prvi, najpovrniji stadij hipnoze, koji se nekad
naziva i letargijom. U tom stanj u subj ekt je pospan i nije u stanj u da
vri normal ne pokrete za koje mu hipnotizer sugerira da ne moe, na-
pri mer da rastavi sklopljene ake, otvori oi itd.
SPIRITIZAM: Vidi Sestre Foks.
S. P. R.: Kratica za poznato Drutvo za psihika istraivanja (Society
for Psychical Research), osnovano u Londonu 1882. godine, iji je cilj
prikuplj anj e i obrada podataka o okultnim fenomenima. Naroito obim-
ne podatke Drutvo je prikupilo o vidovitosti i telepatiji.
SUBUD: Mistino-okultni pokret novijeg datuma, iji je osniva
Mohamad Subud zvani Bapak" otac. Pokret je ponikao na Javi,
Indonezija, gde je Subud 1925. godine doiveo mistinu viziju, koja mu
je totalno preobrazila linost. Do tada je bio sitni dravni slubenik. Ne-
posredno potom poeo je da propoveda svoje uenje i okupio je oko
sebe veliki broj sledbenika. Posle II. svetskog rata pokret se rairio na
Englesku, gde je sa oduevljenjem prihvaen od j edne grupe uenika
Gurdjijeva (v). Otada se rairio po mnogim zemljama sveta, mada nig-
de nije dobio masovan karakt er kao u Indoneziji. Preobraaj linosti
sledbenika postie se procesom otvaranj a" u kojem prethodno posvee-
ni lanovi deluju na buenj e ivotne snage u kandi tatu. Razvie ivotne
snage postie se sistemom vebanj a zvanim latihan." Po tvrenj u mno-
gih sledbenika Subuda, mogue je sasvim jasno osetiti proticanje i-
104
votne snage kroz razliite elove tela, to dovodi do oienja, podi-
zanja ivotnog tonusa i spiritualnog uzdizanja. Postepeno novo Ja"
poinje da se pomalja u linosti, to i jeste konani cilj Subudove staze.
SUFIZAM: Religiozno-mistino uenje unut ar musl i manske religije,
iji sledbeniei tragaj u za skri veni m smislom i unutranj om sutinom
islama. Poreklo rei sufi" je sporno. Neki smatraj u da potie od arap-
skog ,,safu"-istoa, po drugima potie od grkog ,,sofija" mudrost.
Nedugo po Muhamedovoj smrti islam je izgubio svoje mistino znae-
nje i pretvorio se u okamanj enu dogmu. Mistik Abu Abir Kai r posvetio
se ideji da oivi kod musl i mana svest o mistinoj prirodi islama. Njego-
vo uenje predstavlj a izvorite sufizma, ali se osnovna matica uskoro
pocepala na razliite sufi kole. Svi dervii smatraj u sebe sufima, kao
i veina filozofa i i staknuti h islamskih pesnika. Usled razuenosti sufi
uenja, teko je dati njegovu tanu definiciju. Verovatno je najblie
istini miljenje da je sufizam islamski panteizam, j er sufi vide Tvorca
u svemu. Ekstazu sufi pesnika izaziva i travka koja se leluja na pove-
tarcu i lepota ene i opojnost vina. Celo uenje proeto je dubokim
simbolizmom. Rua, karanfil i ostalo cvee simboli su ljudskih vrlina,
vino je simbol spiritualne ekstaze, a lj ubav je tenja za spaj anj em sa
Boanstvom, to je istovremeno konani cilj svih sufi uenja. Metodi
koji vode tome cilju slini su jogi i raznim kolama meditacije.
SUKUBUS: U hermetizmu, privienj e zavodljivih ena koje se
javljaju u erotinim snovima mukaraca i seksualno opte sa snevaem,
ustvari izazivaju polucije. Privienj e mukarca koji se javlja u eroti-
nim snovima ena naziva se inkubus.
SUGESTIJA: Vidi Hipnoza.
SUFRANORMALNO: Natprirodno, nadnaravno, neto to nauka jo
nije u stanju da objasni; odnosi se na sve fenomene parapsihologije.
SVASTIKA: Kukasti krst, drevni simbol koji se javlja kod mnogih
starih naroda kao simbol kosmikog kretanj a. Moe simbolizovati pozi-
tivno kretanj e (evoluciju) i negativno (involuciju). Teozofi su ga usvo-
jili kao j edan od svojih osnovnih simbola, a prilikom formiranj a naci-
stike partij e Hitler ga je proglasio glavnim simbolom nacizma.
S
AKTI: U hinduizmu, boginja iste energije. akti-joga je sinonim
za laja-jogu ili Kundalini-jogu (v.). Detaljnije vidi Art hur Avalon: The
Serpent Power" i Shakti and Shakt a".
105
AMAN: Vra, rec, svetenik kod pri mi ti vni h paganskih kultova.
U uem smislu, aman je svetenik mongolske religije amanizma (v).
AMANIZAM: arobnjatvo i magij ska religija centralnoazijskih
(mongolskih) naroda, ija je glavna karakteri sti ka tenja da se rezul-
tati (telepatija, vidovitost, isceljenje) postignu kroz stanje ekstaze a-
mana. Stoga se amanizam ponekad efinie kao skup svih tehnika koje
vode ekstazi.
OK POVRATNI ili POVRATNI UDARAC: U magiji, verovanj e
da se zle namere i negativna psihika energija (mrnja, zavist, destruk-
tivne namere itd.) vraaj u na osobu od koje su potekle, po zakonu ak-
cije i reakcije. Vidi Reinkarnacij a.
TAJNER RUDOLF (Steiner Rudolf 18611925): Tvorac ant ro-
pozofije i osniva Antropozofskog drutva. Roen je u Kraljevici, Hrvat -
ska, koja je tada bila pod Austro-Ugarskom. Pisac broj nih antropozo-
fskih dela koja ine sr antropozofije. Na njega su u mladosti uticali
Fliks Kogutski, seoski t ravar i Fri dri h Ektajn, poznati teozof. tajner
je osnovao nemaku sekciju Teozofskog drutva i bio je njen voa neko
vreme. Godine 1913. otcepio se sa veinom nemaki h lanova i osnovao
j e Antropozofsko drutvo. Glavni radovi j esu: Okul tne nauke", Hri -
anstvo kao mistina injenica", Filozofija spiritualne akti vnosti " i
Sticanje znanj a o viim svetovima". Vidi Antropozofija.
T
TABU: Religiozno-magijski princip kod nekih primitivnih plemena
(u najotrijem vidu zastuplj en kod Polineana), da se odreeni predme-
ti i ivotinje ne smeju dotai ili da je zabranjeno izgovarati njihova
imena. Najpoznatije psihoanalitiko tumaenje tabua dao je S. Frojd
(v. Totem i tabu").
TABULA SMARAGDINA: Po predanju, Smaragdni zapis" je za-
kon Hermesa Trismegistosa (v.), oca hermetizma, gravi ran na povrini
velikog smaragda. On se odnosi na tzv. zakon analogije, koji glasi:
Kako je gore, tako je dole; a kako je dole, tako je gore." Mada se u
hermetikoj l iteraturi esto pominje, postojanje Smaragdnog zapisa"
nije dokazano.
TALISMAN: Pri rodni ili vetaki objekat, obino sa upisanim ma-
gijskim znacima koji, po zakonu analogije (v. Hermes Trimegistos)
treba da privue sopstveniku dobru sreu, zdravlje, duhovnu snagu,
seksual nu potenciju i da uoblii okolnosti prema njegovoj volji. Tali-
sman ima aktivno dejstvo, za razliku od amuleta koji deluje pasivno
106
(odbija rave uticaje). Najpoznatiji prirodni talismani su zeja apa,
detelina sa 4 lista, koren mandragore (v.) i sl. Vetaki talismani prave
se komplikovanim magijskim operacijama obino od plemenitih metala.
Vidi Dr I. Regardi e: ,,How to Make and Use Talisman", (v. Pavl ita Ro-
bert).
TANTRA-JOGA: Jedna od formi joge koja poslednjih godina pri -
vlai veliko interesovanj e van Indije. Izvori tantri zma su nejasni, a
tvrdnj e autori teta u toj oblasti esto protivrene. U dananjoj tantri oi-
gledan je uticaj rani h paganski h kultova i taoizma. Vrhovno boanstvo
kulta je boginja akti, to znai mo. Sa svojim suprugom ivom ona
tvori univerzum. iva je pasivan, daje gradnj u uni verzuma. akti je
aktivna i domi nantna, j er proima univerzum energijom. Ovakva kos-
moloka koncepcija oito ukazuje na matri j arhatske drutvene korene
tantrizma. Spisi u kojima su ova uenja izloena nazivaju se Tant rama;
otud ime dokrini.
Za razliku od ostalih oblika joge, tantra-j oga tei neposrednoj kon-
troli seksualne energije. Posle dugotraj nog treninga pod nadzorom ui-
telja, koji se svodi na kontrolu emocija i razvijanje sposobnosti dugo-
traj nog odlaganja orgazma, prelazi se na veoma sloeni ritual. On se
obavlja u magijskom krugu (mandala). Strogo odreenim redosledom
redaj u se gestovi (mudre), izgovaraju se mant re i, istovremeno, upranj a-
vaj u aktivnosti koje su, van ovog ritualnog konteksta, strogo zabra-
njene u hi ndui zmu: j ede se riba i govee meso, pije vino i konano,
prelazi na ri tual zvani maituna, a to je sakrament al na kopulacija. Ne-
ki spisatelji tvrde da se u pravoj tantri (tzv. desnoj), seksualni odnos
samo simboliki nagovetava, a da je aktuel na seksualna praksa znak
crnomagij ske (leve) tantre. Meutim, miljenja veine autoriteta ne pod-
ravaju takve tvrdnj e.
Jedan od znaajnih inilaca u seksualnom ri tual u je povraaj eja-
kul i rane sperme iz vagine enskog partnera. Ta sperma je, smatra se,
proeta energijom, j er za vreme seksualnog uzbuenj a ena emanira
posebnu vrstu vitalne energije. Orgazam koji se postie ri tual nom ko-
pulacijom je daleko intenzivniji od normalnog, due traj e i predstavlj a
vid tantri ke ekstaze. Takvim nainom postie se vrhovni cilj joge
nadsvesno stanje, samadhi.
Svi autoriteti se slau da je tokom dugotraj nih pri prema i treninga,
kao i tokom samog rituala, neophodno prisustvo uitelja (gurua).
TAPAS: U jogi i fakirizmu, unut arnj a telesna toplota (vatra, ar)
koja se stvara kao posledica asketske prakse, seksualne apstinencije i
pranaj ame (v. Pranaj ama, v. Tu-mo).
TAROT: Kamen temeljac celokupne hermetike filozofije Zapada.
Tarot obuhvata 4 grane hermeti zma: alhemiju, astrologiju, kabal u i ma-
107
giju, ali je istovremeno vie nego njihov prost zbir on je i poseban
sistem slikovnog, numerikog i alfabetskog (hebrejskog) simbolizma.
Re tarot dolazi od imena staroegipatskog boga Tota (Hermes Tri sme-
gistos, Merkur), koji je legendarni osniva hermeti zma. Istorijat nast an-
ka tarota je neizvestan. Vajt (A. E. Waite) smat ra da je nastao u Evropi
u ranom Srednj em veku. Keis (P. F. Case) tvrdi da je nastao u Maroku
(Fez), na skupu uenih kabalista, koji su traili nai n da premoste raz-
like meu jezicima raznih naroda i omogue irenje hermetikih zna-
nja putem univerzalnih simbola (v. P. F. Case: The Tarot The Key
to Wisdom of Ages"). Ponekad se tarot naziva Knjigom Tota sa 78
listova". Ovakav naziv potie od injenice da se tarot sastoji iz 78 sim-
bolikih crtea 56 malih arkana i 22 velike arkane. Velika je vero-
vatnoa da su tarot karte prethodnik dananj ih karat a za igranje. Mno-
gi hermetisti tvrde da je tarot simboliki pri kaz sveg tzv. okultnog ili
skrivenog znanj a o oveku i univerzumu. U svakom sluaju, na tarot-kar-
tama oiti su staroegipatski, haldejski, gnostiki, neoplatonski i pitago-
rejski uticaji, a zatim i elementi srednj evekovne alhemije.
Najstariji sauvan pil t arot -karat a potie iz 14. veka, a sauvano je
vie pri meraka iz 15. veka. Postoji vie verzija tarota, j er je nekoliko
poznatih hermetista dalo svoje verzije (P. F. Keis. A. E. Vajt, A. Krauli,
C. C. Zain i dr.). Najpoznatiji je Marseljski tarot.
Veina hermeti sta-prakti ara slui se iskljuivo velikim arkanama.
Kompl etan pil obino koriste profesionalni vidovnjaci. Kako su tarot-
-karte veoma bogate simbolima, j ako elastinim a ipak pristupanim,
njihovo tumaenj e lii na reavanj e proj ektivnih psiholokih testova:
svaki ovek unosi u neodreenu simboliku situaciju nesvesne sadraje
svoje psihe. Ipak, prema osnovnom pristupu kart ama postoji nekoliko
tipinih naina i nterpreti ranj a hermetiki, teozofski, kabalistiki, j un-
govski i dr. injenica da ima 22 velike arkane imala je dalekosene po-
sledice po tumaenj e tarota. Broj 22 u kabalistikoj numerologiji je j a-
ko znaaj an: postoje 22 slova hebrejskog alfabeta (v. kabala) i 22 staze
na Drvetu ivota. Numeri ka vrednost broja 22 je, kada se kabalisti-
kom operacijom broj pretvori u rei, sve postojee", tako da se veruj e
da tarot sadri u simbolikoj formi svekoliko znanje dostupno ljudskoj
rasi u prolosti, sadanjosti i budunosti.
Prakt i an rad sa tarotom svodi se na meditaciju o simbolima, pri e-
mu se ispoljava udno svojstvo njegovih karata, na koj em insistiraju
svi hermetisti sa iskustvom u toj oblasti tarotovi simboli prizivaju i
aktiviraj u nesvesne sadraj e iz najdubljih slojeva psihe, koji su rel e-
vantni za t renut nu situacij u pojedinca, to dovodi do znaaj nih psi-
holokih uvida. U vezi sa ti m interesantno je Jungovo gledite da neki
od tarotovih simbola predstavl j aj u arhetipe (v.) kolektivnog nesvesnog.
Otud, po Jungu, vrednost rada sa njima. Interesantno je gledite publi-
108
ciste Alfreda Daglasa (Alfred Douglas: Tarot") da serija tarotovih kara-
ta predstavlj a niz progresivnih faza u procesu individuacije ili sazre-
vanja linosti (v. Jung). L. 22, 23, 25.
TELEMA: Uenje o slobodi ljudske volje, koje je poetkom ovog
veka popularisao A. Kraul i. Po njemu, najvii zadatak svakog ljudskog
bia je da otkrije svoju istinsku kosmiku" volju i da je ispoljava u
svakom trenutku. Zakon Teleme, koji je on popularisao u svojim de-
lima i linom ivotu, glasi: Radi ono to hoe, to je jedini zakon! " Tele-
mitske grupe hermetista postoje danas u SAD, vajcarskoj, Engleskoj,
Nemakoj i Francuskoj . (Vidi Kraul i Alister, O. T. O.).
TELEPATIJA: Termi n koji je prvi upotrebio Majers (Mayers), ozna-
avajui njime direktno prenoenje utisaka, misli i emocionalnih stanja
od j edne ljudske svesti do druge, bez uobiajenih fizikih signala
optenja kao to su govor, gestovi i mimika. U svakodnevnom govoru
esto se naziva prenosom misli. Telepatija je fenomen najvie ispitivan
u parapsiholokim laboratorij ama.
TELESUGESTIJA: Sugestija na daljinu, ije postojanje je dokazao
eksperi mental ni m putem sovjetski parapsiholog Vasiljev.
TEOZOFIJA: Mistino-filozofska doktrina, po kojoj je vrhovni cilj
ljudske evolucije spajanje sa boanstvom. Teozofija predstavlja eklektiki
spoj hinduizma, joge i vedante sa j edne strane i kabale i spiritizma sa
druge. U irenju teozofije odluujui momenat je osnivanje Teozofskog
drutva 1875. u Nju Jorku. Osnivai su bili pukovnik Olkot, Viljem Dad
i H. P. Blavatska. Vidi detaljnije Blavatska.
TEURGIJA: Kompleksan sistem vie magije u kojem se, detaljno
razraeni m postupcima, prakti ar di rektno obraa kosmikim silama.
Kosmike sile se obino personifikuju u vidu nekog boanstva odreenih
atri buta i kontakt se postie, kako se smatra, kroz izuzetno snanu men-
tal nu koncentraciju. Neki autoriteti (v. Sadu Mouni: The Theurgy")
definiu teurgiju kao vetinu efikasne molitve.
TIBETANSKA JOGA: Religiozno-mistini sistem koji predstavlj a
meavinu budizma, joge, amanizma i magije. Sinonim koji se esto ko-
risti je lamaizam. Tibetanska joga je bogata niim boanstvima, demo-
ni ma i ritualima. Vidi A. David-Neel: Magic and Mystery in Tibet").
TOBISKOP: Osetljiv elektronski ureaj , koji su konstruisali sovjet-
ski elektroniari i parapsiholozi, kojim se mogu utvrdi ti veoma slaba bio-
pl azmatina zraenja. Koristei tobiskop, sovjetski parapsiholozi utvrdi -
li su da postoji u ljudskom organizmu mrea siunih taaka intenzivnog
bioelektrinog pranjenja, koja se u potpunosti poklapa sa takama aku-
109
punkture, do kojih su kineski iscelitelji empirij ski doli pre nekoliko
hiljada godina. Tobiskop je prikazan na Svetskoj izlobi u Montrealu
1967. godine, (v. Akupunktura).
TRINAEST: Broj 13 smatra se u celoj hrianskoj civilizaciji ne-
srenim brojem. Razlog je taj to, poevi od starogrke civilizacije, broj
12 koji mu prethodi oznaava pun ili zavren ciklus (12 Herkulovih ra,-
dova 12 meseci, 12 znakova zodijaka itd.). Prel az na broj 13 nagovetava
ponovno raanj e, poetak novog ciklusa i kr ah prethodnog ustaljenog
poretka, oznaava nov ivot i patnju. Dvanaest Hristovih apostola ozna-
avaju pun ciklus kosmikog savrenstva; Hristos je trinaesti lan, ije
muke i raspee oznaavaju poetak novog kosmikog ciklusa, pa je
otud 13 zloslutan broj . Vidi detaljnije Z. M. Slavinski: Simboli her-
metizma".
TRANS: Stanje izmenjene svesti. Postoji vie vrsta transa, zavisno
od sredstava ili naina na koji je izazvan: hipnotiki, medijumski, ri t u-
alni, trans izazvan fiziolokim agensima kao to su droge i alkohol,
trans izazvan monotonom muzikom ili igrom i dr. Mogue je, takoe,
klasifikovati ta stanja prema stepenu dubine. Dubina transa moe ii
od lakog, u kojem je svest skoro sasvim ouvana, tako da je i memori -
ja za utiske primlj ene u stanj u transa neokrnj ena, do dubokog transa
koji karakteri e potpuna amnezija za period traj anj a transa.
Naini izazivanja transa razlikuj u se od j edne do druge kul ture ili
religijske tradicije. U Delfijskom proroitu svetenice koje su prorica-
le padale su u trans udiui otrovna isparenja i vaui lovorovo lie,
koje sadri cijanovodoninu kiselinu. amani (v. amanizam) u Mongoli-
ji i vrai nekih plemena u Latinskoj Americi izazivaju trans uzimanj em
tzv. letee ili svete gljive. Koristi se monotona t am-t am muzika, koja
deluje kao dugotraj an stres na nervni sistem, seksualni odnosi, hai i
pejotl, duboko ritmiko disanje koje izaziva hiperoksidaciju modanih
elija itd. Svi vidovi transa, bez obzira na nain na koji su izazvani, i ma-
ju kao zajedniku bi tnu karakteri sti ku disocijaciju svesti.
TRANSCENDENTALNA MEDITACIJA ili TM: Naziv za posebnu
tehniku meditacije i, istovremeno, za itav pokret koji je nastao na os-
novu takvog oblika meditacije. T M je popularisao na Zapadu Hi ndus
ri Maharii Mahe tokom nekoliko svojih turnej a. Kako je to najlaki
i naj pristupanij i vid meditacije, pokret se veoma brzo iri, tako da danas
postoje brojni centri u mnogi m zemljama i nekoliko desetina hiljada
prakti ara TM-a. Za razliku od vendante i ortodoksne joge, gde je medi -
tacija pretposlednji stupanj , TM je pristupaan svakom poetniku i
moe se nauiti za nekoliko dana, najvie nekoliko nedelja. Veina prak-
tiara poinje TM ne radi ostvarenj a spiritualnih ciljeva koji zvue
uzvieno, ali su za ovozemaljskog oveka previe apst rakt ni i nestvarni,
ve to TM olakava svakodnevni ivot: smanjuje nervnu napetost, ub-
110
laava konflikte sa okolinom, daje oseanje sveine itd. Povoljne po-
sledice ispoljavaju se odmah.
Zvanje uitel j a-instruktora TM-a stie se neuporedivo lake nego
u zenu, jogi i ostalim hermeti ki m sistemima za nekoliko meseci. U-
itelj treba da odabere, prema psiholokoj konstituciji prakti ara, nje-
govu individualnu mant r u (v.) To je besmislena re ili fraza koja delu-
je svojim zvunim svojstvima, pomaui prakti aru da dosegne do samog
izvora misaonog procesa. Mantra se obino ponavlja u sebi, dva puta
dnevno po petnaestak mi nuta. Vii trening instruktora preuzima na sebe
sam osniva pokreta.
Maharii Mahe Jogi (1911 ) je diplomirani fiziar Al ahabad-
skog Univerziteta. Jedno vreme radio je u fabrici, zatim ga je interes
za jogu odveo na Himalaje, gde mu je guru (spiritualni uitelj) bio Sva-
mi Sarasvati od Diotirmata. Bio je njegov uenik, tvrdi se, itavih
13 godina, a zatim je poeo da propagira sopstveni sistem TM. U Lon-
donu 1959. osniva Internacional no drutvo za Transcendental nu Medi-
taciju. ezdesete godine proveo je putuj ui po Zapadu i osnivajui gru-
pe za prakti kovanj e TM jer, kako sam izjavljuje, nove ideje se lake
pri hvataj u u razvij enim zemljama. Poto se u TM sistemu inicijacija
(v.) plaa od 35 dolara do iznosa j ednonedelj ne plate, obilno priticanje
sredstava od broj ni h sledbenika omoguilo je Mahariij u da u svojoj
misiji putuj e sopstvenim mlaznim avionom. Na Zapadu on je j edan od
naj popularnij ih linosti. Tome nasuprot, u Indiji na njega gledaju kao
na otpadnika koji je komercijalizovao spiritualno uenje koje nije za
prodaju. L. 8.
TULE: Nemaka hermetika organizacija, osnovana 1918. u Min-
henu kao ogranak Nemakog Reda (Germanen Order), sa ciljem izua-
vanj a starogermanskog runskog simbolizma. Jedan od osnivaa bio je
ekstremni desniar baron fon Sebottendorf, koji je koristio Tul e-grupu
ne samo u hermeti ke svrhe, ve kao desniarski punkt. Odravao je
tesne kontakte sa malobroj nom Nemakom Radnikom Partij om, iji
osniva je bio Anton Dreksler. Kraj em 1919. ovoj partij i pridruuj e se
Adolf Hitler i preko nje postaje lan Tule. Za kratko vreme Hitler je
stekao domi nantan poloaj u partiji i izmenio njeno ime u Nacionalna So-
cijalistika Radnika Partij a. Neko vreme posle njega lan Tule-grupe
postao je Rudolf Hes. Grupa ubrzo dobija iskljuivo crnomagijski ka-
rakter. Hitler je SS-organizaciju ustrojio kao spoljanji vid Tule-grupe,
kao spoljanji Crni Red. Crna magija, esto homoseksualna, intenzivno
j e. prakti kovana od strane voa SS. Meutim, neizvesno je da li su
najvii voi SS, Hitler i Hajdrih, ikada primlj eni u unutranj e jezgro
Tule. Slomom Treeg Rajha prestala je da postoji i Tule-grupa. Njen
poslednji preiveli lan je Rudolf Hes koji provodi zadnje dane u
zatvoru pandau.
111
TU-MO: Na tibetanskom znai unut ranj a vatra i istovremeno ime
sekte tibetanskih jogija koji oboavaju tu-mo. Ti m imenom naziva se i
sposobnost da se, psihofizikim j oga-treni ngom izazove veoma visoka
telesna t emperat ura bez obzira na okolnu hladnou. Jedan od ve u-
venih ispita za tibetanskog lamu sastoji se u sledeem: kandi datu se
obue vlana koulja, koju on mora, na veoma velikoj hladnoi (minus
40 C), da osui svojom telesnom toplotom.
U
UMBANDA: Religiozni pokret nastao poetkom ovog veka u Bra-
zilu sinkretikim spojem katolianstva i afrikog paganizma. Pokretu
je dao konanu formu i sistematisao ga katoliki svetenik elio de
Moraes (Zelio de Moraes). Taj kult poznat je takoe pod imenom Ma-
kumba. Njegova glavna karakteri sti ka je prizivanje duhova u t ran-
su (v.) koji se izaziva muzikom, uzimanj em droga i dugotraj nim igra-
njem. Smat ra se da mediji ovog kulta u stanj u transa postaju vidoviti
i stiu mo isceljenja.
UPANIADE: Sveti religiozno-filozofski tekstovi hinduizma. Ima
ih 108, od kojih se 11 nazivaju Velikim Upaniadama.
UIJA-TABLA (OUIJA): Inst rument koji veoma esto koriste spiri-
tisti (v. spiritizam). Sam naziv ouija" predstavlj a kombinaciju fran-
cuske i nemake rei sa znaenjem ,,da" (oui +j a). Uija-tabla sastoji se
od malog ravnog postolja na tokiima, koje se lako pokree i klizi po
glatkoj povrini, kad se na njega oslone prsti. Na istom nivou sa toki-
ima je pisaljka, obino sa kuglicom na vrhu (radi lakeg kretanj a povr-
inom hartije), tako da svaki pokret uija-table ostavlja trag na hartiji.
Spiritisti su dugo tvrdili (neki jo i danas to ine) da je na taj nain
mogue pri mati poruke umrl ih, nadzemaljskih inteligencija itd. Zadnj ih
decenija, zahvaljujui ispitivanjima u parapsiholokim laboratorij a-
ma, sve vie preovlauj e miljenje da preko ovog i nstrumenta nesvesni
sadraji dolaze do izraaja, da se na taj nain prazni nesvesno medija.
USPENSKI PETAR DEMIJANOVl (18781947): Poznati publicista,
matemati ar, hermeti sta i filozof. Jedan od prvih i svakako naj i staknu-
tiji uenik Gurijeva (v.). Posle dugogodinjeg intimnog drugovanja,
odvojio se 1924. godine od svog uitelja, ali ostao do kraj a ivota sa njim
u dodiru. Za popularizaciju hermetikog uenja Gurij eva treba zahva-
liti, u najveoj meri, spisateljskoj aktivnosti Uspenskog. Njegovi glavni
radovi j esu: ,Tertium Organum", ,,A New Model of t he Universe", ,,In
Search of the Miraculous", ,,The psychology of Man' s Possible Evolu-
tion" i The Fourt h Way".
112
V
VAMPIRIZAM: Narodno verovanj e u vampire, veoma raireno u
Srednj em veku, ali se jo uvek sree u Rumuniji, Bugarskoj i Istonoj
Srbiji. Vampir je, po takvom verovanju, duhovna komponenta ljudskog
bia, koja egzistira posle smrti sve dok se fiziko telo sasvim ne raspad-
ne. Vampir, smat ra se, moe da produi egzistenciju beivotnog fizikog
tela, obnavljajui njegove sokove i spreavajui raspadanj e. Energiju
obnavlja nou, siui krv ivih bia." Po narodnoj tradiciji, da bi se
vampir unitio, potrebno je raskopati grob i srce lea probosti glogovim
kocem ili mu odsei glavu.
VEDANTA: Jedan od 6 sistema indijske ortodoksne filozofije, za-
snovan na Upani adama, Bhagavat Giti i Brama Sutrama. Sama re
vedanta znai kraj Veda" ili ,kraj znanj a". Jedan od najveih ekspone-
nata vedante bio je ankara ili ankaraari j a (788820). Na Zapad je
vedantu preneo Svami Vivekananda (v. Vivekananda), istaknuti uenik
Sri Ramakri ne. Vedanta ui da se kroz nj enu duhovnu disciplinu ot-
kriva unutranj a ili skrivena sutina Veda. Po njoj je ceo fenomenalni,
ispoljeni svet nestvaran, neka vrsta sna ili vela koji pri kri va istinsku
realnost. Ta unutranj a istina je Brama, Najvie Jedno i cilj vedante
je sticanje uvida da je sve Brama i da je Brama sve.
VETIARSTVO, WICCA ili WITCHCRAFT: Pedesetih godina ovog
veka dolo je do naglog bujanja i popularizacije drevnih paganskih kul-
tova ije zajedniko ime je vika (wicca) ili vikraft. U naem jeziku ne
postoji adekvatan izraz. Verovatno bi nam najbolje odgovarao izraz
vetiarstvo ili kult vetica, poto je izraz paganizam ili neopaganizam
preobuhvatan i neodreen. Po miljenju nekih autora (napr. Dr Mar-
garet Murray: The Witch-Cult in Western Europe"), vikraft je bio pa-
ganski prethodni k hrianstva. Ozvanienjem hrianske religije bio je
pri nuen da se povue u ilegalnost, ali je kao izraz revolta i dalje egzi-
stirao u vidu paral el ne religije malog oveka" i usled toga progonjen
od hrianske crkve.
Novi kult vikrafta, nastao u poslednjih dvadesetak godina, pred-
stavlja spoj rusoovskog vraanj a prirodi, paganizma, panseksualizma,
psihopatskog i sadomazohistikog pranj enj a. Rituali ovog kulta, za
koje sledbenici vikrafta tvrde da potiu od vaj kadanj ih starina, obi-
no su kompilacije rozenkroj cerskih (v.) i Kraulij evih (v.) ritual a. Vi-
kraft ima svoje propise, svoje Jevanel j e (Knjiga senki"), hij erarhij sku
st rukt uru, ri tual e i praznike.
Osnovna zajednica je kaven (coven), koji broji 13 osoba oba pola.
Voa grupe je obino ena koja ima titul u kraljice vetica, a ako je
voa mukarac, nosi titulu magusa ili vorloka. Ostalih 12 lanova su
113
vetice (veci) ili svetenici Velike Boginje. Najvii rang u hijerarhiji
kulta vetica je velika svetenica ili veliki svetenik, koji predsedavaj u
skupovima veeg broja kavena, obino prilikom kul tni h praznika. Naj -
vaniji praznici su obe ravnodnevice, dugodnevica i kratkodnevica, za-
tim Valpurgijska no (30. aprila/travnj a), Haloven (31 oktobar/listopad), Sve-
njak (9. februara/veljae) i Lamas (2. avgust/kolovoz).
Skupovi, koji se nazivaju sabat, poinju po pravilu ceremonijom
,hleba i vi na" koja podsea na hrianski priest. Zatim sledi izdaan
obed, uz obilno troenje alkohola. Proslava se okonava optom orgijom
ili ri tual nom kopulacijom velikog svetenika (svetenice) sa nekim od la-
nova kavena. Ceremonije se uvek odravaj u unut ar magijskog kruga.
Muzika, ako je ima, je veoma monotona i dugim ponavlj anj em deluje
poput stresa na nervni sistem. Napici obino sadre neku od halucino-
genih droga. Sledbenici su, po pravilu nagi, j er se smatra da odea
spreava slobodnu razmenu vibracija."
Ritual posveenja novog lana podsea, poto simbolizuje ponovno
raanj e, na rituale slinih kultova. Sadistike komponente rituala nisu
retkost. Muenje, veruj e se, isti telo i duh kandi data pre nego to
stupi u red svetenika vike. Obino se svodi na bievanje, za vreme koga
se kandi dat zaklinje da nee odati tajne grupe kojoj pripada. Naduva-
vanjem prikaza tih ri tual a nastala su glasine, liene svake osnove, o
prinoenju rtava, prie o peenju ukradene dece, kanibalizmu i sl.
Skoro istovremeno sa oivljavanjem vikrafta, dolo je do rasloja-
vanja, tako da se danas unut ar kulta mogu razlikovati 3 velike grupe
pored niza manjih, uglavnom kratkovenih. Najbrojniju grupu ine
tzv. aleksandrinci, po i menu rodonaalnika Aleka Sandersa (Alec San-
ders), samozvanog kralja svih vetica". Ova grupa ne bei od publici-
teta, ve ga trai na svaki nain. U njihovom uenj u naglasak je stav-
ljen na oslobaanje od seksualnih inhibicija, a rituali su im spoj Kr au-
lijevih (v.) rituala i ri tual a razliitih savremenih hermeti ki h grupa.
Centar aleksandrinaca je London, ali trenutno stiu sve veu popul ar-
nost u SAD.
Druga po brojnosti grupa ima neto dui pedigre, a potie takoe iz
Engleske; to su sledbenici pokojnog Deralda Gadnera (Gerald Gardner),
hermeti ke koji je intenzivno prouavao antropologiju i folklor. Gadner
je inicijaciju dobio u Kraul ij evom redu Ordo Templi Orientis (vidi
O. T. O.), a rituali kojih se pridravaj u njegovi sledbenici produkat su
imaginacije Alistera Kraulij a.
Treu struju savremenog vetiarstva ine tzv. odevene grupe. Kao
to ime kae, njihovi sledbenici napustili su nudistike obiaje, seks
je proteran, a naglasak je stavljen na oivljavanje paganski h obiaja,
prirodan nain i shrane nasuprot industrijske proizvodnje hrane za-
114
trovane konzervansima, pesticidima i slinim otrovima. Rituali potiu
od ritual a Zlatne Zore (v.), koje je Izrael Regardije objavio 1937. godine.
I pored pri met ni h razlika, sve struje vikrafta imaju mnogo zajedni-
kog. Njihov pogled na svet je neka meavina verovanj a prvobitnih
plemenskih zajednica mat ri j arhal ne strukture, hipi pokreta i an ak
Rusoa. L. 5, 16, 17.
WAITE ARTHUR EDWARD (18571940): A. E. Veit je j edan od naj -
plodnijih pisaca i prevodilaca u oblasti hermetizma. Roen je u SAD,
ali je smat ran Englezom, j er je u ranom detinjstvu doao u Englesku i
tu iveo do smrti. Neko vreme bio je lan Teozofskog drutva; naputa
ga kada se pridruio Zlatnoj Zori (v.). Kada se ova hermeti ka organi-
zacija raspala na nekoliko ogranaka, Veit postaje voa londonskog
ogranka, loe Izida-Uranij a. Njegov magijski moto u Zlatnoj Zori bio je
Sacrament um Regis. Veitovi radovi odlikuju se velikom erudicijom i
studioznou, ali se zapaa nedostatak imaginacije. Radovi su mu po
pravilu veoma voluminozni i krcati podacima: Brotherhood of the
Rosy Cross," ,,Real History of Rosicrucians", The Book of Ceremonial
Magic", The Secret Tradition in Alchemy", Lives of Alchemistical
Philosophers", The Pictoral Key to the Tarot", The Holy Kabbal ah"
i dr. Preveo je na engleski knjigu Elifasa Levija" Dogme et Rituel de
la haute magie". Pod njegovom supervizijom P. C. Smi th izradila je
uveni Raj derov pil Tarot karat a (Rider set).
VESTKOT VIN (Winn Westcott 18481925): Jedan od trojice osni-
vaa organizacije Zlatna Zora. Njegova magijska imena u toj organi-
zaciji bila su Sapere Aude (Usudi se da buge mudar") i Non Omnis
Moriar (Neu potpuno umreti "). Preveo je sa hebrejskog na engleski po-
znate kabalistike tekstove Sefer Jeci rah" i Haldejsko proroanstvo Zo-
roastera". Bio je intiman prijatelj Blavatske i lan Rozenkrojcerskog
drutva Engleske.
VINTRAS PIERRE-MICHEL (18071875): Religiozni mistik, poznat
u Francuskoj kao udotvorac i vizionar, osnovao je mistiki pokret De-
lo Samilosti (Oeuvre de la Misericorde). esto je padao u mistini trans
i tada je imao vizije Hrista, Device Marije i hrianskih svetaca. 1851.
godine usvojio je ime Strataniel, Glasnik Boji. Posle njegove smrti na
elu pokreta nasledio ga je Abbe Boullan, koji je sektu pretvorio u crno-
magijsku organizaciju.
VISHNUDEVANANDA SWAMI: Profesor hata-j oge na Joga-Ve-
dant a umskoj Akademiji u Riikeu, na Himalaj ima. Vinudevananda
je j edan od glavnih eksponenata hata-j oge na Zapadu. Popularisao je
taj oblik joge veoma energino preko predavanj a, nastupa na televiziji
115
i j avnih demonstracija. Uenik je S. ivanande. Glavni rad mu je The
Complete Illustrated Book of Yoga".
VlUDHA-AKRA: Peta po redu od sedam najvanijih akri u
joga anatomiji, koja se nalazi u oblasti grla (titne lezde).
VIVEKANANDA SVAMI (18631902): Najobdareniji uenik indij -
skog mudraca i svetog oveka" ri Ramakri ne. Vivekananda je pre-
neo na Zapad filozofski sistem vedantu. Pojavio se na Svetskom kongre-
su religija u igagu 1893. gde je ostavio izvanredno snaan utisak na
sve prisutne svojim retorikim darom, humani zmom i plemenitom po-
javom. Nazvali su ga Hindus-ciklon. Tom prilikom osnovao je Vedanta
drutvo u San Francisku, a zatim mnogobroj ne puktove za irenje Ra-
makrininog uenja, koji su posle njegove smrti izmenili ime u Rama-
krina-Vivekananda centri. Putuj ui svetom ispoljavao je neverovatnu
energiju u propovedanj u vedante. Drao je broj na predavanja, davao
privatne instrukcije, organizovao rad u centrima. Romen Rolan, pod-
staknut neobinom linou i ivotom ovog jogija napisao je njegovu
romansi ranu biografiju, kao i biografiju njegovog uitelja. Glavni ra-
dovi Vivekanande nastali su kao kompilacije koje su njegovi uenici
izvrili na osnovu njegovih predavanj a i diskusija: ,,Raja-Yoga", ,,Jna-
na-Yoga", Karma-Yoga and Bhakti-Yoga", Inspired Tal ks" (Nadah-
nuti govori") i ,,My Master" (Moj uitelj"). Vivekananda je i poznat pe-
snik na engleskom i bengalskom jeziku.
VRIL: Termi n koji je prvi upotrebio Bulver Liton, hermetista i
knjievnik, da bi oznaio struj u ivotne energije, razliitu od Mesmero-
vog magnetizma, sveobuhvatnu kosmiku energiju koja se ispoljava u
oveku. Ustvari, Liton je vrilu pripisao sve atribute koje indijska orto-
doksna filozofija vezuje za pranu (v.). Tridesetih godina ovog veka osno-
vano je u Berlinu Bratstvo Vrila, ili Svetlosna loa, hermeti ka orga-
nizacija iji je cilj bio razvie vril-energije u ljudskom biu preko ve-
banja slinih pranaj ami (v).
VUDU: Religiozno-magijski kult itelja Haitija, nastao spojem pa-
ganskih afrikih kultova i katolianstva. Srodan je sa kultom umbanda
koji se razvio u Brazilu. Svodi se na verovanja u mnoga boanstva, sve-
ce, duhove i njihovo prizivanj e u stanju transa. Vudu ima brojne ritu-
ale, od kojih su dva naj vanij a: Radas ritual ili kraljevski sunev ritu-
al i ritual Petro, koji navodno daje magijske moi. Stanj e mahnitosti,
kojim se izaziva disocijacija svesti, naziva se ioa. Rituali ovog kulta
obavljaju se nou. Vernici igraju satima uz monotone zvuke bubnjeva
sve dok ne zapadnu u stanj e transa. Tada se rtvuju ivotinje bele boje,
petlovi, golubovi ili beli ovan. Veruje se da je rtva neophodna da bi
ljudski duh dosegao ife ili raj .
116
Vudu je van Haitij a j ako rai ren meu crncima u SAD, naroito u
j unim dravama. Izraz se esto upotreblj ava kao sinonim za crnu ma-
giju. Godine 1945. drava Haiti zvanino je priznala vudu kao ravno-
pravnu religiju.
Z
ZAIN C. C: Pseudoni m poznatog amerikog astrologa El berta Ben-
damina, koji je osnovao 1918., u Los Andjelosu, Crkvu Svetlosti (The
Church of Light). Pisac je nekoliko stotina praktinih lekcija iz astro-
logije i ostalih hermeti ki h disciplina, koje Crkva Svetlosti oglaava i
distribuira.
ZEN: Zen ili Zen-budizam je j apanska modifikacija budizma. Sma-
tra se da je izraz zen izveden iz kineskog ,,an", to je poteklo od
sanskritskog dhiana", meditacija. Zen je naj meditativnij i vid budizma.
Otud veliko interesovanje koje je pobudio, poslednjih godina, meu in-
telektualcima van Japana. Meditacija j e osnovna disciplina zena. Prak-
tikuje se u nekoliko osnovnih telesnih poloaja, koji moraj u biti udobni
i omoguiti da kima sve vreme bude prava. Meditacija ima nekoliko
stupnj eva (svaki moe traj ati vrlo dugo): praenj e nekontrolisanih mi-
sli, pranj enj e svesti i najzad meditiranj e o odreenom sadraju, koji je
esto logiki paradoksal an (koan).
Cilj zena je satori", iluminacija ili prosvetljenje, stanje koje se
definie kao najvea mogua ekspanzija svesti. Do satorija moe ue-
nika dovesti samo iskusan uitelj, koji je sam proao kroz isto iskustvo.
Neposredno pre satorija sledbenik, po pravilu, zapada u veoma teku
duevnu krizu. U krizu ga namerno uvodi uitelj, suoavajui ga sa sve
veim paradoksi ma iz kojih, prividno, nema izlaza. Satori dolazi izne-
nada i ne raa se u mozgu, ve u celom telu, ,,u utrobi", kako kau
sledbenici zena, kao i svako totalno iskustvo.
Disciplina zena zahteva j ednostavan nain ivota, povlaenje od sve-
ta, usrdno bavljenje j ednostavnim poslovima i l apidarno izraavanje.
Nekom prilikom j edan iz grupe uenika zapitao je uitelja: ,,ta je
zen?".
Zen je zen", odgovori mu ovaj.
Drugi uenik prokomentarisao je odgovor: ,,Ba je priljiv ovaj na
uitelj ! ".
ZENEROVE KARTE: Kart e koje imaj u iroku pri menu u parapsi ho-
lokim ispitivanjima telepatije i vidovitosti. Na njima su grafiki simboli.
Ima ih 5: krst, krug, kvadrat, petokraka zvezda i talasaste linije. Obino
117
se kompl etan pil sastoji iz 25 karata, po pet od svakog simbola. V.
Parapsihologija.
ZLATNA ZORA: Najznaajnija hermeti ka organizacija Novog ve-
ka, osnovana 1887. god. u Londonu. Trojica osnivaa bili su istovre-
meno njeni prvi voi: Dr Robert Vudmen, Dr Vin Vestkot (v.) i S. L.
MakGregor Meters (v.). Organizacija je osnovana sa ciljem teorijskog
prouavanj a okultnih nauka" i prakti kovanj a ri tual ne magije. Kao
osnova st rukt ure drutva posluio je ifrovani rukopis nepoznatog po-
rekla, koji je Dr Vudmen naao u j ednoj antikvarnici. Ko god bio au-
tor, nesumnjivo je bio vrsni znalac kabale, tarota i alhemijskog i ro-
zenkrojcerskog simbolizma.
lanovi drutva, iji se broj postojano poveavao vrbovani su od
bivih teozofa, masona i rozenkrojcera. Otprilike polovina lanova bile
su ene. Neki pripadnici Zlatne Zore bili su i staknute linosti Brita-
nije tog vremena: najvei irski pesnik JeJt s (dobitnih Nobelove nagrade
za knjievnost 1923. godine), glumica i di rektor Kraljevskog Ebi teatra
Floransa Far, romanopisci Blekvud i Artur Mahen, pisac, knjievni
prevodilac i diplomata Ser Bulver Liton (Meredit), pesnik i mag Alister
Krauli, predsednik Kralj evske Akademij e Ser Derald Keli i mnogi
drugi manj e poznati. Devedesetih godina prolog veka Drutvo je do-
stiglo zenit svog mirnog razvoja, brojei vie od 100 lanova oba pola
u svoje tri loe: u Londonu, Bredfordu i Bristolu. Organizacija je imala
trostepenu hij erarhij u. Takozvani Spoljanji red sainjavali su svi la-
novi. Drugi ili Unutranj i red sainjavala je mala grupa odabranih, a
za njeno postojanje lanova Spoljanjeg reda nisu ni znali. Trei red
sainjavali su spiritualni ili bestelesni voi, Veliki Majstori, sa kojima
su naj istaknutij i lanovi Drugog reda, bar tako su oni tvrdili, bili u
astral nom (v.) kontaktu.
1891. g. umro je Dr Vudmen, a Dr Vestkot se povukao iz aktivnog
vostva. Meters (v.) je ostao kao j edini vo. Njegova despotska pri roda
dovela je, posle nekog vremena, do dugotraj nih sukoba i, konano, do
raspada Zlatne Zore. Zavrni udarac doao je 1937., kada je Izrael
Regardije objavio monumental ni rad Zlatna Zora" (The Golden Da m" ) ,
u kojem su do najsitnijih pojedinosti opisani rituali, metode treni nga i
ustrojstvo organizacije. Veina lanova povukla se iz aktivnog lan-
stva, neki su osnovali sopstvene organizacije (Krauli, Foun i Keis), os-
tali su se rasprili po svetu. Danas u Engleskoj i SAD postoji nekoliko
grupa koje pretenduj u na nazi v Zlatna Zora, ali koje nemaj u nieg za-
jednikog sa originalnim uenjem. Vidi detaljnije, pored navedenog rada
I. Regardijea, R. G, Torens The Secret Rituals of Golden Dawn" i
The Golden Dawn, its Inner Teaching", takoe F. King Ritual Ma-
gic in England".
118
PARAPSIHOLOKI I HERMETICKI INFORMATOR
Ovaj krat ki informator sastavljen je da bi se ljudima sa traj nim
i ozbiljnjim interesovanj em pruila mogunost da neposredno stupe u
kontakt sa institucijama, izdavakim kuama, grupama i organizacijama
ije su aktivnosti usmerene na prouavanj e hermeti ke i parapsihologi-
je, kao i za snabdevanj e odgovaraj uom literaturom, pri borom i ure-
ajima.
Podaci dati u ovom informatoru izdvojeni su od materij al a datog
u prvom delu knjige koji je traj nij e vrednosti. Hermeti ke i parapsi ho-
loke organizacije (sa izuzetkom instituta osnovanih na univerzitetima)
po pravilu su kratkoveni, smrtnost novoroenadi u tim oblastima veo-
ma je visoka. Rastavlj anj e na manj e grupe, fuzija sa srodnim organi-
zacijama i promena imena sreu se veoma esto.
Ovde su date adrese takvih organizacija i, kod izvesnog broja, opi-
san ukrat ko njihov rad. Ne garantuj em za bilo koju organizaciju sa
ovog spiska da zaista ui ono to njeni rukovodioci tvrde u prospektima
koje, po pravilu besplatno, alju na zahtev zainteresovanih. Adrese su
date alfabetskim redom.
Podaci za ovaj informator prikuplj eni su iz najnovije l iterature,
moje pri vatne korespondencije, asopisa ,,QUEST", ,,PSYCHIC", ,,PSY-
CHOLOGY TODAY" i SEVENTH RAY" i praktinog pri runi ka. The
Aquari an Guide", iji je editor Francoise Strachan.
1. AQUARIAN BOOK SERVICE
Pates Manor, Bedfont, Middlesex, England
Poseduju veliki izbor novih i polovnih knjiga o svim oblastima
parapsihologije i hermetike. alju besplatne kataloge.
ARICA INSTITUTE ima dva centra koji daju informacije: a. Essex
House Hotel, 160 Central Park South, New York, N. Y. U. S. A. b. 580
Market Steet, San Francisco, CA 94104, U. S. A.
Arika predstavlja kombinaciju razni h vidova joge, naroito t ant ra-
-joge, sufizma i razliitih tehnika meditacije. Osniva instituta je Oscar
119
Ichazo. Arika zahteva tri meseca intenzivnog treninga i vrlo je skupa.
Kompl etan kurs staje 3000 dolara.
ATLANTIS BOOKSHOP, 49a Museum Street, London W. C. 1,
England. Knj iara specijalizovana za prodaj u hermetike l iterature i
pribora, tarot karata, pribora za Ji Ding i tome slino.
THE AGNI Y OG A CENTRE (U. K.): Agni-jogu doneli su na Zapad
brani par Nikolaj i Helena Roerich. On je bio poznati humani sta i
svetski putnik. Doktrinu agni-joge Reri h je, kako je sam tvrdio, primio
od nepoznatog Uitelja za vreme svog boravka na Dalekom Istoku. Agni
joga je uenje ive etike", naglaava optu ljubav i ui da je srana
akra taka kontakta preko koje e savremeni ovek dostii vie svc-
tove egzistencije. Adresa: The Secretary, Agni Yoga Centre, Fl at 10,
87 Cadogan Gardens, London S. W. 3, England.
THE ATLANTEANS, 5 Abbey Parade, Hanger Lane, Ealing, W. 5,
England. Filozofsko drutvo sa j aki m hermeti ki m tendencijama, koje
naglaava vanost individue i unoenja novih elemenata u tradicionalni
hermetizam.
RI AUROBINDO CENTRE, 78 Woodstock Avenue, London N. W.
11, England. Cilj centra je irenje uenja Sri Aurobinda. Centar ima
studijske grupe koje se redovno sastaju i biblioteku.
THE BARDIC AND DRUID ORDER, 42 Gledstanes Road, London
W. 14, England.
BUDDHIST COMMUNITY. Cilj drutva je da omogui svojim la-
novima praktikovanj e budistike doktrine. Drutvo organizuje grupe
meditacije, skupove i predavanj a. Informacije: Sarum House Buddhist
Community, 3 Plough Lane, Purley, Surrey, England.
BUDDHIST MEDITATION CLASS daje j ednom nedeljno instruk-
cije u meditaciji tipa Samatha-Vipasana. Obukom rukovodi Nai Boon-
man, koji je bio 15 godina kal uer budistikog Tai Reda. Informacije:
Hugh Dickens, 35 Shenley Road, Camberwell, London S. E. 5, England.
THE BUDDHIST SOCIETY. Iako je smeteno u Londonu, Drutvo,
je u pogledu lanstva internacionalno. lan moe postati svako. Dru-
tvo ne zastupa nij ednu posebnu budistiku kolu, ve je usmereno na
irenje budizma uopte. Drutvo poseduje veliku biblioteku, itaonicu,
prostorije za sastanke i meditacije. Informacije: The Secretary, The
Buddhist Societv, 58 Eccleston Square, London S. W. 1, England. Ovo
Drutvo publikuje redovno svoj asopis ,,The Middle Way".
CENTRE FOR SPIRITUAL AND PSYCHOLOGICAL STUDIES In-
formacije na adresu: 4 Wimpole Mews, London W. 1, England.
120
COSMIC FORUM To je forum kosmike svesti, Samadhi ili Satori.
Ljudi koji su postigli taj nivo duhovnog razvia pozivaju se da se j ave
na donju adresu da bi uporedili svoja iskustva. Adresa: Cosmo", Box
C F., 17 Luxemburg Gardens, Brook Green, Hammersmi th, London
W. 6. England.
DIRECTED MEDITATION To je zapadni vid Samorealizacije. Osni-
va pokreta je Ross Nichols. Meditacije se rade grupno pod nadzorom in-
struktora. U r adu se koriste paljivo odabrane mandal e. Informacij e:
The Secretary, The I. O. S., 83 Gloucester Road, London S. W. 7, En-
gland.
THE DRUID ORDER Prokl amovani cilj Reda je bolje razumeva-
nje duhovni h snaga, l atentni h u oveku. Obavetenj a: Dr Thomas Maug-
han, D. Sc., 77 Calton Avenue, Dulwich, London S. E. 21, England.
GURDJIEFF Postoji vie grupa koje propagiraj u uenje Gurdjijeva,
ali njihovi lanovi ne ine ni kakve napore da bi propagirali Uiteljev
sistem prakti ne filozofije, koji mnogo duguje sufizmu i zenu. Ipak
zainteresovani mogu da se obrate na dve adrese:
1. Box 28, Occidental, CA., U. S. A.
2. W. A. Nyland, Chardavogne Barn, Chardavogne Road, Warwick, N.
Y. U. S. A.
GURU NANAK FOUNDATION (U. K.) Organizacija koja propagira
uenje voe indijskih Sika, Guru Nanaka. Po nj emu ovek je u stanju
da kroz samodisciplinu postigne totalno spiritualno osloboenje. Oba-
vetenj a: Guru Nanak Foundation, 64 Middlesex Street, London E. 1
England.
HANNYAKAI Organizacija koja propagira prakti kovanj e Zen-bu-
dizma. Osniva je Kim Wall. Oni nude obuku u Zen meditaciji preko
kvalifikovanih Zen uitelja. Po nj ima Zen ne moe da se veba sat ili
dva dnevno, to je nain ivota koji zahteva celog oveka. Informacij e:
Hannyakai , The Secretary, 29 Dart mout h Park Hill, London N. W. 5
England.
HATHA YOGA CENTRE, 82 Bell Streat, London N. W, 1 England
Individual no obuavanje u hat ha jogi, i kursevi korespondencije. Nagla-
sak obuke je na pranaj ami i asanama.
HATHA YOGA LESSONS. Treni ng asana po sistemu Shri Iyengara
iz Poone, autora poznate knjige Light on Yoga". Informacij e: Mrs. P.
Nield-Smith, 21 Inglethorpe Street, Ful ham London S. W. 6, England.
HEALTHY-HAPPY-HOLY ORGANISATION Organizacija sa veli-
ki m broj em ispostava u SAD i Kanadi . Ona ui Kundal i ni jogu, naj -
opasniji oblik joge, ija je osnovni cilj razvie svesti kroz tehni ku di-
121
zanja vitalne energije Kundalini do viih akri (psiho-astralnih centa-
ra). Ova organizacija u ovom periodu (1974. godina) doivljava nevero-
vatno brz razvoj. Informacij e: Guru Ram Das Ashram, 8802 Melrose
Ave, Los Angeles, CA 90069, U. S. A.
HELIOS BOOK SERVICE LTD. 8, The Square, Toddington Nr Chel-
tenham, Glos. England. Specijalizovani servis za nabavku novih i po-
lovnih knjiga iz oblasti parapsihologije, hermeti ke, Jungove analitike
psihologije, joge, zen-budizma, E. S. P. (vanulne percepcije), razliitih
kola Zapadne hermetike tradicije, kabale, magije, tarota, Ji Dinga i
sl. Na ovu adresu mogu se narui ti t arot -kart e svih vrsta i retki tek-
stovi publikovani u ogranienom tirau.
HERMETIC BROTHERHOOD OF LIGHT, 4 Buxton Gardens, Lon-
don W. 3, England. Nisu poznati blii podaci o ovoj organizaciji, ali
njeno ime govori samo za sebe.
HOMEOPATHY STUDY GROUP Homeopatij a je samo j edna, ni-
kako najvanija oblast koju propagira ova organizacija. Zainteresovani
mogu dobiti informacije iz prve ruke o hata-jogi, dnana-jogi, sanskri -
tu, meditaciji, istraivanj ima svesti, mantra-j ogi, dhijana-jogi, Zen-bu-
dizmu, radiesteziji, pri rodnom leenju i herbalizmu. Obavetenj a: Cen-
tre House, 102 Airlie Gardens, Kensington, London W. 8 England
HOROSCOPE", 10 Kenni ngton Park Place, London S. E. 11 En-
gland. Najvei i najpoznatiji astroloki asopis na svetu, ali koji donosi
lanke i iz prakti ne psihologije i hermetike.
INSTITUTE FOR OCCULT SCIENCES Predavai na ovom insti-
t ut u su najpoznatiji hermeti sti Velike Britanije. Di rektor Insti tuta j e
Ross Nichols. Oni odravaj u svake godine veliki broj kurseva o razli-
itim oblastima okul tni h nauka. Informacij e: The Secretary, The I. O. S.,
83 Gloucester Road, London S. W. 7 England.
INTEGRAL YOGA INSTITUT, 500 West End Ave., New York, N.
Y. 10024 U. S. A. Organizacija koju je osnovao Swami Satchi tananda.
Propagi ra spoj fizike i duhovne joge, kombinaciju hata-j oge i medi ta-
cije. Ima ispostave u mnogim gradovima SAD. Informacij e na gornju
adresu.
INSIGHT MAGAZINE" Hermetiki asopis koji obrauj e para-
psihika istraivanja, vikraf, spiritizam, tarot, bri t ansku hermetiku
tradiciju, hermeti ke organizacije i dr. Adresa i informacij e: Insight
Magazine", 118 Wi ndham Road, Springbourne, Bournemouth, Hants,
England.
INSTITUTE OF PYRAMIDOLOGY Jedini i nsti tut takve vrste u
svetu. Osnovala ga je mal a grupa entuzijasta u Londonu 1940. godine,
122
ali je ubrzo prerastao u meunarodnu instituciju. Insti tut publikuje re-
dovno svoj asopis ,,Pyramidology Magazine". Cilj Insti tuta je razvie
piramidologije i irenje dragocenih saznanja izraenih kroz arhi tekturu
Keopsove piramide, saznanja koja su istovremeno nauna, profetska i
religiozna. Informacij e: The Secretary, The Institute of Pyramidology;
31 Station Road, Harpenden, Herfordshire, England.
THE INTERNATIONAL NEW THOUGHT ALLIANCE, 8 Cork Street,
London W. 1 England. Pokret Nove Misli nastao je u SAD, ali se u znat-
noj meri rairio i u Velikoj Britanij i. To je u sutini pokret prakti ne
psihologije, koji svoje lanove ui metodama uspenog ivljenja.
INTERNATIONAL SOCIETY FOR KRISHNA CONSCIOUSNESS
Ovo drutvo, koje ima svoje ispostave po svim veim gradovima Evro-
pe i Amerike, bolje je poznato pod imenom Hare Kri na Pokret. Obave-
tenja na sledee dve adrese:
1. Internati onal Society for Kri shna Consiousness, 3764 Watseka
Ave., Los Angeles, CA 90 000, U. S. A.
2. Internati onal Society for Kri shna Consciousness, The Secretary,
7 Bury Place, Bloomsbury, London W. C. 1 England.
THE INTERNATIONAL SCHOOL OF ESOTERIC STUDIES Osni-
va ove organizacije j e Pi r Vilayat Inayat Khan, koji j e istovremeno po-
glavar Sufi Reda. Organizacija ui metode meditacije zajednike svima
velikih hermeti ki m sistemima. Organizacija odrava povremeno sku-
pove i internacionalne kongrese. Preko leta organizuje omladinske kam-
pove u mnogim evropskim zemljama. Informacij e: Tim Feild, 58 Red-
cliffe Gardens, London S. W. 10 England.
JOURNAL OF ANALYTICAL PSYCHOLOGY, 30 Devonshire Place,
London W. 1 England. Ovaj asopis obrauj e teme iz oblasti Jungove
analitike ili arhetipske psihologije.
KARMA DZONG U prevodu ime ove organizacije znai Tigrov Rep.
Osnovao ju je Chogyam Trungpa Rinpoche sa ciljem irenja tibetanskog
budizma. Organizacija izdaje svoj asopis Garuda". Informacije na ove
dve adrese:
1. Tail of the Tiger, Star Route, Barnet, VT 05821, U. S. A.
2. Kar ma Dzong, Salinas Star Route, Boulder, CO 80302, U. S. A.
KENNETT-ROSHI, Shasta Abbey, Rural Route 1, Box 577, Maunt
Shasta, CA 96067. Jedan od naj poznatij ih Zen-budistikih centara van
Japana. Organizovan je tako da omoguava zaposlenim ljudima i stu-
denti ma da kao gosti Centra oprobaj u nain ivota sledbenika Zena
preko vikenda i da se podvrgnu treni ngu Zen-meditacije. Ovaj centar
izdaje svoj asopis Journal of the Zen Mission Society".
123
THE KRISHNAMURTI FOUNDATION, 24 Southend Road, Bechen-
ham, Kent, BR 3 ISD, England. Ova organizacija osnovana je sa ciljem
da pomogne irenje uenja Kri namurti j a (vidi u tekstu Enciklopedi-
j e" pod Kri namurti ). Ona publikuje njegove radove, snima njegove
govore na ploe i magnetofonske trake, organizuje skupove njegovih sled-
benika i sl.
LONDON BUDDHIST VIHARA Jedan od prvih budistikih centara
na Zapadu. Osnovao ga je cejlonski budista Anagarika Dharmapal a
1928. godine. Drutvo organizuje kurseve meditacije za lanove, ima
biblioteku i itaonicu i publikuje tromeseni asopis ,,The Buddhist
Quarterl y". Informacij e: The Venerable Dr H. Saddhatissa, 5 Heathfield
Gardens, London W. 4 England.
THE MARTINIST ORDER Hermeti ka organizacija koja propagira
kabalistiku i teurgijsku doktri nu Marti na de Paskal a i njegovog ue-
nika Luisa-Kloda de San-Marti na zvanog Nepoznati Filosof. Informa-
cije: Grand Secretary: Milner Cottage, 60 b Cadogan Square, London
S. W. 1 England.
MEDITATION GROUP Ova organizacija prakti kuj e j ednom mese-
no grupnu meditaciju, koja treba da poslui kao kanal za priliv spi-
ri tual ni h energija Svetlosti i Ljubavi za celo oveanstvo. Skupovi se
odravaju u vreme punog meseca, j er pripadnici ove grupe smatraj u da
se sa spiritualnim energij ama tada najlake dolazi u kontakt. Obave-
tenj a: Miss Cornock-Taylor, 9 Woodhayes Road, London S. W. 19 En-
gland.
MEDITATION GROUP FOR THE NEW AGE U proglasu ove grupe
kae se: Tenja da se otkrij e vie o unutranj oj strani ivota stimulie
kod mnogih novi interes prema meditaciji. U prolosti je ova vrsta vi-
eg milj enj a" smat rana pasivnom, reflektivnom formom posveenja,
meuti m meditacija kako se danas nairoko prakti kuj e predstavlj a po-
zitivnu i kreati vnu upot rebu duha, j er aktivno povezuje spoljanje i
unutranj e svetove. A svaki efikasan rad je uvek kombinacij a unut r a-
nje i spoljanje akcije. Dok spoljanja akcija nuno mada ne uvek
svesno zapoinje iznutra, dotle unutranj a akcija ne sme biti ograni-
niena na duhovnu aspiraciju, ve se mora izraziti u praksi da bi u pot-
punosti bila os t var ena. . . Meditativna Grupa Novog Doba (Meditation
Group for the New Age) je slobodno udruenj e onih koji ele da kon-
struktivno upotrebe snagu svog duha, srca i volje". Informacij e: Sundial
House, Nevill Court, Tunbri dge Wells, Kent, England.
METAPHYSICAL RESEARCH GROUP Ova grupa ima internacio-
nalno lanstvo. Nudi veliki izbor hermetike i parapsi hi ke l iterature,
pribor i i nstrumente za radiesteziju, tarot karte i sl. Ima nekoliko kur-
seva korespondencije, pored ostalih kurs astralne projekcije po uputstvi -
3 24
ma pokojnog Olivera Foksa. Informacij e: Metaphvsical Researcch Group,
Archers Court, Hastings, England.
THE MIDDLE WAY" Tromeseni asopis Budistikog Drutva u Ve-
likoj Britaniji. Objavljuje lanke o budistikoj filozofiji, umetnosti i
prikaze knjiga iz te oblasti. Adresa: The Middle Way" 58 Eccleston
Square, London S. W. 1 England.
NEW KNOWLEDGE BOOKS Ova kua prodaje knjige o jogi, ka-
bali, tarotu (i tarot karte) astrologiji, radiesteziji, psihologiji, duhovnom
leenju, E. S. P. i srodnim oblastima. alje besplatne kataloge. Oba-
vetenja: New Knowledge Books, 28 (P 127), Dean Road, London N. W.
2 England.
OCCULT GAZETTE Mesenik preteno hermetikog sadraja. De-
taljnije informacije na adresu: The School of Universal Philosophy and
Healing, 6 Phillimore Place, Kensington, London W. 8 England.
PENTAGRAM Mali asopis, koji izlazi povremeno, bez unapred utvr-
enih datuma. Obrauj e parapsi hi ku i hermetiku. Ne pri ma pretplatu,
ve se plaa za svaki broj posebno. Obavetenj a: G. Noel, EsQ., Pent a-
gram, 68 Grove End Gardens, London N. W. 8 England.
PSYCHIC NEWS Spiritistiki list sa najveim tiraem na svetu (u
toj oblasti). Obavetenj a: Psychic Press Limited, 23 Great Queen Street,
London W. C. 2 England.
QUEST Tromeseni asopis, obrauj e usku oblast hermeti ke Za-
padnu ezoterinu tradiciju. apirografisan. Ima relativno mali tira. O-
bavetenj a: ,,Quest", Spook Enterprises, 38 "Woodfield Avenue, London
W. 5 England.
RAMAKRISHNA VEDANTA CENTRE Centrom rukovodi Swami
Ghananda. Dri predavanj a o jogi, vedanti, indijskoj filozofiji ostalih
smerova i slinim temama. Centar ima dva arama:
1. Ramakri shna Vedanta Centre, 54 Holland Park, London W. 11
England.
2. Ramakri shna Vedanta Centre, 68 Dikes Avenue, Muswell Hill,
London N. 10 England.
SANT MAT Ovaj pokret poznat je i pod imenom Joga June Struje.
Obavetenj a: The Secretary, Radha Soami, Satsang (Beas), U. K. Natio-
nal Westminster Bank Limited, 34 Henri etta Street, London W. C. 2
England.
SELF-REALIZATION FELLOWSHIP Organizacija koju je osno-
vao j edan od najveih jogija koji su ikada doli na Zapad, Yogananda
Paramhansa, sa ciljem irenja Kriya-j oge. Zainteresovanima alju ne-
deljne lekcije sa instrukcij ama iz meditacije, joga filozofije i psiholo-
125
gije. Ovo je sasvim sigurno nekomercij al na organizacija. Ima svoje
ispostave u Engleskoj i SAD. Obavetenj a:
1. Self-Realization Fellowship, 3880 San Rafael Blvd, Los Angeles,
CA 90065, U. S. A.
2. Mrs. G. White, 33 V/arrington Crescent, Maida Vale, London W. 9
England
THE SOCIETY FOR THE PSYCHICAL RESEARCH, 1 Adam and Eve
Mews, Kensington, W. 8 London. Ovo Drutvo osnovano je jo u pro-
lom veku za istraivanje parapsihikih pojava, sa strogo nauni m pri -
stupom.
SOCIETY OF THE INNER LIGHT, 38 Steele' s a Road, Hampstead,
London N. W. 3 England. Organizacija koju je pre II. svetskog rata
osnovala pokojna Dion Fortune. Organizacija ui Zapadnu hermeti ku
tradiciju baziranu na kabali. Ima kurs korespondencij e za lanove van
Velike Britanij e. Meutim, po miljenju nekih zaista kompetentni h her-
metista, uenje ove organizacije znatno se izmenilo poslednjih dvade-
setak godina u odnosu na originalno uenje koje je irila Dion Fortune.
SOUTH LONDON LODGE OF THE THEOSOPHICAL SOCIETY Ova
loa propagira osavremenj enu teozofiju. Obavetenj a: Mrs. D. Sturza-
ker, 25 Circle Gardens, Merton Park, London S. W. 19 England.
STUDENT'S INTERNATIONAL MEDITATION SOCIETY Drutvo
koje je osnovao Maharii Mahe Jogi za propagiranj e transcendental ne
meditacije. Drutvo je poznato i po skraenici SIMS. Ima svoje ispo-
stave u mnogim zemljama. Ovde su izdvojene dve adrese no koje se
mogu traiti obavetenj a:
1. SIMS, 1015 Gayley Ave., Los Angeles, CA 90024, U. S.A.
2. SIMS, la Seagrave Road, S. W. 6 London, England.
SUFI SOCIETY Drutvo savremenih dervia, koje nagl aava znaaj
muzike igre i meditacije za skl adan duhovni razvoj individue. Ima vie
grupa meu kojima postoje manj e razlike. Obavetenj a:
1. Sufi Order, Mento Garden, 410 Precita Ave., San Francisco, CA
94100, U. S. A.
2. Sufi Society, The Hon. Secretary, 41 Pembri dge Road, London
W. 11 England.
3. Sufism Reoriented, 1290 Sutter Steet, San Francisco, CA 94110,
U. S. A.
SWAMI ATMAN ASTORAM MEDITATION SOCIETY, 30 Baker
Street, London WIM 2DS, England.
RIDER AND CO., 178 Great Portland Steet, London W. 1 England.
Jedna od najpoznatijih izdavakih kua, specijalizovanih za literaturu
126
iz oblasti kao to su orijentalne religije i filozofski sistemi, meditacija,
prirodno leenje, teozofija, antropozofija, joga i sl.
THE THEOSOPHICAL BOOKSHOP, 68 Great Russell Street, Lon-
don W. C. 1 England. Najvea teozofska knjiara, koja distribuira radove
objavljene u SAD, Engleskoj i Indiji. Ima veliki izbor knjiga o jogi,
vedanti, budizma, pri rodnom leenju, orijentalnim filozofskim i reli-
gioznim sistemima, astrologiji i dr.
TIBETAN NYINGMAPA MEDITATION CENTRE Osnovao ga je
Tarthang Tulku Rinpoche, uz odobrenje Dalaj Lame. U Centru se odr-
avaju predavanj a o tibetanskoj filozofiji, psihologiji, prakti ni m tehni -
kama i ritualima. Obavetenja: Tibetan Nyingmapa Meditation Centre,
2425 Hillside Avenue, Berkeley, CA 94705, U. S. A.
VEDANTA SOCIETY-RAMAKRISHNA ORDER Postoji vie takvih
centara u SAD. Prve centre osnovao je Swami Vivekananda kraj em
prolog veka. Informacije: 1946 Vedanta Place, Hollywod, CA 90028,
U. S. A.
VINCENT STUART AND JOHN WATKINS LIMITED, 21 Cecil
Court, Charing Cross Road, London W, C. 2 England. Jedna od naj ve-
ih knjiara specijalizovana za hermetiku i parapsiholoku literaturu.
Izvanredno veliki izbor najnovijih knjiga iz tih oblasti.
YOGA QUARTERLY MAGAZINE asops koji donosi novosti iz
sveta joge, lanke priznatih autoriteta i tome slino. Adresa: Wheel of
British Yoga, 8 Poplar Drive, Wootton Hall, Solihull, Warwicks, En-
gland
ZEN CENTAR Ova organizacija ima program treninga sledbenika
zena, sa povremenim povlaenjem od aktivnog ivota i potpunim pre-
davanj em meditaciji. Osnovao j u j e Shunryu Suzuki Roshi. Ima dve
ispostave:
1. Zen Center, 300 Page St., San Francisco, Ca. U. S. A.
2. Tassaj ara Mountin Center, Tassaj ara Hot Springs, Carmel Valley,
CA 95705, U. S. A.
Ova organizacija publikuje svoj meseni asopis ,,The Wind Bell".
Lako pada u oi da sam naveo organizacije i izdavae sa engleskog
govornog podruja, j er sam potrebnu l i teraturu i informacije dobijao
iskljuivo otuda. Osobe koje se slue francuskim, nemaki m ili itali-
j anski m jezikom, mogu da se obrate na bilo koju od ovde navedenih
adresa i da zamole da im se poalju podaci o organizacijama i institu-
cijama sa jezikog podruja koje njih interesuje.
Informacije o naunim institutima za parapsihologiju u socijalisti-
kim zemljama moete dobiti u ambasadama ili konzulatima tih zemalja
127
B I B L I O G R A F I J A
1. ADAMENKO V. lanak ,,Electrodynamics of Living Systems",
asopis .,Journal of Paraphysi cs" vol. 4, 1970..
2. BAKAN D. Sigmund Freud and Jewi sh Mystical Tradi ti on" New
York 1965.
3. BENSON HERBERT lanak ,,Paraphysical Attraction", asopis
Observer" 6. j anuar 1974.
4. CAVENDISH RICHARD edit. ,,Encyclopedia of the Unexpl ai ned"
London 1974.
5. CROW W. B. A History of Magic, Witchcraft and Occultism"
London 1965.
6. CROWLEY ALEISTER The Magical Record of the Beast 666
The Diaries of Aleister Crowley", London 1972.
7. FORTUNE DION The Mystical Qabalah", London 1971.
8. FREEDLAND NAT The Occult Explosion", London 1972.
9. FULLER JEAN OVERTON
: )
The Magical Dilemma of Victor B.
Neuburg" London 1965.
10. GRANT KENNET Aleister Crowley and the Pliden God", Lon-
don 1973.
11. HOVER E. D. Alpha, the First Step to a New Level of Reality"
Human Behaviour" 1972.
12. JUNG C. G. Mysterium Coniunctionis", London 1970.
13. JUNG C. G. ,,PsychoIogy and AIchemy", London 1970.
14. JUNG C. G. ,,Synchronicity, An Acausal Connecting Pri nci pl e"
London 1970.
15. KEIL JURGEN Russian Parapsychologists Hold Meeting", a-
sopis ,,Newsletter of the Parapsychology Foundation", Sept-Okt. 1968.
16. FRANCIS KING Ri tual Magic in England 1886 to Present Day",
London 1970.
17. FRANCIS KING ,,Sexualily, Magic and Perversion", London 1972.
18. FRANCIS KING, edit. Astral Projection, Ritual Magic and
Alchemy", London 1971.
19. FRANCIS KING, edit. The Secret Rituals of OTO", London
1973.
20. MACLIN" asopis, septembar 1968.
21. MIHAJLOVIC IVORAD-SLAVINSKI Psihiki treni ng jogija",
Beograd 1973.
22. MIHAJLOVIC IVORAD-SLAVINSKI Kljuevi psihike ma-
gije", Beograd 1972.
23. MIHAJLOVIC lVORAD-SLAVINSKI Simboli hermetizma",
Beograd 1973.
24. MORAVIJA ALBERTO O Indiji", Novi Sad 1965.
25. MOUNI SADHU The Tarot, A Contemporary Course of the
Quintessence of Hermetic Occultism", London 1962.
26. NARAYANANDA SWAMI The Secrets of Prana, Pranayama
and Yoga Asanas", Rishikesh, Indija, 1959.
27. ,,NEWSWEEK", asopis, 20. novembar 1972.
28. OCCULT" asopis, juli 1973. Vol. 4, No. 2.
29. OSTRANDER SHEILA AND SHROEDER LYNN ,,Psychic Dis-
coveries Behind the Iron Curtain", Englewood Cliffs 1971.
30. PAUWELS LOUIS AND BERGIER JACGUES The Dawn of Ma-
gic", London 1963.
31. ,,PSYCHIC" asopis, april 1973, Vol. 4, No. 4.
32. ,,PSYCHIC" asopis, oktobar/novembar 1969, No. 3.
33. ,,PSYCHIC" asopis, maj/juni 1970, No. 6.
34. REGARDIE ISRAEL The Golden Dawn" Vol. I, II, III, St.
Paul 1971.
35. REGARDIE ISRAEL The Tree of Life", New York 1969.
36. REGARDIE ISRAEL The Eye in the Triangle", St, Paul 1970.
37. REICH OLLENDORFF ILSE ,,Wilhelm Reich, A Personal Bio-
graphy", New York 1969.
38. RUSSELL C. F. Znuss is Zness" pri vatno tampano, California
1970.
39. STEPHENSEN P. R. The Legend of Aleister Crowley", St. Paul
1970.
40. TONDRIAU JULIEN Occultism, Secrets- of a Hidden World",
London 1972.
129
41. .JOURNAL OF PARAPHYSICS", Vol. 3, No. 3.
42. VIVEKANANDA SWAMI Raja-Yoga", New York 1955.
43. WINSKI NORMAN Underst andi ng Jung", Los Angeles 1971.
44. WOLMAN BENJAMIN , , Contemporary Tiieories and Systems in
Psychology" New York 1960.
N A J Z A D !
UDESNI SVET OKULTIZMA I DUHOVNE MAGIJE otkriven je do
kraja u treoj knjizi Slavinskog: SIMBOLI HERMETIZMA kao
KLJUEVI OKULTNE MUDROSTI!
Iz sadraj a:
Eksperi mental ni okultizam. Pravlj enj e i upotreba magijskih i nstrume-
nata. Okultni eksperimenti koje sami moete proveriti. arobno klatno.
Nalaenje podzemnih voda vilinske ralje. Kako biljke oseaju i misle.
Preobraaj seksualne energije u duhovnu. Zapanj uj ue metode seksual-
ne magije ili psihike alhemije opisane korak-po-korak do najsitnijih
detalja. Pri mena okultnih formula za ostvarenje elja. Kako da oslobo-
dite eksplozivne snage svoje podsvesti . . . i mnogo drugog.
OVO JE NAJUDNIJA KNJIGA KOJU STE IKADA ITALI
Ako niste zadovoljni VRAAMO NOVAC!!!
2. M. SLAVINSKI KLJUEVI PSIHIKE MAGIJE"
To je udbenik praktinog okultizma. U ovoj knjizi je maksimal no
koncentrisana praksa. Do najsitnijih detalja su opisane vebe i ma-
gijski rituali koji dovode do buenj a okultnih sposobnosti i pomou
kojih moete ostvariti svoje elje. Pogledajte sadraj :
Osnove okultizma. Psihika evolucija. Zakon karme i rei nkarna-
cije. Psihiki napad i psihika samoodbrana. Magijski metodi samood-
brane. Tajni smisao alhemije. Okultne metode za ostvarenje elja. Pri -
mena psihike magije u praktinom ivotu. Ritualna magija. ta je crna
magija. Magija i volja, itd.
Plaate kad primite. Narui te dopisnicom ili pismom.
AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAAMO NOVAC!!!
131
. M. SLAVINSKI PSIHIKI TRENING JOGIJA"
To je prakti an udbenik duhovnog samorazvia. Pisac je dipl.
psiholog Slavinski, koji vie od 17 godina prouava tajne nauke. Prvi
put se na naem jeziku pojavljuje takav zapanjujui sadraj :
Nastanak Joge. Tajne pranaj ame nauke o disanju jogija i
fakira. Fakirski trening oiju. Oplemenj ivanj e psihike energije. Bu-
enje tajnih nervni h centara AKRI. Kako da razvijete duhovne
moi. Tehnika fakirske hipnoze protiv volje. Trening volje i koncen-
tracije misli. Tri metode samohipnoze. Trans i Nadsvest itd.
Plaanj e kad pri mi te knjigu (pouzeem).
Pazite! AKO NISTE ZADOVOLJNI, VRAAMO NOVAC!!!
Zivorad Mihajlovi-Slavinski
,,J O G A"
Post. pregradak 38-134
11061 Beograd