UVOD UMENADMENT

Menadment je nastao u veoma dalekoj prolosti.Re menadment

potie od en!leske rei mana!e "menid#$ to %nai upravljanje
predu%e&em ili javnim podu'vatima. Menadment predstavlja
uspenost raspola!anja o!ranienim resursima ili sredstvima$ odnosno
sposo(nost o(avljanja dato! posla.)ojava menadmenta ve%uje se %a
period industrijali%a*ije.+ilj je da se sa to manjim ula!anjem
elemenata proi%vodnje ostvare to ve&i re%ultati privre,ivanja$ a to se
omo!u&ava aktivnostima e-kasno! menadmenta. .vako predu%e&e$
kao &elija ro(no/novane privrede$ predstavlja odre,eni or!ani%a*ioni
sistem.Or!ani%a*ioni sistemi su$ po pravilu$ veoma sloeni$ a pred
njima se postavljaju i sve sloeniji %a'tevi.Nosio*ima 0unk*ije
upravljanja tako,e se postavljaju sve sloeniji %ada*i$ koje mo!u da
ispune samo ljudi koji %a to imaju od!ovaraju&u kvali-ka*iju$ tj.
pro0esionalni menaderi.Aktivnosti pro0esionalni' menadera
predstavljaju skup %nanja$ vetina$ delovanja$ koja se koriste u
re!ulisanju ponaanja or!ani%a*ioni' sistema.
.ve te aktivnosti imaju %ajedniki na%iv menadment i predstavljaju
okosni*u or!ani%a*ione strukture predu%e&a.Menadment predstavlja
veoma kompleksnu aktivnost i moe da se posmatra kao1 vetina
upravljanja$ teorija o upravljanju i kao upravljaka struktura..amo
predu%e&e sa kvalitetnim i e-kasnim menadmentom moe %adrati
svoju konkurentsku po%i*iju$ rasti i ra%vijati se.
U2O3A MENADMENA U )RO+E.U U)RAV24AN4A )REDU5E6EM
Menadment predstavlja kljunu 0unk*iju predu%e&a.Od sposo(nosti
menadmenta %avisi uspenost predu%e&a ili dru!o! or!ani%a*iono!
sistema.5ato se$ s pravom smatra da je !lavni u%rok nera%vijenosti
mno!i' %emalja neprimenjivanje sistema savremeno! menadmenta$ a
ne nedostatak resursa.+ilj je da se o!ranieni resursi " ljudski rad$
elementi proi%vodnje$ nova*# ra*ionalno koriste$ kako (i se postavljeni
*iljevi ostvarili u% to ve&i stepen e-kasnosti i e0ektivnosti.Veoma je
%naajno napomenuti da dananja velika predu%e&a %a'tevaju primenu
sistema pro0esionalno! menadmenta.)ro0esionalni menaderi
predu%e&a jesu unajmljeni strunja*i$ koji raspolau od!ovaraju&im
%nanjem$ vetinom i iskustvom i% o(lasti menadmenta..matra se da
je menadment po svojoj prirodi univer%alan i otuda nje!ova iroka
primena u ra%liitim o(li*ima drutveni' or!ani%a*ioni' sistema.7ljuni
elementi menadmenta su univer%alni i$ u% od!ovaraju&u adapta*iju$
primenljivi u ra%liitim sredinama$ to su dosadanja nauna
istraivanja i iskustva u praksi i poka%ala.Me,utim$ to ne %nai da se
menadment svuda primenjuje na isti nain.
8.TOR84AT MENADMENTA
1
7ada se !ovori o istorijatu menadmenta neop'odno je napraviti
ra%liku i%me,u menadmenta kao prakse i menadmenta kao naune
dis*ipline..utina industrijske revolu*ije sastoji se u na!laenoj
te'nikoj podeli rada i %ameni rada radnika radom maina.Do
industrijske revolu*ije dolo je tek u En!leskoj krajem osamnaesto!
veka.
Osnovu industrijske revolu*ije inila je parna maina koju je usavrio i
osposo(io %a praktinu industrijsku primenu Dems Vat "4ames
9att#.)rimena parne maine uti*ala je na sniavanje trokova i *ena
proi%voda$ kao i proirivanje trita.Neop'odni su (ili menaderi da (i
planirali ta tre(a uraditi$ da (i odredili ko &e ta raditi$ kao i da (i
vodili i koordinirali ljudske napore i o(e%(edili da se postavljeni *iljevi
ostvare.8 u ranom menadmentu$ kao i danas$ veliki pro(lem
predstavljala je motiva*ija i dis*iplina radnika$ tako da su kori&ene
ra%liite metode da se one ostvare "po%itivne/podsti*aji$ ne!ativne/
sank*ije: i stvaranje radni' navika#.
DE;8N8.AN4E MENADMENTA
Aktivnosti usmerene na e-kasno o(e%(e,ivanje$ raspore,ivanje i
kori&enje ljudski' i materijalni' resursa radi posti%anja dato! *ilja
predstavljaju 0unk*iju menadmenta.
Nosio*i ovi' aktivnosti su pose(no osposo(ljeni ljudi %a o(avljanje
0unk*ija menadmenta < menaderi.)od pojmom menadment u
an!losaksonskoj terminolo!iji podra%umeva se upravljanje
or!ani%a*ionim sistemima u ra%liitim o(lastima drutvene delatnosti.
U takvom o(liku$ u% spe*i-nu transkrip*iju i i%!ovor$ ovaj pojam uao
je u mno!e svetske je%ike$ pa i u srpski je%ik.)od pojmom upravljanje$ u
irem smislu$ podra%umeva se odluivanje o *iljevima or!ani%a*iono!
sistema$ %atim o nainu i sredstvima kojim se takvi *iljevi mo!u
ostvariti$ kao i o kori&enju re%ultata poslovanja to!a
sistema.)rvo(itno$ vlasni*i kapitala uloeno! u predu%e&e (ili su
nosio*i 0unk*ije upravljanja i rukovo,enja.Oni su ak uestvovali u
i%vrnim poslovima.To je (ilo mo!u&e u manjim predu%e&ima i u
uslovima jednostavni' delatnosti.Me,utim$ ra%vojem privrede i
drutveno! ivota uopte dolo je do dele!iranja upravljaki' i
rukovodilaki' nadlenosti i od!ovornosti na pro0esionalne
menadere.Menadment se posmatra$ s jedne strane$ kao vetina
upravljanja i rukovo,enja or!ani%a*ionim sistemima kao i nosio*i te
0unk*ije$ a s dru!e strane$ kao teorija koja i%uava ovaj 0enomen i
doprinosi nje!ovom usavravaju.U tom smislu$ menadment kao
0enomen moe da se posmatra sa tri aspekta i to kao1
=#vetina upravljanja$
>#teorija o upravljanju i
?#upravljaka struktura.
2
. o(%irom na kompleksnost o(lasti koju o(u'vata$ nije lako dati
pre*i%nu$ valjanu i sveo(u'vatnu de-ni*iju menadmenta.Meri )arker
;olet "Mar@ )arker ;ollett# smatra da menadment predstavlja vetinu
o(avljanja posla preko "ili posredstvom# dru!i' ljudi.
.utina rada menadera o!leda se u nastojanju da %aposleni u
predu%e&u kvalitetno$ ra*ionalno i (la!ovremeno o(ave svoje %adatke
koji su u 0unk*iji postavljeni' *iljeva predu%e&a.Navedena de-ni*ija ima
jedan nedostatak$ a to je to ni!de ne istie da je pro*es donoenja
odluka o poslu koji tre(a da se o(avi u predu%e&u tako,e jedna od
veoma %naajni' 0unk*ija menadmenta.Autor .tenli Vens ".tanle@
Van*e# menadment de-nie i kao pro*es donoenja odluka i kontrole
rada ljudi na ostvarivanju postavljeni' *iljeva.Viljem .praj!el "9illiam
.prei!el# smatra da menadment predstavlja takvu 0unk*iju predu%e&a
koja se sastoji u usmeravanju i kontroli ra%liiti' aktivnosti u predu%e&u
radi posti%anja postavljeni' *iljeva.4edan od naj%naajniji' autora i%
o(lasti menadmenta )iter Draker ")eter Dru*ker# smatra da se sutina
menadmenta o!leda u 0unk*ijama koje on o(avlja$ a to su planiranje$
or!ani%ovanje$ %apoljavanje$ uti*anje i kontrolisanje.
RA5VO4 MENADMENTA )RO;E.8ONA2N8 MENADMENT
U svim or!ani%a*ijama potre(no je planirati$ or!ani%ovati$ voditi i
usmeravati rad %aposleni' ka ostvarivanju postavljeni' *iljeva.Date
*iljeve tre(a ostvariti ra*ionalnim kori&enjem raspoloivi' resursa i u
optimalnom vremenu$ kao i u skladu sa potre(ama trita i dru!i'
korisnika.)iter Draker smatra da se$ pre sve!a$ %a'valjuju&i
adekvatnom menadmentu japanska privreda ra%vila i% nera%vijene u
jednu od najra%vijeniji' na svetu.4apan*i su preu%eli ameriki
menadment$ a %atim !a prila!odili svojim kulturnim spe*i-nostima i
primenili u svojoj privredi.;ajol "Aenr@ ;a@ol# smatrao je da svako
predu%e&a mora da ima slede&e 0unk*ije1 menadment$ te'niku
0unk*iju$ komer*ijalnu 0unk*iju$ -nansijsku 0unk*iju$ 0unk*iju si!urnosti i
raunovodstvenu 0unk*iju.;ajol je 0unk*iju menadmenta na%vao
administrativnom 0unk*ijom predu%e&a i smatrao je da je ona jedna od
najvaniji' aktivnosti u predu%e&u.;rederik Tejlor ";rederi*k Ta@lor# je
smatrao da menadment ima odluuju&u ulo!u u poslovnom uspe'u
predu%e&a i da$ usled to!a$ mora (iti postavljen na naunim
osnovama.Danas preovla,uje miljenje da je u savremenim$
kompleksnim i veoma promenljivim uslovima privre,ivanja ulo!a
menadmenta u ostvarivanju poslovno! uspe'a predu%e&a
presudna.)iter Draker smatra da je kritina taka prelaska na sistem
pro0esionalno! menadmenta ?BB do =BBB %aposleni' "u %avisnosti od
spe*i-nosti poslovanja konkretno! ekonomsko! su(jekta#.
3lavni %adatak pro0esionalni' menadera jeste uspeno i ra*ionalno
ostvarivanje planirani' *iljeva predu%e&a.
3
NAUCN8 MENADMENT
8ako je 0unk*ija menadmenta stara koliko i ljudsko drutvo$
menadment kao nauna dis*iplina novije! je datuma.)rvi autor koji je
o(last menadmenta prouavao sistematski i koji je dao %naajan
doprinos nje!ovom ra%voju jeste ;rederik Tejlor.Tejlor je koristio naune
metode i vrio konkretne eksperimente u upravljanju proi%vodnim
po!onima.
5naajan doprinos ra%voju nauno! menadmenta dali su i slede&i
autori1 3ant$ Emerson$ ;ord$ 3il(ret$ Derner.)ose(no se moe i%dvojiti
;ran*u% Anri ;ajol koji je prouavao pro(lematiku upravljanja
predu%e&em kao *elinom$ te je 0ormulisao =E prin*ipa e-kasno!
upravljanja predu%e&em.
F7O2E MENADMENTA
Od pojave Gteorije nauno! upravljanjaH do danas ra%vilo se vie
kola menadmenta. Najvanije su slede&e1
=#klasina kola menadmenta$
>#kola ljudski' odnosa$
?#kola teorije odluivanja$
E#kola nauke o menadmentu$
I#kola teorije sistema i
J#situa*iona kola menadmenta.
72A.8CNA F7O2A MENADMENTA
7lasina kola menadmenta predstavlja prvi sistematski pristup
i%uavanju pro(lematike upravljanja.Temelje ove kole postavili su
svojim naunim istraivanjima autori1 Tejlor$ ;ajol$ Ve(er i nji'ovi
sled(eni*i.7lasina kola menadmenta o(u'vata tri teorije1
"=# teoriju nauno! menadmenta$
"># administrativnu teoriju ili teoriju pro*esa menadmenta i
"?# (irokratsku teoriju menadmenta.
Teorija nauno! menadmenta potie od re%ultata istraivanja uveno!
ameriko! inenjera Tejlora koji se smatra i tvor*em ove teorije.Tejlor je
nastojao$ da koriste&i sa%nanja i% prakse$ 0ormira menadment kao
nauku koja se %asniva na vrstim$ do(ro postavljenim
prin*ipima.Administrativnu teoriju ili teoriju pro*esa u okviru klasine
kole menadmenta$ ra%vio je ;ajol.3lavni *ilj nje!ovi' istraivanja (io
je sistematsko ra%umevanje *elokupno! menadersko!
pro*esa.Dirokratsku teoriju menadmenta ra%vio je Maks Ve(er.Ova
teorija ima veliki uti*aj na ra%voj menadmenta kao naune dis*ipline$
ali i na njenu primenu u praksi.Neke postavke (irokratske teorije
menadmenta jo uvek se koriste prilikom uspostavljanja
menadersko! sistema u odre,enim or!ani%a*ijama.)ored svoji'
4
nesumnjivi' prednosti$ klasina kola menadmenta ima i odre,ene
sla(osti$ pa je esto trpela i kritike. 4edna od naje&i' kritika jeste
%anemarivanje ljudsko! 0aktora or!ani%a*ije.)ristali*e ove kole tako,e
su smatrali da %aposlene interesuje samo plata$ kao i da se %aposleni
uvek ponaaju ra*ionalno "to je praksa demantovala#.7lasina kola$
%(o! manjkavosti u pristupu prema odre,enim pro(lemima$ nije
adekvatno reila mno!a %naajna pitanja menadmenta$ kao to su1
vo,stvo$ motiva*ija$ komunika*ije$ me,uljudski odnosi.
F7O2A 24UD.78A ODNO.A
5aetnik kole ljudski' odnosa (io je Elton Mejo "Ma@o# koji je prvi
uoioi vanost ljudsko! 0aktora u or!ani%a*iji.Fkola ljudski' odnosa ili
ponaanja poela je da se ra%vija trideseti' !odina prolo!
veka.)redstavni*i kole ljudski' odnosa smatrali su da su motiva*ija %a
rad$ moral u radu i uinak "produktivnost# veoma usko pove%ani sa
so*ijalnim odnosima me,u radni*ima i i%me,u radnika i
menadera..matralo se da su ljudi %avisni od me,uljudski' odnosa$ a
ne od -%iki' uslova rada.Tvor*i kole me,uljudski' odnosa svoja
istraivanja 0okusirali su$ u!lavnom$ na prouavanje ulo!e oveka i
nje!ovo! ponaanja u jednom or!ani%a*ionom sistemu.)ristali*e ove
teorije posmatraju oveka kao psi'o/-%iko (i&e i kao so*ijalnu jedinku$
kao pripadnika ra%liiti' drutveni' !rupa.8 teorije autora kole ljudski'
odnosa tako,e su imale odre,ene sla(osti.)rvo$ nji'ov pristup
prouavanju pro(lematike menadmenta potpuno se oslanjao na
klasinu kolu.Dru!o$ kao i autori klasine kole$ i oni su or!ani%a*iju
posmatrali kao i%olovan$ %atvoren sistem$ to ne od!ovara realnosti
(udu&i da se svaka or!ani%a*ija nala%i u interak*iji sa svojim
okruenjem.
F7O2A TEOR84E OD2UC8VAN4A
Osniva kole teorije odluivanja je .imon.)rema ovoj teoriji
menadment je pro*es donoenja odluka$ a ne pro*es o(avljanja
menaderski' 0unk*ija.Uinak svi' menaderski' 0unk*ija
podra%umeva donoenje od!ovaraju&i' odluka tako da se *elokupna
pro(lematika menadmenta moe svesti na posmatranje i prouavanje
pro*esa donoenja odluka.Autori kole teorije odluivanja svoje
prouavanje usmerili su na posmatranje1 odluka$ donosila*a odluka i na
prouavanje so*ijalno! i psi'oloko! am(ijenta donosila*a odluke.Citav
sistem menadmenta posmatraju kro% se!ment donoenja
odluka.3lavna sla(ost ove teorije jeste poistove&ivanje itave$ veoma
kompleksne$ menaderske aktivnosti sa pro*esom odluivanja.
F7O2A NAU7E O MENADMENTU
5
Fkola nauke o menadmentu spada u red najstariji' kola i potie jo
i% daleke prolosti$ ali je svoj najve&i %ama' do(ila u vreme Tejlora i
nje!ovi' pristali*a Gnauno! upravljanjaH.8nten%iviranje nastojanja da
se menadment pretvori u nauku naroito je na!laeno %a vreme
Dru!o! svetsko! rata.Tada su menaderi vladini' predstavnika i
nauni*i nastojali da uspostave red i stro!u ra*ionalnost u radu
po%adinski' slu(i koje su (ile an!aovane u ratnim opera*ijama.Fkola
nauno! menadmenta tako,e ima svoje sla(osti koje se o!ledaju$ pre
sve!a$ u tome to sve pojave tei da kvanti-kuje i podvede pod
matematike 0ormule.Takav pristup$ kako je praksa poka%ala$ nije uvek
mo!u& i suvie je u%ak %a svu kompleksnost koju menadment u
tretiranju pro(lema tre(a da ispolji.
F7O2A TEOR84E .8.TEMA
Fkola teorije sistema nastala je e%deseti' !odina dvadeseto! veka i
re%ultat je ra%voja opte teorije sistema.Do pojave opte teorije
sistema dolo je i kao posledi*a istraivanja u o(lasti upravljanja
sloenim dinamikim sistemima kao i istraivanja koja su se odnosila
na ra%voj matematiki' modela optimi%a*ije..ve to re%ultiralo je u
novim naunim sa%nanjima$ kao i u novim metodolo!ijama.3lavna
odlika kole teorije sistema jeste tretiranje or!ani%a*ije kao or!ansko!
otvoreno! sistema$ iji delovi "podsistemi# su me,uso(no pove%ani i
isprepleteni.Moe se re&i da ova kola menadmenta ima dosta
pristali*a %(o! e!a je %a relativno kratak vremenski period postala
preovla,uju&a u literaturi o menadmentu.
.8TUA+8ONA F7O2A MENADMENTA
)raksa je poka%ala da su situa*ije sa kojima se menader susre&e
veoma ra%nolike$ a esto i spe*i-ne$ pa je nemo!u&e i%raditi jedan
jedinstven$ univer%alan model po kome &e se menader ponaati u
odre,enoj vrsti situa*ije.)rema situa*ionom kon*eptu nije mo!u&e
i%!raditi jedan opti menaderski prin*ip ni pristup ve& menader tre(a
da projektuje or!ani%a*iju$ da de-nie njene *iljeve$ strate!iju$ politiku i
planove sa!lasno konkretnim uslovima u okruenju.4edna od prednosti
kole situa*iono! menadmenta jeste i to to nudi metod anali%e$ kao i
nain uspene inte!ra*ije or!ani%a*ije sa njenim okruenjem.
)R8N+8)8 MENADMENTA
)rin*ipi menadmenta predstavljaju odre,ene %a'teve u o(avljanju
menaderske 0unk*ije da (i se ostvarili postavljeni *iljevi.)rvi autori koji
su prouavali ovu o(last (ili su %aetni*i teorije Gnaune or!ani%a*ije
radaH ili Gnauno! upravljanjaH.Tejlor je 0ormulisao prin*ip Gupravljanja
6
putem i%u%etkaH$ koji predstavlja %a'tev ili tenju da menaderi
usmeravaju svoju panju samo na one sluajeve kojima se postavljene
norme ne ostvaruju ili se pre(a*uju i%nad odre,ene !rani*e i u kojima
se ne slede$ ili ne mo!u da slede$ propisane pro*edure.)rin*ip
e-kasnosti predstavlja %a'tev da se odre,eni *ilj ostvari na
najra*ionalniji nain "u smislu odnosa re%ultata i ula!anja#:)rin*ip
e0ektivnosti predstavlja %a'tev da se odre,enom aktivno&u posti!ne
eljeni e0ekat.7od prin*ipa e-kasnosti postavlja se pitanje kako neto
radimo$ a kod prin*ipa e0ektivnosti pitanje je ta je re%ultat "e0ekat#
nae! rada$ tj. ta radimo.
;A4O2OV8 )R8N+8)8 MENADMENTA
;rederik ;ajol svojim i%uavanjima dao je veoma %naajan doprinos
ra%voju teorije menadmenta. On je 0ormulisao =E prin*ipa
menadmenta koji su umno!ome i danas aktuelni.)ove%anost
ovla&enja i od!ovornosti. Ovla&enja koje ima menader pri o(avljanju
svoji' %adataka proistiu i% nje!ove od!ovornosti. U skladu s tim$
menaderu ne (i tre(alo davati ovla&enja (e% preu%imanja
od!ovornosti$ odnosno od!ovornost menadera tre(alo (i da (ude u
skladu sa nje!ovim ovla&enjima.5vanini autoritet menadera
proi%la%i i% nje!ovo! poloaja u menaderskoj 'ijerar'iji$ a lini
autoritet proistie i% nje!ove inteli!en*ije$ iskustva$ morala
itd.4edinstvo komande < svodi se na %a'tev da %aposleni u predu%e&u
tre(a da imaju samo jedno! e0a "(oss# i da samo od nje!a primaju
nalo!e..a %aposlenima tre(a da komuni*ira samo jedan "nji'ov#
neposredni rukovodila* da se ne (i stvarala kon0u%ija oko to!a iji
nalo! tre(a pre i%vriti.4edinstvo vo,enja < predstavlja %a'tev da sve
menaderske i dru!e aktivnosti u predu%e&u koje imaju isti *ilj (udu
o(jedinjene i vo,ene. Te aktivnosti tre(a da imaju jedan plan i jedno!
rukovodio*a.Uspostavljenost skalarno! lan*a komande < predstavlja
%a'tev da komandni sistem or!ani%a*ije$ sastavljen od lan*a
nadre,eni' i podre,eni'$ (ude postavljen du itave or!ani%a*ije$ od
njeno! vr'a do dna.Uspostavljenost podele rada < predstavlja %a'tev
da se primeni spe*ijali%a*ija rada %a sve vrste posla$ i menaderske i
te'nike.+ilj je da isti radni*i rade uvek na istim opera*ijama$ a da se
menaderi susre&u uvek sa istim pro(lemima$ pa (i$ na osnovu
pret'odno! iskustva$ mo!li pou%danije da reavaju nastale
pro(leme.Dis*iplinovanost < predstavlja %a'tev da svi %aposleni
o(avljaju svoje %adatke i me,uso(no komuni*iraju sa!lasno pravilima$
normama i o(iajima or!ani%a*ije.)odre,enost individualno! optem
interesu < predstavlja %a'tev da interes or!ani%a*ije (ude i%nad
interesa pojedina*a i !rupa$ a to se moe posti&i samo ako top
menaderi daju primer potenja$ pravednosti$ inte!riteta itd.
)ravednost na!ra,ivanja < predstavlja %a'tev da na!rade (udu
uspostavljene u skladu sa tenjom i sloeno&u posla$ kvalitetom
%aposleni'$ od!ovorno&u$ radnim uslovima i sl.
7
+entrali%ovanost < jeste %a'tev da or!ani%a*iona struktura predu%e&a
(ude visoko *entrali%ovana. )ri tome$ to ne %nai da u odre,enim
domenima ne tre(a primenjivati de*entrali%a*iju.De*entrali%a*iju tre(a
primenjivati u velikim predu%e&ima u kojima su radni*i udaljeni od
!lavno! rukovodio*a pa je i komunika*ija me,u njima oteana.
5astupljenost reda < podra%umeva %a'tev da pravi ovek (ude na
pravom mestu i da se sve to mu tre(a nala%i na nje!ovom radnom
mestu.Da (i se taj red uspostavio neop'odno je do(ro po%navati
ljudske %a'teve i resurse koji se tiu ti' %a'teva$ kao i uspostaviti
optimalan (alans i%me,u %a'teva i resursa.)ravednost < predstavlja
%a'tev da %aposleni (udu tretirani na pravedan i lju(a%an nain.
5astupljenost ovo! prin*ipa predstavlja uslov lojalnosti i portvovanosti
%aposleni'..ta(ilnost %aposlenja < jeste %a'tev da se kod %aposleni'
stvori ose&aj ra%umne si!urnosti posla. 5aposleni tre(a da (udu
u(e,eni da je otputanje re%ultat do(ro osmiljene personalne politike$
a ne kapri*a nadre,eni'.)odsti*anje ini*ijative < predstavlja %a'tev da
menaderi kreiraju radni am(ijent tako da on podstie sposo(nost$
dovitljivost i predu%imljivost %aposleni'.
)ostojanje timsko! du'a < predstavlja %a'tev %a podsti*anje ko'e%ije i
timsko! du'a me,u %aposlenima.
VEDEROV8 )R8N+8)8 MENADMENTA
Ve(er je pokuao da de-nie osnovne prin*ipe menadmenta i oni se
mo!u svesti na slede&e$ ima i' pet1
=#.talnost pravila < kao %a'tev da postoji odre,ena stalna !rupa
pravila po kojoj se o(avlja sav menaderski posao.
>#De-nisanost nadlenosti %a odre,ena radna mesta < kao %a'tev da
se u predu%e&u utvrde odre,ena nadlena mesta$ i%vrio*e na tim
mestima$ a %atim i ovla&enja %a o(avljanje od!ovaraju&i' poslova.
?#8%!ra,enost 'ijerar'ije po%i*ija < kao %a'tev da se o(e%(edi nad%or
svake kan*elarije od strane vie! autoriteta.
E#Univer%alnost kriterijuma imenovanja i unapre,enja < jeste %a'tev da
menaderi$ ija je kompetentnost potvr,ena$ prilikom imenovanja i
unapre,enja %aposleni' koriste univer%alne kriterijume$ koji (i
omo!u&ili pravednost u donoenju dati' odluka.
I#O(ave%nost davanja svi' dokumenata u pismenoj 0ormi < kao %a'tev
da sve odluke$ ak*ije i dru!a akta (udu prosle,ena pismeno kako (i se
omo!u&ila provera "kontrola# (udu&e! permanentno! i%vetavanja.
VR.TE MENADMENTA
Aktivnost upravljanja de-nisana je kao pro*es planiranja$
or!ani%ovanja$ %apoljavanja$ vo,enja i kontrolisanja napora lanova
kolektiva i kori&enja svi' resursa predu%e&a radi ostvarivanja nje!ovi'
*iljeva.Ako se posmatra stepen nadlenosti u pro*esu odluivanja i
8
od!ovornosti %a ostvarivanje *iljeva predu%e&a$ teorija i praksa
menadmenta ra%likuju tri osnovne varijante upravljaki' aktivnosti i
to1
=#strate!ijski menadment$
>#operativni menadment$
?#menadment poslovni' podruja.
.TRATE384A 8 MENADMENT
.trate!ija je upravljaka aktivnost predu%e&a ili dru!o!
or!ani%a*iono! sistema koja se odnosi na i%(or prava*a$ metoda i
instrumenata %a reali%a*iju *iljeva nje!ovo! 0unk*ionisanja.Ulo!a
strate!ije u teku&em poslovanju i ra%voju predu%e&a svodi se na
pronalaenje naj(olji' mo!u&i' naina %a ostvarivanje planirani'
*iljeva.To se o(e%(e,uje kom(inovanjem raspoloivi' ljudski' i
materijalni' resursa$ kao i dru!i' konkurentski' prednosti predu%e&a$
kako (i se od!ovorilo na i%a%ove i o!ranienja u okruenju i posti!ao
to vii stepen e0ektivnosti poslovanja i e-kasnosti privre,ivanja.
E0ektivnost je o(avljanje pravi' poslova$ a e-kasnost je o(avljanje
poslova na pravi nain..trate!ija predu%e&a tre(a da o(e%(edi
najpovoljniji nain ostvarivanja *iljeva predu%e&a u uslovima otre
trine konkuren*ije i pod dejstvom dinamini' promena u
okruenju.8%(or strate!ije uslovljen je veliinom$ ra%vijeno&u$ vrstom i
ra%novrsno&u delatnosti$ kao i stepenom de*entrali%ovanosti
upravljanja predu%e&a.
72A.8;87OVAN4E .TRATE384A
Mo!u&e je i%vriti klasi-kovanje strate!ija predu%e&a prema
slede&im kriterijumima1
=#Ra%vojne mo!u&nosti predu%e&a$
>#Aijerar'ijski nivoi$
?#7arakteristike promena$
E#Odnos prema konkuren*iji$
I#)oloaj na tritu.
)rema kriterijumu ra%vojni' mo!u&nosti predu%e&a (ira se strate!ija1
O!ranieno! rasta ili sta(ili%a*ije$ koja se karakterie opre%no&u$
odnosno i%(orom sta(ilno! umesto (urno! i ri%ino!
rasta:Ekspan%ivno! rasta$ koja podra%umeva o0an%ivni pristup ra%voju
predu%e&a$ to o(u'vata prodor na nova trita$ ra%voj novi' proi%voda
i proi%vodni' linija$ kao i diver%i-ka*iju delatnosti predu%e&a:Reduk*ije
poslovanja$ to podra%umeva smanjivanje o(ima delatnosti predu%e&a$
osamostavljivanje pojedini' delova or!ani%a*ione strukture$ pa i
nji'ovu likvida*iju.7om(inovanjem !ore pomenuti' strate!ija se
postiu povoljniji e0ekti poslovanja predu%e&a.
Aijerar'ijski nivoi predstavljaju kriterijum po kome se ra%likuju
strate!ije1
9
)redu%e&a$ to podra%umeva donoenje (a%ni' odluka %a *elinu
or!ani%a*iono! sistema.
)oslovni' jedini*a$ to se odnosi na donoenje kljuni' odluka %a
usmeravanje poslovanja pojedini' delova or!ani%a*ione strukture
predu%e&a.)oslovni' 0unk*ija$ koja o(u'vata pro*es odluivanja o
*iljevima aktivnosti u o(lasti marketin!a$ proi%vodnje$ -nansija$
kadrova$ istraivanja i ra%voja i dru!i' se!menata poslovanja
predu%e&a.7arakteristike promena o kojima se odluuje u okviru
strate!ije predu%e&a mo!u se svesti na1 restrukturiranje$
preorijenta*iju$ revitali%a*iju.Odnos prema konkuren*iji kao kriterijum
%a i%(or od!ovaraju&e strate!ije$ podra%umeva sa!ledavanje
potroake i konkurentske po%i*ije predu%e&a.)ostavlja se pitanje da li
oda(rati varijantu strate!ije1
=#napada$
>#od(rane ili
?#saradnje:
.trate!ija napada moe (iti usmerena na i%(or i%me,u konkurenata1
=#jaki' ili sla(i'$
>#(liski' ili daleki'$
?#do(ri' ili loi'$ i sl.
)edu%e&a se esto opredeljuju %a strate!iju saradnje$ kada o*ene da
varijante napada ili od(rane nisu *elis'odne.Ukoliko ne uspe strate!ija
Gpo(edeH konkurenata$ reenje se trai u ra%liitim varijantama
saradnje sa njima.Odluke o strate!ijskim *iljevima poslovanja donose
se na tri osnovna nivoa upravljake 'ijerar'ije. U tom smislu strate!ija
se utvr,uje1
=#na nivou predu%e&a kao *eline$
>#%a pojedine poslovne jedini*e i
?#%a poslovne 0unk*ije.
Na nivou predu%e&a utvr,uje se !lo(alna strate!ija poslovanja$ koja se
dalje ra%ra,uje po poslovnim jedini*ama i poslovnim 0unk*ijama kao
delovima or!ani%a*ione strukture predu%e&a.
.TRATE384A )REDU5E6A 8 N4ENO ;ORMU28.AN4E
.trate!ija podra%umeva i%(or prava*a$ metoda i instrumenata %a
ostvarivanje ulo!e i *iljeva predu%e&a$ na osnovu e!a se donose
konkretne odluke i ula%i u odre,ene o(ave%e.)ro*es 0ormulisanja
strate!ije o(u'vata anali%u$ identi-kovanje$ pro*enu i i%(or
najpovoljnije varijante u odnosu na okolnosti u kojima predu%e&e
posluje.Ovaj pro*es o(u'vata tri osnovne 0a%e1
=#postavljanje strate!ijski' *iljeva$
>#anali%iranje predu%e&a i nje!ovo! okruenja$
?#uskla,ivanje odnosa i%me,u predu%e&a i nje!ovo! okruenja.
Uskla,ivanje odnosa i%me,u predu%e&a i okruenja jeste sutina
0ormula*ije strate!ije.
10
Ovo uskla,ivanje predu%e&a sa nje!ovim okruenjem$ vie od (ilo ko!
aspekta strate!ije$ predstavlja osnovu uspeno! planiranja i vo,enja
poslovanja.)oto reali%a*ija strate!ijski' odluka %a'teva an!aovanje
ve&e! (roja uesnika$ pro*es 0ormulisanja strate!ije tre(a da (ude
%asnovan na kvalitetnom odluivanju.U %avisnosti od nosila*a pro*esa
0ormulisanja strate!ije mo!u se i%dvojiti etiri osnovna pristupa ovoj
upravljakoj aktivnosti i to1
=#.trate!iju 0ormulie neposredno menader:
>#Menader dele!ira pro*es 0ormulisanja strate!ije na od!ovaraju&e
strune or!ane "komisije$ slu(e i slino#:
?#;ormulisanje strate!ije kro% saradnju:
E#Fampionski pristup 0ormulisanju strate!ije.
Menader je kljuni akter 0ormulisanja strate!ije.On se u ovom pristupu
pojavljuje kao !lavni strate! koji utie na i%(or vrste i du(ine anali%e$
%atim na i%(or varijanti koje &e se ra%matrati$ kao i na sa!ledavanje
ostali' inila*a od %naaja %a 0ormulisanje strate!ije.
Menader ne o(avlja navedene poslove lino.On odre,uje (itne
komponente strate!ije i uestvuje sa velikim ulo!om u oda(ranoj
strate!iji.Dele!iranje pro*esa 0ormulisanja strate!ije podra%umeva
prenoenje ove vrste aktivnosti na od!ovaraju&e !rupe$ kao to su
slu(a planiranja$ komisije i od(ori %a strate!iju predu%e&a i slino.Na
taj nain$ menader se oslo(a,a o(imni' i sloeni' poslova$ te je u
mo!u&nosti da se posveti dru!im vanim aktivnostima i% nadlenosti
menadmenta..u(jekti koji su oda(rali strate!iju nisu od!ovorni %a
njeno uspeno reali%ovanje$ ve& je od!ovoran menader.
.aradnja u 0ormulisanju strate!ije kao jedan od mo!u&i' pristupa ovoj
upravljakoj aktivnosti %asniva se na aktivnoj pomo&i menaderu
nje!ovi' potinjeni'.)ored ukljuivanja veliko! (roja saradnika postoji i
odre,ena !aran*ija da &e akteri koji su ukljueni u kreiranje strate!ije
(iti motivisaniji i od!ovorniji u pro*esu njeno! sprovo,enja.Fampionski
pristup 0ormulisanju strate!ije %asniva se na podsti*anju strate!ijski'
poslovni' jedini*a$ kao relativno samostalni' se!menata predu%e&a$ da
(udu lideri u podruju svo! poslovanja.
.TRATE384.78 MENADMENT
)od pojmom menadment podra%umevaju se aktivnosti i nosio*i
upravljanja..trate!ijski menadment moe se o(jasniti kao jedinstvo
donoenja strate!ijski' odluka i skup menadera koji takve odluke
donose.Ra%likuje se strate!ijski menadment1
=#predu%e&a$
11
>#poslovni' podruja$
?#poslovni' 0unk*ija.
.vaki od navedeni' nivoa menaderske 'ijerar'ije ima svoje spe*i-ne
aktivnosti u pro*esu i%(ora strate!ijski' *iljeva poslovanja.
.TRATE384.78 MENADMENT )REDU5E6A
Aktivnosti strate!ijsko! menadmenta ispoljavaju se u pro*esu
usmeravanja poslovanja predu%e&a na (a%i pro*ena ansi i opasnosti
koje potiu i% okruenja$ kao i sa!ledavanja svoji' resursa i svo!
poloaja u odnosu na konkuren*iju.Ovaj pro*es o(u'vata lo!ike$
istraivake i or!ani%a*ione aspekte na mo!u&nosti predu%e&a i uslove
u okruenju$ kao i pro*enu optimalno! kom(inovanja ansi i resursa sa
*iljevima predu%e&a.U pro*esu utvr,ivanja strate!ije neop'odno je
kom(inovanje sa%nanja u tri kljuna 0aktora$ koji se$ prema istim
poetnim slovima$ na%ivaju Gtri strate!ijska 7H. To su1
=#kup*i$
>#konkuren*ija i
?#kompanija "-rma$ predu%e&e ili korpora*ija#.
Utvr,ivanje strate!ije predu%e&a pola%i od potre(a kupa*a koji su
spremni da pri'vate nje!ove proi%vode i uslu!e.7ao ponu,ai
proi%voda i uslu!a javljaju se (rojna predu%e&a$ %(o! e!a se me,u
njima javlja konkuren*ija u prido(ijanju kupa*a.5adovoljavanje %a'teva
kupa*a i sti*anje konkurentske prednosti na tritu uslovljeno je
raspoloivim resursima kompanije.7ao nosio*i strate!ijsko! upravljanja
javljaju se$ pre sve!a$ menaderi.Me,utim$ u ovaj pro*es ukljuuju se i
ostali struni kadrovi predu%e&a$ ime se o(e%(e,uje nji'ova
motivisanost %a to kvalitetnije strate!ijske odluke$ ali i od!ovornost %a
uspenost u ostvarivanju strate!ijski' *iljeva.Top menaderi$ odnosno
menaderi na vr'u upravljake 'ijerar'ije$ preteni deo svo!a
an!aovanja posve&uju kreiranju strate!ije predu%e&a$ dok manji deo
svoji' aktivnosti usmeravaju na operativno upravljanje$ odnosno na
vo,enje teku&e! poslovanja.Menaderi poslovni' jedini*a i menaderi
poslovni' 0unk*ija svoje an!aovanje preteno usmeravaju na
operativno upravljanje$ dok se manjim delom (ave strate!ijom
od!ovaraju&i' se!menata or!ani%a*ione strukture predu%e&a %a ije
poslovanje su nadleni.Top menadment utvr,uje strate!iju na nivou
predu%e&a$ vre&i i%(or od!ovaraju&i' podruja delatnosti i utvr,uju&i
odnose me,u njima$ s *iljem optimi%iranja poslovanja -rme kao *eline.
.trate!ijski menadment na nivou predu%e&a$ u pro*esu donoenja
strate!ijski' odluka %a *elinu -rme$ mora da %adovolji od!ovaraju&e
kriterijume uspenosti$ koji se mo!u proveriti od!ovorom na slede&a
pitanja1
a#/ na koji nain je najpovoljnije kom(inovanje poslovni' podruja$
odnosno delatnosti$
(#/ u kojoj meri dati samostalnost poslovnim jedini*ama i
12
*#/ kako rasporediti raspoloive resurse po poslovnim podrujima.
a#/ .trate!ijski menadment predu%e&a opredeljuje se %a kon*ep*iju
irenja delatnosti predu%e&a na nova poslovna podruja$ kako (i se
posti!ao vii stepen si!urnosti. Opredeljenje %a strate!iju %asnovanu
na ekonomiji o(ima omo!u&uje sniavanje trokova poslovanja$ a
pose(no -ksni' trokova$ po jedini*i proi%voda i uslu!a$ ali istovremeno
uslovljava opasnosti od promaaja usled promene prilika na tritu.
(#/ .tepen samostalnosti koja se dodeljuje pojedinim poslovnim
jedini*ama je i%ra% de*entrali%a*ije upravljanja uopte$ pa prema tome
i strate!ijsko! menadmenta.
Ve&a samostalnost poslovni' jedini*a o(e%(e,uje vii stepen
stimulativnosti na ini*ijativu i od!ovornost nji'ovo!
menadmenta.Osamostaljivanje poslovni' jedini*a uslovljava
od!ovaraju&e teko&e u koordiniranju nji'ovi' pose(ni' strate!ija u
okviru !eneralne strate!ije predu%e&a.
*#/ Raspore,ivanje raspoloivi' resursa po poslovnim podrujima
uslovljeno je opredeljenjem %a odre,ene delatnosti koje omo!u&uju
posti%anje povoljniji' re%ultata poslovanja..trate!ijom na nivou
predu%e&a o(e%(e,uje se podela poslova na pojedine se!mente
nje!ove or!ani%a*ione strukture i postie od!ovaraju&i sklad i%me,u
poslovni' podruja.Time se tei posti%anju to ve&i' re%ultata$ odnosno
e0ektivnosti poslovanja$ kao i to manji' ula!anja po jedini*i re%ultata$
odnosno e-kasnosti privre,ivanja.
.TRATE384.78 MENADMENT )O.2OVNE 4ED8N8+E
Trina konkuren*ija i industrijska revolu*ija dovode do stvaranja
veliki' i sloeni' predu%e&a$ iji o(im i struktura delatnosti uslovljavaju
novi nain or!ani%ovanja i upravljanja.Menadment veliki' i sloeni'
predu%e&a$ koja svoju delatnost o(avljaju u vie poslovni' podruja
koja neposredno komuni*iraju sa tritem$ naila%i na pro(leme
de-nisanja pose(ne strate!ije ovi' se!menata svoje or!ani%a*ione
strukture.)ro*es de*entrali%a*ije upravljanja velikim i sloenim
predu%e&ima podra%umeva dele!iranje dela menaderski' nadlenosti
na pojedine se!mente nji'ove or!ani%a*ione strukture.
Top menadment predu%e&a$ u okviru pro*esa de-nisanja !eneralne
strate!ije -rme kao *eline$ svoje odluke %asniva i na spe*i-nim
par*ijalnim *iljevima svoji' poslovni' jedini*a$ koje utvr,uju svoje
pose(ne strate!ije..trate!ije poslovni' jedini*a neop'odno je
usa!lasiti sa !eneralnom strate!ijom predu%e&a kao *eline.+ilj
poslovno!$ upravljako! i or!ani%a*iono! de*entrali%ovanja predu%e&a
na relativno osamostaljene jedini*e jeste posti%anje ve&i' ukupni'
re%ultata na nivou -rme kao *eline.Ovakav *ilj mo!u&e je posti&i
stimulisanjem svi' poslovni' jedini*a na interno predu%etnitvo.To se
o(e%(e,uje prenoenjem na poslovne jedini*e upravljake nadlenosti
u de-nisanju nji'ove pose(ne strate!ije.Da (i se odre,eni deo
13
or!ani%a*ione strukture predu%e&a konstituisao kao poslovna jedini*a
potre(no je da ima1
=#svoju delatnost "svoj (i%nis#$
>#pose(nu misiju "ulo!u u privrednom pro*esu#
?#svoje konkurente$
E#nadleno! menadera$
I#strate!ijske prednosti u odnosu na konkuren*iju$
J#mo!u&nost samostalno! planiranja poslovanja u odnosu na ostale
delove predu%e&a$
K#jasno de-nisane ekonomske odnose sa ostalim jedini*ama i
L#ekonomske prednosti koje prua utvr,ivanje pose(ne poslovne
strate!ije.
;ormira se pose(na strate!ija poslovni' jedini*a u %avisnosti od
!eneralne strate!ije predu%e&a$ u% uvaavanje spe*i-nosti poslovanja
svako! od nje!ovi' ovako konstituisani' or!ani%a*ioni'
delova.3eneralnom strate!ijom predu%e&a se nastoji o(e%(editi to
povoljniji e0ekti poslovanja u korist vlasnika kapitala/ak*ionara$ a
pose(nom se strate!ijom poslovne jedini*e tei od!ovaraju&em i%(oru
proi%voda$ trita i konkurentski' prednosti$ a radi ostvarivanja to
ve&e! pro-ta u okviru date delatnosti kojom se (avi ovaj deo
-rme.)laniranjem aktivnosti poslovni' jedini*a konkreti%uje se
!eneralna strate!ija predu%e&a.
O)ERAT8VN8 MENADMENT
.trate!ijske odluke koje donosi top menadment kao najvii
upravljaki or!an predu%e&a neop'odno je trans0ormisati u operativne
%adatke kako (i se omo!u&ilo ra*ionalno ostvarivanje *iljeva
poslovanja.Ova neop'odnost proistie i% okolnosti da su odluke
strate!ijsko! menadmenta !lo(alne i naelne$ to %nai da i' je
neop'odno opera*ionali%ovati$ odnosno ra%raditi u pose(ne %adatke
pojedini' i%vrni' 0unk*ija predu%e&a.Operativni menadment de-nie
neposredne *iljeve i %adatke %a poslovne jedini*e i 0unk*ije.Neop'odno
je da se operativni *iljevi i %ada*i$ kao i re%ultati nji'ove reali%a*ije
mo!u kvantitativno i%ra%iti$ sa *iljem davanja pre*i%ni' uputstava
neposrednim i%vrio*ima$ kao i kontrola nji'ovo! reali%ovanja.
Operativni menadment o(u'vata1
a#/ upravljake aktivnosti na ra%radi strate!ijski' *iljeva u operativne
*iljeve i %adatke i
(#/ menadere na nivou poslovni' 0unk*ija i or!ani%a*ioni' jedini*a
predu%e&a.
Upravljake aktivnosti operativno! menadmenta usmerene su na
planiranje$ or!ani%ovanje$ vo,enje i kontrolisanje i%vrni' poslova.
Upravljake aktivnosti operativno! menadmenta$ o(u'vataju1
a#/ donoenje odluka o operativnim *iljevima i %ada*ima or!ani%a*ioni'
jedini*a i poslovni' 0unk*ija predu%e&a$
14
(#/ planiranje visine i strukture ula!anja kapitala u pro*es reproduk*ije$
*#/ planiranje re%ultata poslovanja$
d#/ koordiniranje rada na reali%a*iji operativni' *iljeva i %adataka i
e#/ kontrolisanje reali%a*ije operativni' odluka i planova or!ani%a*ioni'
jedini*a i 0unk*ija predu%e&a.
a#/ Donoenje odluka o operativnim *iljevima i %ada*ima or!ani%a*ioni'
jedini*a i poslovni' 0unk*ija predu%e&a %asniva se na strate!ijskim
odlukama top menadmenta i predstavlja nji'ovu opera*ionali%a*iju.
Operativne odluke or!ani%a*ioni' jedini*a koje su neposredno
usmerene na trite imaju drukiji karakter i sadrinu u odnosu na
odluke koje donosi operativni menadment proi%vodni' po!ona.Drukiji
su pro(lemi proi%vodne 0unk*ije u odnosu na marketin! i -nansijsku
0unk*iju.To proistie i% ra%liite ulo!e or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni'
0unk*ija$ koja im je dodeljena u okviru podele rada na nivou
predu%e&a.5ato se i upravljake aktivnosti ovi' se!menata
or!ani%a*ione strukture predu%e&a moraju koordinirati i kontrolisati od
strane top menadmenta$ kako (i se o(e%(edilo jedinstvo ukupno!
poslovanja kao sloeno! pro*esa privre,ivanja.
(#/ )laniranje visine i strukture ula!anja kapitala u pro*es reproduk*ije
o(u'vata utvr,ivanje potre(ni' trokova elemenata proi%vodnje i
an!aovanja od!ovaraju&i' novani' suma.U tom postupku neop'odno
je kalkulativnim metodima utvrditi od!ovaraju&e trokove radne sna!e$
sredstava %a rad i materijala.U tom smislu$ sainjava se i (udet
poslovni' jedini*a i 0unk*ija predu%e&a kao operativni -nansijski plan$
odnosno plan pri'oda i ras'oda dato! se!menta or!ani%a*ije.
*#/ )laniranje re%ultata poslovanja kao tre&a !rupa aktivnosti
operativno! menadmenta o(u'vata utvr,ivanje -%iko! proi%voda$
ukupno! pri'oda i pro-ta koji moe da ostvari data poslovna jedini*a
predu%e&a.Na osnovu planirani' ula!anja i planirani' re%ultata$
nadleni operativni menadment planira i uspenost poslovanja date
or!ani%a*ione jedini*e.)ri tome$ operativni menadment poslovni'
jedini*a i 0unk*ija o(ave%an je da odnos re%ultata i ula!anja u svom
or!ani%a*ionom se!mentu uskladi sa planiranim poslovnim uspe'om
na nivou predu%e&a kao *eline.
d#/ 7oordiniranje rada na reali%a*iji operativni' *iljeva i %adataka
o(u'vata aktivnosti pove%ivanja pojedinani' i%vrila*a u jedinstvo
poslovno! pro*esa$ kao i vo,enje radne !rupe kao ljudsko! resursa u
or!ani%a*ionoj strukturi date poslovne jedini*e ili poslovne
0unk*ije.)odra%umeva uspostavljanje od!ovaraju&i' komunika*ija po
'ori%ontalnoj i vertikalnoj liniji$ kao i po sila%nom i u%la%nom kretanju
in0orma*ija$ %atim motiva*iju svi' lanova radne !rupe$ te vo,stvo kao
nain ukljuivanja pojedina*a u odluivanje o promenama u datoj
or!ani%a*ionoj jedini*i.
e#/ 7ontrolisanje reali%a*ije operativni' odluka i planova or!ani%a*ioni'
jedini*a i 0unk*ija predu%e&a predstavlja stalnu aktivnost operativno!
15
menadmenta na upore,ivanju ostvareni' re%ultata i stvarni' ula!anja
sa planiranim re%ultatima i ula!anjima.
MENADMENT )O.2OVN8A )ODRUC4A
)oslovanje predu%e&a sainjeno je od ve&e! (roja srodni' poslova
koji su !rupisani u od!ovaraju&e 0unk*ije$ odnosno poslovna
podruja.To su$ pre sve!a$ aktivnosti proi%vodnje$ ro(ne ra%mene
"marketin!a i na(avke# i -nansiranja$ koje ine okosni*u pro*esa
poslovanja predu%e&a.5ato se ove !rupe srodni' aktivnosti predu%e&a
na%ivaju poslovne 0unk*ije.U predu%e&u se 0ormiraju i pose(ne !rupe
srodni' poslova$ koje o(u'vataju o(lasti istraivanja i ra%voja$ kadrova$
in0orma*iono! sistema$ pravno! %astupanja$ normativne aktivnosti$
o(e%(e,enja ljudi i sredstava i slino.. o(%irom na %naaj pojedini'
0unk*ija %a uspeno poslovanje predu%e&a$ neop'odno je utvr,ivanje
nji'ovi' pose(ni' strateki' *iljeva i nji'ove operativne
ra%rade.Utvr,uju se pose(ne strate!ije osnovni' 0unk*ija u o(lasti
proi%vodnje$ marketin!a$ na(avke$ -nansija$ kadrova i istraivanja i
ra%voja i in0orma*iono! sistema$ dok su ostale$ prate&e !rupe poslova
o(u'va&ene !eneralnom strate!ijom predu%e&a ili strate!ijama
poslovni' jedini*a u ijem sastavu se o(avljaju.Neop'odnost proistie
i% okolnosti da predu%e&e preko ovi' 0unk*ija ostvaruje uvid u1
=#kretanja na tritu i u ostale se!mente drutveno! okruenja$
>#te'noloka dosti!nu&a i
?#i%vore kapitala.
.vaka osnovna 0unk*ija$ s o(%irom na njenu ulo!u u pripremi i
sprovo,enju !eneralne strate!ije predu%e&a i pose(ni' strate!ija
poslovni' jedini*a$ donosi svoj operativni plan rada i (udet$ %atim
%apoljava od!ovaraju&e kadrove i raspolae potre(nim sredstvima.
U manjim predu%e&ima i u predu%e&ima sa jednostavnijim proi%vodnim
pro!ramima$ osnovne 0unk*ije se 0ormiraju na istom 'ijerar'ijskom
nivou i u neposrednoj podre,enosti top menadmentu.U velikim i
sloenim predu%e&ima$ poslovne 0unk*ije se or!ani%uju slojevito. To
%nai da na nivou predu%e&a ove 0unk*ije imaju preteno strateku
ulo!u$ dok na nivou poslovni' jedini*a o(u'vataju preteno operativne
%adatke.
a# Upravljanje marketin!om
Uspenost poslovanja predu%e&a je uslovljena nje!ovim sposo(nostima
da potre(e potroaa %adovolji (olje od konkurenata..trateki *iljevi
marketin!a svode se na posti%anje to ve&e! pro-ta$ to povoljnije!
trino! ue&a i to ve&e! o(ima prodaje.
To podra%umeva usmeravanje panje ove 0unk*ije na potroae i na
konkuren*iju.
;unk*ija marketin!a omo!u&uje da se *iljevi predu%e&a reali%uju kro%
predvi,anje$ prepo%navanje i %adovoljavanje %a'teva potroaa (olje
ne!o to to ini konkuren*ija.
16
Na osnovu strateki' odluka u o(lasti marketin!a$ ra%ra,uju se
operativni *iljevi i %ada*i ovo! poslovno! podruja.
(# Upravljanje proi%vodnjom
;unk*ija proi%vodnje u predu%e&u kao trino orijentisanom privrednom
su(jektu svodi se na planiranje$ or!ani%ovanje$ i%vrenje i kontrolu
pro*esa prerade materijala u proi%vode podo(ne da %adovolje potre(e
potroaa.)odra%umeva uvaavanje kriterijuma e0ektivnosti i
e-kasnosti$ kao i uskla,ivanje sa strate!ijom marketin!a..trate!ija
0unk*ije proi%vodnje ispoljava se kro%1
/ i%(or veliine proi%vodno! kapa*iteta$ sa stanovita kriterijuma
produktivnosti$ ekonominosti i renta(ilnosti poslovanja predu%e&a$
/ i%(or loka*ije kapa*iteta$
/ i%(or orijenta*ije na vlastitu proi%vodnju delova ili na nji'ovu kupovinu
radi u!radnje u nove proi%vode$
/ i%(or stepena -nali%a*ije prerade "prodavati poluproi%vode ili -nalne
proi%vode#.
*# Upravljanje -nansijama
Ulo!a -nansijske 0unk*ije o(u'vata aktivnosti u ve%i sa pri(avljanjem i
raspola!anjem nov*em.Nova* uloen u poslovanje predu%e&a$ s *iljem
nje!ove oplodnje$ na%iva se kapital..trate!ija -nansija usmerena je na1
/ o(e%(e,enje dovoljno! i%nosa kapitala u% od!ovaraju&e kamate i
rokove otplate$
/ ula!anje kapitala u pri(avljanje potre(ni' resursa %a poslovanje
predu%e&a$
/ naplatu potraivanja od kupa*a$
/ pla&anje o(ave%a predu%e&a prema partnerima i prema dravi$
/ osi!uranje imovine predu%e&a i
/ kontrolu ra*ionalnosti raspola!anja sredstvima predu%e&a.
;inansijska 0unk*ija doprinosi sa%nanjima o tritu kapitala$
kon*ipiranju strate!ije -nansiranja teku&e! poslovanja i ra%voja$ kao i
ouvanju -nansijske sna!e predu%e&a.
)REDU5ETN87$ MENADER 8 28DER 7AO NO.8O+8 U)RAV24AC7O3
)RO+E.A
Tenden*ije u ra%voju trine privrede po!odovale su uspostavljanju
spe*ijali%ovani' nosila*a upravljake 0unk*ije < upravljanja i
rukovo,enja..pe*ijali%ovani nosio*i ovi' 0unk*ija u predu%e&u
ispoljavaju se (ilo kao predu%etnik$ (ilo kao menader$ ili kao lider$ u
%avisnosti od ulo!e koju imaju u predu%e&u.Ove tri varijante
ispoljavanja 0unk*ije menadmenta naje&e se me,uso(no isprepli&u
u istoj linosti$ sa ra%liitim stepenom %astupljenosti svake od nji'.
)REDU5ETN87 7AO NO.82A+ U)RAV24AC7E ;UN7+84E
17
4edan od naina ispoljavanja upravljaki' ini*ijativa u trinoj
privredi jeste predu%etnitvo koje se o!leda u spe*i-nim sklonostima i
sposo(nostima vo,enja predu%e&a.Upravljake oso(enosti
predu%etnika mo!u se o%naiti kao sposo(nost pronalaenja$
aktiviranja i koordiniranja kadrovski' i materijalni' resursa u *ilju to
ve&e e-kasnosti i e0ektivnosti privre,ivanja.Nje!ova osnovna
preokupa*ija jeste rast i ra%voj predu%e&a.Moe se %akljuiti da se u
linosti predu%etnika neop'odno ra%vijaju oso(ine menadera koji
uspeno kom(inuje raspoloive resurse$ kao i lidera koji je sposo(an da
mo(ilie kadrove %a reali%a*iju svoji' ini*ijativa.8ni*ijative i aktivnosti
predu%etnika motivisane su pro-tom kao neto e0ektom oplodnje
uloeno! kapitala u uspostavljanje i 0unk*ionisanje predu%e&a.
MENADER U U)RAV24AC7OM .8.TEMU )REDU5E6A
)renoenjem upravljake nadlenosti na spe*ijali%ovane nosio*e
menadment 0unk*ije$ vlasni*i kapitala udrueni u korpora*iju odvajaju
se od poslovanja predu%e&a.8nteresuje samo oplodnja nji'ovo! kapitala
koji su$ u vidu ak*ionarski' ulo!a$ udruili u datu korpora*iju.Vlasni*i
kapitala korpora*ije < ak*ionari < dele!iraju svoju upravljaku mo&
upravnom od(oru.Me,utim$ neposredno ispoljavanje upravljake mo&i
ostvaruje se u vidu rukovo,enja.5ato se upravljaka mo& vlasnika
kapitala$ preko upravno! od(ora$ dalje prenosi i na !rupu pla&eni'
rukovodila*a.Na taj nain$ lanovi upravno! od(ora i rukovodio*i
korpora*ije predstavljaju njen menadment.Neposredni nosio*i
rukovo,enja su pro0esionalni menaderi$ koji su raspore,eni po
'ijerar'ijskoj strukturi or!ani%a*iono! sistema korpora*ije od
!eneralno! menadera$ do menadera prve linije.7orpora*iju vode
lanovi upravno! od(ora i menaderi$ a ne vlasni*i kapitala.Tako se$
putem dele!iranja uprave$ delatnost korpora*ije stavlja u nadlenost
kompetentni' strunjaka$ koji snose punu od!ovornost %a poslovni
uspe'.
5ada*i menadera mo!u se !rupisati u slede&e 0unk*ije1
/ planiranje radni' %adataka$
/ or!ani%ovanje i%vravanja %adataka "podela poslova na
spe*ijali%ovane nosio*e#$
/ koordiniranje poslova i%me,u nosila*a par*ijalni' %adataka$
/ kontrolisanje i%vravanja %adataka.
Ostvarivanje ovi' %adataka menadera o(e%(e,uje se ispoljavanjem
nji'ove ulo!e kro%1
komuni*iranje "=#
in0ormisanje "># i
kreiranje "?#.
28DER.TVO 7AO MAN8;E.TA+84A MENADMENTA
18
Menadment korpora*ije$ pored upravljanja resursima i poslovanjem$
podra%umeva i vo,enje ljudi koji o(avljaju ra%liite %adatke na
reali%a*iji *iljeva ovo! privredno! su(jekta.4edna od osnovni'
karakteristika lidera jeste sposo(nost da kreira takve *iljeve koji mo!u
da mo(iliu saradnike da do(rovoljno uloe svoj maksimalni napor na
nji'ovoj reali%a*iji.To podra%umeva po%navanje psi'oso*ijalni' oso(ina
ljudi i nji'ovi' kolektiviteta$ kao i uvaavanje linosti
saradnika..poso(nosti lidera poivaju na nje!ovim %nanjima$ ali i na
linom autoritetu$ kojim prido(ija i motivie saradnike na i%vravanje
%adataka.)ri tome$ nje!ova vana ulo!a u okviru 0unk*ije
menadmenta jeste i ne!ovanje do(ri' me,uljudski' odnosa$ ime
uspeva da podstakne aktivnosti u radnoj !rupi.Tako se$ pored
'ijerar'ijski uspostavljene kontrole$ ostvaruje i autokontrola pojedina*a
i radni' !rupa u kojima oni deluju.2iderstvo se tretira samo kao jedna
od mani0esta*ija 0unk*ije menadmenta$ koja komplementarno sa
predu%etnitvom i menaderstvom o(e%(e,uje uspeno poslovanje
korpora*ije.
;ORM8RAN4E .TRATE384E TEANO2OF7O3 RA5VO4A )REDU5E6A
7ako je te'noloki ra%voj inte!ralni deo ukupno! ra%voja predu%e&a$
te'nolo!ija je jedan od naj(itniji' 0aktora to! ra%voja to se odraava u
slede&em1
/nivo te'noloke ra%vijenosti ima esen*ijalni %naaj %a predu%e&a$
ukljuuju&i tu i one te'nolo!ije koje su u prolosti imale mali uti*aj$
/nivo te'noloke ra%vijenosti jeste kljuni 0aktor u okruenju predu%e&a$
/te'nolo!ija jeste primarni resurs konkurentske prednosti predu%e&a$
/strate!ijski uti*aj te'nolo!ije moe da (ude takav da promeni
strukturu trita i industrije$ o emu tre(a da vodi rauna top
menadment predu%e&a$
/visoka te'nolo!ija %a'teva i vii nivo investiranja u ra%voj proi%voda i
pro*es proi%vodnje ne!o to je to (io sluaj u prolosti$
+824EV8 RA5VO4A
Osnovni *ilj rasta i ra%voja predu%e&a jeste po(oljanje nje!ove
ekonomske i ukupne drutvene po%i*ije.Dati *ilj moe se posti&i
primenom ra%liiti' metoda$ od koji' su naje&e1
=#uvo,enje novi' te'noloki' reenja:
>#modi-ka*ija proi%vodno! pro!rama:
?#pove&anje stepena kori&enja kapa*iteta:
E#po(oljanje or!ani%a*ije poslovanja$ i sl.
.trate!ijski *iljevi predu%e&a mo!u se de-nisati i kro%1
=#posti%anje e-kasnosti u teku&im opera*ijama:
>#pro-ta(ilnost kapitalne %aposlenosti:
19
?#upravljanje ri%ikom1 optimi%iranje ri%ika povra&aja uloeni'
sredstava: inoviranje$ E#uenje$ adaptiranje1 ra%vijanje adekvatni'
resursa i strukture da (i predu%e&e du!orono ostalo konkurentno.
U.A32AFENO.T RA5VO4N8A +824EVA
)redu%e&e predstavlja sloen ekonomski$ te'noloki i so*ioloki
sistem koji je sastavljen od vie podsistema.)ri tome$ svaki podsistem
predstavlja *elinu %a se(e$ to nuno dovodi do konMikata prilikom
0ormulisanja par*ijalni' *iljeva i *iljeva predu%e&a kao *eline.+iljevi
predu%e&a o(u'vataju kako individualne i !rupne *iljeva %aposleni'
tako i *iljeve stake'oldera predu%e&a.8%me,u *iljeva tre(a da (udu
uspostavljeni odnosi uskla,enosti i komplementarnosti.7apa*iteti
predu%e&a i 0aktori okruenja umno!ome limitiraju i usmeravaju i%(or
ra%vojni' *iljeva.Ra%vojni *iljevi predu%e&a$ po pravilu$ spadaju u !rupu
du!oroni' *iljeva$ to %nai da je nji'ova reali%a*ija pove%ana sa
odre,enim stepenom nei%vesnosti i ri%ika.Usled du!oronosti ra%vojni'
*iljeva$ neop'odno nji'ovo stalno preispitivanje da (i se utvrdila
nji'ova aktuelnost i ra*ionalnost$ (udu&i da tokom vremena uslovi
poslovanja mo!u (itno da se i%mene.
TEANO2OF78 RA5VO4 7AO RA5VO4N8 +824
Dudu&i da je na dananjem nivou ra%vijenosti te'noloka ra%vijenost
uslov i poka%atelj nivoa ra%voja predu%e&a kao ekonomsko! su(jekta$
to je te'noloki ra%voj jedan od (itni' ra%vojni' *iljeva
predu%e&a.)redu%e&a koja posluju u industrijskim !ranama koje
karakterie inten%ivan te'niko/te'noloki pro!res$ u strukturi svoji'
ra%vojni' *iljeva te'nolokom ra%voju moraju dati primarno
mesto.Ra%lo! %a ovo lei u injeni*i da nivo te'noloke ra%vijenosti
predu%e&a u %naajnoj meri determinie nje!ovu konkurentsku po%i*iju
na tritu pa$ samim tim$ i ekonomsku uspenost nje!ovo! poslovanja.
Ostvarivanje te'noloko! ra%voja kao ra%vojno! *ilja umno!ome je
odre,eno i %a'tevima okruenja u kojem predu%e&e posluje.Uti*aji
okruenja ra%liite su prirode i tiu se pravni'$ politiki'$ ekoloki'$
ekonomski'$ so*ijalni' i dru!i' %a'teva koje predu%e&e mora da
%adovolji u svom poslovanju da (i ispunilo drutvenu opravdanost svo!
0unk*ionisanja.
85DOR .TRATE384E TEANO2OF7O3 RA5VO4A )REDU5E6A
8%(or strate!ije te'noloko! ra%voja predu%e&a %avisi$ pre sve!a$ od
inovativni' poten*ijala predu%e&a.)od inovativnim poten*ijalom
predu%e&a podra%umeva se nje!ova sposo(nost da ra%vija nova
reenja$ od pojave ideje do njene prve komer*ijalne primene.
20
E-kasnost inova*iono! pro*esa podra%umeva od!ovaraju&i sistem
upravljanja i or!ani%ovanja ove o(lasti$ posmatrano u *elini$ inova*ioni
pro*es sadri slede&e aktivnosti1
/strate!ijski marketin!$
/(a%na istraivanja$
/usmerena istraivanja$
/primenjena istraivanja$
/industrijski ra%voj$
/projektnu i konstruk*ionu ra%radu$
/te'niku pripremu i u'odavanje proi%vodnje$ i
/ini*ijalni marketin!.
)rilikom i%(ora optimalne strate!ije te'noloko! ra%voja pose(no
%naajnu ulo!u i!ra in0ormisanost i %nanje predu%e&a o$ na jednoj
strani$ potre(noj te'nolo!iji i$ na dru!oj strani$ o tritu na koje se data
te'nolo!ija plasira.Ukoliko je stepen in0ormisanosti i %nanja predu%e&a
o te'nolo!iji i tritu ni%ak$ predu%e&e je manje orijentisano na
samostalni te'noloki ra%voj$ a vie na dru!e vidove ra%voja
te'nolo!ije..vi ri%i*i sa kojima se predu%e&e susre&e u pro*esu svo!
te'noloko! ra%voja mo!u se !lo(alno podeliti na dve kate!orije1
trini ri%ik i te'niki ri%ik.
Trini ri%ik posledi*a je nei%vesnosti u po!ledu1
reak*ije poten*ijalni' potroaa na novitet proi%voda ili pro*esa$
protek*ioni%ma i dru!i' o(lika interven*ije na tritu koji su i%van
uti*aja konkretno! predu%e&a.
Te'niki ri%ik posledi*a je nei%vesnosti koje se tiu1
raspoloivo! %nanja$ vetine i iskustva kadrova predu%e&a$
mo!u&nosti ostvarivanja planirani' trokova inoviranja$
mo!u&nosti da predu%e&e inova*iju reali%uje u potre(nom vremenskom
periodu "dovoljno vremena pre konkuren*ije#.
.trate!iju svo! te'noloko! ra%voja predu%e&e utvr,uje pre sve!a$ u
%avisnosti od delovanja dve !rupe 0aktora i to1
/%a'teva okruenja$ na koje pose(no utiu trine %akonitosti$ pri emu
se ne sme %anemariti ni uti*aj so*ijalni'$ politiki'$ pravni'$ ekoloki' i
dru!i' 0aktora okruenja$
/strate!ijski' kapa*iteta predu%e&a$ u koje spadaju nje!ovi materijalni$
-nansijski i kadrovski resursi.
Trans0er te'nolo!ije kao strate!ijska op*ija te'noloko! ra%voja
predu%e&a.Te'noloki ra%voj nastaje kao posledi*a !enerisanja ideja$
kreiranja %nanja i primene dati' ideja i %nanja u ra%voju novi'
proi%voda i pro*esa.5nanje i in0orma*ije su sterilni sve dok se ne
upotre(e i ne primene.Upotre(a %nanja podra%umeva nje!ov trans0er
od su(jekta koji !a kreira do su(jekta koji !a primenjuje.)ro*es
prenoenja %nanja i% jedne sredine u dru!u i od jedno! su(jekta ka
dru!om na%iva se trans0er te'nolo!ije.Trans0er te'nolo!ije$ pored
pret'odno navedeni' 0ormula*ija$ moe se de-nisati kao pro*es
sakupljanja$ dokumentovanja i uspeno! irenja nauni' i te'niki'
21
in0orma*ija od stvarao*a ka primao*ima.)redu%e&e mora ra%reiti
pro(lem metoda te'noloko! ra%voja$ pri emu mu se kao mo!u&e
javljaju dve ekstremno ra%liite strate!ijske op*ije1
/ pri(avljanje !otovi' te'noloki' reenja trans0erom te'nolo!ije od
dru!i' privredni' su(jekata$ ili
/ samostalno kreiranje potre(ne te'nolo!ije.
DE;8N8.AN4E TRAN.;ERA TEANO2O384E
Nijedna na*ionalna privreda nema takvu privrednu strukturu$ niti
takav o(im drutveno! proi%voda i materijalni' do(ara koji u
potpunosti od!ovaraju mo!u&nostima i potre(ama njeno!
trita..vakoj na*ionalnoj privredi nedostaje (ar neki od potre(ni'
inila*a *iklusa reproduk*ije$ kao to su1 sirovine$ poluproi%vodi$
materijalni proi%vodi ra%liite namene i stepena o(rade$ kvali-kovani
radni*i$ te'nolo!ija$ proi%vodno %nanje i iskustvo$ trite$ i sl.7ada se
!ovori o kupovini i prodaji te'nolo!ije misli se na1
=#proi%vodnu opremu$
>#pro*es prerade predmeta rada$
?#savremenu podelu rada$
E#ra*ionalno or!ani%ovanje rada u proi%vodnji i ra%meni$
I#in0orma*ioni sistem$
J#primenu marketin!a u poslovanju$
K#upravljanje kvalitetom$
L#te'no/ekonomsko projektovanje i sl.
)REDMET 8 V8DOV8 TRAN.;ERA TEANO2O384E
Te'noloko %nanje kao predmet kupoprodaje$ tj. kao ro(a koja se
prodaje i kupuje na tritu te'nolo!ije$ ima odre,ene spe*i-ne
oso(ine po kojima se ra%likuje od ostali' vrsta ro(e..pe*i-ne
karakteristike su slede&e1
veoma i%raena podo(nost %a prenoenje "od jedne %emlje do dru!e$
od jedno! privredno! su(jekta do dru!o!$ od jedno! nivoa ra%voja i
proi%vodnje do dru!o!#$
mo!u&nost vlasnika te'nolo!ije da datu te'nolo!iju ustupi na
kori&enje "proda# velikom (roju korisnika istovremeno$ pri emu je
moe i sam koristiti.
Te'nolo!ija moe da se javi kao skup nematerijalni' tvorevina ljudsko!
uma "te'noloko %nanje# i u o(liku materijalni' inila*a proi%vodnje
"opredme&eno te'noloko %nanje#.
22
)redmet trans0era te'nolo!ije mo!u (iti i %ati&ena i ne%ati&ena
%nanja.Te'noloko %nanje koje je predmet trans0era moe se javiti u
velikom (roju o(lika.
.vi ti o(li*i mo!u se svrstati u tri !rupe1
a# elementi industrijske svojine "patentirani pronalas*i$ %ati&eni
modeli i u%or*i$ %na*i ra%likovanja#$
(# knoN/'oN i te'nika unapre,enja$
*# ostalo < oprema$ proi%vodna saradnja$ %ajednika ula!anja i
dru!i.
Trans0er te'nolo!ije moe se vriti putem ra%liiti' vidova kao to su1
/uvo% opreme$
/kupovina li*en*i$
/knoN/'oN$
/direktne investi*ije$
/u!ovori o podi%anju kompletni' postrojenja$
/%ajednika ula!anja "joint ventures#$
/du!orona proi%vodna koopera*ija$
/poslovno/te'nika saradnja$
/konsultantske uslu!e$
/i%rada %ajedniki' istraivako/ra%vojni' projekata$
/trans0er pu(lika*ija i dru!i' in0orma*ija$
/kolovanje kadrova.
ME.TO 8 U2O3A TRAN.;ERA TEANO2O384E
U RA5VO4NO4 .TRATE3848 )REDU5E6A
)redu%e&e moe da ima ulo!u1
=#davao*a te'nolo!ije
>#primao*a te'nolo!ije
?#i davao*a i primao*a te'nolo!ije.
)ro*es osvajanja i trans0era te'nolo!ije moe da ima tri stepena
ra%voja koji se mo!u de-nisati kao1
"=# identi-ka*ija resursa %nanja$
"># upotre(a resursa %nanja$
"?# trans0er %nanja unutar kompanije.
32AVN8 OD28+8 TRAN.;ERA TEANO2O384E
U savremenim uslovima ra%voja svetske privrede postoje ra%liiti
o(li*i trans0era te'nolo!ije$ od koji' se naje&e javljaju slede&i1
/uvo% opreme$
/kupovina li*en*e$
/knoN/'oN$
/direktne investi*ije$
/u!ovori o podi%anju kompletni' postrojenja$
/%ajednika ula!anja "joint ventures#$
23
/du!orona proi%vodna koopera*ija$
/poslovno/te'nika saradnja$
/konsultantske uslu!e$
/%ajedniki istraivako/ra%vojni projekti$
/trans0er pu(lika*ija i dru!i' in0orma*ija$
/kolovanje i o(uavanje kadra i sl.
)osmatrajmo slede&a etiri o(lika trans0era te'nolo!ije1
=#kupovina materijalni' prava na te'nolo!iju$
>#du!orona proi%vodna koopera*ija$
?#poslovno/te'nika saradnja$
E#%ajednika ula!anja.
MATER84A2NA )RAVA NA TEANO2O384U
)od materijalnim pravom na te'nolo!iju podra%umevaju se1
a# materijalno pravo na %ati&ene tvorevine$ odnosno pravo
industrijske svojine$ u koje spadaju1 patent$ industrijski u%orak$
industrijski model$ 0a(riki %nak i usluni %nak$
(# pravo na proi%vodno/te'niku dokumenta*iju$ koje podra%umeva
pravo na kompletnu te'niku i te'noloku dokumenta*iju %a
proi%vodnju jedno! ili vie proi%voda$ dela proi%voda i 'emijske
materije.
DU3OROCNA )RO85VODNA 7OO)ERA+84A
Du!orona proi%vodna koopera*ija predstavlja sloeni i trajni o(lik
trans0era te'nolo!ije.Ovaj o(lik saradnje primenjuju predu%e&a koja su
ve& posti!la odre,eni nivo te'noloke ra%vijenosti.U!ovorima o
du!oronoj proi%vodnoj koopera*iji uspostavlja se saradnja i%me,u
proi%vodni' ekonomski' su(jekata koji imaju iste ili sline proi%vodne
pro!rame isporukom sastavni' delova$ sklopljeni' postrojenja ili
poluproi%voda koji slue %a %avravanje i i%radu !otovi' proi%voda iste
te'noloke !rupe.Du!orona proi%vodna koopera*ija %asniva se na
%ajedniki utvr,enom proi%vodnom pro!ramu.)redu%e&e koje kupuje
te'nolo!iju putem du!orone proi%vodne koopera*ije mora reiti ni%
pitanja koja se tiu1
/i%(ora partnera$
/de-nisanja proi%vodno! i marketinko! pro!rama$
/de-nisanja standarda kvaliteta$
/odre,ivanja spe*i-ka*ije delova i sklopova koji &e (iti predmet
me,uso(ne ra%mene$
/o(eleavanja delova i sklopova.
24
)O.2OVNO/TEAN8C7A .ARADN4A
)oslovno/te'nika saradnja predstavlja vii o(lik privredne saradnje
ekonomski' su(jekata u ra%liitim %emljama.Ovaj o(lik trans0era
te'nolo!ije re!ulie se u!ovorima kojim se de-nie %ajednika
du!orona poslovna i te'nika saradnja u!ovorni' strana.
)ose(no %naajan momenat ove saradnje predstavlja trans0er
te'nolo!ije u ra%nim vidovima i ue&e -nansijski' sredstava sa jedne
ili sa o(e strane.)od poslovno/te'nikom saradnjom podra%umeva se
saradnja doma&e! predu%e&a i strano! li*a$ koja se sastoji u
%ajednikom1
/istraivako/ra%vojnom radu na osnovu %ajedniki utvr,eno!
pro!rama$
/istraivanju$ projektovanju$ i%radi dokumenta*ije i osvajanju
proi%vodnje odre,eno! /proi%voda$ na osnovu dato! materijalno! prava
na te'nolo!iju$
/istraivanju trita$
/proi%vodnji proi%voda radi %ajedniko! plasmana$
/istupanju na stranom tritu u odre,enim poslovima$
/odravanju ure,aja instrumenata i osposo(ljavanju kadrova %a rad na
tim sredstvima$
/nauno/istraivakom radu i studijama po odre,enim pitanjima od
interesa %a %emlju.
5A4EDN8C7A U2A3AN4A
)od %ajednikim ula!anjima podra%umeva se svaki o(lik saradnje
i%me,u dva ili vie privredni' su(jekata.5ajednika ula!anja
predstavljaju jedan od najvii' o(lika spre%anja materijalni' interesa
i%me,u predu%e&a u o(lasti proi%vodnje$ prometa$ or!ani%a*ije$
marketin!a$ itd.Da%ira se na %ajednikom ula!anju rada i sredstava u
%ajedniku aktivnost i$ na (a%i to!a$ od!ovaraju&e ue&e u
ostvarenom re%ultatu poslovanja$ kao i u %ajednikom snoenju ri%ika
poslovne aktivnosti..voju najve&u primenu u svetskoj privredi
%ajednika ula!anja imala su tokom =OKB/ti' !odina$ dok je nji'ova
popularnost neto opala posle =OLB. !odine.5ajednika ula!anja
predstavljaju jedan od najpovoljniji' naina trans0era savremeni'
te'niko/te'noloki' dosti!nu&a od jedno! privredno! su(jekta do
dru!o!.5ajednika ula!anja mo!u o(u'vatiti saradnju u o(lasti1
/%ajedniko! nauno/istraivako! rada$ projektovanja$ prodaje
te'nolo!ije$ i sl.$
proi%vodne saradnje$
/komer*ijalne saradnje "u o(lasti reali%a*ije proi%voda$ marketin!a$
servisa#$
/-nansijske saradnje.
25
)rednosti koje predu%e&e u %emlji u ra%voju tei da ostvari ovim putem
jesu slede&e1
/uvo,enje savremeni' te'nolo!ija u pro*es proi%vodnje$
/inten%ivnije ukljuivanje u me,unarodnu podelu rada$
/pove&anje o(ima proi%vodnje u% manja ula!anja sopstveni' sredstava$
/o(o!a&ivanje asortimana proi%vodima koji su do tada uvoeni$
/pove&anje i%vo%a i po(oljanje nje!ove strukture$
/potpunije %adovoljavanje potre(a doma&e! trita$
/rastere&enje platno! (ilansa smanjenjem uvo%a.
)artner u ra%vijenoj %emlji %ajednikim ula!anjem tei da ostvari
slede&e prednosti1
/kori&enje doma&i' i%vora %a proi%vodnju$ po niim na(avnim *enama
"rude minerala i metala$ ener!ija$ poljoprivredni proi%vodi$ i sl.#$
/kori&enje doma&e je0tine strune radne sna!e$
/kori&enje ve& postoje&i' doma&i' proi%vodni' kapa*iteta$ u%
mo!u&nost an!aovanja strune radne sna!e$ ije (i %aposlenje u
sopstvenim po!onima u inostranstvu uslovljavalo daleko ve&e
trokove$
/kori&enje poreski' i ra%ni' dru!i' -skalni' i pravni' olaki*a u %emlji
ula!anja kapitala.
DE;8N8.AN4E 8 +824 )2AN8RAN4A )O4AM )2AN8RAN4A
;unk*ija planiranja o(u'vata aktivnosti utvr,ivanja *iljeva teku&e!
poslovanja i ra%voja$ %atim predvi,anja i de-nisanja (udu&i' %adataka$
kao i uslova u kojima tre(a da se i%vravaju %ada*i i ostvaruju
*iljevi.)laniranje predstavlja osnovu %a o(avljanje ostali' menaderski'
aktivnosti kao to su1
=#or!ani%ovanje$
>#%apoljavanje$
?#uti*anje i
E#kontrolisanje.
O(avljanje navedeni' ostali' 0unk*ija menadmenta %avisi od kvaliteta
doneseni' planski' odluka.)laniranjem se kon*ipiraju aktivnosti
predu%e&a tako da vode u prav*u ostvarenja nje!ovi' *iljeva.)lanske
odluke se$ prema tome$ moraju donositi unapred$ a one se odnose na
poslove koje tre(a uraditi$ %atim na to kada tre(a da se urade ti
poslovi$ kao i na to ko tre(a da uradi date poslove.Menaderi koriste
planove i kao standarde poslovanja$ koji su im neop'odni %a
kontrolisanje poslovanja predu%e&a$ upore,ivanjem ono!a to se desilo
sa onim to je tre(alo da se desi.)ro*es planiranja o(u'vata kako
donoenje planski' odluka$ tako i utvr,ivanje upravljaki' mera u
prav*u i%vravanja planirani' %adataka$ odnosno ostvarivanja *iljeva
predu%e&a.)lanske odluke mo!u se donositi na osnovu1
< anali%e i kritike o*ene poslovanja predu%e&a u prolosti$ i
< predvi,anja uslova poslovanja u (udu&em periodu.
26
;unk*ija planiranja predstavlja veoma sloenu aktivnost menadmenta$
koja se sastoji i% vie o(lika planski' odluka$ i to1
< utvr,ivanja *iljeva poslovanja predu%e&a$
< i%(ora poslovne politike$
< utvr,ivanja strate!ije$
< donoenja pro!rama i
< i%rade planova.
)laniranje je primarna 0a%a pro*esa upravljanja$ koja omo!u&uje
menadmentu da sa vie pou%danosti koordinira poslovanje predu%e&a
i da i%nena,enja koja !a oekuju i% okruenja svede na to je mo!u&e
manju meru.)ro*es planiranja o(e%(e,uje menadmentu od!ovaraju&i
etalon %a kontrolu poslovanja predu%e&a.)laniranje je primarna 0unk*ija
menadmenta koja o(u'vata aktivnosti donoenja odluka o *iljevima$
politikama$ strate!ijama$ pro!ramima i planovima$ kojima se
omo!u&uje usmeravanje i prila!o,avanje poslovanja predu%e&a u
kontinuelnom pro*esu privre,ivanja.
.ADRA4 )RO+E.A )2AN8RAN4A
)ro*es planiranja predstavlja sistemati%ovano sa!ledavanje (udu&i'
aktivnosti predu%e&a$ kako (i se pripremile od!ovaraju&e mere %a
ak*ije u sadanjosti.)laniranje je kreativni pro*es$ to podra%umeva
stalno nastojanje predu%e&a da usavrava svoje poslovanje i da se ne
miri sa postoje&im stanjem.)laniranje kao kontinuelni pro*es u okviru
0unk*ije menadmenta o(u'vata aktivnosti donoenja i sprovo,enja
planski' odluka.)laniranjem se doprinosi po(oljanju poloaja
predu%e&a na tritu$ jer je to svesna$ uskla,ena i permanentna
aktivnost menadmenta usmerena na ostvarivanje poslovno! uspe'a.
)lanitanjem menadment moe ne samo da sa!leda postoje&e
pro(leme ve& i da uoi mo!u&nosti ra%voja predu%e&a.)od poslovanjem
predu%e&a u ovom kontekstu podra%umevaju se planirani *iljevi i
%ada*i$ %atim uslovi %a nji'ovo ostvarivanje$ kao i i%vrio*i pojedini'
%adataka.Vreme %a koje se donose planske odluke predstavlja
dimen%iju kojom se odre,uje (udu&nost poslovanja predu%e&a..tepen
pou%danosti planski' odluka uslovljen je mo!u&no&u planiranja da
o(e%(edi kontrolu (udu&i' do!a,aja$ kao i da omo!u&i rea!ovanje
predu%e&a na pojave u (udu&nosti koje se ne mo!u kontrolisati.Na
osnovu sa%nanja do koji' se dola%i u okviru teorije planiranja$ mo!u&e
je otklanjati smetnje koje se javljaju u pro*esu ra%voja
predu%e&a.)laniranje je nain da se po(olja sposo(nost predu%e&a da
se suoi sa promenama < da i%(e!ne opasnosti i da koristi mo!u&nosti
koje promene sa so(om nose.+ilj planiranja nisu promene kao takve$
ve& da se oda(ere to povoljniji nain poslovanja i prava* ra%voja
predu%e&a.)laniranjem se menadment predu%e&a usmerava da svojim
aktivnostima ini*ira promene uslova poslovanja$ ne do%voljavaju&i da
mu se te promene nametnu i% okruenja.. o(%irom na to to se pro*es
27
planiranja odnosi na (udu&e do!a,aje u poslovanju$ (itna
determinanta planski' odluka jeste vremenski period %a koji se
predvi,aju aktivnosti predu%e&a.7ada se planske odluke ve%uju sa
vremenom %a koje se donose$ planiranje moe (iti kratkorono$
srednjorono i du!orono i operativno.)ri tome$ kratkorono planiranje
odnosi se na !odinje periode$ dok se srednjoronim planiranjem
o(u'vata period od pet !odina$ a du!oronim planiranjem se
o(u'vataju periodi deset ili dvadeset !odina$ da (i se operativnim
planiranjem ra%ra,ivali !odinji %ada*i na kra&e vremenske periode
"mese*e$ sedmi*e$ dane#.
Re%ultat pro*esa planiranja i%raava se u vidu
< planski' odluka$
< politika$
< strate!ija$
< pro!rama i
< planova.
NUNO.T 8 +824EV8 )2AN8RAN4A
Nunost planiranja uslovljena je i veliinom predu%e&a i strukturom
nje!ove delatnosti.
Ve&a predu%e&a su manje elastina na promene u okruenju$ %(o! ve&e
kon*entra*ije sredstava i kadrova.U ovakvim predu%e&ima "ve&a#
pose(no je (itno do(ro i e-kasno planiranje$ kako (i se i%(e!le
nei%vesnosti u (udu&nosti na koje veliki poslovni sistemi tee mo!u da
rea!uju.U manjim predu%e&ima je tako,e neop'odno do(ro planiranje.
Me,utim$ manja predu%e&a$ sa manjim o(imom sredstava %a
proi%vodnju i manjim (rojem %aposleni' lake se prila!o,avaju
promenama u okruenju.Nunost planiranja nametnuta je predu%e&u
uslovima u kojima posluje$ to se pose(no ispoljava kro% trinu
konkuren*iju.7ada je u pitanju predu%e&e kao or!ani%a*ioni sistem$ *ilj
planiranja jeste omo!u&avanje stvaranja to ve&e! pro-ta na uloeni
kapital.5ato menadment predu%e&a mora donositi odluke o *iljevima$
politikama$ strate!ijama$ pro!ramima i planovima kao proi%vodima
pro*esa planiranja$ kojima se iska%uje ukupna orijenta*ija predu%e&a na
stvaranje pro-ta$ ali i o(u'vataju mere %a i%vravanje par*ijalni'
%adataka po odre,enim se!mentima or!ani%a*ione strukture.Moe se
i%vu&i %akljuak da je planiranje skup mera i aktivnosti menadmenta
usmereni' na ostvarivanje *iljeva poslovanja predu%e&a.7ako je
poslovanje predu%e&a kontinuelan pro*es$ to i planiranje mora (iti
kontinuelno..ti*anje pro-ta kao krajnje! *ilja poslovanja predu%e&a
podra%umeva %adovoljavanje potre(a potroaa < !ra,ana i drutva u
*elini.U sreditu 0unk*ije planiranja jeste odluivanje kao osnovni
%adatak menadmenta.Ditna karakteristika planiranja jeste da je to
primarna 0unk*ija menadmenta.)laniranjem %apoinje upravljako
odluivanje$ tim pre to se u toj 0a%i utvr,uju *iljevi$ politike$ strate!ije$
28
pro!rami i planovi teku&e! poslovanja i ra%voja predu%e&a.7ada se radi
o predu%e&u kao or!ani%a*ionom sistemu koji o(avlja privrednu
delatnost$ menadment donosi poslovne odluke.Menadment kao
upravljaki or!an predu%e&a mora da raspolae potre(nim o(imom i
vrstama in0orma*ija da (i donosio kvalitetne odluke$ kako (i stalno
po(oljavao poloaj svoje or!ani%a*ije na tritu i u ukupnom
drutvenom okruenju.)oslovne odluke proistiu i% (rojni' aktivnosti
menadmenta i mo!u se !rupisati kao1
< traenja novi' ideja %a ini*iranje poslovanja$
< rea!ovanja na pritiske i% same or!ani%a*ije i i% njeno! okruenja$
< ra%metaj elemenata proi%vodnje i
/ pre!ovaranje sa uesni*ima u poslovanju.
Donoenje kvalitetni' poslovni' odluka mora se %asnivati na
injeni*ama i na po%navanju podruja poslovanja.)laniranje kao
primarna 0unk*ija menadmenta predstavlja pro*es donoenja odluka
pre %apoinjanja poslovne aktivnosti.)laniranje poslovanja
podra%umeva i preispitivanje doneseni' odluka.Odluivanje u pro*esu
planiranja usmereno je na donoenje od!ovaraju&i' odluka o1
< *iljevima$
< politikama$
< strate!ijama$
< pro!ramima$
< planovima i
< (udetu.
ODREP8VAN4E +824EVA U )RO+E.U )2AN8RAN4A DE;8N8.AN4E )O4MA
+824
G+ilj svake or!ani%a*ije jeste stvaranje neko! proi%voda ili o(avljanje
odre,ene uslu!e$ koji imaju vrednost %a njene potroaeH.Ra%ne
or!ani%a*ije$ kao to su *rkva$ vojska$ kola$ udruenje !ra,ana$
nastoje da stvore neku vrednost %a svoje potroae$ odnosno %a
korisnike proi%voda svo!a delovanja.7ada se radi o *ilju predu%e&a kao
or!ani%a*iono! sistema ije poslovanje je u 0okusu *elo! ovo! uenja o
menadmentu$ mo!lo (i se$ pojednostavljeno$ re&i da je to pro-t.Milton
;ridman "M.;riedman#$ ameriki! no(elov* %a ekonomiju$ je i%javio Gda
je jedina o(ave%a koju predu%e&e ima ostvarivanje pro-taH.Ren i Voi*
tvrde da je ra%lo! osnivanja i poslovanja date or!ani%a*ije$ a pre sve!a
predu%e&a$ stvaranje vrednosti$ odnosno nee!a to moe da koristi
potroaima.U protivnom$ potroai &e svoj nova* upotre(iti %a neke
dru!e proi%vode ili uslu!e.Ovi autori smatraju$ nije dovoljno ako se
menaderima kae da je u nji'ovim svakodnevnim poslovima pro-t
jedini *ilj.Oni misle da je mno!o korisnije ako se kae da je pro-t
na!rada %a e-kasno kori&enje raspoloivi' materijalni' i kadrovski'
resursa u pro*esu stvaranja vrednosti.G+iljevi su nameravana stanja ili
situa*ije u koje se eli da do,e na osnovu predu%ete planske ak*ije. Oni
29
odraavaju aspira*iju predu%e&a u (udu&nostiH.Na osnovu ovako
de-nisani' *iljeva moe se %akljuiti da se planskim odlukama
ra%ra,uju i pre*i%iraju ra%lo%i osnivanja predu%e&a.Na osnovu utvr,eni'
*iljeva 0ormiraju se i kriterijumi ra*ionalnosti planski' odluka pri i%(oru
jedne od mo!u&i' varijanti prava*a ak*ije..tepen ostvarivanja
planirani' *iljeva predstavlja poka%atelj uspenosti poslovanja$ jer se
*iljevima i%raava standard %a kontrolu e-kasnosti 0unk*ionisanja
predu%e&a.
32AVNA +824NA )ODRUC4A )2AN.78A OD2U7A
)iter Draker ")eter Dru*ker#$ navodi slede&i' osam najvaniji'
podruja koja opredeljuju *iljeve predu%e&a1
< poloaj na tritu$
< inova*ije$
< ljudska or!ani%a*ija
< -%iki resursi "i%vori sredstava %a proi%vodnju#$
< -nansijski i%vori$
< drutvena od!ovornost$
< produktivnost i
< od!ovornost %a pro-t.
)oloaj na tritu je *iljna 0unk*ija pro*esa donoenja planski' odluka
%ato to se uspenost ukupno! poslovanja predu%e&a proverava preko
trini' kriterijuma.8nova*ije predstavljaju neumitnost u poslovanju
predu%e&a ukoliko eli da opstane u trinoj konkuren*iji i da se i%(ori
%a to povoljniji poloaj na tritu.2judska or!ani%a*ija je podruje koje
je relevantno %a menaderske odluke$ jer se menadment ispoljava kao
sposo(nost o(avljanja poslova pomo&u ljudi.;i%iki resursi predstavljaju
materijal$ sredstva %a rad i prirodne uslove kojima predu%e&e raspolae
u pro*esu ostvarivanja svoje poslovne aktivnosti.;inansijski resursi
predstavljaju novane i%nose %a %apoinjanje i odravanje kontinuiteta
poslovanja predu%e&a.U trinoj privredi sve poslovne aktivnosti nuno
%apoinju od novano! o(lika vrednosti.5a nova* se na(avljaju
materijalni elementi proi%vodnje$ a nov*em se ispla&uju i %arade
radnika.Drutvena od!ovornost kao *iljno podruje poslovanja
predu%e&a mora se imati u vidu kada se donose planske odluke. To
proistie i% injeni*e da je predu%e&e neodvojivi deo drutva i da
nje!ovo poslovanje mora (iti u skladu sa optim drutvenim normama i
*iljevima.)roduktivnost kao *ilj predu%e&a podra%umeva stvaranje to
ve&e koliine proi%voda u% odre,eno troenje radne sna!e.Od!ovornost
%a pro-t predstavlja podruje ispoljavanja aktivnosti menadmenta pri
donoenju planski' odluka %ato to se visinom pro-ta opravdava
predu%imanje poslovni' pote%a pomo&u kapitala koji pripada
ak*ionarima.Ak*ionari oekuju da se poslovanje predu%e&a usmeri u
prav*u sti*anja to ve&e! pro-ta na nji'ov uloeni kapital$ i% e!a
njima pripada dividenda$ kao na!rada %a ri%ik kupovine ak*ija dato!
30
predu%e&a.)otroai proi%voda ili uslu!a dato! predu%e&a svoj interes
%adovoljavaju kro% visinu *ena koje pla&aju i kro% kvalitet upotre(ni'
vrednosti koje do(ijaju %a svoj nova*.5aposleni kao kreativni 0aktor
poslovanja predu%e&a %ainteresovani su %a to ve&e plate$ ali i %a to
povoljniji poloaj u or!ani%a*iji. Do(avljai kao i%vor sredstava %a
proi%vodnju svoj interes u poslovanju predu%e&a vide u (la!ovremenom
pla&anju isporueni' do(ara.4avnost svoje %a'teve prema poslovanju
predu%e&a ispoljava kro% %adovoljavanje %ajedniki' i opti' potre(a
drutva "o(ra%ovanja$ %dravstva$ kulture$ nauke$ od(rane$ dravne
uprave i slino#.
+iljevi predu%e&a koji se utvr,uju u okviru planski' odluka nuno se
trans0ormiu u %adatke$ kako (i se o(e%(edilo nji'ovo e-kasno
ostvarivanje. 5ada*i$ ustvari$ predstavljaju opera*ionali%a*iju *iljeva po
pojedinim aktivnostima uesnika u pro*esu poslovanja i po
vremenskim intervalima u kojima se moraju o(aviti.
UTVRP8VAN4E )O28T87E 7AO E2EMENT )2AN.7O3 OD2UC8VAN4A
DE;8N8.AN4E )O28T87E )REDU5E6A
)od pojmom politika podra%umeva se skup odluka kojima se
odre,uju ponaanja predu%e&a u reali%ovanju nje!ovi' planski'
*iljeva.)olitikom se pre*i%iraju prin*ipi$ metode i kriterijumi kojima se
usmeravaju poslovne aktivnosti predu%e&a.)olitika predstavlja osnovu
odluivanja o planskim *iljevima$ u% uvaavanje odre,eni' prin*ipa i
primenu od!ovaraju&i' metoda u pro*esu planiranja.)oslovna politika
moe se utvr,ivati na kra&i i na dui rok$ to %avisi od planirani' *iljeva
i %adataka predu%e&a.)oslovna politika na kra&i rok o(u'vata pro*es
odluivanja o ponaanju predu%e&a u neposredno predstoje&em
periodu u kome se (udu&i do!a,aji mo!u sa!ledavati sa vie i%vesnosti
i pou%danosti.Utvr,ivanje poslovne politike predu%e&a na dui rok
podra%umeva i odluivanje o stratekim *iljevima$ to %nai da se
poslovni do!a,aji u (udu&nosti mo!u predvideti sa manje i%vesnosti i
pou%danosti.
72A.8;87OVAN4E )O28T87A )REDU5E6A
)olitike se mo!u klasi-kovati po tri kriterijuma i to prema1
< o(u'vatanju elemenata or!ani%a*ione strukture predu%e&a$
< periodu %a koji se utvr,uju i
< poslovnim aktivnostima.
Utvr,ivanje poslovne politike na kra&i rok podra%umeva usmeravanje
ponaanja predu%e&a u postoje&im uslovima poslovanja..kup ovakvi'
odluka menadmenta na%iva se teku&a poslovna politika.Odluke
menadmenta kojima se usmerava ponaanje predu%e&a na dui rok$
to podra%umeva prila!o,avanje promenama koje nastaju u veliini
proi%vodno! kapa*iteta$ u kadrovskoj strukturi i u po%i*iji na tritu$
31
predstavljaju ra%vojnu politiku.Ra%vojna politika je usmerena na
donoenje odluka i predu%imanje aktivnosti kojima se menjaju1
< trina po%i*ija predu%e&a$
< raspoloiva te'nika$
< primenjena te'nolo!ija$
< kadrovska struktura i
< -nansijski resursi.
Ra%voj kadrovske strukture je pose(an element ra%vojne politike$ koji
podra%umeva an!aovanje novi' strunjaka i osposo(ljavanje
postoje&i' %a nove uslove poslovanja i novi nain ponaanja
predu%e&a.U okviru odluka o ra%voju predu%e&a nuno utvr,uje
-nansijska politika$ ijom reali%a*ijom se stvaraju uslovi %a na(avku
nove te'nike i te'nolo!ije$ to je mo!u&e ukoliko se o(e%(ede
potre(na novana sredstva.
)O.2OVNA .TRATE384A 7AO E2EMENT )2AN.7O3 OD2UC8VAN4A
DE;8N8.AN4E .TRATE384E
.trate!ija predstavlja jedan od elemenata plansko! odluivanja o
*iljevima neko! or!ani%a*iono! sistema.U teoriji i praksi menadmenta
strate!ija o%naava skup pravila$ prin*ipa i %akona na osnovu koji' se
donose du!orone odluke o upravljakim ak*ijama$ s *iljem optimalno!
ra%voja dato! sistema.)ola%e&i od ovakvo! pristupa$ pojam strate!ija
moe se o(jasniti kao 0undamentalna upravljaka odluka o *iljevima$
politikama i metodama reali%ovanja tako 0ormulisane odluke.To
podra%umeva da se strate!ija predu%e&a utvr,uje u pro*esu planiranja$
ije su najvanije 0a%e1 i%(or podruja poslovanja$ raspored materijalni'
i kadrovski' resursa$ usmeravanje prema %a'tevima trita i
maksimi%iranje pro-ta po jedini*i uloeno! kapitala..trate!ija kao
0undamentalna odluka menadmenta o(u'vata i reali%a*iju planirani'
*iljeva$ to je ini kompleksnom i inte!ralnom poslovnom
kon*ep*ijom..trate!ijom se o(e%(e,uje sadejstvo$ odnosno
siner!etsko delovanje kadrovski' resursa raspoloivim materijalnim
elementima proi%vodnje u pro*esu ostvarivanja planirani' *iljeva$ u%
prila!o,avanje uslovima na tritu i u ukupnom drutvenom
okruenju.)olitikom se utvr,uju stavovi$ naela i kriterijumi ponaanja
predu%e&a$ a strate!ijom se o(u'vata i%(or naina da se ostvare
planirani *iljevi.. o(%irom na to to su i eksterni i interni uslovi
predu%e&a podloni promenama$ utvr,ivanje strate!ije predu%e&a
predstavlja kontinualnu aktivnost menadmenta.
7ARA7TER8.T87E .TRATE384E
.trate!ija kao planska odluka predstavlja produetak aktivnosti
menadmenta na utvr,ivanju *iljeva predu%e&a. 7ada su po%nati *iljevi
32
predu%e&a$ menadment pristupa 0ormulisanju plana ak*ije kojim se
de-nie nain na koji se *iljevi mo!u ostvariti.
Od!ovaraju&a strate!ija omo!u&uje menadmentu predu%e&a da
ra*ionalno koristi raspoloive kadrovske poten*ijale i materijalne
resurse$ kako (i se to e-kasnije ostvarivali planirani *iljevi.)ri
utvr,ivanju strate!ije predu%e&a$ menadment mora da vodi rauna o
prednostima koje predu%e&e ima ili moe da stekne u trinoj
konkuren*iji$ kao i o raspoloivim internim uslovima privre,ivanja$ koji
se ispoljavaju u vidu kadrovski' i materijalni' resursa.7onkretno
predu%e&e moe da ima di0eren*ijalne prednosti u odnosu na svoju
konkuren*iju u ra%liitim vidovima$ kao to su1
< kvalitet proi%voda$
< asortiman$
< prodajne *ene$
< usluivanje kupa*a$
< disper%iranost prodajne mree$ i slino.
.trate!ija predu%e&a$ %a ra%liku od strate!ije dru!i' or!ani%a*ioni'
sistema$ na%iva se poslovna strate!ija. Ona je usmerena na
ostvarivanje poslovni' re%ultata predu%e&a kao nje!ovo! osnovno!
*ilja.
)ODRUC4A .TRATEF78A OD2U7A
U pro*esu planiranja$ menadment predu%e&a utvr,uje !lo(alnu
strate!iju to! privredno! su(jekta kao *eline.Na taj nain se poslovanje
predu%e&a usmerava na posti%anje konkurentske prednosti u odnosu na
dru!a predu%e&a.Delovi or!ani%a*ione strukture na ijem nivou se
donose planske odluke o nainu sti*anja konkurentske prednosti
na%ivaju se strateke poslovne jedini*e..trate!ija koja se utvr,uje kao
skup odluka menadmenta usmereni' na sti*anje konkurentske
prednosti predu%e&a u odnosu na ire trite i na vie !rana i !rupa*ija
privredni' delatnosti predstavlja optu strate!iju predu%e&a.)od
optom strate!ijom predu%e&a podra%umevaju se planske odluke
menadmenta usmerene na rast i ra%voj ovo! privredno! su(jekta u
*elini..trateke poslovne jedini*e$ kao to im i sam na%iv kae$
predstavljaju spe*i-ne se!mente or!ani%a*ione strukture predu%e&a$
na ijem nivou se utvr,uje strate!ija.Ako se po,e od injeni*e da pro-t
predu%e&a ini %(ir pro-ta nje!ovi' strateki' poslovni' jedini*a$
neop'odno je pose(ne strateke odluke me,uso(no uskladiti kako (i
se omo!u&ilo maksimi%iranje pro-ta na nivou *eline ovo! privredno!
su(jekta.
)RO3RAM 7AO E2EMENT )2AN.7O3 OD2UC8VAN4A
DE;8N8.AN4E )RO3RAMA
33
+iljeve poslovanja predu%e&a utvr,ene u pro*esu planiranja
neop'odno je opera*ionali%ovati u vidu %adataka koje tre(a o(aviti$
%atim vremena nji'ovo! i%vravanja$ kao i resursa koji su potre(ni %a
ostvarivanje planirani' *iljeva.Ovaj postupak konkreti%a*ije planirani'
*iljeva predstavlja pro!ramiranje$ kao jednu od aktivnosti
menadmenta u ukupnom pro*esu planiranja.Menadment predu%e&a
sainjava pro!ram nakon utvr,eni' *iljeva$ 0ormulisane politike i
de-nisane poslovne strate!ije.
Aktivnost menadmenta na navedenoj konkreti%a*iji planirani' *iljeva$
politika i strate!ija$ predstavlja pro*es pro!ramiranja$ kojim se
planiranje pri(liava 0unk*iji i%vrenja.)ro!ramom se neposrednije
raspore,uju %ada*i koje je neop'odno o(aviti u od!ovaraju&im
intervalima$ u% an!aovanje potre(ni' kadrova$ kao i primenu
raspoloivi' sredstava.O!raniavaju&i 0aktor orijenta*ije menadmenta
na pojedine pro!rame jeste raspola!anje -nansijskim poten*ijalom.
.ADRA4 )RO3RAMA
)ro!ram kao spe*i-na planska odluka ima svoje elemente pomo&u
koji se konkreti%uje ra%rada planirani' *iljeva$ politika i strate!ija
predu%e&a.
Elementi pro!rama su1
< %ada*i$
< re%ultati$
< resursi$
< or!ani%a*ione jedini*e$
< vreme.
5ada*i predstavljaju prvi element pro!rama kao planske odluke.+iljevi
kao !eneralno usmerenje predu%e&a mo!u se reali%ovati tek poto se
0ormuliu %ada*i koje tre(a neposredno o(aviti.7ao %ada*i u
pret'odnom mo!u se i%dvojiti aktivnosti na(avke$ proi%vodnje$ prodaje$
kao i -nansiranja poslovanja.Navedeni pro!ramski %ada*i mo!u se
dalje ralanjivati na !rupe poslova u okviru i%vrni' 0unk*ija
predu%e&a.Re%ultati poslovanja kao element pro!rama ispoljavaju se u
vidu proi%voda ili uslu!a koji se mo!u ponuditi potroaima
posredstvom trita.Dru!i o(lik re%ultata poslovanja predu%e&a je
reali%ovana vrednost proi%voda i uslu!a$ u vidu ukupno! pri'oda.Nakon
pokrivanja trokova materijala i sredstava %a rad$ kao i isplata %arada
radni*ima$ predu%e&u ostaje pro-t.Resursi predstavljaju raspoloive
kadrovske poten*ijale i materijalna sredstva predu%e&a.Navedeni
resursi tre(a da imaju veoma sloenu i ra%novrsnu strukturu koju je
neop'odno prila!oditi potre(ama reali%a*ije pro!rama.7adrovi se
an!auju u% u!ovaranje od!ovaraju&e naknade %a o(avljeni posao$ a
sredstva %a proi%vodnju se kupuju na tritu kao ro(a.Or!ani%a*ione
34
jedini*e uspostavljaju se na osnovu podele rada u okviru
predu%e&a.)ojedine or!ani%a*ione jedini*e imaju visok stepen
samostalnosti u odluivanju$ a to su strateke poslovne jedini*e$ koje
neposredno istupaju na tritu i na taj nain doprinose ostvarivanju
konkurentski' prednosti predu%e&a u ijem su sastavu.
7ao elementi or!ani%a*ione strukture predu%e&a uspostavljaju se i
poslovne 0unk*ije$ kao to su marketin!$ proi%vodnja$ -nansije i
dru!e.)ro!rami aktivnosti poslovni' 0unk*ija su sastavni delovi
pro!rama predu%e&a.Vreme predstavlja dimen%iju u kojoj se
raspore,uju %ada*i koji su o(u'va&eni pro!ramom.
)RO4E7T8 7AO DE2OV8 )RO3RAMA
U pro*esu reali%a*ije pro!rama esto se sainjavaju od!ovaraju&i
projekti kojima se usmerava konkretna aktivnost predu%e&a i utvr,uju
uslovi %a o(avljanje dati' %adataka.
)rojekti se i%ra,uju s *iljem reavanja pojedini' poslovni' pro(lema$
kao to su1
< konkretni nastup na novom tritu$
< primena nove te'nolo!ije$
< osvajanje novi' proi%voda$
< proirenje i moderni%a*ija proi%vodni' kapa*iteta
< uspostavljanje poslovno/te'nike saradnje$
< promena or!ani%a*ione strukture predu%e&a$ i slino.
7onkretni nastup na tritu de-nie se kao neposredna ra%rada
pro!ramom utvr,eni' %adataka na reali%a*iji strateki' odluka
menadmenta$ a podra%umeva istraivanje odre,eno! se!menta
trita$ %atim propa!andu me,u poten*ijalnim kup*ima$ pro*enu
konkuren*ije i slino.
)2AN 7AO E2EMENT )RO+E.A )2AN8RAN4A DE;8N8.AN4E
)2ANA )REDU5E6A
.loenost pro*esa planiranja o!leda se u utvr,ivanju *iljeva$
de-nisanju politika$ 0ormulisanju strate!ija$ i%radi pro!rama i donoenju
planova.)ro*es planiranja se ne %avrava donoenjem plana$ jer se ova
primarna aktivnost menadmenta produava koordina*ijom
ostvarivanja planirani' *iljeva i anali%om poslovno! uspe'a predu%e&a.
)lan je instrument pro*esa planiranja$ kojim se kvalitativno i
kvantitativno i%raava %adatak predu%e&a koji tre(a da se ostvari u
(udu&em periodu$ a to %nai da se planom *iljevi predu%e&a ra%ra,uju
u %adatke koji slue kao osnova %a predu%imanje ak*ije i %a kontrolu
ostvareni' re%ultata poslovanja.)lan predu%e&a mora da o(u'vati
ukupno nje!ovo poslovanje %a odre,eni period$ kao i 0unk*ionisanje
svi' delova nje!ove or!ani%a*ione strukture.)lanom se usmeravaju
aktivnosti u skladu sa raspoloivim kadrovskim poten*ijalima i
35
materijalnim resursima$ kao i sa prilikama koje vladaju u
okruenju.)lanom se aktiviraju nedovoljno kori&eni resursi i podstie
po(oljanje konkurentske sposo(nosti predu%e&a.)lanom se de-nie *ilj
poslovanja predu%e&a$ na osnovu e!a se utvr,uju potre(na
materijalna sredstva i kadrovi %a reali%ovanje tako de-nisano!
*ilja.Menadment predu%e&a donosi vie varijanti plana %a isti planski
period$ kako (i se o(e%(edio od nei%vesnosti i i%nena,enja koja mo!u
nastati u (udu&nosti.
;2E7.8D82N8 )2ANOV8
8%rada vie varijanti plana %a jedan planski period podra%umeva
o(u'vatanje mo!u&i' %(ivanja u (udu&nosti na Meksi(ilan
nain.Donoenje Meksi(ilno! plana %asniva se na mo!u&im promenama
koje se odraavaju preko1
< kori&enja proi%vodno! kapa*iteta$
< prilika na tritu$
< sna(devanja -nansijskim sredstvima$
< opti' uslova privre,ivanja u okruenju$ i sl.
DUDET 7AO OD287 )2AN.7O3 DO7UMENTA
)ojam (udet u ekonomskoj teoriji i praksi esto se koristi %a
o%naavanje plana pri'oda i ras'oda u dravnim i dru!im
vanprivrednim ustanovama.Dudet je prvo(itno predstavljao !odinji
-nansijski plan drave$ ime se teilo o(e%(e,enju ravnotee i%me,u
pri'oda i ras'oda.U novije vreme$ i%ra% (udet upotre(ljava se i u
teoriji i praksi menadmenta %a o%naavanje -nansijsko! aspekta
plana.Dudet se 0ormira %a svaki plan predu%e&a u delu kojim se
utvr,uju i%da*i neop'odni %a predu%imanje planirani' aktivnosti.Dudet
kao planski dokument donosi se !odinje i ra%ra,uje se po kvartalima i
mese*ima$ jer se novana sredstva o(e%(e,uju postepenim prilivom od
prodaje proi%voda ili i% dru!i' i%vora.U pro*esu planiranja$ odnosno u
0a%i donoenja plana kao instrumenta to!a pro*esa$ (udet se
sainjava u novanim jedini*ama mere.Menadment predu%e&a koristi
(udet u *ilju sa!ledavanja potre(ni' novani' sredstava %a pojedine
aktivnosti.
5ato se (udet javlja kao odre,eni planski dokument.7ako (udet ima
dve strane < pri'odnu i ras'odnu < nje!ova ulo!a se proiruje i na
kontrolu poslovanja$ odnosno na proveru ostvarenja planom utvr,eni'
ras'oda %a dati period.Dudet kao jedan od vidova planski'
dokumenata ima$ dakle$ i kontrolnu ulo!u u pro*esu planiranja kao
primarne 0unk*ije menadmenta.)itera Drakera ")eter ;. Dru*ker# je
%akljuio da (udet kao planski dokument ima ulo!u ne samo pasivne
kontrole i%dataka ve& i instrumenta u rukama menadmenta$ koji slui
kao podlo!a %a spreavanje rasta trokova$ kao i nji'ovo! smanjenja.
36
)ODE2A )2ANOVA )REMA VREMENU 7O4E ODUAVATA4U
)lan se donosi kao instrument pro*esa planiranja (udu&i' aktivnosti
predu%e&a.
)lanom se o(u'vata poslovanje predu%e&a koje tre(a da se o(avi u
duem ili kra&em periodu.Na toj osnovi ra%likuju se slede&e vrste
planova i to1
< du!oroni$
< srednjoroni$
< kratkoroni i
< operativni.
DU3OROCN8 )2ANOV8
Ve& i% samo! imena ove vrste planski' dokumenata moe se
%akljuiti da se u njima sadre %ada*i %a dui rok. )ri tome$ duina roka
%a koji se donose planovi predu%e&a$ kao osnovni' privredni'
su(jekata$ utvr,uje se prema osnovnoj jedini*i mere vremena u
privredi < !odini.
.REDN4OROCN8 )2ANOV8
7ontinuitet pro*esa planiranja %a'teva donoenje i srednjoroni'
planova. To su$ u!lavnom$ planovi koji se donose %a peto!odinji period
i o(u'vataju tako,e *iljeve i %adatke i% o(lasti rasta i ra%voja
predu%e&a.
7RAT7OROCN8 )2ANOV8
)od pojmom kratkoroni planovi podra%umevaju se oni planski
dokumenti koji se donose %a period od jedne !odine. To su planski
dokumenti koji se donose u vidu !odinje! plana ili (udeta predu%e&a$
a kojima se o(u'vataju %ada*i koje tre(a i%vriti u neposrednoj
(udu&nosti.
O)ERAT8VN8 )2ANOV8
3odinji plan predu%e&a o(u'vata *elinu aktivnosti to! privredno!
su(jekta u jednoj poslovnoj !odini. Me,utim$ ukupno poslovanje
predu%e&a sastoji se i% vie pose(ni' !rupa poslova koje tre(a o(aviti
da (i se i%vrio !odinji planski %adatak.
37
OR3AN85OVAN4E 7AO ;UN7+84A MENADMENTA
DE;8N8.AN4E ;UN7+84E OR3AN85OVAN4A
Or!ani%ovanje je aktivnost menadmenta koja o(e%(e,uje skladno
pove%ivanje ljudi koji pri(avljaju$ raspore,uju i koriste sredstva %a rad i
materijal u *ilju uspeno! poslovanja predu%e&a.Or!ani%ovanje se
%asniva na podeli rada i%me,u uesnika u pro*esu poslovanja
predu%e&a.Na toj osnovi ukupno poslovanje predu%e&a raspore,uje se
na pojedine !rupe radnika$ a %atim i na pojedin*e.Nastala podela rada
nuno i%iskuje koordina*iju i%me,u radni' !rupa$ ali i i%me,u
pojedina*a u radnim !rupama$ pa se u nadlenosti or!ani%ovanja
javljaju i aktivnosti koordina*ije.E-kasnost koordina*ije o(e%(e,uje se
posti%anjem od!ovaraju&e! autoriteta rukovodila*a.Or!ani%ovanje se
ispoljava i kao svesna priprema aktivnosti predu%e&a i njena ulo!a
dola%i do i%raaja neposredno po utvr,ivanju *iljeva poslovanja.Do(ro
or!ani%ovano predu%e&e uspeno posluje i stie to ve&i pro-t na
uloeni kapital.Menadment predu%e&a koristi or!ani%ovanje da to
e-kasnije kom(inuje ljudske i materijalne resurse$ prila!o,avaju&i se
uslovima u okruenju predu%e&a.Or!ani%ovanje$ kao element
menadmenta$ ispoljava se preko or!ani%a*ione strukture i
or!ani%a*iono! o(lika kao od!ovaraju&e! otelotvorenja aktivnosti
skladno! pove%ivanja delova u *elinu poslovno! sistema predu%e&a.
.ADR8NA ;UN7+84E OR3AN85OVAN4A
Osnovne aktivnosti u pro*esu or!ani%ovanja koje tre(a o(aviti da (i
se omo!u&ilo e-kasno ostvarivanje *iljeva poslovanja su slede&e1
/utvr,ivanje pose(ni' poslova koje tre(a o(avljati:
/pove%ivanje poslova u %adatke i raspore,ivanje na %aposlene:
/!rupisanje poslova i 0ormiranje or!ani%a*ioni' jedini*a:
/me,uso(no uskla,ivanje i o(jedinjavanje !rupisani' poslova u
jedinstven sistem:
/de*entrali%ovanje poslova i ovla&enja.
Navedene aktivnosti menadmenta u pro*esu or!ani%ovanja
poslovanja predu%e&a predstavljaju sloene postupke %asnovane na
prin*ipima e-kasnosti i e0ektivnosti.
)R8N+8)8 OR3AN85A+84E RADA
Radni kolektiv$ da (i mo!ao da ostvaruje svoje ekonomije$ tre(a da
se inte!rie u jedinstvenu privre,ivaku linost to se postie1
=#or!ani%a*ionim uskla,ivanjem odnosa i%me,u %a'teva poslova i
kvali-ka*ija i%vrila*a ti' poslova$ i
>#stvaranjem takvi' lini' odnosa i%me,u lanova kolektiva koji
omo!u&uju 0unk*ionisanje nji'ove or!ani%a*ije kao privre,ivake
linosti.Da (i se ostvarili ovako postavljeni *iljevi$ rad pojedina*a$ kao i
38
rad kolektiva u *elini$ tre(a da poiva na slede&im prin*ipima
or!ani%a*ije rada1
=#. )rin*ipi or!ani%a*ije individualno! rada
prin*ip minimalno! psi'o-%iko! napre%anja i
prin*ip minimalno! trajanja pro*esa rada "prin*ip produktivnosti #
>#. )rin*ipi or!ani%a*ije kolektivno! rada
prin*ip jedinstva suprotni' interesa
prin*ip jedinstva *ilja i
prin*ip stimulisanja ini*ijative udrueni' radnika.
)R8N+8)8 OR3AN85A+84E 8ND8V8DUA2NO3 RADA
)rin*ip minimalno! psi'o-%iko! napre%anja je %a'tev da se
maksimalni re%ultati proi%vodnje ostvare u% minimalno troenje
radnikove (ioener!ije.Ovaj prin*ip je u i%vesnom smislu u suprotnosti
sa dru!im od !ore navedena dva prin*ipa or!ani%a*ije individualno!
rada$ naime$ sa prin*ipom minimalno! trajanja pro*esa rada$ tj. sa
prin*ipom produktivnosti.7onkreti%a*ija ekonomski' prin*ipa ima svoj
drutveni smisao samo ako je sprovedena u skladu sa (iolokim i
drutvenim interesima proi%vo,aevim.
8%mirenje ovi' suprotnosti postie se i%nalaenjem ravnotee koja
o(e%(e,uje optimalan radni uinak u% optimalno napre%anje radnikovo
pri radu.
;A7TOR8 OD 7O48A 5AV8.8 ).8AO;858C7O NA)RE5AN4E
Optimalan radni uinak s optimalnim troenjem radnikove
(ioener!ije posti&i &e se samo pri kompleksnom or!ani%ovanju svi'
elemenata pro*esa rada.To %nai da minimalno psi'o-%iko napre%anje
%avisi od1
/uslova rada
/inten%iteta rada
/kvali-ka*ije radnika i
/or!ani%a*ije sami' radnikovi' pro*esa rada.
)R8N+8)8 OR3AN85A+84E 7O2E7T8VNO3 RADA
+iljevi predu%e&a ostvaruju se proi%vodnjom proi%voda$ odnosno
ostvarenjem do'otka kao neto/re%ultata reproduk*ije.)osmatran sa
stanovita *iljeva predu%e&a$ ukupni %adatak kolektiva svodi se na1
=# predvi,anje i de-nisanje *iljeva or!ani%a*ije i kontrolu nji'ovo!
i%vrenja$ i
># samo i%vrenje predvi,eni' i de-nisani' *iljeva.
.utina ovo! prin*ipa je1
/o(e%(editi suprotnosti interesa pri i%vravanju pojedinani' <
par*ijalni' %adataka i
39
/o(e%(editi jedinstvo ti' suprotni' interesa pri i%vravanju ukupno!
%adatka kolektiva.
;unk*ijom i%vrenja radni kolektiv ostvaruje predvi,ene i de-nisane
*iljeve predu%e&a$ pri emu on i%vrava svoj ukupni pro*es rada.U
tome pro*esu prola%i se kro% ni% ra%ni' 0a%a < priprema proi%vodnje$
planiranje$ operativno i%vrenje "na(avka$ proi%vodnja$ prodaja$
-nansijska reali%a*ija#$ kontrola < iji re%ultat tre(a da (ude odre,ena
koliine predvi,eni' proi%voda$ odnosno odre,ena visina do'otka$ kao
re%ultata proi%vodnje.
.misao i sutina prin*ipa jedinstva suprotni' interesa je u tome da se
poslovi kojima se i%vravaju par*ijalni %ada*i !rupiu u slu(e srodni'
poslova na taj nain1
/da i%vrio*i par*ijalni' %adataka unutar jedne slu(e (udu pove%ani
istovetnim interesima
/da se istovremeno i%me,u i%vrila*a ra%ni' slu(i o(e%(edi suprotnost
interesa.
Me,uso(nim suprotstavljanjem slu(i suprotni' interesa o(e%(e,uje se
jedinstvo suprotni' interesa u ostvarenju %ajedniko! %adatka
kolektiva$ koji se kontrolie optimalnim re%ultatima proi%vodnje.
U predu%e&ima se javljaju slede&e slu(e1
/te'nika priprema proi%vodnje$
/priprema planova predu%e&a$
/proi%vodno i%vrenje
/komer*ijalno i%vrenje$
/-nansijsko i%vrenje$
/te'nika kontrola$ i
/ekonomska kontrola.
Te'nika priprema proi%vodnje de-nie te'nike elemente potre(ne
kako %a i%vrenje par*ijalni' tako i %a i%vrenje ukupno! %adatka
kolektiva.Ukoliko su ti elementi pre*i%nije odre,eni i ukoliko su tei
te'niki uslovi proi%vodnje$ utoliko &e kvalitetniji (iti proi%vod$ utoliko
ve&a !aran*ija %a uspeno ostvarivanje *iljeva predu%e&a.Or!ani
pripreme planova predu%e&a imaju %a %adatak da$ na osnovu anali%e
uslova proi%vodnje$ projektuju takve planove$ ije &e i%vrenje
o(e%(editi najpotpunije ostvarenje *iljeva predu%e&a kako kvantitativno
tako i sa stanovita kvaliteta ekonomije ovo! proi%vodno!
su(jekta.Or!ani proi%vodno! i%vrenja ili proi%vodne operative
i%vravaju te'noloke %adatke u ukupnom pro*esu rada radno!
kolektiva.Or!ani komer*ijalno! i%vrenja ili komer*ijalna operativa
o(avljaju poslove na(avke i prodaje u sklopu ukupni' %adataka
kolektiva.Or!ani -nansijsko! i%vrenja ili -nansijske operative
i%vravaju -nansijske poslove u ukupnim %ada*ima kolektiva.5adatak
te'nike kontrole je o(e%(e,enje te'niki' i te'noloki' kvaliteta
proi%voda.Ukoliko se savesnije o(avlja rad or!ana te'nike kontrole$
utoliko je ve&a !arantija pruena %a kvalitet proi%voda$ utoliko je
verovatnije ostvarenje *iljeva predu%e&a i utoliko je lake poslovanje
40
prodajni' or!ana pri plasmanu ti' proi%voda.Ekonomska kontrola ima
%a %adatak da prati i analitiki proverava ostvarivanje kvaliteta
ekonomije poslovanja.Ukoliko je ekonomska kontrola potpunija$
kontinuelnija i u kra&im vremenskim prese*ima$ utoliko je neposredniji
uvid u ostvarivanje *iljeva or!ani%a*ije$ utoliko je istovremeno i
neposredniji uvid u propuste svi' ostali' slu(i i uti*aj ti' propusta na
konane ekonomske re%ultate.
ODE5DEP8VAN4E 4ED8N.TVA .U)ROTN8A 8NTERE.A
7RO5 ;UN7+84U U)RAV24AN4A
Na!laena suprotnost interesa i%me,u pojedini' slu(i 0unk*ije
i%vrenja nala%i svoje jedinstvo u sadrini 0unk*ije upravljanja i to1
=# odre,ivanje *iljeva predu%e&a i
># postavljanje ukupno! %adatka kolektiva.
+iljevi predu%e&a < asortiman proi%voda$ o(im proi%vodnje$ veliina
do'otka < predvi,aju se i odre,uju na osnovu postoje&i' drutveni'
potre(a %a konkretnim proi%vodima dato! proi%vo,aa i na osnovu
o(jektivni' i or!ani%a*ioni' uslova pod kojima proi%vo,a tre(a da
ostvaruje te *iljeve.)ravilno sa!ledani i de-nisani *iljevi predu%e&a
konkreti%uju se planovima$ koji predstavljaju sistematski pre!led
%adataka ukupno! radno! kolektiva.Realno postavljenim planovima
o(e%(e,uje se jedinstvo interesa svi' lanova kolektiva$ u% ouvanje
suprotnosti interesa i%me,u pojedini' slu(i pri i%vravanju par*ijalni'
%adataka.
)R8N+8) 4ED8N.TVA +824A
)rin*ip jedinstva *ilja svodi se na tenju ili %a'tev da se ukupni
%adatak kolektiva i par*ijalni %ada*i nje!ovi' lanova u dinami*i
reproduk*ije stalno prila!o,avaju *iljevima predu%e&a$ u skladu sa
promenama 0aktora koji uslovljavaju nji'ovo ostvarenje. 7onkreti%a*ija
prin*ipa jedinstva *ilja postie se pravilnim or!ani%a*ionim ustrojstvom
i pravilnim delovanjem triju osnovni' 0unk*ija u predu%e&u$ i to1
=# 0unk*ije upravljanja
># 0unk*ije i%vrenja i
?# 0unk*ije rukovo,enja.
;unk*ija upravljanja se svodi na odluivanje o *iljevima predu%e&a i
uslovima i metodama ostvarivanja ti' *iljeva$ na osnovu dati'
o(jektivni' < drutveni' i te'niki' uslova reproduk*ije..adrina
0unk*ije i%vrenja je kontinuelno i%vravanje par*ijalni' *iljeva1 ostvariti
*iljeve predu%e&a u% optimalne ekonomske %adatke do koji' se dolo
ralanjavanjem < 0unk*ionisanjem < ukupno! %adatka u% primenu
prin*ipa podele rada.
.utina 0unk*ije rukovo,enja je u unoenju ini*ijative i koordiniranja
ak*ija i%vrila*a par*ijalni' %adataka od strane lanova radno!
41
kolektiva$ kako (i se to uspenije ostvario ukupni %adatak$ odnosno
konani *ilj predu%e&a.
)R8N+8) .T8MU28.AN4A 8N8+84AT8VE 7O2E7T8VA
.misao materijalno! stimulisanja svako! pojedin*a < lana kolektiva
lei u o(e%(e,enju1
/ materijalno! ekvivalenta %a i%vreni rad
/ materijalno! ekvivalenta %a doprinos svako! pojedin*a poslovnom
uspe'u predu%e&a.
Na ovim tenjama poiva prin*ip stimulisanja ini*ijative kolektiva$ koji
se svodi na %a'tev da se u predu%e&u re%ultati rada dele sra%merno
doprinosu kolektiva i nje!ovi' lanova ostvarivanju *iljeva radne
or!ani%a*ije.)rimenjivani su slede&i sistemi na!ra,ivanja radnika$ (ilo
samostalno (ilo kom(inovani1
/pla&anje po vremenu$
/pla&anje po normi$
/pla&anje po akordu i
/premije i na!rade.
Norma je unapred odre,eni radni uinak u odre,enom trajanju
vremena$ i%raen najpo!odnijom jedini*om %a merenje uinka.Ta
jedini*a moe (iti -%ika jedini*a merenja proi%voda ili norma/as koji
o%naava o(jektivno potre(no vreme trajanja rada na konkretnom
poslu$ odnosno opera*iji..istem pla&anja po akordu je po svojoj 0ormi
vrlo (li%ak sistemu pla&anja po normi1 %a odre,eni radni uinak pla&a
se odre,ena plata$ kao i u sistemu pla&anja po normi.Navedeni sistemi
na!ra,ivanja samo delimino o(e%(e,uju stimulisanje ini*ijative
kolektiva u ostvarivanju *iljeva svoje or!ani%a*ije.
Uspe' u ostvarivanju ti' *iljeva materijalno/-nansijski je i%raen kro%
visinu ostvareno! do'otka$ kao neto/re%ultata reproduk*ije.Re%ultati
proi%vodnje i reproduk*ije u predu%e&u$ ostvareni kao odre,ena suma
do'otka$ namenjeni su1 a# podmirenju lini' potre(a lanova kolektiva$
(# podmirenju %ajedniki' drutveni' potre(a i *# podmirenju potre(a
proirene reproduk*ije "proirenju materijalne (a%e %a dalju
proi%vodnju#.
OR3AN85A+8ONA .TRU7TURA 7OM)AN84A
U teoriji i praksi or!ani%a*ije predu%e&a$ struktura predstavlja
skladan raspored ljudski' i materijalni' resursa i od!ovaraju&e odnose
me,u njima$ to omo!u&uje e-kasno 0unk*ionisanje predu%e&a kao
or!ani%a*iono! sistema.)od strukturom predu%e&a podra%umeva se
raspore,ivanje sredstava %a rad$ materijala i radnika unutar ovo!
privredno! su(jekta i nji'ovo pove%ivanje u *elinu or!ani%a*iono!
sistema$ s *iljem to uspenije! poslovanja.Te'nika podela rada u
predu%e&u i%vrena je u *ilju pove&avanja uspenosti
42
poslovanja.Osnovna ulo!a or!ani%a*ione strukture predu%e&a jeste
o(e%(e,enje e-kasnosti poslovanja i e0ektivnosti privre,ivanja.)od
pojmom 0unk*ije o%naava se pojedinana ili !rupna aktivnost u
poslovanju predu%e&a.U or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a$ na osnovu
podele rada$ uspostavljaju se od!ovaraju&i nosio*i pojedini'
0unk*ija.E-kasnost poslovanja podra%umeva (la!ovremeno i%vravanje
%adataka$ a e0ektivnost o%naava uspenost u ostvarivanju *iljeva
poslovanja.;unk*ije predu%e&a ra%vrstavaju se po dva osnovna
kriterijuma$ i to1
/po vertikalnom rasporedu i
/po 'ori%ontalnom redosledu.
Vertikalna podela 0unk*ija %asniva se na %naaju po ran!u$ odnosno
'ijerar'iji.Na toj osnovi uspostavljaju se tri !lavne 0unk*ije.To su
0unk*ije upravljanja$ rukovo,enja i i%vrenja.5a svaku od ovi' 0unk*ija
0ormiraju se pose(ni nosio*i < or!ani.Tako se u predu%e&u uspostavlja
or!an upravljanja u vidu upravno! od(ora ili dru!o! slino!
upravljako! tela.)rve dve !rupe 0unk*ija predstavljaju elemente
menadmenta$ koji o(u'vata aktivnosti ini*iranja$ usmeravanja$
koordina*ije i kontrole poslovanja predu%e&a.Nosio*i ovi' 0unk*ija su
menaderi na ra%liitim stepeni*ama 'ijerar'ijske podele nadlenosti$
od neposredni' rukovodila*a < menadera prve linije$ preko menadera
srednje! nivoa$ do !eneralno! menadera predu%e&a.Tre&a !rupa
0unk*ija po vertikalnoj podeli predstavlja i%vrenje %adataka.Ove
0unk*ije o(u'vataju poslove kojima se neposredno i%vravaju %ada*i
predu%e&a.Aori%ontalna podela 0unk*ije %asniva se na te'nikoj podeli
rada i%me,u pojedini' nosila*a i%vrni' %adataka predu%e&a.Na toj
osnovi u predu%e&u se uspostavljaju$ o(ino$ i%vrne 0unk*ije$ kao to
su planiranje$ proi%vodnja$ marketin!$ -nansije$ ra%voj$ raunovodstvo$
anali%a poslovanja$ kontrola$ %atita na radu$ o(e%(e,enje i slino.5a
svaku od navedeni' 0unk*ija uspostavljaju se od!ovaraju&i nosio*i <
or!ani < u vidu sektora$ slu(i$ po!ona$ odeljenja$ radioni*a i
slino..vaki od ovi' delova predu%e&a raspolae i od!ovaraju&im
sredstvima %a o(avljanje svoji' %adataka.Na pojedine nosio*a ovi'
%adataka prenosi se i deo rukovodilake nadlenosti$ ime oni stiu
i%vesnu samostalnost u okviru poslova %a koje su %adueni.)rva
aktivnost menadera u okviru 0unk*ije or!ani%ovanja jeste utvr,ivanje
pojedinani' poslova koje tre(a o(aviti da (i se o(e%(edilo
ostvarivanje *iljeva poslovanja predu%e&a.To se sprovodi
ralanjavanjem "anali%om# ukupno! pro*esa poslovanja predu%e&a do
pojedinani' poslova.Ukupan %adatak predu%e&a ralanjuje se
postepeno$ od sloeniji' !rupa poslova ka jednostavnijim.Ovim
postupkom ralanjavanja utvr,uje se nekoliko nivoa sloenosti
poslova$ kao to su1
/poslovne 0unk*ije$
/delovi poslovni' 0unk*ija ili podruje rada$
/pojedinani poslovi$
43
/radni postup*i.
)OVE58VAN4E )O.2OVA U RADNE 5ADAT7E
.provo,enje podele rada u predu%e&u je$ u stvari$ raspore,ivanje
odre,eni' poslova na pojedin*e ili od!ovaraju&e !rupe i%vrila*a.)oto
de-nie elementarne radne postupke i pojedinane poslove$ menader
i' pove%uje u od!ovaraju&e %adatke koji se mo!u$ u vidu konkretni'
%aduenja$ dodeliti individualnim i%vrio*ima.;ormiranje radni'
%adataka se vri kro% or!ani%a*ione mere$ koje se ispoljsvaju u vidu1
/podele rada$
/spe*ijali%a*ije %aposleni'$
/proirenja radni' %adataka pojedinani' i%vrila*a i
/inova*ija u strukturi i trajanju radno! vremena.
)odelom rada na pojedin*e omo!u&uje se da odre,eni radnik lake
savlada deo posla ne!o nje!ovu *elinu$ tim pre to pojedina* esto i
nije dovoljno struan da o(avi sve opera*ije u okviru neko! sloeno!
posla.)odelom rada na individualne i%vrio*e omo!u&uje se
spe*ijali%a*ija "lat. spe*ialisatio < struno usavravanje# radnika %a
odre,enu vrstu posla.O(uavanje radnika %a jednostavniji posao traje
kra&e i manje kota..loeniji %adatak %a'teva due vreme i ve&e
trokove uenja..pe*ijali%a*ija radnika %a odre,ene poslove omo!u&uje
o(avljanje ukupno! %adatka predu%e&a %a kra&e vreme.
)rimena prin*ipa spe*ijali%a*ije u o(avljanju radni' %adataka
individualni' i%vrila*a dola je pose(no do i%raaja %a'valjuju&i1
/me'ani%a*iji proi%vodnje$
/uvo,enju sistema teku&e trake i
/ra%voju naune or!ani%a*ije rada.
)ojedinani poslovi de-nisani i pove%ani u osnovne radne %adatke
moraju se !rupisati$ a %atim rasporediti na od!ovaraju&e or!ani%a*ione
jedini*e.)osle tako i%vedene anali%e$ menaderi pristupaju sinte%i$
odnosno !rupisanju par*ijalni' poslova u radne %adatke.
)oslovi se !rupiu postepeno.)rvo se istorodni poslovi svrstavaju u vie
!rupa$ a %atim se 0ormiraju ire !rupe me,uso(no slini' poslova$ te
najire !rupe ra%liiti'$ ali me,uso(no uslovljeni' poslova$ odnosno
oni' koji se o(avljaju sa istim krajnjim *iljem.Ovo je veoma sloen
posao koji %a'teva visok nivo menaderske sposo(nosti$ a pose(no
iskustvo u pro*esu or!ani%ovanja predu%e&a.
;ORM8RAN4E OR3AN85A+8ON8A 4ED8N8+A
)ar*ijalni poslovi !rupisani u radne %adatke raspore,uju se na
pojedine i%vrio*e$ a %atim na od!ovaraju&e !rupe i%vrila*a kao
or!ani%a*ione se!mente predu%e&a.)ostupkom !rupisanja par*ijalni'
poslova u radne %adatke menaderi vre sinte%u pret'odno
ralanjeno! ukupno! poslovanja predu%e&a$ u% kritiki i%(or
44
neop'odni' opera*ija i i%(e!avanje nepotre(ni' troenja radne sna!e$
odnosno u% skra&ivanje trajanja pro*esa rada.Departmani%a*ija
predu%e&a je raspodeljivanje nadlenosti i od!ovornosti nad pojedinim
se!mentima i%me,u menadera.Menadment predu%e&a sprovodi
postupak departmani%a*ije u okviru svoje aktivnosti or!ani%ovanja.
DE+ENTRA285A+84A U)RAV24AN4A
U nastojanju da se to iri kru! struni' kadrova ukljui u
odluivanje o poslovanju predu%e&a$ ali i u snoenje od!ovornosti %a
uspenost u ostvarivanju planirani' *iljeva$ primenjuje se postupak
de*entrali%a*ije upravljanja.)ro*es de*entrali%a*ije sprovodi se$ po
pravilu1
/ )renoenjem ovla&enja i od!ovornosti sa menadera vie! nivoa na
njima podre,ene menadere$ i
/ Ralanjavanjem poslovanja predu%e&a na relativno osamostaljene
poslovne jedini*e.
U manjim predu%e&ima pro*es de*entrali%a*ije sprovodi se$ o(ino$
prenoenjem dela nadlenosti i od!ovornosti sa nadre,eni' menadera
na podre,ene menadere$ odnosno menadere poslovni' 0unk*ija ili
dru!i' se!menata poslovanja.)ro*esom *entrali%a*ije kon*entriu se
ovla&enja$ odnosno nadlenosti u donoenju odluka o *iljevima
poslovanja predu%e&a$ kao i od!ovornosti %a uspe' nji'ove
reali%a*ije.)ro*esom *entrali%a*ije upravljake 0unk*ije o(e%(e,uje se
vii stepen e-kasnosti u prenoenju menaderski' ini*ijativa$ komande$
koordina*ije i kontrole sa vii' na nie nivoe or!ani%a*ione strukture
predu%e&a.)ro*esi *entrali%a*ije i de*entrali%a*ije me,uso(no se
dopunjuju i u od!ovaraju&oj kom(ina*iji daju optimalne re%ultate. To
podra%umeva da se *entrali%a*ijom o(e%(e,uje odluivanje o
stratekim *iljevima predu%e&a$ kao i sprovo,enje kontrole ostvarivanja
*iljeva ukupno! poslovanja.. dru!e strane$ pro*esi de*entrali%a*ije
doprinose rastere&enju top/menadmenta od (ri!e o neposrednim
poslovnim aktivnostima u pojedinim delovima predu%e&a$ kao i
podsti*anju menadera srednje! nivoa "menadera departmana ili
divi%iona# da se %alae %a to uspenije o(avljanje poslova u svojim
or!ani%a*ionim jedini*ama.
)R8N+8)8 DE+ENTRA285A+84E U)RAV24AN4A
Uspeno sprovo,enje de*entrali%a*ije upravljanja predu%e&em
uslovljeno je uvaavanjem odre,eni' prin*ipa prema kojima se
uspostavljaju odnosi i%me,u top/menadmenta i menadera
or!ani%a*ioni' jedini*a.Ovi prin*ipi mo!u se svesti na slede&e1
/pre*i%no de-nisanje ulo!e top/menadmenta$
/*entrali%ovanje kontrole i merenja uinka menadera divi%iona$
odnosno or!ani%a*ioni' jedini*a$
45
/pre*i%no de-nisanje nadlenosti or!ani%a*ioni' jedini*a i
/uspostavljanje sklada i%me,u de*entrali%a*ije i *entrali%a*ije.
.misao de*entrali%a*ije podra%umeva usmeravanje top/menadmenta
na1
/utvr,ivanje *iljeva predu%e&a kao *eline$
/0ormulisanje strate!ije poslovanja$
/de-nisanje du!oroni' planova$
/kreiranje !lo(alne poslovne politike predu%e&a$
/odre,ivanje nadlenosti i od!ovornosti pojedini' departmana$
/koordina*iju 0unk*ionisanja or!ani%a*ioni' jedini*a$ odnosno
departmana predu%e&a$
/nad%or i kontrolu ukupno! poslovanja predu%e&a i slino.
Radi ostvarivanja skladni' odnosa i%me,u or!ani%a*ioni' jedini*a i top/
menadmenta neop'odno je pre*i%no de-nisati nadlenosti i
od!ovornosti menadera nie! 'ijerar'ijsko! nivoa.5ato se
menaderima or!ani%a*ioni' jedini*a < sektora ili divi%iona < dodeljuju
ovla&enja u nji'ovom delokru!u.Na taj nain i%(e!ava se
suko(ljavanje nadlenosti i%me,u top/menadmenta i menadera
pojedini' poslovni' jedini*a$ pose(no u ve%i sa nastupanjem na
tritu.Uspostavljanje sklada i%me,u *entrali%a*ije i de*entrali%a*ije
neop'odno je ostvariti i radi kori&enja prednosti i i%(e!avanja
nedostataka jedno! i dru!o! pro*esa$ kada se kom(inovano primenjuju
u or!ani%ovanju 0unk*ije menadmenta.
)RO+E. OR3AN85OVAN4A )O.2OVN8A 4ED8N8+A
)oslovne jedini*e kao se!menti or!ani%a*ione strukture predu%e&a
0ormiraju se na prin*ipima de*entrali%a*ije upravljake 0unk*ije.)ro*es
0ormiranje se sastoji u GdekomponovanjuH or!ani%a*ione strukture
predu%e&a na relativno samostalne podsisteme koji predstavljaju
poslovno %aokruene *eline.To %nai da se na nivou ovi' poslovni'
jedini*a moe pose(no planirati re%ultat poslovanja i%raen u vidu
pro-ta ili neke dru!e vrste uinka "o(ima proi%vodnje$ -nansijsko!
re%ultata i slino#.)ro*es 0ormiranja poslovni' jedini*a moe se
sprovoditi na osnovu vie kriterijuma$ od koji' su u or!ani%a*ionoj
teoriji i privrednoj praksi najpo%natiji1
/pro-tni *entri$
/strateke poslovne jedini*e "investi*ioni *entri#$
/*entri trokova i *entri pri'oda.
Osnovni kriterijum %a 0ormiranje navedeni' vrsta poslovni' jedini*a
jeste stepen nji'ove samostalnosti u okviru poslovanja predu%e&a.U
tom smislu$ najvii stepen samostalnosti imaju strateke poslovne
jedini*e$ a %atim pro-tni *entri$ dok su *entri trokova i *entri pri'oda
manje or!ani%a*ione jedini*e u okviru pro-tni' *entara.Osim
ovla&enja %a vo,enje poslovanja$ menadment predu%e&a prenosi na
poslovne jedini*e i od!ovornost %a nji'ov poslovni uspe'.5ato se ovako
46
0ormirane poslovne jedini*e na%ivaju %ajednikim imenom *entri
od!ovornosti.;ormiranje *entara od!ovornosti ima %a *ilj motivisanje
na Ginterno predu%etnitvoH$ to se ostvaruje$ pored ostalo!$ sistemom
na!ra,ivanja nji'ovi' menadera$ %asnovanom na re%ultatima
proi%vodni' 0a%a. .amostalnost pro-tni' *entara o!leda se u visokom
stepenu nji'ove autonomije u poslovanju.Autonomnost poslovanja
pro-tni' *entara %asniva se na %aokruenosti *iklusa reproduk*ije koji
oni o(u'vataju$ %ato pro-tni *entri imaju karakteristike Gpredu%e&a u
malomH.
.TRATEF7E )O.2OVNE 4ED8N8+E
U pro*esu de*entrali%a*ije poslovanja predu%e&a esto se od
pojedini' ve&i' i sloeniji' se!menata nje!ove or!ani%a*ione strukture
0ormiraju strateke poslovne jedini*e$ koje imaju veoma visok stepen
samostalnosti.Na nivou strateki' poslovni' jedini*a menaderi
planiraju$ prate i utvr,uju visinu pro-ta na uloeni kapital.Menaderi
ovi' poslovni' jedini*a nadleni su i od!ovorni %a raspola!anje
pro-tom$ to %nai da mo!u da odluuju o investi*ionim ula!anjima u
svoj ra%voj. Ovakve poslovne jedini*e na%ivaju se i investi*ioni
*entri..trate!ijske poslovne jedini*e 0ormiraju se kao !rupe divi%iona ili
dru!i' or!ani%a*ioni' jedini*a$ na ijem nivou je mo!u&e donositi
strate!ijske planove.To su ne%avisni proi%vodno/trini se!menti
predu%e&a$ koji 0unk*ioniu kao veoma samostalne poslovne *eline.Na
nivou ovi' strateki' poslovni' jedini*a 0ormiraju se 0unk*ije
marketin!a$ ra%voja$ proi%vodnje i prodaje$ kao i strate!ijsko!
planiranja.Na taj nain top/menadment veliki' predu%e&a prenosi deo
svoje nadlenosti u donoenju strate!ijski' planova na menadere ovi'
poslovni' jedini*a po kriterijumu uspenosti.
)RO;8TN8 +ENTR8
Ova vrsta poslovni' jedini*a predstavlja delove or!ani%a*ione
strukture predu%e&a iji se uinak moe pose(no utvrditi u vidu
pro-ta.Re%ultat poslovanja pro-tni' *entara se javlja ra%lika i%me,u
nji'ovo! ukupno! pri'oda i trokova poslovanja uslovljeni'
o(avljanjem %adataka ovi' or!ani%a*ioni' jedini*a.)oslovanje pro-tni'
*entara ima tri osnovna o(eleja1
/re%ultat nji'ovo! poslovanja planira se i o(raunava u vidu pro-ta$
/u svojoj or!ani%a*ionoj strukturi imaju poslovne 0unk*ije neop'odne %a
ostvarivanje pro-ta$
/oni su relativno samostalni u svom poslovanju.
)ro-t$ kao re%ultat nji'ovo! poslovanja$ ini ove vrste or!ani%a*ioni'
jedini*a trino usmerenim se!mentima predu%e&a.Na nivou pro-tni'
47
*entara neop'odno je planiranje$ pra&enje i utvr,ivanje pro-ta kao
neto re%ultata poslovanja.)ro*esom de*entrali%a*ije u pro-tnim
*entrima 0ormiraju se osnovne poslovne 0unk*ije$ kao to su planiranje$
proi%vodnja$ marketin!$ -nansije i dru!e.
+ENTR8 TROF7OVA
Ova vrsta or!ani%a*ioni' jedini*a 0ormira se od delova predu%e&a u
kojima nije mo!u&e meriti re%ultate poslovanja.U ovakvim delovima
predu%e&a kao mera uspenosti utvr,uje se ra%lika i%me,u planirani' i
ostvareni' trokova$ i% e!a i proistie nji'ov na%iv.+entri trokova su
or!ani%a*ione jedini*e manje od pro-tni' *entara i o(ino predstavljaju
nji'ove delove.)ojedini pro-tni *entri mo!u imati vie *entara
trokova$ u %avisnosti od veliine i sloenosti nji'ovo! poslovanja. Na
primer$ pro-tni *entar %a proi%vodnju odevne kon0ek*ije moe imati
*entre trokova1 krojenje$ ivenje$ dorada i slino.+ilj 0ormiranja
*entara trokova kao or!ani%a*ioni' jedini*a jeste motivisanje na
predu%etniko ponaanje.
+ENTR8 )R8AODA
+entri pri'oda kao poslovne jedini*e 0ormiraju se i prodajnoj s0eri
poslovanja$ a nji'ov uinak i%raava se i meri vredno&u reali%a*ije
proi%voda na tritu.Nji'ova uspenost uslovljena je o(imom prodati'
proi%voda$ uslu!a ili tr!ovinske ro(e i *ena po jed8ni*i ovako i%raeni'
uinaka.+entri pri'oda 0ormiraju se esto od sektora prodaje ili
nje!ovi' delova.Ova vrsta poslovni' jedini*a moe se 0ormirati (ilo u
prodajnoj s0eri predu%e&a kao *eline$ (ilo %a prodaju pojedini'
proi%voda ili !rupa proi%voda.U *ilju sprovo,enja prin*ipa pro-tne
de*entrali%a*ije$ odnosno ne!ovanja interno! predu%etnitva$ u
*entrima pri'oda planiraju se trokovi neop'odni %a ostvarivanje
prodaje dato! o(ima proi%voda.
)lanirani trokovi utvr,uju se u vidu (udeta "0r. (ud!et < novanik$
tor(a#$ kojim se predvi,aju visina plana %aposleni' u *entru pri'oda$
%atim putni trokovi$ reklama$ propa!anda i slino.
OR3AN85A+8ON8 OD28+8 )REDU5E6A .VO48N.78 OD28+8
OR3AN85OVAN4A )R8VREDN8A .UD4E7ATA
)redu%e&a se or!ani%uju u odnosima prema okruenju$ a pose(no
prema tritu kao samostalni privredni su(jekti.Or!ani%a*ioni o(lik
%avisi od ni%a okolnosti$ me,u kojima su vrsta delatnosti$ svojinski
48
odnosi$ nain i stepen inte!risanosti i slino.Osnovna klasi-ka*ija
privredni' su(jekata1
/predu%etnik$
/ortako drutvo$
/komanditno drutvo$
/drutvo sa o!ranienom od!ovorno&u i
/ak*ionarsko drutvo.
)rivredni su(jekt moe da se pojavi na tritu kao predu%etnik koji ima
!otovo sve karakteristike predu%e&a$ a da ipak nije predu%e&e$ jer
nema dovoljno ra%vijenu unutranju or!ani%a*ionu strukturu$ a sve
0unk*ije ovo! privredno! su(jekta o(avlja nje!ov vlasnik <
predu%etnik.5a ra%liku od predu%etnika kao -%iko! li*a$ predu%e&e je
pravno li*e koje o(avlja svoju delatnost ne%avisno od vlasnika
kapitala.U pro*esu ra%voja$ vie predu%etnika ili dru!i' vlasnika
kapitala moe osnovati ortako drutvo. .ra%merni svojim ulo%ima$ u
njemu parteri uestvuju u raspodeli do(itka i ri%iku od !u(itka.Vii o(lik
udruivanja kapitala jeste komanditno drutvo$ u kome se partneri
ra%likuju prema stepenu od!ovornosti.4edni su komplementari < oni
od!ovaraju neo!ranieno i solidarno *elokupnom svojom imovinom %a
o(ave%e predu%e&a$ a dru!i su komanditori < oni od!ovaraju %a
o(ave%e predu%e&a samo do visine svoji' ulo!a. Navedeni o(li*i
privredni' su(jekata$ prema 5akonu o predu%e&ima$ karakteriu se
ve%ano&u %a odre,ene linosti$ (ilo inokosno! predu%etnika$ (ilo oni'
i% ra%liiti' o(lika partnerstva < ortako! drutva ili komanditno!
drutva.Ova se predu%e&a %asnovana na udruivanju linosti na%ivaju
drutva li*a.Udruivanjem kapitala na takav nain da se od!ovornost
%a o(ave%e prenosi na samo predu%e&e$ koje ukupnom svojom
imovinom od!ovara prema tre&im li*ima$ nastaje drutvo s
o!ranienom od!ovorno&u.Clanovi to! drutva snose ri%ik poslovanja
sra%merno svom udelu u imovini predu%e&a.Udeli u kapitalu ove vrste
predu%e&a nisu i%raeni u 'artijama od vrednosti te se ne mo!u javljati
u slo(odnoj ra%meni na tritu..avremeniji i elastiniji o(lik udruivanja
kapitala jesu ak*ionarska drutva. Ona pri(avljaju potre(na novana
sredstva < kapital i%dvajanjem ak*ija kao 'artija od vrednosti$ koje se
mo!u kupovati i prodavati na tritu$ a ija se *ena utvr,uje na osnovu
ponude i tranje.To omo!u&uje nesmetan rast i ra%voj ovakvi'
privredni' su(jekata$ jer je (roj ak*ionara koji ulau svoj kapital u ova
predu%e&a neo!ranien.Na taj nain nastaju privredni su(jekti <
korpora*ije "lat. *orpus < telo# u kojima vlasni*i kapitala < ak*ionari
svoje upravljake nadlenosti i od!ovornosti dele!iraju na
pro0esionalne menadere$ koji su$ visokim na!radama i stvaralakim
i%a%ovima$ motivisani na ostvarivanje to ve&e! pro-ta.Drutva sa
o!ranienom od!ovorno&u i ak*ionarska drutva predstavljaju drutva
kapital$ a ona 0unk*ioniu na udruenom kapitalu$ koji je anoniman
"(e%imen#$ odnosno koji pripada linostima koje nemaju upravljaku
0unk*iju.
49
8NTE3RA+8ON8 OD28+8 OR3AN85OVAN4A )REDU5E6A
7onkuren*ija na tritu$ te'niko/te'noloki pro*es i me,unarodna
podela rada uslovili su me,unarodno pove%ivanje predu%e&a u
krupnije$ e-kasnije poslovne sisteme u pro*esu privre,ivanja i sa
(oljim uslovima %a ra%voj.)ove%ivanje ili udruivanje vie predu%e&a u
ve&e privredne su(jekte predstavlja pro*es inte!ra*ije "lat. inte!ratio <
dopunjavanje#$ jer se na taj nain jednim poslovnim sistemom
o(u'vata ira lepe%a privredni' aktivnosti i kon*entriu kadrovski i
materijalni resursi.8nte!ra*ioni pro*esi o(avljaju se$ o(ino$ u tri o(lika
or!ani%ovanja sloeni' predu%e&a$ u %avisnosti od naina pove%ivanja$
te$ prema tome$ postoji1
< vertikalno$
< 'ori%ontalno i
< kon!lomeratsko inte!risanje.
)ored navedeni' o(lika inte!ra*ije predu%e&a$ koji se %asnivaju$
u!lavnom$ na pove%ivanju po te'nolokim pro*esima ili dru!im
poslovnim interesima$ savremeni o(li*i nastaju udruivanjem na (a%i
kapitala ili radi ostvarivanja monopolsko! poloaja na tritu.
VERT87A2NO 8NTE3R8.ANO )REDU5E6E
Vertikalno inte!risano predu%e&e nastaje pove%ivanjem vie
samostalni' privredni' su(jekata iji se te'noloki pro*esi nadove%uju i
dopunjuju "npr. rudarsko predu%e&e inte!rie se sa metalurkim
predu%e&em i sa predu%e&em u o(lasti maino!radnje i sl.#.
Udruena predu%e&a koja o(avljaju delatnost u pojedinim 0a%ama
te'noloko! pro*esa %adravaju svoju samostalnost$ u% %ajednitvo u
koordiniranju ra%voja proi%vodni' kapa*iteta$ nastupanju na tritu$
o(e%(e,ivanju -nansijski' sredstava i stratekom upravljanju
poslovanjem.Uskla,ivanje ra%voja ovako inte!risani' predu%e&a
o(e%(e,uje se stratekim planiranjem$ to podra%umeva donoenje
planski' dokumenata$ kao i utvr,ivanjem ra%vojne politike %a *eo
poslovni sistem.U stratekom vr'u "top/menadment# skon*entrisani
su poslovi1
< planiranja$
< koordina*ije$
< poslovne politike$
< istraivanja i ra%voja$
< -nansija$
< kadrovske politike i dr.
50
AOR85ONTA2NO 8NTE3R8.ANO )REDU5E6E
U 'ori%ontalnu inte!ra*iju ula%e predu%e&a i% iste ili srodne
delatnosti.+ilj ovakve inte!ra*ije jeste kori&enje prednosti
spe*ijali%a*ije$ koopera*ije i komplementiranja proi%vodni' pro*esa$
kao i %ajedniko! nastupa na tritu.Na taj nain se doprinosi
otklanjanju paralelni' kapa*iteta i nji'ovom potpunijem kori&enju
i%(e!avanjem uski' !rla u proi%vodnji.
5A)OF24AVAN4E
Ako se po,e od osnovno! o(janjenja pojma menadmenta kao
vetine o(avljanja poslova pomo&u ljudi$ ne tre(a pose(no doka%ivati
%naaj nje!ove 0unk*ije koja se pojednostavljeno na%iva
%apoljavanje.)od ovakvim na%ivom mo!u&e je o(u'vatiti ire %naenje
ove vane 0unk*ije menadmenta$ koja se odnosi na vo,enje kadrovske
politike u predu%e&u$ to podra%umeva sloenu aktivnost upravljanja
ljudskim resursima.Doma&i i%ra% %a 0unk*iju menadmenta
%apoljavanje moe se upotre(iti kao slo(odniji prevod en!leske rei
staQn!$ od korena staR to %nai oso(lje ili kadar.
)RO+E. U)RAV24AN4A 24UD.78M RE.UR.8MA
U doma&oj literaturi 0unk*ija menadmenta koja se odnosi na (ri!u o
ljudskoj komponenti or!ani%a*ione strukture predu%e&a na%iva se
esto vo,enje kadrovske politike ili upravljanje ljudskim resursima.
DE;8N8.AN4E 7ADROV.7O3 MENADMENTA
2judi sa svojim strunim kvali-ka*ijama i ulo!om u pro*esu
poslovanja predstavljaju kadrovsku osnovu predu%e&a i dru!i'
or!ani%a*ioni' sistema.Upravljanje ljudskim resursima se u teoriji i u
praksi$ na%iva i kadrovski menadment.)od ovim pojmom
podra%umevaju se aktivnosti upravljanja ljudskim resursima i
menaderi koji te aktivnosti o(avljaju.Aktivnosti upravljanja ljudskim
resursima predstavljaju kadrovsku politiku$ iji su nosio*i top
menaderi$ kao i menaderi poslovni' jedini*a i 0unk*ija$ u% pomo&
kadrovske slu(e na ijem elu je od!ovaraju&i menader.Osnovna
ulo!a kadrovsko! menadmenta jeste usa!laavanje (roja i strukture
ljudski' resursa sa planiranim o(imom i strukturom poslovanja
predu%e&a.U nadlenosti operativno! menadmenta su aktivnosti1
utvr,ivanja potre(a %a radni*ima$ nji'ove o(uke i usavravanja$ o*ene
rada$ na!ra,ivanja$ %atite na radu i %amene radnika koji su napustili
predu%e&e.Upravljanje ljudskim resursima predstavlja polje delovanja
menadera na svim 'ijerar'ijskim nivoima or!ani%a*ione strukture
51
predu%e&a.7adrovska slu(a sa od!ovaraju&im menaderom na elu$
ima savetodavnu ulo!u u vo,enju kadrovske politike
predu%e&a.Upravljanje ljudskim resursima ili kadrovski menadment
odvija se na dva osnovna 'ijerar'ijska nivoa.U tom smislu$ kao to je
sluaj i sa menadmentom uopte$ ra%likuje se strate!ijsko i operativno
upravljanje ljudskim resursima..trate!ijsko upravljanje ljudskim
resursima %asniva se na !eneralnoj strate!iji predu%e&a i na strate!iji
nje!ovi' poslovni' jedini*a i 0unk*ija.U ovom pro*esu (itnu ulo!u ima
kadrovska 0unk*ija predu%e&a$ iji je nosila* kadrovska slu(a.Ulo!a
kadrovske slu(e u ovom smislu ispoljava se u poma!anju
menadmentu u pro*esu kon*ipiranja i sprovo,enju strate!ije1
/pronalaenja$
/i%(ora$
/raspore,ivanja$
/na!ra,ivanja i
/unapre,ivanja kadrova.
Operativno upravljanje ljudskim resursima o(u'vata ra%radu
strate!ijski' planova kadrova. U tom smislu$ operativni menaderi1
/utvr,uju plan potre(a kadrova i %a'tevaju od kadrovske slu(e da
prona,e od!ovaraju&e radnike$
/i%vode o(uku na radnom mestu$
/odluuju o platama i dru!im na!radama radnika$
/o*enjuju i ran!iraju radnike radi odmeravanja me,uso(no! odnosa u
visini plata$
/od!ovaraju %a primenu mera %atite na radu i %dravstvene %atite
radnika$
/od!ovaraju %a sprovo,enje u!ovora sa sindikatima$
/predu%imaju mere %a popunu upranjeni' radni' mesta$ i
/vre konani i%(or novi' radnika.
)RONA2AEN4E 7ADRA
Utvr,ivanje potre(a %a kadrovima predstavlja deo planske aktivnosti
menadera. To je prvi %adatak kadrovske 0unk*ije$ koji menaderi tre(a
da o(ave na osnovu o(e%(e,eni' od!ovora na slede&a pitanja1
=#koji su poslovi neop'odni %a ostvarivanje *iljeva predu%e&aS
>#kakva %nanja i koje vetine tre(a da ima radnik da (i uspeno
o(avljao te neop'odne posloveS
?#koliko radnika je potre(no %a o(avljanje utvr,eni' poslova u
predu%e&uS
85DOR 7ADRA
U postupku i%(ora kadrova menaderima pomae kadrovska slu(a.
)omo& kadrovske slu(e je pose(no (itna u postupku snimanja$
intervjuisanja i testiranja kandidata kako (i i%(or (io to uspeniji$
52
odnosno kako (i se oda(rali kandidati koji &e$ po svojim strunim
kvali-ka*ijama i po dru!im oso(inama$ najvie od!ovarati potre(ama i
*iljevima poslovanja predu%e&a.Menaderi koji su %ainteresovani %a
i%(or i prijem radnika moraju se upo%nati sa vae&im %akonskim
propisima koji re!uliu o(last radni' odnosa.U tome im pomau i
od!ovaraju&i struni or!ani predu%e&a$ kao to su pravna i kadrovska
slu(a.Mo!u&a pitanja %a primanje u radni odnos1
=#5ato ste %ainteresovani %a rad u naem predu%e&uS
>#7akvo je vae iskustvo u predu%e&u u kome ste (ili %aposleniS
?#Fta su vae sla(e i jake straneS
E#5ato oekujete da &emo vas primiti u nae predu%e&eS
I#7akvi su vai *iljevi u ve%i sa karijeromS
J#7akav je va odnos sa pretpostavljenim i sa kole!amaS
K#Fta je u poslu %a koji konkuriete %a vas najinteresantnijeS
L#Fta oekujete od vae! radno! odnosa u naem predu%e&uS
O.NOVNE 7ARA7TER8.T87E 28CNO.T8 RADN87A
U pro*esu upravljanja ljudskim resursima pose(no mesto %au%ima
motivisanje radnika na ve&e %ala!anje na poslu i na ra*ionalnije
kori&enje raspoloivi' materijalni' uslova poslovanja predu%e&a$ a na
taj nain se pokre&u i dalje ra%vijaju poten*ijalne mo!u&nosti i
sposo(nosti radnika.Motiva*ija je jedna od komponenti menadersko!
delovanja u prav*u to (olje! kori&enja ljudski' resursa.Menadment
predu%e&a koristi se motiva*ijom %a usmeravanje ponaanja radnika
prema ostvarivanju *iljeva poslovanja.U pro*esu planiranja poslovanja
neop'odno uvaavati *iljeve i interese radnika$ kako (i (ili motivesani
da ispolje svoje radne i stvaralake sposo(nosti u ostvarivanju *iljeva
predu%e&a.
7ADROV.7A )O28T87A )REDU5E6A )2AN8RAN4E 7ADRA
U okviru upravljake strate!ije predu%e&a neop'odno je o(u'vatiti i
planiranje kadrova po odre,enim kvali-ka*ionim pro-lima i nivoima
predu%e&a.Ovi planovi kadrovske strukture sainjavaju se u 0unk*iji
strate!ije ra%voja proi%vodnje$ i predstavljaju jedan od elemenata
or!ani%a*ije ra%vojne 0unk*ije.)laniranje kadrova uslovljeno je
troenjem radne sna!e u pro*esu reproduk*ije.U proi%vodnom
predu%e&u$ u okviru ra%vojni' pro!rama$ donose se i od!ovaraju&e
odluke i mere u ve%i sa reavanjem kadrovske pro(lematike$ koje se
na%ivaju %ajednikim imenom kadrovska politika$ o(u'vataju
kon*ep*ije o(e%(e,ivanja struni' radnika u skladu sa %a'tevima
proi%vodnje.Ove mere o(u'vataju planiranje kadrova po dve
komponente i to1
/te'nikoj "=# i
/drutvenoj ">#.
53
U724UC8VAN4E 8 ODUCAVAN4E NOV8A RADN87A )R84EM NOV8A RADN87A
Novi radni*i se ukljuuju u kolektiv predu%e&a kada %a to ispune
uslove konkursa ili o!lasa o upranjenim radnim mestima i
potpisivanjem kolektivno! u!ovora o me,uso(nim odnosima u
predu%e&u.)rijem novi' radnika naje&e prola%i kro% nekoliko 0a%a1
/konkurs$
/prvi kontakt i ra%!ovori sa kandidatima$
/donoenje odluke i
/samo ukljuivanje.
U mno!im sluajevima$ naroito u manjim predu%e&ima$ pro(ni rad se
koristi kao metoda pri(avljanja !lavne in0orma*ije o kandidatu pre
donoenja odluke o nje!ovom konanom ukljuivanju u kolektiv.Ako je
kandidat %adovoljio na pro(nom radu$ kadrovska slu(a donosi reenje
o nje!ovom konanom ukljuivanju u radni kolektiv.Time je 0ormalna
strana ukljuivanja novo! radnika u kolektiv %avrena.Me,utim$ pro*es
stvarno! ukljuivanja i dalje traje.Od naroite vanosti %a kadrovsku
politiku jeste i ukljuivanja mladi' strunjaka$ koji neposredno i%la%e i%
kole$ u kolektiv predu%e&a.5a ovakve kate!orije radnika or!ani%uje se
pripravniki sta$ na odre,eno vreme u kome se omo!u&uje nji'ovo
postepeno prila!o,avanje radnim pro*esima.
ODUCAVAN4E 7ADRA
)od o(uavanjem kadrova podra%umeva se svaka or!ani%ovana
primena peda!oki' metoda u *ilju i%mene i dopune kvali-ka*iono!
pro-la lanova radno! kolektiva. O(uavanje kadrova moe (iti
usmereno na1
/proirenje opte! o(ra%ovanja
/produ(ljivanje strunosti i
/pove&anje i i%otravanje umenosti u radu.
)RO+E. )R8)REMAN4A MENADERA
Aktivnosti menadera u pro*esu poslovanja predu%e&a %natno su
sloenije i od!ovornije ne!o to je sluaj sa i%vrnim poslovima.5ato se
menaderi ne mo!u o(uiti %a svoje sloene i od!ovorne %adatke$ ne!o
se pripremaju u toku ukupno! radno! veka.Menaderi moraju stalno
ra%vijati svoje sposo(nosti u *ilju napredovanja na 'ijerar'ijskoj lestvi*i
menadmenta predu%e&a.5ato su menaderi upu&eni da neprekidno
ue i dopunjuju svoja %nanja i umenosti kako u o(lasti te'nike$ tako i u
s0eri opte! menadmenta.)ripremanje menadera je komponenta
kadrovske politike koja omo!u&uje da do,u do i%raaja i liderske
sposo(nosti pojedini' nosila*a aktivnosti
menadmenta.Osposo(ljavanje ljudi %a menadment$ a pose(no
54
stvaranje timova predstavlja jednu od (itni' komponenti kadrovske
politike u domenu pripremanja menadera.Menaderi se pripremaju %a
aktivnosti na sva tri osnovna nivoa menadmenta.)ripremanje %a
poetni nivo menadmenta podra%umeva sti*anje od!ovaraju&e! 0onda
%nanja i iskustva mlado! menadera$ koje se sprovodi kro% rad$ a pod
vo,stvom i nad%orom iskusniji' menadera.
)ripremanje mladi' menadera moe se or!ani%ovati i u okviru
spe*ijali%ovani' institu*ija / kola$ 0akulteta$ instituta i sl.)ripremanje
menadera %a srednji nivo menadmenta podra%umeva ve&e
na!laavanje menaderski' i opti' vetina u odnosu na te'nike
vetine.Menader na srednjem nivou ve& ima steena %nanja i iskustva$
na osnovu e!a do(ija vie ovla&enja$ a pred nje!a se postavljaju
takvi *iljevi ije ostvarivanje omo!u&uje ve&u slo(odu u
odluivanju.)ripremanje menadera srednje! nivoa o(u'vata i
upu&ivanje u pose(ne o(ra%ovne ustanove koje or!ani%uju kurseve$
seminare$ predavanja i dru!e o(like eduka*ije %a menadere srednje!
nivoa$ a u *ilju sti*anja iri' sa%nanja pojmova i vetina i% o(lasti
menadmenta.)ro*es pripremanja menadera na najviem nivou
menadmenta ima %a *ilj da omo!u&i ra%vijanje sposo(nosti da se
sa!leda slika poslovanja predu%e&a u *elini.Takav pro*es pripremanja
menadera o(avlja se u dva osnovna prav*a1
=#menjanjem or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni' o(lasti predu%e&a i
>#eduka*ijom o poslovanju predu%e&a i o nje!ovim odnosima prema
okruenju.
NA)REDOVAN4E
)od napredovanjem se jednostavno naje&e podra%umeva promena
u radnom odnosu koja ima %a re%ultat pove&anje plate li*a koje
napreduje.7ao kriterijum %a napredovanje$ u praksi se naje&e
primenjuju1
/radni sta i
/diskre*ioni i%(or kandidata.
UT8+AN4E
Menadment se de-nie kao vetina vo,enja poslova sa ljudima i u%
pomo& ljudi radi ostvarivanja *iljeva or!ani%a*ije.)roistie %akljuak da
je 0unk*ija uti*anja usmerena na slede&e elemente1 *iljeve
or!ani%a*ije$ menadere$ radnike i poslove.+iljeve or!ani%a*ije utvr,uju
menaderi$ a ostvaruju i' radni*i$ o(avljaju&i od!ovaraju&e poslove na
osnovu podele rada i uspostavljanja or!ani%a*ione strukture
predu%e&a.;unk*ija uti*anja de-nie se kao aktivnost menadera
usmerena na e-kasno ostvarivanje *iljeva or!ani%a*ije$ kro%
me,uso(nu saradnju$ komuni*iranje$ motiva*iju i vo,stvo radnika u
o(avljanju planirani' %adataka.Vode&i predu%e&e$ menaderi utiu na
55
radnike da e-kasnije rade i da to vie doprinose uspe'u or!ani%a*ije
kao *eline.8% ovako de-nisane 0unk*ije vo,enja$ odnosno uti*anja$
mo!u se uoiti navedeni elementi ove aktivnosti$ i to1
/ponaanje pojedina*a i !rupa "saradnja#$
/komuni*iranje i%me,u uesnika u poslovanju$
/motiva*ija radnika na %ala!anje na poslu$
/vo,stvo "autoritet i stil menadera#.
7OMUN87A+84A U OR3AN85A+848 DE;8N8.AN4E 7OMUN87A+84E
)ojam komunika*ija "lat. *omuni*atio < op'o,enje$ optenje# jeste
aktivnost op'o,enja i%me,u pojedina*a ili !rupa u *ilju e-kasno!
prenoenja in0orma*ija i nji'ovo! ra%umevanja.7omunika*ija je jedna
od komponenata or!ani%a*ije$ jer se ve%e i%me,u elemenata
or!ani%a*iono! sistema uspostavljaju nji'ovim me,uso(nim
optenjem$ odnosno ra%menom in0orma*ija.Menaderi predu%e&a$
nastoje da omo!u&e to (olje upu&ivanje i primanje poruka$ odnosno
ra%menu in0orma*ija$ kako (i or!ani%a*ija na ijem se elu nala%e to
uspenije 0unk*ionisala.Neop'odno je da in0orma*ija (ude ne samo
upu&ena od jedne oso(e dru!oj ve& i da (ude primljena i
ra%umljiva.Nesposo(nost da se uspostavi uspena komunika*ija
i%me,u lanova porodi*e$ me,u prijateljima$ u drutvenoj %ajedni*i$ a
pose(no u privrednoj or!ani%a*iji$ donosi mno!e pro(leme. Menaderi
predu%e&a$ kao i rukovodio*i dru!i' drutveni' !rupa$ %ato nastoje da
omo!u&e to (olje upu&ivanje i primanje poruka$ odnosno ra%menu
in0orma*ija$ kako (i or!ani%a*ija na ijem se elu nala%e to uspenije
0unk*ionisala.7omunika*ija se moe o(jasniti kao sistem ve%a me,u
ljudima.Me,utim$ to nisu ve%e te'nike prirode$ kao to su delovi
sloeni' ure,aja pove%ani *evima i ianim provodni*ima radi
prenoenja mase i ener!ije$ ve& je to pro*es prenoenja in0orma*ija od
jedne oso(e do dru!e$ u% uslov nji'ovo! prijema i ra%umevanja.5ato je
komunika*ija aktivnost menadmenta u pro*esu planiranja$
or!ani%ovanja$ kadrovske politike i kontrolisanja.Menaderi predu%e&a
%natan deo svo! vremena provode u pro*esu komunika*ija.
7omunika*ije slue menaderima da in0ormiu radnike o planskim
%ada*ima$ da im o(e%(ede in0orma*ije potre(ne %a donoenje odluka$
kao i da olakaju koordiniranje rada svi' lanova or!ani%a*ije.
7omuni*iraju&i$ menaderi u(e,uju$ in0ormiu$ motiviu i vode
pojedin*e ka ostvarenju planirano! *ilja or!ani%a*ije.7ada se
komunika*ija posmatra sa ire! aspekta$ moe se %akljuiti da se
*elokupna or!ani%a*ija javlja kao o!romna mrea komunika*ioni'
kanala i tokova in0orma*ija.To su tele0onske ve%e$ poslovna
koresponden*ija$ raunarski i%vetaji$ sastan*i menadmenta i struni'
56
timova i dru!i vidovi komunika*ija u okviru or!ani%a*ije$ to se vidi u
svakodnevnom radu predu%e&a.Me,utim$ sa stanovita 0unk*ije
vo,enja$ odnosno rukovo,enja$ najvaniji element komunika*ija jesu
me,uljudske komunika*ije.7omunika*ija me,u ljudima podra%umeva
komuni*iranje menadera sa radni*ima i radnika i%me,u se(e.
7OMUN87A+8ON8 .8.TEM
7omunika*ioni sistem sastoji se od nekoliko osnovni' elemenata. To
su1
/poiljala* ili i%vor poruke$
/slanje poruke$
/sim(oli %a slanje poruke$
/medijum ili sredstvo slanja poruke$
/kanali ili putevi %a prenos poruka.
.vaki od navedeni' elemenata ima pose(nu ulo!u u ostvarivanju
uspene komunika*ije u okviru or!ani%a*ije.Ovi elementi su
me,uso(no pove%ani i isprepletani pa i' je mo!u&e uoiti tek na
osnovu detaljne anali%e pro*esa komunika*ije.)oiljala* ili i%vor poruke
"in0orma*ije# jeste li*e koje eli da komuni*ira s dru!im li*em. U
predu%e&u to je menader koji i%daje nalo! radniku da o(avi neki
%adatak.Tako,e$ radnik na jednom i%vrnom poslu moe slati poruku
dru!om radniku u ve%i sa %ajednikim %adatkom ili dostavljati i%vetaj
menaderu i slino.Aktivnost poiljao*a poruke uslovljena je nje!ovom
eljom i potre(om da komuni*ira.Tako$ menader ima potre(u da uputi
od!ovaraju&e poruke podre,enima u or!ani%a*iji$ (udu&i da je
menadment vetina vo,enja poslova preko ljudi.Ueni*i imaju elju da
me,uso(no komuni*iraju$ to je neop'odni deo nji'ovo!
druenja..lino je sa komunika*ijama u porodi*i ili dru!im drutvenim
%ajedni*ama.Roditelji imaju i potre(u i elju da komuni*iraju sa svojom
de*om da (i i' uspenije vaspitali..lanje poruke o(u'vata aktivnost
(iranja sim(ola$ odnosno kodiranja "0r. *ode < %nak$ i0ra#.To su !ovor$
pismo$ mimika$ !estovi$ intona*ija i dru!i o(li*i i%raavanja
poruke.)oruka se moe poslati poto se oda(ere nain
kodiranja.)ostupak kodiranja ljudski' poruka je veoma sloen.On je
uslovljen trenutnim raspoloenjem poiljao*a poruke ili spe*i-nim
odnosima i%me,u uesnika u komunika*iji..redstvo kojim se prenosi
poruka (itan je element pro*esa komunika*ije.
7ao medijum %a prenoenje poruka naje&e se koriste rei i slike$ a
ponekad i odre,ene aktivnosti$ kao to su sle!anje ramenima$
!estikuliranje i dru!i o(li*i Gje%ika telaH.
Medijumi komunika*ije koji se koriste u poslovanju predu%e&a o(ino
su1
/lini kontakt menadera i radnika$
/tele0onski ra%!ovori$
/interna televi%ija ili ra%!las$
57
/radni sastan*i$
/pisani i%vetaji$
/!ra-koni$
/planski dokumenti i slino.
.vaki od navedeni' medijuma$ kao i dru!a sredstva komunika*ije$ ima
svoje prednosti i nedostatke.Nekada je lini kontakt menadera i
radnika veoma povoljan medijum komunika*ije$ ali nije uvek i%vodljiv$
ili ima odre,eni' sla(osti (udu&i da se tok ra%!ovora ne (elei.5ato je
povoljnije sredstvo %a istovremenu komunika*iju menadera sa vie
radnika interna televi%ija ili ra%!las. Me,utim$ ako tre(a da i%daju
sloenije nalo!e$ menaderi sainjavaju pisane dokumente$ kao to su
planovi$ pro!rami i slino.
8sto tako$ radni sastan*i su korisno sredstvo komunika*ije$ jer
omo!u&avaju povratnu spre!u i%me,u poiljao*a poruke i njeno!
primao*a.To pose(no dola%i do i%raaja u pro*esu pripreme strateki'
odluka ili donoenja planski' dokumenata$ kada je neop'odno
ra%meniti miljenja o ra%liitim varijantama reenja od koji' tre(a
oda(rati ono koje najvie od!ovara datoj or!ani%a*iji.7anali %a prenos
poruka su odre,eni putevi kojima se kre&u in0orma*ije od poiljao*a do
primao*a.U strukturi or!ani%a*ije kanali %a protok poruka vode nadole$
na!ore i u stranu.Me,utim$ postoje i ne%vanini vidovi komunika*ija$
kao to su !lasine$ traevi i slino$ kojima se dopunjuju %vanini kanali.
7omunika*ije nadole podra%umevaju tok in0orma*ija od nadre,eni'
prema podre,enim$ po 'ijerar'ijskoj lestvi*i autoriteta.To su tokovi
prenoenja direktiva$ uputstava$ o(janjenja$ pravila$ o*ene rada
podre,eni'$ motiva*ije i slino$ od top/menadmenta do neposredni'
i%vrila*a planirani' %adataka.7omunika*ija na!ore predstavlja tok
in0orma*ija kojima se alju poruke od neposredni' i%vrila*a prema top/
menadmentu.
To su o(ino in0orma*ije o pojedin*ima i o nji'ovom radu i pro(lemima
na koje naila%e$ kao i o me,uso(nim odnosima u !rupi.Tome tre(a
dodati i ra%liite pro*ene o tome ta i kako tre(a da se radi u se!mentu
0unk*ije i%vrenja %adataka.Ovim kanalima upu&uju se i%vetaji o
poslovanju$ preporuke %a unapre,enje i premetanje kadrova$ predlo%i
%a pove&anje nadni*e$ planovi odeljenja u okviru susretno! planiranja$
kao i dru!a pitanja koja tre(a da ree ili odo(re vii or!ani
predu%e&a.Aori%ontalna komunika*ija odvija se i%me,u uesnika u
pro*esu rada na istom 'ijerar'ijskom nivou u or!ani%a*ionoj strukturi
predu%e&a.Na primer$ ako nastane kvar na maini u jednom
proi%vodnom odeljenju$ predradnik ili poslovo,a to!a odeljenja moe
direktno da komuni*ira sa poslovo,om radioni*e %a mainsko
odravanje$ koji se nala%i na istom 'ijerar'ijskom nivou rukovo,enja.U
protivnom$ poslovo,a proi%vodno! odeljenja morao (i se o(ratiti
menaderu proi%vodnje$ a ovaj top/menaderu$ da (i se komunika*ija
prenela preko menadera po!ona %a odravanje sredstava %a rad$ koji
(i dao nalo! poslovo,i mainske radioni*e.Aori%ontalne komunika*ije
58
se slino odvijaju i%me,u menadera pojedini' sektora ili 0unk*ija.Tako$
menader na(avne 0unk*ije %a o(e%(e,enje potre(ni' novani'
sredstava %a neke 'itne na(avke neposredno komuni*ira sa
menaderom -nansijske 0unk*ije.Na ovakav nain omo!u&uje se
e-kasnije komuni*iranje mimo utvr,ene linije autoriteta$ to
podra%umeva pret'odno uspostavljenu sa!lasnost o takvom nainu
komuni*iranja.Taj o(lik komuni*iranja na%iva se prela%.Njime se
omo!u&uje (r%a i si!urna 'ori%ontalna komunika*ija$ (e% optere&enja
%vanini' kanala prenosa in0orma*ija.)ri tom je neop'odno da
nadre,eni menaderi (udu o(aveteni o ovim 'ori%ontalnim
komunika*ijama da (i mo!li da ostvare svoje kontrolne
ulo!e.Ne0ormalna komunika*ija predstavlja pose(an kanal in0orma*ija$
koji je i%van %vanini' tokova na%naeni' u or!ani%a*ionoj strukturi
predu%e&a.To su ne%vanini kanali u o(liku !lasina$ traeva$ o!ovaranja
i slini' tokova in0orma*ija. Oni mo!u da unesu nemir i neprilike u
sistem in0orma*ija u predu%e&u.5ato i' menaderi moraju paljivo
primati. 8nae$ sistem ne0ormalni' komunika*ija moe se koristiti u
po%itivnom smislu %a pojaavanje %vanino! sistema
komuni*iranja.Ne0ormalni sistem in0orma*ija prenosi se usmeno$ %(o!
e!a se niko ne moe po%vati na od!ovornost u sluaju neistinite
poruke.
Me,utim$ ponekad se$ i% opravdani' ra%lo!a$ neke in0orma*ije ne
unose u %vanine (eleke$ te se koristi sistem ne%vanine$ usmene
komunika*ije$ tako to se do%voli da vest Gpro*uriH u okruenje.Na
primer$ u nekoj koli se sprema smena direktora %(o! nje!ovo! odlaska
na novu dunost.Fkolski od(or ili upravni od(or$ u elji da sauva tu
tajnu do konano! reenja$ ne i%daje pismeno saoptenje. Me,utim$ da
(i se i%(e!le ra%liite spekula*ije i sumnjienja u ra%lo!e smene$ ovaj
or!an upravljanja do%voli da Gpro*uriH prava in0orma*ija.Ovakav sistem
in0orma*ija nema o%vaniene kanale %a prenos poruka.
Tako,e$ nije mo!u&e potvrditi ili od(a*iti verodostojnost in0orma*ija
koje se prime ovim sistemom$ ve& se na taj nain mo!u iriti i lane
in0orma*ije.5ato je dunost menadera da opre%no pristupa ovakvim
in0orma*ijama$ ne %anemaruju&i i%vesnu korist koju od nji' moe imati.
MOT8VA+84A U OR3AN85A+848 DE;8N8.AN4E MOT8VA+84E
)ojam motiva*ija "lat. motiv < po(uda$ podsti*aj# ve%uje se %a
ljudske potre(e.)otre(a se o(janjava kao unutranje -%iko ili psi'iko
stanje neravnotee$ odnosno nedostatka nee!a. To neto moe da
(ude 'rana$ voda$ ode&a i slino$ ali i neka du'ovna vrednost$ kao to
je mu%ika$ poe%ija$ druenje i slino.Motiva*ija kao odre,eni podsti*aj
ljudi na neku aktivnost ima veoma iroko i sloeno %naenje i veoma
ra%novrsnu primenu.
Na primer$ roditelji motiviu de*u o(e&anjima ispunjenja nji'ovi' elja
da ue ili da (udu posluna: politiari motiviu (irae da !lasaju %a
59
nji'ovu stranku ose&anjima da &e im (iti vii ivotni i drutveni
standard i slino.Me,utim$ u upravljanju predu%e&em motiva*ija ima
spe*i-no %naenje$ jer se njome o(e%(e,uje poeljno ponaanje ljudi
radi posti%anja *iljeva or!ani%a*ije i %adovoljavanja nji'ovi' sopstveni'
potre(a.Na taj nain se inte!riu *iljevi or!ani%a*ije i motivi ljudi koji su
u njoj %aposleni.7ako se to moe o(jasnitiS Evo jednostavno! od!ovora
na to pitanje. Radnik se %apoljava u nekom predu%e&u %ato to
oekuje da &e$ rade&i na od!ovaraju&im poslovima$ do(ijati platu kojom
moe da pri(avi ra%liita materijalna i du'ovna do(ra %a %adovoljenje
svoji' potre(a.)ri tome$ rad u predu%e&u$ odnosno u or!ani%ovanoj
!rupi radnika omo!u&uje ve&u e-kasnost ne!o individualni rad. .
dru!e strane$ predu%e&u su potre(ni radni*i koji &e o(avljati poslove u
okviru nje!ove privredne delatnosti$ ime se omo!u&uje ostvarivanje
*iljeva or!ani%a*ije. Tako se uspostavlja re*iproan odnos i%me,u
or!ani%a*ije i pojedin*a.)ola%e&i od opte postavke o menadmentu
kao o vetini vo,enja poslova u% pomo& ljudi$ moe se i%vu&i %akljuak
da je motiva*ija radnika na ve&e %ala!anje jedan od (itni' %adataka
menadera.
U strukturu ukupni' aktivnosti menadera$ osim planiranja$
or!ani%ovanja i kontrole$ spada i vo,enje predu%e&a$ koje je sve vie
uslovljeno motivisanjem radnika na e-kasno i%vravanje pojedinani'
%adataka i na to ra*ionalnije kori&enje sredstava %a
proi%vodnju.5adatak menadera u o(lasti motivisanja sastoji se u
navo,enju ljudi da to uspenijim o(avljanjem svoji' radni' %adataka
omo!u&e ostvarivanje *iljeva predu%e&a.
Ostvarivanjem *iljeva predu%e&a stvaraju se i uslovi %a %adovoljenje
potre(a radnika$ odnosno %a ispunjenje nji'ovi' *iljeva.2jude je u
predu%e&u mo!u&e uspeno motivisati udruivanjem sposo(nosti
pojedina*a s *iljevima or!ani%a*ije$ u% %adovoljavanje nji'ovi' lini'
potre(a.5adatak menadmenta da pronala%i to povoljnije naine %a
podsti*anje svi' pojedina*a u or!ani%a*iji na ispoljavanje nji'ovi'
umni' i -%iki' sposo(nosti$ na doma&insko raspola!anje materijalnim
resursima predu%e&a i na posti%anje od!ovaraju&e! kvaliteta
proi%voda.Motiva*iju kao nain uti*anja menadmenta na radnike
o(u'vataju teorije o ljudskim potre(ama i teorije o pro*esima
motivisanja.
RA5VO4 TEOR84A O MOT8VA+848
Motiva*ija kao element menaderske aktivnosti svoj ve&i %naaj
poela je da do(ija od industrijske revolu*ije.U periodu pre industrijske
60
revolu*ije tako,e su postojali veliki i kompleksni or!ani%a*ioni sistemi
ije *iljeve je tre(alo reali%ovati na od!ovaraju&i nain.
Me,utim$ podsti*anje i usmeravanje %aposleni' ka ostvarivanju dati'
*iljeva (ilo je daleko jednostavnije jer su i uslovi poslovanja u to vreme
(ili dru!aiji.5a nei%vravanje %adataka radni*i su mo!li (iti kanjeni
-%iki$ drutveno$ -nansijski$ tako da je sistem ka%ni predstavljao
osnovno oru,e motiva*ije..a pojavom industrijske revolu*ije uslovi
privre,ivanja (itno su se i%menili. Usled to!a$ motiva*ija pomo&u ka%ni
nije vie (ila delotvorna.4avila se potre(a da se na motiva*iju
%aposleni' utie dru!im sredstvima koja je tre(alo da (udu prila!o,ena
novonastalim uslovima privre,ivanja.5apoela su inten%ivna
istraivanja u o(lasti motiva*ije koja su re%ultirala u pojavi t%v.
tradi*ionalno! kon*epta motiva*ije %aposleni'$ kon*epta me,uljudski'
odnosa$ a %atim i modela ljudski' resursa.Tradi*ionalni kon*ept
motiva*ije < kola nauno! upravljanja.U literaturi postoji miljenje da
je tradi*ionalni kon*ept motiva*ije %aposleni' imao vie praktini ne!o
teorijski karakter.Najistaknutiji predstavnik ovo! kon*epta koji se ra%vio
u okviru kole nauno! upravljanja ".*ienti-* mana!ement s*'ool# (io
je ameriki inenjer ;rederik V. Tejlor ";rederi* 9. Ta@lor#.)rema
nje!ovoj teoriji najvanije o(ave%e menadera (ile su slede&e1
/da na,e radnike koji od!ovaraju %a'tevima posla$
/da o(ui radnike tako da svoj posao o(avljaju na naje-kasniji nain$
/da prona,u stimulativni sistem na!ra,ivanja koji &e podsta&i radnike
da o(avljaju tano %adati posao$ to je mo!u&e (re$ pri emu &e
maksimi%irati svoj pri'od.
)rema Tejlorovoj teoriji$ ukoliko se radni*ima o(e%(ede neop'odni
uslovi$ oni &e$ kao i svaki dru!i element proi%vodnje$ raditi
kontinuirano$ (e% prekida i (e% os*iliranja uinaka.)od neop'odnim
uslovima po ovoj teoriji podra%umevali su se1
/adekvatni sistem selek*ije radnika koji &e u 0a(rike dovesti i %adrati u
njima samo naj(olje radnike$
/od!ovaraju&e %arade radnika "ve&e od oni' koji radni*i mo!u do(iti od
konkurenata#
pre*i%no 0ormiran i de-nisan$ jednostavan radni %adatak$
/propisan standardni metod %a o(avljanje %adataka$
/propisan (onus %a i%vrenje i pre(aaj normirano! %adatka$
/striktni i permanentni nad%or radnika od strane menadera.
Navedeni metod motiva*ije (io je veoma praktian i
ra*ionalan.Me,utim$ praksa je poka%ala da je on dosta jednostran i da
suvie pojednostavljeno tretira stvarnost.Naime$ u poetnoj 0a%i
primene ovaj metod dao je o'ra(ruju&e re%ultate. Me,utim$ u(r%o je
dolo do pada re%ultata proi%vodnje.3lavni ra%lo! preokreta (io je
ne%adovoljstvo radnika %(o! mera koje su menaderi primenjivali$ kao
to su1 revi%ija radni' normi tj. nji'ovo pove&anje$ uvo,enje sistema
na!ra,ivanja koji je (a%iran na de!resivnom rastu plata$ sve ve&e
otputanje radnika sa posla %(o! 'iperproduk*ije "usled pove&anja
61
nji'ove e-kasnosti#.Ne%adovoljstvo radnika uslovilo je jaanje
sindikata.
TEOR84A MEPU24UD.78A ODNO.A
Dudu&i da se tradi*ionalni metod motiva*ije nije poka%ao dovoljno
e-kasnim u praksi$ vrena su odre,ena istraivanja kako (i se utvrdio
u%rok te nee-kasnosti.
7ao re%ultat ti' istraivanja javlja se pristup me,uljudski' odnosa u
o(janjenju sistema motiva*ije.7ao jedan od najistaknutiji' u
0ormiranju ovo! pristupa javlja se Elton Mejo "Elton Ma@o#.)o nje!ovom
miljenju !lavni ra%lo! neuspe'a tradi*ionalno! metoda motiva*ije
jeste to to ona oveka < radnika posmatra upro&eno$ %anemaruju&i
ovekovu *elokupnu linost$ kao veoma kompleksnu kate!oriju.Naime$
Mejo smatra da je industrijska revolu*ija$ putem upro&avanja i
rutini%iranja radno! %adatka$ uti*ala na smanjenje %adovoljstva radnika
u poslu.Radni*i se nisu tretirali kao ljudska (i&a pa otuda nji'ova
ne%ainteresovanost %a posao$ usavravanje i napredovanje.Model
me,uljudski' odnosa je takav pristup motiva*iji koji teite stavlja na
oveka i nje!ovu drutvenu po%i*iju u or!ani%a*iji.)rema ovoj teoriji$
ukoliko menadment predu%e&a eli da motivie radnike i usmeri i' na
e-kasno ostvarivanje %adataka$ neop'odno je da korenito promeni svoj
odnos prema radni*ima u or!ani%a*iji.Menadment tre(a da kod
radnika ra%vija ose&aj vanosti i korisnosti u odnosu na or!ani%a*iju$ da
ra%vija ose&aj pripadnosti or!ani%a*iji i sl. Na taj nain$ prema ovom
pristupu$ %adovljavaju se najvanije potre(e radnika u or!ani%a*iji <
nji'ove so*ijalne$ tj. drutvene potre(e.Drutvene potre(e radnika
%au%imale su sve %naajnije mesto u teoriji i praksi motiva*ije.Vie se
nije prouavao odnos radnik < maina ve& me,uljudski i !rupni odnosi
u pro*esu rada.Mno!a predu%e&a nastojala su da pove&aju
motivisanost svoji' %aposleni' tako to su otvorila i demokrati%ovala
komunika*ione tokove u or!ani%a*iji.Radni*i su (ili u prili*i da sa%naju
vie in0orma*ija o poslovanju predu%e&a kao i o pro(lemima sa kojima
se predu%e&e susretalo.Tako,e im je data mo!u&nosti da i%nesu svoje
miljenje o pojedinim pro(lemima kao i da sami donose odre,ene
odluke u domenu svo! radno! %adatka. Dudu&i da su !lavna
pretpostavka motiva*iono! modela me,uljudski' odnosa upravo
drutveni odnosi u predu%e&u$ !lavni %adatak menadmenta (io (i da
stalno ispituju potre(e i elje svoji' %aposleni' i da na taj nain radnike
motiviu %a e-kasno o(avljanje postavljeni' %adataka.)raksa je
poka%ala da ni ovaj model nije adekvatno reio pro(lem motiva*ije
%aposleni' tako da je dolo do pojave novo! modela motiva*ije <
modela ljudski' resursa.
MODE2 24UD.78A RE.UR.A
62
)rema teoriji ljudski' resursa ovek se posmatra kao re%ervoar
poten*ijalni' talenata i mo!u&nosti$ dok je osnovni %adatak menadera
da na naj(olji nain iskoriste te resurse.
Model ljudski' resursa %astupa %natno kompleksniji pristup tretiranju
oveka i nje!ovi' poten*ijala.)rema ovom modelu motiva*iju
%aposleni' ini veoma sloeni set me,uso(no pove%ani' 0aktora$ kao
to su nova*$ potre(a %a pripadanjem$ potre(a %a od!ovorno&u$
potre(a %a doka%ivanjem itd.Covek se po ovom modelu tretira kao
jedinka a ne kao univer%alni deo radne sna!e. 7ao takva jedino radnik
ima ra%liite *iljeve i motive ra%liitu sposo(nost da i%ra%i svoje %nanje i
ume&e. Menader ima %adatak da prona,e naj(olji nain da adekvatno
iskoristi poten*ijale svoji' radnika.
Model ljudski' resursa pola%i od etiri pretpostavke1
=#%aposleni ele svojim radom da prue %naajan doprinos predu%e&u u
kome rade$
>#radni*i ne ele u radu da (udu neprijatni i od(ojni$
?#radni*i mo!u da donose %naajne i ra*ionalne odluke u ve%i sa svojim
poslom to je u interesu predu%e&a$
E#porast samostalnosti i samokontrole u radu kao i usmerenost na
posao "%ajedno sa pove&anjem o(ima i %naaja radno! %adatka#$ moe
da osi!ura %adovoljstvo radnika na radu.
8% ovo!a sledi %akljuak da do(ar i %naajan posao i uinak doprinose
%adovoljenju radnika na radu$ a ne o(rnuto.Teite modela motiva*ije
stavlja se na to da menader tre(a da prona,e metod kako i%
%aposleni' da i%vue maksimum a da$ pri tome$ i %aposleni kro% pro*es
rada ostvare i neke svoje *iljeve.Model ljudski' resursa predstavlja
%naajan korak u ra%voju menadmenta. Naime$ menaderska
aktivnost nije se vie ti*ala samo kreiranja i araniranja poslova$ ve& i
ra%matranja kako &e se radni*i ponaati prilikom o(avljanja svoji'
%adataka.)reovladalo je sa%nanje da je motiva*ija kompleksna
kate!orija i da je$ usled to!a$ neop'odno u%eti u ra%matranje samu
or!ani%a*iju$ njenu te'nolo!iju$ radnike i nji'ove *iljeve.Na taj nain
mo!u&e je posti&i maksimalnu %ainteresovanost %aposleni' %a
o(avljanje posla.U konkretnom sluaju$ u %avisnosti od konkretni'
okolnosti$ menadment (i tre(alo da odredi adekvatnu strate!iju i
kon*ept motiva*ije..usrevi se u stvarnosti sa konkretnim uslovima i sa
konkretnim pro(lemima menadment mora da i%a(ere optimalni
kon*ept motiva*ije ili nji'ovu kom(ina*iju.
)o%navanje i ra%umevanje svako! od navedeni' modela motiva*ije
omo!u&i&e menadmentu da u konkretnom sluaju primeni
od!ovaraju&i model ili kom(ina*iju vie modela motiva*ije.
63
.AVREMENE TEOR84E O MOT8VA+848 TEOR84E O 24UD.78M )OTREDAMA
2judske potre(e ispoljavaju se u vidu unutranje! -%iko! ili
emo*ionalno! stanja neravnotee. To se o(janjava kao i%ra% ose&anja
lienosti nee!a$ ime (i se uspostavila naruena ravnotea.Na primer$
ose&aj !ladi ispoljava se kao i%ra% -%ike neravnotee materija u
or!ani%mu oveka. .lino je i sa ose&anjem e,i. O(e ove potre(e
mo!u se %adovoljiti unoenjem odre,ene koliine 'rane$ odnosno vode
u or!ani%am.Me,utim$ ovek predstavlja ne samo -%iko ne!o i umno
drutveno (i&e.5ato su nje!ove potre(e mno!o sloenije od ose&aja
nedostatka 'rane$ vode$ kiseonika$ ode&e i slino.Covek ose&a i
nedostatak odre,eni' du'ovni' vrednosti ra%liito! o(lika i
sadraja.)otre(e$ kao ose&aj neravnotee$ uslovljavaju odre,en motiv
%a nji'ovo %adovoljavanje.Me,utim$ da (i se posti!lo %adovoljavanje$
neop'odna je od!ovaraju&a aktivnost kojom se %adovoljava
potre(a.)ro*es od nastanka potre(e do njeno! %adovoljenja moe se
predstaviti kao neprekidni *iklus..loenost ljudski' (i&a uslovljava
ra%novrsnost i o(imnost potre(a. 2judi su ra%liito motivisani na
%adovoljavanje svoji' potre(a.5ato je neop'odno potre(e !rupisati po
%naaju i po redosledu %adovoljavanja$ kako (i se ljudi to (olje
motivisali da se %alau %a uspe' or!ani%a*ije.
MA.2OV24EVA TEOR84A )OTREDA
Nastoje&i da to (olje primene motiva*iju ljudi$ nauni*i su
pokuavali da klasi-kuju potre(e po ra%liitim kriterijumima. U tom
smislu$ po%nati ameriki naunik A(ra'am Maslov "A(ra'am MasloN#
sainio je sredinom ovo! veka teorijsku 'ijerar'iju ljudski'
potre(a.)rema kon*eptu A.Maslova$ ljudske potre(e mo!u se svrstati u
pet !rupa$ i to prema 'itnosti na!ona %a nji'ovo %adovoljavanje. To su
slede&e potre(e1
/-%ioloke potre(e$ ije %adovoljavanje omo!u&uje opstanak "'rana$
voda$ kiseonik$ ode&a i sl.#$
/potre(e si!urnosti$ ijim se %adovoljavanjem ovek ose&a %ati&enim
od spoljanji' opasnosti i pretnji$
/potre(e pripadanja i lju(avi$ koje se ispoljavaju u nastojanju da se
steknu prijatelji i da se o(e%(edi nji'ova panja$
/potre(e potovanja$ ije %adovoljavanje omo!u&uje sti*anje uspe'a$
ne%avisnosti i slo(ode linosti$
/potre(e samopotvr,ivanja$ ijim %adovoljavanjem ovek napreduje$
stie ose&aj %adovoljstva i s'vata svoje mo!u&nosti.
Maslovljeva 'ijerar'ija potre(a poka%uje da &e pojedin*i prvo nastojati
da %adovolje -%ioloke potre(e$ a tek potom (i&e motivisani na
%adovoljavanje potre(a vie! ran!a.
8%raenost pojedini' potre(a %avisi od opti' prilika u drutvu$ kao i od
konkretne situa*ije u datoj or!ani%a*iji.U privredno ra%vijenim
64
%emljama$ sa visokim ivotnim i drutvenim standardom$ kao i
re!ulisanim !ra,anskim pravima$ %adovoljenje elementarni' -%ioloki'
potre(a se podra%umeva.)lata radnika mora (iti dovoljno visoka da
podmiri potre(e is'rane$ odevanja i stanovanja.Tako,e$ uslovi radne
sredine i ukupno! ivotno! okruenja !arantuju visok stepen si!urnosti
pojedin*a. 5ato se radni*i u ve&oj meri mo!u motivisati %a rad
%adovoljavanjem vie! nivoa potre(a.Me,utim$ u %emljama na niem
stepenu privredno! ra%voja radni*i su motivisani i mo!u&no&u
%adovoljavanja -%ioloki' potre(a$ jer su najvie plate nedovoljne %a
is'ranu$ odevanje i stanovanje.U takvim uslovima menadment tee
postie motivisanost radnika %a vii kvalitet proi%voda i ve&u
ra*ionalnost kori&enja sredstava %a proi%vodnju$ pa i predu%e&a manje
uspeno posluju.7oriste&i sa%nanja i% teorijski' i%uavanja potre(a$
menaderi sastavljaju od!ovaraju&e pro!rame motiva*ija. Na taj nain
nastoje da %adovolje sve vrste potre(a radnika. )ola%e&i od Maslovljeve
'ijerar'ije potre(a$ menaderi nastoje da %adovolje potre(e na slede&i
nain1
/novanom motiva*ijom %adovoljavaju se osnovne potre(e "is'rana$
odevanje$ stanovanje$ ra%onoda$ kultura$ o(ra%ovanje i sl.#$
/pro!ramom %atite na radu %adovoljavaju se potre(e (e%(ednosti$
/!rupnim sastan*ima u predu%e&u omo!u&uje se %adovoljavanje
potre(a radnika %a pripadanjem$
/pro!ramom Guspeno o(avljeno! poslaH omo!u&uje se %adovoljavanje
potre(a %a potovanjem$ kao i potre(e vlastito! e!a$ odnosno
samodoka%ivanja.
Osim %naaja %a teoriju motiva*ije$ Maslovljeva 'ijerar'ija potre(a ne
moe se smatrati idealnom.Navedene kate!orije potre(a me,uso(no
se preklapaju i nisu jasno ra%!raniene.Tako,e$ po %adovoljenju jedne
potre(e$ koja je smatrana !lavnom$ postaje dominantna dru!a
potre(a.Aijerar'ijski redosled potre(a prema Maslovljevoj teoriji ne
moe smatrati pre*i%nim niti trajnim.Me,utim$ ovako kon*ipirana
'ijerar'ija potre(a moe veoma korisno posluiti menaderima %a
motivisanje radnika u poslovanju predu%e&a.
AER+DER3OVA TEOR84A )OTREDA
Ulo!u motiva*ije u upravljanju i%uavali su (rojni teoretiari.4edan od
po%natiji' (io je i ;rederik Aer*(er! ";rederi*k Aer%(er!#$ koji je$
i%uavaju&i motiva*iju sa !rupom svoji' saradnika$ doao do %akljuka
da su u amerikom drutvu "to se odnosi i na dru!e ra%vijene %emlje#
potre(e nie! nivoa u!lavnom %adovoljene.Naime$ Aer*(er! pri%naje
postojanje potre(a nie! stepena$ odnosno osnovni' potre(a$ kao i
nunost nji'ovo! %adovoljavanja.Me,utim$ prema nje!ovom s'vatanju$
prava motiva*ija nastaje kao posledi*a na!ona da se %adovolje potre(e
vie! stepena.Menaderi %(o! to!a svoje napore %a pove&anje
motiva*ije tre(a da usmere na %adovoljavanje potre(a vie! stepena.
65
Aer*(er!ova teorija podra%umeva dva stepena potre(a$ odnosno dva
0aktora motiva*ije. To su1
=#potre(e nie! stepena$ koje se na%ivaju G'i!ijenskiH 0aktori
motiva*ije$ i
>#potre(e vie! stepena$ odnosno GpraviH 0aktori motiva*ije.
Na%iv G'i!ijenskiH 0aktori motiva*ije Aer*(er! je dao potre(ama nie!
stepena$ kao to su plate$ uslovi rada$ stalnost posla i slino$ pola%e&i
od postavke da 'i!ijena ne lei ne!o otklanja ri%ike po %dravlje i%
ljudske okoline.On smatra da se %adovoljavanjem potre(a nie!
stepena ne doprinosi motivisanosti radnika.G)ravi T 0aktori motiva*ije$
prema Aer*(er!u$ dovode do po%itivno! stava i %adovoljstva radnika.
To su motivi kao to su sadraj samo! rada$ od!ovornost$ uspe'$
napredovanje i pri%nanje.Aer*(er!ova teorija motiva*ije %asniva se na
prilikama koje vladaju u ra%vijenom privrednom i drutvenom
okruenju.On naputa tradi*ionalno s'vatanje o 0aktorima motiva*ije$
kao to su mo!u&nost ve&e %arade$ (olji me,uljudski odnosi i do(ri
uslovi rada..avremeni nain upravljanja predu%e&em$ koji se %asniva
na o(avljanju poslova u% pomo& ljudi$ podra%umeva od!ovaraju&u
(ri!u o radni*ima$ to o(u'vata visinu plate kojom se mo!u podmiriti
osnovne potre(e savremeno! oveka$ do(ru %atitu na radu koja je i
%akonski popisana$ kao i ure,ene odnose me,u ljudima$ o kojima (rinu
itavi timovi psi'olo!a$ so*iolo!a i kadrolo!a.)rva !rupa 0aktora
motiva*ije prema$ Aer*(er!u$ doprinosi otklanjanju ne%adovoljstva
radnika i smanjenju pro(lema u radu. Me,utim$ kada nji'ovo delovanje
dosti!ne optimalni nivo$ oni ne utiu vie na pove&anje motiva*ije i ne
daju dru!e po%itivne re%ultate$ ve& samo neutraliu
ne%adovoljstvo.Uspeno motivisanje radnika tre(a %asnivati na
o(o!a&ivanju rada. Naime$ prena!laena podela rada u pro*esu
industrijali%a*ije su%ila je radne %adatke radnika na samo kratkotrajne
opera*ije$ koje se uestalo ponavljaju$ to i%a%iva monotoniju i
dosadu.5ato su teoretiari or!ani%a*ije rada i menaderi nastojali da
prona,u to povoljniji nain %a preva%ilaenje ne!ativni' posledi*a
takve podele rada. 4edno od reenja upravo je pomenuto o(o!a&ivanje
rada$ koje Aer*(er! na%iva i Gvertikalno optere&enjeH.)od
o(o!a&ivanjem rada Aer*(er! podra%umeva1
/pove&anje od!ovornosti %a planiranje$ o(avljanje posla i kontrolu$
/pove&anje radnikove samostalnosti i kontrole nad poslom koji o(avlja$
/omo!u&avanje radniku da o(avi *eo posao$ a ne samo pojedine
opera*ije.
Na osnovu navedeno! moe se %akljuiti da sam rad motivie$ jer kro%
rad ovek stie ose&aj uspe'a$ i%a%ova i od!ovornosti$ a rad mu prua
mo!u&nosti %a usavravanje i ra%voj.Time se moe o(jasniti %ato
mo!u&nost sti*anja ve&e %arade nije dovoljna motiva*ija.
TEOR84E )RO+E.A MOT8VA+84E
66
Dok teorije ljudski' potre(a nastoje da o(jasne ta motivie ljude na
odre,ene aktivnosti$ teorije pro*esa motiva*ije u *entar svo!a
i%uavanja postavljaju pitanje kako pro*es motiva*ije deluje na
ljude.Ovakav pristup teoriji pro*esa motiva*ije omo!u&uje da se
ra%ume na koji nain se motiva*ija uspostavlja$ ime se ona odrava i
kako prestaje.
U strunoj literaturi o(ra,ene su etiri osnovne teorije pro*esa
motiva*ije$ i to1
=#pojaavanja$
>#oekivanja$
?#pravinosti i
E#*iljeva.
.vaka od ovi' teorija pro*esa motiva*ije ima svoje spe*i-ne e0ekte u
podsti*anju ljudi na ve&e %ala!anje pa je %ato neop'odno pose(no
ra%motriti svaku od nji'.Teorija pojaavanja pola%i od postavke da ljudi
ele da posti!nu %adovoljstvo$ da i%(e!nu neprijatnosti i (ol i da
pro*ene koja &e nji'ova aktivnost doneti najvie koristi u% najmanje
%ala!anje.U tom smislu$ aktivnost koja se na!ra,uje i%a%iva kod oveka
prijatnost$ to !a podstie da ponavlja takve aktivnosti kako (i ponovo
stekao na!radu$ odnosno posti!ao %adovoljstvo.Ukoliko se ovek ne
na!ra,uje %a odre,enu aktivnost$ motiva*ija prestaje$ a ovek se
ponekad %a po!renu aktivnost kanjava.Teorija oekivanja %asniva se
na i%(oru i%me,u ra%liiti' vrsta ponaanja u o(avljanju odre,eni'
aktivnosti da (i se stekao povoljan re%ultat$ odnosno na!rada.)rema
ovoj teoriji$ motiva*ija radnika na ve&e %ala!anje postie se tako to on
vrednuje mo!u&u na!radu i oekuje da odre,eno ponaanje omo!u&i
%adovoljenje nje!ovi' potre(a.Na primer$ ukoliko eli da (ude
unapre,en na vii poloaj u 'ijerar'iji$ radnik pro*enjuje$ odnosno
vrednuje svoje sposo(nosti i napore koje tre(a da uloi da (i to
posti!ao.5atim$ on oekuje da uenjem$ pove&anom produktivno&u$
ve&om dis*iplinom i predu%imljivo&u posti!ne svoj *ilj$ tj.
unapre,enje.Teorija pravinosti podra%umeva da je neop'odno voditi
rauna ne samo o apsolutnom i%nosu plate "na!rade# ve& i o odnosu
visine plate jedno! radnika prema primanjima dru!i' radnika.Takav
nain motiva*ije pola%i od injeni*e da radnika na ve&u aktivnost
podstie i elja da !a !rupa potuje i pri'vata$ pa otuda i nje!ova elja
da (ude pravino na!ra,en u odnosu na ostale radnike u !rupi.Ovde je
re o odnosu plate jedno! radnika prema platama dru!i'$ kao i o
odnosu ula!anja napora i %nanja dato! radnika u odnosu na nje!ovu
platu.)rimena teorije pravinosti u pro*esu motiva*ije radnika ne
%adrava se na odnosu plata.Teorija postavljanja *iljeva ima %a osnov
odre,ivanje *iljeva aktivnosti pojedin*a ili !rupe radnika. 4asno
de-nisani i teko ostvarivi *iljevi$ ukoliko i' radni*i pri'vate kao svoj
i%a%ov$ o(e%(e,uju vii stepen uspenosti ne!o manje i%a%ovni$ o(ini
*iljevi.+iljeve aktivnosti radnika mo!u postavljati sami menaderi$
mada je uspenost$ po pravilu$ ve&a kada u postavljanju *iljeva
67
uestvuju i lanovi radne !rupe.Naime$ ukoliko uestvuju u postavljanju
*iljeva$ radni*i su vie motivisani jer su ve& time opredeljeni %a ve&e
%ala!anje u posti%anju uspe'a radne !rupe.
VOP.TVO DE;8N8.AN4E VOP.TVA 7AO MENADER.7E .)O.ODNO.T8
)ored komunika*ije me,u ljudima i !rupama$ te motiva*ije radnika
na %ala!anje u radu$ tre&a komponenta uti*aja menadmenta na
saradnike jeste vo,stvo.)od vo,stvom se podra%umeva sposo(nost
menadera da utie na radnike da to vie doprinesu ostvarivanju
*iljeva or!ani%a*ije iji su lanovi.Menaderi u svojoj ulo%i vo,e navode
ljude da i' slede. 5ato se vo,stvo smatra pose(nom menaderskom
sposo(no&u koja nije svojstvena svakom menaderu.Naime$
menader je ona linost u predu%e&u ili u dru!om or!ani%a*ionom
sistemu$ koja ima neku %vaninu ulo!u$ odnosno 0unk*iju.Time se
odre,uje poloaj pojedini' menadera u 'ijerar'iji date or!ani%a*ije$ u
%avisnosti od nji'ovi' sposo(nosti u planiranju$ koordiniranju i kontroli
poslovanja.Me,utim$ to ne %nai da &e svaki menader (iti uspean u
vo,stvu$ odnosno u navo,enju ljudi da sara,uju i da se %alau %a to
ve&i doprinos ostvarivanju *iljeva or!ani%a*ija. . dru!e strane$ lanovi
kolektiva date or!ani%a*ije$ koji nemaju %vaninu 0unk*iju menadera$
mo!u da imaju i%raenu oso(inu vo,e !rupe$ to se ispoljava u
sposo(nosti da navedu dru!e ljude da i' slede.)ola%e&i od navedeni'
okolnosti$ %a menadere je neop'odno i%a(rati takve linosti koje &e
mo&i da o(avljaju aktivnosti planiranja$ koordina*ije i kontrole
poslovanja$ ali i da imaju i pose(ne sposo(nosti vo,e.Na taj nain
o(e%(edi&e se i ostvarivanje osnovne ulo!e menadmenta$ koja se
ispoljava u sposo(nosti o(avljanja poslova u% pomo& ljudi.Nunost
vo,stva kao menaderske sposo(nosti proistie i% okolnosti to se
0unk*ionisanje or!ani%a*ije ne moe u potpunosti predvideti i to se
svaka aktivnost i svaka odluka ne mo!u planirati.To je uslovljeno
injeni*om da okosni*u or!ani%a*iono! sistema ine ljudi kao
samostalne individue$ sa svojim pojedinanim miljenjima$
s'vatanjima$ *iljevima i interesima$ koji se ne mo!u uskladiti
odre,enim automati%mom$ kao to mo!u te'niki sistemi.Or!ani%a*ija
0unk*ionie u promenljivim uslovima trino! i ukupno! drutveno!
okruenja$ kojima se mora stalno prila!o,avati ukoliko eli da ostvari
svoje *iljeve.5ato je neop'odno da menaderi svojim sposo(nostima
vo,stva uspostave %ajednitvo me,u ljudima u or!ani%a*iji$ da i'
motiviu na to ve&e %ala!anje u prav*u ostvarivanja *iljeva
or!ani%a*ije$ kao i da se osete promene u okruenju kako (i naveli
ljude da im se prila!ode.Termin vo,stvo je doma&e! porekla i
primenjuje se od davnina %a o%naavanje sposo(nosti pojedina*a da se
stave na elo manji' ili ve&i' !rupa ljudi.Me,utim$ u doma&u
terminolo!iju upravljanja i rukovo,enja or!ani%*ijama ovaj termin je
uveden u okviru irenja teorije menadmenta$ prevo,enjem en!leske
68
rei leaders'ip "liderip# < vo,stvo.Tako je upotre(a ove rei proirena i
na o(last menadmenta$ u kojoj o%naava spe*i-nu sposo(nost
menadera da navode ljude na %ala!anje u i%vravanju *iljeva
or!ani%a*ije$ jer time doprinose i %adovoljavanju vlastiti' interesa.U
teoriji i praksi menadmenta termin vo,stvo ima veoma iroko
%naenje$ jer se njime o(janjavaju sposo(nosti menadera da vode
ljude$ kao i naini da se te sposo(nosti ispolje.Ra%liita %naenja pojma
vo,stvo o(u'vataju autoritet vo,e$ stilove vo,stva i inte!risanje ljudi i
poslovanja.
AUTOR8TET 8 VOP.TVO
)od autoritetom jedne linosti podra%umeva se uti*aj na dru!e$ vlast
nad dru!ima i sna!a koja navodi dru!e ljude da slede tu linost.Ukoliko
lanovi !rupe s'vataju autoritet vo,e na slian nain kao to sam vo,a
s'vata svoj autoritet$ utoliko &e vo,stvo (iti e-kasnije. )ojam autoritet
potie od latinske rei autoritas < u!led$ uti*aj$ nadmo&nost. U o(lasti
menadmenta termin autoritet odnosi se na ovla&enja menadera da
%a'tevaju i%vravanje aktivnosti kojima se ostvaruju *iljevi
or!ani%a*ije$ kao i da re!uliu odnose me,u ljudima u pro*esu rada.
Autoritet menadera moe da (ude1
=#0ormalni ili %vanini$
>#ne0ormalni ili ne%vanini i
?#%asnovan na %nanju.
;ormalni ili %vanini autoritet menadera %asniva se na nje!ovom
poloaju u 'ijerar'iji menadmenta.4edna linost ima&e ve&i 0ormalni
autoritet u datoj or!ani%a*iji ukoliko je njen ran! u menadmentu vii
"npr. direktor kole ima ve&i 0ormalni autoritet od ra%redno! stareine
jedno! odeljenja$ !eneralni direktor predu%e&a ima ve&i 0ormalni
autoritet od direktora prodajno! sektora u tom predu%e&u i sl.#.Ako
neka linost i%!u(i svoj poloaj u menadmentu$ ona !u(i i svoj
0ormalni autoritet.)rema tome$ takav autoritet ne pripada toj linosti$
ve& je ve%an %a or!ani%a*iju koja je i%vor od!ovaraju&i' ovla&enja
pojedini' menadera da odluuju o odre,enim pitanjima poslovanja.
Ne0ormalni ili ne%vanini autoritet proistie i% lini' oso(ina
menadera. )rema tome$ takav autoritet pripada linosti$ a ne poloaju
koji ona %au%ima u 'ijerar'iji menadmenta.Takve linosti imaju
sposo(nost da steknu naklonost i vernost ljudi koji i' okruuju$
odnosno pripadnika odre,ene !rupe.2ini autoritet na%iva se jo i
'ari%ma "!r. 'arisma < milosni dar#$ to o%naava naroiti dar %a neko
%vanje ili slu(u. )otie i% 'ri&anske terminolo!ije$ odnosno i% .veto!
pisma$ a upotre(ljava se u savremenom drutvenom ivotu da o%nai
pose(ne sposo(nosti neke linosti %a ulo!u vo,e.2inost koja ima
ne%vanini autoritet nema potre(u %a poloajem kako (i je sledili
pripadni*i !rupe. Takva linost kao vo,a ima sled(enike %a'valjuju&i
veri u nju i u %ajedniku ideju oko koje se !rupa okuplja.Na primer$ u
69
svakom ra%redu postoji po neki uenik koji moe da povede svoje
dru!ove u neku ak*iju iako nema poloaj u kolskoj 'ijerar'iji.Me,utim$
ne0ormalni autoritet nema sta(ilnost potre(nu %a odravanje jedne
or!ani%a*ije u duem periodu.Ako vo,a koji ima samo lini autoritet
ode i% or!ani%a*ije$ ona se moe raspasti$ po!otovu to je redak sluaj
da se odma' pojavi novi vo,a sa takvim linim kvalitetima.
5ato je potre(no 0ormalnim autoritetom o(e%(editi neprekidno
0unk*ionisanje or!ani%a*ije$ jer su u njenoj strukturi sadrana
ovla&enja menadera po poloaju u 'ijerar'iji menadmenta.5nanje
moe da (ude i%vor autoriteta vo,e ukoliko on (olje od ostali' lanova
!rupe po%naje odre,enu pro(lematiku.Na primer$ ako !rupa studenata
na ve(ama ne moe da rei %adatak i% matematike$ onaj student koji
im u tome pomo!ne ste&i &e autoritet da i' vodi tokom dalje! ve(anja
matematike.Veti menaderi esto poveravaju reavanje odre,eno!
pro(lema strunjaku %a datu o(last i preputaju mu vo,enje !rupe do
i%vrenja takvo! %adatka.)rema tome$ autoritet na osnovu %nanja
koristi se %a vo,enje !rupe u datim situa*ijama$ pri reavanju
odre,eno! pro(lema koje i%iskuje od!ovaraju&e %nanje.
.T82OV8 VOP.TVA
Nain na koji menaderi prenose svoju ini*ijativu$ %atim kako
koordiniraju rad i%me,u se!menata or!ani%a*ione strukture i kako
kontroliu i%vravanje %adatka na%iva se stil vo,stva.U tom smislu
teorija i praksa menadmenta ra%likuju etiri osnovna stila vo,stva1
=#autokratski$
>#(irokratski$
?#diplomatski i
E#demokratski.
Autokratski stil vo,stva %asniva se na vlasti pojedin*a$ koji
autonomno donosi odluke$ i%daje nare,enja$ koordinira aktivnosti i
kontrolie i%vrenje %adatka.
Ovaj stil karakteristian je %a rani ra%voj industrijali%a*ije$ kao i %a
prostije or!ani%a*ione sisteme.Me,utim$ demokrati%a*ijom odnosa u
drutvu$ a time i 'umani%a*ijom me,uljudski' odnosa u predu%e&u$
autokratski stil vo,stva sve je manje %astupljen.
Tra!ovi autokratije provejavaju samo u nekim menaderskim
aktivnostima$ i to kada je neop'odno da se$ u pose(nim uslovima$
ispolji odre,ena komanda (e% konsulta*ija sa saradni*ima o njenoj
opravdanosti.
Dirokratski stil vo,stva ispoljava se kro% ini*iranje$ koordina*iju i
kontrolu poslovanja na (a%i %akona ili dru!i' propisa$ (e% kritiko!
prila!o,avanja odluka konkretnim prilikama u or!ani%a*iji. Ovaj stil
vo,stva %anemaruje spe*i-ne me,uljudske odnose ili dru!e okolnosti
u kojima predu%e&e posluje.7arakteristian je %a menadere koji
nemaju dovoljno lino! autoriteta$ te se moraju %aklanjati i%a autoriteta
70
propisani' normi kako (i o(ave%ali potinjene da pri'vataju nji'ove
ini*ijative i komande.
Diplomatski stil vo,stva de-nie se kao vetina da se sasluaju
predlo%i saradnika$ a da se odluka donosi samostalno.
Ovakav na%iv stila vo,stva i%veden je na osnovu uo(iajeno!
ponaanja diplomata i dru!i' dravni' predstavnika u sloenim
odnosima i%me,u drava$ ili u politikom ivotu uopte.Naime$ to se
moe pove%ati i sa vladaju&im verovanjem da Gdiplomate jedno misle$
dru!o !ovore$ a tre&e radeH.Ovaj stil vo,stva primenjuje se kada je
potre(no prido(iti saradnike %a do(rovoljno i%vrenje %adatka$ (e%
uvo,enja demokratski' odnosa u predu%e&e.5ato se poreklo ovo! stila
ve%uje %a ranije periode ra%voja trine privrede.
Demokratski stil vo,stva %asniva se na oslo(a,anju linosti radnika
na svim nivoima or!ani%a*ione strukture.Ovaj stil se oslanja na
stvaralaku ulo!u radnika$ (ilo menadera$ (ilo neposredni' i%vrila*a
poslova.)odsti*aj %a pri'vatanje menaderske ini*ijative$ komande i
koordina*ije ovaj stil nala%i u u(e,enosti i%vrila*a u opravdanost
aktivnosti vo,e.8sto tako$ demokratski stil vo,stva ima potporu u
motiva*iji i%vrila*a kro% primerena na!ra,ivanja %a uspeno
i%vravanje %adataka.Demokratskim stilom vo,stva doprinosi se
'umani%a*iji rada i pove&avanju nje!ove e-kasnosti.
8NTE3R8.AN4E RADN87A 8 )O.2OVAN4A
U savremenim uslovima poslovanja or!ani%a*ija$ kada su lanovi
!rupe slo(odne linosti$ sve o(ra%ovaniji i svesniji %naaja posla koji
o(avljaju$ uspean vo,a pokuava da to vie inte!rie nastojanja u
*ilju pove&anja uinka rada i (ri!e o ljudima u radnoj !rupi.Takav
%akljuak potvrdila su i (rojna istraivanja u privredno ra%vijenim
%emljama.
Tra!aju&i %a tipovima or!ani%a*ione strukture i metodama vo,stva
kojima se najvie doprinosi uspenosti poslovanja$ ali i najve&em
%adovoljstvu radnika na poslu$ nauni*i su doli do veoma korisni'
sa%nanja neop'odni' %a menadment.U ovim istraivanjima
upore,ivana su dva osnovna pristupa vo,stvu$ i to1
/usmeravanje prema lanovima radne !rupe i
/usmeravanje prema poslovanju.
Usmeravanje menadmenta prema radni*ima podra%umeva na!laenu
(ri!u o me,uljudskim odnosima$ o %adovoljstvu radnika na radu$ o
nji'ovoj motivisanosti %a ve&e %ala!anje$ o vernosti i o pripadnosti
or!ani%a*iji i slino.Time menader doprinosi ve&oj ko'e%iji !rupe$
smanjivanju odsustva s posla i ve&em %adovoljstvu radnika na radu$
ispoljavaju&i (ri!u %a ljude i nji'ove line pro(leme.. dru!e strane$
usmeravanjem na poslovanje menader stavlja na!lasak svoje
aktivnosti na te'nike pro(leme or!ani%a*ije.
71
On nastoji da stro!im nad%orom nad radni*ima doprinese pove&anju
uspenosti poslovanja$ preko ve&e produktivnosti rada i ra*ionalnije!
kori&enja materijalni' resursa.Usmeravaju&i se na posti%anje ve&e!
uinka$ menader %apostavlja (ri!u o radni*ima.Ako radni*i nisu
motivisani$ tee se postie visok uinak or!ani%a*ije.7ako je poslovanje
or!ani%a*ije sloena aktivnost$ uslovljena i ljudskim i te'nikim
0aktorima$ uspeno vo,stvo podra%umeva od!ovaraju&u inte!ra*iju
navedeni' usmeravanja menadera.U tom smislu neop'odno je
uspostaviti do(ru or!ani%a*ionu strukturu$ i%vriti podelu rada i
pre*i%no de-nisati %aduenja lanova radne !rupe.7ada se to posti!ne$
menader se moe usmeriti na ne!ovanje me,uljudski' odnosa i na
(ri!u o %adovoljstvu radnika na poslu.Na taj nain menader pove%uje
u *elinu svoje aktivnosti i napore u prav*u reavanja te'niki'
pro(lema or!ani%a*ije sa naporima u prav*u ne!ovanja do(ri'
me,uljudski' odnosa$ motiva*ije radnika %a ve&e %ala!anje i %a
pripadnost radnoj !rupi.
5asnivaju&i svoje aktivnosti na ovakvoj kom(ina*iji napora$ menader
postaje i uspean vo,a$ ime se nje!ov %vanini autoritet dopunjuje
linim autoritetom.
OR3AN85A+8ONO )ONAFAN4E 8 7U2TURA )REDU5E6A
DE;8N8.AN4E )O4MA OR3AN85A+8ONO )ONAFAN4E
)redu%e&e kao osnovni privredni su(jekt predstavlja or!ani%a*ioni
sistem koji se sastoji se od nekoliko elemenata$ a to su1
=#ljudi$
>#*iljevi$
?#sredstva %a proi%vodnju$
E#poslovni pro*esi "0unk*ije# i
I#odnosi me,u ljudima.
2judi su sa svojim %nanjem i sposo(nostima pokretaki i stvaralaki
element predu%e&a i ine okosni*u nje!ove or!ani%a*ione strukture.Oni
utvr,uju *iljeve predu%e&a$ koje ostvaruju raspoloivim sredstvima. )ri
tome$ ljudi pomo&u sredstava %a proi%vodnju o(avljaju odre,ene
poslovne 0unk*ije kao svojevrsne pro*ese usmerene na ostvarivanje
*iljeva predu%e&a.Uspenost poslovanja predu%e&a uslovljena je i
uspostavljanjem odnosa me,u ljudima$ koji se %asnivaju na podeli rada
i koordina*iji nosila*a pojedinani' aktivnosti.U tom smislu$ podela
rada podra%umeva kako spe*ijali%a*iju aktivnosti i%vrila*a i
menadera$ tako i raspore,ivanja i%vrni' poslova na pojedine
radnike.7ada se !ovori o ulo%i radnika u pro*esu poslovanja predu%e&a$
72
neop'odno je podsetiti se perioda rano! ra%voja trine
privrede.Naime$ u poetku industrijsko! ra%voja radni*i su smatrani
ener!etskim dodatkom mainama.Vlasni*i predu%e&a tretirali su
radnike kao -%ike pojave$ ne uvaavaju&i nji'ove ostale karakteristike
kao linosti < psi'ike i so*ijalne.Me,utim$ kada je takav tretman
radnika postao smetnja daljem ra%voju proi%vodnje i produktivnosti$
vlasni*ima predu%e&a i nji'ovim predstavni*ima postalo je jasno da se
u pro*esu proi%vodnje mora voditi rauna o tome da radni*i mo!u (iti
motivisani$ odnosno podstaknuti na ve&e %ala!anje ukoliko se uvaava
i nji'ovo miljenje$ kao i nji'ova so*ijalna dimen%ija.To je doprinelo
uspesima industrijske revolu*ije$ tako da se u savremenoj or!ani%a*iji
sve vie vodi rauna o me,uljudskim odnosima i motiva*iji radnika kao
su(jekata pro*esa rada.)redu%e&e posluje u sloenom trinom i
drutveno/politikom okruenju$ koje (itno utie na nje!ov opstanak i
ra%voj. Ovaj uti*aj okruenja ispoljava se u vidu konkuren*ije na tritu
i privredno! %akonodavstva date drave.Uspenost predu%e&a
uslovljena je nje!ovom or!ani%a*ionom strukturom i prilikama u
okruenju.Upravljakim merama menadmenta predu%e&e re!ulie
svoju or!ani%a*ionu strukturu$ ali ne moe da utie na prilike u
okruenju.5ato se predu%e&e mora prila!o,avati uslovima koji vladaju
u nje!ovom okruenju. Or!ani%a*iono ponaanje predu%e&a predstavlja
nain nje!ovo! prila!o,avanja promenama u okruenju$ kao i
uspostavljanja me,uljudski' odnosa u nje!ovoj strukturi.
)rema tome$ or!ani%a*iono ponaanje o(u'vata upravljake mere
usmerene na1
/prila!o,avanje predu%e&a okruenju i
/uspostavljanje me,uljudski' odnosa unutar predu%e&a.
)rila!o,avanje predu%e&a okruenju neop'odna je aktivnost
menadmenta.Ovu aktivnost ine mere kojima se doprinosi sti*anju to
povoljnije po%i*ije predu%e&a u trinoj konkuren*iji$ kao i
prila!o,avanju optim drutveno/politikim prilikama date drave$ a
pose(no privrednom %akonodavstvu.Osnovni *ilj predu%e&a jeste
%adovoljavanje potre(a potroaa.One se ispoljavaju u vidu tranje na
tritu$ na kome vlada konkuren*ija ponude ve&e! (roja
proi%vo,aa.)onaanje predu%e&a u trinoj konkuren*iji o!ranieno je
privrednim %akonodavstvom$ odnosno pravnim sistemom
drave.Tranjom na tritu i%raava se odnos potroaa prema
proi%vodima i uslu!ama pojedini' predu%e&a$ a pravnim sistemom
o(e%(e,uje se lojalna "0r. lo@al < %akonski$ poten$ pravian# trina
konkuren*ija.)romene u okruenju predu%e&a veoma su uestale. 5ato
je neop'odno da menadment svakodnevno predu%ima poslovne
aktivnosti i mere kako (i se usmerilo predu%e&e i prila!odilo takvim
promenama.)ostoje dve osnovne mo!u&nosti delovanja menadmenta
u prav*u prila!o,avanja predu%e&a promenama u okruenju.)rva
mo!u&nost podra%umeva prila!o,avanje predu%e&a ve& nastalim
promenama u okruenju.To %nai da menadment predu%ima
73
od!ovaraju&e mere tek kada promene u okruenju %natno u!ro%e
uspenost poslovanja predu%e&a i onemo!u&e nji'ov dalji ra%voj$
odnosno kada onemo!u&uju ostvarivanje *iljeva poslovanja
predu%e&a.Dru!a mo!u&nost prila!o,avanja promenama u okruenju
%asnovana je na predvi,anju %(ivanja na tritu i u ukupnom am(ijentu
u kome predu%e&e posluje.U tom sluaju$ menadment moe da kreira
nove poslovne pote%e i da predu%ima or!ani%a*ione mere kojima (i
smanjio nei%vesnost i i%(e!ao ri%ik nastao promenama koje se oekuju
u okruenju.
Ukoliko predu%e&e posluje u relativno sta(ilnim uslovima$ menadment
je u mo!u&nosti da predvi,a promene u okruenju.U tom sluaju
mo!u&e je prila!oditi predu%e&e promenama u okruenju primenom
du!orone strate!ije$ odnosno planskim odlukama kojima se de-nie
ponaanje predu%e&a na dui rok.Me,utim$ u nesta(ilnim uslovima
poslovanja$ naroito u periodima ekonomske kri%e$ kada su promene u
okruenju uestale i neoekivane$ menadment predu%e&a upu&en je
na kratkorone mere.Tada se sprovodi strate!ija Gkratki' korakaH$ to
podra%umeva i planiranje poslovanja na kra&e rokove. Upravljake
mere menadmenta usmerene na uspostavljanje me,uljudski' odnosa
dru!i su se!ment or!ani%a*iono! ponaanja predu%e&a.Me,uljudski
odnosi kao o(lik or!ani%a*iono! ponaanja$ %asnivaju se na ulo%i
pojedin*a i !rupa u 0unk*ionisanju predu%e&a.Ti odnosi posmatraju se
i% dve perspektive$ i to1
=#pojedini' i%vrila*a$ koji tre(a da upo%naju karakteristike i pro(leme
svo!a i tu,e! />#ponaanja u or!ani%a*iji$ i
?#menadera$ koji tre(a da se osposo(e da ra%umeju ponaanje ljudi sa
kojima sara,uju i kojima upravljaju.
)onaanje ljudi anali%ira se na nivou pojedin*a$ !rupe pojedina*a i
or!ani%a*ije u *elini.
Na taj nain se posmatra *elokupno ponaanje ljudi u pro*esu
poslovanja predu%e&a$ to omo!u&ava predu%imanje od!ovaraju&i'
mera menadmenta u ostvarivanju planirani' *iljeva.)onaanje ljudi
unutar or!ani%a*ije postaje sve %naajniji 0aktor uspeno! ostvarivanja
*iljeva or!ani%a*ije$ (udu&i da ovek predstavlja njen sredini
0aktor.Covek je nosila* ne samo 0unk*ije i%vrenja ne!o i upravljake
aktivnosti u predu%e&u.5ato se ljudskom ponaanju u or!ani%a*iji u
savremenoj teoriji i praksi menadmenta posve&uje sve ve&a panja$
ime se doprinosi ve&oj uspenosti poslovanja$ kao i 'umani%a*iji rada.
)ro*es ne!ovanja ljudski' poten*ijala u predu%e&u i u dru!im
or!ani%a*ionim sistemima dola%i sve vie do i%raaja u privredno
ra%vijenim %emljama.5a'valjuju&i tom pro*esu ra%vijaju se i
or!ani%a*iona kultura i or!ani%a*iona klima kao usavreni naini
ponaanja ljudi u or!ani%a*iji.
OR3AN85A+8ONA 7U2TURA 8 OR3AN85A+8ONA 728MA
74
.avremeni privredni ra%voj$ %a'valjuju&i ra%voju te'nike i
te'nolo!ije$ kao i %a'valjuju&i stalnom usavravanju sposo(nosti
radnika$ omo!u&io je i%u%etno veliki o(im proi%vodnje.)onuda
proi%voda na tritu stalno se uve&ava$ a i o(im potronje$ %a'valjuju&i
tome$ sve je ve&i.Tako je kvantitativno i%raen ra%voj dosti!ao
neslu&ene ra%mere.5ato je u novije vreme$ pose(no u privredno
ra%vijenim %emljama$ (ilo potre(no usavravati kvalitet ne samo
proi%voda i uslu!a ve& i odnosa unutar predu%e&a i prema nje!ovom
okruenju.Ti odnosi se ispoljavaju u vidu odre,eno! or!ani%a*iono!
ponaanja i osnova su ra%voja or!ani%a*ione kulture i or!ani%a*ione
klime.Or!ani%a*iona kultura predstavlja model vrednosti$ u(e,enja i
normi koji vlada u datom predu%e&u ili u dru!om or!ani%a*ionom
sistemu.Ona se ispoljava u primeni odre,eni' sim(ola$ je%ika$
te'nolo!ije$ upravljanja i me,uljudski' odnosa usmereni' na
ostvarivanje *iljeva or!ani%a*iono! sistema.To je svojevrsna -loso-ja
predu%e&a$ kojom su o(u'va&ene komunika*ije unutar nje!ove
or!ani%a*ione strukture i prema okruenju$ a koja odraava nje!ove
*iljeve$ vrednosti$ uverenja i ideje u pro*esu poslovanja.Osnivai
predu%e&a ili dru!i' or!ani%a*ioni' sistema$ osnivakim aktom$
ela(oratom o opravdanosti osnivanja$ kao i tokom i%!ra,ivanja dato!
poslovno! su(jekta$ ini*iraju ra%voj or!ani%a*ione kulture to!
poslovno! su(jekta..vetski po%nate -rme prepo%natljive su po svojoj
or!ani%a*ionoj kulturi$ koju su %aeli nji'ovi osnivai.Na primer G;ordH$
G.imensH$ G;ilipsH$ GMekdonaldsH i dru!e -rme slede tradi*iju svoji'
osnivaa$ pa je nji'ova or!ani%a*iona kultura prepo%natljiva$ kako u
me,uljudskim odnosima i ponaanju menadmenta$ tako i u odnosima
prema potroaima.U svetu je po%nata ;ordova or!ani%a*ija servisne
slu(e$ koja e-kasno uvaava opravdane primed(e kupa*a.8sto tako$ u
svim restoranima G(r%e 'raneH$ koje je irom sveta or!ani%ovao
GMekdonaldsH "M*DonaldUs#$ potroai se posluuju na isti nain i
namirni*ama isto! kvaliteta.Or!ani%a*iona kultura pojedini' predu%e&a
je nji'ova odlika po kojoj se prepo%naju u trinoj
komunika*iji.Or!ani%a*iona kultura tako,e o(u'vata usvojeni sistem
vrednosti koji se ne!uje u predu%e&u i koji pri'vataju svi
%aposleni.Ovako usvojen sistem vrednosti$ koji o(u'vata odre,ene
norme$ pravila$ verovanja i ideje u me,uljudskim odnosima$ ure,uje se
u o(liku odre,eno! kodeksa "lat. *odeV < trupa*$ knji!a#$ odnosno
propisa$ ili pravila ponaanja.Utvr,ena pravila ponaanja postaju
o(ave%a svi' %aposleni'.Novoprimljeni radni*i pre ne!o to ponu da
rade$ duni su da upo%naju ova pravila ponaanja i da i' primenjuju u
komunika*iji u okviru predu%e&a i prema okruenju.Or!ani%a*iona
klima predstavlja pri'va&eni model radne sredine$ koji se ispoljava u
vidu radne atmos0ere koja vlada u datoj or!ani%a*ionoj strukturi.To je
nain dalje! usavravanja odnosa koji se uspostavljaju u or!ani%a*iji
radi pove&avanja uspenosti njeno! poslovanja$ ali i 'umani%a*ije
rada.Nauna istraivanja u savremenim poslovnim sistemima poka%ala
75
su da or!ani%a*iona klima u %natnoj meri motivie ljude %a ve&e
%ala!anje$ kao i na uspenije upravljanje i ra%voj
or!ani%a*ije.Menadment predu%e&a i dru!i' or!ani%a*ioni' sistema
%(o! to!a nastoji da stvori takvu radnu atmos0eru u kojoj &e svaki
pojedina* ose&ati da pripada toj sredini i da joj koristi.Or!ani%a*iona
klima doprinosi motivisanosti pojedina*a %a ostvarivanje to ve&e!
uinka$ kao i ve&oj so*ijalnoj si!urnosti i odanosti radnika predu%e&u.To
omo!u&ava da menadment sve vie sara,uje sa radni*ima$ a sve
manje komanduje i kontrolie.7ao i%ra% savremeni' tenden*ija ka
usavravanju or!ani%a*iono! ponaanja$ pose(no u o(likovanju
or!ani%a*ione kulture i klime$ a radi osposo(ljavanja predu%e&a da to
(olje %adovolji potre(e potroaa$ uspostavljen je i sistem 8.O
"8nternational .tandard Or!ani%ation < Me,unarodna or!ani%a*ija %a
standarde#.5emlje Evropske unije nastoje da ovim sistemom uvedu
me,unarodnu kontrolu kvaliteta proi%voda$ ali i naina ponaanja
privredni' su(jekata u trinoj konkuren*iji.Time se doprinosi %atiti
potroaa i ure,uju odnosi u o(lasti proi%vodnje i ra%mene.Ve&i (roj
ju!oslovenski' predu%e&a stekao je uslove koji %adovoljavaju
kriterijume sistema 8.O i time se kvali-kovao %a i%vo% na trite
%emalja Evropske unije.
7ONTRO28.AN4E
7ontrolisanje predstavlja petu (a%inu 0unk*iju menadmenta.
7ontrolisanje poslovanja predu%e&a$ kao jedna od 0a%a pro*esa
upravljanja$ ima %a *ilj da o(e%(edi da ostvareni re%ultati poslovanja
predu%e&a od!ovaraju planiranim.Dovoljno iroko posmatrano$
kontrolisanje se odnosi na sve or!ani%a*ione nivoe predu%e&a$ poev
od kontrolisanja poslovanja *eline predu%e&a i nje!ovi' or!ani%a*ioni'
delova$ preko kontrolisanja interni' pro*esa$ %aposleni' u predu%e&u$
pa sve do kontrolisanja pojedinani' elemenata i aktivnosti predu%e&a.
)O4AM 8 5NACA4 ;UN7+84E 7ONTRO28.AN4A )O4AM
;UN7+84E 7ONTRO28.AN4A
7ontrolisanje kao jedna od (a%ini' 0unk*ija menadmenta o(u'vata
skup *iljeva$ planova$ politika$ pro*edura i pravila kojima se odre,uju
standardi poslovanja i re%ultati predu%e&a.U tom smislu$ kontrolisanje
kao upravljaka aktivnost predstavlja pro*es kojim predu%e&e tei da
o(e%(edi da nje!ovi ostvareni re%ultati poslovanja od!ovaraju
planiranim.)ostoji tesna me,uso(na pove%anost i uslovljenost
kontrolisanja i planiranja$ kojim se de-niu osnovni *iljevi predu%e&a i
naini reali%a*ije ti' *iljeva..utina pro*esa kontrolisanja o!leda se u
merenju stepena reali%a*ije planirani' *iljeva poslovanja predu%e&a$
utvr,ivanju odstupanja ostvareni' od planirani' veliina$ kao i u
stvaranju pretpostavki %a adekvatno i (la!ovremeno predu%imanje
76
korektivni' ak*ija.Upravljaka kontrola o(u'vata sistem in0orma*ija
koje se odnose na merenje ula!anja "input/a# i re%ultata "output/a#
predu%e&a$ kao i in0orma*ije o odvijanju aktivnosti i pro*esa u odnosu
na de-nisane standarde.Na osnovu navedeni' in0orma*ija mo!u&e je
odrediti da li je dolo do %naajni' odstupanja od standarda$ a %atim je
mo!u&e predu%eti od!ovaraju&e ak*ije da se ta odstupanja adekvatno i
(la!ovremeno otklone.7ada se posmatra sistem kontrole kao 0a%a
pro*esa upravljanja neop'odno je uoiti nekoliko nje!ovi' (itni'
elemenata1
=#plan$ koji predstavlja sastavni element svako! sistema kontrole i koji
naje&e sadri standarde sa kojima se upore,uju stvarne
karakteristike predu%e&a:
>#merenje ula!anja$ koje predstavlja veoma (itan deo sistema
kontrole$ (udu&i da ono predstavlja pola%nu osnovu %a predu%imanje
korektivni' ak*ija pre %avretka pro*esa koji se kontrolie "preventivno
kontrolisanje#:
?#kontrolisanje pro*esa$ koje se o(avlja u toku samo! odvijanja dati'
pro*esa:
E#in0orma*ije$ koje se do(ijaju na osnovu merenja re%ultata i koje
povratnom spre!om omo!u&avaju predu%imanje korektivni' ak*ija
ukoliko je to potre(no.
7ontrolisanje predstavlja veoma %naajnu 0a%u pro*esa upravljanja (e%
koje ne (i (ilo mo!u&e reali%ovati postavljene *iljeve predu%e&a.4edna
od sutinski' odlika ove 0a%e upravljanja o!leda se u nastojanju da se
i%na,u naini pomo&u koji' (i ostvareni poka%atelji u to ve&oj meri
od!ovarali utvr,enim standardima.5a ra%liku od nad!ledanja$ kao
pro*esa konstatovanja !reaka$ kontrola ima aktivnu ulo!u u pro*esu
upravljanja jer pronala%i naine i predu%ima ak*ije da se uoena$
relevantna odstupanja otklone.
5NACA4 ;UN7+84E 7ONTRO28.AN4A
Neop'odnost kontrole u predu%e&u$ kao sloenom or!ani%a*ionom
sistemu$ proistekla je i% injeni*e da su uslovi u kojima predu%e&e
posluje veoma sloeni$ promenljivi i nei%vesni..provo,enjem 0unk*ije
kontrolisanja predu%e&e nastoji da smanji nei%vesnost svo! poslovanja i
to %a'valjuju&i in0orma*ijama koje na taj nain do(ija.5a'valjuju&i
datim in0orma*ijama predu%e&e predu%ima od!ovaraju&e ak*ije kojima
moe da utie na promene u okruenju ili da im se prila!o,ava$ ime
moe opasnosti da trans0ormie u svoje anse %a uspe'.Neop'odnost
kontrolisanja pove&ava se i pove&anjem sloenosti predu%e&a kao
or!ani%a*iono! sistema jer se pove&ava kako (roj or!ani%a*ioni'
delova koje tre(a kontrolisati tako i (roj i sloenost ve%a i%me,u
nji'.)redu%e&e pokuava da de*entrali%a*ijom olaka kontrolisanje
svo! poslovanja.Da (i de*entralisanje dalo eljene re%ultate$
neop'odno je utvrditi pre*i%ne standarde %a kontrolisanje poslovanja
77
de*entrali%ovani' delova predu%e&a.5naaj kontrolisanja pove&ava se i
usled potre(e dele!iranja autoriteta menadera na saradnike.Dudu&i
da je menader i dalje od!ovoran %a ostvareni uspe' u svom se!mentu
nadlenosti$ on mora stalno kontrolisati rad podre,eni'.Tako,e$
%aposleni u predu%e&u nosio*i su ni% su(jektivni' sla(osti to kao
posledi*u ima i odre,eni (roj !reaka u radu.Upravo kontrolisanje ima
ulo!u da date !reke odri u pri'vatljivim !rani*ama.
32AVNE 7ARA7TER8.T87E )RO+E.A 7ONTRO28.AN4A
7ontrolisanje kao 0unk*ija menadmenta ima %a *ilj da utvrdi i
otkloni devija*ije i%mereni' parametara od de-nisani'
standarda.7ontrolisanje je$ dakle$ pro*es pore,enja ostvareni' uinaka
sa utvr,enim standardima$ utvr,ivanja ra%like i%me,u nji'$ kao i
predu%imanja korektivni' ak*ija da se utvr,ene ra%like "ukoliko su
%naajne# otklone.
7ontrolisanje se sastoji i% etiri me,uso(no pove%ane 0a%e. To su1
=#Utvr,ivanje standarda i metoda merenja per0ormansi$
>#Merenje per0ormansi$
?#)ore,enje ostvareni' sa standardnim veliinama$
E#)redu%imanje korektivni' ak*ija.
UTVRP8VAN4E .TANDARDA 8 METODA MEREN4A )ER;ORMAN.8
Utvr,ivanje standarda i metoda merenja uinaka predstavlja prvu
0a%u pro*esa kontrolisanja.Ova 0a%a je veoma %naajna jer predstavlja
poetnu osnovu pro*esa kontrolisanja.Veoma je %naajno da standardi
koji se de-niu (udu ra%umljivi$ realni i pri'vatljivi %a su(jekte koji su
o(u'va&eni kontrolom..tandardi predstavljaju unapred de-nisane
veliina sa kojima se porede ostvareni uin*i.Fta &e se de-nisati kao
standardna veliina %avisi&e od mno!o 0aktora kao to su1 vrsta
delatnosti predu%e&a$ uslovi poslovanja$ *ilj kontrolisanja i sl..tandardi
mo!u (iti svi %naajni elementi poslovanja$ re%ultati poslovanja$ *iljevi$
poka%atelji kvaliteta ekonomije "produktivnost$ ekonominost$
renta(ilnost# itd.Du!orono posmatrano$ standardi su veliine koje se
menjaju.)romenljivost standarda uslovljena je promenljivo&u 0aktora
koji na nji' utiu$ "na pr. smanjuje se standardna pro-tna stopa %(o!
pojave ve&e! (roja %naajniji' konkurenata$ ili smanjuje se standard
utroka materijala usled na(avke savremenije opreme i sl.#.)ostoji ve&i
(roj klasi-ka*ija standarda u %avisnosti od kriterijuma koji se koristi kao
osnov klasi-ka*ije. 4edna od podela standarda jeste i podela na1
;i%ike standarde$ koji predstavljaju -%ika merila uinaka i koji se
koriste %a kontrolisanje per0ormansi koje se mo!u i%ra%iti -%ikim
jedini*ama mere. ;i%iki standardi imaju veoma iroku primenu u
samom pro*esu proi%vodnje u predu%e&u i njima su o(u'va&eni svi
utro*i elemenata proi%vodnje "materijala$ sredstava %a rad i rada#$ kao
78
i !otovi proi%vodi..tandarde trokova$ koji predstavljaju normative
troenja elemenata proi%vodnje i%raene u novanim jedini*ama.
.tandardi trokova mo!u (iti ra%liiti$ "standardi ukupni' trokova$
standardi direktni' i indirektni' trokova$ standardi trokova po jedini*i
proi%voda i sl.#$ i predstavljaju osnovu %a 0ormiranje trokovni' *entara
u predu%e&u..tandarde kapitala$ koji predstavljaju vrednosno i%raene
normative koji se odnose na investirani kapital. .tandardi kapitala
mo!u (iti1 odnos !otovine i prispeli' pla&anja$ odnos -ksno! i ukupno!
investiranja$ odnos neto vrednosti i neto du!a$ odnos du!a i imovine
predu%e&a itd..tandardi pri'oda$ koji predstavljaju merila u novanim
jedini*ama i odnose se na pri'ode ostvarene prodajom ro(e i uslu!a. U
standarde pri'oda mo!u se u(rojati planirani ukupni pri'od$ planirani
pri'od od reali%a*ije ro(e i uslu!a po teritorijama$ se!mentima trita$
i%vrio*ima prodaje i sl..tandardi pro!rama$ koji predstavljaju merila u
ve%i sa i%radom odre,eno! projekta$ "kao to su i%!radnja nove 0a(rike$
unapre,enje kvaliteta proi%voda$ i%!radnja novo! po!ona$ eduka*ija
radnika i sl.#. 5a rukovodio*e od!ovaraju&i' pro!rama standardi
pro!rama predstavljaju norme uinka i %ato moraju da sadre1 vreme$
trokove i kvalitet i%rade pro!rama.Neopipljivi "intan!i(le# standardi <
koji predstavljaju odre,ena pravila$ norme$ koji' se %aposleni moraju
pridravati u tenji ka ostvarivanju de-nisani' *iljeva poslovanja
predu%e&a.
Ovi standardi odnose se na pojmove koji se ne mo!u e!%aktno i%meriti
niti i%ra%iti od!ovaraju&im jedini*ama mere. Neopipljivi standardi mo!u
se odnositi na domen morala$ odnose sa javno&u$ imid -rme i
%aposleni'. )ostavljanje neopipljivi' standarda moe se vriti na
osnovu kori&enja upitnika$ intervjua i sl.Mno!i autori sve standarde
dele na o(jektivne i su(jektivne. U o(jektivne standarde spadali (i oni
standardi koje je mo!u&e pre*i%no i%ra%iti u od!ovaraju&im jedini*ama
mere$ kao to su -%iki o(im proi%vodnje$ -%iki o(im prodaje$ pro-t$
trokovi$ kapital i sl..u(jektivni standardi (i (ili oni koji se odre,uju %a
per0ormanse koje nije mo!u&e e!%aktno i%meriti$ "kao to su odnosi sa
javno&u$ kadrovski poslovi itd.#.
METODE UTVRP8VAN4A .TANDARDA
)ostoji ve&i (roj metoda utvr,ivanja standarda$ a koja metoda &e se
koristiti u konkretnom sluaju %avisi&e od karakteristika sami'
per0ormansi %a koje se utvr,uju standardi kao i od *ilja kontrolisanja.U
praksi naje&e se koriste slede&e metode1
/istorijska$
/komparativna$
/te'nika i
/su(jektivna.
8storijska metoda utvr,ivanja standarda (a%ira se na iskustvu
ostvarivanja re%ultata u prolosti. Ovom metodom naje&e se utvr,uju
79
standardi trokova$ proi%vodnje$ o(ima i vrednosti prodaje i sl.
8storijskom metodom standardi se naje&e 0ormiraju tako to se
u%imaju proseno ostvarene veliine u prolosti.
7omparativna metoda utvr,ivanja standarda (a%ira se na
postavljanju normativa per0ormansi na osnovu poka%atelja slini'
or!ani%a*ija ili or!ani%a*ioni' jedini*a. )oda*i o potre(nim
poka%ateljima mo!u se do(iti direktnim uvidom ili i% od!ovaraju&i'
pu(lika*ija.
Te'niki standardi odre,uju se na osnovu te'niki' karakteristika
elemenata proi%vodnje i to na (a%i pret'odno utvr,eni' standarda
uinaka %a ra%ne jedini*e posla. Te'niki standardi redovno se utvr,uju
%a utroke elemenata proi%vodnje$ vremena i sl.
.u(jektivna metoda utvr,ivanja standarda %asniva se na %nanju$
iskustvu i sposo(nosti menadera da adekvatno pro*eni standarde %a
odre,ene per0ormanse.
)R8N+8)8 U.)O.TAV24AN4A .TANDARDA
)rin*ipi uspostavljanja standarda kontrolisanja predstavljaju %a'teve
koji' se tre(a pridravati da (i se ostvarili *iljevi kontrolisanja.Naje&e
se pominju tri prin*ipa uspostavljanja standarda1
=#Uspostavljenost standarda %a sve rukovodio*e predstavlja %a'tev da
se pomo&u od!ovaraju&i' standarda svaki rukovodila* uini
od!ovornim %a svoj uinak odnosno %a uinak or!ani%a*iono! dela
kojim rukovodi.Na taj nain pre*i%no se lo*ira od!ovornost %a
odstupanje od standarda$ to omo!u&ava i da se otkriju u%ro*i
odstupanja kao i da se predu%mu od!ovaraju&e korektivne mere %a
otklanjanje dati' u%roka.
>#Uspostavljenost standarda po strate!ijskim aktivnostima jeste %a'tev
da se standardi utvrde %a sve strate!ijske aktivnosti kako (i se$ na taj
nain$ kontrolisala aktivnost svi' najvaniji' o(lasti delovanja
predu%e&a$ "ukoliko nije mo!u&e ili ukoliko nije ra*ionalno da se
kontroliu sve aktivnosti predu%e&a#.Neop'odno je pri tome$ da sa
jedne strane$ kontrolni sistem (ude to jednostavniji$ a$ sa dru!e
strane$ da (ude to pou%daniji.Ukoliko se kontrolisanje o(avlja u toku
samo! pro*esa rada$ mo!u&e je (la!ovremeno$ u 'odu$ otklanjati
odre,ene nedostatke$ to (i re%ultiralo u (oljem -nalnom proi%vodu.
?#Ve%anost standarda %a *entre od!ovornosti predstavlja %a'tev da se
standardi de-niu tako da svaki *entar (ude od!ovoran %a uinak u
domenu svoji' 0unk*ija.Na taj nain moe se na vreme uoiti
odstupanje od planirani' uinaka$ tako da se na vreme mo!u uoiti
u%ro*i odstupanja kao i predu%eti korektivne ak*ije.Naje&e se u
svakoj or!ani%a*iji ra%likuju slede&i *entri od!ovornosti1 trokovni
*entri$ pro-tni *entri$ investi*ioni *entri$ *entri pri'oda itd.5a *entre
od!ovornosti mo!u (iti ve%ani standardi1 trokova$ pri'oda$ pro-ta$
prinosa na investi*ije. )ored navedeni'$ predu%e&e$ u skladu sa
80
spe*i-nostima svoje delatnosti$ ukoliko je potre(no$ 0ormira i dru!e
standarde.
MEREN4E )ER;ORMAN.8
Merenje per0ormansi predstavlja dru!u 0a%u u pro*esu kontrolisanja i
neop'odan je uslov %a o(avljanje tre&e 0a%e < pore,enja ostvareni' sa
standardnim veliinama.
Merenje per0ormansi podra%umeva i%!ra,en od!ovaraju&i me'ani%am
koji omo!u&ava utvr,ivanje realni'$ ostvareni' uinaka.Merenje
per0ormansi uslovljeno je delovanjem tri !rupe 0aktora1 delovanjem top
menadmenta$ or!ani%a*ionom strukturom i raunovodstvom
predu%e&a i politikom i pro*edurom predu%e&a.Top menadment
predu%e&a ima ulo!u da de-nie standarde per0ormansi %a
departmane$ divi%ione i dru!e poslovno/or!ani%a*ione jedini*e.Tako,e$
top menadment de-nie nain utvr,ivanja i pore,enja stvarno!
uinka sa standardnim.Uti*aj or!ani%a*ione strukture predu%e&a i
nje!ove raunovodstvene 0unk*ije o!leda se u o(e%(e,ivanju !lavni'
elemenata %a merenje uinka na niim nivoima upravljake
strukture.;ormalne politike i strukture$ sa dru!e strane$ de-niu o(lasti
kontrole ili *entre od!ovornosti kao i strukturu i%vetavanja i pro*edure
merenja uinaka.U %avisnosti od karakteristika pro*esa ije se
per0ormanse mere$ "tj. u %avisnosti od karakteristika sami' per0ormansi
koje se mere#$ merenje se o(avlja u ra%liitim vremenskim
intervalima.U kratkim vremenskim intervalima meri se uinak na nivou
odvijanja opera*ija koje je mo!u&e i%ra%iti kvantitativno.U kratkim
vremenskim intervalima "dnevnim i nedeljnim#$ naje&e se meri
uinak pojedinani' radnika i !rupe radnika koji rade u proi%vodnji.U
srednjim i du!im vremenskim intervalima meri se uinak poslovni' i
dru!i' jedini*a predu%e&a kao i predu%e&a kao *eline.)redmet merenja
u srednjim intervalima jesu uin*i i% o(lasti trokova i pro-ta.
Uinak i% o(lasti trokova pre%entira se meseno$ a uinak i% o(lasti
pro-ta pre%entira se meseno$ tromeseno i estomeseno "u
%avisnosti od spe*i-nosti poslovanja#.U du!im vremenskim
intervalima "!odinu dana i due#$ meri se i i%raava uinak prinosa na
kapital -ksni' i ukupni' investi*ija$ ra%voja proi%voda itd.Da (i se
pove&ala e-kasnost pro*esa merenja per0ormansi$ neop'odno je da se
od!ovaraju&i su(jekti merenja pridravaju odre,eni' prin*ipa.4edan od
dati' prin*ipa jeste %a'tev da se mere samo one per0ormanse %a koje
su de-nisani i standardi.Ovaj %a'tev neop'odno je ispuniti %ato to je
o(avljanje samo! pro*esa merenja pove%ano sa nastajanjem
od!ovaraju&i' trokova$ pa se menadment predu%e&a mora
skon*entrisati na merenje ne svi'$ ve& samo relevantni' uinaka$ dok
merenje ostali' uinaka samo i%a%iva nepotre(ne trokove i daje
irelevantne in0orma*ije.Dru!i prin*ip ko!a se menadment predu%e&a
mora pridravati prilikom merenja per0ormansi jeste %a'tev da se
merenje o(avlja na u%or*ima koji repre%entuju *elu
81
popula*iju.)otovanje prin*ipa repre%entativnosti u%oraka neop'odno
je jer predu%e&e ne meri$ niti mu se to isplati$ ukupnu masu elemenata$
ve& samo deo te mase tj. u%orak.Usled to!a$ dati deo mase koji se meri
tre(a da predstavlja repre%entativni u%orak$ jer &e samo u tom sluaju
do(ijeni re%ultati (iti realni$ tj. sistem kontrole &e (iti adekvatan.Tre&i
prin*ip merenja per0ormansi koje! predu%e&e tre(a da se pridrava
jeste pou%danost i validnost kao %a'tev da merenje (ude sta(ilno
tokom vremena$ "isti uslovi tre(a da dovedu do isti' re%ultata#$ kao i da
se meri %aista ono to je namera da se meri "validnost#.
)OREPEN4E O.TVAREN8A .A .TANDARDN8M VE28C8NAMA
)ore,enjem ostvareni' sa standardnim "normiranim# veliinama
mo!u&e je utvrditi da li i koliko ostvarene per0ormanse odstupaju od
utvr,eni' standarda.Odstupanja ostvareni' od planirani' veliina
predstavljaju redovnu pojavu u praksi. Mno!o je vanije pitanje %naaja
ti' odstupanja.Naime$ neop'odno je de-nisati !rani*u toleran*ije
odstupanja i to %a sve per0ormanse i %a sve *entre od!ovornosti
pose(no.3rani*a toleran*ije odstupanja poka%uje visinu ili meru do koje
odstupanje od planirane veliine moe da ide a da to ne utie (itno na
krajnji re%ultat$ "da to sutinski ne u!roava poslovanje
predu%e&a#.Ukoliko odstupanja prela%e !rani*u toleran*ije$ neop'odno
je da predu%e&e predu%me od!ovaraju&e korektivne ak*ije da (i se
odstupanja otklonila ili svela u !rani*e toleran*ije.
ANA2858RAN4E 8 7OR83OVAN4E DEV84A+84E
)osle pore,enja ostvareni' i planirani' per0ormansi sledi 0a%a
anali%iranja uoene devija*ije.Ukoliko uoena devija*ija preva%ila%i
!rani*e toleran*ije trae se u%ro*i date devija*ije i predu%imaju se
korektivne ak*ije da (i se ona otklonila. 7orektivne ak*ije mo!u (iti
ra%liite1 promena sistema proi%vodnje$ otvaranje novo! radno! mesta$
proirivanje uslu!a kup*ima i sl.Veoma je %naajno imati u vidu da sve
0a%e pro*esa kontrolisanja ine delove jedne iste *eline i da$ usled
to!a$ nji'ovo 0unk*ionisanje mora (iti me,uso(no uskla,eno.
VR.TE 7ONTRO2E 8 N4ENA OR3AN85A+84A U )REDU5E6U
.vi o(li*i kontrole$ u %avisnosti od kriterijuma klasi-ka*ije$ mo!u se
podeliti na ve&i (roj vrsta.)rema mestu kontrole u odnosu na pro*es
trans0orma*ije ula!anja u re%ultate ra%likuju se etiri vrste kontrole1
preventivna$ usmeravaju&a$ %atitna i korektivna. )reventivna kontrola
o(avlja se pre poetka samo! pro*esa proi%vodnje. )reventivna
82
kontrola o(u'vata ljudske$ materijalne i -nansijske resurse koji su
neop'odni %a o(avljanje odre,eni' aktivnosti.+ilj ove kontrole jeste da
predu%e&e na vreme$ pre samo! poetka aktivnosti o(e%(edi sve
potre(ne resurse$ od!ovaraju&e! o(ima i vrste. )reventivna kontrola
omo!u&ava od!ovaraju&u pripremu proi%vodnje to doprinosi
pove&anju e-kasnosti poslovanja.U preventivnu kontrolu mo!u spadati
aktivnosti o(uke radnika$ na(avka nove opreme$ na(avka novi'
materijala$ i sl.Usmeravaju&a ili ki(ernetska kontrola o(avlja se u toku
odre,ene serije ak*ija$ pre ne!o to se data serija ak*ija %avri.Ovom
kontrolom o(u'va&en je pro*es ula!anja i pro*es trans0orma*ije dati'
ula!anja u re%ultate.Uoene neeljene in0orma*ije mo!u se ukloniti u
toku samo! pro*esa ula!anja ili u toku pro*esa
trans0orma*ije.Usmeravaju&a kontrola ima %a *ilj da predvidi neeljene
devija*ije$ da i' planski sprei i da ne!ativni e0ekti na poslovanje
predu%e&a (udu i%(e!nuti.Da (i usmeravaju&a kontrola dala oekivane
re%ultate neop'odno je da menaderi (la!ovremeno raspolau
od!ovaraju&im in0orma*ijama o promenama u okruenju kao i
in0orma*ijama o re%ultatima poslovanja.5atitna kontrola o(avlja se u
toku odvijanja odre,eno! pro*esa i ima %a *ilj da$ proveravanjem da li
se potuju odre,ene pro*edure pre ne!o to se aktivnosti dalje
nastave$ %atite pro*es koji kontroliu od dalji' !reaka.Ova vrsta
kontrole omo!u&ava predu%imanje korektivni' ak*ija dok pro*es jo
traje$ tako da time dola%i u prvi plan %atitni karakter ove vrste
kontrole.Ova vrsta kontrole spada u najvanije i naje&e primenjivane
o(like kontrole. )ose(no je %naajna kod pro*esa u kojima je velika
si!urnost ili u veoma skupim pro*esima. 7orektivna kontrola
predstavlja pro*es kontrolisanja re%ultata %avreni' aktivnosti i
utvr,ivanje u%roka relevantni' odstupanja od standarda ili plana.
Re%ultati ovo! pro*esa primenjuju se na (udu&e$ sline
aktivnosti.Navedena etiri o(lika kontrole ne predstavljaju me,uso(no
iskljuive varijante.Naprotiv$ one mo!u me,uso(no da se dopunjuju i
da se koriste istovremeno.Ukoliko se kao kriterijum podele u%me *ilj i
metode koji se koriste$ sve vrste kontrole mo!u se podeliti na te'nike
i ekonomske.)od te'nikom kontrolom podra%umeva se kontrolisanje
te'niki' per0ormansi proi%vodnje$ kontrola pripreme proi%vodnje$
proi%vodnje u toku i kontrola !otovi' proi%voda.+ilj te'nike kontrole
jeste da o(e%(edi da upotre(ne vrednosti od!ovaraju eljenim
standardima.Ekonomska kontrola predstavlja pro*es kontrolisanja
ekonomski' per0ormansi predu%e&a i ima %a *ilj o(e%(e,ivanje
ostvarivanja ekonomski' *iljeva poslovanja$ tj. kvaliteta ekonomije
predu%e&a.U ove svr'e slue ra%liite metode ekonomske anali%e1
anali%a produktivnosti$ anali%a preloma take$ ra*io/anali%a i sl.
U literaturi esto se pominju tri opte strate!ije kontrole ukoliko se
kontrola poslovanja o(avlja na najviem i srednjem nivou.To su1
strate!ija trine kontrole$ strate!ija (irokratske kontrole i strate!ija
klanovske kontrole.
83
Trina kontrole poslovanja predu%e&a mo!u&a je ukoliko su %aiveli
trini uslovi privre,ivanja.Ovaj o(lik kontrole %asniva se na trino
veri-kovanim re%ultatima poslovanja$ trinom me'ani%mu i
konkuren*iji.4edna od %naajni' prednosti ovo! metoda jeste
uporedivost parametara koji se kontroliu sa od!ovaraju&im poda*ima
konkurentski' predu%e&a$ kao i sa re%ultatima koje je predu%e&e
ostvarilo u ranijim periodima.Trinu kontrolu mo!u primenjivati ona
predu%e&a iji proi%vod moe da se reali%uje na tritu po
konkurentskim *enama.Usled to!a$ trina kontrola najvie se koristi %a
pra&enje poslovanja predu%e&a kao *eline.Ova metoda kontrolisanja
retko se koristi kod 0unk*ionalni' or!ani%a*ioni' jedini*a kao i kod
manji' or!ani%a*ioni' jedini*a.
Dirokratska kontrola predstavlja o(lik kontrole koji se %asniva na
odre,enim administrativnim instrumentima$ kao to su1 pravila$
pro*edure$ politike$ pisana dokumenta$ 'ijerar'ija autoriteta i
sl..kupom navedeni' instrumenata menadment tei da uspostavi
standarde re%ultata i ponaanja u predu%e&u. Na taj nain u predu%e&u
se uspostavlja sistem ve%a i odnosa kojima se re!ulie ponaanje
su(jekata..trate!ija (irokratske kontrole predstavlja okvir %a ra%voj
upravljako! kontrolno! sistema. Upravljaki kontrolni sistem
predstavlja unapred de-nisan tok i%vetaja i pro*edura u 0unk*iji
odravanja ili menjanja odre,eni' aktivnosti predu%e&a..astavni deo
upravljako! kontrolno! sistema ine 0unk*ije poput1 planiranja$
(udetiranja$ o*ene per0ormansi$ aloka*ije resursa$ na!ra,ivanja
%aposleni' i slino.;unk*ionisanje upravljako! kontrolno! sistema
%asniva se na prin*ipu povratne spre!e sa unapred odre,enim
*iljevima i standardima kontrole$ pore,enju per0ormansi sa *iljevima i
standardima$ i%vetavanju o utvr,enim ra%likama i na predu%imanju
od!ovaraju&i' korektivni' ak*ija..utinu upravljako! kontrolno!
sistema ini etiri elementa1 (udet$ periodini i%vetaji$ o*ena
per0ormansi i standardne operativne pro*edure.
7lanovska kontrola predstavlja tre&u optu strate!iju kontrole.
7lanovsku kontrolu u predu%e&u o(avlja odre,ena drutvena !rupa$
radni tim.Da (i se klanovska kontrola uspeno o(avljala u predu%e&u$
neop'odno je da %aposleni imaju %ajedniki sistem vrednosti i visoko
me,uso(no poverenje.7lanovska kontrola se %asniva na drutvenim
karakteristikama predu%e&a$ kao to su1 tradi*ija$ verovanja$ %ajednike
vrednosti$ korporativna kultura itd.5a klanovsku kontrolu
karakteristino je to se sami lanovi radno! tela staraju da svaki lan
o(avi svoj deo posla.U uslovima veliki' i na!li' promena u okruenju
klanovska kontrola do(ija svoj puni %naaj.Naime$ u navedenim
uslovima trina kontrola nema ve&i %naaj$ a (irokratska kontrola$
poto je nedovoljno Meksi(ilna$ tako,e ne moe da %adovolji
potre(e.7lanovska kontrola podra%umeva vrstu ve%u pojedina*a sa
predu%e&em i pri'vatanje *iljeva predu%e&a.Usled to!a$ ovaj o(lik
kontrole ima ve&i %naaj %a mala predu%e&a kao i %a predu%e&a sa
84
ne0ormalnom or!ani%a*ionom strukturom i sa ra%vijenom
or!ani%a*ionom kulturom.Oso(ine konkretno! predu%e&a "vrsta
delatnosti koju o(avlja$ veliina$ or!ani%a*iona struktura$ stepen
te'noloke ra%vijenosti$ okruenje i sl.#$ predstavljaju !lavni 0aktor koji
utie na primenu navedene tri strate!ije kontrole.O(ino se jedna
strate!ija primenjuje kao !lavna$ a dru!e dve kao pomo&ne. Najiru
primenu ima (irokratska kontrola iji elementi se mo!u na&i u svakom
predu%e&u.Me,utim$ (irokratska kontrola naje-kasnija je u velikim
predu%e&ima$ sa relativno sta(ilnim uslovima poslovanja i sa sta(ilnim
te'nolokim uslovima. Ovoj vrsti kontrole od!ovara 0unk*ionalni model
or!ani%a*ije predu%e&a.7lanovska kontrola najprimenjivija je kod
manji' predu%e&a sa matrinom or!ani%a*ionom strukturom.To su
u!lavnom predu%e&a koja posluju u tur(ulentnim uslovima sa
pove&anim ri%ikom$ sa nerutinskom te'nolo!ijom ili
nestandardi%ovanim postup*ima rada.5a ovaj o(lik predu%e&a pose(no
su %naajne 'ori%ontalne in0orma*ione ve%e$ emu klanovska kontrola
umno!ome doprinosi.Trina kontrola mo!u&a je samo ukoliko je
ra%vijeno konkurentno trite i ukoliko se i%la%i i ula%i mo!u i%ra%iti u
novanim jedini*ama.Ovaj o(lik kontrole po!odan je %a pra&enje
re%ultata predu%e&a kao *eline kao i %a kontrolu oni' or!ani%a*ioni'
jedini*a koje se mo!u uspostaviti kao pro-tni *entri.)ro*es
kontrolisanja o(avlja se i na niim operativnim nivoima$ i ta kontrola
na%iva se supervi%orska kontrola..vr'a supervi%orske kontrole jeste
provera rada pojedinani' lanova kolektiva predu%e&a. .upervi%orska
kontrola moe (iti1 kontrola re%ultata i kontrola ponaanja.7ontrola
re%ultata o(avlja se %a one radnike iji je re%ultat mo!u&e meriti (ilo
preko ostvareno! o(ima re%ultata (ilo preko produktivnosti rada.
7ontrola ponaanja o(avlja se %a one radnike kod koji' nije lako meriti
re%ultate rada ve& se vri posmatranje nji'ovo! ponaanja da (i se
utvrdilo da li od!ovara propisanoj pro*eduri rada.
OR3AN85A+84A ;UN7+84E 7ONTRO28.AN4A
5a e-kasno 0unk*ionisanje sistema kontrolisanja (itno je da se on
or!ani%uje u *elom predu%e&u i to na svim nivoima i u% ukljuenost svi'
menadera.Da (i pro*es kontrolisanja (io e-kasan i e0ektivan$
neop'odno je da (udu ispunjeni odre,eni %a'tevi koji se mo!u
de-nisati kao prin*ipi kontrolisanja1
=#Da%iranost na *iljevima i planovima < kao %a'tev da se kontrola
o(avlja na osnovu planirane strate!ije predu%e&a.
>#Tanost i o(jektivnost < kao %a'tev da i%merene vrednosti uinka
od!ovaraju nji'ovim realnim vrednostima.
85
?#)ose(an pro(lem predstavljaju uin*i koje je teko e!%aktno i%meriti$
kao to je na primer rad menadera.U tom sluaju primenjuju se
metode koje su (a%irane na intui*iji$ iskustvu$ pro*eni i sl.
E#)ravovremenost kontrolisanja jeste %a'tev da se sve potre(ne
aktivnosti o(ave na vreme$ kako (i se i potre(ne korektivne aktivnosti
o(avile pravovremeno$ tj. onda kada su mo!u&e i korisne.
I#Ra%umljivost je %a'tev da svi i%neseni poda*i (udu jasni i lako
primenljivi kako (i se devija*ije lako uoile i otklonile. Ra%umljivost u
%natnoj meri utie na e-kasnost kontrole.
I#;leksi(ilnost predstavlja %a'tev da sistem kontrole adekvatno prati
promene do koji' dola%i u predu%e&u i okruenju.
J#Ekonominost kontrolisanja jeste %a'tev da trokovi o(avljanja
pro*esa kontrole (udu to nii u odnosu na postavljeni *ilj. )ose(no je
%naajno da trokovi kontrole (udu nii od koristi koja se ostvaruje
njenom primenom.
K#2o*iranost kontrole na svim strate!ijskim takama jeste %a'tev da se
kontrola o(avlja na svim mestima koja imaju vitalni %naaj %a
poslovanje predu%e&a.Ovaj prin*ip uka%uje da %a predu%e&e nije
mo!u&e$ niti je isplativo$ da kontrolie sve svoje aktivnosti$ tako da
tre(a da se skon*entrie samo na najvanije.
L#)ove%anost sa menaderskim nivoima jeste %a'tev da kontrola (ude
i%di0eren*irana u %avisnosti o kom menaderskom mestu se radi$ "da li
je$ na primer$ u pitanju rukovodila* proi%vodnje ili menader prve linije
proi%vodnje#.
O#)rila!o,enost or!ani%a*ionom modelu predu%e&a predstavlja %a'tev
da instrumenti i metode kontrole od!ovaraju me,uso(nim odnosima
rukovodila*a u predu%e&u i da o(e%(e,uju klju %a loka*iju *entara
od!ovornosti u njemu.U ovom sluaju i kontrolni i%vetaji upu&iva&e se
onim menaderima koji su od!ovorni %a navedeno stanje i koji su
ovla&eni da predu%imaju od!ovaraju&e korektivne ak*ije.Mesto
kontrole u or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a u %natnoj meri utie na
njenu o(jektivnost.Naime$ neop'odno je da kontrola ima ravnopravan i
samostalan status u odnosu na dru!e or!ani%a*ione delove
predu%e&a.Menaderi kontrole moraju (iti ne%avisni u odnosu na
menadere dru!i' or!ani%a*ioni' *elina ije poslovanje kontroliu$ da
(i kontrola (ila o(jektivna.
=B#Usa!laenost *iljeva kontrole sa *iljevima predu%e&a predstavlja
%a'tev da kontrola o(e%(e,uje reali%a*iju postavljeni' *iljeva
predu%e&a. 5nai$ neop'odno je sla!anje sistema kontrole sa *iljevima
predu%e&a.Do(ar sistem kontrole podra%umeva (r%u povratnu spre!u
da (i se odstupanja od postavljeni' standarda otklonila u to kra&em
roku..ama povratna spre!a mora (iti konstruktivna$ a to %nai da
omo!u&ava identi-ka*iju u%roka pro(lema$ kao i da o(e%(e,uje
delotvornu ak*iju %a ostvarivanje postavljeni' *iljeva.Uspenost
sistema kontrole umno!ome %avisi i od nje!ove pravinosti i
86
pri'va&enosti od strane svi' %aposleni'$ a to je mo!u&e ukoliko su
postavljeni standardi kao i or!ani%a*ija kontrole adekvatno kon*ipirani.
87