Zatita od zraenja

Prof. Goran Nikoli

Medicinski fakultet Univerzitet u Crnoj Gori
Uvod
Sam pojam zraenja nije lako definisati u naem jeziku. Zraenje bi trebalo da predstavlja izlaganje
(ekpoziciju) organizma penetrantnim elektromagnetskim talasima visoke energije sa svojim
biolokim poledicama. Pojedini, u prirodi veoma esti izori visokog biolokog rizika po organizam
nisu elekromagnetki talasi ( alfa i beta estice). U nedostaku pravilnog termina koji bi definisao sve
poznate oblike visokih energija u prirodi u ovom tekstu e biti nazvane zraenje.
Izvori zraenja mogu biti prirodni i vetaki. U prirodne spada kosmiko zraenje, zraenje iz
zemlje, i druga koja se dogaaju iz prirodnih radiaktivnih raspada. U vetaka zraenja na prvom
mestu spadaju medicinska koja sa aspekta zatite ine oko 15% u ukupnog ozraenja stanovnitva i
nalazi se na prvom mestu.
Tipovi zraenja
Zraenje izaziva pomene na tkivima organizma tokom kontakata sa njima. Osnovni tipovi u prirodi
poznatih zraka su:
1. Alfa estice
Alfa estice nastaju radioaktivnim raspadom pojedinih nestabilnih tekih jezgara. Oni imaju
najveu masu od svih estica i sastoje se od dva neutron i dva protona (jezgro helijuma). Zbog
svoje mase i dvostrukog pozitivnog nalektrisanja imaju veliku jonizacionu sposobnost, i malu
prodornost (prodiru do 10 cmm u vazduhu. Kao brana je dovoljan list papira ida ih potpuno
zaustavi.
2. Beta estice
Beta estice takoe nastaju radioaktivnim raspadom. Beta estice su snop elekrtna koji se kree i
njihova energija je kao kod alfa estica kinetika, znai zavisi samo od brzine. Imaju manju
sposobnost jonizacije po jedinici puta od alfa estica zbog viestruko manje mase ali mnogo veu
prodornost. Do nekoliko metara u vazuhu.
3. Gama zraci
Gama zraci su elekrtomagnetski talasi razliitih energija. Nastaju takoe tokom radioaktivnih
raspada. Nihova sposbnost jonizacije je velika. Njihova prodornost zavisi od energije koju nose. U
inerreakciji sa tkivima imaju dva poznata efekta fotoelektrini efekt i Komptonov efekt koju su
opisanu u delu radioloke fizike.
Jedinice mere doze zraenja
Da bi se pratili efekti zraenja treba definisati doze zraenja. One u stvari predstavljaju
ukupnu energiju koju je primilo tkivo. Na osnovu doza primljenog zraenja i drugih
specifinosti predvidjaju se bioloki efekti.
Absorbovana doza
Absorbovana doza je energija kojom je tkivo eksponirano u dodiru sa zraenjem podeljenu sa
masom tkiva. Absorbovna doza izraava energiju koju je primila jedinica ekponiranog tkiva.
Absorbovana doza se izraava u joules/kilogram. Jedinica od 1 joule/kilogram je specijalna jedinica
absorbovane doze i naziva se 1 Grej (Gy) u inrenacionalnom sistemu jedinica (SI).
Ekvivalent doza
Bioloki efekti absorbovane doze zavise od vrste zraenja, (na primer X zraci, gama zraci, beta
zraci (elektroni), alfa zraci (jezgra helijuma), neutroni, ili drugi izvori) i koliine absorbovane
energije (absorbovana doza). Potencijalna oteenja tkiva, znai biloki efekat nije isti za gama
zrake i elektrone.
Bioloki efekti razliitih vrsta zraenja na tkiva se izraavaju kao factor teine radijacije).
Ekvilavent doza se dobija se kada se absorbovana doza pomnoi sa faktorom teine radijacije.
Ekvivalent doza se izraava u Sivertima (Sv)
Ekvivalent doze (Sv) = absorbovana doze (Gy) x faktor teine radijacije.
Faktori teine radijacije su:

Gama i X zraci 1
Beta estice i elektroni 1
Alfa estice 20
Neutroni 10

Za X zrake factor teine radijacije je 1 tako da je absorbovana doza i ekvivalent doza jednaka.
Efektivna doza
Rizik oteenja organizma izloenog zraenju zavisi od tkiva i organa koji ga je primio. Jedinica
merenja koja obuhvata specifinosti osetljivosti razliitih organa na izloenost zraenju se naziva
efektivna doza. Efektivna doza se izraunava kada se ekvivalent doza pomnoi sa faktorom
osetljivosti organa. Jedinica u kome se izraava je Sivert (Sv). Efektivna doza se sabira za sva
ekponirana tkiva i zraava zajedno. Efektivna doza je izraunata a ne izmerena veliina.
Mehanzama dejstva zraenja na tkiva
Visoke enrgije emitovane na tkiva izazivaju jonizaciju ili ekscitaciju njihovih atoma. Ovaj efekat se
bioloaki manifestuje kao:
Stvaranje slobodnih radikala
Koenje hemijskih reakcija
Omoguavanje novih hemijskih reakcija i veza meu makromolekulima
Oteenja molekula koji reguliu elijske procese (DNK, RNK, proteini)
U principu osetljivost tkiva na zraenje direktno je proporcionalna broju mitoza a obrnuto
proporcionalna stepenu diferencijacije tkiva. To praktino znai da je na primer krvna loza o
odnosu na miie osetljivija na zraenje zbog veeg broja mitoza i tumorsko tkivo je vie osetljivo
na zraenje od normalnih tkiva zbog svije manje diferencijacije.
Za ispoljavanje efekata zraenja na organizam vana je ukupna doza i vreme ozraivanja. Ako je
ukupna doza primaljena u kratkom vremenu njeni efekti na tkiva e biti vei nego ako je primljena
u duem vremskom periodu.
Akutno preko 0.25 Sv nastaje depresija funkcije krvne loze, preko 5 Sv nastaju gastrointestinalne
tegobe. Akutno ozraenje preko 5 Sv moe biti fatalno.
Izlaganje malim dozama ispod 1 Sv je kliniki neprepoznatljivo. Ono poveava rizike obolevanja
na prvom mestu od malignih bolesti. Ekvivalent doza koja se prima kod pojedinih rendgenskih
pregleda izgleda kao na tabeli 1.

Diagnostika
procedura
Efektivna
doze
(mSv)
Kolko grafija
plua i srca se
mogu uraditi sa
tom dozom
Za koje vreme se
ponitavaju efekti
izloenosti zraenju
Grafija plua i srca 0.02 1 2.4 dana
Kraniogram 0.07 4 8.5 dana
Lumalna kima 1.3 65 158 dana
I.V. urografija 2.5 125 304 dana
Pregled eludca 3.0 150 1.0 godina
Irigografija 7.0 350 2.3 godina
CT glave 2.0 100 243 dana
CT abdomena 10.0 500 3.3 godina
Tabela 1

Ekvivalent doza kod grafije plua i srca je manja nego ona koja se primi iz kosmosa prilikom
interkontinentalnog leta avionom.
X zraenje se najee koristi u dijagnostike svrhe. teteni efekti X zraenja nastaju zbog
jonizacije atoma tkiva kroz koja prolaze. Posle prvog dodira X zrak izgubi deo svoje energije i
dalje se naziva rasuti zrak. On dalje stupa u nove kolizije sa atomima dok potpuno ne izgubi
svoju energiju.
Obzirom da ja radiologija vizuelna metoda, da se sve promene na ekranima prate oi i glava su
direktno usmereni prema izvoru zraenja. Ograni koji su najugroeniji u upotrebi X zraka su ono
soivo u titasta ljezda zbog toga se nose posebne naoare i kragna titnik kod svakog pregeleda.
Dozimetri
Za registrovanje zraena slue dozimetri. Najee korieni dozimetri su:
Bed film dozimetar
Bed dozimetar obian mali film smeten u jednu kasetu. Film registruje svetloni efekat X zraka
kada ovaj doe do filama. Posle procesiranja (zazvijanja filma) na osnovu zacrnjenja (kkoje se
optiki uporedjuje sa standardima) se konstatuje absorbovana doza sobe koja ga je nosila. Nosi se
tkom rada u zoni zraenja na otvorenim delovima tela naee na grudnom kou. Nosi se u bedu
koji ima nekoloko stepenasto postavljenih lamela da absorbuje zrake odreene energije.
Kumulativni pero dozimetri
Su oblika olovke nosi se na grudima. Onaj dozimetar predstavlja maju jonizacionu komoru. Njihov
sistem rada se zasniva na jonizaciji gasa u komori i registraciji jonskih parova. Sto je vea
izloenost zraenju vei je broj stvorenih jonskih parova u komori. Rezultat se oitava direktno na
ekranu u Grejima (Gy). Doza se svakog dana sabira sa predhodnom za oitava jednom meseno.
Kod nas nije zakonom regulisana dozvoljena ukupna efektiva doza za profesionalno osoblje i
populaciju pa prenosimo preporuke amerikog National Council for Radiation Protection and
Measurements prema kome su postavljeni sledei limiti: Tabela 2

PROFESIONALNO STANOVNITVO
Godinja ukupna doza 50 mSv 5 mSv
Ona soiva 150 50 mSv
Koa 500 mSv 50 mSv
Tabela 2

Osnovni principi zatite od zraenja
Vreme provedeno pored izvora
Planirati precizno vreme upotrebe zraka za dijagnostiku. Nikad ga ne koristiti bez jasnog cilja. Svi
koji nisu potrebni u prostoriji naputaju je tokom ekpozicije.
Udaljenost od izvora
Absorbovana doza se smanjune sa kvadratom udaljenosti od izvora zraenja. Ako je ekvivalent
doza na 1 metar od izvora 0.16 mSv onda je na 4 metra od izvora 0.01 mSv. Treba se prema tome
odmaknuti to je vie mogue jer se time mnogo smanjuje izloenost.
Korienje zatitnih sredstava
Zatitna sredsta se dele na:
lina (kecelja, naoara, titinik za titastu ljezdu, rukacice)
zajednika zatitna sredstva u rendgenski prostorijama. To su paravani, pokretni zastori,
olovna stakla, pokretni olovni zastori za preglede u krevetu.
U principu sva ova sredsta su efikasna ako im je koeficijent absorbcije X zraka isti kao absorbcija
kroz olovnu lamelu debljine 0.5 mm.
U cilju zatite pacijenata tokom rendgeskih preleda slue dva pravila koje treba da poznaju svi
lekari. Na taj nain se tite pacijenti od nepotrebnog zraenja i dobijaju punu efekti dijagnostikog
rendgenskog pregleda.
Pravilo 10 dana
Dijagnostiki postupak upotrebom X-zraka kod ena koje su u reproduktivnom periodu moe se
primeniti samo u prvih 10 dana menstrualnog ciklusa.
Izuzetak su:
Osobe koje koriste sigurna kontraceptivna sredstva
Osobe u post menstrualnom periodu
Osobe kod kojih postoji vitalna ugroenost
Osnovni principi zatite pacijenata u radiolokoj dijagnostici
1. Svako izlaganje X-zracima je nepoeljno
2. Primena X-zraka je finalna dijagnostika metoda u brzom dijagnostikom postupku.3. Kod
sledeih grupa pacijenata izlaganje X zracima se koristi samo kod absolutnih indikacija
(opasnost po ivot)
Mlai od 30 godina
Trudnice
Profesionalno izloeni zraenju
4. Smanjiti izloenost radiosenzitivnih tkiva (gonade, elije krvne loze, trioidea)
Preporuke za lekare
1. Primena X-zraka je finalna dijagnostika metoda u brzom dijagnostikom postupku.
2. Pravilo 10 dana
3. Kontrola pregleda (ne snimanja).NE kod akutnih bolesti bez komplikacija i hroninih u fazi
mirovanja
DA kod komlikacija akutnih bolesti i aktiviranja hroninih
4. Pavilna priprema pacijenata za radioloke preglede.
5. Pavilno popuniti uputni list pregleda.