1

College of modern managment

Fakultet poslovne ekonomije
Banja Luka, Ulica Pete Kozarske 18.






Almin Dautbegovi




OSTVARIVANJE EVROPSKE KONVENCIJE
O ZATITI LJUDSKIH PRAVA
U USTAVNOPRAVNOM SISTEMU BOSNE I HERCEGOVINE







( magistarski rad )


Mentor: prof.dr. Mile Dmii
















Banja Luka, decembar 2006. godine


2

S A D R A J



I-UVODNI I METODOLOKI PRISTUP ............................................................................... 5

1.Predmet istraivanja i formulisanje problema istraivanja......................................... 5
2.Ciljevi istraivanja ..................................................................................................... 7
3.Utvrivanje hipoteze i pomonih hipoteza ................................................................ 8
4.Metod istraivanja .......................................................................................................9
5.Izvori saznanja ...........................................................................................................10
6.Podruje i okvir istraivanja ......................................................................................10

II-BOSNA I HERCEGOVINA I MEUNARODNI DOKUMENTI
O ZATITI LJUDSKIH PRAVA.........................................................................................11

III-KARAKTER LJUDSKIH PRAVA ZATIENIH
EVROPSKOM KONVENCIJOM ......................................................................................14

1.Individualna ljudska prava ........................................................................................14
2.Kolektivna ljudska prava ...........................................................................................16

IV-SADRAJ LJUDSKIH PRAVA I NJIHOVO DEJSTVO..................................................17

1.Supremacija Evropske konvencije u odnosu na ostale zakone
u Bosni i Hercegovini ...............................................................................................17
2.Direktna primjena Evropske konvencije u BiH ........................................................19
3.Neposredno dejstvo Evropske konvencije u BiH ......................................................22

V-KATALOG LJUDSKIH PRAVA PREMA USTAVU
BOSNE I HERCEGOVINE I ENTITETA...........................................................................23

1.Ustav BiH ..................................................................................................................23
1.1.Istorijski uslovi za donoenje Ustava BiH..............................................................23
1.2.Karakter i struktura Ustava BiH..............................................................................24
1.3.Ljudska prava i slobode zagarantovane
Ustavom BiH...........................................................................................................25
1.4.Odnos Ustava BiH i Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava ........................26
2. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine ....................................................................27
2.1. Istorijski uslovi za donoenje Ustava Federacije BiH,
struktura i nadlenosti............................................................................................27
2.2.Ljudska prava i slobode zagarantovana Ustavom
Federacije Bosne i Hercegovine ...........................................................................28
3. Ustav Republike Srpske ...........................................................................................30
3.1. Karakter i struktura Ustava Republike Srpske ......................................................30
3.2.Ljudska prava i slobode zagarantovana
Ustavom Republike Srpske ...................................................................................31


3

VI-EVROPSKA KONVENCIJA O ZATITI LJUDSKIH PRAVA
I DODATNI PROTOKOLI ...............................................................................................34

1. Donoenje Konvencije i dodatnih Protokola............................................................ 34

1.1. Pravo na ivot ....................................................................................................... 35
1.2. Zabrana muenja .................................................................................................. 39
1.3. Zabrana ropstva i prinudnog rada ........................................................................ 44
1.4. Pravo na slobodu i sigurnost .................................................................... ............48
1.5. Pravo na pravino suenje .................................................................................... 50
1.6. Kanjavanje samo na osnovu zakona.................................................................... 63
1.7. Pravo na potivanje privatnog i porodinog ivota .............................................. 66
1.8. Sloboda misli, savjesti i vjeroispovjesti ............................................................... 70
1.9. Sloboda izraavanja ............................................................................................ 73
1.10.Sloboda okupljanja i udruivanja ....................................................................... 80
1.11.Pravo na djelotvorni pravni lijek ........................................................................ 82
1.12.Zabrana diskriminacije........................................................................................ 86
1.13.Odstupanja u vanrednim okolnostima ................................................................ 90
1.14.Prava stranaca ..................................................................................................... 92
1.15.Zatita imovine ................................................................................................... 95
1.16.Pravo na obrazovanje .......................................................................................... 99
1.17.Pravo na slobodne izbore ...................................................................................102
1.18.Sloboda kretanja ................................................................................................ 105

2. Posebno o pritvoru nakon pravomonosti presude ................................................107

VII-EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA......................................................................110


VIII-MEHANIZMI ZATITE LJUDSKIH PRAVA KREIRANI
DEJTONSKIM MIROVNIM SPORAZUMOM.........................................................114

1. Dom za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu .....................................................114
2. Komisija za ljudska prava pri Ustavnom sudu BiH ...............................................115


IX-OMBUDSMANI U BOSNI I HERCEGOVINI ...............................................................117

1.Ombudsman za ljudska prava BiH ..........................................................................117
2.Ombudsman u Federaciji BiH .................................................................................125
3.Ombudsman Republike Srpske ...............................................................................125

X-USTAVNI SUDOVI U BOSNI I HERCEGOVINI...........................................................126

1.Ustavni sud Bosne i Hercegovine ...........................................................................126
2.Ustavni sud Federacije BiH .....................................................................................129
3.Ustavni sud Republike Srpske .................................................................................130


4

XI-ZATITA LJUDSKIH PRAVA U VANREDNIM PRILIKAMA...................................132

1.Vanredno stanje (prilike) .........................................................................................132
2. Koncept vanrednog stanja prema Evropskoj konvenciji ........................................133
3. Vanredno stanje prema Ustavu BiH .......................................................................135

XII-KRIVINO PRAVNA ZATITA LJUDSKIH PRAVA................................................136

XIII-MEHANIZMI ZATITE LJUDSKIH PRAVA
U BOSNI I HERCEGOVINI..........................................................................................140

1.Sud Bosne i Hercegovine.........................................................................................140
2.Tuilatvo Bosne i Hercegovine .............................................................................145

3.Organizacija sudova u Federaciji BiH ....................................................................148
3.1.Opinski sudovi u Federaciji BiH ....................................................................... 149
3.2.Kantonalni sudovi u Federaciji BiH .....................................................................151
3.3.Vrhovni sud Federacije BiH .................................................................................152

4.Organizacija sudova u Republici Srpskoj ...............................................................153
4.1.Osnovni sudovi u Republici Srpskoj.....................................................................154
4.2.Okruni sudovi u Republici Srpskoj ...................................................................156
4.3.Vrhovni sud Republike Srpske .............................................................................156

5.Sudovi u Brko distriktu .........................................................................................157
5.1.Osnovni sud Brko distrikta ................................................................................157
5.2.Apelacioni sud Brko distrikta ............................................................................158

6.Tuilatva u Federaciji BiH i Republici Srpskoj......................................................159
6.1.Federalno tuilatvo .............................................................................................159
6.2. Tuilatvo Republike Srpske ...............................................................................162

6.3.Kantonalna tuilatva u Federaciji BiH .............................................................. 163
6.4.Okruna tuilatva u Republici Srpskoj ..............................................................164
6.5.Tuilatva Brko distrikta ....................................................................................165

7. Sudovi za prekraje u Federciji BiH, Republici Srpskoj i
Brko distriktu ........................................................................................................166

8. Uprava, upravni postupci i upravni sporovi na nivou BiH,
entiteta i Brko distrikta.........................................................................................169
8.1.Zakoni o upravnom postupku u BiH ....................................................................171
8.2.Zakoni o upravnim sporovima u BiH ...................................................................175

XIV-ZAKLJUCI..................................................................................................................182

XV- IZVORI I LITERATURA .............................................................................................187


5
OSTVARIVANJE EVROPSKE KONVENCIJE
O ZATITI LJUDSKIH
PRAVA U USTAVNOPRAVNOM SISTEMU
BOSNE I HERCEGOVINE

I UVODNI I METODOLOKI PRISTUP

1. Predmet istraivanja i formulisanje problema istraivanja

Predmet ovog rada je ostvarivanje Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava u
ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine. Teorija i praksa je prihvatila da je samim
izborom teme ve naelno odreen predmet rada i formulisan problem
1
.
Izbor, definisanje i naziv teme rezultat su elje da se temi zatite ljudskih prava, da
jedan cjelovit pristup kroz analizu meunarodnih i regionalnih dokumenata i ugovora koje je
potpisala Bosna i Hercegovina, da se elaborira mjesto, uloga i znaaj Evropske konvencije o
zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
2
u Ustavu Bosne i Hercegovine i entiteta, zatim
naznae institucije i mehanizmi zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda u Bosni i
Hercegovini i utvrdi u kojoj mjeri je Bosna i Hercegovina ispunila preuzete obaveze, te da li
je osigurala mehanizme zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda i uspostavila sistem njihove
zatite.
Bosna i Hercegovina je ratifikovala Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i
osnovnih sloboda
3
, dala joj supremaciju nad svim ostalim zakonima u Bosni i Hercegovini i
entitetima i utvrdila njenu direktnu primjenu i dejstvo.
Pored toga, katalog ljudskih prava iz Evropske konvencije i dodatnih protokola je
ugraen u Ustav Bosne i Hercegovine.
Bosna i Hercegovina je katalog, standarde i mehanizme zatite ljudskih prava i
osnovnih sloboda utvrdila na najviu razinu. Meunarodno pravo o ljudskim pravima
zajameno je u pravnom sistemu Bosne i Hercegovine na sveobuhvatan nain na svim
nivoima. Meutim, proklamovana ljudska prava i slobode u najviim pravnim aktima, kao i


1
Dr. Radomir Luki: Metodologija prava, Sabrana djela, Beograd, 1977, str. 44-45.

2
Bosna i Hercegovina je rati fikoval a Evropsku konvenciju o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
dana 12.07.2002. godine, kom prilikom su ratifikovani i dodatni protokoli br. 1 i 4.Protokol br. 6. je ratifikovan
01.08.2002. godine,protokol br. 7. 01.10.2002. godine a protokol br. 13. je ratifikovan 01.11.2003. godine.

3
U daljem tekstu: Evropska konvencija.

6
propisana ljudska prava u konvencijama i dekleracijama koje su preuzete u zakonodavstvo
BiH, u praksi se esto ne primjenjuju. Nije dovoljno samo propisati norme ponaanja iz
oblasti ljudskih prava i sloboda. Vanije od toga je stvoriti institucije, administrativne i sudske
mehanizme nadzora da bi se propisana ljudska prava i realizovala u drutvenoj praksi
4
.
U ovom radu analizirae se stanje, institucije i mehanizmi zatite ljudskih prava u
Bosni i Hercegovini. Pri tom je potrebno istraiti da li su Bosna i Hercegovina i njeni entiteti
uspostavili mehanizme zatite ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom,
donoenjem potrebnih zakona, organizovali ustavnopravni, pravosudni i upravni sistem,
omoguili svojim graanima jednak pristup pred svim institucijama na cijeloj teritoriji Bosne
i Hercegovine i preduzeli ostale potrebne mjere kojima bi osigurali cjelovitu i potpunu zatitu
ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom. Ovakav pristup radu i temi otvorie
prostor da se identifikuju nedostaci u zakonskoj regulativi koja se bavi zatitom ljudskih prava
i odrediti u kom pravcu je potrebno upotpuniti zakonsku regulativi i cjelokupan sistem zatite
ljudskih prava.
Opte je poznato da se u Bosni i Hercegovini ljudska prava i dalje kre u velikoj mjeri.
To najpotpunije ilustruju brojne pritube i predmeti kod institucija Bosne i Hercegovine i
entiteta, pravosudnim i upravnim organima, kroz pojedinane apelacije pred Ustavnim sudom
Bosne i Hercegovine. U njima graani navode brojne povrede Evropske konvencije i
zahtijevaju da se sudovi pridravaju odredaba te konvencije u rjeavanju njihovih prava pred
sudovima i ostalim organima.
U radu e se biti istraeni i obuhvaeni razni i brojni pravni, organizacioni, procesni i
drugi elementi koji e primjenom odgovarajue metodologije initi predmet i sadraj ovog
rada.

2. Ciljevi istraivanja

Cilj istraivanja je ve formulisan predmetom istraivanja. Obrada teme Ostvarivanje
Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava u ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine
treba da ostvari nauni (opteteorijski) i praktini (operacioni) cilj.
Ovi ciljevi e se, prvenstveno postii analizom: 1) Evropske konvencije i njenih
dodatnih protokola, 2) ostalih meunarodnih dokumenata o zatiti ljudskih prava koji


4
Dr. Ljubo Todorovi; Ljudska prava u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima i Evropskoj
konvenciji o ljudskim pravima, Biblioteka mostovi, Sarajevo, april 2004. godine, str. 11-12.

7
obavezuju Bosnu i Hercegovinu, 3) prakse Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu
5
, 4)
zatim analizom pravnog sistema i poretka Bosne i Hercegovine i njenih entiteta i Brko
distrikta, 5) rada Doma za ljudska prava odnosno Komisiju za ljudska prava pri Ustavnom
sudu Bosne i Hercegovine
6
, 6) Ombudsmena na svim nivoima, i 7) apelacione nadlenosti
Ustavnog suda.
Istraivanje ima za ciljeve: 1) nauni opis predmeta istraivanja, 2) klasifikaciju
povreda ljudskih prava, 3) nauno objasniti njihove uzroke, povezanost i zakonitost.
Dakle, nauni i praktini cilj ovog rada su saznanja u kojoj mjeri se efikasno ostvaruje
Evropska konvencija u ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine, da li se, i pored te
zatite, i u kojoj mjeri i dalje u velikom broju kre ljudska prava garantovana ovom
konvencijom, te objasniti uzroke nesklada normativnog i stvarnog na naunom nivou do
poetka druge, vie faze saznanja.
Nakon odgovarajuih saznanja potrebno je preporuiti zakonodavnoj i izvrnoj vlasti
odgovarajue promjene u zakonodavnoj regulativi i ukupnom pristupu zatite ljudskih prava
ime bi zatitu ljudskih prava uinili djelotvornijom, efikasnijom i tako utjecati na ukupnu
sliku drave koja stremi da bude izgraena kao pravna, sa vladavinom prava i zakona, a u
skladu sa potrebama i interesima svih njenih graana, susjeda koji okruuju nau dravu i
Evropske zajednice koja i jeste postavila najvie standarde u zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda.

3. Utvrivanje hipoteze

Hipoteza je u osnovi ideja (pretpostavka) koja e dovesti do rjeenja problema
istraivanja, odnosno hipoteza je odreena prepostavka i jo neprovjeren sud, za koji
pretpostavljamo da je istinit.
Imajui u vidu znaaj hipoteze, probleme njenog definisanja, njenu funkciju, te nivo
vlastitog poznavanja problematike odabrane teme, doli smo do formulisanja osnovne
hipoteze koja glasi: Evropska konvencija je normartivno ugraena u ustavno pravni sistem
Bosne i Hercegovine, ali u njenoj praktinoj primjeni postoji nesklad izmeu normativnog i
stvarnog.


5
U daljem tekstu: Evropski sud.

6
U daljem tekstu: Ustavni sud.

8
Cjelokupni rad i istraivanje treba da pokae i potvrdi da je Evropska konvencija u
cjelosti ugraena u ustavno pravni sistem Bosne i Hercegovine, da je Bosna i Hercegovina u
normativnom pogledu osigurala najvii standard zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda i
zatitu ljudskih prava podigla na najviu razinu, ali da se ljudska prava i dalje u velikom broju
kre i da postoji nesklad izmeu normativnog i stvarnog
7
.
Pored osnovne hipoteze, irina istraivanja i kvalitet dostignutih saznanja prua
mogunost da se postave i pomone hipoteze.
1) Prva pomona hipoteza glasi: pravosudna reforma koja je u Bosni i Hercegovini
provedena 2003. godine pod patronatom meunarodne zajednice je u pojedinim rjeenjima
bila korak nazad u zatiti ljudskih prava, tako to je graanima ostvarivanje pojedinih ljudskih
prava oteala odnosno kvalitet zatite tih prava je doveden na niu razinu.
2) Druga pomona hipoteza glasi: Bosna i Hercegovina kri odredbe l. 6. Evropske
konvencije u djelu koji garantuje graanima javnu raspravu pred upravnim sudom. Ovo
krenje je kako normativno
8
tako i stvarno. Bosna i Hercegovina je potpisnik Evropske
konvencije, bez rezervi
9
i stoga niim ne moe opravdati normativno ureenje upravnog spora
na nain da se rad upravnog suda odvija na nejavnoj sjednici. Sudovi ne koriste mogunost da
direktno i neposredno primjenjuju odredbe Evropske konvencije kojima je regulisana javnost
rasprave pred upravnim sudom.
3) Trea pomona hipoteza glasi: Sudovi u Bosni i Hercegovine, optuenim kojima je
prvostepenom osuujuom presudom odreen pritvor do pravomonosti presude, nakon
pravomonosti nezakonito se zadravaju u pritvoru, odakle kasnije budu premjeteni na
izdravanje kazne zatvora, izvan procedure propisane u Zakonu o izvrenju krivinih sankcija.


7
O stanju ljudskih prava i sloboda u Bosni i Hercegovini, Stejt department je poetkom 2004. godine
podnio izvjetaj u kome se ukazuje na drastino krenje ljudskih prava i sloboda u 2003. godini na cjeloj teritoriji
Bosne i Hercegovine.
Meunaodne nevladine organizacije koje se bave zatitom ljudskih prava i sloboda u svojim godinjim
izvjetajima o stanju ljudskih prava u svjetu i regionu, i ove godine Bosnu i Hercegovinu svrstavaju meu drave
sa visokim stepenom korupcije, na svim nivoima vlasti. U ovoj godini nevladina organizacija Transparency
International, u svom izvjetaju o korumpiranosti zemalja u svjetu, BiH svrstava na poziciju od 93. do 98.
mjesta.

8
Zakon o upravnim sporovima BiH (Slubeni glasnik BiH br. 19/02 ), Zakon o upravnim sporovima
(Slubene novine Federacije BiH br. 9/05), Zakon o upravnim sporovima (Slubeni glasnik RS br. 12/94 ),
Zakon o upravnim sporovima (Sl. gl. 4/00, 1/01) za Brko Distrikt.

9
Rezervacija sadrana u dokumentu o ratifikaciji, poloenom 5. studenog 1997. godine, od strane
Republike Hrvatske: sukladno lanku /57/ Konvencije za zatitu ljudskih prava i temeljnih sloboda, Republika
Hrvatska ovime stavlja sljedeu rezervaciju u odnosu na pravo na javnu raspravu, kao to je zajameno lankom
6. stavkom 1. Konvencije:Republika Hrvatska nemoe jamiti pravo na javnu raspravu pred Upravnim sudom
Republike Hrvatske u predmetima u kojima taj sud odluuje o zakonitosti pojedinanih odluka upravnih tjela. U
takvim predmetima Upravni sud u naelu odluuje na zatvorenoj sjednici,
Odgovarajua odredba hrvatskog prava je lanak 34. stavak 1. Zakona o upravnim sporovima koja
glasi: u upravnim sporovima Upravni sud odluuje na zatvorenoj sjednici.

9
Tako se kre odredbe l. 6. Evopske konvencije, kojim je garantovano pravo na pravino
suenje.
Mada se pomone hipoteze u metodologiji ovog rada mogu podvesti pod osnovnu
hipotezu i tako izostaviti u tekstu kao posebna problematika, smatram da zbog svoje vanosti
iste zasluuju poseban tretman i posebno izdvajanje iz glavne hipoteze.
Konano istraivanje e pokazati da li e se hipoteze (opta i pomone) potvrditi ili e
biti opovrgnute. U oba sluaja istraivanje e nas pribliiti istini i ostaviti prostora za dalja
razmiljanja o ovoj problematici i nove naune radove.

4. Metodi istraivanja

Pravilno odabrane metode rezultirat e postizanjem boljeg kvaliteta i uspjenosti rada.
U naem radu, izbor metoda usklaen je sa predmetom istraivanja tako da su pored
standardnih obuhvaene i koritene i druge metode: dijalektika, analiza sadraja, deduktivna,
induktivna, komparativna, socioloka i statistika.
Dijalektika metoda u ovom radu je koritena kao generalna. Ovom metodom,
postavljanjem teze, doi e se do sinteze i rezultata.
U ovom radu e, kroz ciljeve istraivanja, posebno biti tretirane albe (pritube,
apelacije, nezadovoljstva) graana koje su u proteklih pet godina podnosili Ombudsmanima
na svim nivoima. Kroz analizu predmeta, koji su zaprimljeni kod Ombudsmana, dolazimo do
klasifikacije povreda ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom, odnosno idemo
od pojedinanog ka optem i tako dobivamo rezultate istraivanja i donosimo zakljuke.
U konanom, sve metode su kompartivno koritene tako da je teko utvrditi koja je
vie ili manje doprinijela zavretku ovog rada, sa izuzetkom naprijed pomenute.

5. Izvori saznanja

Za nau temu ima dovoljno izvora literature, koja moe posluiti kao osnova za njenu
uspjenu obradu.
Prvu grupu izvora ini tekst Evropske konvencije
10
i drugih meunarodnih
dokumenata o zatiti ljudskih prava koji obavezuju Bosnu i Hercegovinu.


10
Slubeni glasnik BiH br. 6/99.

10
Drugu grupu izvora ine ustavni tekstovi i zakonski propisi Bosne i Hercegovine i
njenih entiteta, koji su autoru dostupni kroz slubene glasnike i novine ili u komentarima
pojedinih zakona od raznih autora koje nalazimo u prodaji i knjiarama ili bibliotekama
Treu grupu izvora saznanja ini struna literatura (knjige, asopisi, godinjaci i druge
publikacije)
etvrtu grupu izvora ine arhive organa i institucija koje se bave zatitom ljudskih
prava i osnovnih sloboda, arhive Ombudsmena na svim nivoima u Bosni i Hercegovine,
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava.

6. Podruje i okvir istraivanja

Ovom istraivanju nisu unaprijed postavljenje granice, bilo metodolokog, teorijskog
ili naunog podruja. Istraivanje e se vriti na teritoriji Bosne i Hercegovine. Podruje i
okvir istraivanja u ovom radu odreuje sam naziv i izbor teme Ostvarivanje Evropske
konvencije o zatiti ljudskih prava u ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine, iako e
sa naunog stanovita istraivanje obuhvatiti i praksu Evropskog suda u Strazburu, ali kroz
literaturu, publikacije i dostupne odluke u Bosni i Hercegovini.

II- BOSNA I HERCEGOVINA I MEUNARODNI DOKUMENTI
O ZATITI LJUDSKIH PRAVA

Evropska konvencija, proglaena 4. novembra 1950. godine, predstavlja najzaajniji
regionalni dokument kojim se tite ljudska prava. Drave potpisnice su preuzele obavezu
ostvarivanja mehanizama zatite ljudskih prava iz Evropske konvencije , a ovlatenici ovog
ugovora su svi pojedinci koji se nalaze pod jurisdikcijom tih drava.
Evropska konvencija je ugovor kojim se tite ljudska prava svih pojedinaca koja se
nalaze pod jurisdikcijom drave koja je ratifikovala Konvenciju. Konvencija danas obavezuje
sve evropske drave, osim Bjelorusije. Konvencija je mijenjana i dopunjavana sa nekoliko
dopunskih protokola. Za originerne lanove Savjeta Evrope ratifikacija nije bila obavezna.
Kada su se u lanstvo poele prijavljivati bive socijalistike drave, Savjet Evrope je donio
odluku o obaveznoj ratifikaciji, kao uslovu za sva budua primanja u lanstvo.
Bosna i Hercegovina je postala 44-ta lanica Vijea Evrope, dana 24.04.2002. godine.
Ova najstarja panevropska politika organizacija nastala je davne 1949. godine, a njeni ciljevi
su jaanje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona. Trenutno, drave lanice Vijea
11
Evrope broje vie od 800.000 miliona ljudi, od kojih su svi obuhvaeni jurisdikcijom
Evropskog suda za ljudska prava. Prilikom prijema u Vijee Evrope Bosna i Hercegovina se
obavezala ispuniti obaveze
11
, izmeu ostalog potpisati i ratifikovati Evropsku konvenciju.
Ova obaveza ispunjena je 13.jula 2002. godine. U oblasti ljudskih prava Evropska
konvencija ima izuzetno vanu ulogu u ostvarivanju postavljnih ciljeva Vijea Evrope. Ovim
izuzetno vanim instrumentom meunarodnog prava tite se individualna prava iz Evropske
konvencije i dodatnih Protokola, o kojima e kasnije biti rijei. Ona, ne samo da proklamira
osnovna ljudska prava, ve kreira i poseban sudski mehanizam njihove zatite koji je
jedinstven u svijetu i omoguava pojedincima podnoenje predstavke protiv drave, ukoliko
mogu potvrditi da su rtve povrede nekih od prava garantovanih Evropskom konvencijom.
Problem e nastati ako drava, potpisnica Konvencije, ne prua garanciju za neto to
prua sama Konvencija, odnosnu tu garanciju ne potuju nikako ili ne u dovoljnoj mjeri.
Zatita zagarantovanih prava i sloboda iz Evropske konvencije, na meunarodnom nivou,
osigurana je putem Evropskog suda. To ini danas Evropski sistem zatite ljudskih prava
efikasnim.
Vanost primjene normi sadranih u Evropskoj konvenciji je izraena jo od stupanja
na snagu Dejtonskog mirovnog sporazuma ( 14. decembra 1995. godine ). Pored toga to je
direktno inkorporirao Evropsku konvenciju u domai pravni sistem, dao joj prioritet na svim
drugim zakonima, Dejtonskim sporazumom je uspostavljena Komisija za ljudska prava koju
ine Ured Ombudsmana Bosne i Hercegovine i Dom za ljudska prava. Ove dvije institucije
uobliene su prema mehanizmu zatite Evropske konvencije, koji je egzistirao u praksi
Evropskog suda.
Ustavom Bosne i Hercegovine zagarantovano je da e Bosna i Hercegovina i oba
njena entiteta osigurati najvii nivo meunarodno priznatih ljudskih prava i osnovnih
sloboda
12
.
Meutim, da bi zatita ljudskih prava zaista bila efikasna i da bi se naelo
subsidijarnosti Evropske konvencije adekvatno provodilo, svi domai sudovi bi trebali
primjenjivati Evropsku konvenciju u njihovom svakodnevnom radu.
Kae se da je Bosna i Hercegovina, moda, zemlja sa najviom razinom zatite
ljudskih prava u svijetu. Zaista, meunarodno pravo o ljudskim pravima zajameno je u
pravnom sistemu Bosne i Hercegovine na sveobuhvatan nain i na razliitim nivoima.


11
Obaveze sadrane u miljenju Parlamentarne skuptine Vijea Evrope.

12
Ustav Bosne i Hercegovine, Aneks 4, Dokumenti Dejton-Pariz, Banja Luka 1997, str. 72-88.

12
Veina povreda ljudskih prava koja su pogodila Bosnu i Hercegovinu odnose se na
najosnovnije i svakodnevne potrebe stanovnitva: 1) da se vrate u domove iz kojih su morali
pobjei za vrijeme rata; 2) da ne budu izloeni diskriminaciji u zapoljavanju; 3) da se
slobodno kreu po zemlji bez izlaganja proizvoljnom hapenju; 4) da ponovo izgrade vjerske
objekte koji su uniteni tokom ratnih zbivanja; 5) da imaju istinski pristup sudu kojem mogu
podnijeti svoje albe.
Brojnost predmeta koji se nalaze kod Ombudsmana na svim nivoima, kod Doma za
ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu, odnosno sada kod Komisije za ljudska prava pri
Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, pojedinanih apelacija kod Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine, broj sudskih, odnosno upravnih predmeta, ukazuje na injenicu da se
proklamovana ljudska prava i dalje u velikom broju kre, to je u sluaju Bosne i
Hercegovine, uglavnom refleksija ratnih zbivanja od 1992. do 1995. godine.
Na dravi Bosni i Hercegovini stoji obaveza da osigura mehanizme zatite
pojedinanih prava i zatienih sloboda, kako bi vremenom postigla proklamovane ciljeve
Evropske zajednice i Evropske konvencije.
Imajui u vidu postavljeni cilj ovog rada, u prvom redu ini se potrebnim predstaviti
katalog ljudskih prava propisanih Evropskom konvencijom i dodatnim protokolima, kako bi
smo mogli provjeriti hipoteze, analizirati mehanizme zatite ljudskih prava u okviru
Evropske unije i Bosne i Hercegovine.
U aneksu I., kao sastavnom djelu Ustava Bosne i Hercegovine, utvren je Dodatni
sporazum o ljudskim pravima, koji e se primjenjivati u Bosni i Hercegovini, a koji sadri
meunarodne dokumente o ljudskim pravima koji obavezuju Bosnu i Hercegovinu.
13

Ovaj katalog meunarodnih dokumenata je samo dio dokumenata o ljudskim pravima
koje su donijele Ujedinjene nacije od drugog svjetskog rata do danas
14



13
Meunarodni konvencije o ljudskim pravima koji obavezuju Bosnu i Hercegovinu, prema Dodatnom
sporazumu o ljudskim pravima su: 1) Konvenciju o sprijeavanju i kanjavanju zloina genocida iz 1948.; 2)
enevsku konvenciju II o zatiti rtava rata iz 1948, i dopunski protokoli III iz 1977.; 3) Konvenciju koja se
odnosi na status izbjeglica iz 1951. i protokol iz 1956.; 4) Konvenciju o dravljanstvu udatih ena iz 1957.; 5)
Konvenciju o smanjenju broja osoba bez dravljanstva iz 1961.; 6) Meunarodnu konvenciju o uklanjanju svih
oblika rasne diskriminacije iz 1965.; 7) Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima iz 1966. u
protokolu iz 1966. i 1989.; 8) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1968.; 9)
Meunarodnu konvenciju o uklanjanju svih oblika rasne diskriminacije u odnosu na ene iz 1979.; 10)
Konvenciju protiv muenja i drugih surovih, nehumanih ili poniavajuih postupanja ili
kanjavanja iz 1984.; 11) Evropsku konvenciju o sprjeavanju muenja, nehumanih ili poniavajuih tretmana
ili kanjavanja iz 1984.; 12) Konvenciju o pravima djeteta iz 1989.; 13) Konvenciju o pravima radnika na
privremenom radu u inostranstvu i lanovima Njihovih porodica iz 1990.; 14)Evropsku povelju za regionalne
jezike i jezike manjina iz 1992.;15) Okvirnu konvenciju za zatitu nacionalnih manjina.

14
Pregled dokumenata o zatiti ljudskih prava koji su donjeli UN od 1948. pa dalje:
13
III- KARAKTER LJUDSKIH PRAVA
ZATIENIH EVROPSKOM KONVENCIJOM

1. Individualna ljudska prava

Ljudska prava ili prava ovjeka (engl. The rights of man ) su predmetom zatite
Evropske konvencije kao i drugih meunarodnih dokumenata o kojima je bilo rije u ovom
radu. Meutim, smatram potrebnim obaviti odreenu analizu karaktera ljudskih prava
zatienih Evropskom konvencijom.
Polazei od injenice da su ljudska prava u pravilu samo pravo pojedinca kao
ljudskog bia, vrijedi razmotriti dilemu titi li Evropska konvencija i tzv. kolektivna prava.

121) Univerzalna deklaracija iz 1948.,2) Konvencija o sprjeavanju zloina genocida, iz 1948, 3) Konvencija o
pravu organiziranja i kolektivnog ugovaranja, iz 1948, 4) Konvencija o suzbijanju trgovine ljudskim biima i
ostvarivanje koristi navodjenjem na prostituciju, iz 1950, 5) Konvencija o statusu izbjeglica, iz 1951., 6)
Konvencija o jednakosti nagraivanja muke i enske radne snage, iz 1951.; 7) Konvencija o meunarodnom
pravu na ispravku, iz 1952.; 8) Konvencija o politikim pravima ena, iz 1952.; 9.) Konvencija o pravnom
poloaju lica bez dravljanstva, iz 1954.; 10) Minimalni standardi o postupanju prema zatvorenicima, iz 1955.;
11) Konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i institucija i prakse slinih ropstvu, iz 1956., 12)
Konvencija o dravljanstvu udate ene, iz 1957.; 13) Konvencija o ukidanju prinudnog rada, iz 1957.; 14)
Konvencija koja se odnosi na diskriminaciju u pogledu zapoljavanja, iz 1958. 15) Konvencija o pravima djeteta,
iz 1959.; 16) Konvencija o borbi protiv diskriminacije u oblasti prosvjete, iz 1960.; 17) Deklaracija o davanju
nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima, iz 1960.; 18) Konvencija o smanjenju broja lica bez
dravljanstva, iz 1961.; 19) Konvencija o pristanku na brak, minimalnoj starosit za brak i registraciji braka, iz
1962.; 20) Konvencija o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije, iz 1963.; 21) Konvencija o politici
zapoljavanja, iz 1964.; 22) Deklaracija o irenju meu omladinom ideala mira, uzajamnog potovanja i
razumijevanj a meu narodima, iz 1965.; 23) Meunarodna konvencija o ukidanju svih oblika rasne
diskriminacije, iz 1965.; 24) Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, iz 1966.; 25)
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, iz 1966.; 26) Fakultativni protokol koji se odnosi na
Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, iz 1966.; 27) Deklaracija o ukidanju diskriminacije prema
enama, iz 1967.; 28) Deklaracija o teritorijalnom azilu, iz 1967.; 29) Konvencija o nezastarijevanju ratnih
zloina i zloina protiv ovjenosti, iz 1967.; 30) Deklaracija o drutvenom napretku i razvoju, iz 1967.; 31)
Konvencija o radnikim predstavnicima, iz 1971.; 32) Deklaracija o pravima mentalno zaostalih osoba, iz 1971.;
33) Meunarodna konvencija o suzbijanju i kanjavanju zloina apartheida, iz 1973.; 34) Univerzalna
deklaracija o iskorjenjavanju gladi i neuhranjenosti, iz 1974.; 35) Deklaracija o zatiti ena i djece u vanrednim
prilikama i oruanim sukobima, iz 1974.; 36) Deklaracija o koritenju naunog i tehnolokog napretka u interesu
mira i za dobrobit ovjeanstva, iz 1975.; 37) Deklaracija o pravu invalidnih lica, iz 1975.; 38) Deklaracija o
zatiti svih lica od muenja i drugog svirepog, neovjenog i poniavajueg postupanja i kanjavanja, iz 1975.;
39) Deklaracija o rasi i rasnim predrasudama, iz 1978.; 40) Deklaracija o osnovnim naelima u pogledu
doprinosa sredstvima masovnog informiranja, jaanju mira i meunarodnog razumijevanja, unapreenju
ljudskih prava i suprotstavljanju rasizmu, apartheidu i podsticanju na rat, iz 1978.; 41) Pravilnik o ponaanju
slubenika koji sprovode zakon, iz 1979.; 42) Konvencija o ukidanju svih oblika diskriminacije prema enama,
iz 1979.; 43) Deklaracija o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije na osnovu vjeroispovijesti ili
uvjerenja, iz 1981.; 44) Naela medicinske etike, iz 1982.; 45) Konvencija protiv muenja i drugog svirepog,
neovjenog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja, iz 1984.; 46) Garancije za zatitu prava nad osobama
nad kojima treba da bude izvrena smrtna kazna, iz 1984.; 47) Deklaracija o osnovnim principima pravde u vezi
sa rtvama kriminalnih radnjii rtvama zloupotrebe vlasti, iz 1985.; 48) Osnovna naela vezana za nezavisnost
sudstva, iz 1985.; 49) Konvencija o pravima djeteta, iz 1990.

14
Pri tome treba uzeti u obzir injenicu da svako pravo pa tako i individualno pravo imaju svoju
kolektivnu dimenziju, a to znai da se, kao nositelji nekih prava mogu pojavljivati i skupine
ljudi kroz djelovanje pojedinca i obratno. U pravnoj teoriji i praksi pojmu ljudska prava
esto se dodaje i pojam slobode, tako da moe nastati jedinstvena sintagma ljudska prava i
slobode. U ovom tekstu izostavljane su rijei sloboda, imajui u vidu postavljeni cilj ovog
rada, a i radi izbjegavanja moguih teoretsko pravnih nejasnoa.
Pojam sloboda obino se upotrebljava u filozofskom smislu, oznaavajui moralnu
vrijednost ljudske slobode od podinjavanja ili iskoritavanja, odnosno neije pravo da ini
ta hoe.
15
Predmet garancije veine meunarodnih dokumenata usvojenih, nakon Drugog
svjetskog rata, bila su prava. Opa dekleracija o ljudskim pravima, Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim
pravima,u svojim tekstovima koriste uglavnom termin prava, a o slobodama govore kao o
posebnoj vrsti prava.U praktinom smislu, termin ljudska prava podrazumijeva takva prava
koja su po svojoj prirodi utuiva, odnosno pruaju mogunost pojednicu da ta prava ostvari
putem mehanizama zatite tih prava koje je postavila drava (utuivanjem nadlenom sudu,
npr.).
Individualna prava (prava pojedinaca) po svojoj prirodi i sadraju nisu uope sporna u
smislu koji ih ini ljudskim pravima. Osim toga, koncept ljudskih prava otpoeo je kao
politiki koncept, koncept po kojem je nositelj ljudskih prava pojedinac.
16

Istorija ljudskih prava poinje od 18. stoljea. Ljudska prava poinju nalaziti svoje
mjesto u pravnim normama. Prvi pisani akt iz ovog vremena kojim su propisane garancije za
odreena ljudska prava je Deklaracija o pravima ovjeka i graanina iz 1789. godine. Izmeu
ostalog, ova Deklaracija je propisivala da se ljudi raaju i ostaju slobodni i jednaki u svojim
pravima.
.
2. Kolektivna ljudska prava

Za razliku od individualnih prava, javlja se odreena vrsta prava gdje se kao njihovi
titulari javljaju skupine ljudi. Bez obzira to ta prava konano slue pojedincima, ipak se ona
po svojoj sadrini razlikuju od individualnih prava. Prema veini autora, u kolektivna prava


15
Prof. Dragan Vukain, Individualna i kolektivna ljudska prava. Magistrat Sarajevo,
2002. godina, str. 5.

16
Boven, van T.C, op.cit., str. 49.

15
spadaju: pravo naroda na samoodreenje, pravo manjina, vei dio ekonomskih, socijalnih i
kulturnih prava, te prava solidarnosti
Za razliku od individualnih prava kod kojih je uvijek poznat titular (pojedinac) i
pravni obveznik (drava), kod kolektivnih prava tee je definisati pravnog obveznika te je
zato tee i prihvatiti kolektivna prava kao ljudska prava.
Smatra se da je sutina problematinosti akceptiranja prava skupina ( u ovom sluaju
manjina) kao ljudskih prava, predstavljao glavni razlog neunoenja prava skupina u Evropsku
konvenciju. U teoriji postoje razliiti stavovi o tome koja su to kolektivna prava manjina
odnosno koji je sadraj njihovih prava. Prema nekim autorima, postoje samo tri prava koja su
u potpunosti kolektivna prava i to: pravo na opstanak manjine, pravo da se ne bude asimiliran,
i pravo na efektivno sudjelovanje u voenju javnih poslova.
Kroz ciljeve postavljenog zadatka ovog rada, teoretske elaboracije o kolektivnim
pravima ostaju u drugom planu, imajui u vidu injenicu da Evropska konvencija propisuje
iskljuivo zatitu individualnih prava. Ova Konvencija ne sadri niti jednu odredbu koja bi se
odnosila na prava skupina.
Povremeno biljeimo inicijative pojedinaca ili grupa o mogunosti da Vijee Evrope
Konvenciju nadogradi odredbama o kolektivnim ljudskim pravima, ali za sada, sve je ostalo u
fazi inicijative i rasprave.
Mehanizme zatite kolektivnih ljudskih prava nalazimo kroz druge meunarodne
dokumente, prvenstveno Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, zatim u
humanitarnom pravu, poev od Konvencije o sprjeavanju i kanjavanju zloina genocida iz
1948. godine, zatim Meunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije iz
1965. godine, zatim Dekleracije o ukidanju svih oblika nesnoljivosti i dikriminacije na
temelju vjere ili uvjerenja iz 1981. godine i, prije toga, Konvencije o borbi protiv
diskriminacije u podruju prosvjete iz 1960. godine i, konano Dekleracije o pravima osoba
koje pripadaju nacionalnim ili etikim, vjerskim i jezikim manjinama iz 1992. godine.








16
IV- SADRAJ LJUDSKIH PRAVA I NJIHOVO DEJSTVO

1. Supremacija Evropske konvencije u odnosu na sve
ostale zakone u Bosni i Hercegovini

Bosna i Hercegovina tei da postane demokratska drava i zadovolji postavljene
kriterije Vijea Evrope, kako bi postala punopravna lanica Evropske zajednice. U kontekstu
preuzetih obaveza na ureenju vlasti i ukupnog ambijenta ivota u Bosni i Hercegovini, u
prvom redu su potovanja ljudskih prava.
Dakle, Bosna i Hercegovina mora potovati, u prvom redu, etiri slobode Evropske
unije i to: 1) pravo na slobodu kretanja ljudi; 2) pravo na slobodu kretanja roba; 3) pravo na
slobodu kretanja kapitala; 4) pravo na slobodu kretanja usluga.
Ustavno ureenje u Bosni i Hercegovini i funkcionisanje vlasti mora biti u
uspostavljeno tako da se zadovolje pomenuta etiri prava, a zatim i da se potuju ljudska
prava zagarantovana Evropskom konvencijom.
Istorijski posmatrano, Dejtonski sporazum, od 21.11.1995. godine, potpisan je u
Parizu 14.12.1995. godine. Jedan od jedanaest kasnijih aneksa, po svojoj sadrini, predstavlja
Ustav Bosne i Hercegovine.
Ustavi entiteta su usvojeni ranije. Ustav Republike Srpske 28.02.1992. godine
17
i u
vie navrata je mijenjan i dopunjavan, a Ustav Federacije BiH u junu 1994. godine
18
, takoer
je mijenjan i dopunjavan. Ustav Federacije Bosne i Hercegovine dio je kompromisa
postignutog izmeu Bonjaka i Hrvata, koji su, u momentu zakljuenja Vaingtonskog
sporazuma, bili zaraene strane na pretenom dijelu teritorije Federacije Bosne i Hercegovine.
Ustav Bosne i Hercegovine je utvrdio pravni kontinuitet Republike Bosne i Hercegovine.
Ovim Ustavom, dravi su data izuzetno ograniena nadlenost, a veina nadlenosti je data
entitetima. Bez obzira na sva ogranienja u nadlenostima drave u korist entiteta,
problematika ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom obraena je u Ustavu
Bosne i Hercegovine.
19
.




17
Slubeni glasnik RS br. 3/92, 6/92, 8/92, 15/92 i 19/92.

18
Slubene novine Federacije BiH , broj 1/94 od 30.03.1994.godine.

19
Anex 4. Mirovnog sporazuma je Ustav BiH.


17
Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda je direktno primjenjiva u
Bosni i Hercegovini i ima supremaciju nad ostalim zakonima u Bosni i Hercegovini
20
.
Time se postavlja pitanje njenog poloaja unutar hijerarhije cjelokupnog pravnog
poretka Bosne i Hercegovine. Drugo pitanje bi bilo da li, u sluaju njenog konflikta sa
normama Ustava BiH, moe se stati na stanovite prvenstva Evropske konvencije i tretirati je
kao paramount law on the land, s ciljem da se ostane na liniji tumaenja koje je dao ameriki
Vrhovni sud u svom sluaju Marbury v. Madison
21
.
Odgovor na ovo pitanje, za sada, moe stii jedino od strane Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine, ili od strane Evropskog suda, ukoliko problematika nekog pojedinanog
predmeta, odnosno apelacije, bude postavljena tako, da je nuno prethodno se izjasniti o
hijerarhiji i odnosu Evropske konvencije i Ustava Bosne i Hercegovine.
Imajui u vidu postavljene zadatke i cilj ovog rada, ini se da je ova dilema vie
teoretske naravi i da e, za sada, izazvati, vjerovatno, neslaganje izmeu raznih autora na date
hipoteze ovog rada. Vano je odgovoriti da li se Evropska konvencija ostvaruje u
ustavnopravnom sistemu Bosne i Hercegovine, te da li je Bosna i Hercegovina na cijeloj
svojoj teritoriji uspostavila mehanizme zatite ostvarivanja pojedinanih ljudskih prava. Kada
se tome doda injenica da je Ustav BiH, u cijelosti, preuzeo katalog ljudskih prava iz
Evropske konvencije i njenih dodatnih protokola, onda ova dilema, za sada, ostaje u drugom
planu.
Vrijedi pomenuti da je naprijed citirani autor, mr. Faris Vehabovi, u svojoj kjnizi,
Odnos Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije, analizom Ustava Bosne i
Hercegovine i Evropske konvencije, te sadanjih procesa u Evropi i stvaranja jedinstvenog
pravnog pravnog poretka Evropske Unije, utemeljenog na meunarodnim ugovorima, stao na
stanovite da je Evropska konvencija de facto iznad ustava drava-lanica. To proizilazi, po
ovom autoru, iz sljedeeg: Evropska konvencija je, kao ratificirani meunarodni ugovor,
sastavni dio pravnog poretka Bosne i Hercegovine; Ratifikacijom Evropske konvencije,
Bosna i Hercegovina je prihvatila obavezu da kontinuirano ispituje kompatibilnost svih
zakonodavnih akata sa Evropskom konvencijom, to podrazumjeva i ustavne odredbe.
Drugim rjeima, zakonodavni akti (to podrazumjeva i Ustav Bosne i Hercegovine) ne smiju
biti u suprotnosti sa Evropskom konvencijom; Evropska konvencija je direktno primjenjiva u


20
U kontekstu analize garantovanih ljudskih prava valja istai da je Evropska konvencija u integralnom
tekstu, skupa sa dodatnim protokolima, objavljena u Slubenom glasniku BiH broj: 6/99.

21
Mr. Faris Vehabovi, Odnos Ustava BiH i Evropske konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih
sloboda, ACIPS, Sarajevo, 2006.godina, str. 25.

18
Bosni i Hercegovini, a njene odredbe su samoizvrive, tako da se pojedinci mogu pred
domaim sudovima direktno pozvati na takvu odredbu bez potrebe dodatnih mjera od strane
nacionalnih vlasti. Prava iz Evropske konvencije su zatiena pravnim postupcima, a Evropski
sud je nadlean da donosi konane i obavezujue odluke; Evropski sud ima supranacionalni
karakter, a u nacionalnim okvirima, Ustavni sud je nadlean da donosi konane i obavezujue
odluke u pogledu primjene Evropske konvencije.
Izvedeni zakljuak teko je prihvatljiv i njemu se mogu suprotstaviti argumenti da
iskljuivo nacionalna drava ima aparat i mehanizme zatite ljudskih prava, da Evropska
zajednica nije drava niti zasada ima tendecija da u dogledno vrijeme to bude, da mnoge
drave-lanice Evropske zajednice imaju demokratske tradicije i, jake nacionalne institucije i
bez obzira to su svoje zakonodavstvo prilagodile zahtjevima Evropske konvencije i prihvatile
brojne obaveze iz ove konvencije i drugih meunarodnih ugovora i konvencije, nisu se
odrekle dravnosti, niti su ustavi ovih zemalja postali drugorazredni dokument u odnosu na
Evropsku konvenciju. To bi, konano, znailo da u dilemi vanosti u hijerarhiji izmeu
Evropske konvencije i Ustava BiH, primat ima Ustav, a na dravi je da naknadno se odredi
prema nastaloj situaciji i Ustav prilagodi Evropskoj konvenciji, ili nekom drugom
meunarodnom dokumentu
22
.

2. Direktna primjena Evropske konvencije

Prava i slobode predvieni u Evropskoj konvenciji direktno se primjenjuju u Bosni i
Hercegovini. Ovi akti imaju prioritet nad svakim drugim pravom.
23
Sudovi i drugi organi u
svom radu duni su direktno primjeniti odredbe Evropske konvencije, ak i u situaciji kada se
graani ne pozivaju na odredbe Konvencije (ex officio). Ustavna odredba o direktnoj
primjenjivosti Evropske konvencije u Bosni i Hercegovini znai njenu neposrednu primjenu
od strane, ne samo sudova u Bosni i Hercegovini, ve i od svih organa i institucija koji se
bave zatitom ljudskih prava i temeljnih sloboda garantovanih ovom konvencijom. U isto


22
Odlukom broj U 5/04 od 27.01.2006.godine, Ustavni sud je odbacio kao nedoputen zahtjev za
ocjenu saglasnosti l. IV/1, IV/1a), IV/3b i V/1 Ustava Bosne i Hercegovine sa lanom 14 Evropske konvencije i
lanom 3 Protokola broj 1 uz Konvenciju. Iz navoda podnosioca zahtjeva proizilazi da on trai da se ispita
usklaenost odreenih odradaba Ustava Bosne i Hercegovine sa Konvencijom i njenim dodatnim protokolima.
Ustavni sud je utvrdio da praav iz Konvencije ne mogu imati superiorniji status u odnosu na Ustav Bosne i
Hercegovine, jer je Konvencija kao meunarodni dokument stupila na snagu na osnovu Ustava Bosne i
Hercegovine, te ustavna ovlatenja proistiu iz Ustava Bosne i Hercegovine a ne iz Konvencije. U konanom
Ustavni sud smatra da u konkretnom sluaju nije nadlean da odluuje o saglasnosti pojedinih odredbi Ustava
Bosne i Hercegovine sa Konvencijom i njenim protokolima.

23
l. II. Ustava Bosne i Hercegovine.

19
vrijeme, to znai da svi organi u Bosni i Hercegovini ne smiju na bilo koji nain sprijeiti
primjenu tih prava ili da ta prava pretvore u nacionalno pravo i tako prikriju njihov pravi
izvor. Ustav Bosne i Hercegovine je u cijelosti preuzeo katalog prava garantovanih
Konvencijom. Meutim, i pored toga, naglasio je supremaciju ove konvencije u odnosu na
sve ostale zakone i naglasio njenu direktnu i neposrednu primjenjivost
24
.
Kao primjer za ilustraciju naina primjene Evropske konvencije i ireg tumaenja
Ustava Bosne i Hercegovine, navodim Odluku Ustavnog suda Bosne i Hercegovine u
predmetu br.U 26/01 kojim je odlueno o ustavnosti Zakona o sudu Bosne i Hercegovine
25
.
U ovom predmetu, podnosilac zahtjeva je smatrao da Zakon o sudu Bosne i Hercegovine
grubo kri odredbe l. III Ustava Bosne i Hercegovine koji regulie nadlenosti izmeu
institucija Bosne i Hercegovine i entiteta. Istaknuto je da je ureenje pravosudnog sistema u
nadlenosti entiteta, te da ne postoji ustavni osnov za donoenje pomenutog zakona, jer
ustavom nije predviena nijedna sudska instanca na nivou drave. Ustavni sud je presudio
na sljedei nain: Ustav Bosne i Hercegovine dodjeljuje Bosni i Hercegovini odgovornosti i
nadlenosti kojima se osiguravaju: ouvanje njenog suvereniteta, teritorijalnog integriteta,
politike neovisnosti i meunarodnog subjektiviteta, najvii nivo priznatih ljudskih prava i
osnovnih sloboda, te slobodni i demokratski izbori.
Dalje se navodi da je, u Ustavu Bosne i Hercegovine, utvrena iskljuiva nadlenost
institucija Bosne i Hercegovine: vanjska politika, monetarna politika, finansiranje institucija i
meunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, politika i regulisanja pitanje imigracije,
izbjeglica i azila, provoenje meunarodnih i meuentitetskih krivinopravnih propisa,
ukljuujui odnose sa Interpolom,uspostavljanje i funkcionisanje zajednikih i meunarodnih
komunikacijskih sredstava, regulisanje meuentitetskog transporta, kontrola vazdunog
saobraaja.Osim toga, nadlenost Bosne i Hercegovine su pitanja dravljanstva Bosne i
Hercegovine, odgovornost za osiguranje najveeg nivoa meunarodno priznatih ljudskih
prava i osnovnih sloboda, kako je to predvieno lanom IV/2. i l. V/1 Ustava. Prema lanu
III/5.(a) Ustava, Bosna i Hercegovina e preuzeti nadlenost u onim stvarima u kojima se
postigne saglasnost entiteta, u stvarima kojma su predviene Anexima 5-8 Opeg okvirnog
sporazuma ili koje su potrebne za ouvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, politike
nezavisnosti i meunarodnog subjektiviteta Bosne i Hercegovine, u skladu sa podjelom


24
Direktnu primjenjivost Evropske konvencije je definisao Sud pravde, te kazao da to znai potpunu i
jednoobraznu primjenu propisa (komunitarnog prava) u svim dravama lanicama. Ove odredbe su direktan
izvor prava.

25
Odluka Ustavnog suda BiH br. U-26/01 od 28.09.2001. godine, objavljena u Slubenom glasniku
BiH broj 4/02 od 04.03.2002. godine.

20
nadlenosti meu institucijama Bosne i Hercegovine. Dodatne institucije mogu biti
uspostavljene prema potrebi za vrenje ovih nadlenosti.
Ustavni sud u ovoj odluci posebno istie da Bosna i Hercegovina i njeni entiteti, u
skladu sa lanom II/1 Ustava, treba da obezbijede najvii nivo ljudskih prava i osnovnih
sloboda i da se, u skladu sa lanom II/2, prava i slobode odreene Evropskom konvencijom
direktno primjenjuju u Bosni i Hercegovini i imaju prioritet nad drugim pravom. U
konkretnom sluaju, Ustavni sud je imao zadatak razmotriti opi princip vladavine prava, koji
je inherentan Evropskoj konvenciji i konkretnije principe pravinog suenja i efektivnog
pravnog lijeka koji su zatieni lanovima 6. i 13. Evropske konevncije. Uspostavljanje Suda
Bosne i Hercegovine moe da bude vaan element u osiguravanju da insitucije Bosne i
Hercegovine djeluju u saglasnosti sa vladavinom prava i zadavoljavanju uslova Evropske
konvencije u pogledu pravinih suenja pred sudovima i efektivnih pravnih lijekova. Ustavni
sud nalazi da, dok Sud Bosne i Hercegovine ne pone funkcionisati u pravnom sistemu Bosne
i Hercegovine, nije postojala mogunost osporavanja odluka institucija Bosne i Hercegovine
pred organom koji ispunjava preduslove nezavisnog i nepristrasnog tribunala. U vezi s tim
Ustavni sud se poziva na lan IV/4 (a) Ustava koji predvia da Parlamentarna Skuptina
Bosne i Hercegovine donosi zakone koji su joj potrebni za provoenje odluka Predsjednitva
ili za vrenje funkcije Skuptine po ovom Ustavu. Iako nije zadatak Ustavnog suda da se
odreuje o oprotunosti zakona, sud ipak zapaa da u kontekstu Bosne i Hercegovine, za
uspostavljanje Suda Bosne i Hercegovine moe doprinijeti jaanju vladavine prava, to je
jedan od temeljnih principa za funkcionisanje demokratske drave.Bosna i Hercegovina,
funkcioniui kao demokratska drava, ovlatena je da u oblastima iz njene nadlenosti, osim
Ustavom predvienih, uspostavi i druge mehanizme i dodatne institucije koje su joj potrebne
za izvrenje njenih nadlenosti, ukljuujui i uspostavljanje suda za jaanje pravne zatite
njenih graana i osiguranje potovanja principa Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava.
Ova odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine svakako zasluuje panju i kao takva je
izazvala brojne komentare i zakljuke
26
.


26
arl Hjuz sudija Vrhovnog suda SAD u jednoj situaciji upitan na slobodu Vrhovnog suda SAD-a
koji je u ulozi Ustavnog suda tumaio odredbe Ustava, neoekivano razliito poslije proteka vremenskog perioda
odgovorio: Da, mi se sudije nalazimo pod Ustavom, ali Ustav je ono to mi kaemo da je. U vezi sa ovim
citatom potrebno je naglasiti da Vrhovni sud SAD-a je nadlean za kontrolu ustavnosti tumaenje Ustava.
Vrhovni sud SAD-a je vie puta ocjenjivao ustavnost i davao tumaenje primjene Ustava. On je u stvari postao
najbolji uvar (ali i prikriveni zakonodavac) Ustava. Deavalo se da u razliitim vremenskim periodima Vrhovni
sud daje razliita tumaenja o istoj odredbi Ustava ( jednom je ustavna, drugi put-neustavna)


21
3. Neposredno dejstvo Evropske konvencije

Pod direktnom primjenom meunarodne norme i meunarodnog prava podrazumijeva
se podobnost pravne norme da bude neposredno i direktno primjenjena od strane nacionalne
drave i njenih institucija, bez donoenja naknadnih legislativnih ili upravnih akata. Pri tome
je nacionalnim dravama zabranjeno da maskiraju komunitarno porijeklo norme tako to e
istu pretoiti u zakonsku normu.
Neposredno dejstvo komunitarnog prava podrazumjeva sposobnost odredbi
komunitarnog prava da neposredno stvaraju prava i nameu obaveze na koje se mogu pozvati
pojedinci bez intervencije upravnih ili sudskih organa. Pojam direktnog dejstva je izveden iz
prakse Suda pravde, pri emu je ovaj sud nastojao da, prilikom tumaenja konkretnih odredbi,
utvrdi da li je komunitarni zakonodavac namjeravao da pojedinim odredbama da samo
programski karakter ili da propie zapovijest odreenim subjektima ili da dodijeli prava
pojedincima, odnosno nametne odreene obaveze.
U teoriji komunitarnog prava utvreni su posebni uslovi za priznavanje direktog
dejstva normi komunitarnog prava i one se svode na sljedee: 1) odredba mora sadravati
jasnu obavezu drave lanice; 2) sadrina odredbe mora biti takva da moe stvoriti direktno
djelovanje; 3) nikakvi dalji akti od strane organa Zajednice ili drava lanica se ne smiju
traiti za ostvarivanje takvog cilja; 4) odredba ili ne smije biti uslovljena, ili uslovi moraju biti
ispunjeni, i 5) drave lanice ne smiju imati diskreciona prava za ispunjavanje obaveza.
27

Opte kriterijume za ispitivanje podobnosti konkretnih normi da proizvode pravno
dejstvo Sud pravde je postepeno izgraivao u sluaju Reyners v Belgian State, i iste
sintetizovao kroz sljedee uslove: odredba o pitanju mora biti dovoljno jasna i precizna za
sudsku primjenu; odredba mora utvrivati neuslovljenu obavezu i obaveza mora biti potpuna i
pravno perfektna, a njeno ispunjenje ne smije zavisiti od kasnijih mjera Zajednice ili drava
lanica.

Ne sluajno, poredei ovo dvije odluke koje u sutini nemaju veze jedna sa drugom, zakljuujem da je
Ustavni sud Bosne i Hercegovine u naprijed citiranoj odluci zapravo dao ire tumaenj e Ustava, moda ak
svojim tumaenjem u ovoj odluci i izvrio njegovu izmjenu, odnosno, dao tumaenje Ustava kako je odgovaralo
datim vremenskim prilikama odnosno potrebama dalje demokratizacije drave i jaanja mehani zama zatite
ljudskih prava zatienih Evropskom konvencijom ali i samim Ustavom Bosne i Hercegovine.
Meutim, postoji i drugaija gledanja na ovu odluku Ustavnog suda. Tako naprijed citirani autor Faris
Vehabovi, koji u svojoj knjizi Odnos Ustava Bosne i Hercegovine i Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava
i osnovnih sloboda takoer tretira ovu odluku, i zakljuuje kako je zapravo ovakva odluka Ustavnog suda jasan i
nedvosmislen dokaz da je Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i sloboda iznad i samog Ustava Bosne i
Hercegovine.

27
Prof.dr. Radovan D. Vukadinovi, Pravo evropske unije, Beograd 1996. godine, str. 58.

22
Valja rei i to, da meunarodno pravo ostavlja dravama puno diskreciono pravo da
same odlue na koji e nain implementirati katalog ljudskih prava iz Konvencije u svojim
pravnim sistemima. Na meunarodnom nivou one su odgovorne samo za konani rezultat te
implementacije. Moemo zakljuiti da komunitarno pravo, a ni sama Evropska konvencije ne
obavezuju drave potpisnice, da Evropsku konvenciju ugrade u domae pravo
28
.
Ova kraa teoretska elaboracija pojma neposrednog dejstva je izloena kako bi se
ustanovilo da Evropska konvencija ima neposrednu primjenu i dejstvo u ustavno pravnom
sistemu BiH, a to proizilazi iz jasne odredbe samog Ustava, ali i iz meunarodnih kriterija
utvrenih za neposredno dejstvo komunitarnog prava
29
.























28
Pravo koje se stvara u okvirima triju Zajednica: Evropske zajednice, Evropske zaj ednice za ugalj i
elik i Evropske zajednice za atomsku energiju uobiajeno se naziva pravo evropskih zajednica ili komunitarno
pravo (European Community Law).

29
lan II/2 Ustava BiH utvrdio je da se u Bosni i Hercegovini direktno primjenjuju prava i slobode
garantovana Evropskom konvencijom i njenim protokolima i da ovi akti imaju prioritet nad svim drugim
zakonima.
23
XIV-Z A K LJ U C I

1. Prilikom prijema u Vijee Evrope Bosna i Hercegovina se obavezala ispuniti
obaveze sadrane u miljenju Parlamentarne skuptine Vijea Evrope, izmeu ostalog
potpisati i ratifikovati Evropsku konvenciju. Ova obaveza je ispunjena 13.07.2002. godine.
2. Ljudska prava su predmetom zatite Evropske konvencije. Iz analize karaktera
ljudskih prava koje garantuje Evropska konvencija, proizilazi da se radi iskljuivo o
individualnim pravima (pravima pojedinaca). Ova Konvencija ne sadri niti jednu odredbu
koja bi se odnosila na prava skupina (kolektivna ljudska prava).
3. Evropska konvencija ima supremaciju u odnosu na sve ostale zakone u Bosni i
Hercegovini. Prava i slobode previeni konvencijom direktno se primjenjuju u Bosni i
Hercegovini. Sudovi i drugi organi u svom radu duni su direktno primijeniti odredbe
Evropske konvencije ak i u situaciji kada se graani ne pozivaju na njene odredbe. Ustavna
odredba o direktnoj primjenjivosti Evropske konvencije znai njenu neposrednu primjenu od
strane sudova i svih organa i institucija koji se bave zatitom ljudskih prava garantovanih
konvencijom.
4. Ustav Bosne i Hercegovine u cjelosti je preuzeo katalog prava garantovanih
konvencijom. I pored toga naglasio je supremaciju ove konvencije u odnosu a ostale zakone i
naglasio njenu direktnu i neposrednu primjenjivost. I ustavi Federacije Bosne i Hercegovine i
Republike Srpske su nastojali da katalog zatienih ludskih prava bude po meunarodnim
standardima.
5. lanice Savjeta Evrope donijeli su Evropsku konvenciju 1950. godine, s ciljem da
se ostvari vee jedinstvo meu lanicama i da je jedan od naina postizanja tog cilja ouvanje
i dalje provoenje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Spisak garantovanih ljudskih prava je
vremenom proiren, donoenjem dodatnih protokola uz konvenciju.
6. Zatita zagarantovanih ljudskih prava i osnovnih sloboda iz Evropske konvencije,
na meunarodnom nivou, osigurana je putem Evropskog suda za ljudska prava. Evropski sud
ispituje konkretne predstavke da bi se sutanovilo da li je dolo do krenja praa garantovanih
konvencijom. Evropski sud donosi deklaratorne odluke, to zai da on nema mogunosti
prinudnim mjerama nametati svoje odluke nacionalnim dravama. U praksi, odluke
Evropskog suda se provode bez izuzetka, jer u protivnom dravi potpisnici prijeti se lanom
3. Statuta Savjeta Evrope, iskljuenjem iz ovog oblika integracije.
7. Dejtonskim mirovnim sporazumom su kreirani posebni mehanizmi zatite ljudskih
prava u Bosni i Hercegovini.
24
Dom za ljudska prava je imao mandat da razmatra navodna i oigledna krenja
ljudskih prava i navodnu i oiglednu diskriminaciju u uivanju prava i sloboda predvienih u
Evropskoj konvenciji. Uzimao je u rad pojedinane apelacije samo u sluaju da apelant
dokae da je iscrpio sve ostale pravne liekove u okviru drave. Prema zvaninim podacima
Dom je do 31.12.2003. godine, kada se transformisao u Komisiju za ljudska prava, pri
Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine rijeio 6.243 predmeta.
Komisija za ljudska prava, kao sljednik Doma za ljudska prava, preuzela je u rad
nerjeene predmete Doma, i njen mandat prestaje nakon to okona predmete zaprimljene u
rad sa 31.12.2003. godine. Rad Doma i Komisije u znatnoj mjeri je podigao standard i
kvalitet zatite ljudskih prava u Bosni i Hercegovini.
8. Institucija ombudsmana u Bosni i Hercegovini je ustanovljena Aneksom 6.
Dejtonskog sporazuma. Ombudsman je nezavisna institucija uspostavljena u cilju
promoviranja dobre uprave i vladavine prava, zatite i slobode fizikih i pravnih lica.
Ombudsman razmatra predmete koji se odnose na slabo funkcionisanje ili povrede ljudskih
prava poinjene od bilo kojeg organa Vlade. Brojnost predmeta pred Obmudsmanima u Bosni
i Hercegovini i entitetima, ukazuje da je ova institucija stekla veliki ugled meu graanima.
9. Ustavni sud Bosne i Hercegovine ima apelacionu nadlenost po pojedinanim
apelacijama. Graani mogu podnijeti svoje pojedinane apelacije Ustavnom sudu u roku 60
dana od posljednjeg djelotvornog pravnog lijeka. Odluke Ustavnog suda su konane i
obavezujue. Od svog osnivanja pa do danas, Ustavni sud uspjeno gradi reputaciju
pravednog i pouzdanog zatitnika Ustava Bosne i Hercegovine. Naravno, potreban je dui
vremenski period da bi se moglo govoriti o prepoznatljivoj jurisprudenciji suda i da Ustavni
sud BiH potpuno preuzme poziciju i ulogu koja mu je povjerena Ustavom Bosne i
Hercegovine. U predstojeim izmjenama i dopunama Ustava Bosne i Hercegovine, potrebno
je ugraditi odredbe o tome koja je institucija nadlena i duna provesti odluku Ustavnog suda.
Ustavi entiteta takoer pruaju zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Njihova
osnovna ustavna nadlenost je zatita i kontrola ustavnosti i zakonitosti. Odluke Ustavnih
sudova entiteta su opteobavezujue i izvrne na teritoriji entiteta, a za njihovo provoenje
zaduena je Vlada.
10. Aktualni Ustav Bosne i Hercegovine nema odredbe o vanrednom stanju. Nasuprot
tome, ustavima entiteta je propisano da je Vlada ovlatena donositi Uredbe sa zakonskom
snagom, u sluaju opasnosti po zemlju, kada Parlment nije u mogunosti to uiniti. Ustavna
definicija Bosne i Hercegovine kao demokratske i pravne drave, koja titi ljudska prava,
namee potrebu da se u ustavnim promjenama unesu odredbe o postupanju drave u
25
vanrednim prilikama, kao i u sluaju ratnog stanja ili druge javne opasnosti koja ugroava
opstanak nacije, odnosno da se Ustav Bosne i Hercegovine u potpunosti usaglasi sa
Evropskom konvencijom.
11. Jedan od mehanizama zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovanih
Evropskom konvencijom, je njihova krivino pravna zatita. Krivino pravna zatita ljudskih
prava u Bosni i Hercegovini obraena je u Krivinom zakonu Bosne i Hercegovine, u
posebnom poglavlju pod nazivom Krivina djela protiv slobode i prava ovjeka i graanina.
Kod ove grupe krivinih djela na jednom mjestu obuhvaena su razliita prava graanina sa
razliitim objektom zatite, koje povezuje injenica da su u pitanju osnovna prava ovjeka i
graanina. Zatita sloboda i prava ovjeka i graanina propisana je i u drugim glavama
Krivinog zakona Bosne i Hercegovine i entiteta.
12. Bosna i Hercegovina i njeni entiteti i Brko distrikt, organizovali su pravosue i
upravu. Na nivou drave BiH organizovan je rad Suda Bosne i Hercegovine i Tuilatva
Bosne i Hercegovine.
U okviru entiteta i Brko distrikta organizovano je sudstvo kroz osnovne (optinske)
sudove, zatim okrune (kantonalne/upanijske) sudove i Vrhovni sud entiteta. Sudovi su
posebno organizovani u Brko distriktu. Na isti nain su organizovana tuilatva. Posebno je
ureena oblast prekraja, koja je pridodata redovnim sudovima. Bosna i Hercegovina i njeni
entiteti i Brko distrikt su oranizovali organe uprave i utvrdili njihove nadlenosti i postupak
upravnih organa.
Iz analize organizacije pravosua i uprave zakljuujemo da je Bosna i Hercegovina
organizovala mehanizme zatite ljudskih prava i osnovnih sloboda u skladu sa Evropskom
konvencijom, te da je Evropska konvencija normativno ugraena u ustavno pravni sistem u
Bosni i Hercegovini.
13. Zakljuno, moemo ustvrditi da je Evropska konvencija normativno ugraena u
ustavnopravni sistem Bosne i Hercegovine, ali u njenoj praktinoj primjeni postoji nesklad
izmeu normativnog i stvarnog. Meu propustima u normativnom ureenju svakako valja
primjetiti propuste u zatiti ljudskih prava garantovanih lanom 6. Evropske konvencije, o
pravu na pravino suenje. Konvencija obavezuje drave potpisnice da u nacionalnom
zakonodavstvu obezbijede pravo na javnu raspravu pred upravnim sudom. Zaista je nejasno
zato je zakonodavac u Zakonima o upravnim sporovima (BiH, entiteta i BD) ovu oblast
uredio dugaije i propisao da u upravnim sporovima sud postupa na nejavnoj sjednici.
Bosna i Hercegovina, prilikom ratifikacije Evropske konvencije, nije stavile rezervu u odnosu
26
na pravo na javnu raspravu pred upravnim sudom, te stoga ne moe opravdati normativno
ureenje ove oblasti suprotno od proklamovanog u Konvenciji.
14. U okviru prava na pravino suenje, Bosna i Hercegovina nije na jasan i
nedvosmislen nain uredila u Zakonima o krivinom postupku BiH, entiteta i Brko distrikta,
odredbe o trajanju pritvora, nakon prvostepene osuujue presude. Pritvor odreen do
pravomonosti presude, prestaje nakon to presuda postane pravomona. Meutim,
nedoreenost krivine norme proizvela je ustaljenu praksu sudova, da optueni ostaju u
pritvoru i nakon pravomonosti, i da se pritvor nadovezuje na izdravanje kazne. Odluka
Ustavnog suda BiH, AP- 1426/05 od 09.11.2006. godine, prua nadu da e ubudue, u
slinim situacijama, redovni sudovi promijeniti ustaljenu praksu, ali drimo potrebnim da se u
predstojeim izmjenama i dopunama procesnih zakona u BiH, ova oblast uredi na jasan i
nedvosmislen nain, koji u praksi nee pruati prostora razliitim tumaenjima.
15. U Zakonu o krivinom postupku Bosne i Hercegovine nije obezbijeena
dvostepenost suenja, to je u direktnoj suprotnosti sa lanom 14. Meunarodnog pakta o
graanskim i politikim pravima kojim je propisano: Svako lice, oglaeno krivim za
poinjeno krivino djelo ima pravo da zatrai da, shodno zakonu, vii sud ispita odluku o
krivici i presudi. Pored pakta ovo pravo je priznato i lanom 2. protokola 7. uz Evropsku
konvenciju o ljudskim pravima koji glasi: Svako ko je odlukom suda osuen na krivino
djelo ima pravo da njegovu osudu ili kaznu preispita vii sud. Obzirom da je ovaj propust
drave uinjen samo u Zakonu o krivinom postupku BiH, za pretpostaviti je da se radi o
sluajnom propustu zakonodavca, no, u svakom sluaju, u predstojeim izmjenama Zakona o
krivinom postupku BiH, ovaj se propust mora otkloniti.
16. U Federaciji BiH ve due od godine dana ne postoji Zakon o pomilovanju. Vaei
Zakon o pomilovanju, svojom odlukom od 06.09.2005. godine ukinuo je Visoki predstavnik
za BiH. Ne ulazei ovom prilikom u opravdanost donoenja takve odluke, primjeujemo da je
time stvorena pravna praznina u normativnom ureenju izvrenja krivinih sankcija u
Federaciji BiH. Parlament Federacije BiH, u tri navrata nije usvojio predloeni tekst novog
Zakona, a imajui u vidu oprene stavove kluba poslanika o pojedinim odredbama
predloenog teksta zakona, neizvjesno je kada e zakon biti usvojen. Za sada se u Federalnom
ministarstvu pravde gomilaju molbe za pomilovanje, a osuenici iz Federacije BiH, su
dovedeni u neravnopravan poloaj u odnosu na osuenike iz Republike Srpske i Brko
distrikta. Neujednaeno normativno ureenje iste oblasti, na itavoj teritoriji BiH, nema
opavdanja.
17.U okviru postavljenih ciljeva zadate pomone hipoteze, da je pravosudna reforma,
27
koja je u Bosni i Hercegovini provedena 2003. godine pod patronatom meunarodne
zajednice, u pojedinim rjeenjima bila korak nazad u zatiti ljudskih prava, tako to je
graanima ostvarivanje pojedinih ljudskih prava oteala, odnosno kvalitet zatite tih prava je
doveden na niu razinu, nakon provedenih istraivanja, analize reformskih zakona i prakse
nalazimo sljedee:
Iz Zakona o krivinom postupku, neopravdano je izostavljen vanredni pravni lijek
Zahtjev za zatitu zakonitosti, koji je graanima bio dodatna i vana garancija u pravu na
pravedno i poteno suenje. Vrhovni sud Federacije BiH, kao nadlean sud za postupanje po
ovom vanrednom pravnom lijeku, svojim presudama po zahtjevu utjecao je na kvalitet rada
krivinih sudova, kako u primjeni procesnih normi, tako i u primjeni materijalnog prava.
Donoenje presude od strane Vrhovnog suda FBiH, kojom usvaja zahtjev za zatitu
zakonitosti i time ukida presude niih sudova, stvaralo je odreenu pravnu sigurnost i
garanciju da e suenje biti pravino. Sadanje pravosue je uokvireno u Kantonalni (okruni)
nivo, to se svakako odraava na kvalitet suenja. Odreeni broj sudija je kompromitovao
svoju ugled nivoom pravnikog (ne)znanja. Zvui nevjerovatan primjer iz prakse, pred
Opinskim sudom u Zavidoviima, iz septembra 2006. godine, da sudee vijee iskljui
javnost sa glavnog pretresa i pri tom udalji optuenog, svrstavajui ga u javnost. U drugom
primjeru, pred Opinskim sudom u Sarajevu, sudija je sudio u vlastitoj brakorazvodnoj
parnici, u kojoj je bio stranka, i donio presudu kojom je razveo vlastiti brak. Ovakve sudije
donose loe presude koje stvaraju lou sliku o sistemu. Zbog kvaliteta suenja, odnosno
krenja odredbi konvencije o pravu na pravino suenje, enormno je uvean broj pojedinanih
apelacija pred Ustavnim sudom BiH. Vraanje vanrednog pravnog lijeka Zahtjeva za zatitu
zakonitosti, je nuno, ve prilikom prvih izmjena i dopuna procesnih zakona u BiH.
Reforma nije proizvela efikasnije pravosue, koje i dalje sporo rjeava predmete.
U nekim Kantonima u Federaciji, koji su, inae, ovlateni za propisivanje sudskih taksi na
tubu i presudu, pristup sudu je znatno otean ili ak onemoguen visinom sudskih taksi.
U Sarajevskom Kantonu, sudska taksa na tubu i presudu iznosi 3% od vrijednosti spora. Nije
rijetka situacija da graani odustaju od tube, koja bi bila, oigledno, opravdana i imala
izvjestan pozitivan ishod, ali graani nisu u materijalnoj mogunosti platiti enormno visoku
sudsku taksu.
18. U daljoj fazi, potrebno je vie panje posvetiti educiranju sudija i tuilaca, obzirom
da jedan broj njih oigledno nema dovoljno potrebnih znanja i vjetina. Potrebno je osigurati
vei standard nezavisnosti i nepristrasnosti pravosua, koje e stei povjerenje i ugled kod
graana.
28
19. Zakljuno se moe ustvrditi da su postavljene hipoteze ovim radom potvrene.
Dravi Bosni i Hercegovini, i njenim entitetima predstoji borba da pobolja kvalitet zatite
ljudskih prava garantovanih Evropskom konvencijom i da se zatita ljudskih prava priblii
proklamovanim naelima i normativnom ureenju, to bi dovelo do znatnog smanjenja
njihovog krenja i time poboljalo ukupno stanje ljudskih prava i osnovnih sloboda u Bosni
i Hercegovini.




























29
XV-IZVORI I LITERATURA

1.Sadikovi .: Evropsko pravo ljudskih prava, Magistrat Sarajevo, 2003;
2.Sadikovi .: Ljudska prava bez zatite, Bosanska knjiga Sarajevo, 1998;
3.Sadikovi .: Politiki sistem, Pravni fakultet u Sarajevu, Sarajevo, 2000;
4.Donna Gomioen- Kratak: Vodi kroz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima
Beograd , 1994;
5.Nada Bodiroga- Vukobrat i Sanja Bari: Povelja temeljnih ljudskih prava Evropske
unije- Zagreb, 2002;
6.Thomas C. Buerghental: Meunarodna ljudska prava u saetom obliku, Magistrat,
Sarajevo,1998;
7.Sadikovi L. : Drava u evropskom poretku, ahinpai, Sarajevo 2005;
8.Sadikovi L. : Vanredno stanje i ljudska prava, Magistrat, Sarajevo 2001;
9. Helsinki komitet za ljudska prava: Uvod u ljudska prava, Sarajevo, 2003;
10. Vehabovi F.: Odnos Ustava BiH i Evropske konvencije o zatiti ljudskih prava,
ACIPS, Sarajevo, 2006;
11.Baki- Mufti J.: Sistem ljudskih prava, Magistrat, Sarajevo 2002;
12.Vukadinovi, dr. Radovan: Pravo evropske unije, Megatrend, Beograd, 1996;
13.Mijovi, dr. Ljiljana: Evropski sud za ljudska prava kao faktor u izgradnji
evropskog identiteta, Pravna rije, Banja Luka, 4/05;
14. Vijee Evrope-Ured u Sarajevu, Izvod iz sudske prakse Evropskog suda za ljudska
prava, knjiga 1 i 2, Fond otvoreno drutvo, Sarajevo, 2001;
15. Dmii,dr Mile: Odnos ustavnih sudova entiteta i Ustavnog suda Bosne i
Hercegovine u svjetlu njegove apelacione nadlenosti, Pravni ivot, Beograd, broj 12/05;
16.Kuzmanovi, R.: Ustavno pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Banja Luci, , Banja
Luka, 1999;
17. Kuzmanovi.R.-Simovi M.: Ustavni sud Republike Srpske i zatita ustavnosti i
zakonitosti, Banja Luka, 1999;
18. Savi, S. : Dejtonska Bosna i Hercegovina, Banja Luka, 2003;
19. Savi, S. : Konstitutivnost naroda u Bosni i Hercegovini, Banja Luka, 2000;
20. Savi S. : Republika Srpska poslije Dejtona, Banja Luka, 1999;
21. Trnka K.:Ustavno pravo, Sarajevo, 2000;
22. Kuni, dr P.: Upravno pravo, opti i posebni dio, Banja Luka 2001

30
23. P.van Dik- G.J.H. van Hoof: Teorija i praksa Evropske konvencije o ljudskim
pravima, Muller Sarajevo, 2001;
24. Vuini N.: Osnovi ljudskih prava i sloboda, Biblioteka posebnih izdanja,
Podgorica, 2001;
25. Todorovi Lj.: Ljudska prava u Univerzalnoj dekleraciji o ljudskim pravima i
Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, Fineks, Sarajevo, 2004;
26. Todorovi V.: Ljudske slobode i prava, Meunarodni ugovori, knjiga 4. tom II,
Slubeni glasnik Beograd,2000;
27. Jack Donnelly: Meunarodna ljudska prava Helsinski komitet za ljudska prava u
BiH, Sarajevo, 1999;
28. Fira,dr Aleksandar: Ustavno pravo Bosne i Hercegovine, (Agencija MiR), Novi
Sad, 2002;
29.Dmii, dr Mile: Ostvarivanje i zatita ljudskih prava i sloboda u ustavnopravnom
sistemu Bosne i Hercegovine, Prava ovjeka Beograd, broj 5-6;
30. Dmii, dr Mile: Ustavnosudska zatita ustavnosti i zakonitosti kriz prizmu
ustavnih promjena, asopis Znaenja Doboj, 2004;
31.Degan, V..: Meunarodno pravo, Pravni fakultet Sveuilita u Rijeci, 2000;
32.Vukadinovi,Radovan: Stvaranje i ostvarivanje komunitarnih prava u Evropskoj
uniji, Beograd,1998;
33. Dimitrijevi V., Paunovi M. U saradnji sa eri V.: Ljudska prava, Beogradski
centar za ljudka prava Dosije, Beograd 1977;
34. Festi, I.: Upravno pravo, Pravni fakultet Sarajevo, Sarajevo, 1997;
35. Festi I.: Ljudska prava i suverenitet Bosne i Hercegovine, Godinjak Pravnog
fakulteta u Sarajevu, Sarajevo, 2003;
36. Festi I.: Pravni poredak u ratnim uvjetima, Ljudska prava br. 3-4, godina 2,
Sarajevo, 2001;
37. Zaki, dr Milorad, Metodologija naunoistraivakog rada, 2000;
38. Jovii,dr Miodrag: Ustavno sudstvo kao uvar ustava i ustavnosti, Pravni ivot,
Beograd, 1995;
39. Kuzmanovi, dr Rajko, Pravne posljedice odluka ustavnog suda i nihovog
izvravanja, Zbornik radova, Beograd, 2004;
40. Luki,dr Radomir, Metodologija prava, Beograd, 1977;


31
41. Nikoli, dr Pavle, Ustavno pravo, NIU Slubeni list SRJ, Beograd, 1993;
42. Poslovnik o radu Ustavnog suda BiH, Sarajevo, 2000;
43. Sali S.-Terzi Z.: Meunarodni dokumenti o ljudskim pravima, Pravni centar
Fond otvoreno drutvo Sarajevo, 2001;
44. Tadi M.: Podnoenje zahtjeva Evropskom sudu u Strasburu, Pravni savjetnik,
Sarajevo, broj 10/01;
45. ami, dr Midhat: Kako nastaje nauno djelo, Sarajevo, 1972;
46. ei,dr Bogdan: Opta metodologija, Beograd, 1974;
47. Duvnjak N.: Neki aspekti Daytonskog sporazuma, Godinjak Pravnog fakulteta u
Sarajevu, Sarajevo, 1997;
48. Ibrahimagi O.: Dayton Bosna u Evropi, Pravna sutina Daytona, Vijee kongresa
bonjekih intelektualaca, Sarajevo, 2001;
49. Ibrahimagi O.: Dravno-pravni razvitak Bosne i Hercegovine, Fakultet
kriminalistikih nauka Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2001;
50. Vukadin D.: Individualna i kolektivna ljudska prava, Magistrat, Sarajevo,2002;
51. Odluka Visokog predstavnika za BiH kojom se privremeno obustavlja ovlast za
davanje pomilovanja za krivinopravne sankcije (Slubene novine F BiH br. 57/05)
52.Ustav Republike Srpske iz 1992. god. sa aneksima;
53.Ustav Federacije Bosne i Hercegovine iz 1994. sa aneksima;
54. Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu: itanka ljudskih prava- Zbirka
tekstova, Sarajevo, 2001;
55. Zakon o ustupanju predmeta od strane Meunarodnog suda za bivu Jugoslaviju,
tuilatvu Bosne i Hercegovine i koritenju dokaza pribavljenih od meunarodnog
krivinog suda za bivu Jugoslaviju u postupcima pred sudovima u Bosni i Hercegovine,
iz 2004. god.
56.Dimitrijevi, dr V., Paunovi, dr M., eri, mr V., Ljudska prava udbenik
(elektronsko izdanje), Beogradski centar za ljudska prava, Beograd, 2006.
57. Christopher Harland, Ralph Rocke, Ekkehard Strauss: Komentar Evropske
konvencije o zaiti ljudskih prava prema praksi u Bosni i Hercegovini i Strasbourgu,
Grafiar promet Sarajevo, Sarajevo, 2003;
58. Nataa Mrvi, Prekraji u pravnom sistemu Jugoslavije, Beograd, 1989.



32
59. Trnka, drK.,Milievi,dr N., Simovi,dr M., i Dmii,dr M.: Ustav Federaacije
BiH, Ustav Republike Srpske, Evropska povelja o lokalnoj samoupravi, Centar za
promociju civilnog drutva, Sarajevo, 2004.
60. OSCE, Odjel ljudskih prava: Izvjetaj o primjeni Zakona o krivinom postupku na
sudovima u Bosni i Hercegovini, decembar, 2002;
61. Zajedniki projekat Vijea Evrope i Evropske komisije: Komentari zakona o
krivinom/kaznenom postupku u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 2005;
62.Zajedniki projekat Vijea Evrope i Evropske komisije: Komentari Krivinih
zakona u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 2005;
63. Odluka Ustavnog suda BiH br. U-26/01 od 28.09.2001. godine, objavljena u
Slubenom glasniku BiH broj 4/02 od 04.03.2002. godine;
64. Ustavni sud BiH i druge sudske instance (Okrugli stolovi Ustavnog suda BiH),
Sarajevo, 2001;
65. Odluka Ustavnog suda BiH, broj: AP- 1426/05 od 09.11.2006. god.