2x1

. 16

ISSN 1821-1550

VI, 266

70 .

www.kragujevacke.rs

10. 2014.

,


STRANA

STRANA

STRANA

STRANA

14

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

Probu|eni sindikat
O~igledno je da je srpska Vlada
nameravala da na brzaka i na
mala vrata progura izmene u Zakonu o radu, kao deo svog bombasto
najavqenog reformskog projekta.
Me|utim, ne}e to pro}i ba{ tako.
Saop{tewe Predsedni{tva Saveza samostalnih sindikata od 4.
jula nagove{tava borbu u klin~u
sa Vladom i ono je, izuzmu li se neki nastupi opozicije i retkih samomisle}ih pojedinaca, naj`e{}a kritika Vu~i}eve vlasti, ra~unaju}i i period kada je nominalno Da~i} bio premijer.
Ovaj tekst sindikalaca, osim socijalne i ekonomske potke, ima i
jaku politi~ku notu i u celini
glasi:
Nasiqe nad zaposlenima, koje
poku{ava da se izvr{i izmenama
Zakona o radu, bez javne rasprave,
predstavqa otvoreno podani{tvo
stranim interesima, jer jo{ niko
razuman nije rekao da je visok
stepen radni~kih prava uzrok lo{eg ekonomskog stawa u Srbiji.
Atak na zarade, koje su najmawe u
Evropi, odbijawe da se defini{e
minimalna zarada, iako to ~ine i
najrazvijenije zemqe, olak{ano otpu{tawe u zemqi gde je stopa nezaposlenih najvi{a u Evropi, a {anse za novo zapo{qavawe nikakve najva`niji je pravac i ciq kreatora ovog zakona, kako bi radnike u~inili jo{ siroma{nijim i ti-

me pogodnijim za izrabqivawe.
Nemogu}nost zapo{qavawa i nesigurnost radnog mesta ve} je u~inilo da mladi qudi u Srbiji nemaju perspektivu, dok su svi ostali u
strahu od gubitka posla i jo{ ve}e bede koja im preti.
Samozvani levi~ari i patriote
nisu re{ili kriminalne privatizacije, nisu prona{li investitore, nisu o`iveli preduze}a i pokrenuli ekonomski oporavak Srbije, ali zato uspe{no `rtve tragi~ne ekonomske situacije progla{avaju glavnim krivcima.
Javne rasprave o novom zakonu o
radu ipak }e biti. Ako ne one kakva se odr`ava u mnogim zemqama
sveta, a i kod nas je predvi|ena zakonom, bi}e je na trgovima, u preduze}ima, fabri~kim krugovima,
ulicama i drugim mestima {irom
Srbije i na woj }e u~estvovati
svi oni na koje se zakon odnosi, a
to su radnici i svi drugi gra|ani
Srbije. I takva javna rasprava
u}i }e u istoriju i ostati zabele`ena za generacije koje dolaze,
kao primer neravnopravne borbe
gra|ana za boqu Srbiju.
Pa i ako ovu bitku narod privremeno izgubi, pokoqewa }e je
pamtiti, a pobednicima }e vreme
suditi.
Ne}e biti zaboravqeno ni zahvaqivawe strancima na podr{ci
u borbi protiv svog naroda, ali i

Karikatura: Goran Milenkovi}

zahvalnost stranih poslodavaca
{to se zakon, iako protiv svog
naroda, donosi u wihovu korist.
Dakle, o~ekuje se daqi sled doga|awa. Juli }e u Srbiji mo`da biti vreliji nego {to meteorolo{ke
prognoze najavquju.

SAO [umadija i Pomoravqe

[umadija i Pomoravqe danas su
samo geografski pojam. Nisu ni administrativna ni politi~ka celina, jedino se mogu svrstati pod
zbir dva istoimena upravna okruga, ali bez skoro ikakvih ingerencija u upravqawu. Jedino Regionalna privredna komora Kragujevac pokriva po nekoliko {umadijskih i pomoravskih op{tina i
za wih vodi preciznu ekonomsku
statistiku.
Po najnovijim privrednim pokazateqima upravo ove institucije da se zakqu~iti da su upravo
[umadija i Pomoravqe kudikamo
uspe{nije od celog ostatka Srbije. Nekoliko podataka to nedvosmisleno potvr|uje.
Prvo, u periodu januar - maj
2014. godine industrijska proizvodwa (u zemqi u kojoj je najva`nija privredna grana skoro apstraktan pojam) na {umadijskom i
pomoravskom prostoru ve}a je 7,3
posto nego u isto vreme pro{le godine.

Drugo, u istom periodu porasla

je i vrednost ukupne spoqnotrgovinske razmene i dostigla 2,2 milijarde dolara, s tim {to je izvoz
1,2 milijarde, a uvoz nepunih 950
miliona dolara. Zna~i, ostvaren je
suficit od 270 miliona, odnosno
pokrivenost uvoza izvozom je 128
posto. Prvi na ovoj listi su Fijat utomobili Srbija (kao uostalom i na celom srpskom privrednom prostoru), ~ime su pobijene
neke skepti~ne prognoze da }e Italijani u Kragujevcu posle izvoznog buma u 2013. godini u}i u period stagnacije.
Pored Fijata, ve}i izvoznici iz [umadije i Pomoravqa su
ra~anska Jura, Panasonik iz
Svilajnca, Pe{tan iz Aran|elovca i bato~inski Grah automotiv.
Tre}e, ubedqivo dominantni
spoqnotrgovinski partneri {umadijsko-pomoravskih firmi su zemqe Evropske unije. Od ukupnog
izvoza u wih odlazi 91,3 posto, a i

u uvozu one u~estvuju sa skoro 90

procenata.
Na osnovu ovih podataka nema
tog ekonomskog stru~waka koji ne
bi dao dobru ocenu privredi [umadije i Pomoravqa, posebno zato
{to je re~ o trendu koji se ustaquje, a ne samo o trenutnim pokazateqima.
E, sad, da [umadinci i Pomoravci imaju ne{to separatisti~kog duha, s pravom bi mogli da tra`e formirawe SAO [umadija i
Pomoravqe. Se}ate se onog SAO
(samostalna autonomna oblast)
Krajina. Me|utim, po{to saovizacija na Balkanu po pravilu dovodi do ratovawa, od takvih nakana mo`e se uzdr`ati, ali svakako
stoji ozbiqno i otvoreno pitawe imaju li uspe{ne regije kakve vajde od toga? Mo`da mal~ice, tek
na ka{i~icu, jer je kutla~a u Beogradu. Tek toliko da se zna, jer skorije zasigurno u zacementirano
centralizovanoj Srbiji ni{ta ne}e da se promeni.

I posle kafexije
kafexija
Jeste li pogodili za {ta je gorwi naslov?
Posle Milenka Marjanovi}a,
glavnog gazde KG ugostiteqstva i
hotelijerstva, za predsednika Fudbalskog kluba Radni~ki 1923 izabran je Aleksandar Mitrovi}, za
koga se u zvani~nom saop{tewu ka`e da je kragujeva~ki ugostiteq,
vlasnik restorana Da Vin~i.
Dakle, centar zbivawa se iz
Zelengore seli samo dvadesetak
koraka daqe, u kafanu gradske elite, {to sportske, mondenske, politi~ke.
Uz Mitrovi}evo ime jo{ se dodaje da je bio predsednik Ko{arka{kog kluba Radni~ki, da je
ro|en 1970. godine u Kosovskoj
Mitrovici, da je o`ewen i ima
troje dece. Ina~e, on se svojevremeno, dok je jo{ bio anonimni
gradski lik, legitimisao kao
blizak ro|ak Novaka \okovi}a.
Izabrana su, ina~e, i dvojica
potpredsednika kluba (Petar Veselinovi} i Sa{a Markovi}), kao
i Upravni odbor, u kome ima i politi~ara, i peva~a (Radi{a Uro{evi}), i preduzetnika. [areno je.
Vest o promeni na upravqa~kom
~elu starog i popularnog kragujeva~kog kluba - nije samo sportska.

Ona ima i statusni zna~aj, nekada

su za predsednike birani uglavnom
politi~ari, opet iz nekih drugih
razloga (presti`, promocija, dr`awe uzdi), ali sada kada dolaze
takozvani poslovni qudi iz privatnog sektora, otvaraju se nove
teme i dileme.
Sportski klubovi jo{ nisu privatizovani, a ne zna se ni ka }e, i
mada imaju specifi~an status organizacija, stvarno su pod patronatom i u nadle`nosti lokalnih samouprava. U konkretnom
slu~aju najva`nije je da - grad daje pare i za fudbal, pa sada imamo
poseban modus partnerstva javnog i privatnog. Naravno, bilo bi
boqe kada bi i finansije doticale od privatnika koji gazduju i upravqaju, a ne da se odlivaju od javnih prihoda, ali to je ne{to na
{ta }emo morati da pri~ekamo.
A u konstataciji i posle kafexije kafexija ima i ne~eg dobrog:
i u slu~aju radovawa i u slu~aju tugovawa, u zavisnosti kako Radni~kom bude i{lo, vaqda je rezervisano mesto da slavi ili le~i boli.
Mo`e i s muzikom (prigodnom dakako), uz politi~ke besede, finansijske analize, sportske komentare. O cehovima }emo kasnije.

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

7.
, ,
.
,
,
, .

, ,
.


, ,

,

.
, , .

:

,

, ,


, , , .




.


,
,
.
,
,
.
,
,




,
.
, , ,

,

, .
,
,

,
,
.


.

:
,

,



.


, 10. ,
.
,


,
,


.
. .

,
157
,
.
,

157 ,

,

,
40.000
20.000 ,



.
,
,
157
.

,


.

,

.
- , , ,

, -
.

, , , 102 ,
,


.

,
:
34 78 , . 60 ,


,
,
,


.
, ,

,


.

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

29. , , , .


, 34 78, 78 -
,
.

,
.
16 ,
62 ,
-



60 ,
,

.
.

,

,


,
,

-
, .


,

,
.

-

,


16


,
,
,


,


,
: ,

15 - ,
-. - , . ,

-
- 150 -


, -
- ,

-
,

-, , .
, .

,
.
.

,

-.
20 ,

, .

,

.

.
- ,
, . ,

.



157

.
.
-
.
.


,

.
,
. , , 25.
20.

,
.

,

,


. ,

20


,
,
.


. ,
,
, ,




,
,
157
.
, 8. ,



.
,


.
,


.

, ,
: .
, ,




,
, ,
.
,
300


,

,
, .
,
.

:




,
,


, -

.
! !.
, - , ,
, , : , - !,
, . ,
, - .

, ,
.
.

.

.
,
,

.
,

,

, :
.


.

,
,
, .


,
.

. , ,

37 .

. ,
, e

.




, .

,

, :


,
,

,
.
-

www.kragujevacke.rs

,


,
,

,


,
.
14,


,

16 ,
1. ,

.
, ,

.
,


.
,

,
.
, ,
, .

,


.
,
.


, ,
.
,
, ,
.


.
.
, ,

,

,
.

, 10. 2014.

,
,
.

, 2000. .
,
( ) , .

,

!
,
.


.


. ,

, !
, ,
. ,
,

.

,
e,

14
,
.
,
5.000 , .
, ( ),
,

.

,
,
.


.
;
.
.
,

.

.


.

, , ,
.

28.
. .
,

01.07.2014. .
, , , .
.
-
, .

, .
,

,
.


,
,
.
.



, , .
.
, .

,

, .

13.
2013, ,


.

,
, ,
. , ,
,
.
2013.

, .
, ,
.
- ,
.

.
, ,
,

,
.

, -

.



.
,


17. 2012. .

,
.
,

,
.
, ,
,
.


.
, .





10 .

,



19
.


,
,
, ,
.
,
.
,
, .

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

,



.

,


,
120
91,20

.
,

.

,

,

,

12

14 .
.

1.700 ,


.


.
20

, ,

, 92,24 .
,
, , .

, ,
.
,




-



268.
.






1.






:
85,

,

.
.
, , , ,

, , 2012.

.
.
,



,



-
,
. . ,



82,22 .

-

.
280

,
120
.

91,20 .
:
-

. ,

. , ,

.


.

,
,
.

.


18 ,
, ,
.

,

-
-

.
60
.

,

-.

,

, .


,
, ,

, , ,
28
, 25
.

30
120
30
60
30
30
120
30
24
30

92,24
91,20
87,24
86,40
85,80
85,00
84,32
82,40
82,22
80,44

91 . 23
,

.

14 , -
32 84,32 .
20 ,
.


30 .

.
176 ,
, 150
, 74,16 .
,
, ,
77,44 .

.
, 2012.
24 .

238

235
, , , (74,08 ), , .


(79,28 )
(75,24 ).

, ,

.
-
.

,
.
.



,
,

.



.
,

,
,


,



,

:
.

-
,

,

, ,
,
, .
15
. ,
,
,
.
, ,

,
,
.




.
,

.

.

. 434 22
.

- ,
. ,
.

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

NAJPRIVLA^NIJI FAKULTETI NA UNIVERZITETU U KRAGUJEVCU

Vode medicinari, prate ih programeri

Ve} po tradiciji
najve}e je
interesovawe za
indeks Fakulteta
medicinskih nauka,
gde se za 284 slobodna
mesta prijavilo 645
maturanata, dok ga u
stopu prate fakulteti
koji {koluju
programere, kao {to je
PMF u Kragujevcu, gde
se prijavio 121
kandidat vi{e nego
{to primaju.

avr{etak prijavqivawa za upis na neki od 12
fakulteta Univerziteta u Kragujevcu pokazao je da je broj budu}ih
bruco{a koji bi ovde
`eleli da se {koluju
prema{io broj raspolo`ivih mesta za upis. Za jedan od 3.290 ponu|e nih in deksa kon ku ri sa lo je
3.870 svr{enih sredwo{kolaca. Iako je ove godine broj prijavqenih
ne{to mawi nego lane, kada je
prijemni ispit u junskom upisnom roku polagalo 3.997 kandidata, nadle`ne na Univerzitetu bi
vi{e mogao da zabrine podatak
da polovina fakulteta nije privukla dovoqno kandidata da bi u
prvom roku mogla da popunu upisne kvote, kao i da su ostali tek neznatno prebacili brojke koje im je
odobrilo Ministarstvo prosvete.
Izuzetak je Fakultet medicinskih nauka koji tradicionalno
dr`i prvu poziciju po interesovawu za upis. @equ da postane
student ovog fakulteta koji je ponudio 284 slobodna mesta pokazalo je ~ak 645 svr{enih sredwo{kolaca. Uprkos ~iwenici da lekari
posledwih godina spadaju u najte`e zaposlivu kategoriju visokoobrazovanih {ansu da poku{a da
postne jedan od 88 bruco{a koji }e
dobiti priliku da stekne diplomu
doktora medicine iskoristilo je
226 kandidata, dok je wih 97 konkurisalo za upis na 24 mesta za budu}e stomatologe za koje, tako|e,
ve} dugo nema slobodnih radnih
mesta. I studije farmacije za koje se prijavilo 195 budu}ih studenata su privukle preko dva puta vi{e kandidata od 88 slobodnih mesta. Vi{e zainteresovanih od mesta za {kolovawe bilo je i na dva
smera strukovnih studija ovog fakulteta.
Ekonomija podbacila
Slede}i fakultet koji je izvozao zna~ajniju pa`wu budu}ih akademaca je FILUM koji bele`i
plus od 81 prekobrojnog kandidata. Najve}e interesovawe vladalo
je za studije engleskog jezika gde je
za 75 mesta konkurisao 101 maturant. Iako diplomirani profesori srpskog jezika i kwi`evnosti, ba{ kao i kolege koje su zavr{ile engleski, ~ine jednu od brojnijih grupacija na birou mogu}nost da se {koluje za ovo zanimawe poku{alo je da iskoristi 65
svr{enih sredwo{kolaca, {to je
za pet vi{e od upisne kvote.
Pozivu da posle studija lako do|u do posla kroz mogu}nost upisa
20 jako deficitarnih profesora
italijanskog jezika odazvalo se
samo 24-ro svr{enih sredwo{kolaca. [to se umetni~kih odseka
ti~e odnos raspolo`ivih mesta i
interesovawa pribli`no se poklopio.

FAKULTET IN@EWERSKIH NAUKA DOBIJA SMER ZA SOFTVERSKO IN@EWERSTVO

Upisne kvote nisu bile dovoqne da zadovoqe `eqe svih koju su

konkurisali za upis na Fakultet
pedago{kih nauka u Jagodini, pa je
}e 58 prekobrojnih morati da potra`i {ansu na drugom mestu. Dobar izbor bi bio U~iteqski iz U`ica po{to je ovom fakultetu,
koji {koluje isti kadara, ostalo
preteklo 34 indeksa. Oni koji se opredele za ovu mogu}nost verovatno su u obzir uzeli ~iwenicu da
se, uz stalan pad nataliteta, te{ko
mogu nadati poslu u struci bez dugogodi{weg sta`a na birou.
Problema sa upisom nije bilo
ni na Fakultetu za hotelijerstvo
i turizam iz Vrwa~ke bawe gde je
se popuni stotinu mesta prijavilo 136 maturanata.
Mada bele`i vi{ak od 48 kandidata za koje ne}e biti mesta za upis Pravni fakultet se ne mo`e
pohvaliti, jer je od jednog od najatraktivnijih spao na grane fakulteta koji bele`e pad interesovawa, {to se vidi iz podatka da se
ove godine prijavilo 30 kandidata mawe nego lane.
Me|u onima koji iz prvog puta
nisu uspeli da popune upisne kvote se na{ao Ekonomski fakultet
koji je svojevremeno va`io za vrlo po`eqno mesto za studirawe.
Ovde nije bilo kandidata za popunu 73 slobodna mesta.
Odgovore na pitawa da li razlozi za opadawe interesovawa le`e u smawenim mogu}nostima za
nala`ewe posla, rejtingu fakulteta, ili prevelikim apetitima za
privla~ewe studenata ~ija brojnost puni fakultetsku kasu mora}e da prona|u oni koji vode ove visoke {kole. Time }e, iako ~ine sve
da olak{aju studirawa i poprave
kvalitet nastavnog procesa, morati da brinu i na Agronomskom
fakultetu u ^a~ku kome su, za ponu|enih 120 slobodnih mesta, stigle 93 prijave. Vi{e prijavqenih bilo je samo na odseku za vo}arstvo i vinogradarstvo na kome
je bilo 20 slobodnih mesta, a koji
je `elelo da upi{e 27 kandidata.
Ostala tri smera bi trebalo da budu popuwena u slede}em roku.
Slede}i trendove koji pokazuju
da do radnog mesta najlak{e dolaze oni koji imaju diplomu fakulteta koji obrazuju stru~wake za
informacione tehnologije i prate}i zahteve FAS-a kome trebaju in`eweri, budu}i akademci, su
ove godine, mnogo vi{e nego ranije birali tehni~ke i prirodno

pa u op{ti trend porasta interesovawa mladih qudi za tehni~ke

nauke, ali i podse}aju da me|u
wihovim svr{enim studentima
posledwih nekoliko godina gotovo da nema nezaposlenih. Trend rasta broja upisanih studenata, tako|e, dovode u vezu sa dolaskom kompanije FIAT i prate}ih proizvo|a~a komponenti za automobilsku industriju u Kragujevac, ali i
~iwenicom da su osavremenili
studijske programe i u velikoj
meri ih prilagodili zahtevima
privrede. S obzirom da bi u septembru trebalo da dobiju akreditaciju novog studijskog programa
"Ra~unarska tehnika i softversko
in`ewerstvo" za koji ve} vlada veliko interesovawe, na FIN-u o~ekuju da bi, uz dodatni upis na postoje}e studijske programe, ova
godina mogla biti rekordna po
broju upisanih na ovaj fakultet.
Drugi upisni rok bi}e {ansa i
da Ma{inski fakultet iz Kraqeva ispuni plan upisa jer su zabele`ili mawak od 27 zainteresovanih za studije ma{inskog in`ewerstva, dok se na smer za gra|evinsko in`ewerstvo, na kome je bilo 60 slobodnim mesta, prijavilo
dva kandidata vi{e.
Koliko budu}ih akademaca }e
u}i u krug onih koji su uskladili
`eqe i mogu}nosti i koji fakulteti }e biti popuweni zna}e se, ipak, tek posle zavr{etka upisa, jer
su mnogi svr{eni sredwo{kolci, u nameri da obezbede indeks koji im obezbe|uje da studiraju ono
{to `ele, konkurisali na nekoliko istih, ili srodnih fakulteta u zemqi.

godine ponudio 360 indeksa. Iako

matemati~ke fakultete. Zbog toga
im se za prijemni za studije na ~eje na PMF-u, koji je ranije mu~io
tiri studijska programa prijavimuku da privu~e studente, ovog julo 40 kandidata mawe na FIN-u
na 121 budu}i bruco{ ostao prekonisu nezadovoqni, jer je za toliko
brojan. Najatraktivnije studije
preba~en broj kandidata koji su
informatike na kojima je bilo 40
pro{log juna poku{avali da se umesta privukle su 108 kandidata
pi{u na ovaj fakultet.
koji su `eleli da se {koluju za IT
U dekanatu ove visoko{kolske uzanimawa koja spadaju u retke prostanove smatraju da se ve}i broj
fesije koje nude sigurnu budu}prijavqenih kandidata za upis na
nost. Na ovom fakultetu ne}e biFakultet in`ewerskih nauka uklati mesta ni za sve koji su `eleli
zvawe matemati~ara koje je,
zbog sve ve}ih
potrebe i mogu}nosti prime ne ma te ma ti~kih znawa,
ponovo u{lo u
modu, ali ni za
sve koji bi `eleli da postanu
biolozi i ekolozi iako se ove
U skladu sa razvojnim planovima, Milanovi} in`ewering d.o.o. sa osnovnom destru ke ve o ma
latno{}u projektovawa i proizvodwe za industrije {inskih vozila i potpuna ili demalo tra`e.
limi~na realizacija projekata u oblasti tretmana voda, raspisuje konkurs za
Vi{ak
slede}e radno mesto:
mesta na
FIN-u
[EF KWIGOVODSTVA
@eqa mladih
da postanu IT
stru~waci u~iOpis poslova:
ni la je i da
Sastavqawe i podno{ewe periodi~nih i godi{wih finansijskih izve{taja
Teh ni~ ki fa kultet iz ^a~a Obra~un poreza i drugih javnih prihoda, izrada odgovaraju}ih poreskih prijava
ka koji nekada
Kwi`ewe i kontrola ispravnosti ulazne i izlazne dokumentacije
tako|e nije spa Pra}ewe i primena propisa iz oblasti deviznog i spoqnotrgovinskog poslovawa
dao me|u naro~ito popularne
Odgovorno, zakonito i blagovremeno obavqawe finansijsko-kwigovodstvenih i
ne bude u moporeskih poslova
gu} no sti
da
pri me 61 od
331 prijavqeUslovi za kandidate:
nog kandidata,
Ekonomski fakultet ili odgovaraju}e ekonomsko obrazovawe VSS
me|u kojima je
Poznavawe MRS I MSFI, Zakona o ra~unovodstvu, Zakona o reviziji, poreskih i
~ak 118 o nih
spoqnotrgovinskih propisa kao i propisa deviznog poslovawa
koji su `eleli
da studiraju in Najmawe tri godine radnog iskustva na istoj poziciji u sredwem ili velikom preformacione
duze}u
tehnologije.
Odli~no poznavawe rada na ra~unaru
Probu|ena
svest jednog de Da lice nije ka`wavano za krivi~na dela ili privredni prestup
la omladine da,
u me sto o no ga
Prednost:
{to voli, prednost daje zani Znawe engleskog ili nema~kog jezika
mawu koje ima
Posedovawe sertifikata za ovla{}enog ra~unovodju
perspektivu
Rad u INFOSYS-u i iskustvo u kwigovodstvenom pra}ewu proizvodwe
nije bila dovo Zainteresovani kandidati, radne biografije mogu poslati na office@miing.rs do
qna da se popune sva mesta na
petka, 01.08.2014. godine.
Fakultetu in`ewerskih nauka koji je ove

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

GRADSKA GROBQA U FINANSIJSKOJ DUBIOZI

Da li su re{ewe ni`e cene

Vr{ilac du`nosti direktora Jovan Rvovi} napravio je zaokret u poslovawu preduze}a, koje se bori sa
nelikvidno{}u, smawivawem cena usluga. Zakupqivawe sale na Bozmanu ko{talo je 16.000, a sada 6.000 dinara,
dok je usluga prosekture sa 14.000 dinara vra}ena na 3.300 dinara. Dugovawe gra|ani mogu platiti kroz reprogram
na vi{e rata

ra dom u por no kru `e
pri ~e o te {ko shva tqivim problemima u
po slo va wu Grad skih
grobaqa, po{to, kako
se naj~e{}e komentari{e, papreno napla}uju sve svoje usluge. Otkud onda
za o sta tak u pla ta ma, pret we
{trajkom i u~estale smene direktora preduze}a.
Jeste da je za~arani krug nelikvid no sti za hva tio i jav ni i
pri vat ni sek tor, pla te sko ro
svuda kasne, a gra|ani sve te`e
izmiruju komunalne i sve druge
obaveze, pa i ovo javno komunalno preduze}e deli takvu sudbinu.
Bilo je poku{aja izvla~ewa iz
gliba, pa je od prvog dana februara na snazi novi cenovnik usluga, uve}an za 5,5 odsto, iako je
ovo pred u ze }e bi lo re kor der
prema visini zahteva za korekci ju, i to 25 od sto za u slu ge i
stoprocentno za desetogodi{wi
zakup grobnih mesta.
Si ja set u slu ga ko je Grad ska
grobqa pru`aju jeste poskupelo
za 5,5 procenata, uz obrazlo`ewe
Gradskog ve}a da gra|ani ne trpe
jak cenovni udar. Me|utim, tako-

najavqivali {trajk. Petkovi} je

zva ni~ no pod neo o stav ku, ma da
~ar {i ja bru ji da je kre nuo sa
podno{ewem krivi~nih prijava
protiv ovih i onih, ali od sredine juna vr{ilac du`nosti direk to ra Grad skih gro ba qa je
Jovan Rvovi}.
Velika dugovawa
i potra`ivawa
Diplomirani ekonomista Rvovi}, koji je iz Gradske stambene
a gen ci je, o ~i to po za dat ku, do {ao u Gradska grobqa, bar za
sada gasi po`ar. Isplatio je
deo plate, a odlu~io je da napravi i zaokret u poslovawu preduze}a koje se bori sa nelikvidno{}u. Cene odre|enih usluga su,
po novom, ni`e od odobrenih, a
dugovawa za odr`avawe grobnih
me sta i de se to go di {wi za kup
mo gu }e je pla ti ti kroz re pro gram na vi{e rata. Nije da je po
pr vi put po nu |en re pro gram i
ta ko je iz go di ne u go di nu, no
vredi iznova poku{ati.
Broj ra ta re pro gra ma za vi si
od visine duga i pla}a se do 24
rate. Kakvo je zate~eno stawe?
Druga~ije je kada se dolazi
kao vr{ilac du`nosti direkto-

Do 2009. godine u pore|ewu

sa dana{wim periodom bilo je
vi{e sahrana, odnosno preminulih. Sa da {wi ne ga ti van trend
po prihode preduze}a je svakako
do bar zbog ma we sto pe smrt no sti, ali nije to uzrok nelikvidnosti. Gra|ani su u stvarno te{koj materijalnoj situaciji i ne
treba zaobi}i ~iwenicu da se na
seoskim i drugim grobqima na
teritoriji grada sprovede sahrana ko li ko i na Grad skim gro bqima. Ali, koliko sam mogao
da sa gle dam u krat kom ro ku,
stvarni problem u poslovawu je
ba{ taj {to su se Gradska grobqa neprestano uve}avala. Danas i ma mo 36.000 par ce la, na
Pa li lul skom, Va ro {kom, Su {i~kom i grobqu Bozman, ukupno
35 hektara i prostor se daqe
{iri, a sa svakim {irewem uve}avali su se tro{kovi preduze}a, obja{wava Rvovi}.
Tro{ak odr`avawa je ogroman
samo kada se kosi, a potrebno je u
vi{e navrata, treba izdvojiti za
radnu snagu, gorivo, maziva, popravku ma{ina... Takvi tro{kovi se neprestano pove}avaju, a sa
druge strene narasla su dugovawa
gra|ana upravo za uslugu odr`ava wa grob nih
me sta. Po tom
osnovu, za odr`avawe i za desetogodi{wi
za kup grob nih
mesta duguje se
56 miliona dina ra. Na za du `e wa gra |a na
mo rao je bi ti
pla}en porez.
Da li to zna~i da po je din ci ne pla }a ju
obaveze godinama i decenijama i {ta ka `e ba za po da taka?
Iz me |u o stalog problem
su i adrese nasled ni ka, jer
grobna mesta su
zakupqena,
preci su sahra-

[IREWE GROBAQA UVE]AVA TRO[KOVE ODR@AVAWA

zvano produ`ewe zakupa, odnosno desetogodi{wi zakup grobnog mesta odobren je da poskupi
za celih 100 odsto, sa 1.613 na
3.320 dinara.
Gra|ani su upravo zbog takvog
cenovnika revoltirani. S obzirom da se naj ~e {}e za ku pqu ju
dvo grob na me sta, za kup ko {ta
6.640 dinara. Opet, bar za nadle`ne, postoji opravdawe jer je cena, tvrdilo se, bila deplasirana, a i pla}a se jednom u deceniji.
Na sled ni ci, ako im je ta ko
lak{e, mogu izabrati ho}e li i
de se to go di {wi za kup pla }a ti
godi{we po 332, odnosno 664
dinara (dvogrobno mesto). Kada
je ve} tako ne treba zaboraviti
da se godi{we plati i cena usluge odr`avawa grobnog mesta 582
dinara, ili 1.164 za dvogrobno
mesto, te u zbiru stigosmo godi{we do 1.824 dinara.
I pored vi{ih cena donedavni direktor Milun Petkovi} se
izgleda nije sna{ao. Direktorovao je devet meseci, poku{avao je
da naplati dug gra|ana za odr`avawe i zakup grobnih mesta od 55
mi li o na di na ra, a pla te za po slenih su kasnile i radnici su

ra, nije potreban konkurs, plan

i program poslovawa. O~igledno, presudno je bilo moje dugogodi{we iskustvo u privredi, postavqen sam da re{im probleme.
Za {est meseci }e biti raspisan
konkurs za direktora JKP Gradska grobqa. [to se ti~e finansija, kao i u ve}ini preduze}a,
nisu pla}eni porezi i doprinosi na pla te i u ku pan dug je 29
miliona dinara, ali, reprogramiran je na 48 meseci. Ina~e, po
novim pravilima, ukoliko nema
do voq no sred sta va do pri no si
moraju da se plate na minimalne
za ra de, do 30. u me se cu, a ka da
priliva novca bude ispla}uju se
bruto plate. Kada sam sredinom
juna preuzeo mesto direktora bilo je is pla }e no sve ga 30 od sto
februarske zarade. S obzirom da
su zaposleni u prethodnih mesec
i po da na pri mi li po sve ga,
5.000 dinara, uspeo sam da odmah
iz teku}ih priliva isplatim po
15.000 dinara, otkriva Rvovi}.
Na pitawe otkud Gradska grobqa u takvoj dubiozi, kada svakako napla}uju usluge i grobqe
se {iri, Rvovi} odgovara da je
re~ o karakteristi~noj komunalnoj delatnosti, i obrazla`e.

SNIZIO CENE SALE I PROSEKTURE:

JOVAN RVOVI]

2011. godine nisu uzimani svi

podaci, primera radi, broj li~ne karte i jedinstveni mati~ni
broj gra|ana prilikom zakqu~ivawa ugovora o zakupu parcela.
Kao {to sam rekao, mi imamo redov ni tro {ak, o dr `a va mo gro bqa, a kada, sa druge strane, ne uspevamo da naplatimo uslugu neminovno nastaje te{ko nadoknadiv zaostatak, obja{wava Rvovi}.
Prema wegovim re~ima, pro{le godine je grad subvencionisao Gradska grobqa sa 13 milio na di na ra, od no sno, grad je
platio ono {to gra|ani nisu
da bi preduze}e funkcionisalo,
a i na ~e, u o bi ~a je na go di {wa
subvencija grada je oko tri miliona dinara.
Propusti u uslugama
Ne mo`e se pozitivno poslovati ukoliko izostaje naplata usluga, ali nazire li se razlog gotovo masovne gra|anske neposlu{no sti pre ma Grad skim gro bqima. Neretko se mo`e ~uti da
je ve}ina naslednika nezadovoqna uslugama odr`avawa, da one
zapravo i predstavqaju puko ko{ewe trave izme|u grobova i ukla wa we sme }a. Ni ka da ni su
prebrisali spomenik, opseg ili
mermerne plo~e, uklonili pra{i nu i pr qav {ti nu. Zar je to
mnogo za uslugu odr`avawa, pi-

Preuzeti nove parcele

Jedan od predloga prethodnog direktora bio je da se ingerencije Gradskih grobaqa pro{ire i na grobqa po naseqima, okolnim selima, kako bi se ubirao prihod od odr`avawa. [ta o tome
mislite?
Prethodnik se ni tu nije dobro sna{ao. Postojala je ideja,
ali nije bila realna, qudi su kupili grobna mesta, uredili ih...
Tek kod takvih grobaqa bi bio izra`en problem naplate odr`avawa. Mo`da je to bila ne~ija wiva, gra|ani su platili parcele.
To treba ostaviti tako kako jeste, a ukoliko postoji namera da se
grobqa {ire, poput, na primer, Kori}ana, Gro{nice, Mar{i}a,
Belo{evca..., uputio sam takav predlog gradu da bi nove parcele
trebalo dati na upravqawe Gradskim grobqima, naravno uz urbano ure|ewe i opremawe kao na Bozmanu, otkriva Rvovi}.
weni ovde, a dosta gra|ana je u inostranstvu, `ive u drugim grado vi ma. Da je ba za po da ta ka a `urna i kada bismo qudima mogli da po{aqemo dopis sigurno
bi platili, to nisu velike obave ze ka da se pla }a re dov no. Za
nas je to ogroman iznos, jer imamo 36.000 grobnih mesta i zamisli te jo{ ka da se go di na ma ne
pla}a. Zatekao sam jo{ jednu neve ro vat nu ~i we ni cu. Sve do

taju gra|ani.
Gradska grobqa skupo napla}u ju par ce le, a na Va ro {kom
grobqu, koje je jedno od najstarijih, poqskog toaleta boqe da nema. Na sahrane i parastose dolazi rodbina iz svih krajeva Srbije, iz inostranstva, mnogi naj~e{}e pravo sa @elezni~ke i Autobuske stanice, pa zar je mogu}e
da gradsko preduze}e i na Varo{kom grobqu nema salu ili trem

kako bi se qudi sklonili od `ege ili ki{e. Da ponudi rashladne vitrine za obiqe hrane i pi}a, da raz ve de vi {e ~e sa ma sa
pi ja }om vo dom. Mo `da je ti hi
bojkot i zbog toga? Od gra|ana se
~esto mo`e ~uti i da takozvani
de se to go di {wi za kup grob nih
mesta, sada po ceni od 3.220 dinara, ranije nije postojao. Grobna mesta su kupqena.
Navedene zamerke gra|ana v.d.
direktor Rvovi} komentari{e u
smeru da ima i dobrih poslovnih predloga, poput ponude rashladnih vitrina, ali i dodaje da
na Varo{kom grobqu imaju salu
za 40 qudi. A da li su grobna mesta kupqena ili zakupqena razli~ito se tuma~i, kako kome odgovara.
Prema gradskoj odluci grobna mesta se zakupquju. Gradska
grobqa su u poslovawu nai{la
na jo{ je dan pro blem. Ve li ki
broj gra|ana je odlu~io da unapred obezbedi parcele, takore}i
da ih rezervi{e, pla}ene su, novac je potro{en, a Gradska grobqa su morala daqe da se {ire
obezbe|uju}i prostor za daqe sahrawivawe. Unapred rezervisanih parcela je do 20 odsto, tako
da je i po tom osnovu teku}a likvidnost dovedena u pitawe. Postoji revolt gra|ana, ali po drugom o sno vu. Ce ne ne kih u slu ga
smo vratili na stari nivo, jedna
od novih usluga je usluga prosekture, da u kapeli Gradskih groba qa pre no }i po koj nik, a ko {tala je 14.000 dinara. Vratili
smo iznos na 3.300 dinara koliko je ko{tala u Klini~kom centru. Zakupqivawe sale na Bozmanu ko{talo je 16.000, a sada smo
to sveli na 6.000 dinara, tvrdi
Rvovi}.
Mogu}e je da su ni`e cene naje fi ka sni je re {e we, ali pre o staje da pitamo ima li vi{ka zaposlenih?
Kao i u drugim preduze}ima,
mo`e se re}i da ima. Imamo 120
zaposlenih i 20 na povremenim
i privremenim poslovima, koji
se sezonski anga`uju, ali ja uvek
polazim od toga da nema vi{ka
zaposlenih, ve} da ih moramo uposliti. Imam utisak da planskog pristupa nije bilo godinama, prihodi i rashodi su se vodili stati~no, o~ekivao se prihod od gra|ana. Iako se mislilo
da je jo{ sredinom osamdesetih
godina u Kragujevcu potpuno re{en problem grobaqa i sahrawivawa, o~igledno nije tako. I grobqa po okolnim naseqima su urbana, gradska, zakqu~uje Rvovi}.

www.kragujevacke.rs

ro{lo je mesec i po dana od

poplava u Kragujevcu, koji
je sre}om pro`iveo daleko
mawe posledica nego ostatak Srbije. Ipak, za poplavqenih oko 200 doma}instava i to je dug period, jer
ni grad ni dr`ava jo{ nisu odre{ili kesu. Pomo} poplavqenima
je obe}ana, a kako se mo`e saznati,
~eka se leks specijalis, specijalni zakon kojim }e Republika
re}i kako }e i koliko pomo}i.
Za brzo reagovawe i sanaciju o{te}enih i, bez sumwe, i ubudu}e
kriti~nih vodotokova na teritoriji grada mesec i po dana je mo`da
kratak period, ali grad planira nastavak ~i{}ewa korita reke Ugqe{nice, koja se, podsetimo, prva
izlila, sopstvenim sredstvima.
Na~elnik Odeqewa za preventivnu za{titu od elementarnih i
drugih nepogoda Drago{ Radovanovi}, me|utim, ka`e da se jo{ uvek
ne zna da li }e se ovog leta ne{to
ozbiqnije preduzeti. Finansijska
podr{ka Srbija voda, koja je neophodna, kao i plan i program i daqe su nepoznanica.
Program poslovawa ovog republi~kog javnog preduze}a bio je
nepoznanica i prethodne sezone.
Drugim re~ima, sigurno bi i u samom gradu bilo vi{e {tete od poplava, no sre}na okolnost je {to je
tokom aprila o~i{}eno i regulisano ~etiri kilometra reke @draqice, kroz naseqa @draqicu i Belo{evac, ta~nije od Tehni~ko remontnog zavoda do ulaska u nekada{wi krug Zastave, buxetskim
sredstvima grada.
Planovi postoje

Pri majskoj koli~ini padavina

do{lo bi do izlivawa, ali, imalo
se novca za preventivu jer je iz kase je za ~i{}ewe i regulaciju kriti~nih re~nih korita iz pro{logodi{weg buxeta izdvojeno 4,7 miliona dinara. I tada je za naredni
potez planirana reka Ugqe{nica,
ali nevremne je preteklo gradsku
nameru.
- Re~ je o klasi~nom primeru
preventive. Od ukupnog iznosa taragujev~anin Rade Bi{evac
u}i }e u srpske anale kao
jedna od retkih osoba koja je
imala bliski susret sa
protivgradnom raketom. De{avalo se da neke rakete padnu na zemqu kada ne obave svoj zadatak u
vazduhu, da se wima pogre{no rukuje, ali se u novijoj istoriji nikada nije desilo da ispaqena protivgradna raketa ikoga povredi,
ili ne daj bo`e eksplodira prilikom pada na zemqu, jer bi u tom
slu~aju posledice bile dalekose`ne.
Dodu{e, nije ni ova raketa pala direktno na glavnog junaka ove
pri~e, ali jeste toliko blizu da su
ga geleri od detonirane kapisle
prilikom udara u asfalt poprili~no povredili. Bi{evac }e za to
dobiti od{tetu od 90.000 dinara
od proizvo|a~a raketa Poliester iz Priboja, jer je istraga pokazala da su oni odgovorni za to, i
samim tim po ugovoru du`ni su da
plate obe{te}ewe. Bi{evac se 7.
jula li~no ~uo sa direktorom ove
fabrike Osmanom ]olovi}em, koji mu je ponudio vansudsko poravnawe i on je prihvatio ponu|en iznos. ^eka samo da mu stugne papir
o nadoknadi {tete na overu.
- Oko pola dva tog 24. juna iza{ao sam ispred radwe da zatvorim
prozor na kolima, jer je po~elo
strahovito nevreme. Na nekih deset metara pri povratku do radwe
~uo sam stra{nu eksploziju i osetio udarac u glavu, ruku i noge.
Malo me je zanelo i u prvom trenutku sam pomislio da me je grom
udario i pomirio sam se sa suzbinom. Dok sam se malo osvestio opipao sam glavu na mestu gde sam
ose}ao jak bol. Krvarilo je po ruci i nozi, takav sam u{ao u prodavnicu gde mi je radila supruga. Kada me je videla u takvom stawu i wu
je zadesio {ok. Trebalo nam je
malo vremena da se priberemo i
shvatimo {ta se to desilo. Ali, na-

, 10. 2014.

IMA LI NOVCA ZA URE\EWE VODOTOKOVA

Srbija vode se ne ogla{avaju

Grad planira nastavak ~i{}ewa korita reke Ugqe{nice sopstvenim sredstvima, a da li }e
se ovog leta ne{to ozbiqnije raditi na ostalim kriti~nim vodotokovima, naro~ito posle
majskih poplava, jo{ uvek se ne zna

NADOKNADA [TETE DESET PUTA

SKUPQA OD PREVENTIVE:
DRAGO[ RADOVANOVI]

da je za ~i{}ewe korita @draqice

izdvojeno 2,5 miliona dinara, a sigurno smo izbegli vi{estruko ve}u {tetu od poplava, tvrdi Radovanovi}.
On podse}a da su u nadle`nosti
lokalne samouprave vodotokovi
drugog reda u koje se svrstavaju svi
osim Lepenice, Ugqe{nice, Gro{ni~ke reke i Su{i~kog potoka o
kojima bi trebalo da brinu Srbija vode.
Ina~e, za ovu godinu planirano
je 10 miliona dinara za regulaciju najkriti~nijih slivova Kragujevca. Namera je bila da se Srbija vodama ponudi ve}i deo sredstava kako bi se zajedni~kim ulagawem
re{avali problemi upravo nabro-

janih tokova prvog reda. Iako nisu

u gradskoj nadle`nosti, lokalna samouprava je zainteresovana za ure|ewe, jer posledice poplava nadokna|uju se iz gradskog buxeta.
Dosada{wa iskustva su pokazala
da je nadoknada {tete od poplava
desetostruko skupqa od prevencije.
- Kao svaka lokalna samouprava
du`ni smo da usvojimo Operativni plan za odbranu od poplava, koji se obi~no usvaja u decembru. Mi
svoju obavezu usvajamo i sprovodimo, ali name}e se pitawe da li je
to dovoqno. Ta~no su definisane
zakonske nadle`nosti grada, odr`avawe vodotokova, sa opisima svih
re~nih korita, sa posebnim akcentom na vodotokove drugog reda,
{to je na{a nadle`nost. Opisuje se
stawe i na tokovima prvog reda,
kriti~ne ta~ke, upozoravamo Srbija vode na mogu}nost izlivawa,
nabraja Radovanovi}.
Sredstva izostaju
Novac iz stalne buxetske rezerve je potro{en tokom vanredne situacije u Kragujevcu na sanaciju,
pre svega, putne infrastrukture u
selima Dulene i Stragari, kao i na
regulisawe reka Dulenke i Srebrnice, koje su dobrim delom izmestile tok. Delom i za potrebe na teritoriji grada.
Za preko potrebna ulagawa u i daqe kriti~ne vodotokove grad nema
sredstava, jer i nisu predvi|ena usvajawem ovogodi{weg buxeta. Tek
sa rebalansom gradske kase, nagla{ava Radovanovi}, mogu nastaviti
sopstvenim snagama, no ne mo`e se

BUJI^NE VODE NANELE SU VELIKU [TETU STRAGARIMA

mnogo posti}i bez republi~ke podr{ke.

- Novac je kqu~ni problem u Srbiji, a da li }emo ne{to raditi na
o{te}enim vodotokovima, pre svega mislim na Bresni~ki potok koji u odre|enom delu zahteva sanaciju, ipak ne zavisi samo od grada.
Gradska komisija je evidentirala
svu {tetu, i prema republi~kim instrukcijama izve{taj je prosle|en
nadle`noj komisiji koju je formirala Vlada Srbije. Ukupna {teta u
gradu je 250 miliona, a na vodotokovima i infrastrukturi oko 25
miliona dinara, ali u svakom slu~aju ~ekamo zvani~ni odgovor dr`ave, obrazla`e Radovanovi}.
Iako se u jednom trenutku tok Ugqe{nice pokazao najopasnijim,
za sada je daqe ~i{}ewe korita od
Jovanovca do uliva u Lepenicu, za
{ta je grad jo{ pro{le godine opredelio sredstva, dovoqno, a ubu-

EPILOG RAWAVAWA PROTIVGRADNOM RAKETOM

Proizvo|a~ pla}a od{tetu

Istraga je pokazala da je protivgradna raketa bila neispravna, pa je telo
s kapislom palo u gusto naseqeno mesto. Odgovornost snosi proizvo|a~
Poliester iz Priboja koji }e obe{tetiti lak{e rawenog Radeta Bi{evca sa
90.000 dinara

BRZO SE OPORAVIO OD POVREDA: RADE BI[EVAC

jva`nije je da sam pre`iveo, po~iwe svoju pri~u pedesetdvogodi{wi Rade Bi{evac iz Ulice Svetolika Jawi}a u Belo{evcu, gde je
i do{lo do pada neispravne protivgradne rakete, ~iji su ga geleri povredili prilikom udara u asfalt na svega dva metra od wega.
Supruga Vesna Bi{evac se nadovezuje.
- Mo`ete misliti da ~ovek na
minut izlazi iz radwe i vra}a se
dr`e}i se za glavu, sav kvav. ^ula
se detonacija, ali sam pomislila

da je grom udario negde. Ni slutila nisam da se to desilo ba{ wemu, ka`e ona.
Rade ka`e da je video telo rakete od 50-60 santimetara nedaleko
od sebe, ali je u tom trenutku pomislio da je mo`da deo od bandere koji je otpao prilikom udara
groma. Nije mu bilo ni na kraj pameti da je ne{to drugo moglo da se
desi. I daqe je bio ube|en da je
stradao od groma. Kom{ije su prve pritekle u pomo} i oni su pozvali Hitnu pomo}. Odvezli su ga

u svesnom stawu u bolnicu, u{ili,

previli i istog dana pustili ku}i. Konsatovane su mu lake telesne
povrede.
Jo{ dok je bio u bolnici dolazili su qudi iz policije na lice
mesta radi uvi|aja. Iste ve~eri
posetili su ga predstavnici protivgradne za{tite Kragujevca, koji su napravili slu`beni zapisnik i uzeli deo rakete, a kontaktirali su ga i iz Odeqewa za za{titu od elementarnih nepogoda, koji su obe}ali da }e ga pose-

du}e najpre trebalo ulagati u ure|ewe Kozujeva~ke i Bresni~ke reke.

- Mi, za sada, nemamo informacije od Direkcije za vode, odnosno
Javnog preduze}a Srbija vode mo`e li se ra~unati na finansijsku
podr{ku. Pokazalo se da i podela
na tokove prvog i drugog reda nije
dobro re{ewe. Nave{}u primer
Kragujevca i Lepenice. U nare|ewu
navode da je za odbranu od poplava
nadle`no preduze}e koje je pred
ste~ajem. Govorim o delu neregulisanog toka Lepenice. Na na{e upozorewe da }e se izliti odgovoreno je nare|ewem Srbija voda da
je za reagovawe nadle`no Vodoprivredno preduze}e Eroizija. Obavestili smo ih da je Erozija u
predste~ajnom postupku, da nema
mehanizacije niti qudstvo, ali
nare|ewe nije pretrpelo izmene,
otkriva Radovanovi}.
A. JOKI]EVI]

titi i predstavnici fabrike Poliester iz Priboja, radi nadoknade eventualne {tete, {to su qudi i u~inili.
- Konstatovali su da raketa u vazduhu nije uradila svoj deo posla
samouni{tewa i zato je telo rakete palo na zemqu i eksplodiralo.
Eksplozija je bila strahovita. Bilo je i dima. Zbog toga su kom{ije
istr~ale da vide o ~emu se radi,
ka`e Bi{evac.
Zvao ga je iz Slu`be za vanredne situacije Zoran Ko~ovi}, ali
vi{e da se informi{e kako mu je
i kako te~e oporavak. Poslao je
svoja dva slu`benika da ga obi|u i
obave razgovore.
- U razgovoru sa protivgradnom
slu`bom sa Be{waje, i posle par
dana sa ekipom iz Poliestera iz
Priboja koja je dolazila, konstatovano je da je gre{ka fabri~ka.
Kapisla se nije aktivirala u vazduhu, gde bio do{lo do uni{tewa
tela rakete, tako da je pala na zemqu, ka`e Bi{evac.
Prilikom posete qudi iz Priboja predo~io im je {ta se desilo
i {ta je sve moglo da se dogodi, te
da je na wima slede}i korak. Posle par dana i razgovora sa novinarom Blica pozvao ga je direktor i predlo`io 700 evra obe{te}ewa, da bi ga 7. juna ponovo
pozvao i pitao da li je saglasan na
sporazum od 90.000 dinara. Rade
Bi{evac mu je u telefonskom razgovoru rekao da }e najverovatnije
prihvatiti, pod uslovom da u klauzuli ugovora postoji obaveza da
narednih 20 godina protivgradna
raketa ne}e pasti u wegovoj blizini. Tako se Rade Bi{evaci na{alio na svoj ra~un i pokazao dobru
voqu da ne planira da se gawa po
sudu. Ostalo je da u toku dana samo
po{aqu predlog sporazuma.
Taj novac je planirao da ulo`i
u svuju prodavnicu, koju samo {to
je otvorio.
Elizabeta JOVANOVI]

10

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

VO@WA POD DEJSTVOM ALKOHOLA

Me|u pijanima sve ~e{}e i dame

Za prvih {est meseci ka`weno 496 voza~a zbog upravqawa vozilom pod dejstvom alkohola,
ali je bilo vi{e napisanih kazni zbog bla`e alkoholisanosti nego zbog te{kog pijanstva
edesettrogodi{wi B. D.
iz jednog sela u okolini
Bato~ine re{io je krajem
januara da sedne za upravqa~ vozila mortus pijin i u takvom stawu izazvao sudar, ali na svu
sre}u nezgoda nije bila sa te{kim
posledicama, kakve se ina~e de{avaju na na{im putevima u posledwe vreme, nego samo sa materijalnom {tetom. Alkotestirawem je utvr|eno da je doti~ni voza~ imao
~ak 3,13 promila alkohola u organizmu! To se po na{em zakonu
smatra stawem potpune alkoholisanosti i zbog toga se takvi, pored
pisawa prekr{ajne prijave, zadr`avaju do momenta istre`wewa. Za
ovu pri~u, me|utim, nije bitno kako je do{lo do sudara i {ta se tu
sve de{avalo, nego samo ~iwenica
da je voza~ bio pijan, a zna se da
zbog takvog neodgovornog pona{awa stradaju nevini `ivoti.
Napla}eno 160 kazni

klo da nema izuzetaka, jer su i stariji podlo`ni i u dobroj meri zastupqeni.

Zapre}ene kazne

Ovakvi primeri, na `alost, nisu usamqeni me|u voza~ima i, {to

je najgore, ima takvih koji posle
vi{estukog ka`wavawa i daqe pijani voze. Da ironija bude ve}a vi{e nije retkost ni da se pripadnice lep{eg pola pona{aju u istom maniru kao i wihove kolege.
Zajedni~ki im je, me|utim, izgovor
da su popili samo po pi}e-dva iako alkometri pokazuju neuporedivo ve}e koli~ine od onog {to su
hteli da prika`u. Naj~e{}e su ube|eni da su popili u granicama
dozvoqenog, {to nije istina.
Bilo je slu~ajave, recimo, da su
ve} od jutra - oko devet sati saobra}ajne patrole nailazile na voza~e koji su imali preko dva promila alkohola. Me|utim, to su
samo sporadi~no otkriveni slu~jevi. Veruje se da ih je mnogo vi{e
u popdnevnim i ve~erwim satima.
Nije ni retkost da se zatekne pijani ~ovek za volanom koji je negde
povezao `enu i decu. Sve misle -

ALKO TEST NA DELU

meni ne}e ni{ta da se desi. Qudi

su do te mere le`erni i ravnodu{ni, ka`u u ovda{woj saobra}ajnoj policiji. Samo kod nas, izgleda, kazna od 50 evra ne zna~i ni{ta.
Iako je zakon u tom delu dosta
rigorozan i propisuje osim debelog nov~anog ka`wavawa i ponovo
polagawe voza~kog ispita za najnedisciplinovanije, ni to nije
razlog da se pojedinci manu alkoholnih pi}a. U prksi se pojavquju iznova isti slu~ajevi i isti gotovo univerzalni izgovori.
Za prvih {est meseci 2013. godine otkriveno je ukupno 512 voza~a pod dejstvom alkohola samo na
teritoriji Kragujevca, a od po~etka ove godine - 496.
- U 2014. prime}ujuje se da je napla}enih kazni vi{e nego pro{le
godine, a mawe podnetih prekr{ajnih prijava, {to ukazuje da je otkriven ve}i broj voza~a sa mawom koli~inom alkohola za vreme upravqawa vozilom. Tokom

2013. godine napla}eno je 137 nov~anih kazni u fiksnom iznosu od

5.000 dinara, dok je u ove godine
napisano 160 takvih prijava, ali
i 30 mawe za te`u alkoholisanost, ka`e Slobodan \ori}, na~elnik saobra}ajne policije u Kragujevcu.
Po wegovim re~ima u prvih
{est meseci pro{le godine bilo
je 375 zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka, a ove 336, {to je
ne{to mawi broj te`e alkoholisanosti. Najvi{e je bilo otkriveno pijanih voza~a u aprilu pro{le
godine. Ina~e, sa letwim mesecim
otkriva se i vi{e prekr{aja ove
vrste, ~emu pogoduje du`i dan,
letwa osve`ewa, du`e se ostaje
no}u do sitnih sati...
Ali, nema preciznih pra}ewa da
je mla|a generacija, kojoj je svojstven no}ni `ivot, podlo`nija
prekr{ajima zbog alkoholisanosti, jer su intervencije i kontrole no}u tako|e zastupqene kada se
oni ponajvi{e kre}u. Pre bi se re-

Minimalna zapre}ena kazna je

5.000 dinara za koli~ine alkohola
od 0,3 do 0,5 promila u organizmu
i zove se umerana alkoholisanost.
Maksimalna kazna je od 100.000120.000 dinara ili najmawe 15 dana zatvora, 14 kaznenih poena i osam meseci zabrane upravqawa vozilom i odnosi se na koli~ine
preko dva promila. Izme|u toga postoji ~itav raspon kazni. Alkoholisanost se deli na umerenu, sredwu od 0,5 do 1,2 promila, te{ku od
1,2 do 1,6 i veoma te{ku od 1,6 - 2
promila., a preko dva promila je
potpuna alkoholisanost.
Po re~ima na{eg sagovornika
kontrola alkoholisanosti se sprovodila permanentno svakog dana i
u svako doba dana i no}i. Akcent je
i ranije stavqan na sate kada o~ekuju najve}i broj prekr{aja, a to je
uglavnom u no}nim satima i u dane vikenda. U posledwe vreme
sprovode princip takozvane nulte tolerancije i kad god je to mogu}e. To zna~i da svaki u~esnik u
saobra}aju bude alkotestiran, a ne
samo voza~i motornih vozila.
- Tu poja~anu kontrolu radimo
i najavqeno i po mestu i po vremenu, ali to ne odvra}a voza~e da ne
upravqaju pod dejstvom alkohola.
Sve to se radi iz razloga {to analize pokazuju da je veliki broj u~esnika u saobra}aju pod dejstvom
alkohola i to je prevashodni razlog za provere. Ovom prilikom bih
pozvao sve u~esnike u saobra}aju,
ne zbog zapre}enih kazni i kaznenih poena i policije, ve} zbog
sopstvene bezbednosti, da ne koriste alkohol za vreme vo`we, jer on
u najve}oj meri doprinosi de{avawu saobra}ajnh nezgoda sa najte`im posledicama, upozorava
Slobodan \ori}.
E. JOVANOVI]

RADNO LETO U KRAGUJEVA^KOM CRVENOM KRSTU

Aktivnosti namewene deci

i mladima

Hvala dobrim
doktorima

U jeku godi{wih odmora, u Crvenom krstu

Kragujevca i ove godine,
leto proti~e veoma radno. Pored redovnih aktivnosti iz misije ove
Organizacije i sada aktuelnih aktivnosti na
poqu pru`awa pomo}i
licima i porodicama
pogo|enim poplavama,
Crveni krst Kragujevca
priprema i realizuje
sadr`aje koji su direktno nameweni deci i
mladima. U~esnici raznovrsnih aktivnosti
poput: oporavaka, nagradnih letovawa, kampova i edukacija, su iz
redova socijalno ugro`enih porodica i voMLADI U KAMPU U ORGANIZACIJI CRVENOG KRSTA
lontera ove Organizacije, koji su svojim izuzetnim anga`ovawima
ili posebnim interesovawima, zaslu`ili da na Predstoje i za stariju decu Kragujevca brojni
pomenutim doga|ajima predstavqaju kraguje- kampovi, kao {to su, recimo, dvanaestodnevni
va~ki Crveni krst.
kamp u ^e{koj za 35 dece, letovawa u Ohridu,
Upravo se u svoje domove vratilo {estoro ma- ali i edukacije volontera Crvenog krsta u Mili{ana, koji su posredstvom Crvenog krsta Kra- trovom poqu, Austriji, Siciliji i dr.
gujevca boravili besplatno na desetodnevnom
I mladi koji ostaju u gradu, veoma su aktivoporavku na moru, u Bao{i}ima, u odmarali{tu ni u brojnim drugim aktivnostima Crvenog krCrvenog krsta Srbije. Za wih je, s obzirom da sta Kragujevca karakteristi~nim za ovaj peripoti~u iz socijalno ugro`enih porodica i `i- od i time, ne samo da kvalitetno i konstrukve u skromnim `ivotnim uslovima, ovaj bora- tivno tro{e svoje vreme ve} ~ine veliku dobrovak na moru bio jedinstven i nezaboravan. bit dru{tvu u kojem `ive.

Star sam ~ovek, pa naravno da i zdravqe popu{ta. Sa uputom kod specijaliste , oti{ao sam jednog utorka, kada u ambulanti radi doktorka
Gordana Ton~ev. Dok ~ekamo na prijem, vode se
razgovori {ta kome fali, ko koga le~i. Bila je
velika gu`va, u ~ekaonici malo stolica za sve.
Pacijenti su svih uzrasta od mladih do ba{ starih qudi. Svi smo se slagali u mi{qewu da je
doktorka Goca veoma prijatna i izuzetna prema
svima, a da cenimo wenu stru~nost, nismo kvalifikovani. Ja ovom prilikom `elim da je javno pohvalim, a da to ~uju wene kolege i koleginice. @ivim na selu, seqak sam, pa iz razgovora sa mojom generacijom ~ujem ponekad lo{e mi{qewe za neke doktore. Jedan moj poznanik,
drugar, koji slabije ~uje, re~e mi: Nisam nimalo zadovoqan, jer je doktor vikao na mene. Pa vaqda vidi da imam 70 godina i da sam seqak. Izbori su pro{li, pa kome ja vi{e trebam.
Ja sam pre ~etiri godine bio na odeqewu psihijatrije, ali Bogu hvala, samo tri dana i vrlo
brzo sam se oporavio i pohvalio bih svo osobqe
na tom odeqewu, a posebno dr Gocu Ton~ev, jer me
je le~ila kao da sam joj rod ro|eni, iako se nismo poznavali do tada. Mislim da bih se ogre{io pred Bogom da ovo javno ne napi{em. U ovim
godinama sam bio i kod drugih specijalista gastroenterologa, kardiologa, kao i kod ORL. Svuda sam lepo primqen i ba{ sam zadovoqan sa svima. Dodu{e, ja po{tujem re~ DOKTOR i pristojno se pona{am. Bilo bi lepo kada bi se i svi
ostali pona{ali kao Vasa Anti}, Zorica Smiqani}, Maja Popovi} i Sla|a Simovi}
Doktor treba da voli qude i svoje pacijente,
ukoliko se pridr`ava Hipokratove zakletve.
Bogoqub Bole Milivojevi}
seqak iz sela Kne`evac

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

11

,

,





.

,

,

.
,

,
,
, ,
.

,
,
.
,
.

,


.
, , ,
-

.

, ,
,

.
,
.

- 90 ,

.


,

.

,

,

,


, .


,
2002.
.


,
,

,
,


.
-

,


.
,
,
, ,

,

.

.
, ,

, .
,


.
1994. , , , ,

.

,
.

,
.

,

,
.

,
, ,
. ,
,

,


. ,

.
-
.
.

, ,
. ,

,
,
.

30 ,
130
,
, . ,


.

.

,
:
-
,
1.500
.
,

,
. .
2016. ,




.
,

- .

,


.
.

.

12

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

PROFESORKA KATARINA VEQKOVI] PROGLA[ENA ZA

UGLEDNOG NASTAVNIKA

Kod we informatika nije

bauk, naprotiv
za Katarine Veqkovi} je
nekoliko nagrada na konkursu Kreativna {kola.
Majkrosoft je nedavno
proglasio uglednim nastavnikom. Wen ~as je pre nekoliko godina nagra|en u konkurenciji od 150 nastavnika iz 40 zemaqa Evrope, Azije i Afrike i prezentovan na me|unarodnom Inovejtiv ti~rs forumu u Finskoj.
Nosilac je i gradske \ur|evdanske nagrade. Za nekoliko dana
predstavqa}e Srbiju u Atini, na
konferenciji kojoj }e prisustvovati nastavnici iz ~itave Evrope.
- Svoju prvu {kolsku godinu
provela sam u {koli u Kni}u. Nakon toga sam dobila posao u Politehni~koj {koli, u kojoj radim
ve} 13 godina. Po~ela sam kao
profesor ra~unarstva i programirawa sa puno entuzijazma. Ma|utim, programski jezici koje sam
predavala |acima su bili suvi{e
apstraktni. Stalno su me zapitkivali ~emu sve to slu`i. Bilo mi
je jasno da se ne snalaze ba{ najboqe, da je gradivo suvi{e zahtevno, po~iwe pri~u Katarina.
Na svetskom finalu u
Finskoj
Umesto da svoje u~enike prepusti da se snalaze kako znaju i umeju sa za wih prete{kim i nerazumqivim lekcijama, mlada profesorka se dosetila da anga`uje malog pomo}nika lego robota, koji
je {kola dobila od Majkrosofta.

Pregr{t nagrada koje

je dobila za inovirawe
nastave i kreativno
osmi{qene ~asove
svakako joj zna~e, ali je,
kako ka`e, najzadovoqnija
kada vidi da weni |aci
u~e sa lako}om i
zabavqaju}i se

POMA@E DECI DA SHVATE

SU[TINU:
PROFESORKA KATARINA
VEQKOVI]

daleko zabavnije kada se na ~asu igramo, pri~a osmehuju}i se mlada profesorka.

Nagrade koje je osvojila igraju}i se zaista je te{ko pobrojati.
Na konkursu Kreativna {kola,
zajedno sa koleginicama Jasminom \uri} i Sne`anom Savi}, osvojila je 2008. godine prvo mesto.
Spojile su informatiku, matematiku i filozofiju i kreirale ~as
Filozofija Renea Dekarta. Lane
su ona i Sne`ana Savi}, poja~ane

KATARINA SA DIPLOMOM NA KONKURSU

KREATIVNA [KOLA 2013.

- Da bih pomogla da shvate su{tinu, u program sam ukqu~ila desetak ~asova na kojima su moji |aci dobili zadatak da kreiraju jednostavne program~i}e u majkrosoft robotik studiu i testiraju
ih na lego robotu. U~ili su robota najjednostavnijim pokretima,
ali su kona~no imali priliku da
u praksi vide svrhu onoga {to
u~e. Wima je jo{ interesantnije
bilo to {to su svoje programe razvijali podeqeni u timove, a i meni je bilo znatno zanimqivije nego na klasi~nim ~asovima, pri~a
daqe na{a sagovornica.
Wena ideja dobila je 2007. godine prvu nagradu na Inovejtiv ti~rs forumu u Parizu, takim~ewu
nastavnika iz Evrope, Azije i Afrike, koje su zajedni~ki organizovali UNICEF i Majkrosoft,
a ~iji je ciq bio da deci iz ~itavog sveta pribli`i razli~ite na~ine kori{}ewa modernih tehnologija. Zahavquju}i prvom mestu
u kategoriji sadr`aja ~asa wen
rad je prezentovan i na svetskom
finalu u Finskoj, a postala je i jedan od autora skripte o programirawu lego robota. Nakon toga,
po~ela je da ni`e nagrade i priznawa.
- Razlog svega {to radim nisu
takmi~ewa i priznawa, ve} moji
|aci. Moj posao je da ih nau~im
ne~emu i zaista se trudim da to radim najboqe {to mogu, a i meni je

raju svog avatara, glume razgovore za posao, pona{aju se u virtuelnom svetu kako misle da je ispravno, ali i kako ne bi trebalo ukoliko `ele da dobiju posao.
Individualizacija u~ewa
Igrawe uloga u virtulenom svetu je zanimqivo, jer nudi u~enicima mogu}nost da ispoqe kreativnost, da prate svoju radoznalost,
eksperimenti{u}i sa svim, ~ak i
sa svojim izgledom i identitetom. Efekat ovako organizovanih
~asova je individulazacija u~ewa
u~enik je potpuno urowen u svoje u~ewe i ne ose}a ga kao teret i
obavezu, obja{wava Katarina.
Ne zabavqaju se zahvaquju}i Katarininoj kreativosti samo |aci
kojima predaje u Politehni~koj
{koli. Ve} godinama {kola je u
maju doma}in utakmicama lego
robota. U martu je uz podr{ku
Komtrejda organizovala prvi
Hakaton. \aci su imali prilike da se takmi~e u kreirawu android aplikacija za upravqawe lego
robotima, ali i da u~estvuju na edukativnim radionicama koje su
dr`ali qudi iz Komtrejda.

PRVA NAGRDA NA TAKMI^EWU NASTAVNIKA U

PARIZU 2007. GODINE

jednom nastavnicom iz Ba~ke Palanke, na istom konkursu osvojile

tre}u nagradu.
- @elele smo da u~enicima pribli`imo na~in na koji se za posao
konkuri{e u ozbiqnim kompanijama. Koristile smo razli~ite
programe za simulaciju i mogu}nost video konferencija kako bi
u igri u~estvovali i na{i |aci
i deca iz Ba~ke Palanke. Prakti~no, oni su imali zadatak da kreiPROFESORKA VEQKOVI]
NA FINALNOM TAKMI^EWU U
HELSINKIJU

Do pro{le godine revijalno

takmi~ewe u~enika u programirawu lego robota koje se u maju odr`ava u Politehni~koj {koli
od ove godine je zvani~na |a~ka
smotra koja se nalazi u kalendaru
Ministarstva prosvete.
Podu~ava profesorka Veqkovi} ne samo |ake, ve} i svoje kolege nastavnike kako da informacione tehnologije i moderne na~ine komunicirawa koriste u svojoj
u~ionici. Kreatorka je akreditovanih seminara namewenih nastavnicima Prilago|avawe opcija ra~unarskih programa za rad dece sa posebnim potrebama i Vizuelno programirawe i primena programirawe robota.
Za nekoliko dana ima}e jo{ jednom priliku da razmeni iskustva
sa kolegama iz inostranstva. Kao
pobednica takmi~ewa Open diskavri spejs, na kome je prezenovala unapre|enu verziju pobedni~kog rada sa pro{logodi{weg
konkursa Kreativna {kola, dobila je u~e{}e na petodnevnoj letwoj
{koli u Atini namewenoj nastavnicima iz evropskih zemaqa.
Od septembra }e pred Katarinom biti novi izazov - pored informatike i programirawa, predava}e i matematiku. U~enicima
kojima bude dr`ala nastavu mogu
biti sigurni u jedno - ne}e im biti ni malo dosadno.
M. OBRENOVI]

MIHAILO JOVI^I] U TROFEJNOJ

SALI REALA

Petnaestogodi{weg Kragujev~anina
{panski skauti i menaxeri uo~ili su na
me|unarodnim turnirima na kojima je wegov
dosada{wi klub Foka u~estvovao. Sem
Mihailovog prelaska u redove Reala,
dogovorena je i dugoro~na stru~na saradwa
sa kraqevskim klubom
mi igra~a za Real imamo! Od kraja pro{log meseca petnaestogodi{wi ko{arka{
Mihailo Jovi~i}, do
nedavno ~lan Ko{arka{kog kluba Foka,
i zvani~no je postao ~lan kraqevskog kluba. Mladi Jovi~i} skrenuo je pa`wu {panskih skauta i
menaxera svojim talentom i odli~nim igrama na brojnim me|unarodnim takmi~ewima na kojima
je Foka u~estvovala u Italiji,
Bugarskoj, BiH...
- Klub Foka u~estvuje na mnogim turnirima i jakim takmi~ewima van Srbije, poput onog u Ivrei, pre dve godine, kada je selekcija wegovog godi{ta, de~aci ro|eni 1999. godine, pobedila u polufinalu svoje vr{wake iz KK
Podgorice sa 40 poena razlike,
a u finalu prvaka ruske regije.
Pro{le godine imali smo zapa`eno u~e{}e na FIB-inom turniru
u Sofiji, kao i na takmi~ewima u
Bolowi i Tuzli, ka`e Sre}ko Otovi}, osniva~ Foke i jedan od
Mihailovih trenera.
Po wegovim re~ima, na ovim me|unarodnim nadmetawima qudi
koji rade za {pansku agenciju i vr{e skauting za {panske klubove u
mla|im selekcijama odmah su zapazili na{eg Mihaila i zainteresovali se za wega.
- Vi{e puta na licu mesta imali su prilike da se uvere o koliko talentovanom mladom igra~u je
re~ i od prvog trenutka nisu krili koliko su za wega zainteresovani. [panski menaxer nas je kontaktirao jo{ pro{log leta, u me|uvremenu je tri-~etiri puta boravio
u Kragujevcu, odgledao ~itav zavr{ni turnir na kojem smo osvojili
titulu prvaka dr`ave, pogledao
mno{tvo snimaka sa Mihailovim
igrama, nastavqa Otovi}.
Real uporniji i
konkretniji
U me|uvremenu Mihailo je u
januaru ove godine bio na probi i
u {panskom Kaha laboralu da bi
nakon finalnog turnira za prvaka Srbije pre dva meseca Real ipak bio uporniji i konkretniji.
- Realno, wegov odlazak u Real
bio je izgledan jo{ od Nove godine, ka`e Otovi}.

Posle odgledanog finalnog turnira koji je trajao od 23. do 27. aprila menaxer koji je ve} stekao
najboqe mi{qewe o Mihailu i
wegovim kvalitetima nije hteo da
gubi vreme. Wegova igra~ka, za te
go di ne im pre siv na sta ti sti ka
(25,6 poena po utakmici, 6,8 skokova, pet asistencija i dve ukradene lopte po me~u) bila im jo{
od ranije dobro poznata.
Po pravilniku Ko{arka{kog
saveza Srbije, svaki igra~ tog uzrasta koji je pla}ao ~lanarinu,
{to je slu~aj sa Mihailom, ima
mogu}nost da ode u inostranstvo
besplatno, odnosno bez pla}awa
od{tete dotada{wem klubu.
- Kada me je {panski menaxer
kontaktirao rekao sam mu da je Mihailo slobodan igra~ i da nema ugovor sa Fokom. Za nas, iskreno,
bila je velika ~ast da jedan na{ igra~ pre|e u redove toliko poznatog i ~uvenog kluba kao {to je
Real, iskren je Otovi}.
Ipak, na insistirawe Mihailovih roditeqa, oca Neboj{e i
majke Gordane, zbog dosada{weg
rada i zalagawa koje su treneri
Foke tokom godina ugradili u
wegov razvoj oni su `eleli da,
{to na{ narod ka`e i klub od toga ima neke vajde.
Po Otovi}evim re~ima, Real
}e Foku nagraditi sa oko 3.000 evra, ali i ne~im mnogo va`nijim,
zna~ajnijim i dugove~nijim.
- Sa qudima iz Reala, zahvaquju}i Mihailovom prelasku u
Madrid, dogovorili smo stru~nu
saradwu, koja podrazumeva odlazak
na{ih trenera na kurseve koji oni
organizuju, odlaske po dva-tri mlada igra~a u wihove trena`ne kampove, kao i u~e{}e Ko{arka{kog
kluba Foka na turnirima i takmi~ewima koje oni organizuju. To
iskustvo koje }e na{i stru~waci,
trenerski i igra~ki kadar sticati u [paniji i potom ga prenosti
na{im mladim ko{arka{ima u
Kragujevcu je neprocewivo, ka`e
na{ sagovornik.
Krajem juna Mihailo je bio u
trodnevnoj poseti Realu, gde se upoznao sa radom kluba, video mesto gde }e `iveti, jednu od najboqih privatnih {kola u Evropi koju }e poha|ati...
- Nikada za roditeqe nije lako
da se opredele da dete u tim godi-

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

13

MIHAILO JOVI^I] KO[ARKA[ MADRIDSKOG REALA

Kragujev~anin u kraqevskom klubu

nama po{aqu da `ivi u inostranstvu, ali su utisci Mihaila i wegovog oca i majke, {to se ti~e uslova `ivota i rada u madridskom
klubu, bili najpovoqniji, ka`e
Otovi}. Ina~e, na{ talentovani
sportista ve} od 25. avgusta seli
se u [paniju.
Uro|eni pobedni~ki
instinkt
Mladi Jovi~i} ro|en je 1999.
godine. Zavr{io je {kolu Jovan
Popovi} i prvi razred Gimnazije. Ko{arkom se bavi od malih
nogu. Sa treninzima je po~eo u

nada Nikoli}a, a ve} vi{e od ~etiri sezone bio je u redovima

Foke, gde je najvi{e radio sa
trenerom Nenadom Milojevi}em
i Otovi}em. Igra na poziciji
plejmejkera.
- Sem {to je izuzetno talentovan, Mihailo je i veliki radnik,
momak koji ne `ali da u svoj napredak ula`e ogroman trud. Izuzetno
je dobar {uter, puca podjednako
i levom i desnom rukom i {uterski lako re{ava sve situacije bez
obzira na poziciju na terenu. Zna
da preuzme odgovornost u kriznim
situacijama kada se rezultat lo-

MIHAILO SA RODITEQIMA U MADRIDU

VELIKI BORAC, RO\ENI

POBEDNIK I IGRA^ IMPRESIVNE
STATISTIKE
MIHAILO JOVI^I] U AKCIJI

{kolici ko{arke Basket top,

gde su mu prvi treneri bili Sa{a
Mi lo je vi} i na{ sa go vor nik
Sre}ko Otovi}. Potom prelazi u
KK [ampioni kod trenera Ne-

mi i mi u klubu u {ali ka`emo:

Kada ne zna{ {ta }e{ sa loptom,
dodaj Miksi da zavr{i i da ko{,
obja{wava Otovi} wegove igra~ke
performanse i osobine.

Mladi Jovi~i} ima i neverovatan instinkt i `equ za pobedom,

izuzetan je borac na terenu i klasi~an klupski vojnik u te{kim
situacijama.

- Siguran je i najboqi kada je najte`e. Nedavno je u finalu zavr{nog turnira za titulu prvaka
dr`ave vezao u zavr{nici seriju od {est slobodnih bacawa zahvaquju}i kojoj smo pobedili, podse}a na{ sagovornik.
Ina~e, Sportski klub Foka
pro{le nedeqe je i zvani~no obele`io desetogodi{wicu postojawa.
U Fokinoj {kolici sporta i raznim sportskim sekcijama danas
trenira oko 600 de~aka i devoj~ica. Sa preko 30 trenera koji sa wima stru~no rade i sara|uju ova cifra ih svrstava u jedan od najve}ih
sportskih kolektiva u Srbiji. Ba{
zbog toga Otovi} `eli da istakne
i drugu talentovanu decu, vr{wake koji ve} godinama sa Jovi~i}em
igraju u Fokinoj ko{arka{koj e-

kipi, poput Luke Gli{ovi}a (koji je na finalnoj utakmici za titulu prvaka Srbije postigao 32
poena i za koga se ve} interesuju
Seviqa i Barselona), Davida
Popovi}a, koji je fenomenalno
odigrao finalni turnir, sjajnih
Nemawe Nikoli}a i Lazara Radojevi}a.
- Sve su to momci ro|eni u Kragujevcu, a za nas je najzna~ajnije i
najve}i uspeh je {to smo se pokazali kadri i kvalitetni da izgradimo igra~e kalibra koji }e zadovoqiti kriterijume jednog Reala,
isti~e Otovi}.
Po wegovoj pri~i, na{i igra~i
su kvalitetniji od {panskih vr{waka, tako da kada tamo odu na
probu igraju sa momcima koji su po
dve godine stariji od wih.
- [panci su mahom, kada kompletiraju svoje timove, zainteresovani za igra~e od 14-15 godina
jer ve} posle tri godine igrawa u
zemqi imaju pravo da nastupaju kao
doma}i igra~i, poja{wava nam Otovi}.
I na{ Kragujev~anin Mihailo
Jovi~i} (iako ~lan selekcije 1999.
godi{ta) pozvan je u reprezentativnu selekciju de~aka starijih godinu dana.
Za to vreme wegov dosada{wi
klub Foka ~eka budimpe{tanski
Va{a{ kup, na kome }e sem wih
u~estvovati @algiris, Skavolini, Barselona, Real, Partizan i Zvezda, pa potom i turnir
u [paniji. ^ini se da }e se za KK
Foku, wene igra~e i trenere tek
~uti.
Zoran MI[I]

14

www.kragujevacke.rs

,

.
,

, ,
,
-

,

. ,
,
,

. ,


. ,

,
,
. , ,
: .


,
, . , ,
, , ,

,

.

,




,
. ,

,
.

.

, ,
,
,
.

,
,
.

,
300 .

.
,
,

.
,
,
. ,
,
,
80
. ,

20 30 .
, , 140
.
, ,
.
,

. ,
,
, - ,
, ,
.
: ,
, ,
, , -

, ,
,
, -
.
, ,
.

, . , ,
,
,

50 ,
.
.

.
, 6. .
4. 10.000 . ,
.
.
, ,
, .
, .
, ,
, , .
, .
. , ,
.
. ,

,
30.000
.

,
.
,


, , ,
. .


.
,
- . , ,
. -
20 - .
. .
, ,
,
.
.

,
. , , ,

. !
,
. ,
, , . ,
,
, ,
, .


, , .
,
,
.
.


, .

. !

,



. ,

.

. ,
, .
,

.

, ,
-

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

15

.
,
, , , : ,
, ,
. , .

.
, , ,
. ,
.
,
.
.
,
,
.

. 2.
.


. 200.000
,

, , , .
, ,
.
.

. , , ,
, , . ,
, , , .

,
, ,
, ...


, .
,
. , : !

,
, , ,
50 ,
.
, ,
, ,
,

-
. , ,

.
, : , .

,

.
3,5 , -
, -
. . ,
. , ,

.
.
,
,
.

, ,
,
.
. , ,
,
,
.
. ,

,
,


.
.
, -

.


, , - . . ,
, . , , - ,
, : ! .

.
-

,
.
,
, , .


. , ,
,
.
, ,

.
- 18. ,
,
.
,
,
. , , .
,
, ,
. , , ,

,

.
,
, ,

, ,
.

, ,
,


. ,

, . .
,
,
,

,

: ,
.
,

,
,
,
.
.
,


.
, .
150.000 ,

, ,
, .
, ,


.
, ,


,
,

.
,
,
,
, .
. 950.000


.

,
.
, ,




.
,
,
,
. ,






, ,

, . ,
,

.
. ,


.
, .
,




.
.
, -

16

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

Kultura

ZA TRI
GODINE
FESTIVAL JE
POSETILO
PREKO 25.000
POSETILACA
IZ ZEMQE I
REGIONA

PARTIBREJKERSI,
ORTHODOKS
KELTI, DI-XEJ DUET
BANG LA DEKS
PRVI SU NAJAVQENI
IZVO\A^I

Deo ekipe

[UMADIJA FEST

Preko pedeset izvo|a~a

Legendarni Partibrejkersi, Orthodoks kelti, di-xej duet Bang la
deks prvi su najavqeni izvo|a~i,
koji }e ove godine nastupiti na ~etvrtom [umadija festu, koji }e
kao i do sada biti odr`an na platou ispred [umadija sajma. Novina, od ove godine, je da }e festival trajati tri dana, od 21. do 23.
avgusta. Ulaznice po promotivnoj
ceni od 990 dinara za komplet
ve} se mogu kupiti na svim prodajnim mestima Eventima i Tiketlajna.
Tako|e, od ove godine festival
}e se odvijati na dve lokacije, na
kojima }e nastupiti preko 50 izvo-

svojim bogatim programom obuhvatiti de{avawa iz raznih oblasti umetnosti, sporta, ekologije i
time privu}i veliki broj posetilaca iz zemqe i inostranstva.
- [umadija fest je festival
koji obiluje muzi~kim i umetni~kim aktivnostima sa ciqem da doprinosi razvoju kulture i edukacije mladih qudi i omogu}i im da
u~e{}em na velikom muzi~kom doga|aju istovremeno prate predavawa, radionice i razmewuju iskustva iz unapred odabranih tema iz
svih oblasti, ka`u organizatori.
Uz imena kao {to su Ju grupa,
San{ajn, Zabraweno pu{ewe,

|a~a iz zemqe i inostranstva. Od

hedlajnera za glavnu binu, organizatori ovog festivala najavquju i
Prti bi-xi, Iveza end elements, [kabu i ?oblu...
- Pro{le godine je za dva dana
festivala bilo preko 12.000 posetilaca, a po{to }e fest ove godine trajati tri dana i na dve lokaci je o ~e ku je mo po setu iz me |u
15.000 i 20.000 qudi, navodi se u
saop{tewu organizatora.
Da podsetimo, ovaj festival nastao je 2011. godine, kao ideja mladih qudi koji su hteli da osnuju
festival, koji }e se de{avati svake godine u isto vreme i koji }e

Qubiteqima elektronske muzike, [umadija fest, nudi mogu}nost da se predstave na ovogodi{wem festivalu. Oni koji smatraju da su svoj di-xej talenat doveli do savr{enstva, a
nemaju prostor da to i poka`u,
`ele da nastupe na Sajlent
disko stejxu, `ele da se wihovo ime na|e na velikoj medijskoj kampawi festivala, mogu
da se prijave da vrte na adresi office@sumadijafest.com.
Potrebno je da po{aqu ime i
prezime, umetni~ko ime, informaciju o tome koju vrstu muzike vrte u svojim setovima i
link za preslu{avawe najboqeg
seta, kao i da odgovore na nekoliko lakih pitawa.
Konkurs je otvoren do 25. jula , a odluku o tome ko }e nastupati done}e komisija koju
}e sastaviti menaxment festivala, Rezultati konkursa bi}e
objavqeni najkasnije do 5. avgusta.
Van Gog, S.A.R.S., Bed kopi,
Sevdah bejbi, di-xej Tom Novi, za
samo tri godine festival je posetilo preko 25.000 posetilaca iz zemqe i regiona.
Ina~e, i ove godine bi}e organizoavan festivalski kamp u Eko
parku Ilina voda, a pored {atora
bi}e organizovana i di-xej Eko
bina, koja }e raditi od 9 ujutru do
19 ~asova uve~e za vreme trajawa
festivala.
M. ^.

MOSTOVI BALKANA

GALERIJA SKC-a

Slike i grafike

Izlo`ba Ambijent

Izlo`ba slika i
grafika mlade umet ni ce Ma ri je
Jevti}, iz Novog
Sada, bi}e otvorena u galeriji Mostovi Balkana, u
~etvrtak, 10. jula,
u 19 ~asova. Postavka nosi naziv
Formirawe identiteta.
Umetnica u svojim slikama, objediwenim u ovoj zbirci radova, istra`uje interakciju, suprotstavqenost i me|uzavisnost individue
i okru`ewa, ~oveka i prirode, svetog i profanog.
Svedene forme, nagla{ene linije, namenski ograni~eni spektar upotrebqenih boja, kao i poigravawe elementima kola`a, murala,
grafita, ali i pravoslavne ikonografije, sve su to izra`ajna sredstva kojima umetnica nastoji da pri-

bli`i posmatra~u svoju viziju opozicija kojima se bavi i wihovog odnosa.

- Posebnu dimenziju radovima daje sporadi~no kori{}ewe brezove
kore, peska i drugih neobra|enih
prirodnih materijala kao podloge,
{to doprinosi potencirawu onog
~istog, nepatvorenog, izvornog, od
~ega se ~ovek sada i ovde vi{e nego jasno otu|io, navodi Ana Jovanovi} u katalogu izlo`be.

Ona navodi da
Marija Jevti} nema pretenzije da
propagira bilo koji konkretan svetonazor, ali nesumwivo ose}a potrebu
da svojim na mahove dramati~nim a u
svakom slu~aju nesvakida{wim asocijativnim prizorima, plo{nim likovima i specifi~nim kombinacijama forme i
kolorita navede publiku na preispitivawe vladaju}ih estetskih i ideolo{kih obrazaca.
Marija Jevti} ro|ena je 1990. godine u Quboviji. Zavr{ila je sredwu umetni~ku {kolu u U`icu, a diplomirala je na Akademiji likovne umetnosti u Novom Sadu 2013. godine. ^lan je organizacije NPC
(Nova poenta kulture), koja radi na
oslikavawu murala.

U Galeriji SKC-a
otvorena je izlo`ba grafika i
skulpture mladog
umetnika Filipa Misite, pod nazivom Ambijent. Postavka je artikulisana izborom i uspostavqawem
me|usobnog odnosa izme|u izlo`enih
predmeta i izlo`benog prostora.
Postavka je jedinstvo pojedina~nih
dela, grafika i skulpture (pri ~emu
oba termina prelaze granice postavqene tradicionalisti~kim normama), i datog, unapred odre|enog i u
kontekstu samog rada nepromenqivog
prostora galerije.
Ono {to Ambijent ~ini, jeste niz
objekata koji u osnovi procesa stvarawa imaju tehniku duboke {tampe,
i jedan, u odnosu na ostale, nagla{ene trodimenzionalnosti, koji je odraz konstruktivisti~kog koncepta
umetni~kog dela kao esteti~ke ma{ine, navodi se u katalogu izlo`be.

VULKAN IZDAVA[TVO NAGRA\UJE

KURS GITARE

Ideje iz laboratorije

Zavr{ni
koncert

Dva najbr`a ~itaoca Kragujeva~kih bi}e i ovog petka u prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov Vulkan izdava{tva. Re~ je o kwizi dr Dejvida B. Agasa @ivot bez bolesti.
Pro~itajte ovu kwigu i promeni}ete makar jedno od svojih
ube|ewa o zdravqu i bolesti. Istovremeno provokativna i nadahwuju}a, ova kwiga mo`e promeniti sve {to ste mislili da
znate o zdravqu. Dr Dejvid B. Agas donosi svoje ideje iz laboratorije i ambulante, pravo u `ivote svih qudi, pokazuje nam
kako da `ivimo dugo, zdravo i bez bolesti. ^itawe ove kwige
ne{to je najboqe {to mo`ete u~initi za sebe i svoje najbli`e. Pomo}u medicinskih istra`ivawa i prefiwenog razumevawa slo`enosti qudske fiziologije, dr Agas predstavqa prakti~ne metode prevencije bolesti i poboq{avawa zdravqa. Poku{ava da i zdravqe i bolest u~ini veoma li~nim, te nagla{ava koliko je zna~ajno da svako upozna sebe svoje navike, svoju porodi~nu istoriju, svoje genetske rizike. Dr
Agas uvodi potpuno nov na~in posmatrawa bolesti i zdravqa: ugledaju}i se na fizi~are,
on posmatra telo kao slo`eni sistem i poma`e nam da uvidimo kako sve, od raka do ishrane, predstavqa deo ukupne slike. Rezultat je istovremeno i koristan vodi~ kako ostati zdrav i fascinantna analiza najnovijih otkri}a u oblasti nauke.
Potrebno je da u petak, 11. jula, pozovete 034 333 116, posle 10 ~asova i dobi}ete ovu
kwigu. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwi`ari Vulkan, koja se nalazi u
Tr`nom centru Plaza

- Nazivima pojedinih segmenata

Ambijenta umetnik jasno stavqa
do znawa da prikazi prostora slu`e
kao nosioci potencijalno neograni~enog broja zna~ewa. Od op{tih, poput doma, stani{ta ili prostora za
skladi{tewe, preko nagla{eno simbolisti~kih, kao {to su zaklon, toplina, izlaz, do onih odre|enih dru{tvenim, kulturalnim ili istorijskim kontekstom, izlog, monument,
rjepinov okrugli sto. Pri ~emu nijedna podela nije kona~na i neupitna. Naprotiv, svaka je skoro u potpunosti odre|ena subjektom koji je vr{i, ka`e Vladimir Rankovi}.
Filip Misita ro|en je u Kragujevcu, 1988. godine. Zavr{io je osnovne akademske studije na ovda{wem
Filolo{ko-umetni~kom fakultetu,
odsek primewenih umetnosti, studijska grupa za grafi~ki dizajn. Trenutno je student master akademskih studija na FILUM-u, gde je zaposlen kao
saradnik u nastavi, na predmetu grafika i grafi~ke tehnike.

NASTUP
^AK 18
GITARISTA
U KAFEU
TVIST

Zavr{ni koncert prvih polaznika

Kreativnog kursa gitare, koji je Gitar
art festival organizovao u saradwi
sa ovda{wim Studentskim kulturnim
centrom, odr`an je pro{le nedeqe, u
kafeu Tvist. Ovda{wa publika bila
je u prilici da ~uje i vidi nastup ~ak 18 gitarista, koji su napravili odli~nu atmosferu u klubu.
Program koji su polaznici kursa predstavili bio je sastavqen od pesama Roling stonsa, rok klasika, kao i nekih lakih klasi~nih komada. Ina~e, nastupili su polaznici koji su za samo ~etiri meseca nau~ili da sviraju repertoar sa desetak numera, uz pomo} profesora gitare Sa{e Nestorovi}a.
Da podsetimo, ovaj kurs po~eo je u februaru i trajao je 32 ~asa, gde su polaznici uspe{no zavr{ili prvi nivo. Ovaj kurs gitare organizuje se u ~ak 15 gradova Srbije, a prema
re~ima organizatora iz Gitar arta, u Kragujevcu, veliku podr{ku projektu pru`io je Studentski kulturni centar, koji je u velikoj meri doprineo popularizaciji i uspehu kursa.
U prvom semestru bilo je oko dvadesetak talentovanih polaznika, koji su uspe{no savladali prvi nivo kursa. Te~aj sadr`i ~etiri nivoa i ponovo sa radom po~iwe u septembru,
a napredne grupe }e usavr{avati i produbqivati osnovno znawe, ali organizova}e se i nov
upis za polaznike osnovnog nivoa kursa kojima }e biti obezbe|ene kwige i gitare.

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

Kultura
Sa{a Pilipovi} i
Jer`i Hanzlik,
pred nastup na
Evropskom kongresu
esperantista,
posledwe pripreme i
probe odr`ali su u
Kragujevcu. U Rijeci
}e izvesti predstavu
Udru`ewe `rtava
[irli Valentajn

ro vo ko nen ci a das
post dek minutoj. ]uvi deziras kafon?
ovim neobi~nim pitawem do~ekali su
nas pred po~etak probe Sa{a Pilipovi} i Jer`i Hanzlik, gluma~ki dvojac, koji se ovih dana u
Kragujevcu priprema za nastup na
Evropskom kongresu esperantista.
Jer`i svira neku gitaricu, a Sa{a tra`i rekvizitu.
Iz na{eg zbuwenog pogleda zakqu~uju da ih ni{ta nismo razumeli, a onda sledi jo{ jedan du`i Pilipovi}ev monolog. Tu prepoznajemo raportisto, amiko i Kragujeva~ke. Jasno nam je da nas
predstavqa Jer`iju, ali i daqe je
misterija prvo pitawe. A onda je usledilo i obja{wewe. Jednostavno,
rekli su nam: proba po~iwe za deset minuta. Da li `elite kafu?
Da smo imali gugl prevodioca
mogli smo da odgovorimo esperanto estas bela lingvo, a ovako
smo samo potvrdno klimnuli glavom.
Upravo ovaj jezik spojio je Pilipovi}a i Hanzlika, koji ve} godinama veoma uspe{no zajedno izvode predstave na esperantu. Proputovali su i ceo svet od Brazila do
Vijetnama igraju}i na ovom jeziku, za koji se nekada smatralo da }e
postati drugi slu`beni jezik.
Wihovo prijateqstvo po~elo je
jo{ 2002. godine, u Brazilu, gde su
se upoznali na jednom od svetskih
kongresa esperantista. Kako sami
ka`u spojila ih je qubav prema ovom jeziku, pozori{tu, muzici i
putovawima.
Ovoga puta, u Rijeci, izve{}e
predstavu Udru`ewe `rtava
[irli Valentajn, komad koji je
preradio Jer`i Hanzlik, po istoimenom filmu.
- To je pri~a o [irli Valentajn,
`eni koja je nekada imala snove, a
sada je zanemarena doma}ica koja
pri~a sa kuhiwskim zidovima.

KRAGUJEVA^KE PROBE [IRLI VALENTAJN

Pred nastup u Rijeci

NA PROBI:
SA[A PILIPOVI]
I JER@I HANZLIK

Mi smo taj tekst preveli kao

pri~u o usamqenom mu{karcu u
braku, koga `ena ostavqa i odlazi
u Gr~ku na more, obja{wava nam
Jir`i na tri jezika - poqskom, engleskom i esperantu.
Premijerno ovaj komad odigrali su na Islandu, u Rejkjaviku,
pred prepunim gledali{tem, potom u San Remu, a sli~ne reakcije o~ekuju i ovog puta u Rijeci.
Zanimqivo, zajedni~ku pred-

stavu do sada nisu igrali u svojim

rodnim gradovima, a kao obja{wewe navode da se pla{e da ne bi bilo mnogo publike. Ipak, kako nam
je rekao Pilipovi}, pozori{nu saradwu dva grada, Kragujevca i Bjalsko Bjale, po prvi put, iako je re~
o dva bratska grada, ostvario je upravo Jir`i. Naime, ovaj Poqak ugovorio je prvo gostovawe kragujeva~kog Teatra predstavom Lepotica Linejna, pro{le godine.

Broj esperantista se pove}ava

Kada je poqski lekar Ludovik Zamenhof izmislio novi jezik, jednostavan i lak za u~ewe, s re~ima koje se istovetno ili sli~no izgovaraju u ve}ini svetskih jezika, ideja mu je bila da postane drugi slu`beni svetski jezik. Uxbenik tog planskog jezika potpisao je
kao doktor Esperanto, {to }e re}i onaj koji se nada. Otuda je esperanto poznat kao jezik nade, prijateqstva i razumevawa, otvoren za razvoj i za puls `ivota, {to zna~i da se dopuwava i bogati
kao i svi drugi `ivi jezici.
Zasnovan na leksi~kim i gramati~kim osnovama evropskih, u prvom redu romanskih, jezika, s jednostavnih 16 gramati~kih pravila, esperanto se mo`e savladati za nekolika dana. Po{to je otvoren za razvoj, Akademija za esperanto svake godine usvaja nove, me|unarodno poznate re~i iz raznih oblasti stvarala{tva, nauke i tehnike, tako da ih sada u re~niku esperanta ima oko 100.000.
Esperanto danas spada u ekskluzivni krug od pet odsto jezika kojima u svetu govori vi{e od milion qudi. Pri tome se broj esperantista brzo pove}ava, zahvaquju}i internetu, tako da oni danas
deluju organizovano u 135 zemaqa.

JAGLI^I] U IZBORU SLOVENSKIH

PESNIKA

U dru{tvu Desanke,
Dizdara i [imborske
U Harkovu je nedavno objavqena kwiga pesama Dva na
deset ruskog pesnika iz Ukrajine Sergeja [elkovog
sa wegovim prevodima iz poezije slovenskih pesnika, me|u kojima je i dvadeset pet pesama kragujeva~kog pesnika Vladimira Jagli~i}a. Uz na{eg Jagli~i}a, od srpskih pesnika zastupqeni su Desanka Maksimovi}, Mak Dizdar i Du{an Kosti}, a od ostalih
zastupqenih, sveslovenskih poeta vaqa spomenuti Vislavu [imborsku, Adama Zagajevskog, Vasiqa Holoborotka, Jaroslava Sajferta, Vi}eslava Nezvala...
Jagli~i} je, tako|e,
pozvan na Tre}i kongres prevodilaca koji
organizuju Federalna
agencija za {tampu i
masovne komunikacije u saradwi sa moskovskim Prevodila~kim
institutom koji }e se
odr`ati od 4. do 7. septembra u Moskvi. Na ovom eminentnom skupu
Jagli~i} }e nastupiti
s temom Prevo|ewe
poezije kao prepoznavawe dva pesnika.
Z. M.

Interesanto je da Jir`i nije

glumac, ve} izdava~ koji je `eleo
da svoju pasiju ka esperantu izrazi i sa dasaka koje `ivot zna~e. Ina~e, ima veoma bogatu poslovnu
biografiju. Izdava~ku karijeru
po~eo je upravo na esperantu, i to
tako, {to je krajem osamdesetih,
~im je stisak re`ima popustio, objavio kwigu Kama sutra, {to je
bio veoma hrabar poduhvat u to
vreme.
- Do sada je prodao preko pet miliona svojih izdawa, a vlasnik je
i radio stanice, kao i lokalnih
novina. Govori nekoliko jezika, a
jedan je od najboqih predava~a esperanta u Poqskoj, dodaje Pilipovi}.
Od Jir`ija saznajemo da je tek
drugi put u Kragujevcu, da mu se
svi|a grad, da imamo lepe `ene,
ali da nam pivo i nije ne{to. Ina~e, nada se da }e slede}i susret
u na{em gradu biti na Balkanskom
kongresu esperantista, koji Sa{a
Pilipovi} planira da organizuje slede}e godine.
-To je samo ideja, ali vaqalo bi
na woj poraditi, ka`e Sa{a, koji
je usput nakon duge potrage prona{ao svoj instrument koji je tra`io
tokom na{eg razgovora.
Proba }e uskoro po~eti, pa vaqa ostaviti ovaj dvojac da se vaqano pripreme za nastup u Rijeci.
M. ^ER

17

Politi~ki film
U petak, 11. jula, u Kutiji
{ibica SKC-a, od 19 ~asova, odr`a}e se u okviru ciklusa
predavawa Politi~ki film,
Tadeja Kurepa, projekcija i diskusija o filmu Nezgodan ~ovek.
^etrdesetogodi{wi Andreas
sti`e u nepoznati grad i ne se}a se kako je tu dospeo. Tu ima
posao, stan i suprugu, ali prime}uje da ne{to nije u redu. Qudi oko wega nemaju nikakve emocije. Andreas poku{ava da
ode iz grada, ali to jednostavno nije mogu}e. Me|utim, kad
sretne Huga koji ima iste `eqe,
pojavi}e se nada.
Ovo je jedan od najuspe{nijih norve{kih filmova u inostranstvu, a prikazan je na vi{e od 60 festivala.
Ovo je pri~a o ~oveku koji shvata da je ne{to su{tinski pogre{no sa svetom u kome `ivi,
iako to niko oko wega ne prime}uje. Izuzetna alegorija za sistem u kome `ivimo i wegove ideolo{ke i represivne mehanizme kojima se ~uva poredak.

Nagra|ena dela
Er~evi}a
U izlo`benom prostou Ateqea Er~evi}, u Ulici Kneza
Mihaila 1/4, kragujeva~ki slikar Jordan Er~evi} predstavi}e likovnoj publici svoja nagra|ena dela od 1967 do 2008.
godine. U okviru ove retrospektivne postavke Er~evi} }e
izlo`iti slike, skulpture i
crte`e. Izlo`ba slika bi}e
otvorena u petak, 11. jula, u 20
~asova.

Promocija romana
Promocija kwige Suvi ~okot Gordane Ili}, odr`ana je
ove nedeqe u dvori{tu SKC-a.
O kwizi su pored autorke govorili Zoran Petrovi} i Nenad
Gli{i}.
Gordana Ili} ro|ena je 1970.
godine u Kragujevcu. Diplomirala je na Pedago{kom fakultetu u Jagodini i stekla zvawe
profesora razredne nastave.
Zaposlena je u O[ Mirko Jovanovi}. Svoj prvi roman Da
te qubim o~ima objavila je
2010. godine.

DANI SRPSKE KULTURE

\or|evi} u
Parizu
Na nedavno zavr{enim Danima srpske
kulture, u Parizu, pored brojnih umetnika iz cele Srbije, tamo{woj publici
predstavilo se i Pozori{te mladih Centra Abra{evi}, odnosno Vladimir \or|evi}. Ovaj Kragujev~anin imao je ~ak tri
nastupa u glavnom gradu Francuske, a izvodio je besede Svetog vladike Nikolaja
Velimirovi}a.
U ime udru`ewa Kraq Petar Prvi, po~asni predsednik gospodin Petar Mili}, uru~io je \or|evi}u priznawe Zavet srpskog ratnika i medaqu Kraq Petar I Kara|or|evi} za izuzetan doprinos o~uvawu srpske tradicije i kulture.
- Nastupao sam u hramu Svetog Save na Simplonu, na grobqu Tje, na kome je 756 grobova srpskih ratnika i kod spomenika Kraqu Aleksandru Kara|or|evi}u. Posledwem nastupu prisustvovao je i prestolonaslednik {pankse krune Henri VI, sa kojim sam se kasnije i upoznao, otkriva nam \or|evi}.
Naime, ovog [panca je dirnulo wegovo kazivawe, a kako nije razumeo ni re~, odlu~io
je da pri|e i da se upozna sa na{im glumcem, kako bi saznao detaqe iz besede.
Prema re~ima na{eg sagovornika te{ko je bilo ispratiti veliki broj programa, od izlo`bi, predstava, koncerata. Srpska i francuska publika mogla je da vidi nastup solista [kole za muzi~ke talente iz ]uprije, igra~a tradicionalnih igara pariskih umetni~kih dru{tava, na{ih muzi~ara iz Francuske.
- Zbog zgusnutog rasporeda mogu da ka`em da sam samo protr~ao kroz Pariz, a od programa bih izdvojio nastup glumice Mirjane \ur|evi}, koji je igrala monodramu ^u~uk
Stana, po tekstu Rajka \ur|evi}a, kao i predavawe istori~ara umetnosti Sr|ana Sre}kovi}a, obja{wava \or|evi}.
Ina~e, on je besede vladike Nikolaja izvodio i pred ovda{wom publikom po~etkom juna, u porti Sabornog hrama.
M. ^.

Festival
umetnika
harmonike
U toku je 23. Festival umetnika harmonike, koji je i ovog
puta okupio laureate najve}ih
svetskih takmi~ewa harmonike,
pa je tako i ove godine kragujeva~ka publika u prilici da
vidi najboqe soliste sa takmi~ewa u Arasateu, Klingentalu,
Kastelfidardu, kao i najboqe
na Svetskom kupu i Svetskom
trofeju u pro{loj godini.
U ~etvrtak i petak, planirani su koncerti @an Batist
Buda, iz Francuske, pobednika
u Kligentalu, u kategoriji varije muzike, kao i Kineskiwe
Hanzi Vang, najboqe na takmi~ewu u Arasateu.
Posledweg dana festivala, u
subotu, 12. jula, nastupi}e duo
[evarli} - Kerkez (Srbija,
Nema~ka), pobednici takmi~ewa u kategoriji dueta u Kastelfidardu.
Svi koncerti po~iwu u 20.30
~asova i bi}e odr`ani u sali
Prve kragujeva~ke gimnazije,
a ulaz je slobodan.

18

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

Kultura

STRIP KONFERENCIJA

[umadija nova Darkvudija

Na skoro trideset
tribina ~ulo se
toliko noviteta, da
su i gosti iz
Italije, strip
crta~ke ku}e Boneli,
bili iznena|eni.
Najvi{e ih je
o~arala spontanost
okupqawa strip
autora,
interaktivnost sa
qubiteqima stripa,
a okupqawe
su definisali
magi~nim re~ima
organizatora ka`e{
Zagor i gotova Strip
konferencija
a je Kragujevac najve}e
upori{te Bowelija
u srpskoj kulturi i da
Beograd i svi drugi na
Balkanu mogu samo da
ispo{tuju tu ~iwenicu,
rekao je pre nekoliko
godina strip teoreti~ar Zoran Stevanovi}. Kako wegova tvrdwa nije
daleko od istine pokazala je Peta
me|unarodna strip konferencija
Kragujevac 2014 odr`ana proteklog vikenda. U Narodnoj biblioteci Vuk Karaxi} i Domu omladine predstavqena su nova, najavqena budu}a izdawa, prezentovani su iskusni, ali i mladi strip autori i izdava~ke ku}e, pa kwi`are i izlo`be grafike , slike i fotografije posve}ene stripu i wihovim autorima, a nije izostala ni
tradicionalna berza stripa.
Na skoro trideset tribina ~ulo
se toliko noviteta, da su i gosti iz
Italije, strip crta~ke ku}e Boneli, bili iznena|eni. Najvi{e ih
je o~arala spontanost okupqawa
strip autora, interaktivnost sa
qubiteqima stripa, a okupqawe su
definisali magi~nim re~ima organizatora ka`e{ Zagor i gotova
Strip konferencija!
Po~etak je pripao najmla|ima.
Radionicu stripa sa pred{kolcima obdani{ta Poletarac uz
veliko odricawe od politi~kih
tema maestralno je odradio veliki strip autor svetskog nivoa
Marko Somborac.
- Ne}emo crtati politi~are, ve}
kostimiranog super ~iku sa velikim

TRADICIONLNA
BERZA STRIPA

Kaldrma{i
Da kaldrma{i vole strp i
usmeravaju svoju energiju ka
mladima dokazali su pro{le
godine u {koli \ura Jak{i} ogradiv{i fudbalsko
igrali{te i skupiv{i ogromnu pomo} ove godine za poplavqene Moravce.
Stripovi su kqu~ni u odrastawu adolescenata, treba ih
odvojiti od monitora kompjutera i vratiti dru`ewu, igri, rekao je Vladan Lazovi}
jedan od osniva~a udru`ewa.
Saznajemo da udru`ewe broji preko hiqadu ~lanova i da
dobijaju po pedeset novih ~lanova dnevno.

Pri~e o strahu od smrti

sam me|u stripovima i
~asopisom Kerempuh
iz koga sam mnogo toga
nau~io. Posao crta~a
dnevnog stripa dobio
sam u decembru 2005.
godine, jer sam bio jedini crta~ koji je toga
dana bio kod ku}e pored
telefona. Pre toga radio sam Sto ki }e u
Novostima i poneku
IVICA STEVANOVI], PREDSTAVIO
karikaturu u Je`u.
SE ALBUMIMA GNUSOBNI SLU^AJEVI I
QUBAZNI LE[EVI I IZLO@BOM GRAFIKE
Moj strip nema politi~ku obojenost, nikom
u{ima, Betmena. Lako ga je crtane smeta da ka`em mnogo. Volim
poruku da prika`em nekad direkti. Jaje je trup, stalno je qut, ima
tno, a ponekad u oblandi, tom fipla{t i znak {i{mi{a. Najve}i nelozofijom filtriram informaprijateq mu je jedan gospodin sa kicije. Poentu koja ne bi bila aktu{obranom, po~eo je Somborac.
elna za godinu-dve izbacim, priPri~u je majstor politi~ke sa~a daqe na{ sagovornik.
tire u formi stripa nastavio u
Drago mu je da vidi u dnevnim noNarodnoj biblioteci na promovi
na
ma epigone wegovog stripa.
ciji svoje kwige The Best of Blic
Smatra da nije on tu formu izmiStrip by Marko Somborac. Kwiga je
slio i aktuelnost mu ide u prilog.
logi~na posledica nagrade DesiSomborca svi znaju i vole, ali
mir To{i}, na ~ijim talasima je,
zve
zde Strip konferencije ipak
kako ka`e, napravio izbor svojih
su bili Gosti iz Rima, italijanske
radova.
i svetske prestonice industrij- Od malena se bavim crtawem.
skog stripa {kole Boweli koja je
Otac mi je karikaturista, rastao
uvela u kulturu crtanih pri~a generacije zaqubqenika. Crta~i Mar~elo Mangiantini, Leo Maces i
Valter Venturi, predstavili su se
kao ~uvari i u~iteqi qudskih du{a.
Mar~elov otac je bio kwigovezac i ~esto je poma`u}i ocu, povezivao i strane stripova, tako je po~eo da crta Zoroa koji ga je odveo
u likovnu umetnost. Za firmu i sada crta Zoroa, a ponosi se ilustrovawem `ivota Filipa Ma~elija Italijana koji je pokrenuo
revoluciju u Francuskoj i Americi. Leo za Bowelija crta Teksa,
Magi~ni vetar i Skriveno lice i voli ba{tovanstvo. Valter je
u po~etku slikao nedeqne table i
Broj sedam za Diznija, kod Bowelija crta Zagora, Bred Barona,
Demjana i potpuni je autor Velikog Bezinija.
Sva trojica smatraju da je strip
kulturna ~iwenica, ali da se ~ita sve mawe! Prvi put su na jednom
festivalu stripa van Italije.
VLADAN LAZOVI]

Jak{a Nikodijevi} je prvi gost

festivala stripa koji je do{ao iz
Azije, Kine, ta~nije iz grada @en
Hon Konga, ali preko Tokija. Ro|en
u Mladenovcu, arhitekturu zavr{io u Beogradu, svirao bas u rok
grupi Haus of gostas i na{ao posao u Kini. Mrzelo ga da overava
kartone u zavodu za zapo{qavawe,
ve} projektuje Muzi~ki centar sa
25 hiqada kvadrata, u gradu En. U
~asovima odmora trkne do Tokija
i sa firmom [ogakukan se dogovori i donese i objavi prvi mango strip na srpskom jeziku. Naravno da je usput, u Beogradu, osnoJAK[A NIKODIJEVI]
vao izdava~ku ku}u, i sa drugaricom Milicom Bojkovi}, izdaje za sada dve sveske Ikigami pri~e o strahu od smrti kojim dr`ava na Dalekom istoku pove}ava produktivnost. Ne verujem da }e tu ideju o ekonomskom prosperitetu preuzeti ijedna zemqa balkanska, ali mo`da }e strah od rada
i reda biti ideja za wegov strip koji }e izdati u Japanu.
Dru`ili su se sa kolegama i sa qubiteqima stripa.
Slo`ili su se da wihov rad podrazumeva usamqeni~ki rad u studiju i iznenadilo ih je da u Srbiji ovoliko qudi poznaje wihove radove. Smatraju da wihovi zemqaci
nisu jaki u ~itawu i da je Ser|o Boneli mnogo pomogao zemqacima u
obrazovawu. Pomalo su nezadovoqni odsustvom ~vrste ruke u

firmi koja je nastala smr}u osniva~a.

Gosti su otvorili i raspravu o
budu}nosti stripa i strip junaka.
Dilan Dog je postao veliki junak
video igara i o~ekuje se da }e
multimedijalnost biti put mnogih
pa mo`da i Zagora.
Jedan od najinteresantnijih autora okupqawa stripaxija predstavio se albumima Gnusobni slu-

MARKO SOMBORAC CRTAO JE SA KLINCIMA U OBDANI[TU

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

Kultura

Pokaziva~
U okviru sajma stripa predstavqen je portal Pokaziva~, namewen
svima onima koji `ele sebi i drugima da ulep{aju dan. u vremenu
kada su dobre vesti u drugom planu Pokaziva~ nudi mogu}nost da
se u wemu pojavquju samo dobre vesti, koje promovi{u kulturu, obrazovawe, umetnost i dobre strane zabave.
- Kultura je opet u modi! U saradwi sa svetom stripa dva puta godi{we organizova}emo konkurs za najboqi strip u svim uzrasnim
kategorijama, rekao nam je Zoran Todorovi}, direktor portala.
Ankete govore da qudi sve vi{e vremena provode uz internet! Ako
je tako Pokaziva~ nadgra|uje kulturu i obrazovawe podi`u}i svest
o o~uvawu dobrih strana tradicije.

GOSTI IZ ITALIJE

~ajevi i Qubazni le{evi, ali i

izlo`bom iliustracija iz stripova. U pitawu je profesor Ivica
Stevanovi}, koji je, zbog izdava~ke ku}e Komiko, Ni{avu zamenio
Dunavom i preselio se u Novi
Sad.
- Bio sam davno u Kragujevcu na
Velikom {kolskom ~asu tamo negde
osamdesetih. Od onda se mnogo grad
promeno. Vidi se `ivot na ulici i
prostorno je ve}i, osvojio je periferiju. Kolege organizatori su
pravi profesionalci. Prelomni
trenutak u `ivotu bio je kada sam
upisao fakultet i shvatawe likovnosti razvio u ve{tinu likovne percepcije. Formirao sam stil
i izdao Qubazne le{eve koji su me
obele`ili kao ilustratora i strip
crta~a. Spodobe su mi bile mehanizam odbrane, haiku strip u Ni{koj leksici, jedna strana jedan
ske~, obja{wava Stevanovi}.
Qubazne le{eve, prvi grafi~ki roman uradio je zajedno sa
Zoranom Paneoskim po~eo je pre
bombardovawa i izdao ga zajedno sa
Studentskim centrom iz Novog
Sada, posle bombardovawa. Sami su

19

STRIPOVI I KWIGE ZAJEDNO:

U NARODNOJ BIBLIOTECI

na{li put ka publici, do`iveli

su i tre}e izdawe, i mogu se pohvaliti da ga kupuje iskqu~ivo ne`niji pol.
I tako puna tri dana. Re|ali su
se autori radionice, stripovi
ali i neki drugi mediji (vidi antrfilee). Program je bio toliko
bogat da se sa pravom mo`e upitati ho}e li organizatori imati
koga novog da predstave naredne godine.
Milo{ IGWATOVI]

IGRA
KE[ING
GANG

Dru{tvene igre
Lek protiv dosade i borba protiv stresa, Orhemej, Ke{ing gans
i dru{tvene igre na tabli, Kragujev~ani koji su se igrali gumenim
pi{toqima uz pomo} specijalnih karti. Da vidimo kako to izgleda!
Karte su specijalne u igri Ke{ing gang, one pokazuju da li je
pi{toq pun ili prazan da li igra~ blefira, rekao nam je Marko
Marinkovi} general la`nih gangstera.
Za sebe ka`u da nemaju stalno sedi{te jer nisu politi~ka
stranka, sekta ni udru`ewe gra|ana sa plemenitim ili nekim drugim velikim ciqem, ve} samo qudi koji se ponekad sretnu.

Pobeda {umadijskog
duha

a ta~ke gledi{ta u~esnika i posetilaca,

i ovogodi{wa Me|unarodna konferencija stripa u Kragujevcu bila je veliki uspeh. I to uprkos, doma}inski skrivane,
~iwenice da se za same organizatore poduhvat ove godine grani~io sa nau~nom fantastikom (sre}om, desilo se, ne i hororom).
Naime, normalnih buxetskih uslova skoro da nije bilo. Svi koji su mogli podr`ali su ovaj va`an
festival u Jugoisto~noj Evropi, izuzev dva kqu~na igra~a: sam grad Kragujevac i preduze}e Fijat,
koji su, kako ~ujemo, sa zadovoqstvom potap{ali
organizatore po ramenu i iskreno im po`eleli
sre}u u daqem stavqawu sredi{ta [umadije na
evropsku mapu popularne kulture. Ali se oba ova
najlogi~nija sponzora ni sad za kesu nisu uhvatila (zaboraviv{i da u ovoj zemqi stotine hiqada
glasa~a, poreskih obveznika i kupaca automobila
~ita stripove svaki dan).
Kako bilo, organizatori su se, verovatno po skupu li~nu cenu, izborili za kontinuitet svoje ve}
tradicionalne manifestacije.
Kao i prethodnih godina, i `iteqi grada i qubiteqi sa Zapadnog Balkana imali su prilike da
prisustvuju seriji dobro odmerenih doga|aja, povoqno nabave izdawa iz dr`ave i regiona, i dru`e se sa desetinama uglednih imena u vrlo ugodnim ambijentima Biblioteke Vuk Karaxi} i Doma omladine. Kqu~ni programi su zabele`eni i za
istoriju; vide}ete ih preko zvani~nog kanala na
Jutjubu, ali i na nadahnutim i pronicqivim fotografijama medijskog barda Milo{a Igwatovi}a.
Naravno, najvi{e pa`we su izazvali gosti iz Italije, autori najtira`nijih evropskih serija unutar ku}e Ser|o Boneli Editore: Valter Venturi, Leomaks i Mar~elo Man|iantini, koji su izgleda bili vi{estruko iznena|eni stepenom stripske kulture na isto~noj obali Jadrana, ovda{wom popularno{}u wihovih li~nih dela, ali i
poznatom {umadijskom gostoqubivo{}u u jednom
lepom gradu.
Uz predstavqawe ve}ine glavnih izdava~a u Srbiji, spisak gostiju je tako|e ukqu~io na{e autore od kojih mnogi imaju me|unarodni renome. Za pasionirane qubiteqe kulture, izvanredno je iskustvo boraviti vi{e dana sa tako razli~itim
stvaraocima kao {to su Zoran Tuci}, \or|e Milovi}, Sa{a Rakezi}, Aleksa Gaji}, Marko Somborac,
Ivica Stevanovi}, Zlatko Milenkovi}, Pavle Zeli}, Goran Trajkovi}, Sabahudin Muranovi}, Stevan Subi} ili Srboqub Niki}.
Za nas prido{le je uvek jedno od kqu~nih zadovoqstava u Kragujevcu dru`ewe sa kolegama koji
`ive u samoj [umadiji - Draganom Savi}em, Vujadinom Radovanovi}em, Dobricom Vu~kovi}em, Milanom Jovanovi}em - gde se `eqno razmewuju najnovije vesti o stvarala~kim i poslovnim poduhvatima.
I ovogodi{wom konferencijom je Udru`ewe
Svet stripa - koje je tako|e izdava~ va`nog zapadnobalkanskog magazina Ki{a podr`anog od
Ministarstva kulture i informisawa Srbije,
ali i organizator konkursa Branko Plav{i}, pokazalo da je ambicija ne samo stopostotno ispuwena, ve} i da je nadi{la sva na{a po~etna o~ekivawa. Najvi{e zbog udarni~kog rada, istinskog samopo`rtvovawa qudi iz jezgra festivala:
Neboj{e Vesovi}a, Nenada Lazarevi}a, Milana Jovanovi}a, Emine Igwatovi}, Ivice Varja~i}a,
Nedeqka Vesovi}a, kojima se u ime gostiju ovako
najdubqe zahvaqujemo.

Kragujevac ovim ostaje bitna ta~ka, i to u dobu

kada upravo Srbija ima najvi{e stripskih doga|aja u celoj Jugoisto~noj Evropi (desetak va`nijih).
Svi su oni, sre}om, potpuno razli~iti, od onih namewenih lokalnim zajednicama, do ambicioznih
me|unarodnih i dobro profilisanih festivala
poput Leskovca i Beograda. Ova formula se pokazala toliko dobro da u nekim slu~ajevima uti~e
na lokalnu privredu - ne samo preko ve} merqivog priliva u turisti~kom sektoru, nego i preko
pove}anog broja lokalnih autora koji izvoze svoje usluge ~ak i u inostranstvo, zahvaquju}i kontaktima ostvarenim na festivalima.
Zato se u slede}im godinama mo`e o~ekivati i
poja~ana konkurencija me|u manifestacijama, kao
{to nam pokazuje slu~aj jo{ jednog odli~nog festivala, Nifesta u Ni{u, odr`anog u aprilu ove
godine. U Kragujevcu je ovaj novi doga|aj predstavio jedan od osniva~a, Zoran Nikoli}, predsednik
ni{kog udru`ewa Branko Plav{i}. Slu~aj sa Ni{ave pokazuje kako svi dr`avni organi, privreda
grada i cela lokalna zajednica mogu glatko i sistematski da podr`e ovakve (buxetski skromne)
manifestacije i odmah osete blagotvorne efekte svake vrste.
Lestvica se, dakle, podi`e. Zato se ve} sad mo`e naslutiti da }e Me|unarodna stripska konferencija Kragujevac 2015 biti druga~ija. Ve}a i jo{
boqa.
Ko zna, mo`da }e u sebe ukqu~iti i filmski festival, maskenbal na ulicama ili koncerte iznena|ewa. Sve u ciqu omasovqewa ovolike radosti
i duhovne koristi koje Kragujev~ani u svom gradu
ve} godinama imaju, a i nama, gostima, je pru`aju.
(Autor je me|unarodno objavqivani scenarista
i istori~ar stripa iz Beograda.
^lan je Upravnog odbora Udru`ewa stripskih
umetnika Srbije www.usus.rs)

20

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

(17)

,



1868.
. ,
. 1874.
, 1880.
.
.
,




.


(1905), 110 , 33
,
,
. .
1921.

(99 )
53 .
1919. . 1941.
,

,

. , .

1920/21.
. : ( ), ( ),
( ), (
), (. ) (
). 15 .

.


, ,

,
.
31.
, . .

.
. 350

.
1933.
: 1919
; 1920
, ; 1920/21 ;
1921/22
; 1922/23
. ; 1923/24
. ,
;
1924/25 , , . ; 1925/26
, ;
1926/27 . ;
1927/28 ,
. ; 1928/29 . ; 1929/30 ; 1930/31 ;
1931/32 ; 1932/33
;
1933/34 . .

:

,
.
,
,
(, ,
), -

175 : 13. 1839.

.
, ()

.
.
, e
.
24. 1866.
, je

(. ,
. ,

.

,
, , ,
.


.
, ,

.
,

, , ,
, .
(1933)
.
,


, ,
,
.
,
.
1923. .

, ,
,
,
,
.
.

, . , 8 32 ,
,
.
1905.
1933.
, 1933. 1944. .
,
.
. O
. ,
,

,

. , ,

.

.
.
1929/30. 12 .
24 . ,
, ,
,


. 90 .
,

7. 1930.
, .
. 3.
: ,
, ,

.
1930/31. 11
,
.


.
1.110
,
,
3.500 . ,
. ,
257 .
30 .

(18521915) 8 .
126 .
,
.
.
. ,
,

. ,

,

.
11. 1941. .
1944.
.
1992. .
42 : 14. 1972.
,
,

-
. , 1.
1960. ,

.

,
, (5. 1933),
.

.
1933/34. , 120
11
17 ,
,
.
,
,
, .
.
. 1936/37.
150 .
,
. 1936/37.

.

.
. ,
,
.

-

1937/38.
. 10.
1937.
, , ,
, .
6.
1937.


.

.
.
1941.
. ,
, . .
,

-.

1960/61. .

2.
1971,
23. 1974. .
(, , ,
- - ) (

) 21. 1976. .

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

21

,
, :
,
.
,
, , , : , , !
: !
, , ,
.
,
. : , ! , , ,
, - ,

,
.
,
. , , ,
, , .

, , , , -


-
- - ,

.
, !
, :
, ! , , : ,
.
, , ,
. ,
.
, , !

! ,
! , ! , !
, ! ,
. , .
. , ! ,

,
. ,
: , , !
. ,
. . ,
,
.
- .

,
.
.
, , , .
,
, .
, , !
,
. -
! , , , ,

,
. , ,
! ?


, , -
, ,
, , ,

- . ,
.

, . ,
-, ,

,
, , ,
.

, .
. ,

, ,
, .
, .
, , ,

, ,
, - .
.
. ,
. ,
.
,
, ,
,


, ,
,
. , ,
, ,
, . :
, , ,
,
! !
! , ,
, .
, , , !
, ! ,
, , ! ! ,
, ,

.
, ,
! - , -
! ? ? .
, , . , , - ,
, -
. ,
,
,
. ,
, , , ,
, ,
,
. , , ,
.
, ,
- :
,
.
-
,
! , ,
,
, : ,
! ! , , ,

.

.
: ,
,
,
, ,
. , ,
, -
, ,
,
,
. , , .

,
.
, .
,
: , ..
, , . ,
, . , .
, .
, , , ,
:
...
, . ,
- !

.
, ,
,
. , !
, . , - , :
, -
! , ,

?
,
, , ,
! ,


!
. ,
. ,
?
,
, , .
, , .
, . . :
. , ,
. ,
. ,
, ? , - .
,

.
, , .
,
, . , ,
. .
, -
. - .
, .
, ,
, , .
- ,
!
! .
.
, , - !
, ,
. !
?
! !

! - , .
,
, . ,
:
- ! ?
?
- , - . - , ?
?
- - . .
- ? - .
- .
, . ... .
- - .
- , -
- ... , ,
. ,
, .
- - -
.
. , ?
- . , ,
. , ...

,
. , .
- -
. - .
- - .
- - -
?
- ?
- ... .

?
- , -
. - . .

22

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

www.kragujevacke.rs

, 10. 2014.

23

BOJAN PAJTI], predsednik Demokratske

stranke:
- U Vladi se radom bavi ministar bez radnog iskustva, evrointegracijama urednica
Velike Srbije, a sistemom odbrane kerami~ar.

BORIS TADI], predsednik Nove demokratske

stranke:
- Nikad nisam igrao
basket sa Da~i}em, niti
}emo ga igrati - iz vi{e
razloga.

DANIJELA VRANI], peva~ica:

- Kad sam pro~itala u novinama
da sam u vezi sa Kosmajcem, pomislila sam da je u pitawu onaj muzi~ar i bila iznena|ena kako me s
wim spoji{e. Me|utim, kad sam
videla da je to neki ~ovek kome prvi put u `ivotu vidim o~i, tek tada sam se iznenadila.

DARKO @UPAN^I], predsednik suda u Somboru:

- ^ista~ica je dobila otkaz jer
je poku{ala samoubistvo tokom
radnog vremena, a pre toga nije o~istila prostorije suda.

Karikatura Goran MILENKOVI]

JELENA KARLEU[A, peva~ica:

- Biti lep zna~i biti svoj. Ne
moraju drugi da te prihvate, mora{ sam sebe da prihvati{. U mojoj zemqi smatraju me ru`nom i
meni je to sasvim u redu.

Upozorewe

ALEKSANDAR
VU^I], predsednik Vlade Srbije:
- Ja bih bio najsre}niji da za jedan dolar prodamo sme de rev sku
`elezaru. Odmah
bih oti{ao na odmor deset dana. Ovako ne}u ni jedan.

DRAGANA XAJI],
manekenka, }erka slavnog fudbalera:
- Sa ovakvim telom
nikako ne smete da budete skromni.

Kamion se bli`i nadvo`waku

i Mujo naglo zako~i.
- [ta ne vaqa - upita ga suvoza~ Haso?
- Vidi{, bolan, mogu pro}i
samo kamioni visoki 3,20 metara, a na{ je 3,60.
- Ma, samo ti furaj, nema
policije u blizini.

Cene
Razgovaraju dva Britanca:
- Operater mi nudi telefon
za jednu funtu - ka`e jedan.
- Drugi }e na to:
- Bez veze, pa ja za te pare u Srbiji mogu da kupim fabriku.

Poklon
Prodavac na benzinskoj pumpi
pita ~oveka koliko da mu sipa
goriva.
- Daj za pet hiqada.
- Znate, za svaki ra~un preko tri hiqade dobija se Karleu{in CD na poklon - ka`e
prodavac.
- Dobro, onda mi sipaj dva
puta za po dve i po hiqade.

Svedoci

MIA BORISAVQEVI], peva~ica:

- Kada grudi jednom u `ivotu prepravite, uradili
ste najboqe za sebe. Pravo je olak{awe kada zna{ da
ne mora{ da nosi{ brushalter, a to mo`e{ samo kada si zadovoqna oblikom grudi.

Pqa~ka{ po izlasku iz banke

pita svedoka:
- Jesi li me video?
- Jesam - odgovori mu svedok.
Pqa~ka{ izvadi pi{tq i ubije ga. Onda prilazi drugom
svedoku:
- Jesi li me ti video?

- Ja nisam, ali moja ta{ta

jeste.

Me~i}i
Ulazi Ciga u radwu i pita
prodavca:
- Imate li me~i}e?
Prodavac mu donese malog
pli{anog medu, a Ciga }e:
- Ma ne, imate li male me~i}e?
Prodavac donese jo{ maweg
medu.
- Ma, ~ove~e, ho}u male me~i}e!
Ve} iznerviran, prodavac donosi najmawe me~e, veli~ine
priveska za kqu~eve. A Ciga }e:
- Bre, ~ove~e, o}u me~i}e za
vazdu{nu pu{ku.

Poziv
Ka`e tip devojci:
- Do|i ve~eras kod mene,
nema nikog kod ku}e.
- Devojka do|e, zvoni, zvoni... i zakqu~i:
- Stvarno nema nikog kod ku}e.

Pevac
Prodaje seqak pevca na pijaci.
Prilazi kupac i ka`e:
- Dobar pevac, nema {ta! A
pewe li se na koko{ke?
- Da, pewe se! I ne samo na
koko{ke, nego i na guske, patke.
Pre neki dan popeo se i na psa.
- Pa, za{to ga onda prodaje{?
- Ima nekoliko dana - ne{to
me ~udno gleda.

24

, 10. 2014.

www.kragujevacke.rs

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE, BEOGRAD i

ZAVOD ZA ZA[TITU SPOMENIKA KULTURE, KRAGUJEVAC
na osnovu ~lana 48. st 1. i ~lana 57. st. 2. Zakona o kulturnim dobrima (''Slu`beni glasnik RS'' br. 71/94) objavquje

JAVNI OGLAS
OBAVE[TAVAJU SE sopstvenici, kao i
zainteresovani organi i ustanove, da je
pokrenut postupak za utvr|ivawe prostorno
kulturno-istorijske celine VOJNOTEHNI^KI ZAVOD u Kragujevcu, za kulturno
dobro od izuzetnog zna~aja, koji obuhvata
prostor i objekte na katastarskim parcelama: br. 5235, 7405/1, 7405/2, 7405/5, 7405/6,
7405/7,7405/8, 7405/9, 7405/10, 7405/11,
7405/13, 7405/15, 7405/16, 7405/22, 7405/27,
7405/29, 7405/34, 7405/35, 7405/36, 7405/39,
7405/42, 7405/44, 7405/45, 7405/46, 7405/47,
7405/48, 7405/49, 7405/55, 7405/56, 7405/57,
7405/58, 7405/59, 7405/60, 7405/61, 7405/62,
7405/63, 7405/64, 7405/65, 7405/66, 7405/67,
7405/68, 7405/69, 7405/70, 7405/71, 7405/72,
7405/73, 7405/74, 7406, 7407, 7408, 7409,
7410, 7422/1, 7422/2, 9702, 9703, 14524/1,
14539/1, 14554/22, 15256/5 i 15272/1, odnosno za{ti}ena okolina prostorno kulturnoistorijske celine obuhvata prostor i objekte na slede}im katastarskim parcelama: br.
5235, 5236, 5237, 5238, 5239, 5240, 5250,
5251, 5252/1, 5252/2, 5252/3, 5252/4, 5252/5,
5252/6, 5252/7, 5252/8, 5257, 5259, 5260,
5261, 5262, 5263, 5264, 5268, 5269, 5271,

5272, 5273, 5274, 5275, 5276, 5277, 5278,

5279, 5280, 5281, 5282, 5283/1, 5284/1, 5286,
5290, 5294, 5298, 5301, 5303, 5304, 5305,
5306, 5307, 5349, 7405/12, 7405/14, 7405/17,
7405/36, 7405/40, 7405/41 i 14539/1
te da na osnovu ~lana 48. Zakona o kulturnim dobrima ( '' Slu`beni glasnik RS '' br.
71/949), imaju pravo da o tome daju svoje
mi{qewe.
Mi{qewe se, u pisanoj formi, dostavqa Zavodu za za{titu spomenika kulture u Kragujevcu, na adresu: Ul. Kragujeva~kog oktobra br.
184.
Rok za davawe mi{qewa je 30 dana od dana
objavqivawa ovog oglasa. Nakon isteka ovog
roka, smatra}e se da je mi{qewe sopstvenika navedenih nepokretnosti, kao i zainteresovanih organa dato, a postupak za
utvr|ivawe prostorno-kulturno istorijske
celine VOJNO- TEHNI^KI ZAVOD u Kragujevcu za kulturno dobro od izuzetnog zna~aja
, }e se nastaviti.
Za sva obave{tewa obratiti se na telefon:
034/335-409

Hipotekarni poverilac Radenko (Aleksa) Smiqani}, iz Beograda, ulica Vojvode

Dobrwca 8 (u daqem tekstu: Hipotekarni poverilac) u skladu sa ~lanom 35 stav 6 Zakona o
hipoteci (Sl. Glasnik RS br. 115 od 27.12.2005. god.), objavquje slede}i

OGLAS

O AUKCIJSKOJ PRODAJI NEPOKRETNOSTI

Prodaju se zemqi{te i objekti u selu Bosuta kod Aran|elovca i to:
Katastarska parcela broj 317/1
Zemqi{te pod zgradom objektom
povr{ine 10a i 90 m2; Katastarska parcela
broj 317/1 Zemqi{te pod zgradom
objektom povr{ine 2a i 43m2; Katastarska
parcela broj 317/1 Zemqi{te pod zgradom
objektom povr{ine 1a i 18m2; Katastarska
parcela broj 317/1 wiva 4. klase, povr{ine
91a i 04m2; sve potes \uturica;
Zgrada poqoprivrede Depo Boksovi za
prihvat stoke broj zgrade 1, broj eta`a
prizemqe; Zgrada poqoprivrede administrativno prodajna zgrada broj zgrade 2, broj
eta`a podrum + pri zemqe; Zgrada
poqoprivrede objekat za otkup poqoprivrednih proizvoda broj zgrade 3, broj eta`a
prizemqe, svi obje kti potes \uturica,
sagra|eni na katastarskoj parceli broj
317/1 (zemqi{te i objekti u daqem tekstu:
Nepokretnosti).
Hipotekarni Poverilac koji prodaje
Nepokretnosti je Radenko (Aleksa)
Smiqani}, JMBG 2808950710483 iz
Beograda, ulica Vojvode Dobrwca broj 8.
Vlasnik
Nepokretnosti
1/1
je
hipotekarni du`nik Preduze}e za
projektovawe, proizvodwu promet i
in`ewering poslove SOLENOID DOO
BEOGRAD, Ul. Ptujska broj 9,PIB:
100037612, mati~ni broj: 07542828.

Hipotekarni Poverilac koji sprovodi

aukcijsku prodaju se mo `e kontaktirati
preko punomo}nika u ovoj pravnoj stvari,
Mar ka Zdjelara, advokata u Beogradu,
Rudni~ka ulica broj 10, 11 000 Beograd,
preporu~enom po{tom na navedenu adresu
sedi{ta ili neposredno putem telefona
broj 065 4333334.
Po~etna cena Nepokretnosti jeste 60%
od procewene vredno sti Nepokretnosti,
odnosno 75.866,00 EUR.
Aukcija se odr`ava dana 20. Septmebra
2014. godine, u Ulici Bulevar Vojvode
Mi{i}a broj 12 u Beogradu u 10,00 ~asova.
Obave{tavaju se svi potencijalni kupci
da je Nepokretnost predmet spora za
utvr|ewe prava susvojine u sporu pred
Osnovnim sudom u Kragujevcu, sudska
jedinica Aran|elovac, po tu`bi Tu`ioca
protiv Tu`enog Hipotekarnog du`nika, te
da je u navedenom postupku doneta
prvostepena presuda kojom se u celini
odbija tu`beni zahtev, na koju presudu je
Tu`ilac ulo`io `albu o kojoj nije
odlu~eno do dana ogla{avawa.
Procena vrednosti Nepokretnosti,
izvr{ena je na osnovu tr`i{ne vrednosti
Nepokretnosti, na dan 12. Aprila 2014.
godine, na osnovu nalaza i mi{qewa
sudskog ve{taka za oblast gra|evinarstva.

www.kragujevacke.rs

/
Mali oglasi

JKP PARKING SERVIS KRAGUJEVAC

KRAGUJEVAC
ul. Vojislava Kalanovi}a bb

upu}uje

JAVNI POZIV
SOPSTVENICIMA MOTORNIH
VOZILA
Pozivamo sve sopstvenike vozila koja su
sme{tena na placu - depou u Kragujevcu, ul.
Kraqeva~kog bataqona bb, a koja je na{e
preduze}e premestilo na depo po nalogu
nadle`nih dr`avnih organa ili nadle`nih
organa lokalne samouprave, da izvr{e
preuzimawe svojih vozila u roku od 8 (osam)
dana, ra~unato od dana objavqivawa ovog
poziva.
Sopstvenici su du`ni, da pre preuzimawa
vozila, preduze}u izmire tro{kove uklawawa i
sme{taja vozila, u protivnom, preduze}e }e po
isteku navedenog roka, radi naknade ovih
tro{kova, biti prinu|eno da sva nepreuzeta
vozila izlo`i javnoj prodaji kao otpadna.
Sve informacije sopstvenici ovih vozila
mogu dobiti na telefon 034 338 780 svakog
radnog dana od 7:3015:00 ~asova ili na
telefon 034 338 309 svakog dana od 00:00
24:00.

Gradska uprava za poslove lokalne samouprave

i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo,
urbanizam, i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe
za prostorno planirawe na osnovu ~lana 63.
Zakona o planirawu i izgradwi (Slu`beni
glasnik RS br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10Odluka US , 24/11 i 121/12)

PRODAJEM ru~nu presu

za sa}e, veli~ine 45 sa 27
cent. i centrifugu za
tri rama. Tel: 561-676, Opornica (Maini}).
SUTOMORE IZDAJEMO apartmane i sobe sa
ku hi wom i ku pa ti lom.
Klimatizovano, obezbe|en internet. Telefon:
064/051-03-71.
MATEMATIKA, mehanika, fizika - svi uzrasti.
Popravni (avgust). Studenti (septembar / oktobar). Tel: 034-360-202,
063-77-11-002, Arsi}.
E-mail:harsich@gmail.com
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu broj070691, na ime
Markovi} Tomislav.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu broj071419, na ime
\ur|evi} Dragan.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu na ime Nikoli}
Toma.

TRA@I SE `ena pedesetih godina radi pru`awa

pomo}i starijim osobama. Plata po dogovoru.
Tel: 561-676, Uro{evi},
Opornica (Maini}).
OGLA[AVAM NEVA@E]IM svedo~anstvo VII
razreda O[ Mirko Jovanovi}, na ime Vlahovi}
Lazar.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu broj073700, na ime
Kazakovi} Lena.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kar tu, na ime Tmu {i}
Slobodan.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu broj 015058, na ime
Andri} Nenad.
OGLA[AVAM NEVA@E]OM godi{wu autobusku
kartu broj 070432, na ime
Ra do va no vi} Vla sti mir.

, 10. 2014.

25

IN MEMORIAM

Dragoslav
Milo{evi} Mika
20.10.1935 3.7.2014.
]ale, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.
]erke Mirjana i Dragana
i sin Qubomir


Milica
@ivanovi}
31.5.1927 7.7.2014.

OBJAVQUJE

JAVNU PREZENTACIJU
URBANISTI^KIH PROJEKATA
1.Urbanisti~ki projekat za rekonstrukciju i
nadgradwu vi{eporodi~nog stambenog objekta na
kp.br. 10765 KO Kragujevac 4 u ul. Svetozara
Markovi}a br.101
2. Urbanisti~ki projekat za izgradwu porodi~nog stambenog objekta na kp br. 8591 KO
Kragujevac 3
3. Urbanisti~ki projekat za izgradwu poslovnog
objekta na kp.br.5126/1 KO Kragujevac 4
Javna prezentacija se organizuje u periodu od
17. 7.2014. do 23.07.2014. godine u prosto-rijama
Grada Kra gu jevca, Gradska uprava za poslove
lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat
za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu `ivotne
sredine, Odeqewe za prostorno planirawe u
periodu od 09-14 ~asova.
Pozivaju se sva zainteresovana fizi~ka i
pravna lica da izvr{e uvid u urbanisti~ki
projekat, kao i da u toku trajawa javne
prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u
pisanom obliku Gradskoj upravi za poslove
lokalne samouprave i op{te uprave,
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i
za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za prostorno
planirawe Trg Slobode 3. 34000 Kragujevac.
Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima
koja vr{e uvid u izlo`eni urbanisti~ki
projekat, Tomislav Spaseni}, na~elnik Odeqewa
za prostorno planirawe, pru`i}e potrebne
informacije i obave{tewa o sadr`aju javne
prezentacije.

Mama, bako, tvoj osmeh, tvoje re~i, tvoje }utawe uvek }e nam nedostajati.
Tvoji:
}erka Nada i zet \or|e sa decom: Suzanom, Slobodanom i Milicom i unuke Gabriela, Sandra i Verena

Kumu Vladi
Posledwi pozdrav,
od kuma Dragana, kume Vesne
sa porodicom

Obave{tavamo ro|ake
i prijateqe da }emo
na{oj dragoj

Olgi
]irkovi}
davati {estomese~ni pomen u subotu 12. jula 2014. godine u 10.30 sati na Varo{kom
grobqu.
Pozivamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da
prisustvuju ovom tu`nom pomenu.
O`alo{}eni:
porodica, prijateqi, kolege

dr Brankica @ivkovi}
ginekolog
1939 2014.
Mnogo }e{ nam nedostajati.
Tvoji najmiliji

26

, 10. j 2014.

www.kragujevacke.rs

@ALBA VEPROVA NA

AMERI^KI
FUDBAL

Neregularnost

Foto: vukovi.org

VUKOVI - DIVQI VEPROVI 27:17

Pehar ostade
u Beogradu
POBEDOM nad ve~itim rivalom u srpskom Super bolu, beogradski sastav potvrdio je ~etvorogodi{wu dominaciju na ovim prostorima. Finale nije bilo neizvesno kao prva dva ovogodi{wa susreta
istih rivala, jer je doma}i tim bio za nijansu, ali dovoqnu, boqi
u susretu. Rezultat po deonicama glasio je 13:10, 7:0, 7:7, 0:0.
Presudila je boqa odbrana, koja je vezala ruke napada~kom timu
Kragujev~ana. Ajk Vitaker je onemogu}en da prika`e svoje velike
mogu}nosti, ~ak mu je jednom pas i prese~en za poentirawe iz intersepcije, te je taj trenutak, pri skoru 27:10, i re{io pobednika.
Sve kasnije poku{aje Vukovi su sa lako}om odbijali i osvojili ~etvrtu uzastopnu titulu srpskog {ampiona.
Poene za gostuju}i sastav zabele`ili su [ejn Vong i Ken Hejl ulaskom u zonu pogotka i Mihailo @ivanovi} fild golom i sa dva
uspe{na pretvarawa.
Tako je jo{ jednom na{ tim ostao bez trofeja, pa opet naredna godina ostaje prilika da se Beogra|anima najzad otme trofej.
M. M.

KO[ARKA
ABA LIGA

Zna~ajne novine
KRAH srpskih ko{arka{kih klubova na fajnal-foru u Beogradu, ali i `eqe svih ostalih,
doneli su ve} dugo najavqivanu promenu u
formatu zavr{nice takmi~ewa ABA lige. Tako }e se od sezone 2014/15. pobednik odlu~ivati u plej-ofu, a ne kao dosad fajnal-forom.
Po predvi|enom re{ewu, ~etiri najboqe ekipe iz liga{kog dela u}i }e u borbu za titulu prvaka, ali i mesta u Evroligi. U polufinalu, po ve} ustaqenom principu, igra}e
prvi protiv ~etvrtog i drugi protiv tre}eg u
dve pobede, po sistemu doma}instva 1-1-1.
[ampion }e u finalu morati do tri trijumfa, a sistem je 2-2-1. U oba slu~aja majstorica

FUTSAL
LIGA [AMPIONA

OTVORENO

Nikad te`i
`reb

^avi}evo pismo

EKONOMAC nije imao sre}e prilikom `reba za ovogodi{we evropsko takmi~ewe Lige {ampiona.
Studenti su u grupi 5, sa
italijanskim {ampionom
Luparensom, gr~kim Atina
92, dok }e se ~etvrti ~lan saznati posle kvalifikacija
krajem avgusta. Po mi{qewu
znalaca, to }e najverovatnije
biti Baku Junajted, tim sa
odli~nim sastavom, velikim
ambicijama i {to je najva`nije, novcem na pretek.
Ispostavqa se da je ova,
najja~a grupa Glavne runde, u
stvari i veliki ispit za Ekonomac, ali i znatno su ve}e {anse za onoga ko pro|e (a
prolaze dva prvoplasirana
tima) da u daqem takmi~ewu
ima lak{i `reb, sve do same
zavr{nice, odnosno fajnal
fora.
Jedna od prednosti Kragujev~ana je i ta {to }e oni biti doma}ini turnira, od 30.
septembra do 5. oktobra u hali Jezero.
S. M. S.

KAKAV-TAKAV TROFEJ

Vitaker najboqi
stranac
POSLE finalne utakmice plejofa Sportski @urnal je, kao po obi~aju, objavio imena najboqih u ovogodi{wem {ampionatu.
Jedini ~lan Divqih Veprova na
tom spisku je Ajk Vitaker, kome je uru~eno priznawe za najboqeg stranog
igra~a Super lige Srbije. Ujedno, on
je i najefikasniji igra~ lige sa 22
ta~dauna, 11 tr~awem i 11 pasom saigra~u.

je na terenu boqe plasirane ekipe posle 26 kola. Ovakvom odlukom nacionalna prvenstva
jo{ vi{e su gurnuta u stranu, jer }e se jadranski kalendar produ`iti i naterati saveze zemaqa u~esnica da dobro porazmisle o formatu svojih takmi~ewa.
Jo{ jedna dalekose`na promena uvedena je
na mala vrata. Kako besparica ozbiqno drma klubove biv{e SFRJ, u~estala su odustajawa od svih vrsta takmi~ewa. Tako je pro{le
godine Igokea izbegla kvalifikacije za Evroligu, ove i Evrokup, Cibona sada direktan
plasman u najja~e klupsko kontinentalno takmi~ewe, novajlija Levski iz Sofije evroliga{ke kvalifikacije, a Helios samu Jadransku
ligu. ^elnici Sidra po~eli su da tra`e zainteresovane u kom{iluku, pa }e u narednoj sezoni, po prvi put igrati dve ekipe van biv{e
Juge. To je ko{arka{koj sirotiwi pritvorilo vrata, te }e dogodine najboqi nacionalni koeficijent doneti samo jednu vajld kartu,
umesto dosada{we dve. U borbi za wu bi}e klubovi iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i
Hercegovine

PLIVAWE

RAZLOGE za zatvarawe PK Akademija Milorad

^avi} i odustajawe od ambicioznih planova posle
samo godinu i po dana postojawa, srpska pliva~ka
legenda obrazlo`ila je kroz otvoreno pismo, koje,
mawe-vi{e, ne otkriva ni{ta senzacionalno.
Otvoreno pismo svakome koga se ovo ti~e:
Postoji dosta glasina za{to sam oti{ao iz Kragujevca, pa bih ovom prilikom hteo da stavim ta~ku
na takva naga|awa.
Za po~etak, `elim da naglasim da sam se nadao da
razloge svog odlaska ne}u morati da iznosim u javnost.
Smatram da na{a zemqa ima mnogo ve}ih problema na
koje se treba fokusirati, i da sport u ovom trenutku ne mo`e da bude prioritet. Uprkos svemu tome,
spreman sam da otkrijem ~iwenice, od kojih ste neke
mogli da pretpostavite, ali i neke koje ne `elite da
~ujete. Izbor je na Vama da li }ete verovati u ono
{to ja ka`em ili u ono u {ta sami `elite. Jasno mi
je da neki qudi zatvaraju o~i pred istinom.
Iako sam u Srbiji, na`alost, imao prilike da do`ivim brojne neprijatnosti, od nepravednog pravnog
sistema do uni{tavawa moje privatne svojine, to nije razlog mog odlaska. Istina je da odlazim iz privatnih, ali i iz finansijskih razloga, kao {to ste mogli
i da o~ekujete.
Akademija je bila u ozbiqnim dugovima i bez ikakvih {ansi da opstane u daqem poslovawu. Po~etna
zamisao je bila da nam grad poma`e finansijski dok
ne stanemo na svoje noge; a tada bi se taj iznos i smawio. Mi nikada nismo ni bili ni na pozitivnoj nuli.
Za to ne mo`emo da krivimo grad, ve} nedostatak slobodnog prostora u bazenu i vreme koje je bilo neophodno da se Akademija pro{iri.
Mi deset meseci nismo primili nikakvu nov~anu
pomo} zbog buxetskog deficita u Kragujevcu. Jedini

FINALNI susret Super lige Srbije imao je i svoju, dodu{e mawe

sportsku uvertiru. Divqi Veprovi
izdali su saop{tewe u kome upozoravaju na neravnopravan tretman u odnosu na beogradskog rivala.
Naime, u posledwem kolu liga{kog dela igra~ Vukova Filip \or|evi} zbog udarawa protivnika iskqu~en je sa utakmice u In|iji. Po Disciplinskom pravilniku SAAF za takav prekr{aj izri~e se kazna od dve
utakmice i najvi{e dva meseca neigrawa, ali je navedeni igra~ dobio
samo jedan susret zabrane igrawa.
Kragujev~ani su se `alili, ali bez efekta.
Po mi{qewu Veprova, napravqen je i, u
najmawu ruku, nedozvoqen propust kod odre|ivawa sudija za Super bol. Jer, Savez
nije odredio najiskusnije i najboqe delioce pravde, ve} one koji su u {ampionat u{li sa B liste.
Zbog svega navedenog, Kragujev~ani su izrazili veliku zabrinutost zbog situacije
pred finalni me~, ali uprkos ozbiqnoj nedoumici da li iza}i na teren, odigrali su
najva`niju utakmicu sezone.
M. M.

BOKS

Regionalno prvenstvo po~e}e 4. oktobra, a

izvla~ewe takmi~arskih brojeva i odre|ivawe kalendara bi}e 11. jula u Zagrebu.
M. M.

Veqkovi}u
titula

SENIORSKA REPREZENTACIJA

ODLO@ENE finalne borbe sa martovskog pojedina~nog Prvenstva Srbije za seniore i mlade, dobile su svoj
epilog u subotu u Novom Sadu.
Prvak Srbije u polute{koj
kategoriji je ~lan Radni~kog
Dragan Veqkovi}, pobedom
nad Aleksi}em iz Surdulice. Ujedno, dobio je i pehar
za najboqeg tehni~ara ve~eri. Drugi predstavnik kragujeva~kog kluba, Stefan Jovanovi}, izgubio je odlukom
sudija svoj me~ u te{koj kategoriji i zaslu`io srebrno
odli~je.
M. M.

Trojka pro{la prvo sito

SELEKTOR seniorske reprezentacije Srbije Aleksandar \or|evi} sveo je prvobitni spisak od 29 imena na 20, a sve u sklopu priprema
za Svetsko prvenstvo u [paniji. Sva trojica
pro{losezonskih igra~a Radni~kog, Stefan
Bir~evi}, Nikola Kalini} i Stefan Jovi},
pre`iveli su prvi krug, te i daqe ostaju u igri za [paniju.
Mnogo vi{e rasprava izazvala su imena igra~a koji su otpali. Na tom spisku su Kati}, Marjanovi}, Savanovi}, Tepi}, Erceg,
Ma~van, Milutinov, dakle oni za koje se smatralo da }e imati zna~ajnu ulogu u na{em timu.
M. M.

razlog {to je moja akademija

potrajala ovoliko jeste taj
{to sam sredstva izdvajao iz
svog sopstvenog xepa. Obe}ao
sam da }u plivawe u Kragujevcu
u~initi vrhunskim, i uspeo
sam da pokrenem revoluciju,
ali, na`alost, nemam sredstava da je i uspe{no zavr{im.
Ovaj poraz se nije odrazio samo
na moje finansijsko, ve} i na
zdravstveno stawe.
Istina je da sam u svoj projekat u Kragujevcu ulo`io i veliki deo sredstava od osvajawa srebrne medaqe u Pekingu, kao i od zlatne medaqe na Svetskom
prvenstvu, kako bi moj san mogao da bude ispuwen u ovoj
meri. Ja li~no nisam ostvario nikakvu materijalnu
dobit u posledwih petnaest meseci. Normalno je da
se nadam da }u jednog dana povratiti iznos koji sam
do sada izgubio, i da }u dobiti nadoknadu od grada za
svoj doprinos, a ako ne, to je ipak samo novac. Zaradi}u taj iznos u Americi ako sve ostalo propadne.
Za mene je, sada, jedna stvar bitnija od novca, a to
je porodica. Znam da je ona svetiwa koja uvek treba da
bude na prvom mestu, ali oni koji su upoznati sa mojim `ivotnim putem }e razumeti za{to je ovo ne{to {to moram da uradim.

LETWA LIGA

Blistala Ksenija
U TRE]EM kolu Letwe lige Pliva~kog saveza centralne Srbije, odr`anom u Kru{evcu, blistala je vedeta Radni~kog Ksenija Jovanovi}. Osvojiv{i tri
zlatne medaqe, u sve tri discipline u kojima je u~estvovala - 50 metara le|no, 50 delfin i 400 me{ovito, progla{ena je za takmi~arku kola.
Ekipno, wen tim bio je na kraju peti, sa osam zlatnih, devet srebrnih i pet bronzanih odli~ja, dok se
drugi kragujeva~ki klub, Pirat, plasirao mesto ni`e, uz tri zlatne i po ~etiri srebrne i bronzane medaqe.
V. U. K.

BICIKLIZAM

\ur|i}u dva
svetska boda
VI[ESTRUKI prvak dr`ave u mauntin bajku i dr`avni reprezentativac Bojan \ur|i}, osvojio je ~etvrto mesto na me|unarodnoj trci pod nazivom Trofej Crna Trava - Balkan Kup, koji
je pro{le nedeqe vo`en u ovom mestu.
\ur|i} je bio najboqe plasirani srpski takmi~ar, a osvojio je i dva va`na boda za
svetsku rang listu.
S. M. S.

VATERPOLO

I najmla|i u
finalu
PLASMAN na finalni
turnir Prvenstva Srbije, ostvarili su i najmla|i vaterpolisti Radni~kog Kon
Tiki, ro|eni 2003. godine i
kasnije.
Takav uspeh doneli su im
rezultati ostvareni u kvalifikacija, odr`anim za vikend u Kragujevcu, gde su
osvojili prvo mesto. Od ~etiri susreta dobili su tri VK Ni{ (10:9), Valis 93
(4:2), i Valis (8:5), dok je poraz do`ivqen od Rasine (3:4)
V. U. K.

www.kragujevacke.rs

STREQA[TVO

Prejaki
Kragujev~ani
STEVAN Pletikosi} osvojio je
dve titule prvaka na prvenstvu
Centralne Srbije u ga|awu malokalibarskim oru`jem, koje je pro{le nedeqe odr`ano u Kragujevcu.
Pletikosi} je bio najboqi u
disciplini MK pu{ka 60 metaka
le`e}i sa rezultatom od 625,7
krugova, dok je wegov klupski kolega sa 4,6 kruga mawe, Milutin
Stefanovi}, bio drugi. U konkurenciji juniora najboqi je bio
Milo{ Ivanovi} (nedavno je na
kupu Streqa~kog saveza Srbije u
Novom Sadu oborio dr`avni juniorski rekord u disciplini trostav za 0,2 kruga, koji sada iznosi
444,8), koji je upucao 613,7 krugova, 1,2 vi{e od drugoplasiranog
Ni{lije Milovanovi}a.
Isti raspored bio je i u disciplini trostav tri puta 40 metaka.
Pletikosi} je bio prvi sa 1.175
ubijenih krugova, Stefanovi}
drugi sa tri kruga mawe, dok se na
tre}e mesto, u seniorskoj konkurenciji, plasirao mladi Stevan
Jovanovi} sa rezultatom od 1.136
krugova. To je, istovremeno, bio i
najboqi rezultat u juniorskoj konkurenciji u kojoj je ovaj talentovani kragujeva~ki strelac osvojio
prvo mesto.
Prvenstvo centralne Srbije u
Kragujevcu, ina~e, bilo je i kvalifikaciono za {ampionat Srbije, koji je na programu od 24. do
27. jula u Novom Sadu.
S. M. S.

, 10. 2014.

27

16. kolo (24. 2/1. mart 2015.):

Radni~ki - Kroacija Osigurawe
Zagreb
17. kolo (3/8. mart 2015.): Vesprem - Radni~ki
18. kolo (10/15. mart 2015.):
Radni~ki - Tatran Pre{ov

RUKOMET
SEHA LIGA

Na kraju liga{kog dela, ~etiri

najboqa tima, od 27. do 29. marta
2015, igra}e finalni turnir za
naslov prvaka.
V. U. K.

Od septembra
Nekse i Kroacija Osigurawe Zagreb iz Hrvatske, beloruski Me{kov Brest, Vardar i Metalurg iz
Makedonije, ma|arski Vesprem i
Tatran Pre{ov iz Slova~ke.

DEBI u regionalnoj ligi rukometa{i Radni~kog ima}e po~etkom septembra u hali Jezero,
kada }e se igrati prvo od ukupno
18 kola. I rival na premijeri je
poznat, ekipa Vojvodine, ina~e
veliki du`nik iz nedavno zavr{enog doma}eg {ampionata.
Uz ova dva srpska tima, u SEHA
ligi u~estvova}e ih jo{ osam, i
to: predstavnik BiH - Borac m:tel,

Kompletan raspored susreta

Radni~kog u SEHA ligi:
1. kolo (2/7. septembar 2014.):
Radni~ki - Vojvodina
2. kolo (9/14. septembar 2014.):
Metalurg - Radni~ki
3. kolo (16/21. septembar
2014.): Radni~ki - Borac m:tel
4. kolo (23/28. septembar
2014.): Nekse - Radni~ki
5. kolo (30. 9/5. oktobar 2014.):
Me{kov Brest - Radni~ki
6. kolo (7/12. oktobar 2014.):
Vardar - Radni~ki
7. kolo (14/19. oktobar 2014.):

ATLETIKA

Darko
prvak
Srbije

Kroacija Osigurawe Zagreb - Radni~ki

8. kolo (21/26. oktobar 2014.):
Radni~ki - Vesprem
9. kolo (28. 10/2. novembar
2014.): Tatran Pre{ov - Radni~ki
10. kolo (4/9. novembar 2014.):
Vojvodina - Radni~ki
11. kolo (18/23. novembar
2014.): Radni~ki - Metalurg
12. kolo (25/30. novembar
2014.): Borac m:tel - Radni~ki
13. kolo (2/7. decembar 2014.):
Radni~ki - Nekse
14. kolo (9/14. decembar 2014.):
Radni~ki - Me{kov Brest
15. kolo (17/22. februar 2015.):
Radni~ki - Vardar

TRIJUMFOM na
trci {ampionata Srbije u U`icu, atleti~ar Radni~kog Darko
@ivanovi} postao je
prvak dr`ave na distanci od 10.000 metara.
Kragujev~anin je
kroz ciq pro{ao po-

sle 31 minuta i 43 sekunde.

Ovo je @ivanovi}u
druga titula u 2014.
godini, a prvu je pre
ravno dva meseca osvojio pobediv{i na
Beogradskom polumaratonu.
V. U. K.

SKOKOVI U VODU

Vikend bez
medaqa
DVA takmi~ewa u subotu uslovila su podelu ekipe Kluba ekstremnih sportova Kragujevac na u~e{}e u Mariboru i Mojkovcu. Slovena~ki
deo sastava, Marko Pavlovi}
i Dejan Veqkovi} zauzeli su
{esto, odnosno sedmo mesto
u izuzetno jakoj konkurenciji takmi~ara sa Red bul svetske serije.
Crnogorska ekspedicija
bila je brojnija, ali sa skoro
istovetnim rezultatima. Naime, Mladen Cvetkovi} plasirao se na peto, Goran Boji}
sedmo, dok je Marjan Milanovi} takmi~ewe okon~ao na
osmoj poziciji.
Naredne subote skaka~i u
vodu okupi}e se u Bawa Luci.
M. M.

FUDBAL

VE]INA ZA PROMENE

U RADNI^KOM 1923 NOV PREDSEDNIK, A IDEJE STARE

Aleksandar
Mitrovi} za
druga~iji koncept
Kako je istakao novi predsednik crvenih, od sada }e u
klubu sve biti druga~ije

kup{tina Radni~kog 1923, na sednici odr`anoj pre
sedam dana, izglasala je novog predsednika kluba.
Naime, nakon {to je usvojena ostavka dosada{weg
~elnog ~oveka Milenka Marjanovi}a, kao i kompletnog Upravnog odbora, na wegovo mesto, ve}inom glasova, izabran je Aleksandar Mitrovi}, ina~e aktuelni direktor
Ko{arka{kog kluba Radni~ki i vlasnik poznatog kragujeva~kog lokala Da Vin~i.
Odmah potom, Mitrovi} je imenovao nove ~lanove Upravnog odbora, koje je Skup{tina tako|e prihvatila ve}inski. To su: Ivica Samailovi}, Aleksandar Busarac, Milan
Uro{evi}, Rada{in Kosti}, Zoran \or|evi}, Dragan Dra{kovi}, Radi{a Uro{evi}, Tomislav Stoiqkovi}, te dr
Petar Veselinovi} i Sa{a Markovi}, koji su ujedno i potpredsednici crvenih. Istovremeno, konstituisan je i
novi Nadzorni odbor, kao i Disciplinska komisija.

@eqko vs. Milenko

Svemu tome prethodila je `iva polemika jednog od
~lanova Skup{tine @eqka Todorovi}a sa dosada{wim
predsednikom, na temu wegovog dvogodi{weg u~inka. Naime, Todorovi} je, za razliku od ostalih prisutnih koji su
prakti~no pre}utali celu sednicu, stavio ozbiqnu primedbu na tvrdwu Marjanovi}a da ostavqa klub u boqem stawu nego {to ga je zatekao, jer je Radni~ki, prema wegovim
informacijama, koje zatim nisu opovrgnute, zadu`eniji u

ta 24 meseca za novih 80
miliona, da je omladinska {kola
prakti~no pred raspadom, te da
se ne zna tim i trener za narednu
sezonu.
Zato je Todorovi} javno rekao
da nije za prihvatawe ostavke tada jo{ aktuelnog predsednika, kako je potom i glasao, kao {to nije
bio za wegovo imenovawe pre dve
godine. Napomenuo je da novi ZaALEKSANDAR
kon o sportu nala`e odgovornom
MITROVI]
licu da li~no snosi sve tro{kove za minus u kasi ukoliko je napravqen. A u ovom slu~aju,
o~igledno - jeste.

Oslonac na sopstvene snage

Kako bilo, kratkotrajna diskusija okon~ana je kao i obi~no - bez ikakve poente, nakon ~ega je pru`ena prilika
novom predsedniku da do|e do izra`aja. I, nakon kurtoaznog zahvaqivawa na ukazanom poverewu, Mitrovi} je istakao da }e se nova uprava odmah uhvatiti u ko{tac sa
najhitnijim problemima, a da }e glavni oslonac u budu}em radu biti {kola fudbala, od koje se o~ekuje da, poput
Kosti}a, stvori nove igra~e vredne Super lige, pa i visokih inostranih transfera.
- To je jedini put i spas za ovaj klub. Zato moramo da radimo zajedni~ki, bez stvarawa bilo kakvih klanova - zakqu~io je Mitrovi}.
U svemu tome, makar za po~etak, trebalo bi
da pomogne predvi|eni novi transfer Filipa Kosti}a, od koga bi Radni~kom pripalo 10
posto, te, uz dogovor sa poveriocima, mogu}i
reprogram postoje}ih dugova.

Bekvalac ostaje na klupi

Dva-tri dana kasnije videli su se i prvi rezultati rada nove uprave crvenih. Postignut

je dogovor da Dragoqub Bekvalac ostane na mestu stru~nog

{taba, kome }e zadatak biti da podmladi tim, odnosno da
od postoje}ih mla|ih snaga, uz eventualna jeftina poja~awa stvori sastav za opstanak u eliti.
Wegov prvi pomo}nik bi}e Vladimir Panteli}, koji se
tako vra}a u redove kragujeva~kog superliga{a, a na prvom
treningu prisutni su bili i treneri Du{an \or|evi} i
Dejan Jel~i}, dok }e ra~una o kondicionoj pripremqenosti voditi profesor Miroslav Blanu{a, stalni Bekval~ev saradnik.

Beqi} kod Spaleta u Sremu

Po~etak priprema, ta~nije prva prozivka i trening protekli su upravo u najavqenom tonu, sa 20-tak prete`no mla|ih igra~a, odnosno tek nekolicinom startera iz pro{le
sezone. Nije bilo Spalevi}a i Beqi}a koji su ve} postali
~lanovi Doweg Srema, prva dva golmana, ^an~arevi}a i
Trifunovi}a, ali i mnogih drugih za koje klub veruje da, i
pored trenutnog nezadovoqstva, ima {anse da se postigne
novi dogovor o saradwi. Me|utim, pojavio se povratnik
Bo`ovi}, te nekolicina igra~a pozajmqenih belo{eva~koj
Pobedi.
Ova nedeqa trebalo bi da bude ta u kojoj }e se daleko vi{e znati o sastavu budu}eg tima crvenih. Vodi}e se razgovori sa postoje}im fudbalerima i poku{ati da anga`uju
{to kvalitetnija poja~awa na kriti~nim pozicijama. Naravno, onima za koje se proceni da ne mogu da odgovore zahtevima kluba, svesno }e biti zahvaqeno na saradwi.

Dve nedeqe ovde, pa na Taru il Zlatibor

Petnaestak dana priprema u Kragujevcu, dakle, trebalo
bi da bude iskori{}eno za formirawe ekipe, a zatim je
planirano da se ode na dvonedeqne pripreme na Taru ili
Zlatibor. Tamo }e se, pored redovnih treninga, odigrati
pet-{est kontrolnih utakmica, dok je po dolasku generalka dogovorena sa kom{ijskom Jagodinom.
Sve {to se bude doga|alo izme|u toga, a mora}e, bi}e rezultat rada u hodu uprave i stru~nog {taba.

, 10. 2014.

28

www.kragujevacke.rs

Cve}e vaqa opleviti, naro~ito kad je pored spomenika Palim [umadincima

Ko ga vidi - video ga je.

Semafor na uglu ulica kneza
Mihaila i Tome Vu~i}a

^emu slu`i ~esma na Maloj vagi? Kad nema vode - za umrlice

I navija~i treba da imaju svoj

podmladak

Iznervirani
putnik zbog
nepo{tovawa
reda vo`we u
gradskom
prevozu