Ustavne Reforme Za Pristup EU

USTAVNE REFORME ZA PRISTUP EVROPSKOJ UNIJI:
UPOREDNA PRAKSA DRAVA

Pravni memorandum

Novembar 2012.
USTAVNE REFORME ZA PRISTUP EVROPSKOJ UNIJI: UPOREDNA
PRAKSA DRAVA

Saetak

Svrha ovog memoranduma jeste identifikacija i ispitivanje uobi!ajenih ustavnih
reformi koje su drave usvojile u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU, Unija
ili Zajednica). Komparativna analiza prakse Slovenije, "eke, Bugarske,
Hrvatske i Srbije je koristan vodi! u pristupni proces kandidatima za !lanstvo u
EU.
Da bi postala !lanica Evropske unije (EU ili Unija), od drave se trai da
zadovolji kriterije za !lanstvo, tako#er poznate kao kriteriji iz Kopenhagena.
Ovi kriteriji obvezuju drave da postignu: 1) stabilnost institucija koje
garantiraju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, te potivanje i zatitu
manjina; 2) funkcionalnu trinu ekonomiju, kao i kapacitet da se nosi sa
konkurentskim pritiskom i trinim silama unutar EU i 3) sposobnost da
preuzme obaveze !lanstva, uklju!uju$i odanost ciljevima politi!ke, ekonomske i
monetarne unije. Uz to, samitom u Madridu 1995. godine, uspostavljen je jo
jedan uvjet kojim se od drava trai proirenje njihove administrativne
infrastrukture u cilju efektivne implementacije kriterijuma.

Kao rezultat uvjeta postavljenih kriterijima iz Kopenhagena, pristup EU je
generalno sloen proces koji od drave kandidatkinje zahtijeva da svoje zakone
harmonizira sa pravnim sistemom EU, poznatijim kao acquis communautaire
(acquis). Iako Evropska komisija op$enito posmatra sveobuhvatnu pravnu i
administrativnu infrastrukturu drava prilikom procjene njene uskla#enosti sa
acquis, za takvu harmonizaciju je tipi!no potrebna nekolicina institucionalnih
promjena, uklju!uju$i odre#ene amandmane na Ustav. Ustavne reforme obi!no
uklju!uju delegiranje suvereniteta EU u odre#enoj mjeri, priznanje prvenstva
EU zakona, kao i dodatne reforme s ciljem uskla#ivanja dravnog zakona sa
sveobuhvatnim ciljevima EU. Ove mjere uklju!uju proirenje glasa!kog prava
na gra#ane van okvira zemalja !lanica, ja!anje neovisnosti pravosu#a,
ekonomske i monetarne unije sa ostatkom zajednice, te omogu$enje ekstradicije
dravljana drugim zemljama !lanicama.

U ve$ini slu!ajeva, drave su usvojile ustavne reforme samo do mjere gdje je
postojala kolizija postoje$ih ustavnih odredbi i zakona Zajednice. Na primjer,
mnoge zemlje su morale promijeniti ustavne odredbe o zabrani ekstradicije
njihovih dravljana, da bi se usaglasile sa Okvirnom odlukom o evropskom
nalogu za hapenje, koja omogu$ava ekstradiciju dravljana drugim zemljama
!lanicama. Sli!no tome, mnoge drave su morale reformirati Ustav zbog odredbi
koje strancima ograni!avaju posjedovanje zemljita, osim ako nije pitanje
nasljedstva. Ovakve odredbe su izmijenjene tako da strancima dozvoljavaju
posjedovanje zemljita u skladu sa EU zakonom. Drave su, tako#er, usvojile
ustavne amandmane koji osiguravaju izri!it spomen odnosa drave sa
Evropskom unijom. Na primjer, neke drave su usvojile amandmane da uklju!e
terminologiju koja omogu$ava da dravna vlada delegira dio suvereniteta
me#unarodnim institucijama, poput Evropske unije, na temelju ugovora ili
referenduma usvojenih od strane drave.

U slu!ajevima gdje drava nije imala konfliktne ustavne odredbe ili gdje
odre#eni dio EU zakona nije spomenut Ustavom neke drave, Evropska
komisija bi jednostavno traila od zemlje pristupnice da usvoji mjere na niem
nivou ili strateke nacionalne planove, da bi postigli isti nivo. Na primjer,
mnoge drave za koje se smatralo da imaju funkcionalne trine ekonomije u
skladu sa kriterijima iz Kopenhagena, su unato! tome ohrabrivane da eliminiraju
trgovinske barijere ili pove$aju antikorupcijske napore, ali ne nuno kroz
ustavne reforme. Uz to, iako ustavi nekih drava i dalje imaju sporne odredbe,
dozvoljen im je pristup EU zato to je Komisija zaklju!ila da imaju
administrativnu infrastrukturu da odre politi!ku i ekonomsku stabilnost u
skladu s acquis.

SADRAJ
Izjava o namjeni
Uvod
Kriteriji iz Kopenhagena
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Prihvatanje acquis communautaire Zajednice

Op!e ustavne reforme za pristup EU
Prijenos suvereniteta na Evropsku Uniju
Prvenstvo zakona Evropske zajednice
Ekonomska i monetarna unija
Nezavisnost pravosu#a
Evropsko dravljanstvo i glasa!ka prava
Ekstradicija dravljana

Uporedna praksa drava
Slovenija
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Usvajanje Acquis-a
"eka
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Usvajanje Acquis-a
Bugarska
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Usvajanje Acquis-a
Hrvatska
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Usvajanje Acquis-a
Srbija
Politi!ki kriteriji
Ekonomski kriteriji
Usvajanje Acquis-a

Zaklju"ak

USTAVNE REFORME ZA PRISTUP EVROPSKOJ UNIJI:
UPOREDNA PRAKSA DRAVA

Izjava o namjeni

Svrha ovog memoranduma jeste identificirati i ispitati op$e ustavne reforme
koje su drave usvojile tokom pristupanja Evropskoj uniji (EU, Unija ili
Zajednica). Uporedna dravna praksa Slovenije, "eke, Bugarske, Hrvatske i
Srbije slui kao koristan vodi! kroz proces pristupa kandidatima za !lanstvo u
EU.

Uvod

Nakon raspada Sovjetskog bloka ranih 1990-ih godina, u EU su po!ele pristizati
prijave za !lanstvo od zemalja Centralne i Isto!ne Evrope (CEE).
1
Evropsko
vije$e (Vije$e) se usaglasilo o okolnostima i uvjetima proirenja !lanstva na
samitu u Kopenhagenu 1993. godine.
2
Vije$e !ine efovi vlada zemalja !lanica,
zajedno sa Predsjednikom Evropske komisije i Predsjednikom Evropskog vije$a
i ono je odgovorno za odre#ivanje politi!kog pravca i prioriteta Unije.
3
Vije$e
je donijelo odluku da bilo koja od CEE zemalja moe pristupiti, !im budu
sposobne za preuzimanje odgovornosti !lanstva, time to $e zadovoljiti potrebne
ekonomske i politi!ke kriterije.
4
Ovi uvjeti, poznati kao kriteriji iz
Kopenhagena, uklju!uju uspostavljanje stabilnih politi!kih institucija,
funkcionalnu trinu ekonomiju, te volju za prihvatanje dugoro!nih politi!kih i
ekonomskih ciljeva EU.
5
Kopenhaki kriteriji su potvr#eni 1995. godine na
samitu u Madridu, gdje je dodan uvjet o razvoju i ja!anju administrativnih i
strukturalnih institucija potrebnih za implementaciju i harmonizaciju doma$ih
zakona sa zakonom EU.
6

1
1an[a MarkLler, 1he ower of Lhe Copenhagen CrlLerla, 2 C8CA1lAn ?LA88CCk Cl Lu8CLAn LAW Anu
CLlC? 243, 243 (2006). vld[eLl Lakode L. Massal, Lhe Lu LnlargemenL, 1PL k?C1C 8C1CCCL ln 1PL Lu, p. 8
(2011).
2
Lvropsko vl[ece u kopenhagenu, Zakl[uccl reds[ednlsLva, 12 (!un. 21-22, 1993), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/bulgarla/documenLs/abc/72921_en.pdf, vld[eLl Lakode 8arL M.!. Szewczyk, LnlargemenL
and LeglLlmacy of Lhe Luropean unlon, 30 CLlSP ?LA88CCk Cl ln1L8nA1lCnAL LAW 131, 143 (2010).
3
Lvropsko vl[ece, lnsLlLucl[a (pos[eceno 27. novembra 2012), dosLupno na hLLp://www.european-
councll.europa.eu/Lhe-lnsLlLuLlon.
4
Lvropsko vl[ece u kopenhagenu, Zakl[uccl reds[ednlsLva, 12 (!un. 21-22, 1993).
3
Lvropsko vl[ece u kopenhagenu, Zakl[uccl reds[ednlsLva, 12 (!un. 21-22, 1993).
6
Lvropsko vl[ece u kopenhagenu, Zakl[uccl reds[ednlsLva, od[el[ak. lll(A) (uec. 13-16, 1993), dosLupno na
hLLp://www.europarl.europa.eu/summlLs/mad1_en.hLm.
Kao rezultat kopenhakih kriterija, pristupni proces obi!no po!inje
posmatra!kom fazom u kojoj Evropska komisija provjerava u kojoj mjeri je
drava spremna da preuzme obaveze za !lanstvo.
7
Suprotno Vije$u, Komisija
predstavlja interese EU kao cjeline.
8
Sastoji se od dvadeset sedam povjerenika
(po jedan iz svake od zemalja !lanica) i odgovorna je za predlaganje nove
legislative kao i osiguranje da drave !lanice ta!no primjenjuju zakon EU.
9

Komisija odlu!uje da li je otvorena mogu$nost za direktne pregovore ili drava
prvenstveno mora zadovoljiti grupu po!etnih mjerila prije nego pregovori
po!nu.
10
Faza pregovora se sastoji od struktuiranih sastanaka i dijaloga izme#u
kandidata i EU Vije$a u cilju procjene politi!kih i ekonomskih uslova drave
kandidata.
11
Faza pregovora, tako#er, uklju!uje usvajanje uspostavljenog EU
zakona, kao i implementacije potrebnih pravosudnih, administrativnih i
ekonomskih reformi za usaglaavanje sa istim.
12
S obzirom da je Ustav
generalno vrhovni zakon zemlje, ove reforme !esto imaju i ustavne implikacije.

Kriteriji iz Kopenhagena

Kao to je ve$ navedeno, kriteriji iz Kopenhagena su grupa uslova nunih za EU
!lanstvo. Ta!nije, drave kandidati moraju posti$i: (1) stabilnost institucija koje
garantiraju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava, te potivanje i zatitu
manjina; (2) funkcionalnu trinu ekonomiju, kao i kapacitet da se nosi sa
konkurentskim pritiskom i trinim silama unutar EU i (3) sposobnost da
preuzme obaveze !lanstva, uklju!uju$i odanost ciljevima politi!ke, ekonomske i
monetarne unije.
13
Od drava se tako#er trai i adaptacija njihovih
institucionalnih struktura u cilju stvaranja odgovaraju$ih uvjeta za
harmoniziranu integraciju u EU.
14
Ovaj uvjet jam!i da su drave pristupnice,
pored usvajanja zakonske infrastrukture, spremne pravilno primijeniti i sprovesti
zakon.
15
Dodavanjem ovog uvjeta, Vije$e je ukazalo na zabrinutost da bi zemlje

7
Luropska komlsl[a, SLeps 1oward !olnlng (2012), dosLupno na hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pollcy/sLeps-
Lowards-[olnlng/lndex_en.hLm.
8
Luropska komlsl[a, !"#$%&'( *$+,&,-( (. /$#' (2012), 0$&."%1$ 1(
hLLp://ec.europa.eu/aLwork/lndex_en.hLm.
9
Luropska komlsl[a, !"#$%&'( *$+,&,-( (. /$#' (2012).
10
Luropska komlsl[a, SLeps 1oward !olnlng (2012).
11
Luropska komlsl[a, SLeps 1oward !olnlng (2012).
12
Luropska komlsl[a, 2.3%& 4$5(#0 6$,1,17 (2012).
13
Luropska komlsl[a, 8993&&,$1 :#,.3#,( (pos[eceno 20. novembra 2012), 0$&."%1$ 1(
hLLp://europa.eu/leglslaLlon_summarles/glossary/accesslon_crlLerla_copenhague_en.hLm.
14
Lvropsko vl[ece u Madrldu, Zakl[uccl reds[ednlsLva; od[el[ak lll(A) (uec. 13-16, 1993)<
13
aullna 8ezler, 4=3 :$%31=(731 :#,.3#,(> 8#3 4=3? @3A%,17 $# @"#.,17 .=3 !"#$%3(1 B1,$1C, 14 1Cu8C
ln1L8nA1lCnAL LAW 8LvlLW 390, 392-93 (2011).
kandidatkinje djelovale da zadovolje uvjete za pristupanje, ali ne bi uspjele
razviti mehanizam za dalji uspjeh unutar EU.
16

Politi!ki kriteriji

Prva grupa uvjeta je prvenstveno politi!ke prirode, sa ciljem
harmonizacije pravne infrastrukture drave kandidata sa principima demokratije
i vladavine zakona.
17
Evropska komisija demokratiju definie kroz slobodne i
potene izbore, politi!ki pluralizam (uklju!uju$i priznavanje opozicije), slobodu
izraavanja i slobodu religije, kao i nezavisne pravosudne i ustavne vlasti.
18

Komisija, tako#er, vladavinu zakona razumijeva kroz nezavisno pravosu#e sa
prikladno kvalificiranim sudijama, te efektivnim, obu!enim i disciplinovanim
policijskim snagama.
19
Vladavina zakona tako#er uklju!uje mehanizme za
donoenje administrativnih odluka, pristup sudovima i pravo na poteno
su#enje, te jednakost pred zakonom.
20

Vije$e EU je nazna!ilo da je usaglaenost sa kopenhakim kriterijima preduvjet
za otvaranje bilo kakvih pristupnih pregovora budu$i da su ekonomski kriteriji
i sposobnost ispunjavanja obaveza !lanstva bili i moraju biti ocijenjeni na
progresivan i dinami!an na!in.
21
To zna!i da je uspostava stabilnih
demokratskih institucija nepovrediva, dok je ispunjavanje ekonomskih standarda
fleksibilno, te moe biti ocijenjeno naknadno.
22

Ekonomski kriteriji

Drugi uvjet uklju!uje procjenu da li zemlja kandidatkinja moe pokazati
postojanje funkcionalne trine ekonomije, kao i kapaciteta da se nosi sa

16
aullna 8ezler, 4=3 :$%31=(731 :#,.3#,(> 8#3 4=3? @3A%,17 $# @"#.,17 .=3 !"#$%3(1 B1,$1C, 14 1Cu8C
ln1L8nA1lCnAL LAW 8LvlLW 390, 392-93 (2011).
17
Lvropsko vl[ece u kopenhagenu, Zakl[uccl reds[ednlsLva, 12 (!unl 21-22, 1993).
18
Marlse Cremona, 8993&&,$1 .$ .=3 !"#$%3(1 B1,$1> D3+E3#&=,% :$10,.,$1(A,.? (10 8993&&,$1 :#,.3#,(; 23
CLlSP ?LA88CCk Cl ln1L8nA1lCnAL LAW 219, 221 (2001).
19
20
21
Lvropsko vl[ece u Luksemburgu, Zakl[uccl reds[ednlsLva; paragraf 23 (uec. 1997), 0$&."%1$ 1(
hLLp://www.conslllum.europa.eu/uedocs/cms_daLa/docs/pressdaLa/en/ec/032a0008.hLm.
22
8arL M.!. Szewczyk, !1A(#73+31. (10 F37,.,+(9? $G .=3 !"#$%3(1 B1,$1; 30 CLlSP ?LA88CCk Cl ln1L8nA1lCnAL
LAW 131, 130 (2010).

konkurentskim pritiskom i trinim silama unutar Unije.
23
Za drave Centralne i
Isto!ne Evrope, ovo generalno uklju!uje otvaranje doma$ih ekonomija trinoj
konkurentnosti, kako u sklopu Unije, tako i izvana, kao dio trgovinske politike
EU.
24
Komisija tako#er posmatra da li je postignuta makroekonomska stabilnost
cijena, te da li ravnotea izme#u potranje i ponude dozvoljava slobodnu
interakciju trinih sila.
25
Vri se procjena i vladavine zakona i funkcioniranja
pravnog sistema.
26
Ta!nije, zemlje kandidatkinje bi trebale imati djelotvorne
pravosudne procedure koje obezbje#uju primjenu ugovora i zatitu prava
vlasnitva.
27

Pri procjeni konkurentnosti zemlje kandidatkinje, Komisija nije zabrinuta samo
za pritisak na ekonomske politike potencijalne nove !lanice, nego i za op$u
konkurentnost EU u cjelosti.
28
Ekonomske politike zemlje kandidatkinje trebaju
biti harmonizirane sa postoje$im politikama Unije, konstruiranim tako da
pove$avaju zaposlenost i podsti!u konkurentnost.
29
Komisija tako#er ispituje
iru ekonomsku politiku zemlje kandidatkinje kao i mjeru do koje propisi vlade
uti!u na konkurentnost na tritu, poput dravne pomo$i, subvencija i zakona o
konkurenciji.
30

Prihvatanje Acquis Communautaire Zajednice

Tre$i kriterij iz Kopenhagena odnosi se na sposobnost zemlje
kandidatkinje da preuzme obaveze !lanstva, uklju!uju$i vjernost ciljevima

23
24
23
26
vld[eLl Luropska komlsl[a, LnlargemenL SLraLegy and Maln Challenges 2011-2012, 40 (CcL. 12, 2011),
dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2011/package/sLraLegy_paper_2011_en.pdf.
27
Marlse Cremona, Accesslon Lo Lhe Luropean unlon: Membershlp CondlLlonallLy and Accesslon CrlLerla, 23
CLlSP ?LA88CCk Cl ln1L8nA1lCnAL LAW 219, 224 (2001), vld[eLl Lakode Luropska komlsl[a, LnlargemenL
SLraLegy and Maln Challenges 2011-2012, 41 (CcL. 12, 2011).
28
29
30
politi!ke, ekonomske i monetarne unije.
31
Acquis communautaire (acquis) je
glavni dio EU pravila, politi!kih principa i pravosudnih odluka !ijim
prihvatanjem su uslovljene zemlje kandidatkinje.
32
Podijeljen je na 31 razli!ito
poglavlje koja !ine osnovu za pristupne pregovore izme#u Komisije i zemlje
kandidatkinje.
33
Ova poglavlja uklju!uju: slobodno kretanje dobara, usluga,
osoba i kapitala; politike koje se odnose na poljoprivredu, promet, zatitu
potroa!a, i energiju; te vanjsku politiku, sigurnost i odbranu, izme#u ostalog.
34

Acquis ne uklju!uje samo usvajanje obavezuju$e legislative usvojene Ugovorom
o Evropskoj uniji (TEU), nego zahtijeva i da drave harmoniziraju doma$i
zakon i politiku sa odlukama Evropskog suda pravde i ostalih neobavezuju$ih
odluka usvojenih ugovorima Unije.
35
Za razliku od ostalih kriterija iz
Kopenhagena, prihvatanje acquis-a zahtijeva progresivnu predanost, kako
pristupaju$e drave tako i postoje$ih !lanica Unije.
36

Evropsko vije$e je kriterije iz Kopenhagena potvrdilo na samitu u Madridu u
decembru 1995. godine i dodalo uslov da zemlje kandidatkinje proire
administrativne strukture za efektivnu primjenu i provedbu EU zakona.
37
Ovaj
kriterij je bio usmjeren ka osiguranju da $e nove drave !lanice biti sposobne da
odre politi!ku stabilnost i ekonomsku konkurentnost kroz razvijenu
infrastrukturu i tehni!ko znanje.
38
Primjena zakonodavstva nije bila dovoljna;
zemlje u procesu pristupa morale su uspostaviti unutranje mehanizme
neophodne za provo#enje, uklju!uju$i razvoj sistema za upravljanje i pruanje
obuke za dravne i javne slubenike, sudije i finansijske kontrolore.
39
Na
primjer, tokom procesa pristupanja Poljske, Komisija je smatrala da, pored toga

31
32
PeaLher Crabbe, Luropean unlon CondlLlonallLy and Lhe Acquls CommunauLalre, 3 ln1L8nA1lCnAL
CLl1lCAL SClLnCL 8LvlLW, 249, 231-232 (2002), vld[eLl Lakode Luropska komlsl[a, Clossary: Acquls (!uly 9,
2012), dosLupno na hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pollcy/glossary/Lerms/acquls_en.hLm.
33
Luropska komlsl[a, HA$&&(#?> :=(%.3#& $G .=3 89I",& (!uly 9, 2012).
34
Luropska komlsl[a, HA$&&(#?> :=(%.3#& $G .=3 89I",& (!uly 9, 2012).
33
36
AnLonl[a eLrlcuslc and Lrsln Lrkan, ConsLlLuLlonal Challenges Ahead Lhe Lu Accesslon: Analysls of Lhe
CroaLlan and 1urklsh ConsLlLuLlonal rovlslons LhaL 8equlre ParmonlzaLlon wlLh Lhe Acquls CommunauLalre,
ln1L8nA1lCnAL S18A1LClC 8LSLA8CP C8CAnlSA1lCn (uSAk) 133 (2010), dosLupno na
hLLp://www.usak.org.Lr/dosyalar/dergl/!xS6ff7qsm89xCuCsnfbLde1CCa87.pdf.
37
1an[a MarkLler, 1he ower of Lhe Copenhagen CrlLerla, 2 CroaLlan ?earbook of Luropean Law and ollcy 243,
243 (2006).
38
aullna 8ezler, 1he Copenhagen CrlLerla: Are 1hey Pelplng or PurLlng Lhe Luropean unlon?, 14 1Cu8C
ln1L8nA1lCnAL LAW 8LvlLW 390, 392 (2011).
39
to je drava imala pravni okvir za suzbijanje organiziranog kriminala, treba jo
oja!ati Ministarstvo unutranjih poslova i Ministarstvo pravde da bi obezbijedila
administrativnu infrastrukturu za efektivno provo#enje zakona.
40
To je
uklju!ivalo trening znanstvenih tuilaca, dravne i forenzi!ke policije u sferama
tretiranja otisaka prstiju i krivi!nih analiza.
41

Op!e ustavne reforme za pristup EU

S obzirom da se od zemalja kandidatkinja zahtijeva harmonizacija doma$ih
zakona sa zakonom EU, pristupni proces !esto iziskuje nekolicinu zakonskih i
institucionalnih promjena.
42
Evropsko vije$e, postoje$e drave !lanice i zemlja
kandidatkinja potpisuju pristupne sporazume, koji su konceptualni dokumenti
koji generalno kandidate obavezuju da slijede struktuirani plan drutvenih,
ekonomskih i pravnih reformi.
43
Budu$i da su ustavi generalno vrhovni autoritet
za svaku dravu, kandidati !esto moraju reformirati i svoje ustave kao dio
pristupnog procesa.
44
Na primjer, drave obi!no moraju dopuniti odredbe koje
se ti!u nadmo$i zakona, monetarne politike i glasa!kih prava, izme#u ostalog.
45

Prijenos suvereniteta Evropskoj uniji

U ustave u kojima me#unarodni zakon ili me#unarodne institucije nisu
ve$ navedeni, zemlje kandidatkinje generalno ugra#uju dio koji omogu$ava
delegiranje suvereniteta. Neke zemlje svoje ustave dopunjuju tako to izri!ito
delegiraju suverenitet Evropskoj uniji, dok druge jednostavno upu$uju na
me#unarodnu organizaciju, udruenje ili sporazum. I Poljska i "eka navode
jedino me#unarodne organizacije, a ne EU. Na primjer, !lan 90 poljskog

40
41
42
ln1L8nA1lCnAL S18A1LClC 8LSLA8CP C8CAnlSA1lCn (uSAk) 133, 133 (2010).
43
44
Alfred L. kellermann, reparaLlon of naLlonal ConsLlLuLlons of CandldaLe CounLrles for Accesslon, lll1P
Lu8CLAn CCnlL8LnCL C8CAnlZLu 8? 1PL Lu8CLAn lnSl1u11uL Cl u8LlC AuMlnlS18A1lCn, 2 (Mar. 4-
3, 2002).
43
Ustava odre#uje da Republika Poljska moe, posredstvom me#unarodnih
sporazuma, nadlenosti dravnih vlasti u vezi sa odre#enim pitanjima delegirati
me#unarodnoj organizaciji ili me#unarodnoj instituciji.
46
Sli!no tome, !lan 10
Ustava "eke odre#uje da $e proglaeni me#unarodni sporazumi, !ija
ratifikacija je odobrena u Parlamentu i koji su obavezuju$i za "eku, biti
sastavni dio pravnog poretka, te da $e me#unarodni sporazum biti primijenjen i
u slu!aju da ima odredbe koje su u suprotnosti sa zakonom.
47

Sa druge strane, Ustav Slova!ke izri!ito prenosi suverenitet Evropskim
zajednicama i Evropskoj uniji. Konkretno, "lan 7(2) slova!kog Ustava
odre#uje da drava moe prenijeti provedbu dijela svojih ovlasti na Evropske
zajednice i Evropsku uniju.
48
Ustavne odredbe poput ovih su potrebne tamo
gdje su dravni suverenitet i ovlasti za kreiranje drutvenog, ekonomskog i
politi!kog ure#enja rezervirani samo za dravnu vladu.

Prvenstvo zakona Evropske zajednice

Iako TEU izri!ito ne regulie pitanje prvenstva izme#u doma$eg zakona i
zakona Zajednice kada se pojavi konflikt zakona, "lan 4 name$e dunost
dravama !lanicama da usvoje bilo kakvu mjeru, op$u ili specifi!nu, da bi
osigurale ispunjavanje obaveza koje nastaju ovim Sporazumom ili kao rezultat
djelovanja institucija Unije.
49
tavie, od zemalja !lanica se trai da olakaju
izvrenje zadataka Unije i da se uzdravaju od bilo kakve mjere koja bi mogla
ugroziti ostvarenje ciljeva Unije.
50
Evropski sud pravde je tako#er izrekao da
su zemlje !lanice obavezne pridravati se principa da zakon Zajednice ima
primat nad doma$im zakonima drave.
51
Kao takve, zemlje kandidatkinje !esto
reformiraju svoje ustave da bi uklju!ile zakon Zajednice u svoje pravne sisteme,
bilo potpunim prihvatanjem prvenstva EU zakona ili ograni!avanjem
prihvatanja pod uslovom da nije u konfliktu sa ustavom zemlje.
52
Umjesto toga,

46
uS1Av CL!SkL, Clan 90 (1997), dosLupno na hLLp://www.se[m.gov.pl/prawo/konsL/anglelskl/kon1.hLm.
47
uS1Av CLSkL, Clan 10 (1992), dosLupno na hLLp://www.hrad.cz/en/czech-republlc/consLlLuLlon-of-Lhe-
cr.shLml.
48
uS1Av SLCvACkL, Clan 7(2) (1992), dosLupno na hLLp://www.concourL.sk/en/A_usLava/usLava_a.pdf.
49
konsolldlrana verzl[a ugovora u Luropsko[ unl[l, Clan 4(3) (2010), dosLupno na hLLp://eur-
lex.europa.eu/LexurlServ/LexurlServ.do?url=C!:C:2010:083:0013:0046:Ln:ul.
30
konsolldlrana verzl[a ugovora u Luropsko[ unl[l, Clan 4(3) (2010).
31
vld[eLl npr. !udgmenL of Lhe CourL of !usLlce, CosLa v. LnLL, Case 6/64 (13 !uly 1964).
32
Lucla Serena 8ossl, Pow lundamenLal Are lundamenLal rlnclples? rlmacy and lundamenLal 8lghLs AfLer
Llsbon, 27 ?LA88CCk Cl Lu8CLAn LAW 63, (2008), dosLupno na
hLLp://yel.oxford[ournals.org/conLenL/27/1/63.shorL.
neke zemlje se oslanjaju na svoje ustavne sudove za odre#ivanje prvenstva
zakona Evropske zajednice.

"eka je u svom Ustavu prihvatila potpuni primat EU zakona. 2002. godine,
tokom pristupnog procesa, Ustav "eke je dopunjen da bi uklju!io dvije
zna!ajne odredbe kojim se uspostavlja primat zakona Zajednice. "lan 1 je
dopunjen tako da uklju!i stavku kojom se od "eke trai da potuje svoje
obaveze koje rezultiraju iz me#unarodnog prava.
53
tavie, "lan 10 je ponovo
napisan tako da odre#uje da objavljeni sporazumi, odobreni u Parlamentu i koji
obavezuju "eku, postaju dio pravnog ure#enja; te da $e se sporazum
primjenjivati i ako ima druga!ije odredbe od onih u statutu.
54
Ova odredba je
prvobitno prvenstvo davala me#unarodnim sporazumima koji su se odnosili na
ljudska prava.
55

Ve$ina drava, me#utim, svoje ustave reformira kako bi osigurala prvenstvo
zakona Zajednice pod uvjetima kompatibilnosti sa ustavnim odredbama. Na
primjer, rumunski ustav dodjeljuje nadmo$ EU ugovorima o ljudskim pravima i
pravnom sistemu Evropskog suda pravde. "lan 20(2) nalae da, tamo gdje
postoje protivrje!nosti izme#u me#unarodnih ugovora i sporazuma o osnovnim
ljudskim pravima u kojima u!estvuje Rumunija i nacionalnih zakona, prvenstvo
imaju me#unarodne odredbe, osim ako Ustav i nacionalni zakoni ne sadravaju
povoljnije odredbe.
56
Nadalje, "lan 148(2) Ustava Rumunije nalae da
odredbe osniva!kih ugovora Evropske unije, kao i druge obavezne odredbe
Zajednice imaju prednost u odnosu na suprotne odredbe nacionalnih zakona, u
skladu sa odredbama pristupnog dokumenta.
57

Druge drave nisu usvojile ustavne reforme, ve$ su se umjesto toga oslonile na
presude svojih relevantnih ustavnih sudova pri tuma!enju postoje$ih ustavnih
odredbi za odre#ivanje prvenstva EU zakona. Na primjer, "lan 34 Ustava
Belgije nalae da izvravanje specifi!nih ovlasti moe sporazumom ili

33
uS1Av CLSkL, Clan 1(3) (1992). vld[eLl Lakode Lllska Wagnerov, 1he Czech ConsLlLuLlonal CourL uocLrlnes
on CommunlLy and unlon Law, Lu8CSkA kCMlSl!A ZA uLMCk8A1lZACl!u k8CZ 8AvC CuL-!u(2006)(024) p.
2 (2006).
34
uS1Av CLSkL, Clan 10 (1992).
33
Lllska Wagnerov, 1he Czech ConsLlLuLlonal CourL uocLrlnes on CommunlLy and unlon Law, Lu8CSkA
kCMlSl!A ZA uLMCk8A1lZACl!u k8CZ 8AvC CuL-!u(2006)(024) p. 2 (2006).
36
uS1Av 8uMunl!L, Clan 20(2) (1991), dosLupno na hLLp://www.cdep.ro/pls/dlc/slLe.page?ld=371.
37
uS1Av 8uMunl!L, Clan 148(2) (1991).
zakonom biti dodijeljeno institucijama me#unarodnog javnog prava.
58
U
interpretaciji ove odredbe, vrhovni administrativni sud (Conseil d'Etat), !ija je
odgovornost procjena konstitutivnosti administrativnih zakona, je 1996. godine
u slu!aju Orfinger protiv Belgije odredio premo$ zakona Zajednice nad
ustavnim zakonom.
59
tavie, prvenstvo zakona Zajednice je potvdio i arbitrani
sud (Cour d'Arbitrage), !ija je uloga nadzor ustavnosti zakonskih akata.
60
Sli!no
tome, austrijski Vrhovni sud je 2000. godine odlu!io da EU smjernice imaju
primat nad doma$im zakonom !ak i u slu!aju da kre ustavne odredbe.
61

Sa druge strane, neke drave su EU zakon smjestile izme#u postoje$ih ustavnih
odredbi i federalnih statuta.
62
Na primjer, u maju 2005. godine, poljski Ustavni
sud ponitio je odredbe Zakona o krivi!nom postupku koji primjenjuje Okvirnu
odluku o evropskom nalogu za hapenje, doputaju$i predavanje poljskih
dravljana drugoj EU dravi.
63
Ove odredbe su prekrile "lan 55 poljskog
Ustava, kojim je apsolutno zabranjena ekstradicija poljskih dravljana.
64

Tribunal je, me#utim, odgodio ponitenje za osamnaest mjeseci, izjavljuju$i da
vlada konflikt mora rijeiti bilo dopunom Ustava, povla!enjem iz EU ili nekom
drugom mjerom.
65
Nekoliko mjeseci kasnije, u slu!aju Pristupnog sporazuma,
Tribunal je potvrdio primat Ustava kao vrhovnog pravnog autoriteta u
Poljskoj, !ak i u slu!ajevima konflikta sa zakonom Zajednice.
66
Tribunal je
me#utim dodao da tuma!enje doma$eg zakona u obzir mora uzeti princip

38
uS1Av 8LLCl!L, Clan 34 (2007), dosLupno na
hLLp://www.dekamer.be/kvvcr/pdf_secLlons/publlcaLlons/consLlLuLlon/grondweLLn.pdf.
39
ChrlsLlan lranck, Perve Leclercq, Clalre vandevlvere, 8elglum: LuropeanlsaLlon and 8elglan lederallsm,
lll1LLn ln1C CnL?: 1PL Lu8CLAn unlCn Anu l1S MLM8L8 S1A1LS, 69, 83 (2003), dosLupno na
hLLp://www.unl-koeln.de/wlso-fak/powl/wessels/uL/u8LlkA1lCnLn/LexLe/1exLMaurer/andreas/8elglum.pdf.
60
ChrlsLlan lranck, Perve Leclercq, Clalre vandevlvere, 8elglum: LuropeanlsaLlon and 8elglan lederallsm,
lll1LLn ln1C CnL?: 1PL Lu8CLAn unlCn Anu l1S MLM8L8 S1A1LS, 69, 83 (2003).
61
vld[eLl CbersLer CerlchLshof, !udgmenL of Mar. 9, 2000, 6 Cb 14/00b, WlrLschafLsrechLllche 8laLLer 2000,
286-288 (2000), dosLupno na hLLp://eur-
lex.europa.eu/LexurlServ/LexurlServ.do?url=CLLLx:32001uC0309:Ln:P1ML.
62
Lszl 8luLman and nra Chronowskl, Pungarlan ConsLlLuLlonal CourL: keeplng Aloof from Luropean unlon
Law, 3 ln1L8nA1lCnAL CCnS1l1u1lCnAL LAW !Cu8nAL, 329, 334 (2011).
63
!udgmenL of 27Lh Aprll 2003, 1/03, AppllcaLlon of Lhe Luropean ArresL WarranL Lo ollsh ClLlzens (oland
ConsLlLuLlonal 1rlbunal, Aprll 27, 2003), dosLupno na
hLLp://www.Lrybunal.gov.pl/eng/summarles/summarles_asseLs/documenLs/_1_03_C8.pdf.
64
ConsLlLuLlonal 1rlbunal, Aprll 27, 2003).
63
ConsLlLuLlonal 1rlbunal, Aprll 27, 2003).
66
vld[eLl !udgmenL of 11Lh May 2003, k 18/04, oland's Membershlp ln Lhe Luropean unlon (Lhe Accesslon
1reaLy), p. 11 (oland ConsLlLuLlonal 1rlbunal, May 11, 2003), dosLupno na
hLLp://www.Lrybunal.gov.pl/eng/summarles/documenLs/k_18_04_C8.pdf. vld[eLl Lakode Annell Albl,
Supremacy of LC Law ln Lhe new Member SLaLes, 3 Lu8CLAn CCnS1l1u1lCnAL LAW 8LvlLW, 23 (2007),
dosLupno na hLLp://kar.kenL.ac.uk/424/1/Supremacy_30CC107u.pdf.
prijateljske naklonosti procesu evropskih integracija i saradnje izme#u
drava.
67
U septembru 2006. godine, da bi rijeila konflikt u slu!aju Evropskog
naloga o hapenju, vlada je usvojila amandman na Ustav kojim omogu$ava
izuzetak u zabrani i doputa ekstradiciju pod uvjetima EU zakona.
68

Ekonomska i monetarna unija

Evropska centralna banka (ECB) je upravna institucija za jedinstvenu
evropsku valutu, euro, i odre#uje ekonomske i monetarne politike irom EU, u
cilju odranja vrijednosne stabilnosti eura i kupovne mo$i.
69
Kao takve, zemlje
kandidatkinje moraju uskladiti doma$u ekonomsku politiku sa politikom EU.
70

Neke zemlje su u svojim ustavima ozakonile delegiranje ekonomske politike
ECB-u. Na primjer, "lan 88 njema!kog Ustava nalae da zadaci i ovlasti
Savezne banke mogu biti preneseni ECB-u s ciljem osiguranja stabilnosti
cijena.
71

Kao rezultat uloge ECB u uskla#ivanju ekonomske politike, javljaju se konflikti
kada doma$i zakoni obezbje#uju bilo koju vrstu politi!kog uticaja na doma$e
banke.
72
To zna!i da ustavne odredbe koje dozvoljavaju drugim dravnim
tijelima da vre politi!ki uticaj na banke, moraju biti izmijenjene tako da
osiguraju nezavisnost svojih banaka.
73
Na primjer, hrvatski Ustav je morao biti
izmijenjen jer je hrvatskom Parlamentu davao previe ovlasti nad Centralnom
bankom. Ustav je izmijenjen tako da Centralna banka Parlament izvjetava o
svom radu
74
, umjesto da odgovara hrvatskom Parlamentu.
75
Amandman je
tako#er dao ovlasti Guverneru Hrvatske nacionalne banke da upravlja i vodi

67
!udgmenL of 11Lh May 2003, k 18/04, oland's Membershlp ln Lhe Luropean unlon (Lhe Accesslon 1reaLy), p.
11 (oland ConsLlLuLlonal 1rlbunal, May 11, 2003).
68
World lnLellecLual roperLy CrganlzaLlon, Lhe ConsLlLuLlon of Lhe 8epubllc of oland (pos[eceno nov. 13,
2012), dosLupno na hLLp://www.wlpo.lnL/wlpolex/en/deLalls.[sp?ld=7339. vld[eLl Lakode CLlSP CCnS1., Clan
33 (1997).
69
Luropean CenLral 8ank, Lu LnlargemenL and Lhe Luro (pos[eceno nov. 20, 2012), dosLupno na
hLLp://www.ecb.lnL/ecb/hlsLory/enlargemenL/hLml/lndex.en.hLml.
70
lrank PoffmelsLer, ConsLlLuLlonal lmpllcaLlons of Lu Membershlp: A vlew lrom Lhe Commlsslon, 3
C8CA1lAn ?LA88CCk Cl Lu8CLAn LAW Anu CLlC? 39, 96 (2008).
71
uS1Av n!LMACkL, Clan 88 (1949), dosLupno na hLLp://www.servaL.unlbe.ch/lcl/gm00000_.hLml.
72
73
C8CA1lAn ?LA88CCk Cl Lu8CLAn LAW Anu CLlC? 39, 94-96 (2008).
74
uS1Av P8vA1SkL, Clan 33 (1990).
73
uS1Av P8vA1SkL, Clan 33 (1990) (2001 verslon).
Banku.
76
Sa druge strane, Komisija ustavne odredbe ne posmatra izolirano.
Slovenija nije morala izmijeniti Ustav iako on odre#uje da je guverner Centralne
banke direktno odgovoran Narodnoj skuptini.
77
Zbog prate$eg zakonodavstva
na niem nivou i infrastrukture koji garantiraju nezavisnost Banke, Komisija je
zaklju!ila da ustavna reforma nije potrebna.
78

Nezavisnost pravosu#a

Sli!no zabrinutostima Evropskog vije$a za nezavisnost finansijskih
institucija, neke zemlje su morale izmijeniti svoje ustave tako da osiguraju
nezavisnost pravosu#a. Acquis od drava pristupnica zahtijeva da osiguraju da
su njihovi pravni sistemi bazirani na principu podjele mo$i.
79
Izvrne ili
zakonodavne grane ne mogu uticati na sudije i sudske slubenike, te moraju
postojati unutranji mehanizmi da se osigura nepristranost u procesu donoenja
odluka.
80
Tokom pristupnog procesa, Rumunija je usvojila seriju amandmana
reformiraju$i pravosu#e kao odgovor na zabrinutosti Vije$a o korupciji u
regionu.
81
Na primjer, u Ustav je uvrten princip podjele i ravnotee mo$i
izme#u izvrnih, sudskih i zakonodavnih grana.
82
tavie, dodane su i neke
krivi!ne proceduralne garancije, uklju!uju$i pravo putanja iz zatvora ako ne
postoji nikakav optuuju$i dokaz, kao i zabrana nelegalnih pretresa i zapljena.
83

Sli!no tome, slovenski Ustav je morao biti izmijenjen po pitanjima postavljanja i
probnog roka za sudije, da bi se dala ve$a nezavisnost pravosu#u.
84

Evropsko dravljanstvo i glasa!ka prava

76
77
uS1Av SLCvLnl!L, Clan 132 (1991),
78
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Slovenl[e , 41 (2002).
79
ulmlLry kochenov, Why Lhe romoLlon of Lhe Acquls ls noL Lhe Same as Lhe romoLlon of uemocracy and
WhaL Can 8e uones ln Crder Lo Also romoLe uemocracy lnsLead of !usL romoLlng Lhe Acquls, 2 PAnSL LAW
8LvlLW, 171, 181 (2006).
80
81
uelegaLlon of Lhe Luropean unlon Lo Lhe 8epubllc of CroaLla, LC 8eporL: 8ulgarla and 8omanla need Lo
uemonsLraLe CommlLmenL Lo 8ule of Law (!ul. 17, 2012), dosLupno na
hLLp://www.delhrv.ec.europa.eu/?lang=en&conLenL=4266.
82
Law for Lhe 8evlslon of Lhe ConsLlLuLlon of 8omanla, p. 1 (8omanla, 1997), dosLupno na
hLLp://www.cdep.ro/pdfs/revlz_consLlLuLle_en.pdf.
83
Law for Lhe 8evlslon of Lhe ConsLlLuLlon of 8omanla, p. 3 (8omanla, 1997).
84
Prema "lanu 19(1) Sporazuma o osnivanju Evropske zajednice, svaki
gra#anin EU koji boravi u dravi !lanici !iji nije dravljanin, ima pravo da glasa
i kandiduje se na lokalnim izborima u dravi !lanici u kojoj boravi, pod istim
uslovima kao i dravljani te drave !lanice.
85
Prema tome su mnoge drave
!lanice EU izmijenile svoje ustavne odredbe po pitanju prava glasa.
86
Na
primjer, "lan 28(1) njema!kog Ustava nalae da na okrunim i op$inskim
izborima, osobe koje imaju dravljanstvo bilo koje od drava !lanica Evropske
zajednice mogu glasati i biti birane u skladu sa Zakonom Evropske zajednice.
87

Sli!no tome, "lan 16(4) Ustava Rumunije je izmijenjen tako da dozvoljava
gra#anima EU da biraju i budu birani.
88

Ekstradicija dravljana

Neke drave !lanice su izmijenile odre#ene ustavne odredbe nakon odluke
Evropskog suda pravde 2002. godine koja zahtijeva od drava !lanica da predaju
osobe drugoj dravi !lanici ako izda Evropski nalog za hapenje.
89
Drave su
dopunile postoje$e ustavne odredbe o zabrani ekstradicije svojih dravljana
kako bi osigurale izuzetak za Okvirnu odluku o Evropskom nalogu za hapenje.
Neke drave, poput Slovenije, Bugarske i Rumunije su ustave izmijenile u
saglasnosti sa odlukom prije pristupanja EU. Na primjer, "lan 19(1) Ustava
Rumunije odre#uje da dravljani Rumunije mogu biti ekstradicirani na temelju
me#unarodnog ugovora kojeg je Rumunija potpisnica.
90

Druge drave, poput Poljske i Kipra, su ustave izmijenile nakon to su odredbe
osporene pred njihovim ustavnim sudovima.
91
Kao to je pomenuto ranije,
poljska vlada je dopunila "lan 55 Ustava, zabranjuju$i ekstradiciju poljskih
dravljana tek nakon to je poljski Ustavni sud proglasio neustavnom reviziju

83
86
87
uS1Av n!LMACkL, Clan 28(1) (1949).
88
uS1Av 8uMunl!L, Clan 16(4) (1991). vld[eLl Lakode lrank PoffmelsLer, ConsLlLuLlonal lmpllcaLlons of Lu
Membershlp: A vlew lrom Lhe Commlsslon, 3 C8CA1lAn ?LA88CCk Cl Lu8CLAn LAW Anu CLlC? 39, 92-93
(2008).
89
90
uS1Av 8uMunl!L, Clan 19(1) (1991).
91
Zakona o krivi!nom postupku.
92
Iako je Europskoj uniji pristupio 2004. godine,
Kipar nije izmijenio ustavne odredbe kojima se zabranjuje ekstradicija
dravljana sve dok Vrhovni sud Kipra nije 2005. godine proglasio neustavnim
doma$i zakon koji implementira Evropski nalog o hapenju.
93
Vlada je 2006.
godine dopunila odredbe "lana 11 Ustava tako da doputa hapenje ili pritvor
gra#ana i stranaca na Kipru, u skladu sa zakonom EU.
94

Uporedna praksa drava

Uporedna analiza dravne prakse nekih od najskorijih !lanica EU slui
kao koristan vodi! u pristupni proces za zemlje kandidatkinje. Procjena
specifi!nih ustavnih amandmana i povezanih odredbi koje su zemlje morale
preuzeti $e ilustrirati neophodne pravne i administrativne reforme koje se od
drava trae u procesu pristupanja.

Slovenija

Pristupni pregovori sa Slovenijom su zaklju!eni 13.12.2002. godine i
Sporazum o pristupanju je potpisan 16.04.2003. godine. Sporazum o pristupanju
je potvr#en na referendumu naredne godine,
95
te je za datum pristupanja odre#en
01.05.2004. godine.
96
Proces pregovora je trajao pet godina, izme#u 1998. i
2003, uporedo sa drugih devet isto!noevropskih i centralnoevropskih zemalja.
97

Politi!ki kriteriji
Evropska komisija je u Miljenju o slovenskom zahtjevu za EU !lanstvo
1997. godine zaklju!ila da je zemlja ispunila politi!ke kriterije. Navedeno je da

92
8afal Manko, Lhe ollsh 1rlbunal ln Lhe Luropean unlon, ln1LC8A1lCn C8 A8SC81lCn? LLCAL ulSCCu8SL
ln An LnLA8CLu unlCn, sec. 3.2.1 (SepL. 26-28, 2006), dosLupno na hLLp://www.mzes.unl-
mannhelm.de/pro[ekLe/Lypo3/slLe/flleadmln/research20groups/2/Panover2006/Pannover_paper_Manko_u
CC.pdf.
93
Councll fo Lhe Luropean unlon, ueclslons of Supreme CourLs and ConsLlLuLlonal CourLs Concernlng Lhe
Luropean ArresL WarranL, uoc. 14281/03, p. 2 (nov. 11, 2003), dosLupno na
hLLp://www.asser.nl/upload/eurowarranL-webrooL/documenLs/cms_eaw_ld778_1_Counclluoc.14281.03.pdf.
94
1he llfLh AmendmenL of Lhe ConsLlLuLlon Law of 2006, p. 3 (8epubllc of Cyprus, 2006), dosLupno na
hLLp://www.olc.gov.cy/olc/olc.nsf/all/LC240u2A9413A8884223793A00403484/$flle/1he20llfLh20Amendm
enL20of20Lhe20ConsLlLuLlon20Law20of202006.pdf?openelemenL.
93
96
Luropska komlsl[a, Cpsezan lzv[esLa[ o nadzoru prlprema Slovenl[e za clansLvo, (2003), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/pdf/key_documenLs/2003/cmr_sl_flnal_en.pdf.
97
CovernmenL Cfflce for uevelopmenL and Luropean Affalrs, Archlve - Slovenla's Accesslon Lo Lhe Lu,
CCvL8nMLn1 Cl 8Lu8LlC Cl SLCvLnlA (2012), dosLupno na
hLLp://www.svrez.gov.sl/en/areas_of_work/archlve_slovenlas_accesslon_Lo_Lhe_eu/.
je Slovenija demokratija sa stabilnim institucijama koje garantiraju vladavinu
zakona, ljudska prava, potovanje i zatitu manjina.
98
U Redovnom izvjetaju
2001. godine (sada nosi naziv Godinji izvjetaj o napretku), Komisija je
potvrdila politi!ku stabilnost Slovenije, uz dodatak da je napravila dobar
napredak u reformi pravosu#a i javne uprave.
99
tavie, Komisija je zaklju!ila
da Slovenija ima nezavisno pravosu#e, ograni!ene probleme sa korupcijom, te
da je napredovala u sferi zatite manjina i ljudskih prava.
100
Kao takva, Slovenija
nije trebala praviti drasti!ne promjene u svom Ustavu da zadovolji politi!ke
kriterije za pristup EU.

Slovenija je, me#utim, dopunila nekoliko ustavnih odredbi da omogu$i
svoju integraciju u Zajednicu. 2003. godine, Slovenija je dodala "lan 3a, kojim
je dravi dozvoljeno da prenese izvravanje dijela svojih suverenih prava na
me#unarodne organizacije koje se temelje na potovanju ljudskih prava i
osnovnih sloboda, demokratiji i principima vladavine zakona.
101
Slovenija je
tako#er dopunila i "lan 68 kako bi proirila pravo vlasnitva nad zemljitem na
strance pod uvjetima odre#enim zakonom ili sporazumom ratificiranim u
Narodnoj skuptini.
102
Prvobitna odredba je ovo pravo strancima davala samo
kroz nasljedstvo.
103
tavie, "lan 47 je izmijenjen da se implementira Evropski
nalog o hapenju i dozvoli ekstradicija slovenskih dravljana drugim dravama
!lanicama u skladu sa zakonom EU.
104

Ekonomski kriteriji
U izvjetaju 2002. godine, Evropska komisija je Sloveniju hvalila zbog
zna!ajnih reformi za preobrazbu ekonomije i postizanje makroekonomske
stabilnosti.
105
Od 1997. godine, Slovenija je usvojila nekolicinu ekonomskih
politika i zakona koji osiguravaju slobodno kretanje kapitala i usluga, oja!avaju
nezavisnost Centralne banke, te odravaju ekonomski rast.
106
Kao rezultat ovog
napretka, Komisija je zaklju!ila da Slovenija ima funkcionalnu trinu

98
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Slovenl[e , 18 (2002), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/pdf/key_documenLs/2002/sl_en.pdf.
99
100
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Slovenl[e , 22-23, 26 (2002). vld[eLl Lakode Luropska komlsl[a, ,
Cpsezan lzv[esLa[ o pracen[u prlprema Slovenl[e za clansLvo, 12 (2003).
101
uS1Av SLCvLnl!L, Clan 3a (1991), dosLupno na hLLp://www.servaL.unlbe.ch/lcl/sl00000_.hLml.
102
uS1Av SLCvLnl!L, Clan 68 (1991).
103
verfassungsverglelch, Slovenla lndex (2010), dosLupno na hLLp://www.servaL.unlbe.ch/lcl/sl__lndx.hLml.
104
uS1Av SLCvLnl!L, Clan 47 (1991).
103
106
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Slovenl[e , 30-33 (2002).
ekonomiju sa kapacitetom da se nosi sa konkurentskim pritiskom i trinim
silama EU.
107
Slovenija je pohvaljena za smanjenje nivoa nezaposlenosti i
pove$anja BND-a do prosjeka EU.
108
Iako su od Slovenije zahtijevane neke
ustavne reforme za zadovoljenje politi!kih kriterija, nisu bile potrebne ustavne
reforme za zadovoljavanje ekonomskih kriterija. Ustavne odredbe u vezi sa
Centralnom bankom, uz pomo$ implementacije zakona i infrastrukture, su
ocijenjene kao dovoljne za uspostavu nezavisnosti Centralne banke.
109

Usvajanje acquis-a
Slovenija je dobila pohvale, kako za dobar napredak u implementaciji
acquis-a, tako i za razvijanje institucija neophodnih za sprovo#enje, iako su
odre#ena podru!ja acquis-a mogla biti dodatno poboljana.
110
Na primjer, iako
je slovenski zakonski okvir bio u skladu sa prioritetima acquis-a, postojala je
potreba za administrativnim kapacitetima i tehni!kom pomo$i.
111
Kao to je ve$
navedeno, Slovenija je usvojila neke amandmane na Ustav, u vezi sa
delegiranjem suvereniteta, pravima vlasnitva i ekstradicije u cilju
harmonizacije doma$ih zakona sa acquis-om. Ti amandmani, kao i dodatne
zakonske i administrativne reforme na nioj razini, dovele su do toga da
Komisija 2003. godine zaklju!i da je Slovenija na dobrom putu da ispuni svoje
obaveze koje donosi acquis.
112

"eka

"eka je Sporazum o pristupanju potpisala 16.04.2003., a !lanicom EU
postala je 01.05.2004. godine.
113
Pregovori su pokrenuti u martu 1998. godine, a
zaklju!eni su u decembru 2002 godine, uz Sloveniju i druge centralnoevropske
zemlje.
114
S obzirom da je Ustav "eke bio primijetno nacionalni ustav,
naglaavaju$i njezin suverenitet i nezavisnost, drava je morala dopuniti i

107
108
109
110
111
112
Luropska komlsl[a, , Cpsezan lzv[esLa[ o pracen[u prlprema Slovenl[e za clansLvo, 30 (2003).
113
Ambasada 8epubllke Ceske, 8epubllka Ceska l Luropska unl[a (pos[eceno nov. 20, 2012), dosLupno na
hLLp://www.mzv.cz/dublln/en/abouL_Lhe_czech_republlc/czech_republlc_and_european_unlon/lndex.hLml.
114
Ambasada 8epubllke Ceske, 8epubllka Ceska l Luropska unl[a (pos[eceno nov. 20, 2012).
izmijeniti ustav tako da dozvoljava prijenos ovlasti, kroz ustavni akt br.
395/2001 Sb od 01.06.2001. godine.
115

Politi!ki kriteriji
Amandmani iz 2001. godine su promijenili "lan 1 Ustava tako da uklju!uje
odredbu koja "eku obavezuje da se pridrava obaveza koje nastaju kao
rezultat me#unarodnog prava.
116
tavie, "lan 10a je u cjelosti dodan,
doputaju$i da se odre#ene nadlenosti !ekih vlasti prenesu sporazumom na
me#unarodnu organizaciju ili instituciju.
117
Dodan je i "lan 10 koji obavezuje
vladu na izvjetavanje Parlamenta o pitanjima vezanim za obaveze koje su pod
me#unarodnim ugovorima, uklju!uju$i i Ugovor oEU.
118
Ove odredbe
omogu$avaju delegiranje suvereniteta Evropskoj uniji, sa punom predano$u
utvr#enim ciljevima pravne, ekonomske i politi!ke harmonije Zajednice.

Osim toga, ustavne odredbe kojima se uspostavlja nadlenost i uloga Ustavnog
suda su izmijenjene i dopunjene tako da razjasne autoritet Suda u odnosu na
zakon Zajednice.
119
"lan 87(2) nalae, Prije ratificiranja sporazuma iz "lana
10a ili "lana 49, Ustavni sud $e imati ovlasti da odlu!i o uskla#enosti
sporazuma sa ustavnim poretkom. Sporazum ne moe biti ratificiran prije nego
Ustavni sud da svoje miljenje.
120
Iako ove odredbe ne uspostavljaju primat EU
zakona, od Suda se trai da tuma!i ustavni zakon uzimaju$i u obzir principe
koji nastaju iz zakona Zajednice.
121
Kada Sud odlu!i da sporazum nije u skladu
sa Ustavom, tada sporazum ne moe biti ratificiran.
122

Za razliku od Slovenije, "eka nije morala usvajati amandmane po pitanju
ekstradicije !ekih dravljana, niti mijenjati odredbe koje se ti!u prava

113
kCMlSl!A ZA uLMCk8A1lZACl!u k8CZ 8AvC, p. 2 (2006), dosLupno na
hLLp://www.venlce.coe.lnL/docs/2006/CuL-!u(2006)024-e.pdf, vld[eLl Lakode 8eporL of Lhe ConsLlLuLlonal
CourL of Lhe Czech 8epubllc, Lhe 8elaLlons 8eLween Lhe ConsLlLuLlonal CourLs and Lhe oLher naLlonal CourLs,
lncludlng Lhe lnLerference ln Lhe Area of Lhe AcLlon of Lhe Luropean CourLs, CCnlL8LnCL Cl Lu8CLAn
CCnS1l1u1lCnAL CCu81S: xll1P CCnC8LSS p. 4 (Aug. 27, 2012), dosLupno na
hLLp://www.confcoconsLeu.org/reporLs/rep-xll/1s[echle-Ln.pdf.
116
117
uS1Av CLSkL, Clan 10a (1992).
118
uS1Av CLSkL, Clan 10b (1992).
119
kCMlSl!A ZA uLMCk8A1lZACl!u k8CZ 8AvC CuL-!u(2006)(024) p. 2 (2006).
120
uS1Av CLSkL, Clan 87(2) (1992).
121
kCMlSl!A ZA uLMCk8A1lZACl!u k8CZ 8AvC CuL-!u(2006)(024) p. 3 (2006) (navod lz sluca[a Sugar CuoLas -
l. uS 30/04).
122
vlasnitva i glasa za stranace. Ekstradicija nije spomenuta u Ustavu "eke.
tavie, ustavne odredbe o pravima vlasnitva i galsa za stranace nisu krile
acquis ili sprje!avale slobodno kretanje pojedinaca i imovine.
123

Ekonomski kriteriji
"eka nije usvajala ustavne reforme za ispunjavanje ekonomskih kriterija,
nego je sprovela reforme na nioj razini, po pitanju bankarskih zakona i fiskalne
politike. U Izvjetaju 2002. godine, Evropska komisija je zaklju!ila da je "eka
funkcionalna trina ekonomija te da bi nastavak trenutnog puta reforme
trebao "ekoj omogu$iti da se nosi sa pritiskom konkurencije i trinim silama
unutar Unije.
124
Ustav propisuje da $e Predsjednik Republike imenovati
!lanove Bankarskog vije$a,
125
i da je !eka Narodna banka odgovorna za
odravanje stabilnosti cijena, kao i da su ovlasti Banke odre#ene Statutom.
126

Komisija nije spomenula ustavne izmjene ovih odredbi u svojim Izvjetajima o
napretku.
127
Umjesto toga, Komisija je "eku pohvalila za odravanje
ekonomskih politika u skladu sa EU od 1997. godine.
128
2002. godine, Zakon o
bankama je izmijenjen i dopunjen da bi dodatno oja!ao nezavisnost !eke
Narodne banke.
129

Usvajanje acquis-a
U svom Izvjetaju iz 2003. godine, Komisija je pohvalila "eku zato to je
u osnovi ispunila uvjete za !lanstvo s obzirom na nekoliko poglavlja acquis-a,
uklju!uju$i, izme#u ostalog, dijelove o slobodnom kretanju dobara i usluga,
bankarstvu, socijalnim politikama, i koordinaciji strukturnih politika.
130
Na
drugim podru!jima, uklju!uju$i slobodno kretanje pojedinaca, poljoprivredne
politike, mehanizme prometa, "eka je trebala trenutna poboljanja.
131
Vlada je
odgovorila usvajaju$i zakone i strategije koji se odnose na ova problemati!na

123
vld[eLl uS1Av CLSkL, Clan 89 (1992). uporedlLl uS1Av CLSkL, arLs. 18-19 (1993) (1993 verslon), dosLupno na
hLLp://www.servaL.unlbe.ch/lcl/ez00000_.hLml.
124
Luropska komlsl[a, Cpsezan lzv[esLa[ o pracen[u prlprema Ceske za clansLvo, p. 3 (2002), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/pdf/key_documenLs/2003/cmr_cz_flnal_en.pdf.
123
126
127
Luropska komlsl[a, LnlargemenL (2012), dosLupno na hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/counLrles/sLraLegy-
and-progress-reporL/lndex_en.hLm.
128
Luropska komlsl[a, 8edovnl lzv[esLa[ o napreLku Ceske, sLr. 39 (2002), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/pdf/key_documenLs/2002/cz_en.pdf.
129
Luropska komlsl[a, J30$K1, ,LK-3M.(- $ 1(%#3.'" N3M'3, sLr. 39 (2002), 0$&."%1$ 1(
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/pdf/key_documenLs/2002/cz_en.pdf.
130
Luropska komlsl[a, Cpsezan lzv[esLa[ o pracen[u prlprema Ceske za clansLvo, sLr. 33 (2002).
131
Luropska komlsl[a, O%&3P(1 ,LK-3M.(- $ %#(Q31-" %#,%#3+( N3M'3 L( RA(1&.K$, sLr. 34 (2002).
podru!ja, ali se nisu bavili ustavnom reformom. Kao to je ve$ spomenuto,
vlada je uklju!ila dodatnu odredbu u Ustav kojom se izraava predanost "eke
da se pridrava svojih me#unarodnih obaveza,
132
koje bi, prema Ugovoru o
pristupanju, uklju!ivale acquis.

Bugarska
Bugarska je svoju prijavu za EU !lanstvo podnijela u decembru 1995.
godine, ali Evropska komisija svoj prvi izvjetaj nije predstavila do novembra
1998. godine.
133
U februaru 2000. godine, nakon odluke Evropskog vije$a
doneene tokom zasijedanja u Helsinkiju, pregovori o pristupanju su zvani!no
otvoreni.
134
Pregovori su trajali do decembra 2004. godine, a Sporazum o
pristupanju potpisan je 25.04.2005.
135
Za datum pristupanja Bugarske EU
odre#en je 01.01.2007. godine.
136
Za razliku od prethodnog proirenja,
Sporazum o pristupanju sa Bugarskom (i Rumunijom koja se, tako#er, EU
pridruila 2007. godine), uklju!ivao je odredbu o odgodi pristupanja na jednu
godinu ukoliko EU uo!i ozbiljan rizik p'o mogu$nost drave da provede
neophodne reforme.
137
Pored toga, Sporazum je Uniji osigurao pravo
intervencije u ekonomskim i politi!kim agendama i tri godine nakon pristupanja
Bugarske EU.
138
Za razliku od Slovenije i "eke, Bugarska je morala pokrenuti
odre#en broj ustavnih reformi da bi zadovoljila Kriterije iz Kopenhagena, pa je
ipak sve do 2006. godine, imala problema po pitanju odgovornosti i efikasnosti
pravosu#a i izvrne vlasti.
139

Politi!ki kriteriji
Nakon zaklju!ivanja pregovora o pristupanju, Bugarska je usvojila
nekolicinu amandmana, netom prije potpisivanja Sporazuma o pristupanju
13.04.2005. U februaru 2005. godine, Bugarska je dopunila i izmijenila ustavne
odredbe koje se ti!u u!e$a drave u EU, ekstradicije bugarskih dravljana, te
politi!kih prava i prava vlasnitva evropskih gra#ana.
140
Amandmani su

132
133
Luropska komlsl[a, Lu-8ulgarla 8elaLlons (2007), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/archlves/bulgarla/eu_bulgarla_relaLlons_en.hLm.
134
Luropska komlsl[a, Lu-8ulgarla 8elaLlons (2007).
133
Luropska komlsl[a, Lu-8ulgarla 8elaLlons (2007).
136
Luropska komlsl[a, !BST"A7(#,( J3A(.,$1& (2007).
137
ugovor o prlsLupu 8ugarske l 8umunl[e, Clan 39 (2003), dosLupno na hLLp://eur-
lex.europa.eu/LexurlServ/slLe/en/o[/2003/l_137/l_13720030621en00290043.pdf
138
ugovor o prlsLupu 8ugarske l 8umunl[e, Clan 37 (2003).
139
Luropska komlsl[a, Commlsslon ueclslons p. 2 (2006), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/bulgarla/bg_accompanylng_measures_1206_en.pdf.
140
uS1Av 8uCA8SkL, Clan 22 (1991), dosLupno na hLLp://www.parllamenL.bg/en/consL.
razjasnili i ovlasti Narodne skuptine da ratificira me#unarodne sporazume, te
odgovornost Vije$a ministara u osiguravanju da Bugarska ispunjava svoje
obaveze prema EU.
141
"lan 25 kojim se zabranjuje ekstradicija je izmijenjen
tako da odobrava izuzetak u slu!aju Evropskog naloga za hapenje.
142

Iako su ovi amandmani kreirani za rjeavanje nekih od klju!nih problema
koje je Komisija istakla tokom pregovora, mnoge od postoje$ih odredbi jo
uvijek nisu u skladu sa zakonom EU i acquis. Na primjer, iako je Bugarska
izmijenila i dopunila "lan 4(3) da bi obezbijedila transfer suvereniteta kada
postane !lanica, semantika odredbe ostaje problemati!na. Ne spominje se
delegiranje suvereniteta Evropskoj uniji ili me#unarodnim organizacijama.
Umjesto toga, "lan 4(3) spominje jedino da $e Bugarska u!estvovati u
izgradnji i razvoju Evropske unije.
143
Bugarska je od tada dva puta mijenjala i
dopunjavala ustav, ali nije jezi!ki promijenila ovu, specifi!nu odredbu. tavie,
"lan 5(4) i "lan 85(3) ograni!avaju premo$ ratificiranih sporazuma i
me#unarodnog zakona samo na dravne statute, ali ne i na Ustav.
144

Izme#u potpisivanja Sporazuma i pristupanja !lanstvu 01.01.2007.
godine, Komisija je temeljito pratila napredak Bugarske u procesu
implementiranja neophodnih reformi za uskla#ivanje sa acquis.
145
Primarne
zabrinutosti Unije su bile fokusirane na nezavisnost pravosu#a, borbu protiv
korupcije i pranja novca, te spre!avanje organiziranog kriminala.
146
Da bi se
ovim brigama pozabavila prije ulaska u EU, Bugarska je usvojila niz
amandmana na Ustav 2006. godine.
147
"lan 70 je izmijenjen i dopunjen da bi
razjasnio i osigurao imunitet !lanovima Narodne skuptine. Pored toga,
uspostavljen je i Ured ombudsmana da brani prava i slobode gra#ana.
148

Dodatne reforme u pravosudnom sektoru odnosile su se na jasno
definiranje uloge i nezavisnosti Ureda tuioca, te slabljenje mo$i Ministra

141
vld[eLl uS1Av 8uCA8SkL, Clan 22 (1991), uporedlLl 1991 uS1Av 8uCA8SkL, Clan 22 (1991), dosLupno na
hLLp://eudo-clLlzenshlp.eu/naLlonalu8/docs/8uL20199120ConsLlLuLlon20of208ulgarla20(Lngllsh).pdf.
142
uS1Av 8uCA8SkL, Clan 4(3) (1991).
143
uS1Av 8uCA8SkL, Clan 23 (1991).
144
vld[eLl uS1Av 8uCA8SkL, Clan 3(4) and 83(3) (1991),
143
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a, (!un. 27, 2007),
dosLupno na hLLp://ec.europa.eu/bulgarla/abc/pre_accesslon/key_documenLs/lndex_en.hLm.
146
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a (!un. 27, 2007).
147
Luropska komlsl[a, ULK-3M.(- $ 1(%#3.'" T"7(#&'3 " %#(.3Q,+ +-3#(+( 1('$1 %#,&."%(1-( (!un. 27, 2007).
148
uS1Av 8uCA8SkL, Clan 91(a) (1991).
pravde u imenovanju, disciplinovanju i smjenjivanju sudaca.
149
Nezavisnost
pravosu#a je dodatno oja!ana 2007. godine (nakon zvani!nog ulaska Bugarske u
EU), kada je Bugarska usvojila jo dva amandmana kako bi rijeila probleme
koje je identificiralaKomisija. "lan 130 je izmijenjen i dopunjen tako da
eliminira bilo kakve nejasno$e u vezi nezavisnosti i odgovornosti Vrhovnog
sudskog vije$a, te da dodatno isklju!i Ministarstvo pravde iz uticaja na
pravosu#e. "lan 132 je tako#er izmijenjen i dopunjen kako bi se uspostavio
nezavisni sudski inspektorat za pra$enje integriteta pravosu#a i za razmatranje
albi.
150

Pored obih amandmana, Komisija je pozvala vladu da usvoji propise za
provedbu i razvije administrativne strukture neophodne za izvravanje i
primjenu reformi. Usvojeni su propisi za vrednovanje profesionalnosti i etike
sudaca i Krivi!ni zakon reformiran da bi se oja!ali mehanizmi odgovornosti.
151

Uz to, trebale su se poja!ati antikorupcijske mjere treningom o proceduri za
policijske istraitelje, te treningom iz etike za tuitelje i suce.
152
S tim u vidu,
Komisija je 2006. Godine osnovala Mehanizam za saradnju i verifikaciju za
nadgledanje i postavljanje mjerila za poboljanje sudskog sektora.
153
Mehanizam
za saradnju i verifikaciju nastavlja nadgledati napredak Bugarske u reformi
pravosu#a, jo uvijek naglaavaju$i zabrinutost za nastavak reformi krivi!nog
zakona, osiguranje mehanizama zatite za rtava i svjedoka, te poboljane
antikorupcijske mjere za visoko pozicionirane dravne slubenike.
154

Ekonomski kriteriji
Izvjetaj Evropske komisije iz 2006. godine potvrdio je da Bugarska ima
funkcionalnu trinu ekonomiju te da je napravila zna!ajne napretke u fiskalnim
i platnim politikama, kao i u privatizaciji i liberalizaciji trgovine.
155
Me#utim,
treba se pozabaviti jo nekim pitanjima, uklju!uju$i visok vanjski deficit,
olakanje propisnog okvira za preduze$a i trite rada, kao i poboljanje

149
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a (!un. 27, 2007).
130
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a, od[el[ak. 3.1 (!un.
27, 2007), vld[eLl Lakode uS1Av 8uCA8SkL, oglavl[e 6 (1991).
131
Luropska komlsl[a, CommunlcaLlon from Lhe Commlsslon, p. 14 (2006).
132
Luropska komlsl[a, CommunlcaLlon from Lhe Commlsslon, p. 13 (2006).
133
Luropska komlsl[a, Commlsslon ueclslons, p. 2 (2006). vld[eLl Lakode Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o
napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a, (!un. 27, 2007).
134
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku 8ugarske u praLeclm m[erama nakon prlsLupan[a, sLr. 11-13 (!un. 27,
2007).
133
Luropska komlsl[a, MonlLorlng 8eporL on Lhe SLaLe of reparedness for Lu Membershlp of 8ulgarla and
8omanla, p. 22 (SepL. 26, 2006), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2006/sepL/reporL_bg_ro_2006_en.pdf.
djelovanja pravosudnog sistema.
156
Bugarska je zaledila planove
157
za
priklju!ivanje euro zoni i nije usvojila ustavne odredbe u vezi sa ekonomskim
uslovima Kriterija iz Kopenhagena.
158
Postoje$e ustavne odredbe nalau samo
da Narodna skuptina ima ovlasti da imenuje i smijeni Guvernera Narodne
banke.
159
U odsutnosti drugih kontradiktornih odredbi, nije sigurno da li $e
Komisija zahtijevati ustavnu reformu da osigura nezavisnost Banke.

Usvajanje acquis-a
U izvjetaju iz 2006. godine, Komisija je navela da je napravljen zna!ajan
napredak po pitanju slobodnog kretanja pojedinaca i usluga, uklju!uju$i i
bankarstvo i osiguranje, te poljoprivredne i ribolovne politike.
160
Me#utim, i u
drugim podru!jima je potreban napredak, uklju!uju$i pripreme za primjenu
Schengen acquis-a, tj. pravila i propisa koji proizilaze iz Schengenskog
sporazuma,
161
te ispunjavanje ciljeva EU za monetarnu uniju.
162
Komisija je
naro!ito naglasila ranjivost bugarskih granica u vezi sa trgovinom ljudima i
robama, te njezinu poziciju tranzitne zemlje za krijum!arenje droge.
163

Hrvatska
Hrvatska je za !lanstvo u EU aplicirala 2003. godine i u pregovorima je
bila od 2005. do 2011. godine.
164
Hrvatska je pregovore o pristupanju zavrila
30.06.2011. godine
165
, te je 09.12.2011. godine potpisala Sporazum o
pristupanju kako bi postala 28. !lanica Evropske unije.
166
EU o!ekuje
zaklju!ivanje ratifikacije procesa u parlamentima EU zemalja do kraja juna

136
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o pracen[u spremnosLl 8ugarske l 8umunl[e za clansLvo u Lu, srL. 22-23 (SepL.
26, 2006).
137
8en[amln lox, 8ulgarla Shelves Luro Membershlp lans, Lu8CC8SL8vL8 (SepL. 4, 2012), dosLupno na
hLLp://euobserver.com/economlc/117413.
138
V,0-3., uS1Av 8uCA8SkL (1991).
139
uS1Av 8uCA8SkL, Clan 84(a) (1991).
160
Luropska komlsl[a lzv[esLa[ o pracen[u spremnosLl 8ugarske l 8umunl[e za clansLvo u Lu, sLr. 22 (SepL. 26,
2006).
161
Councll of Lhe Luropean unlon, .=3 29=31731 89I",&, p. 3 (1999), 0$&."%1$ 1(
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2006/sepL/reporL_bg_ro_2006_en.pdf.
162
Luropska komlsl[a, lzv[esLa[ o pracen[u spremnosLl 8ugarske l 8umunl[e za clansLvo u Lu, sLr. 31 (SepL. 26,
2006).
163
Luropska komlsl[a lzv[esLa[ o pracen[u spremnosLl 8ugarske l 8umunl[e za clansLvo u Lu, sLr. 31 (SepL. 26,
2006).
164
Luropska komlsl[a, :#$(.,( (2012), 0$&."%1$ 1( hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/counLrles/deLalled-
counLry-lnformaLlon/croaLla/lndex_en.hLm.
163
Luropska komlsl[a, !B :A$&3& 8993&&,$1 W37$.,(.,$1& 5,.= :#$(.,( (!un. 30, 2011), 0$&."%1$ 1(
hLLp://europa.eu/rapld/press8eleasesAcLlon.do?reference=l/11/824&formaL=P1ML&aged=0&language=Ln&
gulLanguage=en.
166
Luropska komlsl[a, :#$(.,( (2012). V,0-3., .('$X3 Luropska komlsl[a, !B :A$&3& 8993&&,$1 W37$.,(.,$1& 5,.=
:#$(.,( (!un. 30, 2011).
2013. godine.
167
Prema tome, Hrvatska bi u EU trebala u$i 01.07.2013.
godine.
168

Politi!ki kriteriji
Tokom hrvatskog pristupnog procesa, Komisija je primarno bila zabrinuta
za ja!anje pravosu#a, borbu protiv korupcije i zatitu ljudskih prava.
169
Za
rjeavanje ovih zabrinutosti, hrvatska vlada je 16.06.2010. godine usvojila
nekolicinu amandmana na Ustav u pripremi za pristupanje EU.
170
Neke izmjene
su odmah stupile na snagu, dok druge koje se ti!u Evropske unije i evropskih
gra#ana trebaju na snagu stupiti tek po ulasku Hrvatske u Uniju 2013. godine.
171

Izmjene koje se ti!u zatite manjina i nezavisnosti pravosu#a odmah su
proglaene. Vlada je ustavnu preambulu proirila opisuju$i Hrvatsku kao dravu
autohtonih nacionalnih manjina uvrtavaju$i dodatnih dvanaest etni!kih grupa
kao priznatih manjina, uklju!uju$i Bonjake i Rome.
172
Uz ovu promjenu,
Hrvatska je tako#er usvojila i Ustavni zakon o izmjenama i dopunama ustavnog
Zakona o pravima nacionalnih manjina, kojim je proirena reprezentacija
manjina u hrvatskom Parlamentu te pruena ve$a zatita srpskoj manjini kroz
priznanje srpskog Narodnog vije$e.
173

Hrvatska je tako#er implementirala paket pravosudnih reformi koji je
uklju!ivao nekolicinu amandmana koji se odnose na nezavisnost pravosu#a. Na
primjer, amandmanima je ukinut petogodinji probni mandat sucima i zamjeniku
glavnog dravnog odvjetnika.
174
Umjesto toga, odredba je izmijenjena tako da
prua stalno mjesto na po!etku njihovog imenovanja.
175
Revidirana odredba je
potvrdila nezavisnost Kolegija dravnog odvjetnitva i njegove ovlasti da
autonomno odlu!i o imenovanju, smjeni, i disciplinskoj odgovornosti sudija,
otklanjaju$i bilo kakav uvjet konsultacija sa Parlamentom prije djelovanja.
176

167
Luropska komlsl[a, !B :A$&3& 8993&&,$1 W37$.,(.,$1& 5,.= :#$(.,( (!un. 30, 2011).
168
Luropska komlsl[a, !B :A$&3& 8993&&,$1 W37$.,(.,$1& 5,.= :#$(.,( (!un. 30, 2011)<
169
Luropska komlsl[a, YZ[[ ULK-3M.(- $ 1(%#3.'" @#K(.&'3, 9 (2011)<
170
V,0-3., usLav PrvaLske, ch. 8 (1990), 0$&."%1$ 1( hLLp://www.sabor.hr/uefaulL.aspx?arL=2403.
171
usLav PrvaLske, Clan 132 (1990).
172
V,0-3., usLav PrvaLske, ch. l (1990).
173
vld[eLl rl[edlog usLavnog zakona o lzm[enama l dopunama usLavnog zakona o pravlma naclonalnlh man[lna
(PrvaLska, 2010), dosLupno na hLLp://www.sabor.hr/uefaulL.aspx?arL=2448. vld[eLl Lakode usLavnl zakon o
pravlma naclonalnlh man[lna (PrvaLska, 2002), dosLupno na
hLLp://www.vsrh.hr/CusLomages/SLaLlc/P8v/llles/LeglslaLlon__ConsLlLuLlonal-Law-on-Lhe-8lghLs-nM.pdf.
174
V,0-3., usLav PrvaLske, Clan 123, 123 (1990). V,0-3., .('$X3 usLav PrvaLske (1990) (2001 verslon), 0$&."%1$
1( hLLp://www.unhcr.org/refworld/pdfld/3ae6b331c.pdf.
173
V,0-3., usLav PrvaLske, Clan 123, 123 (1990). V,0-3., .('$X3 usLav PrvaLske (1990) (2001 verslon).
176
V,0-3., usLav PrvaLske, Clan 124 (1990). V,0-3., .('$X3 usLav PrvaLske, Clan 123 (1990) (2001 verslon).
Sli!no tome, revidirani Ustav je odstranio odredbe koje su dozvoljavale
parlamentarnim vlastima da imenuju Dravno odvjetni!ko vije$e, nezavisno
tijelo zadueno za pra$enje odgovornosti dravnih odvjetnika.
177
Amandmanima
iz 2010. godine u Ustav je ugra#en "lan 54, kojim je uspostavljen Dravni ured
za reviziju, kao vrhovna dravna revizorska institucija.
178

Druge odredbe vezane za EU integracije su tako#er dodane u Ustav,
uklju!uju$i prava EU gra#ana, prava hrvatskih gra#ana u EU, prvenstvo EU
zakona i procedure ekstradicije, koje na snagu trebaju stupiti tek po ulasku
Hrvatske u EU, 01.07.2013. godine.
179
"lan 9(2) je uklju!en da bi odredio
izuzetak u propisu koji zabranjuje ekstradiciju hrvatskih dravljana u skladu sa
acquis. Uz to, dodano je i cijelo poglavlje koje se odnosi na EU.
180
Poglavlje
postavlja zakonske temelje za hrvatsko !lanstvo u EU, u!e$e drave u EU
institucijama, ulogu zakona Zajednice u doma$oj pravnoj nauci, te prava
hrvatskih dravljana kao gra#ana EU.
181
Ova prava uklju!uju slobodu kretanja u
Hrvatskoj, aktivna i pasivna glasa!ka prava na bilo kojim evropskim
parlamentarnim izborima ili lokalnim izborima zemalja !lanica, u skladu sa
zakonom te zemlje !lanice.
182

Ekonomski kriteriji
U Izvjetaju o napretku Hrvatske iz 2011. godine, Evropska komisija je
izjavila da Hrvatska odrava funkcionalnu trinu ekonomiju.
183
Unato! rastu
nezaposlenosti i pove$anju vanjskog duga, razumne mjere monetarnih vlasti
zadrale su fiskalni deficit da podre trine institucije.
184
Nadalje, Komisija je
ustanovila da Hrvatska ima otvorenu ekonomiju i trgovinske politike u skladu sa
politikom EU.
185
Kao to je navedeno ranije, Hrvatska je uspostavila autoritet i
nezavisnost Dravnog ureda za reviziju da osigura dobro upravljanje u svim
politi!kim i finansijskim pitanjima unutar vlade.
186
Osim toga, Hrvatska je
napravila zna!ajan napredak u uskla#ivanju svoje monetarne politike sa acquis

177
V,0-3., usLav PrvaLske, Clan 123 (1990). V,0-3., .('$X3 usLav PrvaLske, arL 124 (1990) (2001 verslon).
178
179
180
usLav PrvaLske, ch. vlll (1990).
181
usLav PrvaLske, Clan 133(4),144-146 (1990).
182
183
Luropska komlsl[a, YZ[[ ULK-3M.(- $ 1(%#3.'" @#K(.&'3, 23 (2011)<
184
Luropska komlsl[a, YZ[[ ULK-3M.(- $ 1(%#3.'" @#K(.&'3, 23 (2011).
183
Luropska komlsl[a, YZ[[ ULK-3M.(- $ 1(%#3.'" @#K(.&'3, 24 (2011).
186
uS1Av P8vA1SkL, Clan 34 (1990). vld[eLl Lakode Luropska komlsl[a, 2010 lzv[esLa[ o napreLku PrvaLske, 64
(2010), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2010/package/hr_rapporL_2010_en.pdf.
usvajanjem amandmana na Ustav kojim se osigurava nezavisnost Centralne
banke.
187
Prvobitnom ustavnom odredbom je Banka bila odgovorna
hrvatskom Parlamentu.
188
Ova odredba je revidirana tako da Banka Parlament
samo izvjetava o svojim poslovima.
189
Pored toga, revidiranom odredbom je
uspostavljen autoritet Guvernera Hrvatske narodne banke, da upravlja i rukovodi
Bankom.
190
Vlada je kasnije usvojila mjere na nioj razini, inkorporiraju$i
Hrvatsku narodnu banku u evropski sistem centralnih banaka, da u!estvuje u
djelovanju institucija svih evropskih centralnih banaka.
191

Usvajanje acquis-a
Kao rezultat napretka unutarpoliti!kih i ekonomskih kriterija, Hrvatska je
dobila pohvale zbog usaglaavanja svojih politi!kih i ekonomskih platformi sa
acquis.
192
Ta!nije, Komisija je navela da je nedavno usvajanje zakona vezanih
za migraciju, imigraciju i politike azila konzistentno sa ciljevima Zajednice.
193

tavie, usaglaavanje sa acquis je spomenuto u izmijenjenom i dopunjenom
Ustavu, posebno u vezi sa odredbama koje se ti!u EU integracija.
194
U pogledu
drugih poglavlja acquis-a, poput slobode kretanja kapitala i ljudi, ekonomske i
monetarne politike i vanjske sigurnosti, usaglaavanje sa EU zakonom je skoro
potpuno.
195
Iako postoje neka nerijeena pitanja, Hrvatska je na putu ka EU
!lanstvu dostigla zna!ajan stepen uskla#enosti sa acquis.
196

Srbija

Tokom samita Evropskog vije$a u Solunu 2003. Godine, EU je
identificirala Srbiju kao potencijalnog kandidata za EU !lanstvo. Evropsko
vije$e je 2008. Godine usvojilo Evropsko partnerstvo sa Srbijom, postavljaju$i

187
Luropska komlsl[a, 2010 lzv[esLa[ o napreLku PrvaLske, 41 (2010)<
188
usLav PrvaLske, Clan 33 (1990) (verzl[a lz 2001).
189
190
191
PrvaLska narodna banka, 8epubllka PrvaLska l Lu (2012), dosLupno na
hLLp://www.hnb.hr/med[unarodna_suradn[a/emed[unarodna_suradn[a.hLm.
192
Luropska komlsl[a, CommunlcaLlon from Lhe Commlsslon Lo Lhe Luropean arllamenL and Lhe Councll, 10
(Apr. 24, 2012).
193
(Apr. 24, 2012).
194
(Apr. 24, 2012).
193
(Apr. 24, 2012).
196
(Apr. 24, 2012).
prioritete aplikacije za !lanstvo Srbije.
197
2009. godine Srbija je zvani!no
aplicirala za EU !lanstvo.
198
U martu 2012. godine EU je Srbiji dodijelila
kandidatski status.
199

Politi!ki kriteriji
Srbija je 2006. godine usvojila novi Ustav u cilju distanciranja od Ustava
iz 1990. godine koji je asociran sa predsjednitvom Slobodana Miloevi$a.
200

Mada skiciran sli!no prethodnom, Ustav iz 2006. godine je usvojen
referendumom, kao na!in da se provincija Kosovo i Metohija zadre trajno u
sastavu suverene drave Srbije. U to vrijeme, UN su razmatrali budu$nost
Kosova, te je Srbija djelovala brzo imenuju$i provinciju Kosovo i Metohija
integralnim dijelom teritorije Srbije, sa statusom zna!ajne autonomije u sklopu
suverene drave Srbije.
201
Druge ustavne promjene su uklju!ivale eliminaciju
drutvenog vlasnitva i pozivanje na Saveznu Republiku Jugoslaviju, jer je
Crna Gora proglasila nezavisnost po!etkom 2006. godine.
202

Kao relativno nov Ustav koji je dobio i komentare Venecijanske komisije prije
usvajanja
203
, dobio je pohvale Evropske komisije jer je u velikoj mjeri u skladu
sa evropskim standardima.
204
Provedba Ustava, me#utim, ostaje klju!ni
prioritet, a Srbija je spora u usvajanju potrebnih zakona i mehanizama koje
Ustav propisuje.
205
Na primjer, "lan 110 nalae da $e biti donesen Zakon o
dravnom parlamentu,
206
ali je srpski Parlament zakon donio tek u februaru
2010. godine.
207
Zakon je uspostavio parlamentarnu fiskalnu autonomiju kroz
odvojen budet, za razliku od prethodne prakse da vlada odlu!uje o raspodjeli

197
Luropska komlsl[a, Srbl[a (2011), dosLupno na hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/counLrles/deLalled-
counLry-lnformaLlon/serbla/lndex_en.hLm.
198
Luropska komlsl[a, Srbl[a (2011).
199
Luropska komlsl[a, Srbl[a (2011).
200
8adlolree Lurope/8adlo LlberLy, 1lmellne: Lhe ollLlcal Career of Slobodan Mllosevlc (Mar. 13, 2006),
dosLupno na hLLp://www.rferl.org/conLenL/arLlcle/1066641.hLml.
201
uS1Av 8Lu8LlkL S88l!L, reambula (2006), dosLupno na
hLLp://www.srbl[a.gov.rs/cln[enlce_o_srbl[l/usLav.php?change_lang=en.
202
nlcholas Wood, Crnogorcl glasa[u o okoncan[u unl[e sa Srbl[om, nLW ?C8k 1lMLS (22. ma[ 2006), dosLupno
na hLLp://www.nyLlmes.com/2006/03/22/world/europe/22cnd-monLe.hLml.
203
venecl[anska komlsl[a, Mlsl[en[e o usLavu Srbl[e (17-18. marL 2007), dosLupno na
hLLp://www.venlce.coe.lnL/docs/2007/CuL-Au(2007)004-e.pdf.
204
Lvropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Srbl[e 2012, 6 (2012), dosLupno na
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2012/package/sr_rapporL_2012_en.pdf.
203
Lvropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Srbl[e 2010, 6 (2010), 0$&."%1$ 1(
hLLp://ec.europa.eu/enlargemenL/pdf/key_documenLs/2010/package/sr_rapporL_2010_en.pdf.
206
uS1Av 8Lu8LlkL S88l!L, Clan110 (2006).
207
Lvropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Srbl[e 2010, 6 (2010).
sredstva.
208
tavie, "lan 185 odre#uje usvajanje Statuta autonomne pokrajine
Vojvodine,
209
koji $e ure#ivati nadlenosti provincije. Me#utim, srpski
Parlament tek treba da usvoji takav zakon.
210

Bez obzira na visok stepen usaglaenosti sa evropskim standardima, neke
od ustavnih odredbi ostaju problemati!ne; ta!nije, nivo kontrole politi!kih
partija nad parlamentarnim mandatima i uloga Parlamenta u imenovanju i
smjeni pravosudnih organa.
211
"lan 102 navodi narodni poslanik je slobodan
da, pod uslovima odre#enim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na
raspolaganje politi!koj stranci na !iji prijedlog je izabran za narodnog
poslanika.
212
Takva mo$ daje politi!kim partijama ogroman utjecaj na
parlamentarne mandate. Uz to, Narodna skuptina ima ustavni autoritet da
imenuje i smijeni pet sudija Ustavnog suda,
213
da imenuje Predsjednika
Vrhovnog kasacionog suda i sudije niih sudova,
214
kao i da imenuje Zatitnika
gra#ana
215
i Republi!kog javnog tuioca.
216
Ako Komisija odlu!i da ovakve
odredbe kompromitiraju nezavisnost pravosu#a, Srbija $e moda morati
izmijeniti i dopuniti zakonski okvir na nioj razini kako bi regulirala ova
podru!ja konflikta.

Ekonomski kriteriji
U Izvjetaju o napretku Evropske komisije iz 2012. godine nisu navedene
nikakve neophodne ustavne reforme u vezi sa ispunjavanjem ekonomskih
kriterija.
217
Iako "lan 95 Ustava uspostavlja Narodnu banku Srbije kao
nezavisnu banku,
218
njezine popratne odredbe Banku podvrgavaju mogu$em
politi!kom utjecaju. Banka podlijee nadzoru Narodne skuptine i njome
rukovodi Guverner kojeg bira Narodna skuptina.
219
Ove odredbe blisko
odraavaju i problemati!ne odredbe hrvatskog Ustava po pitanju Hrvatske
centralne banke, za koju je Komisija zaklju!ila da je pod prekomjernom

208
Lvropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Srbl[e 2010, 6 (2010)<
209
uS1Av 8Lu8LlkL S88l!L,Clan 183 (2006).
210
211
212
SL88lAn CCnS1., Clan 102 (2006).
213
214
213
216
217
218
219
parlamentarnom vla$u, !ime je umanjena nezavisnost Banke.
220
Sa druge
strane, ustavna reforma moe biti i bespotrebna, jer Ustav osigurava donoenje
Zakona o Narodnoj banci Srbije.
221
Poput Slovenije, i Srbija $e moda morati
donijeti samo neke zakone na nioj razini da bi obezbijedila nezavisnost Banke
od politi!kih utjecaja.

Usvajanje acquis-a
Kao to je ve$ spomenuto, Komisija je pohvalila Ustav Srbije u kontekstu
uskla#enosti sa evropskim standardima. Srbija, me#utim, jo uvijek treba razviti
i oja!ati administrativne institucije i politike za ispunjavanje svojih obaveza po
acquis-u. Na primjer, u sferi zatite potroa!a i zdravlja, Komisija je nalagala
vladi da oja!a napore za implementaciju postoje$eg zakonskog okvira i da
poti!e institucionalnu saradnju izme#u organizacija za zatitu potroa!a i
programa javnog zdravstva.
222
Sli!no tome, u sferama obrazovanja i kulture, bez
obzira na to to je Srbija dobila pohvale za reformu obrazovanja ka ve$oj
uklju!enosti etni!kih manjina, implementacija takvih reformi se odvija sporo.
223

Zaklju"ak

Sporazum o Evropskoj uniji (TEU) odre#uje da svaka evropska drava
koja potuje principe iz "lana 6(1) (slobode, demokratije, potivanja ljudskih
prava i osnovnih sloboda i vladavine zakona) moe aplicirati za !lanstvo u
Uniji.
224
Kriteriji iz Kopenhagena predstavljaju jedinstvene standarde po
kojima zemlje mogu postati !lanice. Ispunjavanje ovih kriterija obi!no zahtijeva
nekolicinu institucionalnih promjena, uklju!uju$i ustavnu reformu. EU prijave
kandidata ocjenjuje individualno, procjenjuju$i ustavni i administrativni okvir za
podrku zemlji u ispunjavanju svojih obaveza prema Zajednici. Zemlje
kandidatkinje obi!no usvajaju ustavne amandmane koji dozvoljavaju delegiranje
suvereniteta Evropskoj uniji, daju primat Zakonu Evropske zajednice, proiruju
glasa!ka prava nedravljanima, te potvr#uju nezavisnost pravosu#a.

220
vld[eLl usLav 8epubllke PrvaLske, Clan 33 (1990), vld[eLl Lakode usLav 8epubllke PrvaLske, Clan 33 (1990)
(verzl[a lz 2001).
221
222
223
Lvropska komlsl[a, lzv[esLa[ o napreLku Srbl[e 2012, 36 , (2012).
224
konsolldlrana verzl[a ugovora o Luropsko[ unl[l NA(1 6(1), 49 (2003).

Ustavne Reforme Za Pristup EU

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Ustavne Reforme Za Pristup EU

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

USTAVNE REFORME ZA PRISTUP EVROPSKOJ UNIJI:

UPOREDNA PRAKSA DRAVA

You might also like