SADRAJ:

UVOD
..3

SEMINARSKI RAD
IZ
MIKROEKONOMIJE
TEMA: MONOPOLISTIKA
KONKURENCIJA
MONOPOLISTIKA
KONKURENCIJA4
KARAKTERISTIKE MONOPOLISTIKE
KONKURENCIJE..4
POSLEDICE ULASKA DRUGIH PREDUZEA U PRIVREDNU
GRANU..6
RAVNOTEA U MONOPOLISTIKOJ
KONKURENCIJI.7
MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA I BLAGOSTANJE
DRUTVA10

REKLAMIRANJE
.11
ZAKLJUAK
13
LITERATURA
..14

UVOD

Monopolistika konkurencija je neto sa ime se sreemo svakoga dana, bez

realne svesti o tome. Naizgled, termin monopolistika konkurencija zvuci
pomalo paradoksalno. Naime za jednog laika monopol i konkurencija su dva
ne veziva pojma. Meutim ako se malo dublje pozabavimo prouavanjem
ekonomije, odnosno mikroekonomije shvatiemo znaenje termina. Pre nego
se upustim u strunije izuavanje pojma monopolske konkurencije, smatram
da bi je trebalo objasniti na praktinom primeru.
Najbolji primer, (i pored mojih pokusaja da nadjem bolji) jesu svakako knjige.
Kada udjemo u knjiaru na rafovima moemo da primetimo veliki broj knjiga.
to nam daje naznaku konkurentnog trita. Jer kada bilo ko izda knjigu, ulazi
na trite. Kada se malo udubimo, videemo da su knjige razliitih anrova i
razliitih autora. to nam daje naznaku monopolskog trita.
Dakle, monopolsko konkurentno trite je ustvari meavina savrenog
konkurentnog i monopolskog trita.

MONOPOLOSTIKA KONKURENCIJA

Mpolostika konkurencija je trina struktura u kojoj mnoga preduzea

prodaju sline, ali ne I identine proizvode.
Iz samog naziva se vidi da je predmet analize trina situacija koja ima
osobine monopola i konkurencije, tj. nalazi se izmeu monopola i savrene
konkurencije. Za to trino stanje postoje dva termina: nesavrena
konkurencija koji je uvela Joan Robinson u Engleskoj i monopolistika
konkurencija to ga je uveo ameriki ekonomista Edward Chamberlin. Oba
pojma se odnose na isti trini fenomen koji je najprisutniji oblik trine
strukture u stvarnosti.
Preduzee koje je u stanju monopolske konkurencije je ono koje je iskljuivi
proizvoa nekog specifinog proizvoda. Meutim, umesto njega se
moe na tritu pojaviti veliki broj slinih proizvoda koje
kupcismatraju supstitutom. Na primer Coca Cola, ali postoji mnogo slinih
proizvoda koji su joj slini Pepsi Cola, Cocta I slino. Kao rezultat stanja u kome se
osnovni proizvod moe lako zameniti supstitutom, rast cena monopoliste dovodi do
gubitka kupaca, jer oni kupuju sline ali jeftinije proizvode. Meutim, u
sluaju smanjena cene monopolista stie nove kupce a na raun
konkurencije jer njihovi proizvodi, iako ne poskupljuju postaju skuplji
u odnosu na cenu monopolnog proizvoda. Preduzea koja posluju u
uslovima monopolistike konkurencije, u duem roku ne mogu ostvariti
profit koji je vei od prosenog, odnosno ne mogu prisvajati ekstraprofi t, jer
se tada javlja motiv da se u toj grani pojave nova preduzea, koja
nude slian proizvod kupcima.

KARAKTERISTIKE MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE

Pojam monopolistike konkurencije odreuju dva osnovna elementa:

1. meusobna konkurencija preduzea,poto egzistiranje drugih

preduzea ima uticaj na potranju za proizvodima svakog preduzea;
2. ta konkurencija ima karakteristike monopola jer postoji diferencijacija
proizvoda,pa svako preduzee ima svoj poseban proizvod,koji je,iako
ne sasvim razliit od prizvoda drugih konkurentskih preduzea,ipak
specifian i na svoj nain drugaiji.
Monopolistika konkurencija je takva trina situacija u kojoj ima
relativno mnogo (ne velik broj kao kod potpune konkurencije,nego oko
40,50 ili 60)preduzea koja prodaju diferenciran proizvod i koju odlikuje
dosta lagan ulazak novih preduzea u granu (skupinu) u duem roku.
Diferencija proizvoda se javlja jer kupci iz raznih razloga ne smatraju
date varijante prizvoda istim istim.
Za J.Robinson nesavrenost trita moe se opravdati razliitim
beneficijama koje daju proizvoai,recimo,servisne slube,uslunost
osoblja,garancija kvaliteta Dr.Chamberlinova osnovna karakteristika
monopolistike konkurencije polazi od razliitosti proizvoda, a primjeri
su: oblik proizvoda,ambalaa, ugled preduzea i slino. Iz ovog se
moe izvui zakljuak da se prizvodi diferenciraju po osnovu stvarnih
razlika izmeu pojedinih proizvoda (razne vrste i klase
automobila;razliite tehnike karakteristike televizora,ali i veina
ekrana,oblik i druge estetske osobine;razliite boje i kvalitet koulja,i
sl.) ili kupci mogu na osnovu reklame i propagande,zatitnog znaka,te
drugih faktora da uobraze postojanje razlika iako njih faktiki i nema.
Svakako,razlozi diferenciranja proizvoda mogu biti i druge prirode,kao
npr.povoljni uslovi kreditiranja koji uvjek privlae vie
kupaca,ljubaznost osoblja,blizina prodavnice i ostalo.
Dakle, u monopolistikoj konkurenciji mnogo malih poduzea prodaje
diferencirane proizvode, a njihova kriva potranje je opadajua. Ulaz
drugih poduzea na trite je olakan pa je monopolistika
konkurencija slina savrenoj. Ravnotea se ostvaruje kada se
izjednae granini prihodi s graninim trokovima (MR = MC)
GRAFIKON MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE PRE ULASKA DRUGIH
PODUZEA

POSLEDICE ULASKA DRUGIH PODUZEA U

PRIVREDNU GRANU
Nova poduzea ulaze u privrednu granu ako u njoj ostvaruju ekonomski
profit. Ulazei u granu nova poduzea preuzimaju deo trita postojeim
poduzeima pomiui krivu njihove potranje u levo.
Pomicanje krive potranje u levo i smanjenje profita traje dotle dok
krivulja potranje ne postane tangentom prosenog troka. U taki
tangencije preduzee pokriva samo svoje trokove poslujui bez profita
pa naputa privrednu granu.
Uesnik monopolistike konkurencije, isto kao i monopolista proizvodi
manje proizvoda nego u savrenoj konkurenciji, dok su mu cene i proseni
trokovi vii od graninih trokova.

GRAFIKON MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE NAKON ULASKA

DRUGIH PODUZEA

RAVNOTEA U MONOPOLISTIKOJ KONKURENCIJI

Monoplistika konkurencija je takav tip trita na kome veliki broj preduzea
meusobno kontaktiraju proizvodei neidentine, ali
sline proizvode. Ovakvo trite ima dve osnovne karakteristike:
-Poduzea konkuriraju prodajom diferenciranih proizvoda koji su meusobno
zamenjivi ali nisu savreni supstituti.
- Ulazak i izlazak na trite je slobodan, pa je novom poduzeu
relativno lako ui
na trite sa vlastitim robnim markama, i izai sa trita ako proizvodi
postanu
neprofitabilni.
Zahvaljujui diferencijaciji proizvoda, monopolistiki konkurenti
nisu savreni supstituti. Potroai svaku marku doivlajvaju
drugaijom od drugih, a razlika je delom u sastavu proizvoda, a delom u
potroaevoj slici tog proizvoda.
U monopolistikoj konkurenciji mnogo malih poduzea prodaje diferencirane
proizvode, a njihova krivulja potranje je opadajua. Ulaz drugih poduzea
na trite je olakan pa je monopolistika konkurencija slina savrenoj.

Ravnotea se ostvaruje kada se izjednae granini prihodi s

graninim trokovima (MR = MC);
Kao i monopolisti, monopolistika poduzea imaju opadajue krivulje
potranje
monopolistika konkurencija je slina savrenoj konkurenciji:
Zbog slobodnog ulaza, potencijal za zaradu profita privlai nova poduzea sa
konkurentnim markama proizvoda, sniavajui ekonomske profite do nule
kako bi se ovo objasnilo, potrebno je istraiti ravnotenu cenu i
razinu proizvodnje monopolistiki konkurentnog poduzea kratkorono i
dugorono.

RAVNOTEA U KRATKOM I DUGOM ROKU

Dugorona ravnotea na grafikonu je predstavljena levo, a kratkorona desno

na grafikonu.

USLOV PROIZVODNJE U DUGOM ROKU

Da bi poduzee u uslovima potpune konkurencije proizvodilo u dugom
roku dugorona cena (P) mora biti dovoljno visoka da pokrije
dugorone prosne trokove (LAC) kao i dugorone granine trokove (LMC).
USLOV: P = LMC = LAC min
Dugorona cena mora pokriti neposredne trokove kao to su rad, materijal,
oprema, oportunitetne trokove. Da bi ostalo u poslu poduzee mora imati
profite jednake 0.
ODNOS DUGORONIH CENA I PROSENIH TROKOVA

Ako su dugorone cene manje od LAC, to e izazvati povlaenje nekih

poduzea iz privredne grane i smanjenje ponude. Kriva ponude e
se pomaknuti u levo pa e cene porasti.
Ako su dugorone cene vee od LAC tada e doi do ulaska novih poduzea u
tu
privrednu granu i poveanja ponude. Kriva ponude e se pomaknuti u
desno pa e
se cene smanjiti.
OBLIK KRIVE DUGORONE PONUDE SEKTORA
Ako se neka privredna grana moe iriti poveavanjem poduzea, a da to
ne izazove
porast cena proizvodnih faktora njegova dugorona kriva ponude bie
horizontalna.
Ako su inputi specifini i cena im nije konstantna, dugorona krivulja
ponude bie
uzlazna usled delovanja zakona opadajuih prinosa i porasta LMC.
Ako preduzee ima opadajue LMC ono e moi poveati svoju proizvodnju
na utrb
drugih poduzea steui monopolni poloaj.

Dugorona ponuda sektora

Ravnotea u kratkom roku

Kriva agregatne ponude, AS, nacrtana za danu vrednost varijable Pe, ima
pozitivan
nagib: to
je
via razina domaeg proizvoda, via je
razina cena. Poloaj krivulje zavisio Pe.
- (Kada je domai proizvod jednak svojoj prirodnoj razini, razina cena
jednaka je
oekivanoj razini cena.)
- To ukazuje da krivua agregatne ponude prolazi takom B: ako jeY =
Yn onda je
P= Pe .
Krivua agregatne ponude,AD, nacrtana za date vrednosti varijabli M, G i
T, ima
negativan nagib: to je via razina cena, nia je razina domaeg proizvoda.
10

Ravnotea je data seenjem krivuaAS I AD u taki A. Prema slici,sva su trita

-trite dobara, financijska trita, i trite rada - u ravnotei u taki A. Da je
trite rada u ravnotei proizlazi iz injenice da taka A lei na krivi
agregatne ponude. Da su trita dobara i financijska u ravnotei, proizlazi iz
injenice da taka A lei na krivi
agregatne potranje. Ravnotene razine domaeg proizvoda i cena date su
koordinatama Y iP.
U kratkom roku, nema razloga da domai proizvod bude jednak
svojoj prirodnoj razini. Sve zavisi o specifinim vrednostima oekivane
razine cena, i vrednostima varijabeli koje utiu
na poloaj agregatne potranje.

MONOPOLISTIKA KONKURENCIJA I BLAGOSTANJE

DRUTVA
Jedan izvor efikasnosti jeste mrea cene iznad marginalnog troka. Zbog te
mree pojedini potroai, koji prepisuju veu vrednost dobra od marginalnog
troka proizvodnje, boe odvraeni od kupovine tog dobra. Zbog toga
monopolistiki konkurentno trite koje odreuje monopolistike cene posluje
sa istim gubitkom.
Iako je ovaj ishod nepoeljan, u poreenju sa savrenim (gde je cena jednaka
marginalnom troku), teko je reiti ovaj problem. Da bi nametnuli
odreivanje cene jednake marginalnom troku, kreatori politike morali bi da
reguliu sva preduzea koja proizvode diferencijalne proizvode. Zbog
mnotva takvih u privredi teko je to administrativno sprovesti.
Regulisanje monopolistikih konkurenata izazvalo bi iste probleme kao i
regulisanje prirodnih monopola. Kreatori politike morali bi da odlue da
toleriu neefikasnost monopolskog odreivanja cena. Poto bi imali nulti
profit ukoliko bi cena bila na nivou marginalnog troka. Tako da bi ta
preduzea i dalje poslovala vlada bi trebalo da im pokrije gubitke.
Monopolistika konurenicija moe biti takoe drutveno neefikasna ako broj
preduzea ne bude idealan. Odnosno da bude previe ili premalo preduzea.
Kada neko preduzee razmilja o ulasku na trite, ono razmatrasamo profit
koji e potencijalno ostvariti. Ulazak na trite iima dva eksterna efekta:
eksternalnija raznovrsnosti proizvoda: potroai uvoenjem novog
proizvoda stiu jedan deo potroaevog vika, dakle izaiva pozitivan
efekat po potroae.
Eksteralija krae posla: ostala preduzea zbog ulaska novog
konkurenta gube kupce, a time i profit, dakle ostvaruje se negativan
efekat na druga konkurentna preduzea.
11

U zavisnosti od toga koja je eksteralija jaa, trite ima premalo ili previe
proizvoda. Nijedna od ovih eksteralija ne postoji u uslovima savrene
konkurencije.

Na tabeli iznad prikazano je uporednom metodom ,,mesto monopolistike

konkurencije na tritu.
Kao zakljuak, na osnovu navedenog, moemo da izvedemo da
monopolistiko konkurentna trita nemaju sve poeljne efekte na
blagostanje koja imaju savreno konkurena trita, i ne postoji lak nain da
se javnom politikom pobolja trini ishod.

REKLAMIRANJE
12

Reklamne poruke su neto sa ime se susreemo svakoga dana,hteli to ili ne.

Kao o moemo prometiti u tabeli na vrhu strane monopolistiko kokurentna
preduzea prodaju svoje proizvode bas putem reklamiranja.
Reklama je ustvari nain da se potroai ubede da kupe ba taj proizvod.
Preduzea koja prodaju visoko diferencijalna proizvode, tipa lekove koji se
kupuju bez recepta, bezalkoholna pia i slino, potroe na reklamiranje
izmeu 10 i 20 procenata svojih ukupnih prihoda.
Reklamiranje nailazi na kritike kao i na odobravanje.
Kritiari smatraju da je reklamiranje ustvari manipulacija ljudima.
Reklamiranje je ee pitanje psihologije nego informisanosti. Zalau se i da
reklamiranje ustvari smanjuje konkurenciju, jer reklame ustvari pokuavaju
da ubede potroae da postoji vea razlika nego to zaista postoji.
Pristalice reklamiranja, nasuprot smatraju da se kupci putem reklama
informiu. I da time kupcima omoguavaju da donesu bolje odluke o tome ta
e da kupe. Zagovornici reklamiranja smatraju da reklame podstiu
konkurenciju.
Danas, svakako vie pristalica ima reklamiranje, ega samo svedoci svakoga
dana i na svakom koraku.

13

ZAKLJUAK

U ovom seminarskom radu nastojala sam da objasnim prirodu hibridnog

pojma monopolistike konkurencije. Monopolistika knkurencija je spoj
nespojivog- monopola i konkurencije, a opet neto to nas okruuje svakoga
dana na tritu. Bilo to kada krenemo u najobiniju nabavku po namirnice
koje koristimo svakaoga dana, ili sluamo omiljenu radio stanicu svedoci smo
monopolistike konkurencije. Svakako, smo svedoci da monopolistia
konkurencija nije savrena, savrena je savrena konurencija, kako joj samo
ime kae, ali ima savoje prednosti.
Najvea mana monopolistike konkurencije je nemogunost javne politike da
kontrolie veliki broj preduzea koji proizvode diferencijalne proizvode. Opet
svaki monopolistiki konkurent suoava se sa opadajuom krivom tranje, i
zato naplauje cenu koja je vea od marginalnog troka.
Torija monopolistike konkurencije ne prua savete kako prevazii ove
probleme to je pomalo razoaravajue.

14

LITERATURA

1.MIKROEKONOMIJA N.GEORGY MANKIW, HARVARD UNIVERZITET

2.www. almirmehmedovic.tk.htm
3.www.scribd.com
4.www.oliver.efri.hr
5.www.h3s.org
6.www.ekonomist.rs

15