FINANSIJSKA TRZISTA I HARTIJE OD VREDNOSTI

Seminarski rad

TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI NA

ORGANIZOVANOM TRITU

BEOGRAD 2013

SADRAJ:
UVOD...................................................................................................................................................................
1.FINANSIJSKO TRINO OKRUENJE.....................................................................................................
1.1.Podela finansijskog trita...........................................................................................................................
1.2.1. Berzansko trite i organizacioni oblici berzi.....................................................................
1.2.2. Vanberzansko trite...................................................................................................
1.2.3. Razlika izmeu berzanskog i vanberzanskog trita............................................................
2.HARTIJE OD VREDNOSTI...........................................................................................................................
2.1. Sadraj hartije od vrednosti.......................................................................................................................
2.2. Izdavaoci hartija od vrednosti i uloga Centralnog registra..........................................................................
2.3. Princip centralizacije ,prednosti i mane......................................................................................................
2.4. Uloga i cilj komisije za hartiju od vrednosti...............................................................................................
2.5. Zakon o hartijama od vrednosti..................................................................................................................
2.6. Kotacija i listing hartija od vrednosti..........................................................................................................
3.PREDUSLOV ZA ULAZAK NA BERZANSKO I VANBERZANSKO TRITE.....................................
3.1. Nalog..........................................................................................................................................................
3.2. Prospekt......................................................................................................................................................
3.3. Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti............................................................................
3.3.1. Primarna i sekundarna javna ponuda i javna ponuda hartija od vrednosti.................................
3.3.2. Prodaja emitovanih HOV na primarnom i sekundarnom tritu............................................
3.4. Predmet javne ponude na organizovanom tritu......................................................................................
4.1.2.Vrste akcija.............................................................................................................
4.1.3.Prava iz akcije.........................................................................................................
4.2. Obveznice.................................................................................................................................................
4.3. Varanti i prava...........................................................................................................................................
4.4. Kratkorone hartije od vrednosti...............................................................................................................
4.4. Ovlaeni uesnici berzanske trgovine......................................................................................................
4.4.1. Banka, investiciona banka,investicioni bankari, institucionalne banke....................................
4.4.2. Penzijski fondovi.....................................................................................................
4.4.3. Berzanski posrednici (brokeri i dileri)...........................................................................
4.5. Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju ovlaeni uesnici......................................................
ZAKLJUAK....................................................................................................................................................
LITERATURA...................................................................................................................................................

UVOD
Finansijska trita predstavljaju najznaajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog
sistema u zemljama sa razvijenom trinom privredom. Na njemu se susreu ponuda i tranja
kapitala. Preko finansijskih trita kompanije dolaze do sredstava neophodnih za finansiranje
svog poslovanja. Ona olakavaju povezivanje kompanija koji raspolau sa vikom finansijskih
sredstava i kompanija kojima nedostaju finansijska sredstva. Oni povezuju tednju i investiciju.
Hartije od vrednosti su prenosivi elektronski dokumenti kojima se trguje na finansijskom
tritu iz kojih za zakonite imaoce proizlaze prava i obaveze u skladu sa zakonom o tritu
hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i odlukom izdavaoca o izdavanju hartija
od vrednosti. Hartije od vrednosti izdaju se, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa
u informacionom sistemu Centralnog registra.
Hartije od vrednosti su invensticioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod
kojih postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija
nalaze se akcije, obveznice, opcije derivati i dr..Ove akcije su izraz ili vlasnikog (akcije) ili
indirektno vlasnikog (opcije) ili kreditnog (obveznice) aranmana. One se kupuju ili prodaju na
specijalizovanom finansijskom tritu tj. Tritu kapitala i predstavljaju najznaajniju grupu
finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskom tritu.
Organizovano trite obuhvata berzansko trite i vanberzansko trite.
Sekundarna ponuda hartija od vrednosti, odnosno trgovina hartijama od vrednosti obavlja
se na organizovanom tritu, osim zakonom nije drukije odreeno. Na organizovanom tritu
mogu trgovati samo njegovi lanovi brokersko-dilerska drutva i ovlaene banke, a druga lica jedino posredstvom lanova organizovanog trita. Sekundarno trite moe biti organizovano na
dva naina: berze, na kojima se kupci i prodavci HOV (ili njihovi brokeri i drugi posrednici)
organizovano sueljavaju na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu i formirali cenu
finansijskih instrumenata i vanberzansko trite, na kome posluju dileri s razliitih lokacija. Oni
prave trite (market mejkeri) tako to poseduju odreeni broj HOV, a spremni su da ih kupe i
prodaju preko altera
svakome ko je spreman da prihvati njihovu cenu.

FINANSIJSKO TRINO OKRUENJE

Finansijsko trite nastaje kada pojedinac ili kompanija ima viak kapitala (tednju) i eli
da taj isti plasira kroz investicije u kompaniju kojoj je taj kapital potreban za rad daljeg razvoja i
napredovanja.Na finansijskom tritu se susreu ponuda i potranja kapitala, oni poveziju
tednju i investiciju. Ukoliko je tednja jednaka investiciji, ne moe se formirati finansijsko
trite, jer nema finansijske imovine.

1.1.Podela finansijskog trita

I. Trite novca je deo finansijskog trita na kojem se trguje kratkoronim izvorom
finansiranja, vreme dospea je do jedne godine. Ovo trite funkcionie sa tano utvrenom

procedurom poslovanja,pravilima i obavezama uesika, koji transakcije obavljaju u odreeno

vreme i na odreenom mestu. Trguje se novcem, zlatom, plemenitim metalima i vrednosnim
papirima.Uesnici na tritu novca su: centarlna banka kao vrhovna monetarna vlast u jednoj
zemnlji, poslovne banke,institucionalni fondovi (brojni finansijski posrednici) i berzanski
posrednici.
II. Trite kapitala je deo finansijskog trita na kojem se trguje dugoronim izvorom
finansiranja, vreme dospea je dui od jedne godine. Trguje se obaveznicama i akcijama odnosno
dunikim i imovinskim instrumentima.Postoje etiri vrste trita kapitala: 1. primarno trie
prva prodaja hartije od vrednosti, 2. sekundarno trite svaka naredna prodaja vrednosnih
papira, posle primarne kupovine, 3. tree trite - vezano je OTC trgovanje akcija, kompanije
koje nisu lanice berze, 4. etvrto trite trguje se velikim blokovima vrednosnih papira preko
brokerskih kua. Na treem i etvrtom tritu uestvuju veliki institucionalni ivestitori meu
kojima su: penzioni fondovi, osiguravajue kompanije i uzajamni fondovi.
III. Devizno trite je deo finansijskog trita na kojem se trguje devizama (potraivanja u
inostranim sredstvima plaanja). Devizni kurs formira se na samom tritu ili putem bankarskih
transakcija. Centralna banka i ovlaene poslovne panke trguju na deviznom tritu.Trguje se
SPOT u roku od 48 sati mora se izvriti transakcija novca od dana sklopljenog ugovora i na
TERMIN kupujte danas a plaajte kasnije na rokove, termin od 1,2,3 ili 6 meseci.1

1.2. Organizovano trite

Organizovano trite je trite hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koje
je dostupno javnosti i na kome se po unapred propisanim pravilima trguje hartijama od vrednosti
i drugim finansijskim instrumentima, a koje organizuje organizator trita i nad kojim nadzor
vri Komisija.Organizovano trite obuhvata berzansko trite i vanberzansko trite.
Hartijama od vrednosti moe da se trguje na organizovanom tritu samo ukoliko je
izdavalac od Komisije dobio odobrenje za izdavanje hartija od vrednosti, odnosno za ukljuenje
hartija od vrednosti na organizovano trite. Na organizovanom tritu se moe trgovati
hartijama od vrednosti koje izdaju Republika i Narodna banka Srbije.

1.2.1. Berzansko trite i organizacioni oblici berzi

Berzansko trite je trite na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i drugim
finansijskim instrumentima koji su primljeni na listing berze i kojima se trguje u skladu sa
pravilima koje propisuje berza. Berzansko trite predstavljaju ugovore o prodaji kotiranih
predmeta, koje posredstvom berze zakljuuju posebno ovlaeni subjekti pod posebnim pravnim
reimom. Sutina berzanskih poslova odnosi se na to, da se vezuju za kupo-prodajne poslove,
koji se zakljuuju na odreenom mestu, u odreeno vreme, pod odreenim standardizovanim
uslovima i koji se odnose na speificiranu berzansku robu. Pod berzanskim poslovanjem
podrazumevamo: poslovi oko registracije trinog materijala kojim se trguje na berzi,
utvrivanje kamatnih stopa, kurseva tj. cena trinog materijala kojim se trguje, trgovina trinim
materijalom. Izvravanje obaveza svih uesnika po poslovima koje su zakljuili na berzi i javno
objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.
1

Prof. dr Milorad Bejatovi, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti , Novi Sad,(2008).

Berza je prostor na kojima se trguje dugoronim finansijskim sredstvima i u vlasnitvu je

drave ili uesnika u berzanskoj trgovini. Ona je institucija sa javnim ovlaenjima, veoma
organizovana sa jasno utvrenim pravilima berzanske trgovine za uesnike i vri kontrolu
njihovog ispunjavanja.Berza je organizovano trite na kome ovlaeni berzanski posrednici,
trguju odreenim, standardizovanim trinim materijalom, po unapred propisanim pravilima i
nainima vaeim za sve subjekte, propraeno standardizovanom dokumentacijom.Berza ne
poseduje nikakve hartije od vrednosti sa kojima se trguje, ona sama ne prodaje niti kupuje hartije
od vrednosti koje su predmet trgovine. Ona ne utvruje cene hartije od vrednosti,ve se one
formiraju na osnovu odnosa ponude i tranje koja se u odreeno vreme formira.
Postoje etiri organizacionalna oblika berze:1. berza kao specijalizovano akcionarsko
drutvo neprofitnog tipa; 2. berza kao dobrovoljno udruenje lanova neprofitnog tipa; 3. berza
kao akcionarko drutvo, drutvo sa ogranienom odgovornou profitnog tipa; 4. berza se
organizuje kao dravna utanova, kojom upravljaju njeni posrednici i slubenici.
Vrste berzi: 1. prema vrsti materijala sa kojima se trguje na berzi: Specijalizovana berza
(trguje se samo jednom vrstom materijala) i Meovita berza (trguje se vie vrsta materijala tj
robama i efektima).2. prema predmetu trgovanja na berzi: Robne ili produktivne berze( trguje se
robom tj. zlato, vuna i pamuk u Londonu, itarice i obojeni metali u Njujorku i ikagu, eer u
Hamburg i Njujorku i dr.,Novana ili devizna berza (trguje se stranom valutom, trguju velike
svetske banke), Berza usluge (trguje se razliitim vrstama usluga, npr berza efekata),Berza
efekata.2

1.2.2. Vanberzansko trite

Vanberzansko trite je trite na kome se obavlja trgovina hartijama od vrednosti i
drugim finansijskim instrumentima kojima se trguje u skladu sa pravilima koje propisuje
organizator vanberzanskog trita.
Razlikujemo dve vrste vanberzanske trgovine:1.Regulisane vanberzanske poslove, koji se
odnose na sve poslove koje zakljuuju lanovi berze, meusobno ili sa nezavisnim brokerima,u
skladu sa berzanskim pravilima, ali bez posredovanja brokera berze i vanberzanskog pulta i 2.
Slobodne vanberzanske poslove, pod kojima se podrazumevaju svi ostali kupoprodajni ugovori
koji se zakljuuju bez obzira na berzanska pravila. Njih mogu da zakljua kako berzanski
lanovi, tako i neregistrovani slobodni brokeri.

1.2.3. Razlika izmeu berzanskog i vanberzanskog trita

Razlika izmeu ova dva trita je u tome to kod berzanskog trita postoji odreeni
fiziki prostor u kome se moraju potovati stroga pravila i procedure u kupoprodajnim
transakcijama HOV. Trgovina se odvija na podijumu (floor). Kod vanberzanskog trita (Over
the Counter Market OTC), nema odreenog prostora ve se transakcije odvijaju elektronskim
putem (kompjuterski trgovakimedijum). Znaaj organizovane razmene finansijskih
instrumenata i ulogu tzv. trita preko altera - nema trite nema geografske granice i obuhvata
2

Prof. dr Milorad Bejatovi, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti , Novi Sad,(2008),

veliki broj brokerskih kua, koje svoje poslovne aktivnosti obavljaju pomou kompjuterizovane
mree i telefona.

HARTIJE OD VREDNOSTI
Hartija od vrednosti- je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu
koja je upisana njenom zakonitom imaocu. Ona je pismeni dokument ili isprava koja onom ko je
poseduje daje odreeno imovinsko pravo, a moe se koristiti samo pod uslovom zakonskog
vlasnitva nad tom hartijom od vrednosti. U hartiji od vrednosti mora da bude inkorporirano
pravo na osnovu duniko overilakih odnosa,koje se ne moe ostvariti ni preneti na drugog, bez
same te isprave.
Pod hartijom od vrednosti podrazumevaju se one isprave koje ispunjavaju sledee uslove:
da je hartija od vrednosti uvek i samo pismena isprava,da hartija od vrednosti sadri pismenu
obavezu izdavalaca kao i da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, mora po
zakonu ispuniti, zakonitom imaocu navedene hartije.
Prava iz hartija od vrednosti i prava na hartijama od vrednosti mogu sticati i njima
raspolagati domaa i strana fizika i pravna lica, osim ako posebnim zakonom nije drukije
odreeno.

2.1. Sadraj hartije od vrednosti

Prema prirodi prava sadranog u hartiji moe biti: stvarno pravna hartija,obligaciono
pravna hartija i hartija sa pravom uea.
Hartije od vrednosti naroito sadre:1. oznaku vrste hartije od vrednosti;2. oznaku klase,
odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao vie klasa,odnosno serija hartija od
vrednosti iste vrste;3. naziv, sedite i matini broj izdavaoca hartija od vrednosti;4. naziv, sedite
i matini broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matini broj fizikog lica
na ije ime glasi hartija od vrednosti; 5. nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od
vrednosti; 6. nominalnu vrednost hartija od vrednosti, odnosno knjigovodstvenu vrednost ako se
akcije izdaju bez nominalne vrednosti; 7. opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadri i
nain njihovog ostvarenja; 8. datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni
registar. Posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti i jednoobraznu identifikaciju
hartija odvrednosti utvruje Centralni registar.

2.2. Izdavaoci hartija od vrednosti i uloga Centralnog

registra

Izdavaoci hartija od vrednosti su:1. pravna lica sa seditem na teritoriji Republike

(domaa pravna lica); 2. Republika, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, pravna
lica korisnici budetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa

zakonom; 3. Narodna banka Srbije; 4. pravna lica sa seditem na teritoriji drava lanica OECD i
EU i na teritoriji susednih drava sa ijim institucijama nadlenim za kontrolu trita hartija od
vrednosti Komisija ima zakljuen ugovor kojim se ureuje saradnja nadlenih organa za kontrolu
trita.
Hartije od vrednosti se evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u Centaralnom registru,
vodi: 1. registar hartija od vrednosti, 2. jedinstvene evidencije hartija od vrednosti na raunima
emitenata i na raunima lanova Centralnog registra i njihovih klijenata, 3. evidencije o pravima
treih lica na hartije od vrednosti, 4. obavlja poslove kliringa i saldiranja obaveza i potraivanja
nastalih na osnovu zakljuenih poslova sa hartijama od vrednosti, 5. vri prenos i preknjivanje
hartija od vrednosti na raunima lanova i vlasnika hartija.3
Centralni registar odgovara izdavaocu, vlasniku hartije od vrednosti, za tetu nastalu
neizvrenjem naloga.

2.3. Princip centralizacije ,prednosti i mane

Centralni registar je duan da o upisu hartija od vrednosti registar odmah obavesti
izdavaoca preko lana Centralnog registra i organizatora trita u skladu sa odlukom izdavaoca.
Izdavalac je duan da, u roku od tri dana od prijema obavetenja od Centralnog registra o
izvrenom upisu hartija od vrednosti, podnese zahtev organizatoru trita za prijem na
vanberzansko trite ili da u istom roku podnese zahtev za prijem na berzansko trite.
Ukoliko hartije od vrednosti ispunjavaju uslove za trgovinu na organizovanom tritu,
organizator trita je duan da ih najkasnije u roku od pet dana od dana podnoenja zahteva za
prijem na vanberzansko trite, primi na vanberzansko trite.
Ukoliko hartije od vrednosti za koje je izdavalac podneo zahtev za prijem na berzansko
trite ne ispunjavaju uslove za prijem na listing berzanskog trita, organizator trita
postupa u skladu sa odlukom izdavaoca. Organizator trita je duan da o izvrenom prijemu
hartija od vrednosti na organizovano trite obavesti Komisiju.
Hartije od vrednosti se ukljuuju na organizovano trite ako su izdate javnom ponudom,
odnosno ako je izdavalac dobio od Komisije reenje o ukljuenju tih hartija na organizovano
trite. Od obaveza trgovanja na organizovanom tritu moe se odustati, tako dunikim
hartijama moe da se trguje van berze, kada se ponuda za kupovinu, odnosno prodaju vri bez
javnog oglaavanja.
Princip centralizacije omoguava da se podstakne razvoj trita hartija od vrednosti i da
se na potpuniji nain ostvari zatita investitora. Mane principa centrlizacije ogledaju se u tome
to je berzanski promet skuplji za investitore( moraju da plaaju proviziju bankarskim
posrednicima i berzi po svakom zakljuenom poslu), to je sloeno i skupo za emitente.

Pof. dr Slavko Cari, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007)

2.4. Uloga i cilj komisije za hartiju od vrednosti

Uloga komisije za hartije od vrednosti osnovana je sa ciljem utvrivanja nadzora i
unapreivanja finansijskog trita. Ona ima status pravnog lica iji su poloaj i nadlenost
utvreni Uredbom o Saveznoj komisiji za hartiju od vrednostii finansijskog trita.Komisija ima
predsednika i pet lanova koje postavlja Savezna vlada na period od 5 godina, to su strunjaci
privrednog, monetarnog i finansijskog sistema. Oni donose odluke na sednicama, veinom
glasova prisutnih lanova kojim zastupa Presednik komisije.
Emisija i trgovina serijskim hartijama od vrednosti vri se uz prethodni i naknadni nadzor
koji obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Prethodni nadzor se sprovodi pre poetka prodaje
hartija od vrednosti koji se sastoji u kontroli dopustivosti emisije. Naknadni nadzor se vri u fazi
prodaje hartija od vrednosti ulagaima.
Osnovni cilj regulative trita hartije od vrednosti je zatita investitora. Glavne aktivnosti
komisije je obezbeenje kvaliteta hartija od vrednosti, sprovoenje finansijske discipline,
potovanje pravila trgovine, spreavanje spekulativne prakse i manipulatorskog ponaanja,
zabrana insajderske trgovine.Komisija je nadlena da kontrolie pored finansijskih poslovanja
eminenata i drugih uesnika i samu berzu na kojoj se trguje kapitalom, akcijama, dugoronim
hartijama od vrednosti i finansijskim darivatima. Kontrolie na sopstvenu inicijativu, na zahtev
berze ili berzanskog posrednika. Nepravilnosti se moraju ukloniti u predvienom roku u
suprotnom se podnose prijave za krivina dela, privredne prestupe.Osnivanje i poslovanje berze i
berzanskih posrednika u naoj zemlji regulisano je Zakonom o tritu hartija od vrednosti i
drugih finansijskih instrumenata.
Nadzor nad zakonitou poslovanja centralnog registra vre Komisija za hartije od
vrednosti i Narodna banka u delu koji se odnosi na obavljanje platnog prometa preko novanih
rauna. U postupku vrenja nadzora, Komisija za hartije od vrednosti moe da pregleda akte i
druge dokumente centralnog registra. Centralni registar podnosi izvetaj Komisiji za hartije od
vrednosti, kao i drugim injenicama znaajnim za organizovano trite hartijaod vrednosti.4
Izvetaj o poslovanju Centralni registar dostavlja Komisiji za hartije od vrednosti.

2.5. Zakon o hartijama od vrednosti

Savremena kontrola na berzanskom tritu obuhvata: - zakon koji regulie rad sa
finansijskim instrumentima i finansijskim darivatima, gde se prvenstveno odnosi na akcije kao
hartije od vrednosti.Regulie trgovinu sa obveznicama,varante za kupovinu akcija ili obveznica
koje imaocu daje pravo na kupovinu buduih emisija akcija i kontrolu i nadzor nad radom
uesnika na finansijskom tritu.Zakon o hartijama od vrednosti ureuju nain i uslove
distribucije i trgovine hartija od vrednosti na organizovanom tritu.Uloga komisije za hartije od
vrednosti osnovana je sa ciljem utvrivanja nadzora i unapreivanja finansijskog trita. Ona ima
status pravnog lica iji su poloaj i nadlenost utvreni Uredbom o Saveznoj komisiji za hartiju
od vrednostii finansijskog trita.
Komisija ima predsednika i pet lanova koje postavlja Savezna vlada na period od 5
godina, to su strunjaci privrednog, monetarnog i finansijskog sistema. Oni donose odluke na
sednicama, veinom glasova prisutnih lanova kojim zastupa Presednik komisije.
4

Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, (2008)

2.6. Kotacija i listing hartija od vrednosti

Najvii stepen berzanskog trita jeste kotiranje hartija od vrednosti. Pravni uslovi za
kotaciju hartija od vrednosti imaju za cilj da obezbede njihov kvalitet, kako bi se zatitili
investitori koji kupuju te hartije od vrednosti. Najstoiji uslovi su na glavnom berzanskom
tritu, a najblai kad se radi na treem tritu.
Kotacija akcija na berzi, znai da je odreena korporacija dobila odobrenje da svoje
akcije plasira na berzi, kao kompanija na listingu, to se smatra nainom, na koji se omoguava
prikupljanje dodatnog kapitala. Svaka berza objavljuje listing kompanija, ije se akcije mogu
kotirati na berzi.
Listing je postupak registrovanja hartija od vrednosti kompanije na berzi. Dolazak na
listing je iskljuivo odluka emitenta efekata, da potencijalni investitori kupuju navedene efekte
po pravilima trgovanja propisanih na berzi.Kada kompanija ispuni uslove za pristup za listing u
pogledu visine kapitala i objavljivanja finansijskih izvetaja stie pravo da se njene akcije
kotiraju na glavnom tritu u okviru berze. Na slobodnom berzanskom tritu se moe trgovati
hartijama od vrednosti koje ne ispunjavaju uslove za listing i kotaciju.5

3.PREDUSLOV ZA ULAZAK NA BERZANSKO I

VANBERZANSKO TRITE
Moramo navesti da na berzi u trgovanju uestvuju samo ovlaeni uesnici, predstavnici
lanova berze, tako da kompanija-klijent kad odlui u dogovoru sa svojim finansijskim
menaderom da izae na berzu, da li da kupuje ili prodaje svoje hartije od vrednosti mora prvo
da pronae brokera od poverenja, koji e da radi u interesu svog klijenta.On radi za klijenta i za
njegov raun, savetuje Vas ali odluka o kupovini ili prodaji je na kraju samo Vaa!
Broker e pomoi klijentu, posavetovati ga da otvori raun u banci u kojima se vre
transakcije obavljene na berzi za hartiju od vrednosti po utvrenoj ceni. Broker je posrednik u
trgovanju hartijama od vrednosti, struan i osposobljen da nastupa na finansijskom tritu.

3.1. Nalog
Kako bi broker mogao da trguje na tritu kapitala on mora da dobije od klijenta nalog
koji u sebi izmeu ostalog sadri: vrstu berzanskog posla (uslovni ili bezuslovni, terminski ili
promptni), vrstu berzanskog materijala, koliinu materijala i cenu, vrstu berzanskog naloga sa
limitiranom cenom, pod najpovoljnijim uslovima, stop nalog i rok vaenja naloga.
U nalogu treba da se navede to vie podataka, ta klijent tano eli, kako bi smanjili
mogunost greke, da broker ne bih proizvoljno protumaio i uradio neta protiv volje i zahteva
klijenta. Ni jedna berza ne moe zakazati trgovanje hartijama od vrednosti dok ne dobije svu
potrebnu dokumentaciju.
5

Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, (2008)

3.2. Prospekt
Preduslov za prijem na slobodno berzansko trite predstavljaju prospekt kao i zahtev za
ukljuivanje na trite i drugi potrebni dokumenti koji propisuje pravilnik o radu.Prospekt sadri
osnovne podatke o poslovanju preduzea i mora biti overen od strane uprave, jer odgovornost za
istinitost podataka snosi samo kompanija.
Za ukljuivanje na listing Berze potrebno je da kompanija ispuni i dodatne uslove
predviene regulativom Berze, npr. Likvidnost kompanije, veliina.. Berza prikuplja i obrauje
dokumentaciju koju preduzea dostavljaju da bi se zakazalo trgovanjenjihovim akcijama

3.3. Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti

Trgovina i distribucija seriskim hartijama od vrednosti vri se, po pravilu, na osnovu
javne ponude i na organizovanom berzanskom tritu. Predmet javne ponude na organizovanom
berzanskom tritu mogu da budu: -akcije, -obveznice(dunike hartije od vrednosti),- druge
hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daje pravo da isplate nominalne vrednosti ili
nominalne vrednosti sa kamatom, kao i druga prava,- varanti za kupovinu akcija i obveznica,depozitne potvrde. Emisija i trgovina seriskim hartijama od vredosti vri se uz predhodni i
naknadni nadzor koji obavlja Komisija od vrednosti.

3.3.1. Primarna i sekundarna javna ponuda i javna ponuda

hartija od vrednosti
Primarna ponuda hartija od vrednosti je prva ponuda za prodaju hartija od vrednosti koju
vri izdavalac tih hartija.Svaka druga ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti je
sekundarna ponuda hartijaod vrednosti.
Primarna javna ponuda hartija od vrednosti je izdavanje hartija od vrednosti na osnovu
javneponude koju vri izdavalac.Sekundarna javna ponuda hartija od vrednosti je svaka druga
javna ponuda, odnosno trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tritu koju vri njen
imalac.Javna ponuda hartija od vrednosti je javni poziv upuen neodreenom broju nepoznatih
licada izvre upis i uplatu hartija od vrednosti u postupku primarne javne ponude ili da kupe
hartije od vrednosti u sekundarnoj javnoj ponudi.6

3.3.2. Prodaja emitovanih HOV na primarnom i sekundarnom

tritu
Primarno trite je prva prodaja emitovanih hartija od vrednosti, tj. investitor direktno
kupuje hartije od vrednosti od emitenta i plaa je emitentu. Svaka sledea prodaja ili kupovina
naziva se sekundarno trite,svaka naredna prodaja (preprodaja) posle primarne. Novac je
direktno usmeren od onih koji imaju novac(investitor) ka onima kojima taj isti potreban za dalji
razvoj i unpreenje kompanije(emitentu).
Sekundarno trite formira se odnos kupovine i prodaje hartije od vrednosti posle
primarnog trita. Odnosi se mogu formirati na meunarodnom tritu i nacionalnom tritu.
Nacionalno sekundarno trite hartija(kako kratkoronih tako i dugoronih) kupoprodajni odnos
6

Pof. dr Slavko Cari, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007)

se formira izmeu svih uesnika(pravnih i fizikih lica) direktnim putem ovlaenih uesnika ili
indirektnim gde neovlaeni uesnici stupaju u meusobne poslovne odnose.7
Promet na sekundarnom tritu je daleko vei od onog koji postoji na primarnom tritu.
Vanberzanski promet predstavljaju transakcije koje se obavljaju van parketa ili berzanskog ringa.
Sekundarno trite obuhvata kupoprodaju i registrovanih i ne registrovanih vrednosnih papira.
Trgovina hartijama od vrednosti se ne obavlja samo preko organizovanog trita tj. berze,
sekundarna trgovina se obavlja i preko drugih trita otc trite, tree i etvrto trite.

3.4. Predmet javne ponude na organizovanom tritu

Predmet javne ponude na organizovanom tritu mogu biti sledee hartije od vrednosti:
1) akcije - hartije od vrednosti koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva;
2) dunike hartije od vrednosti;
3) varanti - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu, odnosno prodaju hartija
od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, odreenog dana, odnosno u odreenom periodu,
po unapred odreenoj ili odredivoj ceni;
4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju banke koje poseduju inostrane akcije ili
obveznice deponovane kod banke u inostranstvu, a koje predstavljaju domai ekvivalent
inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadre istovetna prava i obaveze, kao i inostrane hartije
od vrednosti na koje se odnose.
Predmet javne ponude na organizovanom tritu mogu biti i druge hartije od vrednosti,
odnosno finansijski instrumenti koje se utvruju u skladu sa ovim zakonom i aktom Komisije.

4. OSNOVNA OBELEJA I VRSTE EFEKATA

Efekti su dugorone hartije od vrednosti iji je rok dospea dui od jedne godine. To su
pismene isprave (akcije , obveznice, blagajniki zapisi, komercijalni zapisi, dravni zapisi,
sertifikati o depozitu i finansijski darivati kojima se trguje na berzi).Efekti se sastoje od omota i
uloka.Omot je- pismeno potvruje potraivanja ili pravo uesnika, uloak se sastoji od kamatnih
kupona (akcije nemaju fiksni iznos, obveznice imaju fiksni iznos).
VRSTE EFEKATA: I prema mogunosti prenoenja:efekti koji glase na donosioca,efekti
koji glase na ime i mogu se prenositi,efekti koji glase na ime i ne mogu se prenositi;II prema
vrsti prihoda:efekti sa fiksnim prihodom u formi kamate,efekti sa varijabilnim prihodom u formi
dividende,efekti sa meovitim prohodom u formi kamate i dividende.8
Efekte sa fiksnim prihodom delimo na: efekti javnog-pravnog izdanja, efekti privatnog
izdanja i efekti javnog i privatnog izdanja u savremenim trinim uslovima. Efekti sa fiksnim
prihodo je unapred poznat i zagarantovan prihod vlasniku,a efekti sa varijabilnim prihodom su
akcije.

4.1. Akcije
Akcije predstavljaju vlasnike hartije od vrednosti. Vlasnik akcija u stvari poseduje deo
kapitala preduzea i po osnovu veliine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na: upravljanje,
7

Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, (2008)

Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, (2008)

dividendu i likvidacioni ostatak.Akcija sa pravom glasa, jedno od osnovnih prava koje vlasnici
akcija imaju jeste pravo glasa na skuptini akcionara. Veliki broj odluka koje su od znaaja za
poslovanje preduzea donose se na skuptini akcionara, to je uglavnom propisano statusom
preduzea. Najea situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na skuptini akcionara, jedan
glas bude predstavljen veim brojem akcionara.
Akcije se emituju sa ciljem formiranja i poveanja kapitala imovine. Akcije su vlasnike
hartije od vrednosti i one su deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva. Prodajom akcija
akcionarsko drutvo stie sopstveni kapital koji je trajni izvor finansiranja. Kupovinom akcija
kupac stie pravo svoine nad akcijom sve u skladu sa zakonom. Kupac moe isplatiti akcije
odjednom ili u ratama. Akcije svojim vlasnicima ne donose unapred poznat prihod. Akcije u
princi traju neogranieno i vezana je za sudbinu emitenta.Akcije se sadre od plata(omota) i
kuponskog tabaka

4.1.2.Vrste akcija
U zavisnosti od nosioca prava na akciji postoje: 1 akcija na ime i 2. akcija na donosioca.
Obine(redovne) akcije- su najee i one vlasniku obezbeuju uea u dobiti
akcionarskog drutva nakon izmirivanja svih prioritetnih obaveza.Obina akcija daje uea u
upravljanju, pravo na uee u dobiti akcionaskog drutva, pravo na deo likvidacione mase.
Obine akcije prdstavljaju onu vrstu akcija koja vlasniku garantuje ostvarivanje i realizaciju svih
materijalnih i nematerijalnih prava iz akcije. Obina akcija ne garantuje prava iz
dividende.Postoje i obine akcije bez prava glasa.
Prioritetne akcije one ne nose pravo glasa na skuptini akcionara. Kao i obine akcije,
one predstavljaju deo kapitala preduzea, ali ne pruaju mogunost uea u donoenju odluka
koje su u nadlenosti skuptine akcionara. Preduzea prioritetne akcije obino emituju kada ele
da obezbede dodatna sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim
akcionarima da uestvuju u odluivanju. S druge strane, da bi se investitori motivisali da ulau u
prioritetne akcije, ove akcije imaju pripritet prilikom isplate dividende i eventualnog
likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende. Prioritetne akcija
moe biti komulativna, participativna i zamenljiva akcija. Prioritetne akcije daju pravo na
ispalatu dividende u odnosu na obine akcije u sluaju steaja akcionarskog drutva.
Konvertibilne akcije- i ako se konvertibilne akcije jo uvek ne koriste na domaem tritu
kapitala, one predstavljaju jo jedan od poznatih oblika finansiranja preduzea. Naziv su dobile
po injenici da se po odluci investitora mogu konvertovati u obine akcije koje sadre pravo na
upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak. Konvertibilne akcije imaju veu sigurnost
investitoru, kao i viu dividendu, ali slino preferencijalnim ne omoguavaju upravljanje. Cena
konvertibilnih akcija obino je neta via od cene obinih akcija istog preduzea i ima slian
trend promene.
Preferencijalne (povlaene)akcije nose fiksnu dividendu vlasnik nesnosi rizik
ostvarenja dobitka.U sluaju likvidacije emitenta prvo se isplauju obveznice, povlaene akcije
pa tek onda obine akcije.

4.1.3.Prava iz akcije
Akcija kao hartija od vrednosti sa varijabilnim prihodom ne donosi vlasniku unapred
odreenu kamatu kao to je kod obveznca, ali mu zato daje odreena prava koja se dele na:

I MATERIJALNA PRAVA ubrajamo: pravo na dividendu srazmeran deo ostvarene dobiti

akcionarskog drutva, pravo pree kupovine, novoemitovanih akcija i pravo na srazmeran deo
likvidacione mase u postupku likvidacije akcionarskog drutva i
II NEMATERIJALNA PRAVA ubrajamo:pravo uestovanja u radu skuptine
akcionara,pravo odluivanja o svim pitanjima na skuptini akcionara,pravo dobijanja svih
poslovnih informacija od poslovne i rukovodee strukture akcinarskog drutva.

4.2. Obveznice
Obveznica je hartija od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da e vlasniku
obveznice, u roku dospea isplatiti odreen iznos novca sa pripadajuom kamatom.
1. prema nainu obezbeenja prava iz obveznice one mogu biti:garantovane
obveznice,negarantovane obveznice i hipotekarne zalonice;
2. prem subjektu koji ih izdaje postoje:obveznice koje izdaje javni sektor i obveznice koje
izdaje privatni sektor;
3. prema roku dospea mogu biti: kratkorone i dugorone;
4. prema posebnim pravilima mogu biti: participativne i konvertibilne (zamenljive);
5. prema nainu ostvarenja prava na kamatu: obveznice bez kupona i obveznice sa
kuponom.9
Obveznice lokalnih organa uprave izdaju dravne jedinice, gradovi, lokalne poreske
uprave.Obveznice koje izdaje javni sektor mogu biti:kratkorone dravne obveznice,dravne
obveznice,obveznice vladinih agencija korporacija,obveznice lokalnih organa uprave.
Trite kapitala poznaje dugorone obveznice sa rokom dospea od najmanje godinu
dana, obveznice sa rokom dospea od jedne godine nazivaju note, a obveznice je rezervisana za
dunike hartije od jedne godine. Obveznica mora da sadri fiksni datum kad se pozajmljeni
novac mora vratiti (rok dospea) i ugovoreni iznos kamate. Obveznica se sastoji od plata i
kamatnih kupona.

4.3. Varanti i prava

Preduzee moe emitovati dugorone finansijske instrumente koji vlasniku daje pravo da
ih pretvore u akcije. Ove dugorone hartije od vrednosti nazivaju se varanti.Varant je dugorona
opcija koju emituje kompanija-emitent koji daje pravo investitoru da kupi odreen broj obinih
akcija po utvrenoj ceni u bilo kom momentu pre isteka utvrenog roka. Njihova cena je uvek
nia od cene akcije.
Prava kao i varanti su vezani uz emisiju novih akcija i daju pravo starom akcionaru da u
odreenom roku pored akcija koje ve poseduje kupi novu akciju po ceni koja je nia od trine
cene. Rights su predmet berzabske trgovine, stim to se moraju iskoristiti u mnogo kraem roku
nego varanti, od 2-4 sedmice posle ega postaju bezvredni.

Pof. dr Slavko Cari, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Privredna akademija Novi Sad, (2007)

4.4. Kratkorone hartije od vrednosti

Blagajnilki zapis -je po svom karakteru veoma slian obveznici te se na postupanjem sa
njim mogu primenjivati zakonske odredbe koje su propisane za obveznice. Blagajniki zapis je
pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuju da e kupcu u roku dospea platiti odreenu
sumu primljenog novca pripadajuom kamatom. Blagajniki zapis mogu emitovati prema
Zakonu o hartijama od vrednosti NBS, banke i druge finansijske organizacije.10
Komercijalni zapis je hartija od vrednosti ijom prodajom se prikupljaju kratkorona
novana sredstva. Oni se izdaju sa rokom dospea od godinu dana, a izdaju ga sva pravna lica
sem lica koja su ovlaena za emisiju blagajnikih zapisa. Komercijalni zapis je kratkorono
kreditno sredstvo, a izdaje se u cilju obezbeenja likvidnosti u uslovima sezonske
neravnomernosti u prilivu i odlivu novanih sredstava, radi finansiranja poslovanja kompanije.
Dravni zapis je kratkorona hartija od vrednosti koja se emituje radi prikupljanja
novanih sredstava za prevazilaenje vremenske neusklaenosti izmeu prikupljanja prihoda i
izvravanja za finansiranje budetskog deficita, a ije obaveze dospevaju najkasnije do kraja
budetske godine.Dravni zapis moe da emituje republika Srbija, a Odluku o emisiji donosi
vlada republike.Javni poziv sadri:1. seriju hartije od vrednosti, 2. obim i datum izdavanja
emisije, 3. nominalna vrednost dravnog zapisa, 4. datum dospea dravnog zapisa, 5. nain
dostavljanja ponude za dravni zapis, i 6. datum, sat i mesto odravanje aukcije. Najkasnije
jedan dan pre upisa dravnog zapisa, treba da bude objavljen javni poziv u slubenom glasniku.
Dravne zapise mogu da kupe sva pravna i fizika lica preko lanova Centralnog registra.
Dravni zapis se evidentira kod Centralnog registra u obliku elektronskog zapisa. Prenos
vlasnitva vri se na dan upisa dravnog zapisa na odgovarajui raun kod Centralnog registra.
Dravni zapis u SAD se izdaje sa rokom dospea od trinaest, dvadeset est i pedesetdve nedelje,
a prodaje ih sa diskontom od nominalne vrednosti koja minimalno iznosi deset hiljada amer.dol.
Menica - je novana hartija od vredosti sa obavezom bezuslovnog plaanja naznaenog
novanog iznosa drugom licu, po naredbi napisanoj na poleini, nezavisno od vrste posla.
Menica je hartija od vrednosti po naredbi, ali ona moe da bude izdata kao hartija na ime
upisivanjem klauzule-ne po naredbi-. Pored toga menica je apstraktna hartija od vrednosti, jer iz
nje se ne vidi kojim osnovnim poslom je izdata. Menica se upotrebljava kao kreditno sredstvo,
kao sredstvo obezbeenja potraivanja (bankarske garancije, potroaki krediti itd) i kao sredstvo
plaanja.Razlikujemo: protestovane i neprotestovane menice, akceptirane i neakceptirane
menice, avalirane i neavalirane menice, imnoene i neumnoene menice itd..
ek- je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac nalae nekom licu da po predoenju
eka iz njegovih sredstava koja se nalaze kod njega, isplati korisniku odreenu sumu novca, ili
da izvri prenos sa rauna izdavaoca eka na raun njegovog korisnika. Lice koji izdaje ek
naziva se izdavalac, banka kojoj je izdat ek-nalog naziva se platilac, a lice kome se plaa naziva
se korisnik.U platnom prometu ima vie vrste ekova, svi ekovi se dele u dve grupe: prema
nainu odreevanja imaoca prava i prema nameni koju imaju.
Certifikat- predstavlja pismenu potvrdu o primljenom novanom depozitu poloenom
kod banke sa rokom duim od jedne godine. Certifikat je pismeni instrument kojim se njegov
izdavalac obavezuje da e njegovom vlasniku isplatiti iznos deponovanih sredstava sa
pripadajuom kamatom u roku predvienom ugovorom o deponovanju sredstava sa rokom
10

Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, (2008)

duim od godinu dana, na osnovu ega je certifikat i emitovan. Certifikat emituju banke i druge
finansijske organizacije.

4.4. Ovlaeni uesnici berzanske trgovine

Finansijske institucije i posrednici. Berzanski posrednici mogu biti: brokerske kue,
dilerske kue i investicioni fondovi.Javno ovlaeni berzanski posrednici koji ispunjavaju
odreene uslove i prihvataju berzanska pravila imaju prava pristupa berzanskom parketu na
kojem se odvija trgovina.
Lica koja trguju na berzi su lanovi berze i moraju ispunjavati utvrene uslove u pogledu
oblika organizacije, imovinskog statusa, obaveza prema berzi itd.. Ove uslove propisuje sama
berza ili drava ili komisija za hartije od vrednosti.Na berzi se kao uesnici ne mogu pojaviti
fizika i pravna lica direktno nego preko posrednika. Berzanski posrednici mogu biti: brokerske
kue, dilerske kue i investicioni fondovi. Banke kao institucionalni berzanski uesnik,
investiciona banka, penzijski fond, broker diler.11

4.4.1. Banka, investiciona banka,investicioni bankari,

institucionalne banke
Organizacioni oblici i forme banaka kao uesnika na tritu kapitala su od zemlje do
zemlje razliite. U nekim zemljama su to specijalizovane i za to posebno osnovane banke, u
nekim su posebno organizovani delovi banke koji su specijalizovani za poslovanje na tritu
kapitala, a u treim zemljama su to banke univerzalne koje obavljaju sve poslove, bankarske
transakcije pa i one na tritu kapitala. Imamo investicione banke, hipotekarne i univerzalne
banke.
Investicione banke su fiansijske institucije koje obavljaju sve aktivnosti u vezi sa
propremom emisija i plasmanom hartija od vrednosti. Emitovanje hartija od vrednosti(akcija i
obveznica) na primarnom tritu pomau investicioni bankari, kao to to ine dileri i brokeri u
transakcijama na sekundarnom tritu.
Investicioni bankari kao uesnici na berzanskom tritu bave se formiranjem finansijskih
potencijala na osnovu emitovanja hartija od vrednosti koji se koriste za dugorone plasmane.
Najstariji organizacioni oblik invensticionih banaka su hipotekarne banke iji su plasmani
osigurani hipotekom.
Poslovne banke se bave kratkoronim poslovanjem, a invest. dugoronim poslovanjem.
One obavljaju poslove koje se odnose na garantovanje i distribuciju novih hartija od vrednosti
koje emituju korporacije, razne institucije, fondovi po ceni koja je nia od one koju oekuju.
Institucionalne banke su vrsta finansijskih posrednika koja se moe javiti u ulozi, u
funkciji principala ( koristi sopstveni kapital) i u funkciji agenta. Oni su kreatori trita oni vre

11

Prof. Dr Jednak Jovo II osnovna obeleja finansijskih trita, institucija i instrumenata, Beograd

analizu na primarnom i sekundarnom tritu, vre i administrativne poslove- Inve. Banke ne

primaju depozite tedia niti odobravaju krediti.12

4.4.2. Penzijski fondovi

Koristi se za isplatu penzija, nakon njihovog penzionisanja. Zaniva se na fiksnoj ispalati
penzija do kraja ivota. Imamo privatni i javni penzijski fond Penzijski fondovi moraju da
kontroliu upravljanje preduzeima ije su akcije kupili, samo na taj nain mogu da osiguraju
isplatu dividendi od strane preduzee. Ukoliko nebi primili dividende fond nebi bio u stanju
izmiriti svoje obaveze, obezbediti penzije svojim lanovima.

4.4.3. Berzanski posrednici (brokeri i dileri)

Berzanski posrednici su pravno lice osnovano po posebnom zakonu za poslove
trgovanjem hartijama od vrednosti na organizovanom finansijskom tritu-berzi. Od zavisnosti
od naina organizacije berzanskog posrednika oni mogu nastupiti kao dileri i brokeri.
Brokeri posluju u ime i za raun klijenta dok dileri mogu poslovati i u svoje ime i za svoj
raun. Na amerikim berzama i ako sa istim funkcijama po nazivu se razlikuju market
mejkeri( trguju na vanberzanskom tritu, tritu preko altera OTC) i specijalisti (trguju na
samoj berzi).
Market mejkeri deluju na stabilizovanje trita, oni zarauju kupujui akcije jeftinije a
prodajui ih skuplje, ali posluju istovremeno i kao agenti.trgujui akcijama po nalogu klijenata za
odgovarajuu poziciju. Broker posrednici u trgovanju hartijama od vrednosti u svoje ime a za
raun klijenta(komisionar)ili u ime i za raun klijenta(zastupnik). Za svoje usluge brokeri
naplauju proviziju, a osim posredovanja mogu imati i savotedavnu ulogu. Po pravilu provizija
se plaa po izvrenju transakcije.
Dileri se pojavljuju kao berzanski posrednici ali i kao ovlaeni maloprodavci za promet
odreenih marki proizvoda. Oni trguju za svoje ime i za svoj raun, to znai da sami snose rizik.
Dileri posluju kao market mejkeri na berzi i imaju zaduenje da odravaju stabilnost trita. Na
SAD tritu se nazivaju registrovani konkurentski trgovci. Veina dilera obavlja i brokerske
poslove za svoje klijente. Stoga je u obiaje naziv broker-diler.Dileri su trgovci hartijama od
vrednosti koji istupa u svoje ime i za svoj raun (principal) Zaradu ostvaruju razlikom u ceni
hartije(kupovna cena-prodajna cena),snosei eventualni rizik gubitka. Diler moe istupiti i kao
komisionar i zastupnik.

4.5. Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju

ovlaeni uesnici
Poslovi sa hartijama od vrijednosti koje obavljaju ovlaeni uesnici su: 1. posredovanje
u kupovini i prodaji hartija od vrijednosti po nalogu klijenta (u svoje ime, a za tu raun), uz
naplatu provizije (brokerski poslovi); 2. trgovina hartijama od vrijednosti u svoje ime i za svoj
raun radi ostvarivanja razlike u cijeni (dilerski poslovi); 3. upravljanje portfeljom hartija od
vrijednosti koje pripadaju drugom licu (poslovi investicionog menadera); 4. preuzimanje cijele
12

Prof. Dr Jednak Jovo II osnovna obeleja finansijskih trita, institucija i instrumenata, Beograd

nove emisije hartija od vrijednosti u cilju dalje prodaje u korist emitenta ili garantovanje
emitentu da e neprodati dio preuzete emisije biti kupljen od strane preuzimaoca (poslovi
preuzimanja emisije -underrighting-a); 5. davanje investitoru ili potencijalnom investitoru savjeta
o prednostima kupovine, prodaje, upisa ili preuzimanja hartija od vrijednosti (poslovi
investicionog savjetnika); 6. drugi poslovi za koje Komisija odredi da predstavljaju poslove sa
hartijama od vrijednosti.

ZAKLJUAK
Trgovina na organizovanom tritu podrazumeva javnu ponudu hartija od vrednosti i
povezivanje ponude i potranje hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata.Trgovina
hartijama od vrednosti obavlja se iskljuivo na organizovanom tritu u Republici koje obuhvata
berzansko i vanberzansko trite, ako zakonom nije drukije odreeno.Organizaciju i
propisivanje uslova poslovanja organizovanog trita, nadzor nad poslovanjem lanova
organizovanog trita, kao i prijem hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenta na
organizovano trite vri organizator trita.
Berza institucija koja je sainjena od dilera, brokera, bankara, pravnika i dr. koji imaju
ulogu da omogue prenos novca od onih koji ga imaju do onih koji ga nemaju, po zakonski
utvrenim pravilima. Oni koji imaju novac daju ga i za uzvrat oekuju profit, a oni kojima treba
novac i ele da ga pozajme, su kompanije kojima treba kapital da bi se proirile. Postoje
finansijski posrednici koji su izmeu onih koji daju i onih koji uzimaju novac, a za uzvrat
posrednici naplauju provizije od obe strane. Na kraju svakog dana Posrednik tano zna koliko je
zaradio od izvrenih transakcija.
Vea upotrebljivost i znaaj hartija u jednoj zemlji zavisi od stepena razvijenosti hartija
od vrednosti. Stepen razvijenosti trita hartija od vrednosti direktno i u velikoj meri utie na
mogunost korienja hartija od vrednosti u jednoj zemlji.Trite hartija od vrednosti kod nas jo
nije ba razvijeno i ako postoji veliki broj hartija od vrednosti, a samim tim i velika potreba za
organizovanjem trita HOV. Na tritu HOV moe se organizovati promet samo onim HOV iji
je promet doputen, a to se kod nas po pravilu odnosi na sve hartije koja su kod nas regulisana u
pozitivnom pravu.
Na tritu HOV najee se utvruju posebna pravila o prometu HOV, a koja obezbeuju
sve uesnike na ovom tritu. Posebno se organizuje sluba prikupljanja podataka o ponudi i
potranji pojedinih hartija od vrednosti, kao i obavljanje ponude i potranje HOV. O ostvarenom
prometu vodi se posebna evidencija.
Vano je naglasiti da se moe trgovati samo onim HOV koje su emitovane na zakonit
nain i da o emitentu tih hartija od vrednosti i o njegovom poslovanju postoji pozitivno miljenje
ovlaenog revizora. Ne moe se trgovati hartijama od vrednosti ako je protiv njihovog emitenta
pokrenut postupak sanacije, steaja ili likvidacije. Strana pravna lica kod nas mogu kupovti ili
prodavati HOV samo preko berzanskih posrednika.
Kupovinom velikog broja akcija, vi moete da dobijete mnogo ukoliko cena tih isti na
tritu raste, a isto tako moete da izgubite ako cena pada. Ukoliko posedujete u vlasnitvu vei
iznos kapitala, strunjaci klijentu uvek predlau portfolio (skup razliitih hartija od vrednosti
kojim raspolae jedno lice).Ulaite vae akcije u vie razliitih kompanija, da ukoliko gubite na ceni od
nekoj od kompanija, moda dobijete u preostalim kompanijama gde ste uloili va kapital. Osnovno
pravilo je kupovati hartije od vrednosti po najnioj moguoj ceni,a prodavati te iste po najvioj
moguoj ceni!! Trguje se da se uvek ostvari prinos. Mogunost rizika uvek postoji.

LITERATURA:
1. Prof. dr Dragana uri, Finansijski menadment, Beograd
2. Prof. Dr Jednak Jovo, II osnovna obeleja finansijskih trita, institucija i instrumena,
Beograd.
3. Prof. dr Milorad Bejatovi, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti ,Novi Sad(2008),
4. Prof. dr Milutin Srdi, Jovanovi Vladimir ,Pravni poloaj privrednih subjekata,Privredna
akademija, Novi Sad 2008.
5. . Dr Slobodan urovi, Mr Milan urovi, Hartije od vrednosti, Beograd, 2008
6. Prof. dr Slavko Cari, Bankarsko pravo i hartije od vrednosti, Novi Sad, 2008.
7. Prof. dr Vignjevi-orevi Nada,Berzansko poslovanje za menadere,Beograd, 2008.
8. Zakon o tritu HOV i drugih finansijskih instrumenata, (Sl. glasnikRS, br.47/2006)
www.invest-in-serbia.com / zakon o hartijama od vrednosti/vrste i emisija hartija od
vrednosti/
www.crhov.rs / Centralni registar hartija od vrednosti Republike Srbije
www.sec.gov.rs / Republika Srbija - Komisija za hartije od vrednosti
www.apr.gov.rs / Agencija za privredne registre Republike Srbije
www.parlament.gov.rs / Narodna skuptina Republike Srbije/ zakoni
www.belex.info, www.belex.rs /regulativa/status i pravila poslovanja/, /proizvodi i usluge/
indeksi/, trita i hartije /organizacija trita /metode trgovanja/