Vrste istine u umetnosti

Hartman razlikuje tri vrste istine u umetnikom delu.

1) Unutranja istina Unutranje jedinstvo i doslednost umetnikog dela.U
svakom umetnikom delu postoji zakonitost koju forma propisuje stvaralakoj i
posmatrakoj svesti. To je unutranja nunost umetnikog dela. Grubo reeno:
pokuajmo da kod dve plastine figure sastavimo zamenjene delove (sa svim opreznim
popunjavanjem mesta preloma i ispa!e besmisli"a# u tome se sastoji tajna torzoa on
uvek deluje kao "elina. To je jasna unutranja nu$nost i to estetska. %na se oituje i u
drugim umetnostima. &a primer' u pesnitvu postoje mnogi likovi ( karakteri koji nisu
"eloviti' koji deluju nejedinstveno. Tu nejedinstvenost likova ose!amo kao pesniki
nedostatak. )eava se da je i "ela drama toliko nejedinstvena da se' takore!i' raspada
sama od sebe. To isto va$i i za neprikazivake umetnosti (muzika' ar*itektura. +ostoje
kompozi"ije bez organskog jedinstva' iji nedostatak ose!amo i bez analize.
Unutranja istina , imanentna istina , skladnost tvorevine. -vaki lan tvorevine
je u velikoj meri odre.en drugim lanovima.
Estetska sloboda je po sadraju identina sa estetskom nunou. %na je za
stvarao"a sloboda da krene kud za$eli a on mo$e $eleti samo ono to ima jedinstva i
nu$nosti. /ako je razlikovati slobodu od proizvoljnosti proizvoljnosti nedostaje
unutranja nu$nost# tu ne postoji prin"ip jedinstva iz kog se tvorevina formira.
2) ivotna istina Umetniko delo se ne sme s*vatiti u smislu teorijske istine' tj.
gole saglasnosti sa realno postoje!im. 0a*tev za sitinom se najjasnije postavlja u
pesnitvu. (To nije teorijska ni 1ilerova ni 1oova 2ovanka %rleanka ne odgovara
istorijskom liku. 3li' i jedna i druga su dramski efektne. 0a estetsku vrednost lirske
pesme ne bitno je da li pesnik govori o svojim ili tu.im ose!anjima. %no to od pesnitva
za*tevamo i u njemu tra$imo je $ivotna istina.
Vrlo odreeno saglaavanje sa realnim ivotom ne u individualnom i
neponovljivom, ve u naelnom i ljudski bitnom, u onome to je tipino ljudski,
zajedniko odreenoj vrsti ljudi. (4zgradnja jednog karaktera mora biti vo.ena njegovom
unutranjom zakonito!u. &ju je teko navesti' ali ona postoji. Treba se uvati isti*
tipova' jer oni deluju izvetaeno (poto ne postoje u realnosti. -a tim je imala problema
klasina drama. 1ekspir uspeva da tipinim likovima uda*ne $ivot.
Zatev za ivotnom istnom se tie i situa!ija, sudbine, reenja... &eistinito nam
deluje 5deus e6 ma"*ina5 *app7 end u knji$evnosti i na filmu.
"ivotna isttina se tie i naina #ormiranja govora to nije samo pitanje ukusa. U
savremenom romanu stil bajke nam deluje neubedljivo' neistinito. 0a*tev va$i i za
najdublje slojeve (individualna i opta ideja. +esnitvo je otkrivanje onoga to je vredno
voleti. U tome ne uspeva neistinito pesnitvo.
3) Sutinska istina saglaavanje sa idejom.
Hartman (neodre.eno govori o njoj kao o saglaavanju sa sutinom. %na se javlja
u najdubljem sloju' kod opti* ideja i odatle utie na srednje slojeve (karakter' situa"ija'
sudbina.
U slikarstvu i vajarstvu tri istine su jo tenje povezane' s tim to sutinska
odre.uje ivotnu preko unutranje.
-likarstvo: sutinska istina zavisi od 8 sadrajnog izbora siea (npr. karakter li"a
i 9 #ormalnog izbora onog to je vidljivo (oni* strana vi.enog koje izgledaju slikarski
bitne.
$pti zakljuak
8 Umetnika istina znai uiniti vidljivim sutinske veze stvarnog (realnog i
mogu!eg (opevanog $ivota.
9 Umetniku istinu nosi umetnika #orma ("eline umetnikog dela.
: Umetnika istina mora biti ostvaarena u jedinstvu niza slojeva. (Tako se
sjedinjuje $ivotna istina sa sutinskom u imanentnoj istini unutranjeg formalnog
jedinstva
%stina u neprikazivakim umetnostima
8 U neprikazivakim umetnostima nema usaglaavanja sa realnim uzorom.
9 U neprikazivakim umetnostima re je o untranjoj formalnoj istini.
)okazi (indirektni za prisustvo istine u neprikazivakim metnostima.
-luajevi obmanjivanja #ormom:
u ar*itekturi ku!a ima fasadu gotske katedrale' a u stvari slu$i stanovanju
neistinito;
u muzi"i salonska muzika <4< veka: poetna 5uzvienost5 najavljuje neto ega
u delu nema neistinito;
+rimer neistinitog u muzi"i: ako se za veliko orkestarsko izvo.enje instrumentira
jednostavna narodna pesma i zavri pompeznim finalom' ili pak otpeva u najboljem
italijanskom bel !anto=u.