ISTORIJA FILMSKE UMETNOSTI

Prva zvanina filmska projekcija se odrala 28.12.1895. u Parizu zahvaljujui brai LIMIJE.!ni
su sami snimali"razvijali i projek#ovali filmove.
$o pojave #on%filma" nemi film je uvek biopaen nekom muzikom" koja je prilikom projekcije
izvo&ena u sali.
OR MILIJES u film uvodi 'lumce" mizanscen" (minku. )a filmu on prikazuje razne
ma&ioniarske #rikovei fizike iluzije. *ilmski jezik je kod nje'a jo( na nuli" kamera je s#a#ina.
+raa LIMIJE i,-MILIJE. su pre#ee filmsko' jezika u s#varanju filmske ume#nos#i.
PERIODIZACIJA FILMA
filmska
/0.1/.1023. 12/3. moderna 1240. 1225.
Predis#orija 6 pre#ee 6 pioniri 6 I 6 II 6 III 6 pos# moderna 6 faza dekadencije
1272. 81. 97.
1909. u Parizu je odran kon'res proizvo&aa i dis#ribuera radi s#andarda i #ri(#a. $olazi do
do'ovora da se prave du'ome#rani i'rani filmovi. :bo' raznih sva&a u #oku zasedanja" dobio je naziv ;;
kong!" #$%&'&;;
U %o#$ ()on)& < 1272.%12/3.= pojavljuju se* DEJ+ID ,RIFIT" S'!("-)k komedija" *rancuska
filmska anvan'arda" )emaki ekspresionizam.
1925. pojavljuje se prvo remek delo ;;OKLOPNJA.A POTEMKIN;;
F)'/"k& /o%!n& <12/3.%1240.= ili moderna klasika prila'o&ava film 'ledaocu" osloba&a se
#ea#arske ukoenos#i i ima #ri faze-
I R&n& /o%!n& <12/3.%1281.= najpozna#iji film je ;;,&0&n)n K!1n;; !rsona velsa iz 1921.
II S!%n1& /o%!n& <1281.%1297.= najpozna#iji film je ;;Do (o"'!%n1!g %&3&;; ,an Luk
>odara iz 1297.
III K&"n& /o%!n& <1297.%1240.= zavr(ava se pojavom ;;R&-o4& 54!5%&;; $orda Lukasa
1240. *ilm se vraa na komercijalne s#aze.
Po"-/o%!n& <1240.%1225.= je okarak#erisana kompilacijama" kopiranjem" pozajmljivanjem.
F&5& %!k&%!n6! od 1225. $olazi do opadanja ume#nike i au#orske vrednos#i filma. ?aran#ino"
@lmodovar.

PRETE.E
OR MILIJES uvodi po#puni iluzioizam koji najvi(e privlai publiku< i dan danas="
mizanscen<sie i scenario=" s#oribord. Pa#en#ira filmske #rikove.
)je'ovi filmovi obino u imenu sadre re ;;pu#;;
P$- n& M!"!6" Pu# u sredi(#e :emlje" Pu# u nemo'ue" >umena 'lava.
A'lavnom on lino i'ra u svojim filmovima. $os#a koris#i duple ekspozicije" za#amljenja" maske.
!d 121/. polako mu opada slava i na kraju #o#alno propada" pos#aje prosjak.
N&14&7n)1! (o1&4! $ (!-!8&/& "$*
)a'ove(#aj mon#ae koja e bi#i osnova es#e#ike nemo' filma. Iz #o' vremena je pozna#a
9RAJTONSKA :KOLA koju propa'iraju dvojica En'leza- D7!/" +)')1&/"on i D7o%7 A'#!- S/)-.
!ni koris#e k$(n) ('&n ) /on-&7$. )jihovi filmovi su- Be8slaka re'a#a" !pona(anje filmsko' urnala"
Beliki zalo'aj.
1
ED+IN PORTER " ameriki mehaniar" dolazi da radi u Edisonov s#udio kao snima#elj. La'ano
poinje da razvija neku vrs#u mon#ae.As#anovljava realis#ian prikaz i od #ada se ameriki film odlikuje
#enjom ka realizmu i pripovedanju. )je'ovi filmovi- ,ivo# ameriko' va#ro'asca" Belika pljaka voza.
1908. u Parizu je formirano preduzee ;; FILM D ART ;; Imalo je za cilj dau bioskope privue i
sofis#iciranu publiku. .adraj filmova je sledi-
6 rekons#rukcija francuske is#orije
6 ekranizacija dela u'lednih pisaca
Aspeliu su da privuku i in#elek#ualce" i pozna#e 'lumce" pisce" kompozi#ore" slikare i snobove #o'
vremena. Prvi uspeli film je bio ;;U#)"-4o 4o14o%! o% ,)5&;; koji je rekons#ruisao is#oriski de#alj iz
Bar#olomejske noi <134/.=. @li ipak nisu razvili filmski jezik. ?aj pokre# je #rajao do 1912.
DANSKI I ITALIJANSKI FILM
U DO9A PIONIRA
D&n"k) ;)'/ #o' vremena se zove S&'on"k& /!'o%&/&" sa sadrajem ljubavne i ero#ske
#ema#ike. ?akvi filmovi su se sami po sebi dobro prodavali. ?ada prvi pu# dolazi do s#varanja ;)'/"k)3
54!5%&" u poe#ku seksipilnih ena zavodnica. Pozna#a je ASTA NILSEN" 'lumica" i +&n%!/&n
P")'&n%!" 'lumac.
?ada #ako&e dolazi do pojave anrovskih redi#elja i redi#elja koji opsluuju aro'an#ne filmske
zvezde. Pozna#i redi#elji su- C@L ?E!$! $@JE" $@>L@. .IC" L@. *!) ?I" A+@)
>@$.
1214. dolazi do ekonomskok kraha dansko' filma i veina s#varaoca ide u )emaku i Dvedsku.

I-&')1&n"k) ;)'/ pokazuje i bu&enje filmske #ehnike. Javlja se novi anr" PEPLUM. ?o je is#orijski
spek#akl koji je #ema#ikom vezan za an#iku >rku i im" a kasnije se uzima i mla&a is#orija <)apoleon=.
Pozna#i peplumi od 1270. do 1218. su- Po"'!%n1) %&n) Po/(!1!< P&% To1!< K4o +&%)"< An-on)o
) K'!o(&-&.
)ajveiuspeh je imao film ;;K&#))1&;; ?o je #ipina spek#akl akcija sa izmi(ljenim likovima.
?ada se uvodi ve(#aka rasve#a i pokre#na kamera (#o pozi#ivno u#ie na dalji razvoj #ehnolo'ije
filma.
Javlja se i dru'i anr" KULT DI+A" operske pevaice i filmske 'lumice. LIDA 9ORELI
<a#rak#ivna 'lumica=< FRAN.ESKA 9ERTINI <karak#erna 'lumica=" PINA MENIKELI <fa#alna ena=.
Javlja se filmski pravac" +ERIZAM" koji po#encira pribliavanje realizmu. Berizam prikazuje
klasni sukob aris#okra#ije i siro#inje. Pozna#i fillm verizma je ;;I5g$#'1!n& $ -&/);;
DEJ+ID +ORK ,RIFIT
najznaajniji pionir
!n i Enzen(#ejn su 'lavni po#porni s#ubovi filma u poe#ku s#varanja.
Enzen(#ejn je rekao- ;;@ko >rifi# du'uje sve $ikensu" onda mim sve du'ujemo >rifi#u.;;
Poinje kao scenaris#a kod Edisona" po#om malo 'lumi" a od 1270. poinje da reira. !d 1270. do
1218. reira preko 877 kra#kih filmova inspirisan sve#skim knjievnicima- ?ols#ojem" Mopasanom"
Dekspirom" $ikensom...?o mu pomae da do&e do o"no4& ;)'/"kog 1!5)k& a #o je n&&6)1&" dobra pria E
dobar zaple#. Poznajui 'lumaki zana# on dos#a dobro sara&uje sa 'lumcima" (#o se dobro odraavana na
film.
$olazi do ideje k$(nog ('&n& da bi bolje oslikao emociju. ?o je radio na dva naina- kamera
pu#uje i rezom. ez je osnovno sreds#vo filmsko' jezika. Ko5 /on&7$ "! %!;)n)>$* F)'/"k) (o"-o<
F)'/"ko 4!/!< F)'/"k& g'$/&< F)'/"k) )-&/.
>rifi# je es#o koris#io I)" #'!n%$ <kru' koji se suava%(iri=.
$rama#ur'ija je uvek bila u formi ;;S(&" $ 5&%n1) 8&";; (#o die #enziju kod 'ledaoca.
/
Prvi pu# on primenjuje P&&'!'n$ /on-&7$.
>rifi#ovi i'rani filmovi-
1215. Judi#a iz +e#ulije
1213. a&anje jedne nacije
1219. )e#rpeljivos#
1212. .lomljeni cve#ovi
12/7. $ole na is#oku
12/3. :ar ivo# nije lep
1257. @braham Linkon
1251. +orba
$va najbi#nija filma su mu a&anje jedne nacije i )e#rpeljivos#. A a&anju jedne nacije prikazuje se
a'onija ju'a da bi jedna nacija mo'la da se rodi. >ra&anski ra# 1091. zbo' ukidanja rops#va. >rifi# je bio
junjak koji je odras#ao i vaspi#avan u #radiciji #ipine amerike junjake porodice..am film o#kriva veliki
u#icaj ?ols#ojevo' romana FFa# i MirFF. Prikazan je ivo# dve porodice <sever%ju'= u obnovi posle ra#a" kroz
re#roak#ivno vraenje u pro(los#. :a#o vreme masovne borbe su bile fenomenalno odra&ene.
:a )E?PELJAIB!.? je dobio silne pohvale za sna'u izraza" ali je bio jako kri#ikovan
zbo' priklanjanja CCC. *ilm je u dru(#vu izazvao veliki lanac nasilja" film ak je imao radni naslov
;; Glans Man;; A filmu kroz e#iri vremenski nezavisne prie 'ovori o nasilju-
1. sme(#ena u 9 v.p.n.e. pad Bavilona
/. Hris#ovo raspee
5. Bar#olomejska no IBI vek
8. .avremena pria o radniku koji je nevino op#uen
adnja se odvija kao e#iri paralelne prie koje se polako ubrzavaju.
>rifi#ove #eme su vene- borbe izme&u dobra i zla. $obio je oskara za
ivo#no delo" a po#om umire po#puno zaboravljen 1280.

ZLATNO DO9A :+EDSKO, FILMA
+IKTOR :ESTREM< redi#elj koji poinje kao pozori(ni 'lumac. 121/. debi#uje na filmu
doveden od producen#a M@>)A.!)@. 121/.%1213 pravi 57 filmova koji su bili pod u#icajem %&n"k!
"&'on"k! >ko'!.
1219. reira film;; ?EIJE BI>E);; mornar koji se bori za preivljavanje svoje porodice" ali 'a
En'lezi hapse i porodica mu umire.
1210. i 1212. pravi dva filma ispirisan romanom ;;Jerusalim;;. ?o su filmovi I>M@!BI
.I)!BI i C@IM%I>M@!B@ CJI
12/7. C!KIJ@D L remek delo
12//. odlazi u Holivud i #amo nas#avlja sa radom" #amo snima i nje'ov najbolji film $IBLJE
J@>!$E sa In'rid +er'man.
MORIC STILER redi#elj ko'a #ako&e na film dovodi producen# Ma'nuson. +io je pod
u#icajem >rifi#a u poe#ku i 121/. snima G)E M@.CE. Casnije se usmerava ka salonskoj komediji i #u
se pronalazi.
12/7. snima E!?IC!)" priu o branom pe#ou'lu<#u se nezna ko ko'a jebe=" u kojoj prikazuje
ene kao jai pol.
.#iler se slui dinaminom naracijom" pokre#nom kamerom i brzom mon#aom.
.#avlja se na slubu >E?I >@>+!" koju die do zvezdai odvodi je u Holivud. !n #amo
doivljava neuspeh >.>. 'a os#avlja i doivljava blis#avu karijeru.
5
SLEPSTIK KOMEDIJA
.LEP.?IC je naziv za nemu ameriku komediju" u kojoj je zas#upljen 'e'" pan#omima i
prena'la(eni scenski pokre#. Poeci da#iraju od prve decenije II veka. .am naziv .LEP.?IC po#ie od
zvuno' efek#a < udarac drve#a o drvo= kojim su u pozori(#u pocr#avani neki 'e'ovi. )a sleps#ik dos#a
u#icaja ima francuski komiar M@C. LI)$E " koji jo( pre Kaplina i .ene#a pravi ovakve komedije.
)je'ov junak je bio kico( koji s#alno juri za lepim i la'odnim ivo#om. :ahvaljujui I s.r. u Evropi
amerikanci preuzimaju vo&s#vo u komediji.
MEK SENET je prvi filmski au#en#ini s#varaoc u ovom anru. Pre rada na filmu bio je klovn u
kabareu. 121/. formira CI.?!) s#udio" koji je bio osnova kasnijem P@@M!A)?A. Pored 'lume i reije
bavio se i produkcijom. $avao je pea# komediji u procesu mon#ae" 'de je bio odlian. Aveo je u filmsku
komediju vrhunac razaralake or'ije%#o#$ "& -o-&/&. +io je veliki improviza#or% kreirao je 'e'. !#krio
je Karlija Kaplina. ,iveo je od 1007. do 1297.
.leps#ik komedija se delila na - E)>LE.CA <P..elers" Mon#i Paj#on=" @MEIKC!%JEBEJ.CA
<K.Kaplin"+raa Maks" $eri Luis= i I.CA <M..ene#" +as#er Ci#on" ed .ke#on=.
.ARLI .APLIN
.in 'umice i alhoholiara. )as#upao je od malena sa majkom u B@IJE?EA" pu#ujuem
pozori(#u.121/. na #urneji po americi o#kriva 'a Mek .ene# i ve 1218. poinje da radi u Cis#onovom
su#diju. .#alno eksperimen#i(ei #ako pronalazi svoj imid % .CI?)IG@" du(evnodeklasirana jedinka"
mar'inalac. +io je lik o#mene barabe.
Iz 'odine u 'odinu menja produkcijske kue" #eei boljem" s#alno usavr(avajui svoj lik. $aje
ime svom liku L D@L!.
1210. vrhunac nje'ovo' kra#ko' filma L EMI>@)?
12/1. snima du'ome#rani film M@LID@). Iz filma u film sve je de#aljniji i vrlo prorauna#o
prilazi novom snimanju.
12/3. snima film P!?E@ :@ :L@?!M
12/4. snima GICA.
!$ 1251. snima zvune filmove L .BE?L!.?I BELE>@$@
1259. M!$E)@ BEME)@
1287. BELICI $IC?@?!
1284. >!.P!$I) BE$A
Posle II s.r. la'ano se 'ubi lik Darla lu#alice. .nima .BE?L!.?I P!:!)IGE i C@LJ A
)JAJ!CA.
+io je pro'nan iz @merike zbo' simpa#ija prema ...%u bez prava na povra#ak. !dlazi u Dvedsku
'de zivi do smr#i.
MAKS LINDER
*rancuski komiar <1003.%12/3.= koji je bio zae#nik burleske. Ima veliki u#icaj na razvoj
sleps#ika i pre#ea je Kaplinovo' humora.
)e'ovao je ele'an#an s#il komedije" nije se bavio improvizacijom veje sve de#alje prouavao
unapred. Cod nje'a nema socijalne aluzije kao kod Kaplina. Pro#o#ip nje'ovo' junaka je- uredan" lepo
odeven i veliki (valer. )aziva 'a M@C..
8
)je'ovi filmovi podseaju na novele Mo(&"&n&. ?u dos#a ima jurnjave" padanja... Ponekad ima
ironije i malo zlobe.
Poeo je na filmu 1273. i bio je kralj komedije do1215.

9ASTER KITON
< 1023.%1299. =
!d svoje #ree 'odine je u(ao u posao" nas#upao je sa porodicom u pu#ujuem pozori(#u. 1214.
poinje kao epizodis#a i la'ano formira svoj lik C@ME)! LIGE. 1212. pos#aje zvezda. 12//. radi
srednjeme#rane filmove. 12/5. snima svoj prvi du'ome#rani film ?I ,IB!?)@ $!+@ kiji je bio
parodija na >rifi#ovu )E?PELJIB!.?.
$o 12/9. 'lumi i reira sledee filmove- )@DE >!.?!PIM.?B!" +@.?E $E?EC?IB"
)@BI>@?!" .E$M@ .EJ@" )@ :@P@$" +@C.?E C@! +!C.E.
12/4. snima film >E)E@L
Pojava zvuno' filma i nje'ova boles#" alkoholizam" 'a udaljavaju sve vi(e sa pla#na. Posle II s.r.
radi kao klovn u Merdanu" ili dobija po neku epizodnu ulo'u < kod K.K.=.
!n je uvek bio KAMENO LICE ? ')6! ko1! "! n! "/!1!. Ima skroman kos#im" mehanike
pokre#e...jedan o#uen lik koji uvek u finalu eksplodira i izbaci revol#.
Brlo dobro koris#i filmski jezik kroz nara#ivnu i ri#miku mon#au i kroz ubacivanje radnje u
ambijen#.

NEMA.KI FILM
P4& (o'o4)n& @@ 4!k& $ E4o() 1! (ok)4!n& &4&ng&%no/ $/!-no>A$.
EKSPRESIONIZAM U NEMA.KOJ

?o je prva faza nemake filmske avan'arde. Posle Ekpresionizma dolazi K&/!>()' ;)'/.
.ama re ekspresija znai izraajnos#. Poeci do#iraju iz 1275. a zavr(ava se 1255. dolaskom
Hi#lera na vlas#.
:reli period nemako' Ekspresionizma je od 1212.do 12/8.
O"no4n! k&&k-!)"-)k! Ek"(!")on)5/& "$-
()k&5)4&n1! 8o4!ko4og %$>!4nog "-&n1& "(o'1n)/ )5&7&1n)/ "!%"-4)/&. )emaki
Ekpresionizam se zasniva na s#anjima iz podsves#i" s#rahu" ljubavi" mrnji.
U-)6&1 -!&-& n& ;)'/. Maks ajndhard L pozori(ni redi#elj koji predaje filmsku reiju.
)%! "! $ "$"!- &4&3g&%no1 $/!-no"-)
g'&% 5& )"-&7)4&n1!/ $n$-&>n1oB"o'1&>n1! "-4&no)"-) ) "&n)3 /!%)1&. $onekle ibeanje
od s#varnos#i i indirek#no suoavanje sa njom.
S6!nog&;)1& $ ;)'/o4)/& 1! (o% 4!')k)/ $-)6&1!/ KU9IZMA ) ko)"-) "! LOC KED "4!-'o.
>lumci prena'la(avaju 'lumu i (minku. adnje su obino vezane za odnose monika i ljudi bez
ikakve moi. .vi filmovi imaju primesu *@?AM@ L sudbine. azne manifes#acije podsves#ii du(evnih
boles#i.
3
)@J:)@K@J)IJI AME?)IGI EC.PE.I!)I:M@
Pre#ea Ekspresionizma je u filmu PDCI .?A$E)? iz 1215. koji obra&uje kupovinu lika iz
o'ledala i posledice #o' ina.
*ilm KA9INET DOKTORA KALI,ARIJA Ro#!-& +)n!& iz 1212. je poe#ak zrelo' doba
Ekspresionizma. .cenaris#a #o' " a i dru'ih najpozna#ijih filmova #o' pravca je bio C@L M@JE.
KARL MAJER
+io je vrlo precizan scenaris#a L skoro da je pisao knji'u snimanja. Cada je video !CL!P)J@KA
P!?EMPCI) menja mi(ljenje i vidi budunos# u mon#ai. !dlazi za En'lesku < pre IIs.r. = 'de radi sa
dokumen#aris#ima.
A C@+I)E?A $. C@LI>@IJ@ radnja se odnosi na dvolinos#. $r Cali'ari hipno#i(e s#uden#a i
#era 'a na zloin L oslikavanje elje nemake vlas#i za #irans#vom.
Pisao je scenarija sa sledee filmove- @.C!LJ)IC!B" !L@C!BE ACE" AM!)@
.M?" $!L?! M@+A:E C!GC@" ME?!P!LI." )A+ELA):I" )!.*E@?A%.IM*!)IJ@
A,@.@.
KAMER:PIL FILM je o'ranak Ekspresionizma ali je bii s#varnos#i. Beza izme&u Eksp. i
Camer(pil filma je film P!.LE$)JI K!BEC L scenario Carl Majer" reija *ridrih Murnau.
K&/!>()' ;)'/ o#&0$1! na#uralis#ike drame izme&u malo'ra&an(#ine i nihove poslu'e. ?eme
seuvek svode na de'radaciju niih slojeva" uvek sa pojavom smr#i u filmu. ?osu filmovi o na'onima.
!pisuju psihiko s#anje likova. !ni #ee jedins#vu radnje" vremena i mes#a. Junaci su uvek u nekoj vrs#i
kaveza svojih na'ona.
FRIC LAN,
< 1027. L 1249.=
Jevrejin ro&en u +eu. 1214. poinje da pi(e scenarija. Is#e 'odine pi(e scenario za film I)$IJ.CI
)@$>!+)I .P!ME)IC.
1212. poinje da reira sa filmm P@AGI
!d 12/7. sara&uje sa knjievnicim ?eom *on Harbu <)emica=. !na u#ie na nje'a pa on ubacuje u
filmove ;;roman#iku;; nemako' zaviaja.
12/1. film AM!)@ .M? pod u#icajem >rifi#ove )e#rpeljivos#i" i #o muje bio prvi
ekspresionis#iki film.
12//. film $. M@+A:E C!GC@" prvo remek delo avan#uris#iko%kriminalis#iko' filma. ?u
me#aforom pria o #ada(njem nemakom dru(#vu u krizi.
12/8. film )A+ELA):I" po nemakom epu < roman#ina sa'a=.
12/9. film ME?!P!LI." inspirisan )jujorkom. Projekcija blie budunos#i 'de ;;svemoni
um;; 'ospodari ljudima i njihovom sve(u.
12/2. film ,E)@ )@ M@.EGA
1257. film M L prvi zvuni film *.Lan'a.
1255.film ?E.?@ME)? $. M@+A:E@
!d 1253. ivi u @merici i dobija dravljans#vo A.@. A ppoe#ku ima slobodu s#varanja pa snima
socijalne drame- :@C!) LI)K@" .@M! JE$)!M .E ,IBI" ?I I J@. Polako 'a Holivud usmerava i
prinu&uje da radi komercijalne produkcije-
1287. film P!B@?@C *E)C@ $,EJM.@ L prvi nje'ov ves#ern i #o u boji.
1281. film JA)I!) L ves#ern
1231. film @)K P!CLE?IH L ves#ern
?okom II s.r. snima an#ifa(is#ike filmove- L!B )@ K!BEC@" I $,EL@?I AMIA"
MI)I.?@.?B! .?@H@.
9
,anr koji je najvi(e voleo je bio FILM NOAR sa filmovima- ,E)@ A I:L!>A" >IMI:)@
ALIG@" BELIC@ ,ELJ@. )je'ov poslednji film snimljen u @merici je bio I:B@) .B@CE .AM)JE L
#riler E noar. Braa se u )emaku i #amo snima HILJ@$A !KIJA $. M@+A:E@ u kome na'ove(#ava
ulo'u ?B propa'ande u savremenim zloinima.
U n1!go4o/ o($"$ %o/)n)&* "$%#)n&< k)4)6&< o"4!-&< (o7!-& (!")/)5/o/< &6)on&'no>A$ )
'$6)%no>A$.
FRIDRIE MURNAU
Poeo je kao 'lumac i asis#en# redi#elja" a zavrio u Californiji u saobraajnoj nesrei.
1212. L 12//. filmovi - .@?@)@" J@)!.!B@ >L@B@" :@M@C .?@H@" $EK@C A
PL@B!M.
12//. snima )!G*E@?A L .I)*!)IJ@ A,@.@ " kul#ni horor film <varijan#a $rakule=
12/5. film P!.LE$)JI K!BEC L kamer(pil film
12/3. snima poslednji film u )emakoj" *@A.?
12/4. A americi snima remek delo :!@" po scenariju Carla Majera. A #om filmu kamera po prvi
pu# pu#uje slobodno kroz pros#or.
$o 1251. <do #ra'ine smr#i= snima jo(- KE?II M@B!L@" HLE+ )@D .B@>$@D)JI"
?@+A.
Croz sve filmove je povezivao psiholo'iju likova sa ambijen#om.
ERNST LU9II.
Poreklom Jevrejin" ro&en u +erlinu. +io je vema spre#an u ero#skoj komediji" radio je
komercijalne filmove ali sa dos#a ukusa.
)a poe#ku je radio PSEUDOISTORIJSKE SPEKTAKLE ) MELODRAME.
12//. odlazi u Holivud i #amo poinje da radi SOFISTICIRANU KOMEDIJU. Po njemu je
nazvan odre&eni s#il komedije LA+IK%?@K. :ovu 'a princom komedije. Lansira 'lumicu Po'$ N!g) Coja
mu i'ra 'lavne ulo'e. !na je bila vamp%ena /7%#ih.
.a dolaskom zvuka na film poinje da radi mjuzikle- !.M@ ,E)@ PL@B!+@$!>" +I?I
ILI )E +I?I" )E+! M!,E KEC@?I" )I)!KC@.
+ili Bajder < +ulevar sumraka" )eki #o vole vrue= je nje'ov uenik.
Ko% L$#)8& "! ko5 5&#&4$ 4!o/& 8!"-o ) k)-)k$1! %$>-4o.
+ILIJEM PA9ST
edi#elj #akozvanih ulinih filmova. azra&uje ljudsko licemerje u srednjem s#aleu. Jedan od
pozna#ijih filmova mu je ALIG@ +E: @$!.?I sa >re#om >arbo.
+ALTER RUTMAN
@van'ardni redi#elj. .nimao je #akozvane filmove preseka - .I)*!)IJ@ BELE>@$@.
4
FRANCUSKA FILMSKA A+AN,ARDA
1919. %o 1929.
*ILM $ @? privlai o#meniju publiku u bioskope" ali #i filmovi nisu napredovali u izraajnim
sreds#vima.
Posle I s.r. poinje eksperimen#isanje na polju ume#niko' filma jer #ada Holivud koris#ei krizu u
evropi preuzima vo&s#vo u komrcijalnom filmu. Javljaju se bioskopi za in#elek#ualce i polako se formiraju
filmski klubovi. Pariz pos#aje pres#ian cen#ar avan'ardnih ume#nikih filmova.
?ada zapoinje dese#o'odi(nji period filmske avan'arde" koji ima #ri faze-
IMPRESIONIZAM
.IST FILM
NADREALIZAM
A4&ng&%n) ;&n6$"k) ;)'/ "! 5&"n)4& n&4)5$!'no1 ) /$5)8koB)-/)8ko1 !"-!-)6).
IMPRESIONIZAM
ad ume#nika je bio reakcija na *ilm $ @r#. Pozna#i su- LAJ $E LIC" ,EME) $E LIC"
,@) EP.?E)" M@.EL LE+IJE" @+EL >@)....
R)Ao-o K&n$%o je bio prvi filmski #eore#iar i od nje'a po#ie #ermin ;;4. ume#nos#;;.!n je 1211.
objavio manifes# sedam ume#nos#i-

Pros#orne Bremenske
<plas#ine= <ri#mike=
ume#nos#i ume#nos#i
1.slikars#vo 1.li#era#ura
/.vajars#vo /. ples
5.arhi#ek#ura 5.muzika
4.film
LUJ DE LIK
!#ac filmske kri#ike" mada se i bavio reijom. .luio se ri#mikkom mon#aom" mekocr#ajuim
fil#erima" dvos#rukom ekspozicijom.
0
ERMEN DE LIK
,ena redi#elj. +ila je radoznala i ivahna" rado je is#raivala. adila je u sve r#i faze avan'arde.
AN EPSTEN
Insis#ira na crnij pozadini mizanscena" pa pokre# 'lumaca dolazi do izraaja.
MASEL MER9IJE
Imao je dara za sceno'rafiju. )amerno je pre#erivao u neo(#rini" ivoj mon#ai" dvos#rukoj
ekspoziciji.
A9EL ,ANS
Je bio ;;evropski >rifi#;; !n je najmanji in#elek#ualac od svih pomenu#ih" ali je za#o vrlo slobodan.
Prvi osloba&a kameru ukoenos#i" eksperimen#i(e sa mon#aom pre Enzen(#ejna" primenjuje P!LIBI:IJA L
(iroki ekran.
.IST FILM
To 1! n&5)4 5& !&')5&6)1$ -!7n1! %& n& ;)'/$ %o/)n)& 4)5$!'no $ o%no"$ n& n&&-)4no.
)aziva se jo( i AUTOKTONI FILM ili APSOLUTNI FILM.
Pozna#i ume#nici ove faze su- RENE KLER ? P&)5 ko1) "(&4&< M!0$8)n< FERNAR LEEB
M!3&n)8k) #&'!-< MEN REJ ? +&A&n1! &5$/$< E/&k 9&k)1&.
NADREALIZAM
*ormiran je 12//. kada je obnovljen manifes# nadrealizma. P%"-&4'1& o"'o#&0&n1!)&6)on&'nog<
o"'o#&0&n1! /&g)1! ) "n&< (o(&g)&n1! &-!)5/)8no"-).
.imbol )adrealizma je LUIS 9UNJEL" kul#ni redi#elj <veliki $alijev prija#elj=. Cul#ni nje'ov
film je @)$@LA:IJ.CI P@." u kom su oslikani +unjelovi ko(mari. ?u su jo( i :L@?)! $!+@ 'de on
ismeva crkvu" porodicu" dravu i sve sis#eme vrednos#i.
AN KOKTO
>lumac" pesnik" slikar" redi#elj. Pomalo je bio snob pa su 'a pro'lasili falsifika#om i poneki ak
odbacivali. !n je imao dos#a u#icaja na amerike avan'ardis#e koji su pre#ee ander'raund filma.
Craj )adrealizma najavljuje P!E?.CI E@LI:@M u *rancuskoj.
2
SO+JETSKA :KOLA MONTANO,
FILMA
)aziva se jo( .vje#skom avan'ardom" ili .ovje#ski mon#ani film.
A periodu carske usije poinje razvoj filma u ovoj zemlji. Prvi film je $!).CI C!:@GI iz
1274.
Pioniri rusko' filma su Jakov Pro#azinov - PIC!B@ $@M@" !?@G .E>EJ i Merhord- .LIC@
$!IJ@)@ >EJ@.
1212. komunis#i or'anizuju $ravni Comi#e# za Cinema#o'rafiju. ?ada poinje na'li razvoj filma
zbo' nje'ove velike propa'andne moi. ?ada se snimaju @>I?CE koje promoviu komunis#iku par#iju
...%a.
*ILM%B!: L pokre#ne radionice za snimanje" razvijanje i projekciju filmova" koje se kreu po
celom ...%u.
!d 12/8. poinje uspon kole mon#ano' filma.
M!)?@,@ je kljuno oruje kojim se film odvaja od pozori(#a. A zla#nom periodu pojavljuju se
sledei au#ori-
SER,EJ ENZEN:TEJN
+SE+OLOD PUDO+KIN
ALEKSANDAR DO+LENKO
LJE+ KULJE:O+
DIZ,A +ETRO+
LJE+ KULJE:O+
Pozna# po is#raivanjima u mon#ai. Pozna# je EFEKAT KULJE:O+- ;)'/"k) (o"-o L mladi
i devojka su na razliu#im mes#ima" asusreu se na #reem mes#u N ;)'/"k& g'$/& L krupni plan 'lumca
koji ravnodu(no 'leda" a mon#aom se ubacuju kadrovi hrane" 'ole devojke" le(a... ;)'/"k) ')k L krupni
de#alji od 17 razlii#ih 'lumaca koji rade is#u s#var. Mon#aom se s#ie u#isak da je #o jedna sosba.
12/5. snima film )E!+IK)I $!,IBLJ@JI MI.?E BE.?@ A :EMLJI +!LJDEBIC@." P!
:@C!)A" BELICI A)ID?I?ELJ.
SER,EJ ENZEN:TEJN
!d 12/7. radi u P!LE? CAL?A kao sceno'raf <bio je sin arhi#ek#e= i peda'o'. )a poe#ku
prihva#a +I!MEH@)IKCI princip 'lume.
12/5. debi#uje kao redi#elj u pozori(#u.
12/8. snima prvi svoj film D?@JC inspirisan >rifi#ovom )e#rpeljivo(u. ?u lansira #ermin
M!)?@,)@ @?@CGIJ@ ili M!)?@,@ @.!GIJ@GIJ@.
17
1925. ;)'/ OKLOPNJA.A POTEMKIN L prema is#ini#oj prii o pobuni mornara iz 1273. ?u je
primenjena @)@LI?IKC@ mon#aa" po'o#ovo u scenama masakra na !deskim s#epenicama. A filmu ima i
M!)?@,E @.!GIJ@GIJ@.
192F. ;)'/ OKTO9AR L film je od dravno' znaaja. ?u primenjuje I)?ELEC?A@L)A
M!)?@,A.
A filmu .?@! I )!B! prvi pu# uvodi 'lavni lik. ?u primenjuje mon#au >!)JIH
?!)!B@.
!d #ada karijera kree nizbrdo. !d 12/2. do 125/. boravi u inosr#ans#vu. .#aljin polaki poinje da
'a mrzi" (#o mu 'ovori preko svojih komesara za kul#uru. Preko Pariza ide u Holivud 'de radi projeka# $@
,IBI MEC.IC!" ali mu producen#i oduzimaju ma#erijal.
1255. se vraa u ... 'de poinje ponovo ali prinu&en na saradnju sa .#aljinom.
Po narudbini od .#aljina radi film @LEC.@)$@ )EB.CI i IB@) >!:)I. ?i filmovi su
bili propa'anda pred II s.r.
Cako zvuk dolazi na film #ako mon#aa 'ubi znaaj koji je imala. !n primenjuje
C!)?@PA)C? i #o naziva BE?IC@L)!M mon#aom.
Amire 1280. 'odine za radnim s#olom.+io je ovek L 'enije.
+SE+OLOD PUDO+KIN

Po profesiji je bio 'lumac i prolazio je kroz razne u#icaje. )a nje'a najvi(e u#ie Culje(ov.
Casnije poinje da radi filmove i okree se #eoriji .?@)I.L@B.C!> i primenjuje mon#au koja
je u funkciji kon#inui#e#a i 'radacije.
+io je veliki prija#elj sa Enzen(#ejnom ali je imao i velike polemike o primeni mon#ae.
12/9. poinje da samos#alno reira i pravi film M@?I" prema romanu M.>orko'. ?o je pandam
!CL!P)JKI i #u je u#kana #eorija .#anislavsko' u svaki de#alj.
12/4. film C@J .@)C? PE?E+A>@. ?o je pandam !C?!+A" P!?!M@C $,I)>I.
C@)@ <komedija=.
125/. film !+IK@) .LAK@J L seanja na ra#
Casnije po naredbi .#aljinovih komesara za kul#uru radi filmove za promociju komunis#ike
par#ije ...%a.
Pudovkin je bio pozna# po ,4o5%!no1 kn1)5) "n)/&n1&. :ah#evao je od 'lumaca poznavanje
#ehnike snimanja i mon#ae. Kak je #raio da i 'lumci ues#vuju u pisanju knji'e snimanja.
ALEKSANDAR DO+LENKO
+io je pesnik iz Akrajine. :as#upao je poe#ski simbolizam na filmu. Pisao je i scenarija #ako lepo
da ovek uiva u njima. )je'ovi filmovi- :BE)I >!@" @.E)@L" :EMLJ@.
+vio je najvei majs#or slikanja prirode i a#mosvera. I on je morao da pravi filmove po .#aljinovoj
porudbini. A #oku ra#a je radio dokumen#arne filmove u Akrajini. Posle nje'ove smr#i" 37%#ih" nje'ova
supru'a reira jo(nekoliko filmova po nje'ovom scenariju.
11
DIZ,A +ETRO+
Ili $enis Caufman" najznaajniji dokumen#aris#a u prvoj polovini veka filma. )jemu je
dokumen#arni ma#erijal bio podlo'a za propa'andu.
Lansirao je dva pojma-
CI)!P@B$@ L mesenik o filmu i CI)!!C!.
12/2. film K!BEC .@ *ILM.C!M C@ME!M
1257. film ?I PE.ME ! LE)JI)A
Posle ra#a biva zapos#avljen jer se ;;ne snalazi;; u s#aljinovim zah#evima.
EOLI+UD D+ADESETIE ,ODINA
@@ +EKA
Holivud okuplja najznaajnije filmske au#ore #o' vremena. @merikanci koris#e odsus#vo filma u
Evropi za vreme I s.r. a #o u#ie dvos#ruko na evropski film. ?ri(#e je preplavljeno amerikim filmom" pa
se poku(ava parira#i @merici ume#nikim filmom.
A Holivudu se s#varaju velika udruenja <#rus#ovi= koja se bave produkcijom.
Po#iskuje se vladavina redi#elja au#orskih filmova od s#rane producena#a <velikih banaka= koji
finansiraju i prodajufilmove" #.j. poinje indus#rijska proizvodnja filma. ?oliki kvan#i#e# je ipak dao i ne(#o
kvali#e#a.
?ada se formiraju #ipski redi#elji <anrovski=.
A #o vreme @merika #rpi dru(#vene" poli#ike i ekonomske slomove. $e(ava se raspad
Bik#orijansko' men#ali#e#a. Pojavljuje se zakon o prohibiciji" (#o uvr(uje pozicije or'anizovanom
kriminalu. Javljaju se zah#evi za kon#rolom filmske produkcije L donosi se HEJ.!B zakon.
12//. or'anizuje se udruenje producena#a i dis#ribu#era" a na mes#o (efa dolazi" ne sluajno"
cenzor HEJ.. )je'ovi kodeksi propisuju #rajanje pojedinih scena bukvalno u sekundama.
Crajem /7%#ih dolazi do kraha )jujor(ke berze. uzvel# poli#ikom )JA%$IL@ uspeva da za
nekoliko 'odina smiri s#vari u zemlji. :a #o vreme Holivud se usmerava da s#vara ulep(anu sliku. ?o izaziva
pojavu @MEIKC!> .)@. ?o je san siroma(no' evropsko' izbe'lice. @meriki film u'lavnom propa'ira
ameriki san.
A #oj mono#onoj drama#ur'iji se ipak izdvajaju neki ume#nici koje niko nije mo'ao uceni#i jer su
bili samos#alni i finansijski jaki < Kaplin" Ci#on=.
)ajznaajniji anrovski redi#elji su-
ERNST LU9I. ? ko/!%)1!
MER+IN LEROJ ? g&ng"-!"k) ;)/
DON FORD ? 4!"-!n
+ILIJEM +AJDER ? %$>-4!n& %&/&
EI.KOK ? -)'!
+INSENT MINELI ? /1$5)k'
SESIL DE NIL L kamerman" redi#elj koji se bavi raznim anrovima. +io je simbol rano'
Holivuda i majs#or ero#izovano' kia. .am je producirao svoje filmove.
1/
NAJZNA.AJNIJI REDITELJI G0BTIE
U AMERICI
ERNST LU9I. ? )emac
EIC *!) D?!H@JM L
J!:E* *!) D?E)+E> L
!+E? *L!JE?I %
CI)> BI$!
MJUZIKL
192F. (o1&4'1$1! "! (4) 54$8n) ;)'/ DEZ PE+A. &" A' D7on"ono/. ?o je velika
prekre#nica u do#ada(njem razvoju filma.
.inhroni zvuk je imao za cilj da obezbedi sinhronizaciju plesa i muzike" a po#om i dijalo'a.
Mno'i" do #ada veliki 'lumci" o#padaju dolaskom zvuka na film zbo' problema sa iz'ovorom" sa
lo(om dikcijom" runom bojom 'lasa...
:vuk omo'uava s#varanje #ipino ameriko' anra L MJA:ICL@.
:la#no doba mjuzikla su 37%#e. A poe#ku je ovaj anr bio pod u#icajem evropske opere#e" ali
kasnije mno'o vei u#isak os#avljaju +luess" Jazz" ock.
Mjuzikl je komple#i#ao fabriku snova i sada je slika bila jo( su'es#ivnija.
9AZ9I 9ERKLI L koreo'raf" pionir mjuzikla. $ovodi ljude sa +rodveja na film. :a nje'a se
vezuje ki <pre#erano ulep(avanje=" ali je #aj ki us#vari zain koji ameriki san ini neodoljivim. +erkli je
ose#io mo rada u filmskim s#udijima" mo kamere i mo mon#ae.
Mjuzikl je omo'uavao dizu ero#ike bez cenzure.
ERNST LU9I. L povezuje muzikui pesme drama#ur(ki sa radnjom filma.
FRED ASTER ) DINDER RODERS su bili najpozna#iji plesni par Holivuda.
87%#ih se pojavljuje redi#elj +INSENT MINELI koji je po#puno objedinio sve inioce mjuzikla.
)je'ovi filmovi-@merkanac u Parizu" ,i%,i
DIM KELI L redi#elj
EOLI+UD TRIDESETIE ,ODINA
@@ +EKA
15
E.C@PI:@M L beanje od s#varnos#i
)asupro# mjuziklu javljaju se filmovi koji se okreu realizmu-
,AN,STERSKI FILMO+I
DETEKTI+SKI FILMO+I
FILM NOAR L pris#ekao iz predhodna dva
LUIS MAJLSTON L redi#elj koji radi ekranizacije pozna#ih knjievnih dela- )@ :@P@$A
)ID?@ )!B!" )@.L!B)@ .?@)@" MIDEBI I LJA$I.
MER+IN LEROJ L redi#elj koji us#olouje 'an's#erski film. M@LI GE:@ je prvi film 'de je
'lavni lik mafija(. !bino su mafija(e i'rali $ems Ce'ni" Hemfri +o'ar#... J@ .@M +E>A)@G" film o
amerikim za#vorenicima van amerike.
+ILIJEM +ELMEN L redi#elj koji je dobio prvi oskar za najbolji film <12/0.=. *ilm se zvao
CIL@ i 'ovori o uspehu avijacije u I s.r.
EAUARD EOKS L filmovi- LIGE .@ !,ILJC!M <uson i pad @l Caponea=.
FRIC LAN, L filmovi- :@C!) L!)K@" .@M! JE$)!M .E ,IBI" MI)I.?@.?B!
.?@H@....
FRENK KAPRA L davajui podr(ku poli#ici njudila pravi !P?IMI.?IKCE C!ME$IJE sa
nje'ovim likom >..MI?!M
DON FORD" poreklom Irac" je bio plodni ameriki redi#elj. .nomio je oko 157 filmova.
A'lavnom je radio ves#erne.
>B!:$E)I C!)J" I:>A+LJE)@ P@?!L@ <kljuni film 57%#ih=" M!J@ $@>@
CLEME)?I)@" ?BM@B@ @P@K@" )!.IL@ JE ,A?A ?@CA.
A poznijoj karijeri preispi#uje svoje ideje i svoj odnos prema filmu. .amokri#iki 'leda na
predhodni rad na filmu. ?u su filmovi- ?@>@KI" JE.E) KEKE)@" G)I )@E$)IC" K!BEC
C!JI JE A+I! LI+E?I B@J@).@.
EB!P.CI *ILM $B@$E.E?IH >!$I)@
II BEC@
NEOREALIZAMB najpozna#iji film ovo' pravca je C@$LJIBGI +IGICL@. ?o je ujedno i
sinonim za neoralizam.
Jez'ro ovo' pravca u filmu je u vremenu od 1283. do 1237.'odine.
pozna#i preds#avnici su-
+ISKONTI
ROSELINI
DE SIKA
C+ATINI
NEOREALIZAM DU:E
*ELI)I i @)?!)I)I su redi#elji koji imaju korene u neorealizmu" a kasnije izras#aju u velike
au#oer.
)E!E@LI:@M
A I#aliji /7%#ih dolazi na vlas# Musolini sa svojom *a(is#ikom par#ijom. ?ada se sprovodi s#o'a
cenzura u op(#em javnom ivo#u. *ilmovi slue za propa'andu fa(izma. edi#elji koji rade #akve filmove su
profesionalci" a ne lanovi par#ije. ?o su bili @leksandro +laze#i i Carlone.
18
E.C@PI.?IKC@ linija u proizvodnji filma svodi se na beks#vo od s#varnos#i. A filmu se #o
re(avalo kadrovima +EL!> ?ELE*!)@. A #im produkcijama koje nisu do#icale poli#iku i svakodnevnicu"
'lavni predme#i su zais#a bili beli #elefoni.
Javlja se i C@LI>@*IJ@ L adap#acije knjievnih dela.
Pr#ee neoralizma 57%#ih su kri#iari i #eore#iari filma- MICEL@)MEL! @)?!)I!)I i
MA:EPE $E .@)?I.. !ni kri#ikuju kali'rafiju i podravaju dokumen#aris#e.
Jedina korisna s#var od Musolinija #ridese#ih je-
B o"n)4&n1! 4)"ok! ;)'/"k! >ko'!
B o-4&&n1! ;)'/"kog g&%&
$okumen#arni film
1281. film LJA$I )@ $)A od redi#elja $e ober#isa oslikava ivo# u podmornici.
128/.%85. pojavljuju se filmovi koji koji su pre#ee neoralizma.
LACI)! BI.C!)?I " redi#elj" iz aris#okra#ske porodice iz Milana. +io je asis#en# enoaru.
Poeo je u pozori(#u.
@LEC.@)$! +L@:E?I L ;;8 Coraka u oblacima;;
$E .IC@ L ;; $eca 'ledaju;;
Pojavi neorealizma doprinosi naru(ena filmska indus#rija posle II s.r. *ilmovi se snimaju na ulici
bez ve(#ako' sve#la i vrloes#o sa neprofesionalnim 'lumcima.
Ro"!')n) je radio #akve filmove- IM%!?B!E)I >@$" )EM@KC@ >!$I)E )AL?E.
oselini je hladan i objek#ivan" pa #ako i projek#ije svoju viziju na film.
D! S)k& je dru'aiji. !n je oseajni realis#a < idol mu je Kaplin=. )je'ovi filmovi su nosioci
oskara- KI.?@KI GIPEL@" C@$LJIBGI +IGIC@L@" #u su i dru'i filmovi- KA$! A MIL@)A"
AM+E?! $.
$e .ika i *elini su dobili po e#irioskara.
)ajradikalniji film ovo' pravca je film :EMLJ@ $H?I od Biskon#ija.
NADREALIZAM DU:E
H50B-! @@ +EKA=
FELINI* .BE.L!.?I B@I?E@" +ELI DEIC" ALIG@ 6"
C@+IIJI)E )!JI 6" .L@$@C JE ,IB!?" 0 i O 6
!n nosi u sebi spoj pune profesionalnos#i i improvizacije. Posle filma 0 i O filmovi mu se
'ranaju u dve 'rupe-
savremena civilizacija s#are civilizacije
CL!B)!BI .@?@IC!)
!M@ C@:@)!B@
@M@C!$ P!+@ !CE.?@
>@$ ,E)@ PL!BI +!$
ATONIONI
je pandam *eliniju. )je'ov rad je s#ro'o odmeren i suzdran. :val su 'a enski redi#elj. .voje
probleme sa'ledava u sve#u ena. Mu(karci su u nje'ovim delima II klasa. !n obra&uje mu(ko%enske
odnose.)ajpozna#iji filmovi su mu- CIC" @B@)?A@" )!J" P!M@KE)JE" GBE)@ PA.?I)J@.
13
POLJSKA KINEMATO,RAFIJA
H(o"'!&-n&=
DC!L@ .A+JEC?IB)!> E@LI:M@
% @)$EJ B@J$@
% JE,I C@B@LE!BIK
% @),EJ MA)C
Javlja se posle II s.r. <1235.=. !d 1238. njen naziv oznaava odcepljenje od poli#iko%ideoli(ko'
kori(enja filma koji je dik#iran od s#rane ...%a.
?@L@. M!@L)!> )EMI@
% @),EJ B@J$@
% CD!D?!* :@)A.I
% CDID?!* CJEDL!B.CI
A ovom #alasu se prikazuje moralnos#anje i e#iko ispi#ivanje dru(#va.
Izme&u dva ra#a Poljska kinema#o'rafija je bila srednje razvijena.
Pola )e'ri je Poljakinja koja je preko )emake o#i(la za A.@.
.E:KI FILM
je bio srednje razvijen izme&u dva ra#a.>A.?@B M@H@?I rei#elj iz me&ura#no' perioda koji radi
ero#ske sapunice.
Posle II s.r. osniva se @C@$EMIJ@ u Pra'u.
.redinom 37%#ih pojavljuje se pokre# KEDC! P!LEJE ko'a ine (kolovani filmski redi#elji-
MIL!D *!M@)" JI,I ME)GEL" BE@ HI?IL!B@.
POSLERATNI EN,LESKI FILM
+ri#anski film je od samih poe#aka pokazivao kvali#e#e u po'ledu dokumen#arnih filmova.
)ajpozna#iji dokumen#aris#a je $on >rifson.
D#o se #ie i'rano' filma" dva najvea imena su K@PLI) i HIKC!C.
Pozna#i en'leski producen# i redi#elj je i @LEC.@)$@ C!$@.
Cvali#e# en'lesko' filma je uvek bio izraen pu#em izvrsnih 'lumaca. *ilm je os#ao u senci zbo'
ameriko' kapi#ala koji je dik#irao filmove po A.@ ukusu i zbo' jake nacionalne ?B<++G=.
:a#o se javlja pokre# *EE GI)EM@ iji su preds#avnici- Linzi Enderson" Carl aj(" ?oni
iardson.
?ako&e se javlja i +I?@).CI .!GIJ@L)I *ILM<realizam= ii su nosioci- $on .lenzinder"
$on +ermen" Cene# Lou.
MAIARSKI FILM
19
Pozna#a imena su- MIH@LJ CE?E: < redi#elj Cazablanke=" +EL@ +@L@D<#ere#iar=" +EL@
LA>!DI <'lumac vampir=" :!L?@) *@+I <posle II s.r.=" ID?B@) .@+!.
14