Ultrazvuno merenje

brzine i protoka krvi

1.1 UVOD
U poslednjih 50 godina ultrazvuk je dosta razvijan. Najee je korien za svrhe istraivanja i
medicine. Postoje razne aplikacije za neinvazivno dvodimenziono slikanje i kolor Dopler. Takoe,
ultrazvuk je korien i u nekim aplikacijama koje su bila invazivne, koristile se u operacijama ili se
ugraivale u pacijenta. Koristi se za merenje dimenzija, pomeraja brzine i protoka. Fokusiraemo se
na merenje brzine i protoka krvi. Objanjenje metodologije slikanja.
1.2 FIZIKA ULTRAZVUKA
Ultrazvuk se obino definie kao mehanika vibracija sa frekvencijom iznad opsega ujnosti oveka.
Frekvencije koriene u medicinske svrhe su u opsegu 500kHz i 100MHz. On se propusta kroz
tkivo i zatim se meri. Prilikom prolaska kroz tkivo signalu se menjaju neki parametri koji ukazuju na
neku osobinu tkiva ili neko deavanje u njemu.
Brzina zvuka (c) u vodi, krvi i veini telesnih tkiva je 1500 100 m/sec to e pri frekvencijama od
500kHz do 100MHz dati talasnu duinu izmeu 0.015 i 3.0 mm. Na visim frekvencijama talasne
duine su manje to daje veu rezoluciju snimanja ali i znatno vea slabljenja i manju prodornost
signala.
1.3 ULTRAZVUNI PRETVARAI
Vaan deo ultrazvunog instrumenta je pretvara. On sluzi da pretvori elektrinu energiju u
mehaniki talas i obrnuto, da da smer, frekvenciju i oblik zvunom talasu. Aktivni element je
piezoelektrini materijal. Koriste se razliiti materijali od kristal kvarca do raznih polimera. Izbor
materijala zavisi od aplikacije. est izbor materijala je keramika. Nain izrade pretvaraa.
1.4 ODNOS VREME-PREENI PUT
Jedna od prvih aplikacija gde je korien ultrazvuk u medicini je merenje dimenzija korienjem
principa odnosa vreme-put. Ako predajnik saopti neki zvuni impuls i nakon nekog vremena
prijemnik primi taj impuls, predjeni put je u direktnoj proporciji sa vremenom izmeu trenutka
predaje i trenutka prijema tog impulsa. Ako znamo brzinu prostiranja zvuka u toj sredini moemo
odrediti predjeni put. Drugi cesti sluaj je da nemamo prijemnik i predajnik zasebno, ve imamo
primopredajnik i materijal od koga se impuls odbije i vrati do primopredajnika. To vreme se moe
meriti flip-flopom, tako sto prvi impuls setuje ff, a drugi ga resetuje, vremena trajanja impulsa na
izlazu ff-a je nae traeno vreme. Prilikom korienja ovih pretvaraa, moramo ih prisloniti na tkivo
koje merimo. U medicini se najee njima meri prenik krvnog suda, duina miokardialnog
segmenta ili debljina zida nekog organa. Sa odreenim nivoom sinhronizacije moe se vriti i
nekoliko merenja odjednom. Preciznost je odreena talasnom duinom. Na 5MHz preciznost je
0.3mm a osetljivost na promenu dimenzije je 1 m .
Merenje preenog puta za impuls za prijemnik i predajnik; za primopredajnik.
Merenje preenog puta za kontinualni talas za prijemnik i predajnik; za primopredajnik.
1.5 PUT-VREME, BRZINA I PROTOK
Metod odreivanja brzine kao izvod putanje korien je u biologiji poetkom 50-ih godina
dvadesetog veka. Kasnije se ovaj metod proirio na medicinu i industriju. Ovaj metod moe biti
korien kada je pretvara sa kateterom koji se uranja u tenost, ili ako se koriste ekstravaskularne
sonde.