A

M
B
E

Prevod
Milena egarac
Za izdavaa
Stevan Korolija
Jer kakva je korist oveku
ako sav svet zadobije a
dui svojoj naudi?"
Mt. 16,26
Razmislite o oseanj! "oje se javlja ! vama "ada vas
#vale, o$asi%aj! vas "om%limentima, "ada !va&avaj! ne'to
'to ste !radili, "ada vas %ri#vataj! "ao linost. Mislite
zatim, s dr!ge ta"e gledi'ta, na oseanja "oja se $!de !
vama %ri zalas"! s!nca ili ! zor!, %red le%otom %rirode
!o%'te, ili "ada itate ne"! "njig! ili gledate (ilm "ojima
se %ot%!no %re%!'tate. )%oredite ta oseanja sa onim
'to ste osetili "ada vas #vale * sa oseanjem "oje, ! s!*
'tini, %otie od +samovelianja,, od +samo!zdizanja,,
'to s! tzv. +s%olja'nja, oseanja, do" oseanja dr!ge, vr*
ste %oti! od +samoostvarenja, * to s! oseanja d!'e.
Razmotrite sada va'a oseanja %rili"om ne"og !s%e*
#a, "ada ne'to %ostignete, %o$edite ! ne"om ta"mie*
nj!, do$ijete ne"! o%"lad! ili se ista"nete ! ne"oj dis"!*
siji. )%oredite ova oseanja sa rado'! "oj! oseate, na
%rimer, "ada ste zaista zadovoljni neim 'to radite, ra*
dom "oji vas %ot%!no is%!njava, "ome se %re%!'tate
svim svojim $iem. Prva oseanja dolaze s%olja,- a dr!go
izn!tra, "ao oseanje d!'e.
.o' jedno %oredenje/ setite se 'ta ste oseali "ada ste
! r!"ama imali mo, "ada ste $ili nared$odavac i "ada
Anteni De Melo
s! dr!gi gledali ! vas, s%remni da vas %osl!'aj!, "ada
ste $ili %o%!larni. 0vom oseanj! s!%rotstavite oseanje
intimnosti, is%!njenosti "oj! ste osetili "ada vam je $ilo
le%o ! dr!'tv! ne"og %rijatelja, ili na ne"om $ez$ri&nom
i veselom izlet!.
1a ovoj ta"i, %o"!'ajte da s#vatite %rav! s!'tin!
oseanja "oja dolaze s%olja, ne iz samoostvarenja, ve od
samo!zdizanja. 2o nis! %rirodna oseanja * nji# s! stvo*
rili va'e dr!'tvo i "!lt!ra, da $i vas !inili %rod!"tivnim
i dr&ali vas %od "ontrolom. 2a oseanja ne daj! vam ni*
"ad ta"v! is%!njenost i sre! "ao "ada vas zadivi %riro*
da, "ada !&ivate ! dr!'tv! %rijatelja, ili ! rad! "ome se
%re%!'tate. 0seanja "oja vam je nametn!lo dr!'tvo !s*
merena s! na to da izazov! o%ijenost so$om i "ao rez!l*
tat javlja se... %raznina.
Posmatrajte to" svoga dana ili itavi# nedelj! dana i
razmislite/ za "oli"o a"tivnosti "oje ste o$avili ili !es*
tvovali ! njima mo&ete rei da s! $ile im!ne od veite
&elje za isticanjem, za !z$!3enjima, od te&nje da osvojite
%a&nj!, a%la!ze, slav!, %o%!larnost, !s%e# ili mo4
A sada %ogledajte lj!de o"o se$e. 1alazite li me3!
njima jedn! jedin! oso$! "oja nije ! %otrazi za tim %ri*
zemnim zadovoljstvima, "oja nije %odjarmljena njima,
"oja nije alava i se$ina, "oja svesno ili nesvesno ne %ro*
vodi ni tren!ta" svog %ostojanja ! tra&enj! svega toga4
Kada sve to sagledate, s#vatiete "a"o se lj!di !%i*
nj! da osvoje svet, &ivei %ot%!no %raznim &ivotom, !z
is#od %ot%!nog g!$ljenja svoje d!'e.
5a za"lj!imo jednom %ara$olom na ov! tem!. 6r!*
%a t!rista !do$no sedi ! a!to$!s! i %!t!je. Kraj nji# %ro*
mi! jezera, %lanine, livade i re"e. Ali zavese na %rozori*
ma s! s%!'tene i oni, ne znaj!i 'ta je van a!to$!sa,
itavo %!tovanje %rovode ! ras%ravama "o zasl!&!je da
sedi na%red, "o je naj%rivlaniji ili !&iva najvei !gled me*
3! njima, i ta"o dalje, a onda... %!tovanje se o"onava.
P)2 7.)8A9:
Ako neko doe meni i ne
mrzi oca svojega i mater i
enu i decu i brau i sestre
!a i ivot svoj ne moe
biti moj uenik""
Lk. 14,26
Pa&ljivo gledajte o"o se$e i videete nesre! "oja
vlada ! svet!, o"o vas i ! vama. ;ta je !zro" tome4 Mo&*
da ete rei/ !samljenost, %otlaenost, ratovi, $eda, %o*
"varenost, ateizam.. . ali gre'ite. Samo jedan je !zro"
vas"oli"e nesree * la&na !$e3enja "oji# se dr&ite, !$e*
3enja toli"o ra'irena i !"orenjena, ta"o vrsto !temelje*
na, da ni"ad niste ni %omislili "a"o $i tre$alo ras%ravlja*
ti o njima. Z$og ta"vi# nao%a"i# !$e3enja vidite svet i
same se$e ! is"rivljenoj %ers%e"tivi. 9a'e mentalne 'e*
me ta"o s! !$edljive, a %ritisa" dr!'tva "ome ste izlo&eni
toli"o je sna&an, da ste $!"valno d!&ni da gledate svet
o"o se$e na taj nao%a" nain. 1ema vam s%asa, $a' za*
to 'to ni"ad i ne %os!mnjate da "rat"ovido gledate na
svet, da je va' nain razmi'ljanja mo&da na"aradan i izo*
%aen, i da s! va'a !$e3enja ! osnovi la&na.
0svrnite se jo' malo o"o se$e, ne $iste li mo&da
%rona'li jedn! jedin! oso$! "oja je a!tentino srena,
oslo$o3ena stra#ova, nesig!rnosti, na%etosti i $riga
*a"o imate sree, ot"riete jedn! ! sto #iljada.
Antoni De Melo
0vo $i tre$alo da vas navede da s rezervom gledate
na %rogramiranost i !$edenja zajedni"a vama i lj!dima
o"o vas. Me3!tim, vi ste ta"o3e %rogramirani da &ivite
$ez s!mnji, $ez s!vi'ni# dilema, %rogramirani da ver!*
jete ! stavove "oje vam je !sadila va'a tradicija, "!lt!ra,
dr!'tvo i religija. :, a"o ne nalazite da ste sreni, dresi*
rani ste da o%la"!jete same se$e, !mesto da o"rivite svo*
je !zore, %redras!de, "!lt!rna i nasle3ena !$edenja.
5a $i sit!acija $ila jo' traginija, t! je i injenica da
s! mnogi med! nama do te mere $ili izlo&eni %ranj!
mozga, da nis! a" ni svesni da s! nesreni * "ao ove"
"oji sanja, ne znaj!i da samo sanja.
Koja s! ta la&na !$edenja "oja nam $lo"iraj! %!t "a
srei4 <vo ne"i#.
Prvo/ ne mo&ete $iti sreni a"o nemate sve ono za
'ta ste vezani i 'to smatrate ta"o dragocenim.
S!'ta la&. 1e %ostoji ni jedan tren!ta" ! va'em &i*
vot! ! "ome nemate sve 'to je %otre$no da $iste $ili
sreni. 9a'a nesrea %otie od toga 'to !smeravate svoj!
%a&nj! na ono 'to nemate, !mesto na to 'to ! odre3e*
nom tren!t"! imate.
5r!ga la&na ideja/ srea je negde ! $!d!nosti.
1etano. Sreni ste t! gde ste, i $a' ! ovom as!=
ali vi to ne znate, jer s! vas la&na !$edenja i nao%a"o
vi3enje sveta zaa!rili ! stre%nje, nes%o"ojstva, veze i
s!"o$e, nainiv'i od vas odgovorn! %edal! ! igrama za
"oje ste %rogramirani, i %ri tom vas !$edili da morate
!estvovati ! njima. Kada $iste $ili "adri da vidite ita*
v! t! (ars! s nalija, ot"rili $iste da ste sreni a da to i
ne znate.
.o' jedno la&no !$e3enje/ srea se %osti&e a"o ove"
!s%e'no mani%!li'e sit!acijama i lj!dima "oji ga o"r!*
&!j!.
1ije istina. 7j!di gl!%avo rasi%aj! ogromn! energij!
da $i +re"onstr!isali, svet. A"o je va'a s!d$ina da
P)2 7.)8A9:
menjate svet, ! red! * samo na%red, menjajte ga, ali ne*
mojte da !o$ra&avate "a"o e vas to !initi srenim.
0no 'to vas ini srenim ili nesrenim nis! svet i lj!di
o"o vas, ve samo misli ! va'oj glavi. Koli"o je zal!dno
tra&iti orlovs"e gnezdo na dn! o"eana, toli"o je zal!dno
tra&iti sre! ! s%oljnom svet!. A"o zaista &elite sre!,
ne rasi%ajte energij! tra&ei sredstva %rotiv svoje elavo*
sti, ili tr!dei se da o$li"!jete mi'iavo telo, ili menjaj!*
i "!!, %osao, $ran! vez!, stil &ivota ili a" so%stven!
linost. Kada $iste mo&da i !s%eli da %romenite sve te
stvari, da svoj izgled !inite %rivlanijim, svoj! linost
"om%le"snijom, da na3ete le%'i am$ijent za svoj &ivot,
itd., da li ste %omislili "a"o $iste mo&da, !%r"os svem!
tome, ostali nesreni4 1ajs"rivenijim delom svoga $ia
vi znate da je to istina, ali svejedno i dalje raz$ac!jete
snag! i energij! ! %otrazi za neim 'to vas >a to ve
!na%red znate? ne mo&e trajno !sreiti.
<vo jo' jednog la&nog !$e3enja/ sreni smo "ada
nam se sve &elje ostvare. .o' jedna neistina. ) stvarno*
sti, $a' s! te &elje i veze ono 'to vas ini na%etim, (r!s*
triranim, nervoznim, nesig!rnim i !%la'enim. Sastavite
s%isa" svi# svoji# veza i &elja, i %ored sva"e do%i'ite/ +)
d!$ini svoga $ia znam, a" i "ad $i mi se to is%!nilo,
ne $i# mi se ostvarila trajna srea,. Razmislite o istini*
tosti ove tvrdnje. :s%!njenje ne"e &elje mo&e nam najvi*
'e dati m!njevit! o%ijenost, "rat"otrajn! radost, ali ta"o
ne'to ne tre$a $r"ati sa sreom.
;ta je onda srea4 Malo je ta"vi# "oji mog! da od*
govore, a ni"o od nji# ne !me to izraziti recima. .er, sre*
a ne mo&e da se is"a&e. 5a li $iste mogli da o%i'ete
svetlost lj!dima "oji s! itav &ivot %roveli ! mra"!4 :li
da o%i'ete stvarnost ne"ome "o samo sanja4 S%oznaj
svoj mra" i on e nestati * tada e' saznati 'ta je svet*
lost. S%oznaj svoje "o'mare ona"ve "a"vi zaista jes! i
oni e i'ezn!ti, a ti e' se %ro$!diti ! stvarnost. S%o*
znaj svoja la&na !$e3enja i ona e se izg!$iti * samo na
taj nain o"!siete 'ta je srea.
Antoni De Melo
Kad lj!di tragaj! za sreom na nao%a" nain, za'to
ne %o"!'aj! da razjasne se$i svoja la&na !$e3enja4 Kao
%rvo, zato 'to i# ni"ad ne vide "ao la&na= ne vide i# a"
ni "ao !$e3enja, ve $!"valno "ao injenice, "ao o$je"*
tivn! stvarnost, toli"o s! d!$o"o zagli$ljeni ! svoj! %ro*
gramiranost. 5r!go, zato 'to s! %restravljeni idejom da
$i mogli da izg!$e jedini svet "oji %oznaj! * svet &elja,
veza, stra#ova, dr!'tveni# %ritisa"a, na%etosti, am$icija,
stre%nji, "rivice= svet s $ljes"ovima !&it"a, ola"'anja i
o%ijenosti "oje stvari ! nji#ovom svet! mog! da im %r!*
&e. Po"!'ajte da zamislite ove"a "oji se !&asava da iza*
3e iz svog "o'mara zato 'to je, na "raj! "rajeva, to jedi*
ni svet "oji on %oznaje * i eto vam (otogra(ije vas i lj!di
"oji vas o"r!&!j!.
)"oli"o &elite da dostignete trajn! sre! i s%o"oj*
stvo, morate $iti s%remni da od$acite oca, maj"!, %a a"
i so%stveni &ivot, i da "a&ete z$ogom svem! 'to %osed!*
jete. 1a "oji nain4 1e $!"valnim od$acivanjem sve"o*
li"e stvarnosti od "oje je sazdan va' &ivot >jer $iste !ve"
ostali vezani za ono 'to ste na sil! od$acili?, ve sagle*
dav'i sve to "ao %rivid, 'to stvarno i jeste. A"o se ta"o
%ostavite, $ez i"a"vog je znaaja da li ete od$aciti te
stvari ili ne * one g!$e svoj! mo nad vama, svoj! s%o*
so$nost da vas %ovrede, i vi se najzad $!dite iz svoji#
snova, iz mra"a, iza vas ostaj! svi va'i stra#ovi, sva va'a
nesrea.
0dvojite i%a" ne"o vreme i %otr!dite se da ogoljeno
sagledate, "a"ve stvarno jes!, stvari za "oje %o"!'avate
da se za"aite, sva ta %rivi3enja "oja vam s jedne strane
%r!&aj! omamljenost i !&ita", ali i nesig!rnost, %atnje,
na%etost, stre%nj! i nesre!.
0tac i maj"a * %rivid= &ena i deca, $raa i sestre
*%rivid= sve 'to %osed!jete * %rivid= va' sada'nji &ivot
*%rivid= $ilo "oja stvar za "oj! ste vezani i "oja, %o vama,
jedina mo&e da vas !srei * %rivid.
10
P)2 7.)8A9:
1a toj ta"i od$aciete maj"! i oca, &en! i dec!,
$ra! i sestre, "ao i so%stveni &ivot sa svim do$rima
*%restaete da se "aite i vez!jete za sve ove stvari, i ta*
"o ete %oni'titi nji#ov! s%oso$nost da vas %ovrede. 1a
toj ta"i, najzad, do&iveete to tajanstveno stanje "oje se
ne mo&e o%isati niti izraziti/ !ronjenost ! sre! i d!'ev*
ni mir, i s#vatiete "oli"o je istinito da se sva"ome "o
od$ije da se grevito dr&i maj"e, oca, &ene i dece, $rae
i sestara, zemlje ili "!e... stostr!"o vraa, i on "ona*
no st!%a ! veni &ivot.
11
A n ton i De Melo
##$ koji %oe da se sudi s tobom
i koulju tvoju da uzme#
!odaj mu i %aljinu&
i ako te ko !otera jednu milju#
idi sa njim dve""
Mt. @,AB*A1
A"o razmotrite nain na "oji ste +"onstr!isani, i na
"oji +(!n"cioni'ete,, ot"riete da je ! va' moza" !$aen
"om%letan %rogram, sa itavom serijom za#teva "oji vam
govore "a"o $i tre$alo da se odvijaj! stvari ! svet! o"o
vas, "a"vi $i tre$alo da $!dete i, samim tim, 'ta $i tre*
$alo da &elite. . .
Ko je odgovoran za t! %rogramiranost4
Sva"a"o niste vi * niste vi !temeljili te osnovne ele*
mente "ao 'to s! va'i %ro#tevi, &elje, ta"ozvane %otre$e,
va'e vrednosti, !"!si, stavovi, navi"e. 9a'i roditelji, dr!*
'tvo ! "ome ste %oni"li i ! "ome &ivite, va' "!lt!ralni
am$ijent, religija, va' oso$eni izgled, odgovorni s! za
o%erativne s#eme "om%j!tera "oji je !sa3en ! vama.
Sve ! svem!, $ilo da ste mladi ili stari, nezavisno od
%ravca ! "ome se "reete, taj "omj!ter #oda zajedno s
vama, a"tivan i delotvoran ! sva"om svesnom tren!t"!
va'eg dana, i !ltimativno za#teva od &ivota, dr!gi# lj!di
ili vas, da zadovoljite njegove %otre$e.
12
P)2 7.)8A9:
Kada je njegovim za#tevima !dovoljeno, "om%j!ter
vam do%!'ta da $!dete s%o"ojni i sreni= ! s!%rotnom
*a" i a"o nimalo niste "rivi z$og toga * "om%j!ter
$!di ! vama negativne emotivne rea"cije "oje vas %!ne
$olom i %atnjom.
A"o se, na %rimer, lj!di ne %ona'aj! %rema oe"iva*
njima va'eg "om%j!tera, on izaziva ! vama oseanja
(r!stracije, $esa i gorine. :li, "ada izg!$ite "ontrol! nad
doga3ajima, "ada se $!d!nost !"az!je nesig!rnom, va'
"om%j!ter ini da osetite na%etost, stre%nj!, za$rin!*
tost. 9i onda tro'ite mnogo energije da $iste ne"a"o %re*
vazi'li ta negativna oseanja. : !glavnom !s%evate ! to*
me, ali samo ta"o 'to jo' vi'e %rod!$lj!jete te&nj! da
re"onstr!i'ete svet o"o se$e, sve da $i zadovoljili za#te*
ve svog "om%j!tera. 2a"o se$i o$ez$e3!jete mrvice %ri*
vremene sree. Privremene, jer ! sva"om tren!t"! mo&e
is"rsn!ti ne"a nova nezgoda >voz "asni, tele(on se $lo*
"ira, %ismo ne sti&e na vreme?, $ilo 'ta s!%rotno %rogra*
miranim %redvi3anjima va'eg "om%j!tera, "oji onda vra*
a stvar na %oeta", sa svojim ne!dovoljenim za#tevima.
: ta"o &ivite %rilino m!nom egzistencijom, ne%re*
stano %od %ritis"om stvari i lj!di o"o vas, veito te&ei da
%rilagodite sve te lj!de i stvari nared$ama svog "om%j!*
tera, da $iste s vremena na vreme mogli da !&ivate ! tre*
n!cima s%o"ojstva "oje vam se %r!&a, tj. ! "rat"im %a*
!zama "ada va' "om%j!ter mir!je sa svojim %rogramima.
Postoji li ne"i izlaz4
5a, %ostoji. Sig!rno je da ne mo&ete zagos%odariti
svojom !slovljeno'! za "rat"o vreme. Mo&da vam to ni*
"ad nee !s%eti. Ali to nije toli"o va&no. Po"!'ajte ova*
"oi zamislite da ste se na'li ! ne%rijatnoj sit!aciji ili !
dr!'tv! ne"e vama ne%rijatne oso$e. 9ideete "a"o va'
"om%j!ter smesta st!%a ! a"cij!, navodei vas da iz$e*
gnete ili %romenite ta"v! sit!acij!. Me3!tim, a"o ni'ta
ne !inite ! tom %ravc!, on insistira jo' jae, i !$rzo i*
1C
Antoni De Melo
ni da osetite razdra&enost, ze$nj!, "rivic! ili "o zna "oje
dr!go negativno oseanje.
Ali, !"oli"o nastavite da razmi'ljate na tem! nez*
godne sit!acije ili ne%rijatne oso$e, !videete da nega*
tivne emocije ! vama ne %oti! od nji#. Sit!acije i lj!di,
! s!'tini, id! svojim %!tem, one s! to 'to jes!, do$re ili
lo'e. 9a' "om%j!ter je taj "oji, na osnov! svoji# %rogra*
ma, izaziva va'e negativne rea"cije ! "onta"t! s njima.
0vo ete jo' $olje s#vatiti "ad vam %ostane jasno da
ne"a dr!ga oso$a, s dr!"ijim %rogramom od va'eg, !
dodir! sa istim sit!acijama ili oso$ama mo&e reagovati
sasvim s%o"ojno, ili je one a" mog! !veseljavati.
1emojte se za!staviti ! razmi'ljanj! sve do" ne do*
3ete do sledee istine/ jedini razlog 'to i vi ne reag!jete
ta"o s%o"ojno ili veselo je ! tome 'to va' "om%j!ter sle*
%o insistira da re"onstr!i'ete stvarnost, "a"o $i se %rila*
godila njegovim %rogramima.
Posmatrajte sve te stvari sa distance i videete "a"av
e se !desan %reo$ra&aj desiti ! vama.
Kada "onano s#vatite ov! istin! i trajnije s%reite
svoj !n!tra'nji "om%j!ter da ! vama $!di negativne re*
a"cije, moi ete da %red!zmete sva"! a"cij! za "oj! se
oseate s%oso$nim * da iz$egnete ne%rijatn! sit!acij! ili
zao$i3ete oso$! "oja vas nervira, "ao i da, recimo, %o"!*
'ate da i# %romenite= mo&ete se s!%rotstaviti, da $i se
%o'tovalo va'e %ravo i %ravo dr!gi# lj!di= mo&ete a"
%rimeniti i (izi"! sil!.
Ali sve to mo&ete %red!zeti te" "ada zagos%odarite
svojom emocionalnom %ometnjom, jer e tada va'e %o*
na'anje $iti %lod smirenosti i lj!$avi, !mesto ne!rotine
&elje da !!t"ate "om%j!ter ! se$i ili se %rilagodite nje*
govim %rogramima. : ta"o, najzad ete se otarasiti nega*
tivni# oseanja "ojim vas je %!nio.
2ada ete s#vatiti "oli"o je d!$o"a m!drost ! izre*
ci/ +: "oji #oe da se s!di s to$om i "o'!lj! tvoj! da !z*
14
P)2 7.)8A9:
me, %odaj m! i #aljin!= i a"o te "o %otera jedn! milj!,
idi sa njim dve.,
1a ovoj ta"i, %ostae vam jasno i oigledno da istin*
s"a %rin!da ne dolazi od onoga "oji #oe da te izvede na
s!d, ve od des%ota "oji vas tera ro%s"i da m! sl!&ite,
!n!tra'njeg "om%j!tera "oji svojim %rogramima !ni'tava
$ez$ri&nost i s%o"ojstvo va'eg d!#a, "ad god o$je"tivne
o"olnosti ! s%oljnom svet! ne odgovaraj! njegovim za#*
tevima. Ali, $a' z$og te %rin!de, "oja izvire iz va'e !slov*
ljenosti, vi imate sna&n! %otre$! da se oslo$odite.
Samo %od tim !slovima is"!siete !n!tra'nj! slo$o*
d! "oja je jedini %ri#vatljivi %odstre" za $ilo "a"v! soci*
jaln! revol!cij!, jer vas tada sna&no oseanje >a" strast?
"oje se na %rizore dr!'tveni# ne%ravdi $!di ! va'em sr*
c!, %odstie da !inite ne'to "on"retno. A to ne izvire
vi'e iz va'e !slovljenosti ili va'eg -ega-, ve iz o$je"tivne
realnosti.
1@
Antom De Meto
A on se snudi zbog ove reci i
otide alostan# jer bejae vrlo bogat""
M". 1B,22
5a li vas je i"ad !zdrmalo oseanje "a"o ste %redo*
dre3eni da $!dete nesreni, i da e zato, 'ta god %red!*
zeli ! %ravc! dostizanja sree, svi na%ori $iti os!3eni na
%ro%ast4 Kao "ada $iste na#ranili "om%j!ter matemati*
"im (orm!lama, da $i sva"i %!t %o$esneli "ada m! za*
tra&ite da vam %o"a&e ;e"s%irove sti#oveD elite li sre*
!4 0no 'to vam je %otre$no nije na%or, a" ni do$ra
volja, nis! to ni is"rene &elje * %otre$na vam je samo
%recizna svest o so%stvenoj %rogramiranosti.
<to "a"av je %reo"ret nastao/ %re svi# ostali#, va'a
o"olina i "!lt!ra na!ili s! vas da ver!jete "a"o ne mo*
&ete $iti sreni $ez odre3eni# lj!di i odre3eni# stvari.
Pogledajte o"o se$e * na sve strane lj!di "oji !istin! $a*
ziraj! so%stveni &ivot na sle%o !temeljenoj %ret%ostavci
da je $ez odre3eni# stvari >recimo novca, moi, !s%e#a,
do$rog glasa, lj!$avi, %rijateljstva, d!#ovnog !zdizanja,
8oga? nemog!e $iti srean. Kad smo ve "od toga, "oja
je va'a (orm!la4
Kada jednom %rog!tate %il!l! linog !$e3enja, ! va*
ma se %rirodno javlja strast %rema odre3enoj oso$i ili
ne"oj stvari, za "oje ste !vereni "a"o s! vam neo%#odni
16
P)2 7.)8A9:
da $iste $ili sreni. Zato !la&ete siln! energij! i tr!d da
se 'to vr'e ve&ete za te, vama ta"o dragocene o$je"te,
"ada ste i# se "onano doe%ali= istovremeno, morate da
!lo&ite odre3en na%or "a"o $iste ot"lonili sva"! mog!*
nost da i# izg!$ite. 2o vas os!3!je na veli"! emocionaln!
zavisnost, jer s! o$je"ti za "oje ste se vezali nad vama
zado$ili mo da dr#tite "ada i# osvojite, da vas dr&e !
na%etosti "ada i# nemate, da se osetite mizerno "ada
vam se desi da i# izg!$ite. Za!stavite se sada na tren!*
ta" i zgrozite se nad $es"onanom listom veza iji ste
zatoeni" i ro$ %ostali. 5ovoljno je da mislite na "on*
"retne oso$e i stvari, ne na a%stra"tne %ojmove.
0d tren!t"a "ada se !%etljate ! ov! mre&! zavisno*
sti, vi !smeravate sve svoje snage, ! sva"om tren!t"!
svog &ivota, da dr!"ije re"onstr!i'ete svet o"o vas, ne
$i li vam to o$ez$edilo osvajanje o$je"ata za "oje ste ve*
zani. Ali to vremenom %ostaje sve stresnije i ostavlja
vam sve manje snage da se !%!stite ! stvarni &ivot, da
&ivite %!nim %l!ima. Povr# svega, to je veoma te&a" za*
data", ! ovom svet! "oji se ne%restano menja i izmie
sva"oj na'oj te&nji da ga "ontroli'emo.
: ta"o, !mesto ma"simalno ostvarenog &ivota, nala*
zite se$e os!3ene na &ivot %re%!n (r!stracija, stre%nji,
nesig!rnosti, razoaranja. Sva"a"o, ! "rat"otrajnim inter*
valima svet %o%!'ta %red va'im na%orima i %rilago3ava
se va'im &eljama * i vi ste onda %rivremeno !sreeni. :li,
$olje reeno, do&ivljavate $ljesa" !&it"a "oji ! s!'tini nije
srea, jer se iza toga "rije stra# da e taj svet stvari i
oso$a "oji ste s te'"om m!"om %rilagodili svojoj meri,
iznenada izma"n!ti va'oj "ontroli i ostaviti vas na cedi*
l!= a to je ono 'to se ne!mitno de'ava, %re ili "asnije.
:ma jo' jedan detalj na "oji tre$a o$ratiti %a&nj!
*"ad god vas o$!zm! za$rin!tost i stra#, to je samo za*
to 'to mo&ete izg!$iti ili ne dostign!ti o$je"at za "oga
ste vezani. Zar nije ta"o4
1E
Antoni De Melo
Kad god vas o$!zme lj!$omora, zar to nije zato 'to
$i ne"o mogao da !te"ne s dragocenim o$je"tom za "oji
ste se za"aili4 A sav va' $es * zar ne %otie gotovo
!ve" od injenice da je ne"o stao izme3! vas i o$je"ta
"oji vam je %otre$an4 Zar ne vidite "a"o la"o %ostajete
%aranoini "ada se %ojavi i sen"a %retnje da e taj o$je*
"at $iti !gro&en * vi'e niste s%oso$ni da realno ras!3!*
jete, %oinjete nao%a"o da gledate svet o"o se$e. 1ije li
ta"o4
: "ad god osetite zamor od svega, zar to nije zato
'to ne !s%evate da ! odgovaraj!oj meri dostignete ono
za 'ta smatrate da e vas !sreiti ili za 'ta ste %ose$no
vezani4 A "ada ste de%resivni i oja3eni, razlog za to sva*
"ome je oigledan/ &ivot vam ne %r!&a ono $ez ega >%o
va'em !$e3enj!? ne mo&ete $iti sreni.
Sva"o negativno oseanje "oje se javlja ! vama s"o*
ro !ve" je dire"tna %osledica va'e vezanosti za ne'to.
2a"o ot"rivate da ste negativno odre3eni svojim ve*
zama, i svi va'i na%ori da dostignete sre! samo %ojaa*
vaj! taj negativni na$oj ! vama. 1alazite se ! totalno
a%s!rdnoj sit!aciji. 2ragedija le&i ! injenici da je sva"o
od nas indo"triniran "a"o je to jedini sistem da $i se do*
'lo do sree. Me3!tim, to je metod "oji ne%ogre'ivo %ro*
izvodi stre%nj!, za$rin!tost, razoaranja i %atnje. 2e'"o
da se i"ome od vas i"ada !"azala sledea istina/ da $i*
smo $ili a!tentino sreni, neo%#odno je samo ot"loniti
svoj! !slovljenost, otarasiti se sva"e veze "oja nas ini
zavisnim.
Kada se lj!di s!oe sa ta"o oiglednom istinom, %o*
staj! %len !&asavanja nad mog!no'! %atnje "oj! $i
morali da %retr%e %rili"om %o"!'aja da se oslo$ode svi#
svoji# veza. Me3!tim, to !o%'te nije ta"o $olno. 1a%ro*
tiv, oslo$a3anje od veza mo&e %ostati vrlo %rijatna o%e*
racija a"o se ne "oristi te#ni"a snage volje ili odricanja,
ve samo te#ni"a sagledavanja * %otre$no je samo otvo*
riti oi da $iste videli "a"o vam ! s!'tini nije %otre$an
1F
P)2 7.)8A9:
nijedan o$je"at za "oji ste vezani= otvoriti oi da $iste vi*
deli "a"o ste od samog %oet"a !slovljeni, "a"o ste %re*
tr%eli %ranje mozga iji je jedini cilj $io da vas !$edi da
ne mo&ete $iti sreni $ez odre3ene oso$e ili stvari. Pri*
setite se svoji# d!'evni# m!"a, !$e3enosti da ni"ada vi*
'e ne mo&ete $iti sreni, "ada ste izg!$ili ne"! stvar ili
oso$! "oje s! vam izgledale ta"o neo%#odne. Ali 'ta se
zatim desilo4 Pro'lo je vreme, i vi ste na!ili da sasvim
do$ro is%livate iz toga, zar ne4 2o $i tre$alo da vas !ini
o%reznim "ada s! ! %itanj! va'a !$e3enja, da !oite
%revar! ! "ojoj &ivite, za#valj!j!i svojoj !slovljenosti.
9eza nije "on"retna injenica * to je samo va'e !$e*
3enje, (antazija va'eg d!#a, %relomljena "roz va'! !slov*
:jenost. 5a se ta (antazija nije !selila ! va' d!#, veze ne
$i $ilo * voleli $iste lj!de i stvari i d!$o"o $iste !&ivali
! njima, ali $ez te $olesne (i"sacije, !&ivali $iste d!#om
"oji je oslo$o3en veza "oje samo s%!tavaj!.
5a li !istin! %ostoji dr!gi nain da $i se stvarno
!&ivalo ! neem!4 :zvr'ite +smotr!, svi# svoji# veza, i
sva"oj oso$i ili stvari "oja vam %adne na %amet %o"!'ajte
da "a&ete/ ,.a ! s!'tini nisam vezan za te$e * %ot%!no
je il!zorno moje !$e3enje da $ez te$e ne mog! $iti
srean., Ponavljajte ovo iz sveg srca i videete "a"va e
se %romena odigrati ! vama/ +.a ! s!'tini nisam vezan
za te$e * samo sam o$manjivao se$e, !$e3en da $ez te*
$e ne mog! $iti srean.,
1G
Antoni De Melo
'ake je kamili kroz iglene ui !roi
negoli bogatome u (arstvo )oije ui""
M". 1B,2@
;ta tre$a !initi da $i se dostigla srea4 1i'ta * ne*
ma niega 'to $i vi ili $ilo "o dr!gi mogli da !inite. *a+
to? :z jednostavnog razloga 'to ste danas ! s!'tini ve
sreni. Ka"o se mo&e osvajati ne'to 'to ve imate4 A"o
je ta"o, za'to vam ni"ada ne %olazi za r!"om da !&ivate
! toj srei "oja je ve va'a4 Zato 'to va' d!# stvara te*
s"o$e na sva"om "ora"!. :z$acite ove tes"o$e iz svoga
d!#a i srea "oja je od!ve" $ila ! vama smesta e %ro*
cvasti.
Ka"o da se oslo$odite nesree4 Po"!'ajte da ot"rije*
te i do "raja analizirate razloge te nesree * ona e tada
i'ezn!ti.
1a ovoj ta"i, a"o %rod!$ite svoje istra&ivanje, vide*
ete da %ostoji samo jedna stvar "oja %roizvodi tes"o$!,
a zove se +"aenje,. ;ta znai +"aenje,4 2o je emoci*
onalno stanje izazvano !$e3enjem "a"o $ez odre3ene
oso$e ili stvari ne mo&ete $iti sreni. ) tom emocional*.
nom stanj! vidljiva s! dva elementa, %ozitivan i negati*
van. Pozitivni je sainjen od onog $ljes"a naslade i o%i*
jenosti, onog !s#ienja "oje do&ivljavate "ada vam %o3e
za r!"om da dosegnete o$je"at za "oji ste se za"aili.
2B
P)2 7.)8A9:
1egativni element sazdan je od oseanja !gro&enosti i
na%etosti "oje !ve" %rati "aenje za ne'to. Zamislite ne*
"og zatoeni"a ! "oncentracionom logor! "oji "onano
do$ija svoj "omad #le$a/ jednom r!"om %rinosi #le$
!stima, do" ga dr!gom 'titi od ostali# logora'a "oji sto*
je o"o njega, s%remni da m! ga od!zm! %ri %rvom zna*
"! njegove ne%a&nje. 0vo je %rava sli"a oso$e "oja je &r*
tva "aenja.
S!'tins"a %riroda "aenja ini vas ranjivim na emo*
cionaln! !znemirenost i ono je !ve" t!, da razori va'
!n!tra'nji mir. Ka"o se onda mo&e %omisliti da $i ne"o
"o je ta"o o%sedn!t mogao da !3e ! o"ean sree "oji se
zove Harstvo 8o&ije4 2o je $a' "ao "ad $i "amila %ro'la
"roz !'ice jedne igleD
2ragedija "aenja je ! tome 'to ono %roizvodi nesre*
! a"o se ne dosegne &eljeni o$je"at. Me3!tim, a" i "a*
da se taj o$je"at dosegne, to vam ne daje &eljen! sre!,
ve samo "rat"otrajn! o%ijenost, za "ojom odma# sledi
!mor, a zatim stre%nja da ne izg!$ite o$je"at za "oji ste
za"aeni.
Rei ete/ +Zar ne mog! nijedn! vez! da sa!vam4,
Ka"o da ne * mo&ete i# sa!vati "oli"o god vam drago.
Ali za sva"! ete %latiti odre3en! cen! nesree. 2a"va je
%riroda "aenja, jer a" i "ada $iste ! jednom dan!
!s%eli da zadovoljite sve za 'ta ste vezani, a ostane vam
jedna jedina stvar nezadovoljena, to $i $ilo dovoljno da
vam stvori tes"o$! ! d!'i i !ini vas nesrenim. 1i"ada
se ne mo&e do$iti $it"a %rotiv! veza. Zar %ostoji voda
$ez vlage4 2a"o ne %ostoji "aenje $ez nesree. .o' nije
ro3en taj "oji $i ot"rio (orm!l! "a"o da se sa!vaj!
o$je"ti "aenja $ez $or$i, stre%nji, $riga i, %re ili %osle,
ne!s%e#a.
Samo je jedan %!t da ove" %revazi3e zavisnost od
veza * od$acivanje. 1as!%rot !staljenom mi'ljenj!, to
!o%'te nije te'"o. Sve 'to tre$a da !inite je da oz$iljno
sagledate i s#vatite istine "oje ! vam na$rojati.
21
Antoni De Melo
Prva istina/ vi se sle%o dr&ite la&nog !$edenja da
$ez odre3ene oso$e ili stvari ne mo&ete $iti sreni. Ana*
lizirajte sve svoje veze, jedn! %o jedn!, i !videete la*
&nost ta"vog !$edenja. Mo&da se %ojavi ot%or ! vama,
ali ! tren!t"! "ada zaista s#vatite ov! istin!, desie se
ne%osredna %romena na %lan! emocija. ) tom tren!t"!
va'e "aenje i zavisnost izg!$ie sva"! snag! i vlast nad
vama.
5r!ga istina/ a"o na!ite da !&ivate ! stvarima ta"o
'to neete dozvoliti se$i da im ro$!jete, od$iv'i da ver!*
jete ! la&no !$e3enje "a"o $ez nji# ne mo&ete $iti sreni,
%o'tedeete se$e svi# $or$i i na%ora da i# za'titite i sa!*
vate. 5a li vam se !o%'te desilo da sa!vate sve o$je"te
za "oje ste $ili vezani, a da %ri tom niste $ili %rimorani da
se odre"nete $ar jednog od nji#4 Me3!tim, a"o se oslo$o*
dite veza i gledate na nji# $ez %osesivnosti, znatno vi'e
!&ivate ! njima, jer tada niste ! s!"o$! sa samim so$om,
s%o"ojni ste i ne!gro&eni.
2rea i %oslednja istina/ a"o na!ite da !&ivate !
mirisima #iljad! cvetova, nee vam se vi'e desiti da se
"aite i vez!jete samo za jedan od nji#, ili da %atite "a*
da vam ne !s%e da !$erete taj jedan jedini cvet "oji vam
nedostaje. A"o nalazite zadovoljstvo ! #iljad! razliiti#
stvari, nedostata" jedne od nji# %roi e neo%a&eno i nee
!groziti va'! sre!. Ali $a' vas "aenje i zavisnost od
odre3eni# stvari s%reavaj! da razvijete 'iri i raznovr*
sniji !"!s %rema svem! 'to vas o"r!&!je.
) svetlosti ovi# trij! istina nema ta"vog "aenja "oje
$i se odr&alo. Ali ta svetlost mora ne%re"idno da zrai
da $i $ila e(i"asna. Kaenja i vezanost $!jaj! samo !
mra"! il!zija.
22
P)2 7.)8A9:
6
,'isice imaju jame
i !tice nebeske gnezda&
a -in oveiji nema gde glavu zakloniti""
Mt. F,2B
Pre3imo sada na analiz! gre'"e "oja se mnogima
de'ava ! odnosima sa $li&njim, "ada %o"!'avamo da stvo*
rimo vrsto !%ori'te ! veito %romenljivoj str!ji &ivota.
Mislite na oso$! ij! lj!$av &elite da osvojite. eli*
te da joj %ostanete va&ni4 Ioete da $!dete jedini za
nj!4 Ioete da se ta oso$a zainteres!je za vas i !%!sti
se ! trajn! vez! s vama4 A"o je ta"o, do$ro otvorite oi/
vi neraz!mno %ozivate t! oso$! da vas %ri#vati ! e"*
s"l!zivnom smisl!, %ozivate je da ogranii va'! slo$od!
%rema svom na#o3enj!, da "ontroli'e va'e %ona'anje,
va'e %lanove, va' razvoj * sve to is"lj!ivo za do$ro$it
njeni# interesa. 2o je "ao "ada $i vam ta oso$a re"la/
+A"o &eli' da $!de' jedino $ie za mene, mora' da se
%odvrgne' mojim !slovima, jer od tren!t"a "ada %resta*
ne' da zadovoljava' moja oe"ivanja, %restae' da $!de'
jedino $ie za mene,. 9i ste #teli da $!dete jedini toj
oso$i, zar ne4 A!tomats"i morate da %latite cen! g!$it*
"om svoje slo$ode * morate da %le'ete ! ritm! "oji vam
namee ta oso$a, isto "ao 'to oe"!jete da dr!gi %le'! !
va'em ritm!, a"o &ele da $!d! jedini za vas.
2C
Antoni De Melo
)%itajte se sada vredi li %latiti ta"o viso"! cen! za
ono 'to za!zvrat do$ijate. Zamislite "a"o govorite toj
oso$i ij! lj!$av tra&ite/ +0stavi mi slo$od! da $!dem
ona"av "a"av sam, da mislim svojom glavom, da idem za
so%stvenim !"!sima i te&njama, da se %ona'am na nain
"oji mi najvi'e odgovara,. 2ra&ei ta"o ne'to, vi tra&ite
nemog!e. Kada za#tevate od ne"oga da $!dete jedino
$ie za njega, to s!'tins"i znai "a"o tre$a oz$iljno da
se %otr!dite ne $i li !inili se$e %rijatnim toj oso$i. 1a
toj ta"i, vi g!$ite svoj! slo$od!. Razmi'ljajte o ovome
"oli"o god vam volja, ali %otr!dite se da to i s#vatite.
Mo&e se desiti da na "raj! resite/ +5ra&a mi je mo*
ja slo$oda od tvoje lj!$avi,. A"o morate da $irate izme*
3! +$iti s ne"im,, ali ! zatvor!, ili da #odate sami i slo*
$odni, 'ta $iste iza$rali4 Sada recite toj oso$i/ +Slo$odan
si da $!de' ona"av "a"av si * da misli' svojom glavom,
da ide' za svojim !"!sima i te&njama, da se %ona'a'
ona"o "a"o ti najvi'e odgovara,.
Kad izgovorite ove reci, desie se jedna od sledee
dve rea"cije/ ili e i# va'e srce od$aciti, i %ostaete sve*
sni "a"vi ste * da"le ne"o "o se "aci za dr!ge i s!'tins"i
i# "oristi >tada %a&ljivo analizirajte va'e la&no !$e3enje
da ne mo&ete da &ivite niti da $!dete sreni $ez te oso*
$e?= ili e va'e srce is"reno izgovoriti te reci, i tada, !
tom tren!t"!, nestae sva"a "ontrola, sva"a o$mana,
sva"o is"ori'avanje, sva"a %osesivnost i lj!$omora/ +Slo*
$odan si da $!de' ono 'to jesi * da misli' svojom gla*
vom, da ide' za svojim !"!sima i te&njama, da se %ona*
'a' na nain "oji ti najvi'e odgovara,.
Za%aziete jo' jedn! stvar/ "on"retna oso$a %resta*
e tada da $!de jedina i najva&nija za vas. 0stae va&na
na isti nain "ao 'to je to zalaza" s!nca ili ne"a sim(o*
nija, isto "ao 'to je sva"o drvo !ni"at %o se$i, nezavisno
od sen"e i %lodova "oje vam mo&e dati. 9a'a najdra&a
oso$a nee %ri%adati is"lj!ivo vama, ve svima i svem!,
odnosno ni"ome i niem! * $a' "ao zalazak s!nca ili ne*
2A
P)2 7.)8A9:
"o drvo. Ponavljajte ove reci/ +Slo$odna si da $!de' ono
'to jesi..., :zgovaraj!i i#, oslo$a3ate sami se$e * sada
ste s%remni za lj!$av. .er, "ada se za"aite za $ie "oje
volite, ono 'to tada n!dite nije lj!$av, ve samo lanac
"oji e o"ovati ili vas ili to $ie. 7j!$av mo&e %ostojati
samo ! slo$odi.
0naj "oji stvarno voli ne"oga, !ve" radi za njegovo
do$ro, a osnovni elemenat toga je oslo$a3anje lj!$ljenog
od strane onoga "oji ga voli.
2@
Antoni De Melo
.ada se razgnevi domain
i ree slugi svome/
0$zai brzo na trgove i ulice gradske
i dovedi amo siroma%e i bogalje#
%rome i sle!e0""
7". 1A,21
Mislite o ne"oj oso$i "oja vam se ne svi3a, oso$i
"oj! !glavnom iz$egavate, jer njeno %ris!stvo $!di ! va*
ma negativna oseanja. Zamislite da je sada %ris!tna i
%ostanite svesni tog negativnog oseanja.
<to, na'li ste se %red ne"im "o je siroma# i $ogalj,
#rom i 'le%.
Sada %o"!'ajte da s#vatite sledee/ a"o %ozovete t!
oso$!, tog !linog %rosja"a, ! svoj! "!!, da"le !dosto*
jite je svog %ris!stva, i ona e vam dati %o"lon "oji ni"a*
da ne $iste do$ili ni od "oga od va'i# zanosni# i !god*
ni# %rijatelja, "oli"o god da s! $ogati. 2a oso$a ot"riva
vas samom se$i, ona vam razot"riva lj!ds"! %rirod!. 2o
je ne!%oredivo ot"rie, "oje ne mo&ete do$iti a" ni iz
Sveti# s%isa. >.er. "a"va je "orist da znate sve 'to %i'e !
njima, a"o %ri tom ne %oznajete sami se$e i &ivite &ivo*
tom ro$ota4? :stina "oj! $i vam doneo taj %rosja" ras*
tvorila $i i %ro'irila va'e srce sve do" se ! njem! ne $i
26
P)2 7.)8A9:
stvorio %rostor za sva"o &ivo $ie. Mo&ete li zamisliti le*
%gi %o"lon od toga4
Sada razmotrite svoj! negativn! rea"cij! i !%itajte
se$e/ +Io! li ja $iti taj "oji vlada sit!acijom, ili e ta si*
t!acija vladati nada mnom4, 2o je %rvo ot"rie, za "ojim
odma# sledi novo * %!t "oji vodi ovladavanj! tom sit!a*
cijom je gos%odarenje nad samim so$om. Ka"o se to %o*
sti&e4 Potre$no je samo da s#vatite da na svet! %ostoje
lj!di "oji, da s! na va'em mest!, ne $i negativno reago*
vali %red oso$om "oja ta"o del!je na vas. 0ni $i se ose*
tili odgovornim za t! sit!acij!, $ili $i iznad nje, a ne %o*
djarmljeni njome "ao vi. Ali va'a negativna oseanja ne
izaziva# ta "on"retna oso$a >"a"o %ogre'no zami'ljate?
ve va'a !n!tra'nja !slovljenost * to je tree i najva&ni*
je ot"rie. 9idite li 'ta se de'ava "ada zaista +s#vatite,4
Kad ste do'li do ova"vi# ot"ria o se$i, evo vam jed*
nog ot"ria "oje se odnosi na lj!ds"! %rirod!. S#vatate
li da ta"va oso$a "oja izaziva negativn! rea"cij! ! vama
nije odgovorna za ta"vo svoje %ona'anje i oso$ine4 9i
mo&ete da %ot#ranj!jete taj negativan stav ! se$i is"lj!*
ivo a"o %ogre'no mislite da je ta oso$a slo$odna i sve*
sna, a samim tim i odgovorna. Ali "o !o%'te ini zlo %ri
%!noj svesti o tome4 2o 'to nas ini s%oso$nim da na*
nosimo $ol i da $!demo zli nije ni ! "om sl!aj! slo$o*
da ve sla$ost, jer nam nedostaje svest i senzi$ilnost.
0naj "o je stvarno svestan i slo$odan, nije ! stanj! da
gre'i. 2a sirota oso$a "oja je %red vama samo je #roma i
'le%a, a ne osiona ili %o"varena "a"vom je %ogre'no vi*
dite.
S#vatite ov! istin!, !d!$ite se malo ! to, i videete
"a"o se va' negativan stav %oste%eno menja ! lj!$aznost
i saoseanje. : eto "a"o se istovremeno stvara %rostor !
va'em src! za ne"oga "oga ste vi i dr!gi nali" na vas
os!dili na &ivot s"itnice i $edni"a.
Sada ete s#vatiti da je taj %rosja" vama doneo milo*
stinj! * %ro'irenje va'eg srca i oslo$a3anje va'eg d!#a.
2E
Antom De Melo
Ako ste %re toga $ili %odjarmljeni >te oso$e imale s!
mo da izazov! negativna oseanja ! vama, %a ste a"
i'li dr!gim %!tem da $i i# iz$egli?, sada vam je %odare*
na slo$oda "oja vam omog!ava da* ni"oga ne iz$egava*
te, da idete $ilo "ojim %!tem "oji vam odgovara.
Kada ovo sagledate, osetiete "a"o se, !z saosea*
nje, ! va'em src! javlja i za#valnost %rosja"! "oji se %re*
tvorio ! va'eg do$roinitelja. 2o je jo' jedno oseanje
"oje vas oslo$a3a i od vas ini sasvim novo $ie.
28
P)2 7.)8A9:
8
+Za sud ja doo% u ovaj svet#
da vide koji ne vide i koji
vide da !ostanu sle!i""
.v. G,CG
Ka&e se da je lj!$av 'le%a. 5a li je zaista ta"o4 )
stvarnosti, ni'ta na ovom svet! ne vidi ta"o o'tro "ao
lj!$av. 1ije lj!$av ta "oja je 'le%a, ve veza, zavisnost,
"aenje. Kaenje je, "ao 'to smo videli, stanje ! "ome
ne"o gra$i, grevito se dr&i ne"og o$je"ta, ! la&nom
!$e3enj! da je to neo%#odno za njegov! sre!. :mate li
ta"ve veze, za "oje %ogre'no mislite da ne mo&ete &iveti
$ez nji#4 .o' jednom i# %o$rojite ! mislima, %re nego
'to %re3emo na analiz! "a"o vas one ine sle%im.
Zamislite ne"og %olitiara "oji je !$e3en da ne mo*
&e $iti srean a"o ne osvoji %oliti"! mo * njegova tr"a
za osvajanjem moi ot!%lj!je njegov! senzi$ilnost za
sva"! dr!g! &ivotn! mani(estacij!. 0n s na%orom odvaja
deli vremena za %orodic! i %rijatelje. :stovremeno, on
sva lj!ds"a $ia vidi is"lj!ivo "ao %ol!ge ili %re%re"e na
%!t! "a ostvarenj! svoje am$icije. 0ne "oji ne %redstav*
ljaj! ni %ol!g! ni %re%re"! on !o%'te i iJe gleda, za nje*
ga oni ne %ostoje. A"o se ! toj trci za osvajanjem moi
"aci i vez!je i za dr!ge stvari, "ao 'to s! se"s ili novac,
taj jadni" %ostaje ta"o ogranien ! svom vi3enj! sveta
da se mo&e smatrati gotovo sle%im. A to svi vide. Svi
osim njega.
2G
Antoni De Melo
2a"vo je d!#ovno stanje "oje vodi od$acivanj! S%a*
sitelja, istine, le%ote i do$ra, jer nastaje %ot%!no sle%ilo
za ta"ve stvari.
Zamislite da se nalazite ! sali za "oncerte gde sl!*
'ate or"estar ! "ome sna&ni !darci %o tim%anima zagl!*
'!j! sva"i dr!gi zv!". Me3!tim, da $iste !&ivali ! ne"oj
sim(oniji, %otre$no je da !jete sva"i instr!ment ! or*
"estr!. 5a $iste zaista dos%eli ! stanje "oje nazivamo
lj!$avlj!, morate %ostati osetljivi za jedinstvenost i le%o*
t! sva"e %ojedine stvari ili oso$e o"o vas. 2e'"o je rei
da voli' ne'to a"o to jedva %rime!je'= !"oli"o vidi' sa*
mo ne"e detalje i oso$ine, is"lj!!j!i sve ostale, to ta*
"o3e nije lj!$av, jer lj!$av ne is"lj!!je $ilo 'ta niti $ilo
"oga * ona o$!#vata sve!"!%nost &ivota, sl!'a sim(onij!
"ao celin!, ne samo ovaj ili onaj me3! raznim instr!*
mentima.
Zastanite na tren!ta" da razmotrite "a"o va'a "ae*
nja am%!tiraj! i ine sva"i va' do&ivljaj jalovim, $a' "ao
'to sle%o "aenje %olitiara za mo, ili "aenje %oslovnog
ove"a za novac ine ta"ve lj!de gl!vim za sve!"!%n!
melodij! &ivota.
Sada %ogledajte na sve to sa dr!ge ta"e gledi'ta
*ogromna "oliina in(ormacija sva"odnevno se o$r!'ava
na vas, %re"o va'i# !la, %re"o mre&e organa ! va'em
tel!. 0d svi# ti# in(ormacija samo mali deli do%ire do
va'eg svesnog d!#a. 2o je "ao $es"rajna "oliina
in(ormacija "oja dolazi %redsedni"! ne"e dr&ave * samo
minimalan deo nalazi %!t do njega, jer ne"o odvaja samo
ono 'to smatra va&nim da m! se iznese na sto. Ko
odl!!je 'ta od svega 'to vas zatr%ava iz s%oljnog sveta
tre$a da dos%e do va'eg svesnog d!#a4 Postoje tri glavna
(iltera/ %rvi s! va'e veze= dr!gi s! va'e (i"sacije= trei s!
va'i stra#ovi.
9a'e veze/ vi neiz$e&no %osve!jete %a&nj! onome
'to ta"ve veze !na%re3!je ili i# !gro&ava=K ostalo vas ne
zanima, "ao 'to '"rtog i %o#le%nog $iznismena ne zani
ma ni'ta 'to m! ne donosi do$it. -
30
P)2 7.)8A9:
9a'e (i"sacije/ !zmite ne"og (anati"a * ta"vi o$raa*
j! %a&nj! is"lj!ivo onome 'to %otvr3!je nji#ova !$e3e*
nja, ignori'!i sve 'to i# mo&e dovesti ! s!mnj!= ta"o
ete s#vatiti 'ta ! vama %roizvode (i"sacije.
1a "raj! stra#ovi/ "ada $iste znali da ete za nede*
:j! dana $iti os!3eni, to $i vam do te mere o$!zelo d!#,
da $i is"lj!ilo sva"! dr!g! misao. 2o je ono 'to nam i*
ne stra#ovi * oni neodoljivo !smeravaj! na'! %a&nj! na
odre3ene stvari, %ot%!no ignori'!i sve ostalo. 9i %ogre*
'no mislite "a"o va'i stra#ovi sl!&e da $i vas za'titili, da
s! va'a najne%o"ole$ljivija !$e3enja na%ravila "ara"ter*
n! oso$! od vas, do" s! va'e veze !inile va' &ivot !z*
$!dljivim i sig!rnim. Me3!tim, !o%'te ne %rime!jete
da je sve to samo %odiglo zid izme3! vas i &ivota.
1aravno, gotovo je nemog!e svesno %ratiti sva"!
%ojedin! not! ! sim(oniji &ivota= ali, a"o va' d!# i !la
na!e da se otvore, %oeete da vidite i reag!jete na
stvari ona"ve "a"ve jes!, i osetiete "a"o vas is%!njava
#armonija vaseljene. 2ada ete "onano osetiti 'ta je lj!*
$av.
Razmotrite sada sve ovo iz dr!gog !gla/ vi vidite
stvari i lj!de ne ona"ve "a"vi s!, ve "a"vi ste vi. A"o
&elite da i# vidite ona"ve "a"vi stvarno jes!, morate
o$ratiti %a&nj! na svoje veze i stra#ove "oje te veze iza*
zivaj! ! vama. .er, $a' te veze i stra#ovi odl!!j! 'ta tre$a
da vidite, a 'ta da ignori'ete. ;ta god da vam se !"a&e,
va'a %a&nja je ve !na%red mono%olizovana= od tren!t"a
"ada je va'e vi3enje %ostalo s!'tins"i sele"tivno, vi ima*
te %ot%!no il!zorn! vizij! stvari i lj!di o"o se$e. ;to d!*
&e &ivite ! toj is"rivljenoj viziji, $ivate sve vi'e !$e3eni
"a"o je to jedina sli"a sveta, jer va'e veze i stra#ovi na*
stavljaj! da vr'e sele"cij! svega 'to do%ire do vas, na na*
in "oji sve vi'e s!&ava va' %ogled na svet. <to 'ta le&i
! osnovi va'i# (i"sacija * !na%red stvorena, ne%romen*
:jiva vizija stvarnosti, do" stvarnost, s!%rotno toj viziji,
!o%'te nije ta"va, ve se stalno menja i tee. Proizilazi
C1
Antoni De Melo
da svet "oji volite i od "oga je sainjen va' &ivot !o%'te
nije stvaran svet, ve je to svet stvoren ! va'em mozg!.
Samo "ada se oslo$odite svoji# !$e3enja, stra#ova i
veza "oje i# ne%restano #rane, osetiete da ste se oslo*
$odili neosetljivosti "oja vas ini ta"o gl!vim i sle%im !
odnos! na svet i se$e.
C2
P)2 7.)8A9:
1o%ajte se# jer blizu
je (arstvo nebesko""
Mt. A,1E
Zamislite radio*a%arat "oji %rima i emit!je samo
jedn! stanic!, $ez o$zira "oli"o vrteli d!gme na njem!=
radio na "ome ne mo&ete da "ontroli'ete jain! zv!"a,
%a se %one"ad jedva !je, a %one"ad vam %!caj! $!$ne
o%ne od zagl!'ne $!"e= radio "oji ne mo&ete is"lj!iti,
"oji %one"ad sam %re"ida emisij! zv!"ova i reci, do" se
%one"ad iznenada ogla'ava i %oinje da tre'ti $a' "ad $i*
ste #teli da se odmorite. Ko $i tr%eo ta"av a%arat4
Me3!tim, "ad se va'e srce %ona'a na ta"o $esom!*
an nain, vi ne samo 'to ga tr%ite, ve to a" smatrate
normalnim i #!manim.
Pomislite "oli"o ste %!ta $ili "idani svojini emocija*
ma, "oli"o ste %!ta tr%eli na%ade $esa, de%resije, $rige,
"oli"o je %!ta va'e srce #rlilo neem! 'to ne %osed!j(r*
te, grevito te&ilo da se za"ai za ne'to 'to ste zado$ili,
ili da iz$egne ne'to 'to ste od$acili.
Lezn!li ste za ne"om oso$om i na'li se od$aeni i
lj!$omorni, $a' "ad s! se va' d!# i srce !sredsredili na
taj jedinstveni o$je"at, i ta"o je $an"et &ivota %ostao sa*
mo %e%eo ! va'im !stima.
33
Antoni De Melo
)vrteli ste ! glav! da !s%ete ! ne"om ta"mienj!, i
mete& $or$e omeo vas je da !jete cvr"!t %tica * va'a
am$icija !!t"ala je sve glasove o"o vas.
5esilo se da ste !gro&eni oz$iljnom $ole'!, ili mo*
g!no'! g!$it"a voljene oso$e * i eto "a"o odjednom
niste ! stanj! da se !sredsredite ni na 'ta dr!go.
)"rat"o, ! istom tren!t"! "ada %ri#vatite da ne"o
"aenje %!sti "orenje ! vama, ta !desna tvorevina "a*
"vo je lj!ds"o srce %ostaje nali" na mrtv! stvar.
A"o #oete da %o%ravite svoj radio*a%arat, morate
da %ro!ite elemente ele"trote#ni"e. A"o #oete da o$*
novite svoje srce, morate oz$iljno razmotriti etiri oslo*
$a3aj!e istine. Pret#odno oda$erite "aenje "oje vam
zadaje najvi'e $riga, ne'to za 'ta ste %ose$no vezani, ili
ne'to o em! ma'tate i ve d!go eznete za tim, a onda
%ro!ite sledee etiri istine.
Prva istina. Morate oda$rati izme3! svog "aenja i
svoje sree. 1e mo&ete imati i jedno i dr!go. ) tren!t*
"! "ada %ostanete %len ne"og "aenja, va'e srce od$ija
da (!n"cioni'e "a"o valja i g!$i se va'a s%oso$nost da
&ivite s%o"ojnim i radosnim &ivotom, oslo$o3enim $ri*
ga. Proverite "oli"o je ovo tano, %rimeniv'i to na "ae*
nje ili vez! "oje ste oda$rali da sa!vate.
5r!ga istina. 0da"le %otie va'e "aenje4 Sva"a"o
nije ro3eno s vama. 0no %otie od jedne la&i "oj! vam
je nametn!lo va'e dr!'tvo i va'a "!lt!ra i "oj! ste %o*
navljali se$i * da $ez ove ili one stvari, $ez ove ili one
oso$e, ne mo&ete $iti sreni... A"o otvorite oi, videe*
te "oli"o je sve to la&no * na stotine lj!di savr'eno je
sreno i $ez ovi# stvari ili oso$a ili sit!acija za "ojima vi
j!rite, jer, %o vama, ne mo&ete dr!"ije. Ali morate oda*
$rati/ ili va'e veze, ili srea i slo$oda.
2rea istina. A"o #oete da &ivite %!nim &ivotom,
morate ! se$i razviti oseaj za %ers%e"tiv! * &ivot je ne*
!%oredivo 'iri od ti# mizerni# gl!%osti za "oje se "aci
34
P)2 7.)8A9:
va'e srce i "ojima ste dozvolili da vas ta"o d!$o"o !z*
drmaj!. 6l!%osti, re"ao sam * jer, a"o dovoljno d!go
$!dete &iveli, sig!rno e doi dan "ada e sva ta "aenja
izg!$iti svoj znaaj, ta"o da i# vi'e neete ni %amtiti. 9a'e
is"!stvo mo&e to da %otvrdi * danas te'"o i da se se*ate
sitni# nevolja "oje s! vam ! %ro'losti zadavale !&asne
$rige.
Letvrta istina sadr&i neiz$e&an za"lj!a"/ nema te
oso$e ili stvari ! s%oljnom svet! "oja %osed!je s%oso$*
nost da vas !ini srenim ili nesrenim. .er, samo vi od*
l!!jete da li ete $iti sreni, zavisno od toga "oli"o se
! %ojedinim sit!acijama "aite za o$je"te od "oji# ste za*
visni.
Razmatraj!i ove istine, o%aziete da va'e srce %r!*
&a ot%or, tra&ei arg!mente "ojima $i im se s!%rotstavi*
lo, ili a" od$ija da i# !o%'te razmatra. 2o znai da jo'
niste dovoljno %atili z$og svoji# veza.
Me3!tim, mo&e se desiti da va'e srce ne %r!&a vi'e
ot%or ovim istinama. A"o je ta"o, rad!jte se/ javilo se
%o"ajanje i %reo$ra&aj ! va'em src!, a veni &ivot, ! vi*
d! smirenosti d!#ovnog detinjstva, najzad je za"!cao na
va'a vrata.
C@
Antoni De Melo
1B
2itelju blagi#
koje dobro da uinim
da imam ivot veni?"
Mt. 1G,16
Zamislite da ste ! %ozori't! gde gledate ne"! o%er!=
!sred zanosne arije iznenada se setite da ste za$oravili da
za"lj!ate a!tomo$il. 8ojite se za svoj a!tomo$il, ali ne
mo&ete ni da iza3ete iz sale, 'to vas s%reava da !&ivate
! m!zici. <to savr'ene sli"e "a"o &ive mnogi od nas. i*
vot je zanosna arija za onoga "o ima !'i= ali ret"a s!, ve*
oma ret"a lj!ds"a $ia "oja !o%'te mog! da je !j!.
Za'to4 Zato 'to s! za!zeti osl!'"ivanjem mete&a
"oji s! ! nji#ov moza" !sadile nji#ove !slovljenosti i
!$e3enja. 2o je %rimarni razlog= zatim sledi dr!gi * nji*
#ove veze. Kaenje je glavni !$ica &ivota. 5a $i ste stvar*
no !li sim(onij! &ivota, sva va'a !la tre$a da se !s"la*
de sa sva"im instr!mentom or"estra. 9i mo&ete !&ivati
! violinama ili "lavir! vi'e nego ! dr!gim instr!menti*
ma, ali to ne !manj!je va'! s%oso$nost da !jete m!zi*
"! ! celini. Me3!tim, a"o se to %retvori ! is"lj!ivost,
%ostajete gl!vi za ostale zv!"e, i sle%i a" i za taj instr!*
ment "oji najvi'e volite, jer m! %ridajete nesrazmern!
va&nost ! odnos! na njegovo mesto ! or"estr!.
Pogledajmo sada oso$! ili stvar za "oj! ste se veza*
li i dali joj mo da vas !ini srenim ili nesrenim. 5a
C6
P)2 7.)8A9:
$iste se !sredsredili na osvajanje te oso$e ili stvari, i
!stoliili se %red njom ! cilj! o%sesivnog i is"lj!ivog
!&ivanja, izg!$ili ste oseaj za itav ostata" sveta * o"a*
menili ste se. S"!%ite #ra$rost da vidite "oli"o ste %ostali
t!%i i sle%i za sve ostalo, ot"a"o ste %ostali %len ta"ve
zavisnosti.
)zmimo da se ! vama %ro$!di &elja da ra'istite sve
svoje veze. Ali "a"o to !initi4
0dricanje i !"idanje nis! od veli"e %omoi, jer a"o
$i se !"in!o ne"i instr!ment ! or"estr!, to ne $i %oni*
'tilo va'! is"lj!iv! lj!$av za taj instr!ment. 9ama je
%otre$no da s#vatite, da %ostanete svesni, a ne da se
odriete. A"o s! vam veze %ro!zro"ovale %atnje, to vam
ve %oma&e da s#vatite. A"o ste $ar jedan%!t ! &ivot!
osetili slada" !"!s slo$ode i &ivotne radosti "oja vam je
%odarena odvajanjem, i to %oma&e da svesno !jete zv!"
ostali# +instr!menata, ! or"estr!.
0nog dana "ada stignete do ove s%oznaje, "ada ne*
stane va'e is"lj!ivosti, &iveete od tren!t"a do tren!t*
"a, totalno !ronjeni ! sada'njost, nosei sa so$om ta"o
malo svoje %ro'losti da vam d!# mo&e %roi "roz !'ice
igle= $iete slo$odni od stre%nji %red $!d!no'! "ao
%tice ne$es"e i cvee ! %olj!. : voleete samo &ivot, svim
svojim srcem, itavom svojom d!'om, svim svojim d!*
#om i snagama. Postaete !ronjeni ! ven! sada'njost.
2ada ete ! se$i ot"riti odgovor na %itanje/ J)itelj!, 'ta
tre$a da !inim da $i# zado$io veni &ivot4,
37
Antoni De Melo
1 1
+M !ristu!ie mu uenici njegovi da
mu !okau graevine %rama"
A $sus im ree/
03e vidite li sve ovo?
*aista vam kaem/
3ee ostati ovde ni kamen na kamenu
koji se nee razmetnuti0""
Mt. 2A,1*2
Zamislite ne"! "or%!lentn! oso$!, zadrigl! ! salo,
i %red so$om imate sli"! i %rili"! onoga ! 'ta mo&e da
se %retvori va' d!# * o$lo&en salom sve do" ne %ostane
%revi'e ot!%eo i lenj da misli, %osmatra, istra&!je, da iz*
mi'lja. 6!$i svoj! $istrin!, l!cidnost i elastinost, da $i
%oste%eno zamro. Pogledajte o"o se$e, i videete "oli"o
ima ta"vi# lj!di/ ot!%eli#, za'tieni# slojevima sala, "oji
ne tra&e ni'ta dr!go osim da ne $!d! !znemireni ili na*
terani da se raz$!de.
;ta s! ti slojevi sala o"o d!'e4 Sve (i"sacije "ojima
se #ranite, sve %redras!de "oje ste izgradili o lj!dima i
stvarima, sve va'e navi"e, sve va'e veze. ) %eriod! "ada
ste se (ormirali "ao linost, tre$alo vam je %omoi da
!"lonite ove slojeve i oslo$odite svoj d!#. Me3!tim,
dr!'tvo ! "ome &ivite i "!lt!ra "ojom ste #ranjeni $!*
"valno s! vas o$lo&ili tim slojevima, i a" vas na!ili da
38
P)2 7.)8A9:
to i ne o%a&ate, da &ivite !s%avani, i %re%!stite dr!gima
N +e"s%ertima,, va'im %olitiarima, intele"t!alcima i ver*
s"im vodama da misle !mesto vas. : ta"o zavr'avate
smo&deni te&inom a!toriteta i tradicije "oje ni"ada niste
a" ni %odvrgn!li analizi.
Razmotrimo ove slojeve jedan %o jedan.
Prvo, va'a vera. A"o &ivite "ao "om!nista ili "a%ita*
lista, m!sliman ili jevrej, &ivite na %redvidiv i tendenci*
ozan nain * eto %re%re"e, jo' jednog sloja sala izme3!
stvarnosti i va'eg d!#a, "oji ne !s%eva vi'e da je vidi i
ne%osredno dodirne.
5r!gi sloj. 9a'e ideje. A"o se ! %ogled! ne"e oso$e
(i"sirate za ne"! svoj! idej!, tada ne mo&ete voleti t!
oso$!, ve samo idej! "oj! ste stvorili o njoj. Kada ne*
'to "a&e ili se na odre3eni nain %ona'a, smesta joj le%i*
te eti"et!/ +6l!%aa,, +6njavator,, +6r!$ijan,, +A%sol!*
tno dra&esna,, itd. 0d tog tren!t"a stvara se zid, sloj
sala izme3! vas i te oso$e, jer ete je i sledei %!t vide*
ti na osnov! ovi# ideja, a" i a"o se ! me3!vremen!
%romenila. Razmislite/ nije li $ilo ta"o sa gotovo svim
oso$ama "oje %oznajete4
2rei sloj. 9a'e navi"e. 0ne s! jedan od "lj!ni# ele*
menata lj!ds"og $ia * da nema navi"a, "o zna "a"o $i*
smo !o%'te #odali, govorili ili vozili a!tomo$il4 Ali na*
vi"e %ri%adaj! me#ani"om nivo! &ivota * ne $i tre$alo
da $!d! !"lj!ene ! %odr!je lj!$avi ili intele"ta. Postoji
li ne"o "o &eli da $!de voljen iz navi"e4D :%a", "ada
ne"o %rvi %!t vidi o"ean, ostaje zadivljen, ali ri$ar "oji
ga %o itave dane gleda, !o%'te ne %o"lanja %a&nj! nje*
govoj velianstvenosti. Lime to o$jasniti4 2ime 'to smo
stvorili !na%red !tvr3ene modele o svim stvarima o"o
nas i, "ada i# %onovo vidimo, ne vidimo i# ! nji#ovoj
is"ons"oj sve&ini, ve ! sved! svoji# (i"sacija. 2a"o se
%ona'amo ! odnos! na lj!de i stvari, i ta"vi s! odnosi
"oje !s%ostavljamo s njima * $ez i"a"ve sve&ine, $ez ie*
ga novog, veito iste ideje, isti %!tevi "ojima se $ez$roj
CG
Antom De Melo
%!ta %ro'lo * eto %lodova navi"e. 1e !mete vi'e da gle*
date na dr!"iji i "reativniji nain jer, izgradiv'i mental*
ni o"lo%, zadovoljavate se da !"lj!ite a!tomats"og %ilo*
ta ! svom d!#! i legnete da odremate.
Letvrti sloj. 9a'e veze i stra#ovi. 2o je sloj "oji je
najla"'e !oiti. 5a li se esto "aite ili stra#!jete >'to je
najdalje od lj!$avi? ! odnos! na oso$e ili stvari4 ) ta*
"vim tren!cima od$ijate da i# vidite ona"ve "a"ve stvar*
no jes!. Prisetite se ne"e oso$e "oja vam se ne do%ada
ili od "oje stra#!jete i !videete "oli"o je ovo tano.
S#vatate li sada da se nalazite ! zatvor! "oji s! stvo*
rila va'a verovanja, tradicije va'eg dr!'tva i "!lt!re, %re*
dras!de, !zori, veze i stra#ovi "oji %oti! iz va'eg s!$je*
"tivnog vi3enja4 Zidovi i zidovi o"r!&!j! elij! va'eg
zatvora, i ini se gotovo nemog!e da ete i"ada izai iz
njega, "a"o $iste "onano st!%ili ! "onta"t sa ras"o'i &i*
vota, lj!$avi i slo$ode, izvan tvr3ave ! "ojoj ste zatoeni.
Me3!tim, taj %od!#vat ne samo da nije nemog!,
ve je la" i !godan. ;ta da !inite da $iste se na'li na
slo$odi4
Mo&ete da !inite etiri stvari.
Kao %rvo, s#vatite da ste o"r!&eni zidovima elije i
da je va' d!# zaro$ljen. Ret"o "ome se de'ava da %osta*
ne svestan toga, %a &ive i !mir! zatoeni * "ao +"on(or*
misti,, %rilagodili s! se zatvors"om &ivot!. 1e"i od nji#
%ostaj! re(ormatori i $ore se da %o$olj'aj! !slove &ivota
! zatvor!/ za $olje osvetljenje, e(i"asnij! ventilacij!...
2e'"o je %ostati $!ntovni", revol!cionar "oji e razvaliti
zidove tog zatvora. 5a $iste %ostali revol!cionar, morate
is"lj!ivo i %re svega videti zidove svog zatvora.
5r!go, satima i satima %osmatrajte zidove svoje e*
lije * svoje navi"e, !zore, veze i stra#ove * te" ta"o, $ez
%rocenjivanja i os!de. Poste%eno, videete "a"o se ras%a*
daj! ! %aram%arad.
40
P)2 7.)8A9:
2ree, %osvetite svoje vreme %osmatranj! lj!di i
stvari "oji vas o"r!&!j!. 6ledajte >ali stvarno gledajte,
"ao da %rvi %!t gledate? lice ne"og %rijatelja, list, drvo,
%tic! ! let!, %ona'anje i %ost!%"e lj!di "oji vas o"r!&!*
j!. 2a"o ete i# videti ona"vim "a"vi stvarno jes! >ili $ar
%ri$li&no?, ! sve&ini "ara"teristinoj za nji#, $ez zama*
gljenja "oja im stvaraj! va'e ideje i mentalne navi"e.
Letvrti sloj, i najva&niji. 0%!stite se i %osmatrajte
"a"o (!n"cioni'e va' moza"/ ot"riete ne%re"idni to"
misli, senzacija i rea"cija. 6ledajte itav ovaj to" +d!*
gim, %ogledima, "ao 'to $i, na %rimer, gledali re"! ili
ne"i (ilm. Za%aziete da vas gledanje onoga 'to je !n!*
tar vas mnogo vi'e o$!zima od re"e ili (ilma, i da vam
daje mnogo sve&iji oseaj &ivota i oslo$o3enosti. ) s!'ti*
ni, mo&ete li nazvati se$e &ivim $iem a"o niste svesni
svoji# misli i rea"cija4 1esvestan &ivot, reeno je, nije
vredan da $!de %ro&ivljen. 2o se, na "raj! "rajeva, ne
mo&e a" ni smatrati &ivotom, ve me#ani"im %ostoja*
njem, "ao ! ro$ota/ san, nesvesnost, smrt * ta"ve stvari
lj!di nazivaj! &ivotomD
Posmatrajte zato, istra&!jte, dis"!t!jte, i va' d!# e
o&iveti, oslo$odie se naslaga sala i %onovo %ostati l!ci*
dan, &iv i a"tivan. Zidovi va'eg zatvora e se r!'iti, ma*
lo %o malo, sve do" od va'eg Irama ne ostane ni "amen
na "amen!, i na vas e se s%!stiti $lagoslov nes%!tanog
vi3enja * videete stvari ona"ve "a"ve s!, dos%eete do
ne%osrednog is"!stva Stvarnosti.
A1
Antoni De Melo
12
A ti kad ini milostinju# da
ne zna levica tvoja ta ini
desnica tvoja""
Mt. 6,C
) milostinji ima ne'to 'to je %ri$li&!je srei i sveto*
sti. 1i"ad ne mo&ete rei da ste sreni, jer ! tren!t"!
"ada %ostanete svesni svoje sree, vi %restajete da $!de*
te sreni. 0no 'to nazivate is"!stvom sree nije srea,
ve samo o%ijenost, !s#ienje izazvano ne"om oso$om,
o$je"tom ili doga3ajem. :stins"a srea nema !zro"a.
Sreni ste i ta"a, $ez razloga. 1a isti nain, a!tentina
srea ne mo&e %ostati %redmet e"s%erimenta, jer ne !la*
zi ! %olje svesnosti * ona je ! nesvesnom.
:sto se mo&e rei i za svetost. ) tren!t"! "ada %o*
stanete svesni svoje svetosti, ona se "vari i %ostaje a!to*
"anonizacija. 5o$ro delo ni"ada nije ta"o do$ro "ao "a*
da toga !o%'te niste svesni, "ada ste ta"o zaneseni
samom a"tivno'! da nemate svest o svojoj vrlini/ va'a
levica ne zna da desnica ini ne"o do$ro delo. 4i to i*
nite zato 'to vam to izgleda "ao naj%rirodnija stvar na
svet!.
Za!stavite se na tren!ta" i razmislite. Sva vrlina "o*
j! mo&ete sagledati ! se$i nije ! s!'tini vrlina, nego je
ne'to 'to ste %romi'ljeno odgajili i razvili. 5a je to %ra*
A2
P)2 7.)8A9:
v
a vrlina, ne $iste toli"o !&ivali ! njoj, ve ne $i a" ni
mislili o tome "ao o vrlini. Primarna oso$ina svetosti je
nedostata" svesti o se$i.
5r!ga oso$ina je !zdr&avanje od na%ora i nasilja
*na%or mo&e da izmeni va'e %ona'anje, ali ne i va'! li*
nost. Razmislite/ na%or vam %rinosi #ran! !stima, ali ne
mo&e izazvati a%etit= mo&e vas odvesti ! "revet, ali ne
mo&e vam %r!&iti san= mo&e vas naterati da ot"rijete taj*
n! ne"ome, ali ne mo&e sagledati istin!= mo&e vas %od*
stai da ne"ome date "om%liment, ali ne mo&e %roizve*
sti is"reno divljenje= mo&e vas nagnati da sl!&ite, ali
nemoan je da izazove lj!$av ili svetost.
Sve 'to mo&ete dostii na%orima samo je s!z$ijanje,
ni"ad a!tentina %romena i razvoj. Menjanje je is"lj!i*
vo %osledica svesnosti, i !ve" svesnosti.
Postanite svesni svoje nesree i ona e i'ezn!ti
*!st!%ice mesto srei. Postanite svesni svog %onosa i on
e !st!%iti mesto samilosti. Postanite svesni svoji# stra*
#ova i oni e se ras%lin!ti * javie se lj!$av. Postanite
svesni svoji# veza i one e nestati * javie se slo$oda.
7j!$av, slo$oda i srea nis! $ilj"e "oje mo&ete !zga*
jati i o$navljati. 1e mo&ete a" ni znati 'ta stvarno jes!.
.edino 'to mo&ete !initi je da analizirate nji#ove s!*
%rotnosti i ta"o !oite nji#ovo i'ezavanje.
2rea oso$ina svetosti je da ne mo&e $iti %ri&elj"iva*
na. Pri&elj"!jete li sre!4 A!tomats"i %ostajete na%eti
sve do" je ne dostignete, i ne%restano ste ! stanj! neza*
dovoljenosti. A nezadovoljenost i na%etost !$ijaj! sva"!
sre! "oja vam je o$eana. Kada se$i %o&elite svetost, vi
#ranite la"omost i am$icij! "oje vas ine egoistinim i
%raznim * sve dr!go samo ne svecem.
<to neega 'to tre$a s#vatiti * ima dva naina da se
izn!tra %romenite. Prvi je s%oso$nost va'eg -ega- da vas
%odsta"ne da se razvijete ! ne'to dr!"ije od onoga za
'ta ste %redodre3eni, ta"o da taj -ego- mo&e da osvoji
AC
Antoni De Melo
#valos%eve. 5r!gi nain da se %romenite je da sledite
m!drost Prirode * za#valj!j!i toj m!drosti %ostajete
svesni, raz!mete svet o"o se$e. 2o je sve 'to tre$a da
!inite, %re%!'taj!i Stvarnosti i Prirodi da oda$er! vr*
st!, nain i $rzin! va'e %romene.
9a' -ego- je izvrstan te#niar, ali nije "reativan. Pri*
svaja razne metode i te#ni"e i %roizvodi ta"ozvane +sve*
ce, * "r!te, logine, me#ani"e, $e&ivotne, netolerantne
! odnos! na dr!ge "ao i ! odnos! na se$e * nasilne lj!*
de, "oji s! a%sol!tna s!%rotnost svetosti i lj!$avi. Priro*
da nije te#niar * Priroda je "reativna.
Postaete stvaralac, a ne samo %romi'ljeni te#niar,
"ada ra'istite te stvari ! se$i * $ez %o#le%e, $ez am$i*
cije, $ez m!"e, $ez ta"miars"og d!#a, $ez cilja i &elje
za !s%e#om.
0no 'to se tra&i samo je strasna, l!cidna, &iva i $!d*
na svest o na'oj ogranienosti, gl!%osti i egoizm!, o
svim na'im zavisnostima i svim na'im m!"ama. Prome*
ne "oje e !slediti nee $iti rez!ltat va'i# %lanova ili na*
%ora, ve %lod Prirode "oja e %ret!m$ati sve va'e %la*
nove i &elje, ta"o da ! vama nee ostati ni najmanji
oseaj zasl!ge ili !s%e#a * va'a levica nee znati 'ta Re*
alnost ostvar!je va'om desnicom.
44
P)2 7.)8A9:
1C
)udite# dakle# mudri kao zmije
i bezazleni kao golubovi""
Mt. 1B,16
9idite li m!drost ! %ostojanj! %tica, cvea, drvea,
itave %rirode4 :sta ta"va m!drost a"tivna je ! nama, da
$i inila stvari "oje na' moza" ni"ad ne $i mogao * "rv
str!ji ! na'im venama, srce ot"!cava, %l!a se 'ire i
s"!%ljaj!, rane zara'!j!, do" se na' svesni d!# $avi
dr!gim stvarima. 2o je ta %rirodna m!drost "oj! te" da*
nas ot"rivamo ! ta"ozvanim %rimitivnim narodima, "od
"oji# se sa!vala ta is"ons"a jednostavnost.
Mi, "oji smatramo se$e %rogresivnijim, razvili smo
dr!gi ti% m!drosti * domi'ljatost mozga * jer smo ot"rili
da mo&emo !savr'iti %rirod! i o$ez$editi se$i sig!rnost,
za'tit! i d!gotrajan &ivot, $rzin! i !do$nost ne%oznate
%rimitivnim narodima. Sve to za#valj!j!i +"om%letno
razvijenom, mozg!. :zazov "oji je %red nama sastoji se !
%ronala&enj! $ezazlenosti gol!$a, a da %ri tom ne izg!$i*
mo %romi'ljenost zmije.
Ka"o da to %ostignemo4 P!tem va&nog za#vata sve*
sti * tre$a da s#vatimo sledee/ "ad god se tr!dimo da
%o$edimo %rirod! ta"o 'to joj se s!%rotstavljamo, mi sa*
mi se$e %ovre3!jemo, jer Priroda nije ni'ta dr!go nego
45
Antoni De Melo
na'e so%stveno $ie. 2o je "ao da se va'a desnica $ori s
va'om levicom, ili "ao da va'e desno sto%alo gazi %o le*
vom. 2o s! g!$itni"i za#vati, i vi, !mesto da $!dete &ivi
i "reativni, $lo"irani ste ! tom s!"o$!. 0svrnite se o"o
se$e * zar to nije stanje najveeg $roja lj!di4 Mrtvi,
ne"reativni, $lo"irani, jer s! ! s!"o$! s %rirodom, !ve"
s%remni da do"a&! se$i "a"o mog! da ine s!%rotno od
onoga 'to im nji#ova %riroda nala&e. ) s!"o$! %rirode i
va'eg mozga, dr&ite se %rirode, jer a"o joj se s!%rotsta*
vite, la"o vas mo&e !ni'titi. 2ajna le&i ! !na%re3ivanj!
Prirode ! s"lad! sa Prirodom. Ka"o dostii t! #armoni*
j!4
Prvo/ mislite o ne"oj %romeni ! svom &ivot! ili "a*
ra"ter!. Mo&da ete %o"!'ati da nametnete ov! %rome*
n! se$i, %!tem na%ora i %rin!de, ili &elje da %ostanete
ono 'to je va' ,,ego, %rogramirao. 2o je zmija "oja se $ori
%rotiv gol!$a.
:li se, mo&da, samo ograniavate na !enje, %osma*
tranje, raz!mevanje, tr!dei se da %ostanete svesni svo*
je a"t!elne sit!acije, sa svim %ro$lemima, ali $ez !%inja*
nja, $ez (orsiranja stvari "a"o $i to za#tevao va' -ego-,
ve do%!'taj!i da Stvarnost r!"ovodi %romenama, ne !
s"lad! s va'im %lanovima, ve sa %lanovima Prirode. )
tom sl!aj! %ostoji savr'ena saglasnost zmije i gol!$a.
Razmotrite i%a" %romene "oje &elite da ostvarite !
se$i, i %osmatrajte svoje %ona'anje. 0t"riete da ste se
ola"o !%!stili stazom "a&njavanja i nagrada, disci%line i
"ontrole, %ro%ovedi i o"rivljavanja, %o#le%e i gordosti,
am$icije i ta'tine, ignori'!i %!t s%o"ojnog %ri#vatanja,
%!t $!dne i %a&ljive svesnosti.
5r!go/ mislite o svom tel! i !%oredite ga sa telom
&ivotinje "oja se nalazi ! svom %rirodnom o"r!&enj!. i*
votinja ni"ad nije na%eta osim "ada se %ri%rema za $or*
$! ili !zlet= ni"ada ne jede niti %ije ne'to 'to joj mo&e
na'"oditi= %r!&a se$i sav odmor ili a"tivnost "oji s! joj
%otre$ni= ima tano odmeren dodir sa elementima %riro*
A6
P)2 7.)8A9:
de/ vetrom, s!ncem, "i'om, to%lotom, #ladnoom. Sve je
to zato 'to &ivotinja sl!'a svoje telo i %re%!'ta se njego*
voj m!drosti.
)%oredite sve to s va'im gl!%avim l!"av'tinama. Kad
$i va'e telo moglo da govori, 'ta $i vam re"lo4 Po"azalo
$i vam sv! va'! la"omost, s!jet!, am$icij!, is%razn! &e*
lj! da se ista"nete i do%adnete dr!gima, sva zastranjenja
"oja !!t"avaj! glas va'eg tela, do" istovremeno sle%o
#rlite o$je"tima "oje vam namee va' -ego-. <to, zaista
ste izg!$ili jednostavnost i $ezazlenost gol!$a.
2ree/ !%itajte se "oli"o ste ! dodir! s Prirodom
*sa drveem, zemljom, travom, ne$om, vetrom, "i'om,
s!ncem, cveem, &ivotinjama i %ticama. Koli"o vremena
%rovodite ! %rirodi4 ) "ojoj ste meri !s"la3eni s njom,
"oli"o je %osmatrate, "oli"o se !d!$lj!jete, "oli"o vas
ostavlja !s#ienim, "oli"o se %oistove!jete s njom4 A"o
je va'e telo %red!go odvojeno od %rirodni# elemenata,
ono sa#ne, %ostaje "r!to i lomno, jer je odvojeno od
svoje vitalne sredine. Kada ste %red!go odvojeni od Pri*
rode, va' d!# %ostaje jalov i !mire, jer je i'!%an ! "o*
ren!.
47
Anteni De Melo
1A
(arstvo nebesko s na!orom se osvaja i
!odvinici ga zadobijaju""
Mt. 11,12
)%oredite ist i s%o"ojan sjaj r!&e ! %!%olj"! sa ten*
zijama i nemirima va'e egzistencije. R!&a ima jedn! oso*
$in! "oja vama nedostaje/ savr'eno je zadovoljna so$om.
1ije, "ao vi, od samog ro3enja %rogramirana da $!de ne*
zadovoljna. 1ije o'teena ni najmanjom te&njom da $!de
ne'to dr!go od onoga 'to jeste, i zato !&iva t! jedinstve*
n! lj!%"ost i ods!stvo !n!tra'nji# s!"o$a 'to se ! lj!d*
s"om rod! mo&e videti samo "od misti"a i dece.
Razmislite "oli"o je va'e stanje &alosno/ veito neza*
dovoljni so$om i &eljni da se %romenite, a istovremeno
%aralizovani nasiljem i netolerancijom !smerenom na
sva"i va' %o"!'aj %romene. Ka"v! god %romen! %ostigli,
!ve" je %raena !n!tra'njim s!"o$om * "ao "ada %atite
videv'i da s! dr!gi %ostigli ono ! em! vi niste !s%eli.
5a li $iste $ili ta"o "injeni zavi'! i lj!$omorom da
ste, "ao r!&a, zadovoljni onim 'to jeste, i "ada ne $i sle*
%o ezn!li da $!dete ono 'to niste4 Ali vi veito !%ore*
3!jete se$e s ne"im "o zna vi'e od vas, "o $olje izgleda
od vas, "o !&iva ve! %o%!larnost ili ima vi'e !s%e#a od
vas. 9i ne%restano &elite da $!dete ve'tiji, dare&ljiviji,
48
P)2 7.)8A9:
raz$oritiji= &elite da do%rete do 8oga, da se ma"simalno
%ri$li&ite svojim idealima.
Podsetite se t!&ne %rie o svojim na%orima da !sa*
vr'ite se$e * svi s! %ro%ali, ili s! vam %ri$avili samo de*
limian !s%e#, "oji ste s"!%o %latili $or$ama i %atnjama.
Sada zamislite da stavljate ta"! na sve te na%ore da
se %romenite, i na svo nezadovoljstvo so$om. 5a li $i
vas to mo&da os!dilo na letargij!, %asivno %ri#vatanje
svega 'to je ! vama i o"o vas4
Postoji srednji %!t izme3! iscr%lj!j!eg samo%odsti*
canja s jedne, i stagniraj!eg %ri#vatanja s dr!ge strane
* %!t samos%oznaje. 2o nije nimalo la" %!t, jer da $i
s#vatili "o ste, !slov je da %ret#odno !ni'tite ! se$i sva*
"! &elj! da se %romenite ! ne'to dr!go.
0vo e vam %ostati "ristalno jasno a"o !%oredite
stav na!ni"a "oji %ro!ava %ona'anje mrava, $ez i"a"ve
&elje da i# %romeni, sa stavom dresera %asa "oji %ro!a*
va nji#ove oso$ine s ciljem da i# na!i odre3enoj ve&$i.
)mesto da menjate se$e, %otr!dite se da %ro!ite se$e,
da analizirate svoje rea"cije ! odnos! na odre3ene lj!de
i stvari, $ez %rocenjivanja, os!de ili &elje za %romenom
se$e * tada ovo va'e istra&ivanje nee $iti sele"tivno, ve
celovito= nee se zavr'iti "r!tim za"lj!cima, ve e %o*
stajati sve otvorenije i a"t!elnije. 2ada ete ot"riti ne'to
!desno ! se$i. 0setiete "ao da ste %re%lavljeni svetlo*
'! s%oznaje, i do&iveete neizreciv %reo$ra&aj.
5a li se ! tom tren!t"! de'ava %romena4 2a"o je/ !
vama i ! svem! 'to vas o"r!&!je.
Me3!tim, ta %romena nije delo va'eg %romi'ljenog i
ne!mornog -ega-, !ve" s%remnog da se $ori, s!"o$ljava,
%rimorava, %ridi"!je, sa svojom netolerantno'! i am$i*
cijama, stvaraj!i ta"o na%etost, s!"o$e i ot%ore izme3!
vas i %rirode, 'to o$es#ra$r!je i iscr%lj!je, "ao vo&nja s
%odign!tom r!nom "onicom. 1e * svetlost s%oznaje
%reo$ra&ava va' intrigantni i narcisoidni -ego-, da $i
AG
Antoni De Melo
odre'ila !zde Prirodi ! ostvarenj! %romene "oja se de'a*
va "od r!&e * to nije ve'ta"a %romena, ve $lagoslov,
ne'to zdravo, neta"n!to va'im !n!tra'njim s!"o$ima.
Po'to je sva"a %romena nasilje, i Priroda ta"o ini.
Ali !desna oso$ina nasilnosti Prirode, %ot%!no razliita
od nasilnosti -ega-, je ! tome 'to se ona ne ra3a iz neto*
lerancije i mr&nje %rema se$i. 1ema ni"ad $esa ! !raga*
n! "oji odnosi sve na svom %!t!, "ao 'to nema nasilja !
ri$i "oja %ro&dire svoje mlade, %ost!%aj!i %o nama ne*
%oznatim za"onima odr&anja vrste. Kada Priroda !ni'ta*
va, ona to ne ini iz am$icije, %o#le%e, ili linog zado*
voljstva, ve iz %o"oravanja tajanstvenim za"onima "oji
te&e do$ro$iti celine i sve!"!%nosti %ostojanja, iznad
%re&ivljavanja i do$ro$iti %ojedini# delova.
2a"va vrsta nasilnosti ra3a se ! misticima "ada
!staj! %rotiv modela i str!"t!ra !"orenjeni# ! nji#ovom
dr!'tv! i "!lt!ri, "ada iznenada %ostaj! svesni zla "oje
nji#ovi savremenici a" i ne %rime!j!. 2a"va je nasil*
nost "oja %rati cvetanje r!&e, i %ored ot%ora na "oje na*
ilazi. :sta ta sila !inie da o%adn! latice r!&e %o'to i#
je rastvorila "a s!nc! i o"onala svoje %ostojanje ! ne*
&noj i mirisnoj le%oti, nimalo za$rin!ta 'to joj %reostaje
samo min!t "rat"e egzistencije odre3ene s!d$inom. :
ta"o %rolazi njen &ivot, "ao 'to &ive %tice na ne$! * ne*
ma ni traga od onog nezadovoljstva, lj!$omore, $rige i
$or$e "ara"teristine za svet lj!ds"i# $ia, "oja se vei*
to !%inj! da "ontroli'! i %odjarmlj!j!, !mesto da se %re*
%!ste cvetanj! do s%oznaje, ostaviv'i sva"! $rig! onoj
svemoi "oj! 8og is"az!je ! %rirodi.
50
P)2 7.)8A9:
1@
"2itelju# znamo da !ravo govori i ui#
i ne gleda ko je ko# nego
zaista ui !utu )oijem""
7". 2B,21
Posmatrajte svoj! egzistencij! i %rimetiete "oli"o
ste je %odredili dr!gim lj!dima. Ka"av je rez!ltat4 7j!di
vas na "raj! 'e%aj! ! smrtonosni zagrljaj. 1ji#ovim %ri*
#vatanjem, odo$ravanjem, las"anjem, %re"orima, oni !
s!'tini "ontroli'! va'e %ona'anje= lj!di imaj! mo da
is%!ne va'! !samljenost svojim %ris!stvom= mog! da
!zdign! va' d!# na sedmo ne$o svojim %o#valama, "ao
'to imaj! mo da vas sved! na o$in! "r%! svojim "ri*
ti"ama i od$acivanjima.
Pogledajte se$e/ gotovo sva"i svesni min!t va'eg da*
na %rovodite tr!dei se da !godite dr!gima, $ilo da s!
&ivi ili mrtvi. ivite %o nji#ovim %ravilima, %rilago3ava*
te se nji#ovom stil! &ivota, tra&ite nji#ovo dr!'tvo, &elite
nji#ov! lj!$av, !&asavate se nji#ovi# %re"ora, %rosja"e
nji#ove a%la!ze, ola"o se %re%!'tate oseanjima
"rivice "oje vam oni name!. La" se %ri$ojavate da ne
$!dete ! ras"ora"! s modom ! o$laenj!, nain! govo*
ra, %ona'anj!, %a a" i ! nain! razmi'ljanja.
)oite jo' jedn! injenic! * vi zavisite od dr!gi# i
nji#ov ste ro$, a" i "ad vam je omog!eno da i# "on*
@1
Antoni De Melo
troli'ete. 7j!di s! %ostali do te mere deo va'eg %ostoja*
nja, da vam je te'"o i da zamislite "a"o niste %od !tica*
jem dr!gi#, ili %od nji#ovom "ontrolom. 0ni s! ! s!'tini
!s%eli da vas !$ede "a"o ete, a"o i# se oslo$odite,
%ostati ostrvo/ !samljeni, jalovi, $ez lj!$avi.
Me3!tim, istina je $a' sve s!%rotno tome. Ka"o
!o%'te mo&ete voleti ne"oga iji ste ro$4 Ka"o mo&ete
voleti ne"! oso$! o "ojoj ste ovisni4 0mog!eno vam je
samo da &elite, imate %otre$e, da stre%ite i $!dete "on*
trolisani. Ali lj!$av %ostoji is"lj!ivo ! ods!stv! stre%*
nje, ! %!noj slo$odi.
Ka"o dostii t! slo$od!4 Pre"o dvostr!"e o(anzive
%rotiv va'i# zavisnosti i va'i# ro$ovanja.
1a %rvom mest! neo%#odna je svesnost. 6otovo je
nemog!e $iti zavistan, ro$, a"o ove" %ostane svestan
s!man!tosti svega toga. Ali svesnost %one"ad ne mo&e
$iti dovoljna oso$i "oja zavisi od lj!di. Zato tre$a da ra*
zvijete ne"! a"tivnost "oja vam zaista %rija= morate da
ot"rijete ne samo "orisn! stran! svoga %osla, ve i ono
'to je ! njem! samo %o se$i le%o. Razmislite o ne"oj
a"tivnosti "ojom $iste se $avili is"lj!ivo z$og nje, $ilo
da vam ide od r!"e ili ne= $ilo da vas #vale ili "!de= $i*
lo da %!tem nje do$ijate lj!$av i nagrade, ili ne do$ijate
ni'ta= $ilo da vam lj!di odaj! %riznanje ili ne.
Koli"o $iste a"tivnosti mogli da na$rojite ! svom &i*
vot! "ojima ste se %osvetili samo zato 'to vam %rijaj! i
is%!njavaj! va' d!#4 Ponovo i# ot"rijte, razvijte i#, jer
one s! va' %aso' "a slo$odi i lj!$avi.
Me3!tim, verovatno ste i na ovom %lan! %retr%eli
%ranje mozga "oje vas vodi %ot%!no %otro'a"om nain!
razmi'ljanja, na osnov! "oga je !&ivanje ! %oeziji, raz*
gledanje ne"e %anorame ili sl!'anje m!zi"e samo %!"o
g!$ljenje vremena, jer $i tre$alo vi da $!dete taj "oji e
%roizvesti t! %oezij! ili m!zi"! "om%ozicij!. Ali, %ri ta*
"vom nain! razmi'ljanja, a" i %roizvo3enje ovi# stvari
ima vrlo malo smisla %o se$i * va&no je samo da va'a
52
P)2 7.)8A9:
vrednost $!de %riznata. Ka"o ne"a stvar mo&e $iti do$ra
a"o nije %riznata4 1ije a" dovoljno ni da je %riznata
*mora do$iti a%la!ze i %o#vale lj!di, inae ni'ta ne vredi.
9a' rad do$ij a ma"simaln! vrednost samo a"o %ostane
%o%!laran i do$ro se %rodaje na tr&i't!D : eto, %onovo
ste !"lje'teni ! zagrljaj! i "ontroli dr!gi#. 9rednost ne*
"e a"tivnosti, %rema dr!gima, nije ! injenici da je voli*
mo i da nam sama %o se$i %rija, ve ! tome da li rez!l*
tira !s%e#om.
0snovni %!t "a samoostvarenj! ne %rolazi "roz mno*
'tvo lj!di * on %rolazi "roz a"tivnosti ! "oje se !%!'ta*
mo ne o$azir!i se na !s%e# ili "orist. 1as!%rot onome
'to je o%'te%ri#vaeno mi'ljenje, le" %rotiv !samljenosti
nije ! tra&enj! dr!'tva ve ! "onta"t! sa stvarno'! * !
tren!t"! "ada st!%ite ! dodir sa stvarno'!, te" tada
s%oznajete 'ta je slo$oda i 'ta je lj!$av. 0dvojite se od
dr!gi#, i ta"o ete stei s%oso$nost da i# volite.
1emojte misliti "a"o tre$a %re svega da se dr!&ite
sa lj!dima da $i ste is%oljili svoj! lj!$av. 2o ne $i $ila
lj!$av, ve jednostavno %rivlanost ili saoseanje. Me3!*
tim, lj!$av je %rvo 'to se ra3a ! va'em src! %ri dodir!
sa stvarno'!. 1e toli"o lj!$av %rema odre3enoj stvari
ili oso$i, ve sama lj!$av %o se$i/ odre3eni stav, %redo*
dre3enost za lj!$av. 2a ista lj!$av %oee na"on toga da
zrai "a s%oljnom svet! stvari i dr!gi# lj!di.
A"o &elite da se lj!$av javi ! va'em &ivot!, morate
ras"in!ti o"ove !n!tra'nje zavisnosti od dr!gi#, a jedini
nain da ! tome !s%ete je da %ostanete svesni i %osveti*
te se a"tivnostima "oje volite is"lj!ivo z$og nji# "ao ta*
"vi#.
53
Antoni De Melo
16
##A vi se ne zovite uitelji&
jer je ! vas jedan uitelj# 5ristos#
a vi ste svi braa""
Mt. 2C,F
Mo&ete %ronai ne"oga "o e vam dati %odat"e o me*
#anici, matematici, stranom jezi"!, ili vas na!iti da vo*
zite $ici"l ili radite na "om%j!ter!. Ali ! onome 'to je
stvarno va&no * &ivot, lj!$av, stvarnost * ni"o vas nie*
m! ne mo&e na!iti. Sve 'to vam !itelji mog! rei sa*
mo s! (orm!le, ali ! istom tren!t"! "ada %ri#vatite ne*
"! (orm!l!, %oinjete da vidite stvarnost "roz (ilter "oji
je ne"o dr!gi stvorio. A"o %ri#vatite (orm!le, ostajete
zaro$ljeni * !sa#n!ete i ni"ada, do svoje smrti, neete
do&iveti 'ta znai "ada sami s%oznate svet o"o se$e.
Pogledajmo na sve to iz dr!gog !gla. ) va'em &ivo*
t! sig!rno je $ilo tren!ta"a ! "ojima ste do&iveli ta"va
is"!stva za "oja ste !$e3eni da ete i# nositi ! se$i sve
do gro$a, jer !o%'te niste s%oso$ni da i# izrazite.
) stvarnosti ne %ostoje reci "oje $i %recizno izrazi*
le ono 'to do&ivljavate. Razmi'ljajte o oseanj! "oje vas
je %re%lavilo "ada ste videli %tic! "oja leti ti" iznad vo*
de ne"og jezera, ili trav! "oja nie iz %!"otine zida, "ada
ste dodirn!li nago telo, ili ostali "ao #i%notisani %red
!"oenim lesom ! sand!"!.
54
P)2 7.)8A9:
Mogli $iste %o"!'ati da !%oredite svoja is"!stva sa
m!zi"om, %oezijom ili sli"om. Ali ! d!$ini d!'e znate
da ni"o nee moi tano da s#vati 'ta ste videli ili do&i*
veli * ne'to 'to vas ini %ot%!no nes%oso$nim da to
izrazite recima dr!gom lj!ds"om $i!, a jo' manje da ga
tome na!ite.
)%ravo to do&ivljava ne"i !itelj "ada m! tra&ite da
vas na!i neem! o &ivot!, 8og! ili o$je"tivnoj stvarno*
sti. Sve 'to mo&e da !ini je da vam %renese ne"! (or*
m!l!, niz %ovezani# reci. Ali od "a"ve "oristi za vas4
Zamislite %onovo gr!%! t!rista "oji %!t!j! a!to$!*
som, s%!'teni# zavesa/ ne vide, ne !j!, ne oseaj! ni*
"a"av miris %ejza&a "roz "oji %rolaze. Za to vreme nji#ov
divni vodi ne %restaje da govori, is%!njavaj!i i# onim
'to se njem! ini "ao &iv o%is mirisa, zv!"ova i sli"a "o*
je se mog! videti ! svet! van a!to$!sa. .edine stvari "oje
oni do&ivljavaj! samo s! %redstave "oje reci nji#ovog
vodia izazivaj! ! nji#ovoj ma'ti. Zamislimo da se a!to*
$!s za!stavi i da vodi %!sti t!riste da iza3!, do$ro %ot*
"re%ljene (orm!lama o onome 'to mog! oe"ivati da vi*
de ili dozive. Ka"vo e $iti nji#ovo is"!stvo * mo&da
zaga3eno, !slovljeno, %ot%!no nao%a"o4 0ni ne %rimaj!
stvarnost ona"v! "a"va je, ve "roz (ilter (orm!la "oje
im je servirao nji#ov vodi. 6ledae na stvarnost sa di*
stance, ili e na nj! %roje"tovati te (orm!le "oje imaj! !
glavi * ! stvarnosti e nai samo %otvrd! onoga 'to !na*
%red misle.
Postoji li nain da ot"rijete da li je ono sa im st!*
%ate ! "onta"t stvarnost ili ne4 <vo %rimera/ a"o ono 'to
do&ivljavate ne mo&ete da !"lo%ite ni ! jedn! (orm!l!
"oj! s! izmislili dr!gi ili vi sami * jednostavno, a"o je to
ne'to 'to ne mo&ete izraziti recima. ;ta onda mog! da
%omogn! !itelji4 Mog! da vam %redstave ne'to 'to nije
stvarno * ne mog! vam %o"azati stvarnost= mog! da
!"lone va'e (orm!le, ali ne mog! da vam %o"a&! ono
'to te (orm!le izra&avaj!= mog! da vam !"az! da gre'i*
te, ne mog! vam %o"azati istin!= sve 'to mog! da !rade
55
A n toni De Melo
je da vam %o"a&! %!t "oji vodi stvarnosti, ne mog! vam
%o"azati 'ta stvarno vidite. 9a' %!t morate %roi sami,
sami morate da ot"rijete stvarnost.
Sami idete na%red. <to 'ta znai oslo$oditi se svi#
(orm!la * oni# "oje %oti! od dr!gi# lj!di, "oje ste na*
!ili iz "njiga, oni# do "oji# ste do'li %olazei od so%*
stveni# is"!stava. Me3!tim, najstra'nije za lj!ds"o $ie
je da se !%!sti ! svet ne%oznatog, $ez za'tite $ilo "a"ve
(orm!le.
ivot van sveta lj!ds"i# $ia, "ao 'to s! to inili mi*
stici i %roroci, ne znai da s! od$acili svoje dr!'tvo, ve
samo njegove (orm!le. ) ta"vim sl!ajevima, a" i "ada
ste o"r!&eni svetom, vi ste, zaista, %ot%!no sami.
Ka"va !&asna samoaD 2a samoa i ti'ina/ samo !
toj ti'ini +videete,. ) ta"vom stanj!, %ostae vam $e*
s"orisni "njige, vodii i !itelji.
;ta ete videti4 8ilo 'ta, sve/ list "oji %ada, %ona'a*
nje ne"og %rijatelja, zvezdano ne$o, !lic! %re%!n! lj!di,
$ilo 'ta. A"o $i se ne"o %on!dio da vam %omogne da to
izrazite recima, vi $iste zavrteli glavom/ +1ije to,, jer $i
se radilo is"lj!ivo o (orm!li. 1e"o dr!gi %o"!'ao $i
mo&da da vam o$jasni smisao onoga 'to ste videli, ali vi
$iste %onovo zavrteli glavom, jer je smisao ta"o3e samo
(orm!la, ne'to 'to ima znaenje za sva"o $ie "oje raz*
mi'lja, do" ono 'to ste videli %revazilazi sva"! (orm!l!
i znaenje.
2a"o e se ! vama %o"azati neo$ina %romena, mo&*
da ne ta"o oigledna ! %oet"!, ali "oja e, me3!tim, vo*
diti radi"alnom %reo$ra&aj!. .er, %osle +vi3enja,, ni"ada
vi'e neete $iti isti "ao %re. 5o&iveete !s#ienost slo*
$odom, iz!zetno %overenje "oje %otie od saznanja da
sva"a (orm!la, "oli"o god $ila sveta, nema ni"a"v! vred*
nost= i vi ni"ada vi'e neete $ilo "oga zvati !iteljem
Zato od$acite "njige i (orm!le, s"!%ite #ra$rosti da
ostavite svoga !itelja, "o god da je, i sami gledajte svet
o"o se$e.
@6
P)2 7.)8A9:
1E
*aista vam kaem#
ako se ne obratite i ne budete kao deca#
neete ui u (arstvo nebesko""
Mt. 1F,C
Prva stvar "oj! %rime!jemo ! oima deteta je nje*
gova nevinost, njegova ne&na nes%oso$nost da la&e ili
"oristi mas"e, da se %redstavlja "a"o je ne'to dr!go od
onoga 'to jeste. ) tome je dete istovetno sa svim %oja*
vama ! %rirodi/ %as je %as, r!&a je r!&a, zvezda je zvez*
da, sva"a stvar jednostavno je ono 'to je. Samo je odra*
slo lj!ds"o $ie ! stanj! da se %retvara da je ne'to dr!go
od onoga 'to jeste. Kada odrasli "a&njava dete zato 'to
je re"lo istin! ili %o"azalo ono 'to misli i osea, dete !i
da se %retvara, i njegova nevinost $iva !ni'tena. ) tom
tren!t"! ono %ostaje samo $roj"a ! neizmernoj gomili
oni# "oji govore, o$es#ra$reni/ ,.a vi'e ne znam "o
sam,, jer "ad ta"o d!go "rij! istin! o se$i, na "raj! je
sa"rij! i od sami# se$e.
Koli"o ste nevinosti detinjstva sa!vali ! se$i4 Po*
stoji li jo' ne"a oso$a ! ijem %ris!stv! mo&ete $iti jed*
nostavno i ! %ot%!nosti ona"vi "a"vi ste, otvoreni, goli
i nevini "ao dete4
V1111 tvCL\J U^L^i
Postoji i dr!gi, %odm!"liji nain, da se !ni'ti
nevi*/ detinjstva * "ad se dete zatr!je &eljom
da %ostane
57
nost
Antoni De Melo
ne"o. Pomislite "oli"o se lj!di &esto"o !%inje da na sva"i
nain %ostan! ne ono 'to im je %riroda namenila >m!*
ziari, "!vari, me#aniari, stolari, $a'tovani, %ronalaza*
i?, ve da %ostan! +ne"o,/ lj!di od !s%e#a, slave i moi=
da %ostan! ne'to 'to ne donosi s%o"ojno samoostvare*
nje, ve samovelianje. 6ovorimo o oso$ama "oje s! od*
$acile svoj! nevinost, jer s! oda$rale da ne $!d! ono 'to
jes!, ve da na sva"i nain !zdign! se$e, %one"ad samo
! svojim oima. Pogledajte svoj sva"odnevni &ivot. Mo*
&ete li nai ma"ar jedn! misao, jedn! re ili delo "oji nis!
is"vareni &eljom da %ostanete +ne"o,, %a a" i "ada je to
'to tra&ite !s%e# na d!#ovnom %lan!, ili svetost za
"oj! ni"o ne zna osim vas4
1evino dete, "ao &ivotinja, ostavlja slo$odan %!t
svojoj %rirodi da $!de i %ostane samo ono 'to jeste.
Pone"ad se i odrasli, "oji s! !meli da sa!vaj! svoj! ne*
vinost, %re%!'taj! "ao deca im%!lsima %rirode ili s!d$i*
ne, ne o%tere!j!i se$e da %ostan! +ne"o,, ili da osta*
ve !tisa" na dr!ge. Ali, za razli"! od dece, oni se ne
oslanjaj! na instin"t, ve na ne%re"idn! %a&nj! ! odno*
s! na sve 'to i# o"r!&!jea 'to se odigrava ! njima * ta
%a&nja i# 'titi od zla i %odstie razvoj "oji im je Priroda
namenila, !mesto !zdizanja nji#ovog am$icioznog -ega-.
Postoji jo' jedan nain na "oji odrasli "vare nevinost
dece * ta"o 'to i# !e da o%ona'aj! ne"oga. ) tren!t"!
"ada navedete dete da se %retvori ! (oto"o%ij! ne"e dr!*
ge oso$e, vi gasite is"r! originalnosti sa "ojom je ono
do'lo na svet. ) tren!t"! "ada odl!ite da $!dete "ao
ne"o dr!gi, "a"va god je on veliina ili svetac, vi %rosti*
t!i'ete svoje $ie.
0%la"!jte t! $o&ans"! is"r! jedinstvenosti "oja je
za"o%ana ! vama, %od naslagama stra#a * stra#a da ne
is%adnete sme'ni ili $!dete od$aeni a"o s"!%ite #ra*
$rost da $!dete ono 'to jeste i od$ijete da se me#ani"i
%rilagodite dr!gima ! nain! o$laenja, %ona'anja i raz*
mi'ljanja. )oite "oli"o ste se %rilagodili, ne samo !
@F
P)2 7.)8A9:
svom delanj! i mislima, ve i ! svojim rea"cijama, emo*
cijama, stavovima, vrednovanjima. 9i nemate #ra$rosti
da od$acite ovo %rostit!isanje i is%oljite svoj! is"ons"!
nevinost. 2o je cena "oj! ste %rimorani da %latite za %a*
so' %!tem "oga $ivate %ri#vaeni ! svom dr!'tv! ili %o*
slovnom o"r!&enj!. : ta"o !lazite ! svet na"aradni# i
"ontrolisani#, izgnani"a iz carstva "oje %ri%ada deijoj
nevinosti.
.o' jedan %odm!"li nain da razorite svoj! nevinost
ogleda se ! %ore3enj! i nadmetanj! sa dr!gima * ta"o
zamenj!jete svoj! jednostavnost am$icijom i &eljom da
$!dete !s%e'ni "ao ne"o dr!gi, ili jo' $olji od njega.
Razmislite/ osnovni razlog 'to je dete ! stanj! da
sa!va svoj! nevinost i &ivi, "ao i ostata" %rirode, ! $la*
&enstv! svoga carstva, le&i ! injenici da ono jo' nije !si*
sano ! ono 'to mi nazivamo svetom * ! taj tm!rni %re*
deo naseljen odraslima "oji ne &ive svoj &ivot, ve samo
s"!%ljaj! a%la!ze i divljenje= "oji ne znaj! za $la&enstvo
stanja ! "ome je ove" ono 'to jeste, ve se ne%restano
i ne!rotino %orede i nadme! sa dr!gima, ! trci za is*
%raznim stvarima "oje nazivaj! !s%e#om i slavom, a" i
"ada i# mog! do$iti samo od$acivanjem, %oni&avanjem,
ga&enjem i !ni'tavanjem $li&nji#. A"o dozvolite se$i da
stvarno %retr%ite m!"e tog %a"la na zemlji, da o"!site
njegov! a%sol!tn! %raznin!, mo&da ete do&iveti da se !
vama jave revolt i ta"o sna&na odvratnost "oji e "ona*
no ras"in!ti o"ove zavisnosti i o$mane "ojima je s%!ta*
na va'a d!'a, i ta"o ete se %ro$iti ! slo$od! carstva ne*
vinosti.
@G
Antoni De Melo
1F
6vo je za!ovest
moja/ da ljubite jedni
druge kao to ja vas
ljubim""
.v. 1@,12
;ta je lj!$av4 Pogledajte cvet. Mo&e li on rei/ +1!*
dim svoj miris do$rima, a !s"ra!jem ga r3avima,4 :li,
mo&ete li zamisliti !lin! lam%! "oja od$ija da osvetli
%!t r3avoj oso$i "oja %rolazi is%od nje4 Pogledajte "a"o
drvo dar!je svoj! neza'tien! sen"! svima $ez razli"e
*do$rima i lo'ima, mladima i starima, lj!dima i zverima,
%a i onima "oji m! %rilaze ! nameri da ga %ose"!.
2o je samo %rvi smisao lj!$avi/ njena nedeljivost.
Kao 'to 8og +svojim s!ncem o$asjava i zle i do$re, i da*
je "i'! i %ravednima i ne%ravednima, >Mt. @,A@?.
Primeri cveta, lam%e i drveta %oma&! vam da %red*
stavite se$i 'ta je lj!$av. Ka"o stii do ta"ve vrste lj!$a*
vi4 Ka"av god na%or %red!zeli, samo ete je !initi %ri*
silnom, izve'taenom i zato la&nom, jer se lj!$avi ne
mo&e nare3ivati. 1i'ta ne mo&ete !initi. )%r"os tome,
mo&ete %o"!'ati ne'to.
)oite "a"va se !desna %romena de'ava ! vama
"ada od$ijete da lj!de eti"etirate "ao do$re ili r3ave,
svece ili gre'ni"e, i %onete da i# %osmatrate "ao da s!
gotovo nesvesni i neznalice.
6B
P)2 7.)8A9:
Morate se "loniti svog la&nog !$e3enja da lj!di mo*
g! svesno gre'iti * ni"o ne gre'i %ri %!noj svesti o tome.
6re# se ne ra3a iz zlo!dnosti, "a"o to %ogre'no misli*
mo, ve iz neznanja. +0e, o%rosti im, jer ne znaj! 'ta
ine, >7". 2C,CA?.
5r!ga oso$ina lj!$avi je njena +$es%latnost,. 5rvo,
cvet, lam%a, dar!j! lj!$av ne tra&ei ni'ta za !zvrat. Me*
3!tim, ne"i lj!di ne $iraj! &en! %o njenim vrlinama, ve
z$og miraza "oji im mo&e doneti. 0ni ne vole nj!, ve
njen novac. 5a li je mo&da va'a lj!$av dr!"ija "ada tra*
&ite dr!'tvo ne"e oso$e "oja vas #vali i o$o&ava, a iz$e*
gavate one "oji vas ne #vale i nagra3!j!4 :li "ada ste
o"ren!ti ! %ravc! oni# "oji vam daj! ono 'to &elite i &i*
ve %rema va'im oe"ivanjima, do" ste ravnod!'ni i a"
od$ojni %rema ostalima4
: ovde je samo jedna stvar "oj! $i tre$alo !initi da
$iste do'li do +$es%latnosti, lj!$avi/ da 'irom otvorite
oi i gledate. 9i3enje, svest, s!oenje s va'om nazovi**
:j!$avlj!, ona"vom "a"va stvarno jeste >samo mas"a
egoizma i %o&!de? $ie %rvi "ora" na tom %!t!.
2rea oso$ina lj!$avi je nedostata" svesti o se$i.
7j!$av je toli"o zadovoljna 'to voli, da %ostaje 'le%a za
sam! se$e= cvet 'iri svoj miris jer ne mo&e dr!"ije, $ez
o$zira da li %ostoji ne"o "o e ga osetiti. Svetlost lam%e
ili sen"a drveta ne stvaraj! se samo ! neijem %ris!stv!,
da $i nestale "ada se isti !"loni. 7j!$av jednostavno %o*
stoji, ona nema o$je"ta, i te stvari %ostoje same %o se$i,
nezavisno od toga "oli"o ne"om znai nji#ovo %ostoja*
nje. 0ne nemaj! svest o svojim zasl!gama, niti da ine
ne"o do$ro.
.o' jedna oso$ina lj!$avi je slo$oda. 2amo gde sti&!
%rin!da, "ontrola i s!"o$i, lj!$av !mire. Pogledajte "a"o
vas cvet, drvo ili lam%a ostavljaj! %ot%!no slo$odnim.
5rvo nee !initi ni'ta da vas %riv!e ! svoj! sen"! a"o
ste resili da se s!nate. Razmi'ljajte o %rin!di i "ontroli
"ojoj se %odvrgavate "ada se %ona'ate ona"o "a"o dr!gi
61
A n toni De Melo
oe"!j! od vas, samo da $iste zado$ili nji#ov! lj!$av i
%riznanje, ili zato 'to se $ojite da i# ne izg!$ite. Sva"i
%!t "ada se %odvrgnete ta"voj "ontroli i %rin!di, vi !ni*
'tavate ! se$i s%oso$nost za lj!$av, svoj! %rav! i jedin!
%rirod!, jer ste dr!gima s%remni da inite samo ono 'to
im dozvoljavate da ine vama.
Razmi'ljajte o tome "oli"o "ontrola i %rin!da domi*
niraj! va'im &ivotom, i mo&da e vas svest o tome nate*
rati da stavite ta"! na sve to. A "ada se oslo$odite, !
vama e se roditi lj!$av. .er, slo$oda je samo dr!go ime
lj!$avi.
62
P)2 7.)8A9:
1G
3ijedan ko je metnuo ruku svoju na !lug
!a se obazire nazad# nije
!ri!ravan za (arstvo )oije""
7". G,62
Harstvo 8o&ije je lj!$av. ;ta znai voleti4 Znai $iti
oseajan, %rijemiv na &ivot, stvari, lj!de= znai $iti !
s"lad! sa samim so$om i svime 'to nas o"r!&!je, ne is*
"lj!!j!i $ilo 'ta i $ilo "oga. :s"lj!ivost je !ve" zna" da
ste ogr!$eli, da ste zatvorili vrata za so$om. Kada se ta
gr!$ost is%olji, senzi$ilnost !mire. 1ee vam $iti te'"o
da ot"rijete %rimere ta"ve $ezoseajnosti ! svom &ivot!.
5a li ste se i"ad za!stavili da s"lonite "amen ili e"*
ser sa !lice da se ne"o ne $i %ovredio4 1eva&no je 'to
ni"ada neete !%oznati oso$! "oja vam mo&e $iti za*
#valna na tome, i 'to neete do$iti ni"a"v! nagrad! ili
%riznanje. 9i to jednostavno inite iz lj!$aznosti i ose*
ajnosti.
:li, na %rimer, dirn!la vas je drama lj!ds"e $ede !
za$aenom del! sveta, ili !ni'tenje ne"e '!me "oj! ni*
"ad niste videli i od "oje ni"ada ne $iste imali ne%osred*
n! "orist= ili ste %omogli ne"om stranc! da na3e %!t,
svesni da ni"ada vi'e neete sresti t! oso$!.
) ovim i mnogim dr!gim tren!cima, lj!$av izranja
na %ovr'in! va'eg &ivota, signaliziraj!i da je $ila !n!tra
! vama, i'e"!j!i da iza3e na svetlost.
6C
Antoni De Melo
Ka"o da do3ete do ta"ve lj!$avi4 1e mo&ete, jer je
ona ve ! vama. Sve 'to tre$a da inite je da !"lonite
%re%re"e "oje ste %ostavili na %!t! svoje %rijemivosti,
otvorenosti %rema &ivot!, i ona e izroniti na %ovr'in!.
5ve glavne %re%re"e stoje na %!t! oseajnosti * %re*
dras!de i veze. Lim stvorite idej! o ne"oj oso$i, stvari
ili sit!aciji, odma# izvlaite za"lj!"e. 1a taj nain $lo*
"irate i %oni'tavate svoj! %rijemivost * %ostajete %len
%redras!de, i od tog tren!t"a njenim oima gledate t!
oso$!. 5r!gim recima, vi'e je ne vidite.
Ali "a"o onda mo&ete $iti oseajni %rema oso$i "oj!
a" i ne vidite4 )zmite "ao %rimer ne"og %oznani"a i
razmislite do "a"vog ste %ozitivnog ili negativnog za*
"lj!"a do'li ! odnos! na njega, za"lj!"a "oji imate na
!m! "ada se nalazite %red njim. ) tren!t"! "ada "a&ete/
+2aj i 2aj je m!drac,, ili je o"r!tan, $lag, ras%!sni", $ilo
'ta, va'a %erce%cija je ogr!$ela, %ostali ste %len %redras!*
de, i od$ijate da vidite "on"retn! oso$! ona"v! "a"va je
! tom tren!t"! * %ostajete "ao %ilot "oji se ravna %rema
metereolo'"om izve'taj! od %ret#odne nedelje.
0'tro gledajte na ova"ve %redras!de * da $i se !"lo*
nile, dovoljno je %re%oznati da s! to samo mi'ljenja, za*
"lj!ci, !$e3enja/ sve, samo ne odrazi o$je"tivne stvar*
nosti.
Ka"o nastaj! veze4 Pre svega, s!sreete se sa neim
'to vam se do%ada/ s a!tomo$ilom, %rimamljivo dizajni*
ranim aso%isom, %o#valom "oj! vam je ne"o !%!tio.
Zatim se javlja &elja da se za!stavite nad tim o$je"tom,
da %onovo o"!site %rijatnost. "oj! je ! vama izazvala ta
stvar ili oso$a. 1a "raj! !$e3!jete se$e da ne mo&ete $iti
sreni $ez te oso$e ili stvari, samo zato 'to ste slast
"oj! ! vama izazivaj! %oistovetili sa sreom.
1a ovoj ta"i, ve ste se za"aili i vezali za ne'to, a
time dolazi do neiz$e&nog is"lj!enja ostali# stvari, ne*
osetljivost %rema svem! 'to ne s%ada ! domen o$je"ta
va'eg interesovanja. Kad god ostavljate taj o$je"t, ostav*
6A
P)2 7.)8A9:
ljate i svoje srce zajedno s njim, "oje tada ne mo&ete
!lo&iti na ne"om dr!gom mest!. Sim(onija &ivota tee
dalje, a vi ostajete $lo"irani, gledaj!i !nazad. 0grania*
vate se na ne"oli"o ta"tova melodije, da $iste zae%ili
!'i za ostata" m!zi"e. <to "a"o ! vama nastaje dis#ar*
monija i s!"o$ izme3! onoga 'to vam &ivot n!di i ono*
ga za 'ta ste se vezali.
Zatim sti&! na%etost i $riga, "oje s! %rava smrt za
lj!$av i radosn! sre! "oja je njen %lod. .er lj!$av i slo*
$oda nalaze se samo "ad se !&iva ! sva"oj noti &ivota, !
tren!t"! "ada sti&e, da $i je zatim %!stili dalje, s%remni
da %rimimo note "oje sti&! za njom.
Ka"o se oslo$oditi ne"e veze4 7j!di stalno misle na
odricanje= ali odrei se ne"i# delova m!zi"e, is"lj!iti i#
iz so%stvene svesti, stvara isto ta"vo nasilje, iste s!"o$e
i ist! $ezoseajnost "a"ve stvara "aenje i zavisnost. 2a*
"o %onovo o$navljate .gr!$ost ! se$i.
2ajna le&i ! tome da se niega ne odriete, da se ni
za 'ta ne "aite, da !&ivate ! sva"oj stvari, %re%!stiv'i da
stvari dolaze i %rolaze. Ka"o4 2a"o 'to ete %rovesti sate
i sate %osmatraj!i is"varenost sadr&an! ! sva"oj vezi.
9i !glavnom o$raate %a&nj! na $ljesa" o%ijenosti "oje
vam te stvari donose. Ali %ostanite svesni i nemira, %at*
nji, ro$ovanja "oji %oti! od nji#= istovremeno, %risetite
se radosti, mira i slo$ode "oje oseate "ad god ras"ine*
te ne"! vez!. 2a"o ete %restati da gledate !nazad i %re*
%!stiete se da vas %onese m!zi"a sada'njeg tren!t"a.
0smotrite na "raj! dr!'tvo ! "ome &ivimo. 2r!lo je
do sr&i, is"vareno nezdravim "aenjem, vezama i zavi*
sno'!. 1e"o &ivi vezan za novac, ne"o za mo, ne"o za
%osedovanje, za slav! ili !s%e#. Ko tra&i ta"ve stvari,
!veren da e samo ! njima nai svoj! sre!, $iva %ri#va*
en "ao %rod!"tivan lan dr!'tva, "ao dinamina i a"tiv*
na linost. 5r!gim recima, a"o ne"o j!ri za ovim stvari*
ma, gonjen am$icijom "oja m! %oni'tava sim(onij! &ivota
i ini ga "r!tim, #ladnim i $ezoseajnim ! odnos! na se*
6@
Antoni De Melo
$e i dr!ge, dr!'tvo ga smatra oso$om na "oj! se mo&e
osloniti, "ojoj se mo&e %o"loniti %overenje, a njeni ro3aci
i %rijatelji $ie %onosni z$og njeni# viso"i# %ozicija !
dr!'tv!.
Koli"o !o%'te znate lj!di >me3! onima "oje navod*
no do$ro %oznajete? "oji s! !s%eli da sa!vaj! on! s%o*
so$nost lj!$avi "oj! omog!ava samo odvojenost i sa*
moa4
A"o se dovoljno d!go !d!$ite ! sve ovo, osetiete
ta"o sna&no ga3enje da ete s%ontano od$aciti sva"! ve*
z!, 'to dalje od se$e, "ao 'to $iste !inili sa zmijom 'to
vam se na'la na ramen!. ) vama e se roditi $!nt, i vi
ete od$aciti ov! gnjil! "!lt!r!, !temeljen! na gra$lje*
nj! i am$iciji, zavisnosti i stre%nji, na #ladnoi i $ezose*
ajnosti, li'en! lj!$avi i slo$ode.
66
P)2 7.)8A9:
2B
Ali govorim vama koji sluate/
0'jubite ne!rijatelje svoje# dobro
tvorite onima koji vas mrze0"0
7". 6,2E
Zalj!$ljeni ste4 <to "a"o odjednom gledate %ot%!no
dr!gim oima svet o"o se$e. 0t"rivate 'irin! i dare&lji*
vost ! se$i, s%remnost za o%ra'tanje, jednom rej! +do*
$rot!,, ia"o ste %re toga mo&da $ili do$ni, !s"ogr!di i
neelastini. 7j!di sa "ojima st!%ate ! dodir neiz$e&no
%oinj! da reag!j! na isti nain ! odnos! na vas, i !$r*
zo %rime!jete da &ivite ! svet! lj!$avi "oji ste sami iz*
gradili.
Mislite sada o onim %eriodima "ada ste $ili lo'e ra*
s%olo&eni, razdra&eni, %a"osni, %odozrivi, a" i ne!roti*
ni. ) tim %eriodima za%azili ste "a"o s! lj!di negativno
reagovali ! odnos! na vas, i &iveli ste ! jednom ne%rija*
teljs"om svet!, "oji s!, me3!tim, stvorili samo va' mo*
za" i va'e d!'evno stanje.
Ka"o se %ona'ati da $i se stvorio jedan srean, do*
$ar i miran svet4 1eo%#odno je na!iti ov! jednostavn!,
le%!, ali i na%orn! ve'tin!/ !metnost +gledanja,.
5a! vam metod/ sva"i %!t "ad se osetite gnevnim
ili zatrovanim ! odnos! na ne"oga, nemojte gledati t!
67
Antoni De Melo
oso$!, ve gledajte same se$e. Pitanje "oje tre$a da %o*
stavite se$i nije/ +;ta nije ! red! sa tom oso$om4, ve/
+;ta mi ova razdra&enost govori o meni4,
0dma# %onite sa %ostavljanjem ta"vi# %itanja. Mi*
slite na ne"oga "o vam !ve" "vari ras%olo&enje i %onav*
ljajte se$i ov!, mo&da te'"!, ali oslo$a3aj!! reenic!/
+)zro" moje razdra&enosti nije ! toj oso$i, ve samo !
meni,. Kada ovo "a&ete, %otr!dite se da ot"rijete na "oji
nain izazivate ! svojoj d!'i ta"va neras%olo&enja i
lj!tnj!. Pre svega mislite na ovo/ sasvim je mog!e da
vas mane >ili ta"ozvane mane? "on"retne oso$e nervira*
j! $a' zato 'to i# i vi imate, s"rivene d!$o"o ! se$i, ta*
"o da i# %one"ad !o%'te niste svesni. 9i tada nesvesno
%roje"t!jete na dr!ge ove svoje nedostat"e. 6otovo je
!ve" ta"o, ali ret"o $iva da ne"o to i %rizna.
2ra&ite zato ! svom src! mane "oje nalazite ! odre*
3enoj oso$i, i va'a razdra&enost %reo$ratie se ! za#val*
nost, jer vam je njeno %ona'anje %omoglo da ot"rijete
mran! stran! se$e.
Postoji jo' jedan as%e"t "oji $i tre$alo razmotriti.
)zmimo da vas nervira ono 'to ne"a oso$a govori ili i*
ni, jer njene reci i nain na "oji ne'to radi ot"rivaj! ne*
'to iz va'eg &ivota ili va'e linosti, 'to vi od$ijate da vi*
dite. Zamislite ne%rili"! "oj! stvaraj! mistici i %roroci
*ni"o vi'e nije s%reman da i# smatra ta"vim "ada nas
izazivaj! svojim recima ili svojim &ivotom.
.o' jedna stvar je jasna * nervira vas odre3ena oso*
$a, jer ne &ivi %rema oe"ivanjima "oje ste ! se$i izgra*
dili ! odnos! na nj!. Prva %ret%ostav"a/ a"o imate ne"o
%ravo da za#tevate od tog m!'"arca ili &ene da se %ona*
'a %rema va'im %rogramima >"ad se, recimo, %ona'aj!
na ne%ravedan i o"r!tan nain?, ne"a vam $!de. Me3!*
tim, a"o ve #oete da %romenite %ona'anje te oso$e,
zar ne $iste $ili e(i"asniji da niste razdra&eni4 Razdra&e*
nost ! stvari samo zamaglj!je va'! %erce%cij! i ini va'!
intervencij! ne!mesnom. Sva"om je %oznato sledee/
6F
P)2 7.)8A9:
"ada ne"i s%ortista >na %rimer, $o"ser? izg!$i smirenost,
njegova a"cija g!$i na "valitet!, jer m! strast i $es od!*
zimaj! "oncentracij!.
5r!ga %ret%ostav"a/ ! mnogim sl!ajevima, vi ne*
mate ni"a"vog %rava da za#tevate da se ne"o %ona'a
s#odno va'im oe"ivanjima. 1e"o dr!gi, s!oen sa is*
tom oso$om i istim %ona'anjem, ne $i !o%'te $io izner*
viran. Razmi'ljajte o toj istini, i va'a lj!tnja e %oste%e*
no nestati. Zar nije nelogino s va'e strane za#tevati da
i dr!gi &ive %o normama i standardima "oje s! vam !sa*
dili va'i roditelji4
0$ratite %a&nj! jo' na jedn! istin!/ a"o !zmete !
o$zir am$ijent ! "ome je %oni"la "on"retna oso$a, nje*
na &ivotna is"!stva, njen nedostata" svesnosti, za"lj!i*
ete da se ona ne mo&e %ona'ati dr!"ije. 9eoma je ta*
na izre"a da s%oznaja svega znai o%ra'tanje svima. Kada
$iste istins"i %oznavali odre3en! oso$!, morali $iste je
videti "ao #endi"e%iran!, !mesto za %re"or i os!d!, i
va'a lj!tnja smesta $i i'ezla.
1a"on ta"ve %romene ! vama, %rema istoj oso$i od*
nosiete se sa lj!$avlj!, a ona e vam najverovatnije !z*
vratiti istom merom, i tada ete ot"riti da &ivite ! svet!
lj!$avi "oji ste sami stvorili.
6G
Antoni De Melo
21
7ariseji rekoe uenicima njegovim/
0*ato sa carinicima i grenicima
va uitelj jede i !ije?0"
Mt. G,11
A"o zaista &elimo da st!%imo ! dodir sa ne"om
oso$om ili ne"om stvari, %rvi "ora" je da s#vatimo "a"o
sva"a ideja is"rivlj!je stvarnost i stvara $arijer! izme3!
na'e vizije i stvarnosti.
:deja nije stvarnost. Pojam +vino, nije vino= %ojam
+&ena, nije odre3ena &ena. A"o zaista &elim da s%oznam
realnost "on"retne :nd!s"inje, moram da ignori'em svo*
je ideje o +&enstvenosti,, o njenom %ore"l!, itd., i da vi*
dim t! &en! ! njenoj "on"retnosti i jedinstvenosti. Me*
3!tim, veina lj!di naje'e se ne tr!di da vidi stvari na
ovaj nain, "ao !ni"ate * sl!'aj! reci, dr&e se ideja, ali
ni"ada ne gledaj! oima deteta ov! "on"retn! celin!, je*
dinstven! i &iv!, "oja se "ree %red njima. 9ide, recimo,
samo vra%ca * ne vide ne%onovljivo !do tog jedinstve*
nog $ia is%red nji#. :sto ta"o, vide samo jedn! %rijatn!
:nd!s"inj! i ni'ta vi'e. :deja o njoj stvorila je zid izme*
3! nji#ovog vi3enja i realnosti.
Predras!de stvaraj! nov! $arijer!/ ova stvar ili oso$a
s! do$re ili lo'e, le%e ili r!&ne. 9e sama ideja o +:nd!*
s"inji,, +&eni,, +%rijatnoj,, stvara %re%re"e vi3enj! "on*
70
P)2 7.)8A9:
"retne oso$e. Ali sada se ideji dodaje %ros!3ivanje, i on*
da "a&emo/ do$ra je ili lo'a, %rivlana i le%a, ili ne%ri*
vlana i r!&na. 2o %ros!3ivanje jo' vi'e ometa da je vidi*
mo, jer ona ! stvarnosti nije ni do$ra ni lo'a * ona je
samo ona, ! svojoj jedinstvenosti. Kro"odil i tigar nis!
ni do$ri ni lo'i * samo s! tigar i "ro"odil. Za ne"oga ili
ne'to "a&e se da je do$ro ili lo'e ! odnos! na ne'to 'to
je izvan nji#. Mi i# de(ini'emo "ao do$re ili lo'e zavisno
od toga "oli"o !laze ! na'! %ers%e"tiv!, "oli"o s! %ri*
jatni na'im %ogledima, ili s! nam od %omoi, i o$rn!to
* a"o za nas %redstavljaj! %retnj! i !gro&avaj! nas.
Razmi'ljajte sada o tome "a"o vam je ne"o re"ao da
ste do$ri, le%i, ili %rivlani. 2ada ste se ili zatvorili ! se*
$e, jer ste ! d!$ini d!'e %omislili/ +5a me stvarno %o*
znaje', ni"ada mi ta"o ne'to ne $i re"ao,, ili ste se otvo*
rili %red "om%limentima i zaista %overovali da ste do$ri
i le%i, osetiv'i %ri tom zadovoljstvo. ) o$a sl!aja ste
%ogre'ili, jer vi niste ni le%i ni r!&ni. 9: ste vi.
A"o se %re%!stite %ros!3ivanj! lj!di "oji vas o"r!*
&!j!, o"!siete %lod na%etosti, nesig!rnosti i $rige, jer
a"o vam danas "a&! da ste le%i, i vas to !zdigne, s!tra
e vam rei da ste r!&ni, %a ete tresn!ti na zemlj!. :s*
%ravna rea"cija ! sl!aj! "ad vam ne"o "a&e da ste le%i,
$ila $i da "a&ete se$i/ +0va oso$a ta"o ot"riva svoje tre*
n!tno o%a&anje i svoje ras%olo&enje. 9idi me le%om, ali
to ne ot"riva ni'ta od onoga 'to sam zaista ja. 1e"a dr!*
ga oso$a na njenom mest!, dr!gog ras%olo&enja i o%a&a*
nja, re"la $i mi da sam r!&na. A#K ni to mi ni'ta ne $i
znailo.,
Pod veli"im smo !ticajem t!3eg mi'ljenja "ada tre*
$a da izgradimo mi'ljenje o se$i. 5a $i ste zaista ostali
slo$odni, sl!'ajte i +do$re, i +lo'e, stvari o se$i, ali %o*
tr!dite se da ne reag!jete emotivno, da to ne izaziva ni*
"a"va oseanja ! vama, "ao 'to "om%j!ter ne reag!je,
"a"ve god %odat"e !neli ! njega. .er, to 'to vam dr!gi
govore ni'ta ne ot"riva o njima, "ao ni o vama.
E1
Antoni De Melo
0$ratite %a&nj! i na so%stvene s!dove o se$i, jer se
i oni $aziraj! na vrednovanjima "oja !%ijate od lj!di o"o
se$e. Kada %rocenj!jete, os!3!jete ili odo$ravate, da li
!ve" do$ro vidite stvarnost4 Zar gledanje na stvari ! na*
meri da i# %rocenite >odo$rite ili os!dite?, ne stvara mo*
&da glavn! %re%re"! na'em %osmatranj! i s#vatanj!
stvari ona"vi# "a"ve realno jes!4
Predstavite se$i sl!aj "ada vam je ne"o re"ao/ +2i
si za mene zaista %ose$an ti%,. A"o %ri#vatite ta"av
"om%liment, o"!siete %lod tenzije. .er, za'to &eleti da
$!dete %ose$ni za ne"og, i %odvrgn!ti se ta"voj vrsti
odo$ravanja i %rocene4 Za'to se ne zadovoljiti time da
$!demo samo ono 'to jesmo4
Kada vam ne"o "a&e da ste %ose$ni, mo&ete se$i re*
i/ +0va oso$a, %rema svom "on"retnom !"!s!, svojim
&eljama i %otre$ama, idejama i %roje"cijama, %o"az!je
na"lonost ! odnos! na mene, ali to ni'ta ne govori o
mojoj linosti. 5r!gi ne nalaze ni'ta %ose$no ! meni.
Ali ni to ni'ta ne govori o mojoj linosti,.
.er, ! tren!t"! "ada %ri#vatite "om%liment i dozvo*
lite se$i da se o$ra3!jete, vi omog!avate oso$i "oja vas
#vali "ontrol! nad vama * daete sve od se$e da i dalje
$!dete %ose$ni za t! oso$!, i $iete ! veitom stra#! da
e ta oso$a sresti ne"! dr!g! "oja e, !mesto vas, %ostati
%ose$na ! njenim oima i od!zeti vam %rivilegovan!
%ozicij! "oj! imate ! njenom &ivot!.
: ta"o ete stalno igrati "a"o vam ta oso$a svira, &i*
veete %o njenim oe"ivanjima * izg!$iete svoj! slo$o*
d!, %ostaete zavisni "ad je re o va'oj srei, jer ste sre*
! vezali za s!d "oji ta oso$a ima o vama.
1a ovoj ta"i %ostoji o%asnost da jo' vi'e %ogor'ate
svoj! sit!acij!, !"oli"o %onete da tra&ite i dr!ge oso$e
"oje e vam rei da ste za nji# %ose$ni. : !tro'iete sil*
no vreme i energij! "a"o $iste o$ez$edili da ni one ne
izg!$e t! %redstav! o vama. Ka"va $edna egzistencijaD
E2
P)2 7.)8A9:
.er, smesta se %ojavlj!je stra# * stra# da e %redstava o
vama $iti !ni'tena.
A"o je ono 'to tra&ite ods!stvo stra#a ! &ivot! i slo*
$oda, morate da se o"anete ta"vi# stvari. Ka"o4 2a"o 'to
ete od$iti da oz$iljno s#vatite "ada vam ne"o "a&e da
ste %ose$ni.
A"o vam ja "a&em/ +2i si %ose$na oso$a za mene,,
to samo izra&ava moje tren!tno ras%olo&enje ! odnos!
na vas, ne'to od mog !"!sa, tren!tnog d!'evnog stanja
i nivoa linosti. 1i'ta dr!go. Mo&ete to %ri#vatiti, ali za*
'to $i vas o$radovalo4 0no 'to vas mo&e radovati je mo*
je dr!'tvo, a ne moji "om%limenti. 0no ! em! mo&ete
!&ivati je !zajamni odnos, a ne moje %o#vale.
:, a"o ste m!dri, %odsta"n!ete me da tra&im jo' mno*
ge +%ose$ne, oso$e * "a"o ni"ada ne $i# %ao ! is"!'e*
nje da vas zaledim ! svoj! %redstav! o vama= ne $iste
!&ivali ! tome, jer $iste ne%re"idno $ili svesni "oli"o se
ta"va %redstava la"o mo&e %romeniti.
)&ivaete zato samo ! sada'njem tren!t"!, jer a"o
$!dete !&ivali ! toj slici "oj! gajim o vama, ja ! vas
"ontrolisati, a vi, da me ne razoarate, stra#ovaete da
$!dete ono 'to jeste, stra#ovaete da mi "a&ete istin!, ili
da $ilo 'ta !inite ili "a&ete 'to $i moglo da !grozi moj!
sli"! o vama.
Pro'irite sada ovo razmatranje na sve 'to lj!di govo*
re o vama/ da ste genije, m!drac, svetica, itd. A"o %ove*
r!jete ! te "om%limente, tada g!$ite svoj! slo$od! * jer
ete, od tog tren!t"a, samo gledati "a"o da na#ranite ta*
"va mi'ljenja= ne%restano ete stra#ovati da ! neem!
ne %ogre'"e, stra#ovaete da $!dete ono 'to jeste, da
!inite ili "a&ete ne'to 'to $i osiroma'ilo sli"! o vama.
:zg!$iete slo$od! da ismejavate sami se$e i da $!dete
"omini= izg!$iete slo$od! da !inite ili "a&ete 'to god
vam %adne na %amet, sve da $iste inili samo ono 'to
!ga3a %redstavi "oj! dr!gi imaj! o vama.
73
Antom De Melo
Ka"o ras"in!ti te o"ove4 5!gim, str%ljivim satima
!enja, samo%osmatranja, 'irenjem svesnosti, razmi'lja*
njem 'ta vam %r!&a ta %redstava o vama. ;ta vam %r!*
&a4 Samo tren!t"e omamljenosti so$om, ali i mnogo ne*
sig!rnosti, stre%nje, ro$ovanja i %atnje.
A"o ovo jasno s#vatite, nestae va'a &elja da $!dete
%ose$ni za ne"oga, ili da vas dr!gi !zdi&! i #vale. Moi
ete, %o svom na#o3enj!, da se dr!&ite sa +gre'nicima,,
da radite i govorite 'ta god vam se %ro#te, nimalo se ne
o$azir!i 'ta lj!di misle o vama. 8iete "ao %tice ne$e*
s"e, "oje s! toli"o o$!zete &ivljenjem da se ne mog! za*
interesovati 'ta ne"o misli o njima, niti da li s! za $ilo
"oga vi'e ili manje %ose$ne.
2a"o ete najzad %restati da $!dete %len stra#ova i
%ostaete slo$odni.
74
P)2 7.)8A9:
22
)lago slugama onim koje
gos!odar doavi nae budne""
7". 12,CE
) sva"om del! sveta svi tra&e lj!$av, jer svi s! !$e*
3eni "a"o samo lj!$av mo&e s%asiti svet, samo lj!$av
mo&e dati smisao &ivot!, inei ga vrednim da $!de %ro*
&ivljen. Ali "oli"o je malo oni# "oji s#vataj! 'ta je stvarno
lj!$av i "a"o se ra3a ! lj!ds"om src!D Lesto se misli da
se lj!$av ogleda ! %ozitivnim oseanjima, ili ! sl!&e*, nj!
dr!gima, ! do$ronamernosti, ! nenasilj!. Ali sve to,
samo %o se$i, nije lj!$av. 7j!$av izvire samo iz s%oznaje
* vi mo&ete stvarno voleti ne"oga samo onda i ! onoj
meri ! "ojoj realno vidite t! oso$!, m!'"arca ili &en!,
ovde i ! ovom tren!t"!, a ne ona"o "a"o &ivi ! va'em
seanj! ili va'oj &elji, ! va'oj ma'ti ili %roje"ciji, jer tada
ne volite t! oso$!, ve samo svoj! %redstav! o njoj, ili
volite $a' t! oso$!, ali %re svega "ao o$je"at svoje &elje,
a ne ona"v! "a"va ona stvarno jeste.
Prvi "ora" "a lj!$avi sastoji se, da"le, ! vi3enj! te
oso$e ili $ilo ega, ona"vi# "a"vi stvarno jes!. Ali to
!"lj!!je vrlo strog! disci%lin!/ da !!t"ate svoje &elje,
%redras!de, !s%omene, %roje"cije, svoj tendenciozni na*
in gledanja. Re je o ta"o strogoj disci%lini da se veina
lj!di i d!'om i telom radije !%!'ta ! ro%s"e a"cije, jer
75
Antoni De Melo
nis! voljni da se %odvrgn! is"!'enj! vatre ovog as"etiz*
ma. Kada resite da sl!&ite ne"ome ia"o se niste %otr!di*
li da ga temeljno !%oznate, da li izlazite ! s!sret %otre*
$ama te oso$e ili svojim %otre$ama4 <to za'to je %rvi
!slov lj!$avi da realno vidite dr!goga.
5r!gi !slov, i jedna"o va&an, je da realno vidite sa*
mi se$e * govorim o nemilosrdnom sno%! svetlosti "oji
morate !smeriti na svoje motivacije, oseanja, %otre$e,
na svoje ne%o'tenje i egoizam, na svoj! te&nj! da "on*
troli'ete dr!ge i mani%!li'ete njima. Morate nazvati
stvari nji#ovim %ravim imenom, nezavisno od toga "oli*
"o ta"va ot"ria i %osledice mog! $iti $olni.
Kada ste dostigli ta"v! s%oznaj! se$e i dr!goga, ot*
"riete 'ta je lj!$av. .er, te" tada ete imati $!dan d!# i
srce, %a&ljivost, "ristalno jasn! %erce%cij! i senzi$ilnost
"oje e ! vama razviti s%oso$nost za %recizan i %ri"ladan
odgovor na sva"! sit!acij!, ! sva"om tren!t"!. Pone"ad
ete osetiti neodoljiv %oriv za a"cijom, %one"ad ete
ostati s%!tani i $lo"irani= %one"ad ete ignorisati dr!ge,
do" ete im ! dr!goj %rilici %o"lanjati %a&nj! "oj! oni
tra&e= %one"ad ete $iti lj!$azni i %o%!stljivi, %one"ad
tvrdi, $es"om%romisni, mo&da a" i nasilni. 7j!$av, !
s!'tini, ra3aj!i se iz senzi$ilnosti, %o%rima razliite i
neoe"ivane o$li"e, i ne odgovara nijednom %ojm! ili
!na%red (a$ri"ovanim %rinci%ima, ve samo realnom i
"on"retnom tren!t"!.
Kada %rvi %!t o"!site ov! senzi$ilnost, mo&da e
vas %re%laviti stra# * jer, svi va'i od$ram$eni me#aniz*
mi %a'e "ao "!le od "arata, va'e ne%o'tenje $ie razgo*
lieno, sr!'ie se zidovi "ojima ste se o"r!&ili.
Zamislite stra# ne"og $ogata'a, "ada %ri#vati da
stvarno vidi $edno stanje ! "ome &ivi sirotinja= zamislite
!&as di"tatora %rezasienog svojom moi, "ada realno
sagleda stanje naroda "oji !gnjetava= zamislite %ani"!
ne"og (anati"a "ada zaista s%ozna la&nost svoji# ideja
"oje ne odgovaraj! niem! ! stvarnosti. <to za'to je naj*
76
P)2 7.)8A9:
te&i in za "oji je lj!ds"o $ie s%oso$no, in od "oga se
najvi'e stre%i, in vi3enja. 0d njega %otie lj!$av, ili, da
$!demo %recizniji, sam taj in vi3enja jeste 7j!$av.
Kada %regledate, va'a senzi$ilnost dove'e do sve*
snosti, ne samo ! %ogled! stvari "oje sami $irate, ve
svi# dr!gi# stvarnosti. 9a' siroti -ego- oajni"i e se tr!*
diti da ot!%i ov! senzi$ilnost, jer e, "ada sve njegove
od$rane %adn!, $iti razor!&an i nee vi'e imati za 'ta da
se za"ai. 5ozvolite se$i da vidite, i va' -ego- e !mreti.
<to za'to je lj!$av ta"o !&asavaj!a * jer lj!$av je
vi3enje, a vi3enje je !miranje. Me3!tim, to je istovreme*
no naj%rijatnije i naj!z$!dljivije is"!stvo "oje mo&e da
vam se desi. .er samo ! smrti va'eg !slovljenog, la&nog
-ja-, va'eg -ega-, nalaze se slo$oda i mir, s%o"ojstvo i ra*
dost.
A"o zaista &elite lj!$av, onda smesta odl!ite da se
%osvetite vi3enj!, oz$iljno se latite tog zadat"a, i s!oi*
te se s ne"im "o vam je od$ojan, i "o se otvoreno s!*
%rotstavlja va'im %redras!dama. :li, !mesto toga, !sred*
sredite se na ne"! oso$! ili stvar za "oje ste vezani, i
sagledajte %atnj!, !zal!dnost i ro$ovanje ! ta"vom od*
nos!, a zatim s lj!$avlj! gledajte lica i %ona'anja lj!di
o"o se$e. 5ajte se$i vremena da !&ivate ! %ogled! na
%rirod!, let %tice, cvet ! travi, s!vi list "oji %ada ! %ra*
'in!, ren! str!j!, izlaza" meseca, %ro(il ne"e %lanine
nas%ram ne$a. Radei ta"ve stvari, tvrdi za'titni o"lo%
o"o va'eg srca ome"'ae i otvoriti se, a va'e srce e o&i*
veti, senzi$ilno i odgovorno. Mra" e !st!"n!ti iz va'i#
oij!, va'a vizija %ostae ista i d!$o"a, i vi ete najzad
%oznati 'ta je lj!$av.
77
Antoni De Melo
2C
+M ot!ustivi narod
!o!e se na goru# sam#
da se !omoli""
Ml" 1A,2C
;ta vas ometa da jasno i realno sagledate stvari o"o
se$e4 9a'i !zori, mentalne "ategorije, %redras!de, %otre*
$e i veze, eti"ete "oje %oti! od va'e !slovljenosti i %ret*
#odnog is"!stva. 9i3enje je te'"o lj!ds"om $i!, jer za#*
teva disci%linovan i &iv d!#, do" veina vi'e voli da se
!lj!lj"!je ! mentalnoj lenosti nego da se s!oi sa zadat*
"om da vidi sva"! oso$!, stvar ili %ojav! na %ot%!no
nov nain, ! sve&ini sada'njeg tren!t"a.
2e'"o je otarasiti se ve i same !slovljenosti, ali
!metnost vi3enja izis"!je ne'to dale"o $olnije/ oslo$a*
3anje od "ontrole "oj! dr!'tvo !ve&$ava na nama, "on*
trole "oja zadire ! same "orene na'eg $ia= na ne"i na*
in, moramo se odrei sami se$e i od$aciti staro -ja-.
5a $iste $olje s#vatili ov! istin!, zamislite dete "o*
me je dato da %ro$a drog!. Kada droga jednom !3e !
njegovo telo, ono %ostaje ovisni" i itavo njegovo $ie
va%i za drogom. Za nar"omana, stanje $ez droge toli"o
je ne%odno'ljivo da m! se smrt ini dale"o %rijatnijom.
2o je $a' ono 'to je dr!'tvo !radilo vama "ad ste $ili
dete. 1ije vam dato da !&ivate ! solidnom, #ranljivom
78
P)2 7.)8A9:
o$ro"! &ivota >rad, igra, dr!'tvo lj!di, d!#ovna i !lna
zadovoljstva?= na%rotiv, !sa3ena vam je te&nja za do"azi*
vanjem, %rivlaenjem %a&nje, %ri#vatanjem * date s!
vam droge "oje se zov! !s%e#, %resti&, mo.
Kada jednom o"!site ove %lodove, %ostajete zavisni
od nji#, i %oinjete stra#ovati da i# ne izg!$ite. )&as vas
#vata na %omisao ne!s%e#a, %ogre'nog "ora"a, t!3e "ri*
ti"e. : ta"o %ostajete ne%o%ravljivo zavisni od sveta, g!*
$ite svoj! slo$od!. Sada je mo da vas ne'to !srei ili
rast!&i ! r!"ama dr!gi#. : vi stalno stre%ite od %atnji
"oje ta sit!acija sadr&i ! se$i, %ot%!no ste nemoni.
1ema ni jednog min!ta ! "ome niste, vi'e ili manje
svesno, %odre3eni rea"cijama dr!gi#, ni jednog jedinog
min!ta "ada ne mar'irate na $!$njanje nji#ovi# za#teva.
Kada vas ignori'! ili od$ace, !samljenost "oj! oseate
ta"o je ne%odno'ljiva da odma# etverono'"e %!zite "
lj!dima, "a"o $i %rosjaili on! !te#! "oja se zove oslo*
nac, o#ra$renje, %odstre".
ivot me3! lj!dima, ! ta"vom stanj!, is%!njen je
$es"rajnom tenzijom= ali, na dr!goj strani, &ivot $ez lj!*
di nosi ! se$i agonij! samoe. 9i ste izg!$ili s%oso$nost
da jasno vidite dr!ge ona"ve "a"vi stvarno jes!, i da %re*
cizno odgovarate na sit!acije, jer je va'a %erce%cija za*
magljena %otre$om za va'om drogom.
Posledica svega toga !&asna je i neiz$e&na/ %ostajete
nes%oso$ni da volite $ilo "oga i $ilo 'ta. A"o &elite da
volite, morate %onovo na!iti da gledate. A a"o #oete
da vidite, morate se o"aniti droge. Morate da i'!%ate iz
se$e "orenje "oje je ! vama %!stilo dr!'tvo, to vam je
%rodrlo do same sr&i. Morate se izv!i.
S%olja e sve nastaviti da tee "ao %re, nastaviete
svoj &ivot ! ovom svet!, ali neete vi'e $iti od ovoga
sveta. ) svom src! $iete najzad slo$odni, ali %ot%!no
sami. ) toj a%sol!tnoj samoi, va'e zavisnosti i &elje e
nestati, ostaviv'i slo$odan %!t s%oso$nosti da volite. .er,
EG
Antoni De Melo
tada neete vi'e gledati na dr!ge "ao sredstva da $i zaK*
dovoljili svoje nezdrave ovisnosti.
Samo onaj "oji je to do&iveo zna "oli"o je !&asan
ovaj %roces. 2o je "ao "ada $iste os!dili sami se$e da
!mrete, ili "ao tra&iti od nar"omana da se odre"ne jedi*
ne sree "oj! %oznaje, da je zameni !"!som #le$a i vo*
a, sve&im vazd!#om j!tra i %it"om vodom sa %lanin*
s"og izvora, do" se on $ori sa grevima a%stinencije i
%raznine "oje do&ivljava "ada nema vi'e svoj! drog!. 1i*
'ta osim droge ne mo&e is%!niti %raznin! njegovog gro*
zniavog d!#a.
2e'"o je zamisliti %ostojanje ! "ome od$ijate da !&i*
vate $ar ! jednoj jedinoj reci odo$ravanja i %o#vale= %o*
stojanje ! "ome od$ijate da se oslonite na neij! r!"!=
%ostojanje ! "ome emocionalno ne zavisite ni od "oga,
ta"o da ni"o vi'e nema mo da vas !ini srenim ili oaj*
nim= %ostojanje ! "ome od$ijate sva"! %otre$! za odre*
3enom oso$om, ili %otre$! da $!dete %ose$ni za ne"o*
ga. La" i %tice ne$es"e imaj! gnezda, i lisice jame * vi,
me3!tim, neete imati gde da %olo&ite glav! ! svom %!*
tovanj! "roz &ivot.
A"o stignete do ove ta"e, ot"riete 'ta znai videti
jasnim %ogledom "oji nije zamagljen stra#om i &eljom, i
s%oznaete 'ta znai voleti. Ali, da $iste stigli ! t! zem*
lj! lj!$avi, morate %roi "roz samrtne m!"e, jer voleti
ne"oga znai !mreti "ao linost, i %ri#vatiti da &ivite
%ot%!no sami.
Ka"o da stignete do3e4 P!tem ne%re"idne svesno*
sti, %!tem $es"rajnog str%ljenja i saoseanja, ona"vog
"a"vo $iste imali %rema oso$i zavisnoj od droga.
0d veli"e %omoi $ie vam %red!zimanje ne"e
a"tivnosti "ojoj ete se %re%!stiti svim svojim $iem,
a"tivnosti "oje e vas ! toj meri is%!njavati da vam !s*
%e# ili %riznanja jednostavno ni'ta nee znaiti.
80
P)2 7.)8A9:
Pomoi e vam i %ovrata" %rirodi. )"lonite se od
gomile, oti3ite negde na %lanin! i st!%ite ! nem! "om!*
ni"acij! sa drveem i %ticama, sa ne$om i morem, sa
o$lacima i zvezdama.
0t"riete da vas je va'e srce os!dilo na %!stinj!
o"r!&en! samoom, gde ni"o vi'e nije !z vas, a%sol!tno
ni"o. ) %oet"!, to e vam se initi ne%odno'ljivo, ali
mo&da i zato 'to niste navi"li da $!dete sami. Me3!tim,
a"o se organiz!jete na d!&e staze, %!stinja e %rocvetati
! lj!$av.
F1
Antom De Melo
2A
+1e sudite# da vam
se r8e sudi""
Mt. E,1
1ajle%'i in lj!$avi "oji mo&ete %red!zeti nije in
sl!&enja dr!gima, ve in "ontem%lacije, +vi3enja,. Kada
%oma&ete i sl!&ite ne"ome, vi ga %odr&avate, te'ite, da*
jete m! ola"'anje i !te#!. Me3!tim, "ad ga vidite ! nje*
govoj is"ons"oj le%oti i !n!tra'njoj do$roti, vi ga %reo*
$ra&avate i %onovo ga stvarate.
Mislite na oso$e "oje volite i "oje s! na'le naina da
stvarno st!%e ! dodir sa vama. Sada %o"!'ajte %onovo
da vidite sva"! od ti# oso$a ona"o "a"o ste i# %rvi %!t
videli, ne dozvoliv'i da na vas !ti! saznanja i is"!stva
"oje ste o njima ! me3!vremen! ste"li, $ilo da s! do$ra
ili lo'a. Po"!'ajte da ! njima %onovo %rona3ete stvari
"oje ste mo&da za$oravili z$og %risnosti sa njima, jer
%risnost ra3a navi"!, zamor, "rat"ovidost i dosad!. 1e
mo&ete voleti ono 'to vi'e ne vidite sve&e, na mo&ete vo*
leti ono 'to ne%re"idno ne ot"rivate "ao novo.
Kada ste to !inili, razmislite malo o oso$ama "oje
vam se ne do%adaj!. Po"!'ajte %re svega da jasno sagle*
date 'ta vam se ! njima ne do%ada, analizirajte nji#ove
mane sa distance. 2o $i znailo da ne mo&ete vi'e "ori*
F2
P)2 7.)8A9:
'titi eti"ete "ao 'to s!/ +am$iciozan,, +lenj,, +egoista,,
+arogantan, * eti"etiranje dr!gi# lj!di samo je in men*
talne lenjosti, ne'to 'to je najla"'e !initi. 0no 'to je te*
'"o, ali stim!lativno, je videti t! "on"retn! oso$!, m!*
'"arca ili &en!, ! nji#ovoj jedinstvenosti.
A"o #oete "lini"i da %ro!avate t!3e mane, morate
%re svega $iti sig!rni ! svoj! ne%ristrasnost. )zmite !
o$zir i mog!nost da je ono 'to vidite ! lj!dima "ao
man!, ! stvari !o%'te nije mana, ve ne'to 'to vas iriti*
ra na $azi va'eg vas%itanja i mentalne !slovljenosti. A"o
i %ored toga vidite man!, %o"!'ajte da s#vatite da je %o*
re"lo ta"vog nedostat"a ! is"!stvima detinjstva i itave
%ro'losti "on"retne oso$e, ! %ogre'nom ras!3ivanj! ili
%ogled! na svet= %ovr# svega %re$acite veo neznanja, a
ne zlo!dnosti. Za#valj!j!i ova"vom stav!, va'e odre*
3enje ! odnos! na neije +mane,, %reo$razie se ! lj!*
$av i o%ra'tanje, jer %ro!avanje, %osmatranje i raz!me*
vanje !ve" rez!ltiraj! o%ra'tanjem.
Kada zavr'ite ovo istra&ivanje mana, %o"!'ajte da !
"on"retnoj oso$i ot"rijete za"o%ana $laga "oja, z$og svoje
ravnod!'nosti ili od$ojnosti, niste ni tra&ili. 5o" ovo
inite, %a&ljivo %osmatrajte sva"! %romen! stava i osea*
nja "oja se $!di ! vama, jer vam je od$ojnost zamaglila
%ogled i %ot%!no vam onemog!ila +vi3enje,.
Sada mo&ete da %re3ete na razmi'ljanje o $ilo "ojoj
oso$i sa "ojom &ivite i radite, %osmatraj!i "a"o se sva*
"a %reo$ra&ava ! va'im oima, a"o je gledate na nov na*
in. 6ledanje ova"o o$novljenim %ogledom $ie za nji#
%o"lon lj!$avi, $es"rajno vei od $ilo "og ina sl!&enja
i %omoi "oji im mo&ete %r!&iti. 0va"vim stavom, vi i#
! s!'tini %reo$ra&avate i %onovo stvarate ! svom src!. :,
a"o do3e do odre3ene !estalosti dodira izme3! vas i
ti# oso$a, ovaj %reo$ra&aj e se i "on"retno %o"azati !
o$je"tivnoj stvarnosti.
Sada !inite i se$i ta"av %o"lon. A"o ste s%oso$ni
da ga !inite dr!gima, to ne $i tre$alo da vam $!de te*
FC
Antom De Melo
'"o. :sti je %ost!%a"/ ni"a"va os!da svoji# mana ili ne*
!roza. 9i niste os!dili dr!ge4 Za!diete se "ada s#vatite
da ni vi niste za os!d!. :stra&iete svoje mane ! svet*l!
vi'eg raz!mevanja, 'to vodi lj!$avi i o%ra'tanj!. : sa
veli"om rado'! ot"riete da ste %reo$ra&eni ovim sta*
vom lj!$avi "oja se ra3a ! vama %rema onome 'to zove*
te svoje -ja-, stavom "oji se zatim 'iri iz vas %rema sva*
"om &ivom $i!.
84
P)2 :.)8A9:
2@
+M ako te ruka tvoja sablanjava# odseci je/
bolje ti je bez ruke u ivot ui# negoli s
obe ruke otii u !akao# u oganj neugasivi"""
$ ako te oko tvoje sablanjava# isko!aj ga/
bolje ti je s jednim okom ui u (arstvo )oije#
negoli sa dva oka da bude baen ! !akao ognjeni""
M". G,AC*AE
Kada se *do3e ! dodir sa 'le%om oso$om, %rime!*
jemo da je ona ! "onta"t! sa ne"im stvarnostima o "o*
jima mi ni'ta ne znamo. 1jena osetljivost na dodir, mi*
rise, !"!s i zv!"ove, ta"va je da mi, "oji imamo vid,
izgledamo sami se$i gl!vi i sa"ati.
Mi sa&aljevamo lj!de "oji s! izg!$ili vid, ali ret"o
%ostajemo svesni 'irine "oj! im daj! ostala !la. ;teta je
samo 'to se to %laa cenom sle%ila. Ka"av je za"lj!a"4
Mi $ismo morali, i $ez g!$it"a vida, da $!demo &ivi i !
s"lad! sa s%oljnim svetom, $ar toli"o "oli"o i sle%i.
Me3!tim, nije mog!e a" ni zamisliti da $iste mo*
gli ot"riti svet lj!$avi a"o ne s%alite onaj deo va'eg %si*
#olo'"og $ia "oji nazivamo +"aenje,. .er, a"o to od$i*
jete, g!$ite is"!stvo lj!$avi, do&ivljaj jedine stvari "oja
daje smisao lj!ds"om %ostojanj!, "oja je %aso' "a rado*
sti, mir! i slo$odi. Samo jedna je stvar "oja $lo"ira !laz
! taj svet, a ona se zove Kaenje. 0no je %roizvod %o*
85
Antom- De Melo
#le%nog o"a "oje izaziva &elje ! src!, i la"ome r!"e "oja
se izd!&!je da dogra$i i %osed!je, ni"ada se ne otva*
raj!i. 2o je to o"o "oje tre$a is"o%ati i ta r!"a "oj! tre*
$a odsei, da $i se rodila lj!$av. Sa"atim r!"ama ni'ta
neete !gra$iti= s !ga'enim d!%ljama namesto oij! od*
ma# ete %ostati osetljivi na stvarnost za "oj! niste ni
znali da %ostoji.
Konano, ! stanj! ste da volite. 5o sada je sve 'to
ste imali $ilo samo do$rota srca, do$ra volja, sim%atija,
%a&nja %rema dr!gima * stanja d!'e "oja ste %ogre'no
smatrali lj!$avlj!, ali "oja imaj! malo toga zajedni"og
sa njom, "ao dr#tavi %lamen svece ! %ore3enj! sa $le*
'tavim zra"om s!nca.
;ta je lj!$av4 Senzi$ilnost za sva"i deli stvarnosti,
! vama i o"o vas, !z istovremen! otvorenost itavog va*
'eg d!#a za t! stvarnost. Pone"ad ete t! stvarnost %ri*
#vatiti, %one"ad je od$aciti= %one"ad ete je ignorisati,
%one"ad joj %osvetiti sv! svoj! %a&nj!. Ali, ! svim sl!*
ajevima, odgovoriete na nj! vo3eni senzi$ilno'!, a ne
!&!r$anom %otre$om.
A 'ta je "aenje4 2o je glad, gra$ljenje "oje ot!%lj!je
va'! osetljivost= droga "oja zamaglj!je va'! %erce%cij!.
<to za'to lj!$av ne mo&e da se rodi do" %ostoji i naj*
sla$ija vezanost za ne"! stvar ili oso$!. 7j!$av je !
stvari senzi$ilnost, a senzi$ilnost "oja je i malo ograni*
ena, ! s!'tini je !ni'tena. Kao 'to lo'a (!n"cija $itnog
elementa ! radar! is"rivlj!je %rijem, ta"o sva"o "aenje
is"rivlj!je va' stav ! odnos! na stvarnost. 1e %ostoji ne*
savr'ena lj!$av, nedovoljna ili delimina lj!$av. 7j!$av,
"ao i senzi$ilnost, ili %ostoji celovita, ili !o%'te ne %o*
stoji. :li je ima' sv!, ili je !o%'te nema'. 2a"o, samo "ad
veze i'ezn!, !lazite ! neogranieno carstvo d!#ovne slo*
$ode "oje se zove 7j!$av, i %ostajete s%oso$ni da vidite
i !zvratite.
1e $i tre$alo da $r"ate ov! slo$od! sa ravnod!'no*
'! oni# "oji ni"ada nis! %ro'li "roz ne"! vez!. Ka"o
mo&ete izvaditi o"o ili am%!tirati r!"! "ada i# nemate4D
F6
P)2 7.)8A9:
0va ravnod!'nost "oj! mnogi $r"aj! sa lj!$avlj! >oni
nis! vezani ni za "oga, oni +vole sva $ia,?, nije senzi*
$ilnost, ve vi'e otvrdn!lost srca, "oja %otie od od$aci*
vanja, razoaranja, %a i %ra"se odricanja.
1e, vi se morate s!oiti sa !z$!r"anim morem *ve*
za a"o #oete da stignete do zemlje lj!$avi. 1e"i "oji ni*
"ada nis! is%lovili na more, !$edili s! sami se$e da s!
ve stigli ! l!"!. Potre$no je imati o$e r!"e i o$a o"a da
$i ma mogao da radi svoj %osao, i da $i svet lj!$avi mo*
gao da se otvori ! %!noj svesnosti. Ali ne stvarajte il!zije.
Sve ovo zado$ija se samo &rtvovanjem * samo %odvi*
&nici osvajaj! Harstvo.
Za'to &rtvovanje4 .er &ivot, sam %o se$i, ni"ada ne
$i stvorio lj!$av= odveo $i vas samo do %rivlanosti, od
%rivlanosti "a !&ivanj!, zatim "aenj! i vezivanj!, 'to
na "raj! vodi zamor! i dosadi. Posle ne"og vremena, sti*
&e se do ras"ida, da $i zamorni ci"l!s nanovo ot%oeo/
%rivlanost, !&ivanje, "aenje, vezivanje, !mor, dosada. :
sve te stvari %ome'ane sa nemirom, lj!$omorom, gra$*
:jivo'!, %atnjom.
Kada vi'e %!ta %ro3ete "roz taj ci"l!s, do3e tren!*
ta" "ad vam je svega dosta, i "ada %o&elite da izronite iz
tog vrtloga. A"o imate dovoljno sree da %onovo ne na*
letite na ne"oga ili ne'to 'to e vas zasle%iti, najzad e*
te osvojiti jedan "r#"i mir. 2o je ma"sim!m 'to &ivot
mo&e da vam %r!&i. 9i mo&ete %ogre'no %orediti ovo
stanje sa slo$odom, i ta"o na "raj! !mreti a da ni"ada
niste stvarno s%oznali 'ta znai $iti slo$odan i voleti.
A"o &elite da ras"inete taj ci"l!s i !3ete ! svet lj!$avi,
morate ciljati do" je veza jo' sveza, ne "ad je ve %!sti*
la "orenje. : morate je %ogoditi ne maem odricanja >jer
to %roizvodi samo neosetljivost?, ve maem svesnosti.
Lega tre$a da %ostanemo svesni4 2ri stvari.
Prvo, morate sagledati %atnj! "oj! sva ta droga !
vama %roizvodi/ !s%one i %adove, !s#ienja, stre%nje i
razoaranja, dosad! "oja neiz$e&no sledi.
87
Antom De Melo
5r!go, morate s#vatiti 'ta vam ova droga !s"ra!je
* slo$od! da volite i !&ivate ! sva"om tren!t"! i ! sva*
"oj stvari ! &ivot!.
2ree, s#vatite da ste z$og svoje zavisnosti i %rogra*
miranosti !"rasili o$je"at svog "aenja le%otom i vred*
no'! "oje on jednostavno nema. 0no ! 'ta ste se zalj!*
$ili samo je ! va'oj glavi, a ne ! oso$i ili ne"oj stvari
"oj! volite.
0$ino se "a&e/ samo "ada ste d!$o"o voljeni i za*
lj!$ljeni, ! stanj! da volite sve dr!ge. 1ije istina. Za*
lj!$ljen ove" otvara se %rema svet!, ali ne ! lj!$avi, ve
! e!(oriji. Za njega svet %o%rima nerealn! r!&iast! $o*
j!, "oj! g!$i istog tren!t"a "ad e!(orija s%lasne. 1jego*
va ta"ozvana lj!$av nije %lod jasnog vi3enja stvarnosti,
ve %otie od !$e3enja, istinitog ili la&nog, da je voljen.
2a"vo !$e3enje veoma je "r#"o, jer se $azira na osean*
jima ne%redvidljivi#, %romenljivi# oso$a za "oje on ver!*
je da ga vole, do" one ! sva"om tren!t"! mog! da o"re*
n! d!gme i !gase t! njegov! e!(orij!.
1ije ni !do 'to oni "oji st!%aj! ovom stazom ni"a*
da ne g!$e so%stven! nesig!rnost. .er, "ada se otvarate
%rema svet! %odsta"n!ti snagom lj!$avi "oj! vam ne"o
%r!&a, vi se %rosvetljavate ne z$og svoje %erce%cije stvar*
nosti, ve z$og lj!$avi "oj! ste do$ili od ne"oga/ eto "a*
"o taj ne"o "ontroli'e sit!acij! i mo&e ! sva"o do$a is*
"lj!iti va' ent!zijazam.
Kada !zmete ma svesnosti da $iste ras"in!ti svoje
veze i otvorili se "a lj!$avi, morate %aziti na jedn! stvar/
ne smete $iti nagli, nestr%ljivi, ili ne%rijatelji sami# se*
$e. Ka"o se lj!$av mo&e roditi iz ta"vi# stavova4 )zga*
jajte ! se$i saoseanje i isti oseaj za stvarnost "a"vim
#ir!rg o%eri'e svojim instr!mentima. 2a"o ete se nai !
!desnoj sit!aciji da volite $ez "aenja za %redmet lj!$a*
vi, i da !&ivate ! tome vi'e nego %re, jer ete istovreme*
no !&ivati ! sva"oj dr!goj stvari ili oso$i.
FF
P)2 7.)8A9:
0vo je najsig!rnija %rovera da li je va'e oseanje lj!*
$av. 5ale"o od toga da %ostanete ravnod!'ni, sada !&i*
vate ! svem!, "ao 'to ste %re toga !&ivali samo ! onome
za 'ta ste vezani. Me3!tim, sada vi'e ne %ostoje grozni*
avost, $riga i %atnja.
) s!'tini, sada se mo&e rei da !&ivate ! svem! i ni
! em!. .er, do'li ste do veli"og ot"ria da je ono 'to i*
ni da !&ivate ! sva"oj stvari ili oso$i ne'to !n!tar vas.
0r"estar je ! vama, i vi ga nosite sa so$om "!d god "re*
n!li. Stvari i oso$e izvan vas !s"la3!j! samo odre3en!
melodij! "oj! e or"estar da odsvira. A "ada va'! %a&nj!
ni'ta %ose$no ne %riv!e, or"estar e izvoditi svoj! m!*
zi"!, $ez %otre$e za s%oljnim %odsticajima.
9i sada donosite svome src! sre! "a"v! ni'ta izvan
vas ne mo&e dati ili od!zeti, 'to je jo' jedna %ro$a lj!*
$avi * sreni ste $ez i"a"vog odre3enog razloga.
5a li e ta lj!$av %otrajati4 1e %ostoje garancije.
:a"o lj!$av ne mo&e $iti delimina, ona mo&e $iti ogra*
nienog trajanja. 7j!$av dolazi i odlazi, zavisno od toga
da li je va' d!# $!dan i svestan, ili se %re%!'ta dreme&!
i s%avanj!. Ali i%a" %ostoji ne'to sig!rno. Kada jednom
o"!site samo deli toga 'to se zove lj!$av, s#vatiete da
nema te cene "oja je %reviso"a, nema &rtve "oja je %re*
veli"a, a"o za!zvrat mo&ete osvojiti jedin! stvar "oja &i*
vot ini vrednim &ivljenja.
FG
Antoni De Melo
26
+1ije li trebalo da 5ristos to !retr!i# i
da ude u slavu svoju?"
7". 2A,26
Razmislite o ne"oj $olnoj e%izodi ! svom &ivot!. Za
"oli"o ta"vi# is"!stava danas tre$a da $!dete za#valni,
jer ste se %omo! nji# %romenili na$olje i sazreliD
0vde je re o nezao$ilaznoj istini "oj! mnogi ni"a*
da ne ot"rij!. Radosne stvari ! &ivot! ine nam &ivot
!godnim, ali ne vode nas "a ot"rivanj! sami# se$e, "a
razvoj! i slo$odi. 2a %rivilegija rezervisana je za stvari,
oso$e i sit!acije "oje nam nanose %atnj!. Sva"i $olan
sl!aj nosi ! se$i "lic! razvoja i oslo$a3anja.
) svetlosti ove istine, %retresite %ro&ivljeni deo &i*
vota i %risetite se e%izoda "oje vam nis! ostale ! %rijat*
noj !s%omeni, %a %o"!'ajte da ot"rijete mog!nost ra*
zvoja s"riven! ! njima, o em! ni'ta niste znali, i zato
vam ni"a"vo do$ro nije donelo.
Prisetite se sada ne"og s"ora'njeg doga3aja "oji vam
je naneo %atnj!, "oji je ostavio negativan trag ! vama. Ko
god da je ostavio taj trag ! vama, $io je va' !itelj, jer
vam je ot"rio s"rivene odaje ! vama, za "oje mo&da niste
ni znali. : sve se to %retvorilo ! %oziv, izazov da !%oznate
sami se$e * %oziv da sazrele "a &ivot! i slo$odi.
Po"!'ajte da s%oznate negativna oseanja "oje s! ta*
"va is"!stva izazvala ! vama/ nemir, lj!$omor!, $es, ne*
GB
P)2 7.)8A9:
sig!rnost, stre%nj!, "rivic!. ;ta vam govore ta"va osea*
nja o vama, o va'im vrednostima, va'em stav! i nain!
na "oji %ri#vatate svet, va'oj !slovljenosti i !$e3enjima4
A"o ovo ot"rijete, oslo$odiete se ne"i# il!zija "oje
ste %ot#ranjivali ! se$i, ili ete is%raviti %ogre'an %ogled
na odre3ene stvari, jasnije ete videti, mo&da ete od$a*
citi ne"! la&n! idej! ili na!iti da se distancirate od svo*
je %atnje, jer ete !videti da je %ro!zro"ovana va'om
!slovljeno'!, a ne o$je"tivnom stvarno'!. : najednom
ete do&iveti vr#!nac za#valnosti za ta negativna osea*
nja i za oso$! ili stvar "oja i# je izazvala ! vama.
)inite jo' jedan "ora" na%red. Sagledajte sve ono
'to vam se ne do%ada ! vama * ono 'to mislite, oseate,
govorite ili inite/ svoje negativne emocije, mane, nega*
tivne strane linosti i "ara"tera, svoje gre'"e, sve svoje
veze, "aenja, zavisnosti i ne!roze, svoje "om%le"se i,
najzad, svoje gre#e. : %o"!'ajte da vidite sve to zajedno
i %ojedinano "ao neo%#odne ste%enice ! va'em razvoj!,
"oje ! se$i nose o$eanje rasta, zrelosti i le%ote "oji# ni*
"ad ne $i $ilo $ez ova"vi#, vama ne%rijatni# stvari.
.er, a"o se desilo da ste izazvali %atnj! i negativna
oseanja ! dr!gima, niste li ! tom sl!aj! $ili nji#ov
!itelj, sredstvo da "ren! ! %ravc! ot"rivanja se$e i da*
ljeg razvoja4 Po"!'ajte da %ro'irite ovo razmatranje na
same se$e, do" ne sagledate sve ta"ve stvari "ao +neo%*
#odni gre#,, "oji %otom donosi toli"o toga novog vama
i svet! o"o vas.
A"o !s%ete ! tome, srce e vam %re%laviti mir, za*
#valnost, lj!$av i %ri#vatanje svega 'to vas o"r!&!je. 0t*
"riete najzad ono 'to lj!di sv!da tra&e i ni"a"o ne na*
laze/ %rvo$itni izvor s%o"ojstva i radosti "oji se "rij! !
sva"om lj!ds"om src!.
G1
Antoni De Melo
9:
Doo% da bacim oganj na zemlju& i
kako bi% eleo da se ve za!alio;"
7". 12,AG
A"o #oete da ot"rijete 'ta znai $iti srean, %ogle*
dajte ne"i cvet, %tic! ili dete/ to s! a!tentine sli"e ovog
Harstva. .er, oni &ive od tren!t"a do tren!t"a ! svojoj
venoj sada'njosti, "oja nema ni %ro'lost ni $!d!nost.
0ni s! %o'te3eni "rivice i $rige "oje ta"o d!$o"o m!e
lj!ds"a $ia, i %ot%!no s! !ronjeni ! is"ons"! radost &iv*
ljenja, "oj! ne nalaze toli"o ! oso$ama ili stvarima, ve
! samom &ivot!.
Sve do" je va'a srea odre3ena i zavisna od ne"oga
ili neega izvan vas, $oraviete ! zemlji smrti. 0nog da*
na "ada se osetite srenim $ez i"a"vog odre3enog razlo*
ga, "ada osetite radost ! svim stvarima i ni ! jednoj %o*
se$no, znaete da ste dos%eli ! zemlj! radosti $ez "raja,
"oja se zove +Harstvo,.
0t"riete Harstvo, i sa njime one najla"'e i najte&e
stvari ovoga sveta. 1ajla"'e, jer je Harstvo o"o vas i !
vama, i sve 'to tre$a da !inite je da %r!&ite r!"e i do*
#vatite ga. 1ajte&e, jer !"oli"o &elite da imate Harstvo,
ne smete %osedovati ni'ta dr!go * morate od$aciti sva"i
svoj oslonac na dr!ge lj!de ili stvari, !s"rativ'i im jed*
G2
P)2 7.)8A9:
nom za!ve" mo da vas !znemire, !z$!de ili vam %o"la*
njaj! oseanja sig!rnosti i $lagostanja.
1eo%#odno je, %re svega, da nemilosrdnom jasno*
om razmotrite ov! jednostavn! i z$!nj!j!! istin!. S!*
%rotno onome 'to s! vas !ile va'a "!lt!ra i religija, ni*
'ta, a%sol!tno ni'ta ne mo&e vas !initi srenim. )
tren!t"! "ada ovo "onano s#vatite, %restaete da %rela*
zite s jednog %osla na dr!gi, od jednog %rijatelja dr!*
gom, od jednog mesta, d!#ovne te#ni"e ili !itelja, dr!*
gom.
1i'ta od svega toga ne mo&e vam dati ni jedan jedi*
ni min!t istins"e sree * mog! vam dati samo tren!tni
dr#taj naslade, "oja ! %oet"! mo&e rasti, da $i se isto*
%ila ! %atnji a"o i'ezne, ili ! dosadi a"o %red!go traje.
Prisetite se $ez$rojni# oso$a i stvari iz %ro'losti, "oje s!
vas ta"o !z$!3ivale. Ka"av je na "raj! $io is#od4 Sva"i
%!t $ila je to %atnja ili dosada, zar ne4
A%sol!tno je neo%#odno da ovo sagledate, jer inae
ne tre$a ni da %omi'ljate da ete i"ad ne'to $itno izme*
niti ! svom &ivot! i ot"riti sre! i radost &ivljenja.
9eina lj!di nije s%remna da +vidi,, sve do" nis!
%re%atili niz razoaranja i g!$ita"a. La" i tada, samo jed*
na ! milion oso$a oseti ! se$i &elj! za +vi3enjem,. 7j!*
di jednostavno id! sle%o i dalje na%red, %atetino "!ca*
j!i na vrata dr!gi# $ia, %rosjaei sim%atij!, %riznanje,
mo, slav!, !s%e#, itd. Sve zato 'to tvrdoglavo od$ijaj!
da s#vate "a"o srea nije ! tim stvarima.
A"o zavirite ! svoje srce, nai ete ne'to 'to e vam
%omoi. .0t"ricete is"r! nezadovoljstva, a ona e, !z %o*
mo vetra, %ostati '!ms"i %o&ar "oji e %retvoriti ! %e*
%eo sav svet il!zija ! "ojima &ivite i, %red va'im zadiv*
ljenim oima, !"azae se carstvo ! "ome ste od!ve" &iveli,
a da o tome niste ni sanjali.
.este li i"ada osetili !"!s &ivota d!$o"o $olesnog od
va'i# stra#ova i $riga, iscr%ljenog i jalovog od va'i# ve*
GC
Antom- De Melo
za i ro$ovanja4 .este li i"ad osetili %ot%!ni $esmisao va*
'eg rada za ne"o %riznanje i +!s%e#,, da $iste zatim !to*
n!li ! jedan &ivot dosadne sva"odnevnice, ili, a"o ste
+%enja,, organizovali se$i &ivot %ot%!nog emotivnog
nereda, zavisnog od stvari "oje %roganjate4
A"o ste osetili ne'to od toga >a nema tog lj!ds"og
$ia "oje nije?, $o&ans"a vatra nezadovoljstva %ot%aljena
je ! va'em src!. Sad je tren!ta" da je ras%alite, %re ne*
go 'to zgasne %red r!tinom &ivota. 2o je sveto do$a !
"ome jednostavno morate nai vremena da iza3ete iz sa*
mi# se$e * morate gledati sa strane itav svoj &ivot, mo*
rate %omoi %lamen! da se $!"ne i, do" to radite, mo*
rate s%reiti da vas $ilo 'ta omete ! ovom zadat"!.
5o'ao je tren!ta" da s#vatite "a"o vam a%sol!tno
ni'ta izvan vas ne mo&e o$ez$editi trajn! radost. Kada
toga %ostanete svesni, %rimetiete "a"o vam se ! srce
!vlai stra# * stra# "oji se, a"o dozvolite nezadovoljstv!
da "roi ! va'! d!'!, %retvara ! ne!gasiv! strast 'to za*
#vata itavo va'e $ie i di&e ! vama $!nt %rotiv svega do
ega dr&e va'a religija i "!lt!ra, %rotiv itavog jednog na*
ina razmi'ljanja i oseanja, jer ste "onano sagledali da
ste %ranjem mozga $ili %rimorani da i# %ri#vatite.
Kada se ceo va' svet %retvori ! %ra# i %e%eo, istog
tren!t"a nai ete se ! %ot%!no dr!"ijem svet!, $es*
"rajno dale"om od sveta lj!di o"o vas, jer e sve ono 'to
je dr!gima drago, sve stvari "a "ojima oni &!de * %rizna*
nja, mo, %o#vale, sig!rnost, "om(or, zdravlje * za vas
%ostati "ao smrdljivo smee, 'to i jes!, stvari "oje zasl!*
&!j! %rezir i ga3enje.
Sve ono od ega dr!gi $e&e, nee vas vi'e %la'iti.
Postaete s%o"ojni, $ez stra#a, i slo$odni, jer ste is"ora*
ili iz svog il!zornog sveta, %rema Harstv!.
Me3!tim, nemojte $r"ati ovo $o&ans"o nezadovolj*
stvo sa o$es#ra$reno'! i oajanjem "oji %one"ad zavo*
de lj!de ! l!dilo i samo!$istvo. 2o nije mistini %!t "a
&ivot!, ve staza ne!roze "oja vodi samo!ni'tenj!. 2a*
"o3e, nemojte $r"ati ovo nezadovoljstvo sa lamentima
GA
P)2 7.)8A9:
oni# "oji ni'ta dr!go ne znaj! osim da se ne%restano &a*
le na sve o"o se$e. 2o s! samo veiti nezadovoljnici "oji
se $ore da %o$olj'aj! zatvors"e !slove, do" im je !
stvari %otre$no "ata%!ltiranje iz zatvora "a slo$odi..
9eina lj!di, "ada ! svom src! oseti ovo razoaranje
i nezadovoljstvo, reag!je na jedan od ova dva naina/ ili
$e"stvom, drogiraj!i se grozniavom j!rnjavom ! %osl!
i dr!&enj! s lj!dima, ili se %osve!j! dr!'tvenim a"tiv*
nostima, s%ort!, itanj!, m!zici, ili ta"ozvanim "reativ*
nim istra&ivanjima, 'to i# na "raj! zadovolji, "ao 'to se
ne"o zadovolji "ozmeti"im %o%rav"ama tamo gde je %o*
tre$na itava revol!cija. 2a"vi lj!di, ia"o d!$o"o !ronjeni
! ono 'to zov! a"tivan &ivot, nis! ! s!'tini &ivi * oni s!
mrtvi, a %ovr# toga zadovoljni svojim $orav"om !
zemlji mrtvi#.
:s%it da li je va'e nezadovoljstvo $o&ans"og %ore"la
$io $i ! %roveri da li ! njem! ima ili nema tragova t!ge
i gorine. .er, a"o je %raeno rado'!, !"azana vam je
milost, i %ored toga 'to ete istovremeno oseati $ojazan
! src!.
Razmislite o %ara$oli Harstva, sadr&anoj ! jevan3e*
:j!. Harstvo je $lago za"o%ano na ne"oj livadi. Love" "o*
ji ga %ronalazi, vraa ga ! zemlj!, zatim zadovoljno od*
lazi da ras%roda sve 'to %osed!je da $i "!%io t! livad!.
A"o jo' niste na'li $lago, ne g!$ite vreme tra&ei ga.
8lago se mo&e %ronai, ali zal!dno je tra&iti ga, jer je va*
ma %ot%!no ne%oznato "a"vo je to $lago. 0no 'to %o*
znajete samo je drogirana srea va'eg sada'njeg %ostoja*
nja. ;ta onda da tra&ite4 : gde4 2ra&ite ! svom src!, t!
is"r! nezadovoljstva, i ras%alite %lamen do" ne $!"ne !
ogroman %o&ar.
Mladi ili stari, veina nas nezadovoljna je &ivotom
jednostavno zato 'to &elimo ne'to/ vi'e saznanja, $olji
%osao, le%'i a!tomo$il, ve! %lat!. 1a'e nezadovoljstvo
ra3a se iz na'e &elje za +jo' vi'e,. Ali ja ne ras%ravljam
o toj vrsti nezadovoljstva. 8a' ta &elja za +jo' vi'e, ome*
G@
Antoni De Melo
ta jasno razmi'ljanje. A"o smo, na%rotiv, nezadovoljni ne
zato 'to ne'to odre3eno &elimo >nezadovoljni svojom
tr"om za novcem ili %olo&ajem, svojom tradicijom, onim
'to imamo i 'to mo&emo do$iti?, ve samo nezadovolj*
ni, niim %ose$no, ve svime ! celini, tada e nas neza*
dovoljstvo %rosvetliti. Kada se ne zadovoljimo da sve %ri*
#vatamo ili %ratimo zatvoreni# oij!, ve to %onemo da
dovodimo ! %itanje, da istra&!jemo i %rod!$lj!jemo %ro*
$lem, tada %ostoji o%a&anje, a od njega %oti! radost i
"reativnost.
1aje'e, va'e nezadovoljstvo %osledica je toga 'to
vam ne'to nedostaje. 1ezadovoljni ste jer nemate do*
voljno novca, moi, !s%e#a, vrline, lj!$avi ili svetosti. 2o
nije zadovoljstvo "oje e vam radi"alno %romeniti &ivot.
Kada je %ore"lo nezadovoljstva ! %o#le%i ili am$iciji,
njegovi %lodovi s! nemir i (r!stracija. 0nog dana "ada
$!dete nezadovoljni ne zato 'to vam nedostaje ovo ili
ono, ve ne'to 'to !o%'te ne mo&ete da izrazite= onog
dana "ada $!dete imali dovoljno svega za im ste do ta*
da trali i "ada vam $!de dosta tog tranja, ! va'em sr*
c! ne'to e se raz$istriti, do&iveete !n!tra'nj! vizij!,
%osle "oje ete %oeti da !&ivate ! svem! i ni ! em!.
G6
P)2 7.)8A9:
2F
*ato vam kaem/
ne brinite se za ivot svoj"""
!ogledajte na !tice nebeske"""
!ogledajte na krinove u !olju""""
Mt. 6. 2@*26*2F
Svi dozive, "ad*tad, oseanje "oje nazivamo +nesi*
g!rnost,/ oseate se nesig!rni svotom novca "oj! imate
! $anci, "oliinom lj!$avi "oj! do$ijate od svoji# %rija*
telja, ili vrstom vas%itanja "oja vam je data= ili oseate
nesig!rnost %ovodom svog zdravlja, svoji# godina ili (i*
zi"og izgleda.
A"o !%itate same se$e/ ,,;ta me ini nesig!rnim4,
gotovo je sig!rno da ete dati %ogre'an odgovor. Mogli
$iste, recimo, da odgovorite/ +1e do$ijam dovoljno lj!*
$avi,, ili/ +1emam intele"t!aln! s%rem! "oja mi je %o*
tre$na,, ili ne'to slino. 5r!gim recima, o"rivili $iste
ne'to izvan vas, ne s#vataj!i da na'e oseanje nesig!r*
nosti ni"ada ne %otie od neeg izvan nas, ve is"lj!ivo
od na'e emocionalne !slovljenosti, od neeg 'to govori*
mo sami se$i ! svom mozg!.
A"o $iste %romenili svoj! mentaln! !slovljenost,
va'e oseanje nesig!rnosti ! tren!t"! $i i'ezlo, a" i
"ad $i sve stvari na svet! ostale ona"ve "a"ve s! i $ile.
1e"o se osea savr'eno sig!rno i $ez ijednog novia !
GE
Antoni De Melo
$anci= ne"o dr!gi je nesig!ran ia"o je milioner * razli"a
nije ! s!mi novca, ve ! nji#ovoj razliitoj mentalnoj
!slovljenosti. 1e"o nema nijednog %rijatelja, %a i%a" se
osea savr'eno sig!rnim, o$!zet lj!$avlj! %rema svim
lj!dima= ne"o se ne osea sig!rnim !sred svi# svoji#
naj%osesivniji# i nae"s"l!zivniji# veza.
A"o #oete da %revazi3ete ta oseanja nesig!rnosti,
%ostoje etiri istine "oje morate do$ro %ro!iti. Prvo/
!zal!dan je sva"i %o"!'aj da %revazi3ete nesig!rnost ta*
"o 'to ete menjati stvari "oje s! izvan vas. 9a'i na%ori
mog! !roditi %rivremenim !s%e#om, ali samo delimi*
no= to e vam doneti ne"o ola"'anje, ali samo na "rat"o.
Zato nema svr#e rasi%ati vreme i energij! da $iste stavili
ta"! na svoj (izi"i izgled, zaradili jo' novca ili osvojili
jo' lj!$avi.
5r!go/ ova injenica s!oie vas sa %ro$lemom ta*
mo gde se on stvarno nalazi * ! va'oj glavi. Zamislite
"oli"o je lj!di "oji se, ! identinoj sit!aciji, ne $i osea*
li ni najmanje nesig!rnim. Sve zato 'to %ro$lem dolazi
izn!tra, iz va'e %rogramiranosti.
2ree/ morate s#vatiti da s! ove %rograme ! vas
!sadili nesig!rni lj!di, "oji s! vas, "ada ste $ili ja"o ma*
li i %odlo&ni !tiscima, svojim %ona'anjem i %aninim re*
a"cijama na!ili da morate, "ad god se s%oljni svet ne
!"la%a ! odre3eni model, stvoriti ! se$i emocionaln!
z$r"! zvan! nesig!rnost, i vi morate na sva"i nain re*
organizovati s%oljni svet * morate zaraditi vi'e %ara, %r!*
&iti se$i vi'e za'tite, !goditi lj!dima "oje ste mo&da !v*
redili, itd, itd, samo da $i va'e oseanje nesig!rnosti
nestalo. Lim s#vatite da ni'ta od toga nije %otre$no, da
time ni'ta ne $iste resili, i da je !zro" emocionalne z$r*
"e is"lj!ivo ! vama i va'oj "!lt!ri, da"le samo a"o %o*
stanete svesni toga, %ro$lem e zaista nestati i vi ete
do&iveti stvarno ola"'anje.
Letvrto/ "ad god ste nesig!rni z$og neega 'to vam
se mo&e desiti ! $!d!nosti, !%amtite sledee * ! %o*
GF
P)2 7.)8A9:
slednji# 'est meseci %ret#odne godine $ili ste !&asno O
nesig!rni %red $!d!im doga3ajima, da $iste i%a", "ada
s! se desili, dr&ali !glavnom sve "once ! svojim r!"ama.
2a"o je $ilo za#valj!j!i energiji "oja vam se ! tom tre*
n!t"! %ro$!dila, a ni"a"o za#valj!j!i $rigama "oje s!
%ret#odile, z$og "oji# ste samo !zal!dno %atili, i "oje s!
vas emocionalno osla$ile. Zato %onavljajte se$i/ +A"o sa*
da %ostoji ne'to 'to mog! da !inim ! %ogled! svoje $!*
d!nosti, !ini! to. Za sada, ne"a sve ide "a"o ide, i
!&iva! ! sada'njem tren!t"!, jer me je &ivotno is"!stvo
na!ilo da mog! da !tiem na stvari te" "ada se dese,
ni"ad %re toga, "ao i da mi sada'njost !ve" daje dovoljno
%odsticaja i energije da se s!oim sa sva"im %ro$lemom,.
0seanja nesig!rnosti %ot%!no e nestati samo "a*
da $!dete imali t! $la&en! s%oso$nost %tica ne$es"i# i
cvea ! %olj!, da &ivite %!nim &ivotom, od tren!t"a do
tren!t"a, !ve" ! sada'njosti, "oli"o god vam se to inilo
ne%odno'ljivo. 0no 'to je stvarno ne%odno'ljivo je to na
'ta mislite da e vam se desiti za %et sati ili %et dana, i
reenice "oje stalno %onavljate, reenice "ao/ +0vo je
!&asno,, +0vo je ne%odno'ljivo,, +Koli"o e jo' ovo
trajati4, i slino. Ptice i cvee sreniji s! od lj!ds"i# $i*
a jer ni'ta ne znaj! o $!d!nosti, nemaj! ni"a"ve reci
! svojoj glavi, ne oseaj! stra# od toga 'ta njima slini
mog! misliti o njima. 1emojte zato stre%eti za s!tra, jer
e to s!tra misliti za se$e/ sva"i dan ima dovoljno svo*
ji# ne%rijatnosti.
GG
Antom De Melo
2G
<o uva ivot svoj# izgubie ga#
a ko izgubi ivot svoj mene radi#
nai e ga""
Mt. 1B,CG
Postoji jedna injenica na "ojoj se tre$a zadr&ati/ lj!*
di "oji vi'e od dr!gi# stra#!j! od smrti, istovremeno s!
oni "oji stra#!j! od &ivota i, tr!dei se da %o$egn! od
smrti, ta"ve oso$e mrze &ivot i s!'tins"i ga ne &ive.
Zamislite ove"a "oji &ivi na ne"om tavan!, ! ne"oj
zag!'ljivoj r!%i $ez svetlosti. 8oji se da si3e niz ste%eni*
ce jer je sl!'ao o lj!dima "oji s! ta"o %adali i lomili vrat.
2a"av ove" ni"ada ne $i %ri#vatio rizi" da %re3e %re"o
!lice, jer je na #iljade lj!di %rega&eno %ri %relas"! !lice.
Samim tim, ta"av ove" ni"ada ne $i imao #ra$rosti da
%re3e ne"i o"ean, ili "ontinent, ili da %re3e iz jednog sve*
ta ideja ! dr!gi. 2aj ove" &ivi ! svojoj r!%i, %o"!'avaj!i
da %o$egne od smrti * ali zar ta"o ne s%reava se$e,
sva"odnevno, da &ivi4
;ta je smrt4 6!$ita", nestajanje, jedno z$ogom. Ka*
da se za"aite za ne"oga ili ne'to, "ada ne %ri#vatate da
izg!$ite stvari ili oso$e, "ada od$ijate da im "a&ete z$o*
gom, vi to inite jer se s!%rotstavljate smrti. Ali, "ada
ta"o %ost!%ate, vi se, i ne o%aziv'i, s!%rotstavljate i o%i*
rete samom &ivot!.
1BB
P)2 7.)8A9:
.er, do" je &ivot "retanje, vi ste $lo"irani= do" &ivot
%rolazi, vi zaostajete= do" je &ivot elastian, vi ste (osili*
zirani, zale3eni= do" &ivot sve odnosi svojini to"om, vi
svom snagom %rianjate za sta$ilnost i ne%romenljivost.
2a"vim stavom, %o"az!jete !&as od &ivota zajedno s
!&asom od smrti, jer se vez!jete za nj!. Me3!tim, "ada
niste nigde !sidreni, "ada niste ni za 'ta o"ovani, "ada se
nimalo ne $ojite da ete $ilo 'ta izg!$iti, slo$odni ste da
teete "ao %lanins"i %oto", veirto sve&, $istar i &iv.
Postoje oso$e "oje ne mog! %odneti da izg!$e rodi*
telja ili %rijatelja, "oje ne tr%e a" ni %omisao na to. :li
se $oje da %rodis"!t!j! ili na%!ste ne"! teorij! ili stav
za "oje s! vezane. :li s! !$e3ene da ne $i mogli da &ive
$ez ove ili one oso$e, mesta ili stvari "oje im se ine ne*
o%#odnim. Ioete li metar da $iste izmerili svoj! d!*
#ovn! neelastinost, svoj! zadrtost4 Posmatrajte "a"o se
sve lomi ! vama "ada ste %rimorani da se odre"nete ne*
"e ideje, "ada izg!$ite ne"! oso$! ili stvar za "oje ste
$ili toli"o vezani. 8ol i %atnja ine da oseate "a"o vas je
&ivot izneverio, zar ne4 1i"ada niste zastali da oz$iljno
%romislite "a"o se sve menja, %rolazi i ima svoj "raj
*zato vas smrt, g!$ita" i rastajanje !ve" iznenade. 9i ra*
dije &ivite na zag!'ljivom tavan! svoji# il!zija, za#teva*
j!i da se ni"ad ni'ta ne %romeni, da sve ostane !ve" is*
to. Ali, "ada &ivot e"s%lodira i raznese ! %aram%arad
va'e "r#"e il!zije, vi tada tr%ite ne%odno'ljiv $ol.
5a $iste mogli da &ivite, morate gledati stvarnosti !
lice, i tada e nestati sva"i va' stra# od g!$it"a, smrti,
rastajanja i ! vama e se razviti smisao za novo, za %ro*
men! i ono 'to nije !na%red %rogramirano. :zg!$iete
stra# da e stvarima "oje %oznajete doi "raj, $iete !
stalnom i'e"ivanj! svega 'to vam nije $lis"o, i %ozdra*
viete sve 'to vam je ne%oznato.
A"o je &ivot ono 'to tra&ite, sledea ve&$a, "oja vam
mo&e $iti $olna, o$ogatie vas slo$odom !"oli"o ste !
stanj! da je izvedete.
1B1
Antoni De Melo
)%itajte se %ostoji li ne"o ili ne'to iji $i vam g!$i*
ta" naneo veli"i $ol. Mo&da ste jedna od oni# oso$a "o*
je nis! ! stanj! a" ni da %omisle na smrt ili g!$ita"
naj$li&i#. A"o je ta"o, i ! onoj meri "oli"o je ta"o, vi ste
mrtvi.
0no 'to tre$a da !inite je da se odma# s!oite, $ez
odlaganja, sa smr!, g!$it"om, rastan"om od vama naj*
dra&i# oso$a i stvari.
Zamislite te oso$e i stvari, jedn! %o jedn!, mrtve ili
izg!$ljene, i za!ve" razdvojene od vas, i recite im ! se$i
z$ogom, recite sva"oj od nji#/ +Ivala ti, i z$ogom,.
Za$olee vas, ali osetiete "a"o nestaje va'eg "aenja,
zavisnosti od nji#. 2ada e iz svesnog dela va'eg d!#a
izroniti ne'to dr!go, samoa "oja e se 'iriti sve vi'e,
do" se ne izjednai sa ne$om nad vama.
) toj samoi %oiva slo$oda. ) toj samoi je &ivot.
) tom ods!stv! veza i zavisnosti %!stie "orenje va'a
volja da idete na%red, da &ivite sva"i tren!ta" svog &ivo*
ta, "oji je sada ne!%oredivo %rimamljiviji, jer je li'en $ri*
ge, na%etosti, nesig!rnosti, "ao i stra#a od na%!'tanja i
smrti "oji !ve" %rati &elj! za ne%romenljivo'! i %osedo*
vanjem.
1B2
P)2 7.)8A9:
30
-vetiljka teluje oko"""
ako li oko tvoje bude kvarno
i telo e tvoje biti tamno""
Lk. 11,34
Mnogi od nas misle da $i svet mogao $iti s%a'en sa*
mo a"o $i se zdr!&ile do$ra volja i tolerancija. 2o je la*
&na ideja. Svet ne mo&e $iti s%a'en do$rom voljom ili to*
lerancijom, ve jasnoom misli. 0d "a"ve $i "oristi $ilo
da ste tolerantni %rema dr!gima, a"o ste istovremeno
!$e3eni da ste samo vi ! %rav!, i da gre'i sva"o "o mi*
sli dr!"ije4 2o nije tolerancija * to je samo %o%!stlji*
vost, a ona ne vodi sjedinjavanj! srca, ve nji#ovom raz*
dvajanj!, jer vi ste onaj "oji je gore, do" s! dr!gi dole, i
ta %ozicija mo&e da rodi samo oseanje s!%eriornosti !
vama, !z oseanje ozloje3enosti ! dr!gima, a ta"o se stva*
ra samo jo' vea netolerancija.
A!tentina tolerancija ra3a se is"lj!ivo iz o'tre sve*
sti o golemom neznanj! "ojim smo svi $ez razli"e zaga*
3eni "ada je istina ! igri.
.er, istina je ! svojoj s!'tini tajna. 5!# mo&e int!*
icijom do%reti do nje, ali nije ! stanj! da je !#vati, jo'
manje da je izrazi recima. 1a'e mentalne str!"t!re mo*
g! da !"az! na nj!, da !smere na'! %a&nj! ! %ravc!
istine, ali ne mog! da je %reved! ! ver$alni o$li".
1BC
Antoni De Melo
)%r"os tome, svi strasno govore o +vrednosti dijalo*
ga, * ali na 'ta se svodi taj dijalog4 ) najgorem sl!aj!,
+dijalog, je samo mas"a "ojom %o"!'avamo da !$edimo
dr!goga ! %rednost na'e %ozicije= ! naj$oljem, +dijalog,
nas s%a'ava da ne %ostanemo &a$a ! svojoj $ari, &a$a
"oja misli da je ! toj $ari sadr&an vas"oli"i svet.
;ta se doga3a "ada se razliite &a$e iz razliiti# $ara
o"!%e da razmene so%stvena is"!stva i !$e3enja4 5oga*
3a se da se nji#ov vidi" 'iri sve do" ne o$!#vati %ostoja*
nje dr!gi#, razliiti#, &a$a= me3!tim, one istovremeno ne
!s%evaj! ni da %ojme o"ean istine "oji ne mo&e $iti za*
tvoren ! granice mentalne $are. : ta"o sirote &a$e na*
stavljaj! svoje %re%ir"e... nastavljaj! da govore o +mom,
i +tvom,, o +tvom, is"!stv!, +tvojim, !$e3enjima, +tvo*
joj, i +mojoj, ideologiji, itd. 0%'tenje "roz (orm!le ni"a*
da nee o$ogatiti one "oji to ine, jer (orm!le, "ao gra*
nice $are, samo razdvajaj! * do" is"lj!ivo $ezgranini
o"ean s%aja.
Ali da $i stigli do tog o"eana istine "oji ne zna za
ogranienja, neo%#odno je imati $istrin! d!#a i l!cid*
nost misli. ;ta je ta l!cidnost misli, i "a"o se dolazi do
nje4
Prvo 'to tre$a da znate je sledee/ nije neo%#odno
na!iti mnogo stvari. .asna misao je ta"o jednostavna da
je mo&e imati i desetogodi'nje dete. 0no 'to je %otre$*
no nije, da"le, da ne'to do$ro na!ite, ve s!%rotno od
toga * da se od!ite= ne tra&i se talenat, ve #ra$rost.
5a $iste s#vatili ovo razmatranje, zamislite dete !
nar!j! stare i r!&ne sl!'"inje. 5ete je s!vi'e malo da $i
! glavi imalo %redras!de odrasli#= me3!tim, do" se :j!*
:j!'"a ! nar!j! te &ene, ono ne $arata eti"etama "oje je
%roizveo njegov moza", "ao +crna &ena,, +$ela &ena,, +r!*
&na,, +lj!%"a,, +stara,, +mlada,, +maj"a,, +sl!'"inja,, ve
$arata stvarno'!. 2a &ena !zvraa na njegov! %otre$!
za lj!$avlj! * to je stvarnost "oja %o"ree to dete, ne
ime te &ene, njena (ig!ra, njena vera ili rasa. 1jem! s!
1BA
P)2 7.)8A9:
to %ot%!no neva&ne stvari. 5ete jo' !ve" nema stavove
ili %redras!de.
2o je %odr!je ! "ome se mo&e ostvariti l!cidnost
misli. 5a $i ga dostigli, tre$a od$aciti sve na!eno i o&i*
veti ! se$i d!# deteta, "oji je jo' im!n od is"!stava iz
%ro'losti, "ao i od !slovljenosti "oje nam %ot%!no zatva*
raj! %!t da %ogledamo stvarnosti ! lice.
)ronite d!$o"o ! se$e i %ro!ite svoje rea"cije ! od*
nos! na lj!de i sit!acije. :znenadie vas i zgroziti a"o
!oite "oli"o je za'titni# me#anizama ! %ozadini va'i#
rea"cija. 1i"ada ne reag!jete na "on"retn! realnost od*
re3ene oso$e ili stvari, ve na %rinci%e, ideologije, itav
sistem %oliti"i#, e"onoms"i#, religiozni# i %si#olo'"i#
mi'ljenja ! vama= vi reag!jete na !na%red stvorene ideje
i %redras!de, $ilo %ozitivne ili negativne. S!oite se sa
sva"om %ose$no * oso$om, stvari ili sit!acijom * i %o*
"!'ajte da ot"rijete %redras!de "oje stvaraj! $arijer! iz*
me3! realnosti %red vama i va'i# %rogramirani# %erce%*
cija i %roje"cija te stvarnosti. 0va ve&$a dae vam ta"vo
$o&ans"e ot"rovenje da vam to ni Sveti s%isi ne $i daro*
vali.
Predras!de i !na%red stvorene ideje nis! jedini ne*
%rijatelji jasnog mi'ljenja. Postoji jo' jedan %ar/ &elja i
stra#. 5a $ismo do'li do jedne jedine misli "oja nije za*
ga3ena emocijama "ao 'to s! &elja, stra# i se$ini inte*
res, %otre$an je zastra'!j!e strog as"etizam. Mi !glav*
nom %ogre'no mislimo da je na'e razmi'ljanje %lod
mozga= me3!tim, ono je %lod srca, "oje je !ve" %rvo da
izvede za"lj!"e, %rosle3!j!i zatim mozg! da (orm!li'e
rezonovanje "oje e o%ravdati ta"av stav. : ovde imate
%red so$om jedno $o&ans"e ot"rovenje. Analizirajte ne*
"e za"lj!"e do "oji# ste do'li, i videete "oli"o s! zaga*
3eni interesom. 2o je istina "oja va&i za sva"i za"lj!a",
osim a"o ga smatrate %rivremenim. Mislite, recimo, na
!%ornost "ojom se dr&ite svoji# za"lj!a"a o lj!dima
*da li s! ti va'i s!dovi %ot%!no slo$odni od emocija4 A"o
1B@
Antoni De Melo
ver!jete da jes!, to je %o svoj %rilici zato 'to jo' niste
dovoljno d!$o"o %ro!ili se$e.
Pred nama je glavni !zro" svi# %odela i s!"o$a me*
3! nacijama i %ojedinim lj!dima. 2voji interesi ne %od!*
daraj! se sa mojim, "ao 'to se tvoje misli i za"lj!ci ne
sla&! sa mojim. Koli"o !o%'te znate oso$a iji je nain
razmi'ljanja $ar %one"ad s!%rotan nji#ovim linim inte*
resimaD4 : "oli"o ste %!ta vi lino razmi'ljali na ta"av,
o$je"tivan nain4 Koli"o ste %!ta !s%eli da dignete ne*
%remostiv! %re%re"! izme3! misli "oja vam se javlja !
mozg!, i stra#ova i &elja "oji se $ore ! va'em src!4 Sva*
"i %!t "ad %o"!'ate, s#vatiete da ono 'to je %otre$no
za l!cidnost misli nije !m, inteligencija * $ilo $i %revi'e
la"o * ve #ra$rost "oja %ora&ava stra#ove i &elje= jer, !
tren!t"! "ada ne'to &elite ili od neeg stre%ite, va'e srce
se, svesno ili nesvesno, %ostavlja "ao %re%re"a na %!t!
va'e misli.
Mnogi geniji %otvrdili s! da za ot"rivanje istine ni*
s! %otre$ne teorets"e (orm!lacije, ve srce s%oso$no da
od$aci svoj! !slovljenost i line interese, "ad god se ra*
3a ne"a misao= srce "oje nema 'ta da 'titi niti da &eli,
srce "oje ostavlja d!# slo$odnim da ide svojim %!tem,
oslo$o3eno o"ova, $ez stra#a, slo$odno, ! traganj! za
istinom= srce !ve" s%remno da %ri#vati nove injenice i
da %romeni svoje %oglede na svet.
2a"vo srce %ostaje ,+aro$na lam%a,, "oja razgoni
tmine sa itavog tela Loveanstva. Kada $i sva"o lj!ds"o
$ie $ilo o$dareno ta"vim srcem, ni"o vi'e ne $i eti"eti*
rao se$e "ao +"om!nist!,, +"a%italist!,, +#ri'anina,,
+m!slimana, ili +$!dist!,. 7!cidna jasnoa nji#ovi# vi*
zija ot"rila $i im da s! sve misli, sve %redras!de, sva ve*
rovanja, samo znaci nji#ovog neznanja.
) toj s%oznaji, zidovi "oji razdvajaj! nji#ove !va&e*
ne $are sr!'ili $i se, otvoriv'i %!t o"ean! "oji sjedinj!je
sve narode ! istini.
1B6
P)2 7.)8A9:
C1
*ato i vi budite s!remni&
jer u koji as ne mislite
doi e -in oveiji""
Mt. 2A,AA
Ranije ili "asnije, ! sva"om lj!ds"om d!#! javlja se
&elja za sveto'! i d!#ovno'!, &elja za 8ogom, "a"o
god ga nazvali. Mistici govore o +$o&ans"om, 'to je sv!*
da o"o nas, na do#vat r!"e, "oje $i dalo smisao na'em
&ivot!, !inilo ga le%im i $ogatim, samo "ad $ismo znali
da ga ot"rijemo. 7j!di imaj! ne"! nejasn! idej! o tome
i, da $i s#vatili 'ta im je initi da $i do'li do neega 'to
nazivaj! Svetost i 5!#ovnost, listaj! "njige i odlaze "od
d!#ovni# !itelja. )s%!t o%eri'! najrazliitijim me*
todama, te#ni"ama, d!#ovnom %ra"som, (orm!lama= i,
na "raj!, na"on godina i godina !zal!dni# %o"!'aja, osta*
j! o$es#ra$reni i izg!$ljeni, %itaj!i se ! em! je gre'"a.
1aje'e, "rivic! svalj!j! na se$e, !z samo!$e3ivanje da
je te#ni"e tre$alo %ra"ti"ovati !redno i %o %ro%isima,
s vi'e marljivosti i !%ornosti, da $i na "raj! do'li do
!s%e#a.
Ali do "a"vog !s%e#a4 1i"o nema jasn! idej! "a"va
je ta svetost za "ojom se traga, i ostaje oseanje da se &i*
vot stalno odvija ! stanj! "on(!zije, ! d!'i ostaje magla
nemira, nesig!rnosti i stre%nji, i mi vidimo se$e i dalje
1BE
Antom, De Melo
"ao neelastine, %osesivne i r3ave ! odnosima sa $li&*
njim. : ta"o se %onovo $acamo, s o$novljenim &arom, !
na%ore "oji nam se ine neo%#odnim da $ismo dostigli
ne'to za im te&imo.
2a"ve oso$e ni"ada nis! zastale da razmotre jedno*
stavn! injenic!/ nji#ovi na%ori samo s! %!t $ez izlaza,
oni samo %ogor'avaj! stvari, "ao 'to se %o&ar %ogor'ava
"ad se vatra gasi vatrom. 1a%or ne %odstie razvoj i zre*
lost. 1a%or * "a"av god o$li" %o%rimio/ snag! volje, na*
vi"!, te#ni"!, d!#ovn! %ra"s! * ne vodi ni"a"vom %re*
o$ra&aj!. Mo&e najvi'e odvesti do ne"e vrste re%resije,
ili %ri$aviti le" za $olest "oja je d!$o"o !"orenjena.
1a%or i tenzija mog! %romeniti neiji stav, ali ne i
njegov! linost. Zamislite ove"a "oji #oe da osvoji lj!*
$av &ene i zato %o"!'ava da %o%ravi svoj izgled, da +o$li*
"!je, savr'enije telo, da !ini svoje %ona'anje %rijatni*
jim, a te#ni"e zavo3enja e(i"asnijim. 7j!$av se ne osvaja
%ra"tinim ve&$ama, ve realno'! svoje linosti. A do
toga se ni"ada ne sti&e %!teni na%ora i te#ni"a.
2a"o je i sa 5!#ovno'! i Sveto'! * ne donosi vam
i# ono 'to inite, one nis! %re"riva "oji ne"o mo&e "!*
%iti, ili nagrada "oja se do$ija za svoje zasl!ge. 0d zna*
aja je samo jedno * "a"vi ste, 'ta mo&ete %ostati. Sve*
tost nije %lod osvajanja, ve milosti. Milosti "oja se zove
+s%oznaja,, milosti "oja je +gledanje,, +%osmatranje,,
+raz!mevanje,. A"o $iste %ristali da !"lj!ite svetlost
s%oznaje, i da %a&ljivo %osmatrate se$e i sva"! stvar "oja
vas o"r!&!je ! sva"odnevnom &ivot!= a"o $iste videli
se$e odra&ene ! ogledal! s%oznaje na isti nain na "oji vi*
dite svoje lice ! ogledal! >znai jasno, o'tro, $a' ona"vo
"a"vo je? $ez i"a"vog is"rivljenja i %o%rav"i= ajso $iste na
taj nain %osmatrali se$e, $ez i"a"ve dodatne %rocene i
s!da, %ostali $iste najednom svesni !desni# %ramena "o*
je se de'avaj! ! vama.
Me3!tim, vi ne mo&ete "ontrolisati ove %romene,
ne mo&ete i# !na%red %lanirati, "ao 'to ne mo&ete odl!*
1BF
P)2 7.)8A9:
iti "ada i "a"o e se o$istiniti. Samo je ta s%oznaja "o*
ja ne %ros!3!je ! stanj! da izlei i %reo$razi, ali na svoj
nain i ! svoje vreme.
1a 'ta je najva&nije !%eriti svetlost s%oznaje4 1a
va'e rea"cije i va'e odnose. Kad god se na3ete ! %ris!s*
tv! ne"e oso$e ili stvari, $ilo "a"ve da s!, ! $ilo "ojoj
sit!aciji, vi imate $es"rajno razliite rea"cije, %ozitivne
ili negativne. Analizirajte ove rea"cije, %osmatrajte 'ta
one ! stvari znae i oda"le %oti!, ali $ez os!de ili o"riv*
:javanja se$e, $ez i"a"ve &elje za $ilo im, a %ogotovo
$ez tr!da da i# %romenite. 2o >i samo to? se tra&i od vas
da $i svetost na%ravila %rvi "ora" ! vama.
Ali, rei ete mo&da, zar nije sama ta s%oznaja na*
%or4 1e, a"o ste je $ar jednom o%ro$ali. .er tada s#vata*
te da je s%oznaja radost, "ao radost deteta "oje za!3e*
no izlazi da ot"rije svet. La" i "ada ova s%oznaja ot"rije
ne%rijatne stvari ! vama, ona !ve" ! se$i nosi oslo$o3e*
nje i radost.
1a ovoj ta"i s#vatiete da nesvestan &ivot nije vre*
dan da $!de %ro&ivljen, jer je %rezaga3en mra"om i %at*
njom.
A"o se ! %oet"! oseate lenjim da ostvarite ov!
s%oznaj!, nemojte %rimoravati se$e, jer to $i samo o$*
novilo va'! na%etost i nemir. 8!dite jednostavno svesni
svoje lenjosti, $ez i"a"ve os!de ili o"rivljavanja se$e.
S#vatiete tada da s%oznaja ima ! se$i onoli"o tenzije
"oli"o i ove" "oji tre$a da ode "od lj!$ljene oso$e, ili
toli"o na%ora "oli"o tre$a gladnome da !stima %rinese
"omad #le$a, ili "oli"o tre$a al%inisti da se %o%ne na vr#
svoje omiljene %lanine/ veli"a energija, !z veli"e te'"oe,
ali $ez i"a"ve %rin!de. Sve %ostaje ta"orei "ao igraD 5r!*
gim recima, s%oznaja je a"tivnost "oja se odvija $ez na*
%ora, $ez tenzija.
5a li e vam ova s%oznaja doneti svetost "oj! tra&i*
te4 5a i ne.
1BG
Anteni De Melo

Linjenica je da ni"ada neete moi da %roverite. .er,
a!tentina svetost, ona "oja se ne mo&e dostii na%ori*
ma, te#ni"ama i %rin!dom, %ot%!no je nesvesna same
se$e. A"o je ! vama, vi nemate ni najmanje svesti o to*
me. .o' vi'e/ vi neete ni misliti o njoj, jer ! vama %ot*
%!no nestaje sva"a am$icija da %ostanete svetac ili sve*
tica, od momenta "ada &ivite sva"i tren!ta" %ostojanja
"oje je s%oznaja !inila is%!njenim, srenim i oslo$o3e*
nim.
5ovoljno je da $!dete $!dni i otvoreni# oij!. .er,
samo ! tom stanj! videete S%asitelja.
: ni'ta dr!go, a%sol!tno ni'ta dr!go nee vas zani*
mati * ni sig!rnost, ni lj!$av, ni imovina, ni le%ota, ni
mo, %a a" ni sama svetost.
i

1:K0 3AM MP
M0< 05)Z<2M
010 ;20 1:KA5
1MSM0 PR:S90.:7:
LJUBAV NIJE ODNOS
ONA JE STANJE BIA
DA U STE U STANJU LJUBAV/?
5A 7: .<M9M2<4
Kt ' i . '
Antoni 5e Melo