1

EKONOMSKI FAKULTET UNIVERZITETA U KRAGUJEVCU

UPUTSTVO ZA PISANJE PRISTUPNOG RADA IZ METODOLOGIJE NIR-a


Izrada pristupnog rada iz Metodologija NIR-a predstavlja jednu od predispitnih obaveza za
polaganje ispita na ovom predmetu. Cilj i smisao ovakvog rada je da student pokae da je
ovladao osnovnim saznanjima iz metodologije nauno-istraivakog rada, to je osnovna
pretpostavka za uspeno i nauno relevantno bavljenje nauno-istraivakim radom u bilo
kojoj oblasti istraivanja, u ovom sluaju u oblasti ekonomskih nauka.

Osnovno to student treba da savlada kao pretpostavku za pripremu ispita jeste da uradi i
odbrani projektni zadatak koji podrazumeva izradu nacrta naune zamisli na primeru
predmetne oblasti ekonomskih studija za koju se opredeli kao istraivaku oblast koja ga
zanima( izbor istraivake teme iz jedne od ekonomskih disciplina iz nastavnog plana
ekonomskih studija).

Po obimu, rad ne bi trebalo da sadri vie od desetak stranica, a to se sadrine tie morao bi
da podrazumeva slede#e:

1. Formulacija problema; 2. Odredjivanje predmeta istraivanja; 3.Ciljevi istraivanja; 4.
Hipotetiki okvir hipoteza/e; 5. Nain istraivanja; 6. Nauna i drutvena
opravdanost istraivanja

1. Formulisanje problema podrazumeva uspostavljanje odnosa izmedju realne
drutvene (ekonomske) pojave, naunog i drugog saznanja o toj pojavi, odnosno
uspostavljanje odnosa izmedju problema i predmeta istraivanja.Osnovne funkcije
formulacije problema su da se izdvoje delovi pojave, dimenzije i svojstva koji se
mogu odrediti kao problem, kao i bitni odnosi izmedju identifikovanih delova, da se
postave osnovni hipotetiki stavovi o problemu na osnovu postoje#eg saznanja,
rangira znaaj problema, da se ukae na rezultate prethodnih istraivanja koji se u
razmatranju problema mogu koristiti.

2. Odredjivanje predmeta istraivanja - Predmet istraivanja se izvodi iz formulacije
problema i predstavlja njenu konkretizaciju. Definisanjem predmeta istraivanja
konkretno odredjujemo ta istraujemo, ime dimenzioniramo budu#e istraivanje.
Dimenzioniranje istraivanja se ostvaruje u viestrukom smislu: a) smisaono i
pojmovno (utvr%ujemo znaenje bitnih kategorija i pojmova), b) sadrajno (vrimo
selekciju onoga to #emo obuhvatiti i to #e biti predmet istraivanja), c) vremenski-
prostorno i nauno-disciplinarno.

Odredjivanje predmeta istraivanja je neposredna razrada jednog dela (jednog ili vie
srodnih hipotetikih stavova) formulacije problema

Odredjenje predmeta istraivanja ima dva osnovna dela: 1. teorijsko odredjenje i
2. operacionalno odredjenje

1. Teorijsko odredjenje predmeta se sastoji iz dve bitne celine:
2
Razmatranja postoje#eg saznanja koje se odnosi na predmet istraivanja i
operacionalizacije zahteva za novim saznanjem.

Razmatranje postoje#eg saznanja po pravilu podrazumeva saoptavanje samo bitnih
naunih postulata, sudova i zakljuaka, na kojima #e se zasnivati svi dalji stavovi o
predmetu istraivanja.

Drugu bitnu celinu teorijskog odredjenja predmeta istraivanja ini kategorijalno
pojmovni sistem i jezik ( misli se na jezik discipline na koju se odnosi predmet
istraivanja). To podrazumeva posebnu analizu kategorijalnog sistema pri kojoj se
stvara vie vrsta pojmova (pojmovi koje preuzimamo u celini i termina kojima su
oznaeni; pojmove koje sadrajno preuzimamo, ali ije termine selekcioniemo i
preciziramo; pojmove koje preradjujemo, pojmove koje konstruiemo iz dva ili vie
pojmova; nove pojmove koje stvaramo za potrebe istraivanja. Takodje, ovom
prilikom se vri i hijerarhija kategorija i pojmova (utvrdjuju se pojmovi koji #e sluiti
kao osnovni i oni koji su izvedeni iz njih). Pri tom se vri selekcija termina, njihovo
preciziranje.

Funkcija izgradnje kategorijalnog aparata je otklanjanje mogu#ih nesporazuma
vieznanosti i mogu#nosti razliitog tumaenja istih podataka.

2. Operacionalno odredjenje predmeta

Operacionalno odredjenje predmeta podrazumeva preciziranje onog to #e se
konkretno istraivati. Sastoji se od etiri osnovna dela:
a) #inioci sadraja predmeta istraivanja
U ovom delu se nabrajaju, po utvrdjenom redosledu, komponente i inioci koji #e
biti neposredno istraeni. Ovaj deo predmeta istraivanja je mera sadaja
istraivanja i mera sadraja hipoteza.
b) Vremensko odredjenje predmeta istraivanja odredjenje vremena koje #emo
obuhvatiti istraivanjem. Odnosi se na period postojanja predmeta koji obuhvatamo
istraivanjem.
c) Prostorno odredjenje predmeta istraivanja kao to se sve drutvene pojave
odigravaju u odredjenom vremenu, tako se dogadjaju i na odredjenom prostoru kao
jednom od inilaca pojave.Utvrdjuje se prostor koji #e istraivanjem biti obuhva#en.
d) Disciplinarno odredjenje predmeta istraivanja opredeljenje za jednu
(intradisciplinarno), ili za vie (multidisciplinarno, interdisciplinarno, transdisci
plinarno), naunih disciplina u okviru kojih #e se predmet istraivati.

3. Ciljevi istraivanja ciljevi istraivanja podrazumevaju sticanje odgovaraju#ih
saznanja o pojavi/pojavama koje se istrauju, u obliku istinitih ili verovatnih sudova o
tim pojavama u funkciji iznalaenja odrivog reenja istraivanog problema i/ili
strukturiranja istraivanog problema.
Teorijsko istraivanje je prvenstveno usmereno na teorijsko saznanje, empirijsko na
empirijsko saznanje i teorijsko saznanje. Naje#e se ne moe govoriti samo o jednoj
vrsti saznanja, ve# o pretenosti odredjenih saznanja.
- ciljevi istraivanja izraavaju kvalitativna i kvantitativna svojstva saznanja
koja se stiu datim istraivanjima, njihov nivo i svrsishodnost ;
- ciljevi istraivanja su nauni to podrazumeva njihovo mesto, ulogu i funkciju
u naunom i teorijskom saznanju
3
- ciljevi istraivanja su i drutveni, aktuelni ili potencijalno praktini

Ciljevi istraivanja mogu biti: deskriptivni, klasifikacijski, nauno otkri#e, nauno
objanjenje i razumevanje, nauno predvi%anje

4. Hipoteze Hipoteze su misaone pretpostavke o predmetu istraivanja u celini,
iniocima, svojstvima, odnosima i vezama, sutini, sadrini, obliku i formi.
Predstavljaju misaono-teorijske dopune izvesnih praznina u poznavanju odredjene
pojave ili itave oblasti pojava ije izvesne momente, delove ili aspekte ve#
poznajemo.

Pravila koja moraju karekterisati hipotezu su:
1. To su teorijski osnovane, misaone, predmetne pretpostavke koje tek treba
dokazati, proveriti rezultatima istraivanja;
2. Hipoteza mora predstavljati logiki i nauno-teorijski osnovanu pretpostavku
saznajno vrednog odgovora na znaajno pitanje;
3. Hipoteze moraju biti adekvatne (odgovaraju#e) i simetrine operacionalnom
odredjivanju predmeta istraivanja, treba da budu razvijene na svakom nivou
optosti na kojem je razvijeno operacionalno odredjenje predmeta istraivanja;
4. Hipoteze moraju biti odgovaraju#e, saglasne sa ciljevima istraivanja,
naunim, ali i drutvenim ciljevima;
5. Hipoteza bi trebalo da bude teorijski ili empirijski proverljiva;
6. Hipoteza mora biti dovoljno konkretna ili specifikovana. U suprotnom je
preiroka;
7. Hipoteza mora biti pojmovno-jeziki to jasnija i to preciznije formulisana;

i dr.

5. Utvrdjivanje naina istraivanja

U ovom delu plana istraivanja (nacrta naune zamisli) blie preciziramo i navodimo koje
#emo metode i tehnike koristiti u prikupljanju, obradi i interpretaciji podataka i saznajnih
injenica.
U ovom delu se definiu posebne naune metode i nauni opostupci logikog miljenja,
kao i metode istraivanje ( tehnike za prikupljanje podataka).

U sluaju posebnih naunih postupaka, to su:
- analitiko-sintetika metoda
- sistemsko miljenje
- apstrakcija i konkretizacija
- generalizacija i specifikacija
- klasifikacija
- indukcija i dedukcija
Od optih naunih metoda: statistika, metoda modelovanja, analitiko-deduktivna metoda

Od tehnika za prikupljanje podataka (metode istraivanja):
- nauno posmatranje
- nauni eksperiment
- metode istraivanja uzroka
- analiza sadraja
4
- istorijsko komparativna metoda
- klasifikacija i merenje
- studija sluaja
- istoriografski metod
- anketa i intervju

U prikupljanju injenica o posmatranoj pojavi naje#e se odredjuje i kombinuje
vie od jedne tehnike i pre samog postupka istraivanja u uem smislu proverava
se adekvatnost i valjanost izabranih tehnika. U ovom sluaju, u nacrtu naune
zamisli se mora obrazlaiti zato su izabrane upravo navedene metodske tehnike i
metodski postupci. Neophodno je objasniti opravdanost izabranih tehnika sa
stanovita samog saznajnog procesa, predmeta i ciljeva istraivanja, itd.

6. Nauna i drutvena opravdanost istraivanja
Opravdanost istraivanja moe biti nauna ili drutvena. Ako je u pitanju nauna
Opravdanost, doprinos istraivanja moe biti u oblasti a) spoznaje same pojave u
njenom opisu, objanjenju, itd.
b) u oblasti metodologije metode, bilo u njihovom logiko-saznajnom delu,
tehnikom delu ili u delu naune strategije

Drutvena opravdanost istraivanja je uslovljena doprinosom istraivanja reavanju
drutvenih problema. Postoji povezanost izmedju ove dve oblasti. Nauno opravdano
istraivanje je po pravilu i drutveno opravdano. Postoje istraivanja koja nisu
dovoljno nauno opravdana jer u naunom smislu manje vie predstavljaju proveru i
potvrdu ve# poznatog, ali mogu biti drutveno opravdana, to se moe ogledati i u
kritikom odnosu i pristupu prema dotadanjem saznanju.

Neophodno je razgraniiti pojam rezultata istraivanja od doprinosa (naunog i
drutvenog) i to razgranienje uoiti na konkretnom primeru istraivanja.

Rad mora biti dokumentovan u smislu navodjenja fusnota i referenci. Na kraju
pristupnog rada, student je duan da navede kori#enu literaturu prema jednom od
prihva#enih akademskih standarda za navodjenje literature.

Treba razdvojiti literaturu iz oblasti metodologije koju je koristio, od preliminarne
literature iz naune oblasti iz koje je izabrao temu i opredelio se za definisanje
istraivakog zadatka. Posebno navesti internet stranice sa datumima kori#enja, kao i
nazive tekstova ukoliko su kori#eni i takvi izvori za pripremu pristupnog rada.




Dr Gordana Miti# 9.02.2010.
Kragujevac