Rubin Zemon

Istorija
balkanskih Egipana
1. 0
Pitanje identiteta balkanskih Egipana, etno kulture i istorije je jedan od najteih naunih problema.
Imajui na umu da istorija nije pitanje prolosti, ve odgovor na potrebe modernog ivota, takoe je
veoma vano pronai nain kako da se odreeni istorijski kontekst ili tradicija koristi u tekuem pro-
cesu izgradnje identiteta. Pokuaemo da napravimo prvi napor izgradnje istorije balkanskih Egipana,
koristei dostupnu istorijografju, arheoloke i druge naune injenice i rezultate.
ISTORIJSKE INJENICE O BALKANSKIM
EGIPANIMA U PRASTARIM I STARIM VREMENIMA
Do sredine drugog mileniuma pre nove ere na istonom
Mediteranu, drava i civilizacija starog Egipta imala je
veliku mo i uticaj. Od XII veka pre nove ere, upotreba
bronze u ekonomiji poinjala je da biva zamenjena
upotrebom gvoa. Poetak ovog gvozdenog doba i
gvozdena revolucija periodino se poklapa sa takozvanom
vladavinom XIX dinastije u Egiptu, ili faraona Seta I (1294-
1279 PNE) i Ramzesa II (1279-1213 PNE) [2]. Kako su oni
uglavnom bili posveeni upotrebi gvoa, ovi faraoni su
poeli da uvoze gvoe iz susednih drava, ali i iz udaljenih
krajeva kao to su Anatolia, Balkan, Severni Apenini, Kipar,
Poloponez itd.
IStORIjA BAlKANSKIh
EgIPANA I AKAlIjA
INTERKULTURALIZAM
I BOLONJA PROCES
Projekat koji finansira EU, organi-
zuje Kancelarija za vezu Evropske
komisije i sprovodi Savet Evrope
COUNCIL
OF EUROPE
CONSEIL
DE LEUROPE
Gradovi starog Egipta odakle je
egipanska populacija emigrirala na
Balkan, prema klasinim izvorima.
Stari grodovi na Balkanu sa evidenti-
ranom egipanskom populacijom pre-
ma klasinim istorijskim izvorima.
M e d i t e r a n s k o m o r e
StARI IStONI MEDItERAN Il. 2
Mikena
Atina
Teba
LEGENDA O KADMU I HAROMINIJI Il. 1
Prema legendi, Kadmo je imao sestru koja se zvala Evr-
opa koju je kidnapovao Zevs. Tokom njegove potrage
za Evropom, Kadmo je prvo otiao na Krit a potom na
kontinentalni deo moderne Grke, i kroz Lihnid (Ohrid)
otiao je na Jadransku obalu to je u moderno doba
Crna Gora. Legenda o Kadmu i njegovoj eni Harmoniji
ima veze sa Egipatskom zemljom (Tebom na Nilu), Tebi
na Beoeiji (Grka) i konano sa Tebom na jadranskoj
obali (danas poznatoj kao Tivat). Mnoga imena Kad-
musovih naslednika su slina onim istorijskim mesti-
ma i imenima: Epaf, sin Zevsa i Ie, oenio je Memfis,
erku Nila. Oni su dobili erku Libiju, (helensko ime za
Afriku). Libija je bila baka Kadmu, Evropi i Belu. Bel
je bio otac Danaja (Grke) i Ajgipa (Egipta). Jedan
od Kadmusovih sinova se zvao Ilir. Pretvaranjem Zev-
sa u bika (Apes bog bik je jedan od najpotovanijih
u egipanskoj mitologiji) i podseanjem na vezu sa
egipanskom boginjom zmija Uazit (u grkoj varijanti
Budue, to moe biti povezano sa crnogorskim gra-
dom Budvom na jadranskoj obali) moemo zamisliti eho
moi egipanske civilizacije, u mitu i legendi o Kadmu.
Migraciona kretanja Egipana mogu se pretpostaviti to-
kom itavog tog doba.
1
2
Knosos
Memfis
Avaris
Siva
Sparta
Argos
t R A K I j A
E g I P A t
Teba
Sais
MESENI jA
KRI t
A N A t O l I j A
gvozdena revolucija, iskopavanje i izvoz rude gvoa,
je verovatno razlog zato se faraon Ramzes II [II.3] borio i
osvajao na istonom Mediteranu i Mediteranu, Anatolskom
i Balkanskom poluostrovu, o ijoj vladavini moemo nai
dokaze kod herodota [II.4].
Iz herodotovih tekstova moemo videti da je u stara
vremena kod grka, kao i kod ostalih balkanskih nacija, bilo
poznato da je bilo ljudi egipatskog porekla koji su iveli u
njihovom susedstvu.
Kolonizacija Egipana na teritoriju starog Balkana
moe se nagovestiti u starim grkim tragedijama, kao to
je Pokorni molilac od Eila. takoe moemo nai indicije
kolonizacije Egipana u staroj mitologiji, kao to je u Mit o
Kadmu i harmoniji. Kada govorimo o staroj mitologiji, ona
prua velike indicije o verovanju o poreklu starih naroda od
Aleksandra Velikog, iji je pravi otac bio Egipatski faraon
Nectanebo II (Nectharheb). Prema nekim starim izvorima
verovalo se da je on pravi otac Aleksandra velikog, poto
je esto poseivao Olimpiju, Aleksandrovu majku, tokom
estih odsustva Filipa II. I Olimpija i Aleksandar su vie
voleli da tvrde da je Amun bio Aleksandrov otac. [II.5]
Arheologija prua dokaze postojanja naroda sa Egi-
patskim poreklom na Balkanu, takoe. Veliki broj hramova
Izide i ostalih egipatskih bogova je sauvano na Balkanu,
ali su najpoznatiji hramovi Izide u lihnidu (Ohridu) [II.8],
herakalea. (Bitola) [II.9]. takoe, na ornamentima se moe
videti skarabej (sveti insekt duh u egipatskoj mitologiji).
Egipatski kultovi i njihovi spomenici su veoma
zastupljeni na Balkanu tokom Rimske Imperije. Neki
od egipanskih spomenika su doneli rimski legiona-
ri, slubenici, sluge itd. Sa druge strane, hrvatski egipto-
log Petar Selem je izjavio da u ovo vreme na Balkanu, mi
moemo pronai asimilirane Egipane meu graanima u
provincijskim kolonijama i optinama kao robove ili rav-
2 3
Istorija balkanskih Egipana
1. 0
SPOMINJANJE EGIPANSKE KOLONIZACIJE
BALKANA U HERODOTOVIM KNJIGAMA, ZVANIM
OCEM ISTORIJE Il. 6
...Tako je on prolazio kontinentom, dok najzad nije proao
u Evropu iz Azije porazivi Skite i Traane. Ovo su po mom
miljenju najdalji narodi do kojih je doprela egipanska armija,
jer su pronaeni neki zidovi koji su bili postavljeni, ali na zemlji
iznad nisu vie vieni. Od te take on se okrenuo i vraao se
nazad, i kada je doao na reku Fasis, ta se potom dogodilo ne
bih znao zasigurno, da li je kralj Sesostris podelio neke delove
svoje armije i ostavio mukarce kao naseljenike na zemlji, ili su
neki vojnici bili umorni od dalekih mareva i ostali...
(herodot, Istorija, Knjiga II, 102, 103)
Zaista, Herodot u svom delu spominje faraona Sesostrita ali mnogo
naunika misli da je to grki naziv za faraona Ramzesa II. Dalje,
Herodot u knjizi VI Istorije pie sledee:
...Zato s razlogom, kao to je evidentno, rekao sam pravo
na Persej, ali ako bi neko brojao njihove naslednike idui
unazad od Danae erke Acriosiosa, vladari Dorana e se do-
kazati da su Egipani iz direktne loze. [II.7].
Zato sam pratio lozu prema opisu koji su dali Grci,
ali i prema prii koju Persijanci prepreavaju. Sam Persej je
bio Asirac i postao Grk, dok preci Perseja nisu bili Grci; i to
se tie predaka Akrisiosa, koji (prema ovom podatku) nisu
pripadali Peresusu po bilo kom srodstvu, oni kau da su oni,
prema grkim izvetajima, Egipani.
Kako je dolo do toga da Egipani dou do kral-
jevstva Dorana, i ta su radili da bi se uzdigli na te pozicije,
to su pitanja u pogledu kojih, poto su ih spominjali i drugi,
neu rei nita. Nastaviu da priam o onom to ni jedan dru-
gi pisac nije zabeleio...
(herodot, Istorija, Knjiga VI, 53, 54, 55).
Il. 3 Ramzes II u bitci kod Kadea | Il. 4 Herodot | Il. 5 Olimopija, majka Aleksandra Velikog
nopravne ljude, i Egipane koji nisu asimilirani, ne prih-
vataju grko-rimske forme njihovih bogova, s namerom da
zadre svoje spomenike sa prirodnim egipanskim jezikom,
ali su bili u drutveno izolovonaj poziciji. Ova situacija je
bila karakteristina za Egipane u Saloni (pored Splita) i u
blizini ostrva, i koji su pripadali nioj klasi, koji su vero-
vatno bili mali trgovci ili zanatlije. Ova populacija je bila
izolovana, zatvorena u njihovim etnikim i profesionalnim
krugovima, i obraivala je svoje imanja na originalni nain
svojih bogova.
2 3
BALKANSKI EGIPANI
TOKOM VIZANTIJSKOG PERIODA
Simbioza takozvane helenske kulture, hrianske religije i
rimskog politikog modela i izgradnje drave, doveo je do
stvaranja istorijskog fenomena zvanog Vizantijsko carstvo.
Imajui na umu da su nakon objavljivanja Milanskog edikta
313 godine, nakon ega je hrianska religija postala dozvolje-
na i jedina zvanina religija u carstvu, crkve su imale veli-
ki uticaj meu ljudima u carstvu, kao i u politikom ivotu.
Veliki Crkveni ekumenski savet je vodio debate o tekim re-
ligijskim pitanjima i konfiktima, mada je u drugu ruke bilo
i politikih konfikata, sa dugim i dugotrajnim posledicama.
431 godine Crkveni sabor je odan u Efesu, i Aleksandriska
crka je dobila vodeu ulogu meu crkvama. Ali su protiv ru-
kovodstva Aleksandrijske crkve, episkopi iz Konstantinopolja
i Rima bili ujedinjeni. 451 godine etvrti ekumenski sabor je
odran. halkedonski sabor odbacio je ideju da je Isus imao
samo jednu prirodu, i objavio da je hrist imao dve prirode u
jednoj osobi. halkedonsko verovanje opisuje puno ovetvo
i puno boanstvo Isusa, druge linosti Svetog trojstva. Sabor
je takoe izdao 27 disciplinskih kanona za voenje crkvene
administracije i vlasti. [II.11].
U periodu nakon halkedonskog crkvenog sabora
dolo je do nedostatka istorijskih podataka, koji ukazuju na
balkansku popoulaciju poreklom iz Egipta, kao sto je na pri-
mer, registar naselja iz Vizantisjog carstva, koji je priredio
Stefan iz Vizantije u V veku, koji je spominjao Egipat i Mali
Egipat kao delove carstva.
Ali u pismima teflakta Ohridskog [II.12], arhiepisk-
opa Ohridske crkve s kraja XI i poetka XII veka, pronalazi-
mo istorijske podatke koji se odnose na balkanske Egipane.
Naime, u pismima posveenim Nikolaju Anemi, on je pisao
da su hegemoni: gradonaelnik (Kastrocist), Kapetan
i trei asistent, koji je po imenu dostojan faraonu. Prema
istoriarima faraon je vladao kao Strateg sa Ohridske i Pe-
lagonijske teme (oblasti), i verovatno su ova vladajua tela
vodili ljudi koji nisu bili grkog porekla. Vladika teoflakt je
imao dosta problema s faraonom jer je, kao to se moe vi-
deti iz pisama koje je napisao nakon to je faraon smenjen,
njegov posao postao napredniji.
IStORIjA BAlKANSKIh
EgIPANA I AKAlIjA
Il. 7 Mikena (Peloponez, Grka) Lavlja vrata. Egiptolozi kau da je ovo simbol Akera u egipanskoj mitologiji. | Il. 8 Statuta Izide iz hrama u
blizini Ohrida | Il. 9 Hrama Isis u Herakleau (Bitola)
INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCES
Proj ekat koj i fi nansi ra EU, organi zuj e Kancel ari j a za vezu
Evropske komi si j e i sprovodi Savet Evrope
POETAK DRUTVENOG IZOPTENJA EGIPATSKE
POPULACIJE NA BALKANU I U EVROPI Il. 10
U uvenom 28 kanonu koji je doneo Sabor, vladike su predvi-
dele uzdizanje Sedita Konstantinopolja (Novog Rima) u smis-
lu statusa, tvrdei da Konstantinopolj uiva potovanje i vlast
slinu Seditu (starog) Rima. Izaslanik Pape Lea su suprotsta-
vio kanonu ali je 453 Leo potvedio sve kanone, osim 28-og.
Egipatski hriani su u ovoj presudi videli politiku borbu
izmeu Aleksandrijske crkve, koja se zalagala za politiku
nadmo Grke iz Vizantijskog carstva. Odlukom Kaledonijs-
kog sabora, Monofizitizam je proglaen kao Anatema i njegovi
sledbenici (uglavnom Egipani) su postali progonjenii ubijani
na itavoj teritoriji Vizantijskog carstva.
4 5
POMETNJA SA ISTORIJSKIM PODACIMA IZ XIII
I XIV VEKA U ODNOSU NA ROMSKU ZAJEDNICU
U interpretaciji istorijskih izvora iz XIII i XIV veka od
strane dananje moderne nauke, moemo pronai puno
primera pometnje, nejasnih odrednica i nejasnih razlikovan-
ja. Ovaj fenomen je prouzrokovan identifikacijom Roma
sa poreklom iz severo-zapadne Indije kao Egipana.
Imajui na umu da su Romi bili iskljueni iz balkanskih
i evropskih drutava ak i tada, neki Romi i romska ple-
mena su vie voleli da se izjanjavaju kao Egipani zbog
veeg prestia u drutvu, krijui svoje indijsko poreklo.
Zbog ove takozvane etnike mimikrije, pristup istorijskim
izvorima iz ovog perioda mora biti veoma paljiv, posebno
u odreivanju i razlikovanju Roma i zajednice balkanskih
Egipana, kada se u istorijskim izvorima oni spominju kao
Egipani.
U dokumentima iz Konstantinopolja Patrijarh grigo-
rije II Ciprious (1283-1289), namenio je posebne poreze,
koji su prikupljani od takozvanih Egipana i Cigana, kao i
posebne praktine naine za prikupljanje ovih taksi.
U Praktikumu manastira Ksiropotama na Atosu, 1325-
1330, primeno je da je Ana, erka limocrvula, imala mua
Egipanina. takoe, na imanju manastira lavra iveo je
Nikola Egipanin.
U dokumentima od 5. Novembra 1362 iz arhiva Du-
brovnika, Vlaho i Vitan su spomenuti kao Egipani od ko-
jih je traeno iz kancelarije namesnika (zlatara zvanog Ra-
den Bratoslavi) da vrate osam velikih srebrnih kaia.
U bugarskoj verziji iz XIV veka o biografji Svetog
Barbarose koji je iveo u IX veku, spominje se veliki broj
Egipana, koji je iveo na morskoj obali oko Draa.
Najvea zabuna u interpretaciji istorijskih izvora
je povezana sa naseljem zvanim Mali Egipat. Veliki broj
naunika smatra da je Mali Egipat bio na Peloponezu, dok
druge hipoteze lociraju ovo naselje u oblasti Izmira ili Anato-
lije. Interpretacije koje se tiu Malog Egipta kau da su u nje-
mu iveli Romi:...uglavnom siromana populacija, mukarci
su bili poznati kovai, ali su se takoe bavili i obuarstvom
i ivenjem...Fon harf je obaveten da je Romska populacija
dola u Mali Egipat iz oblasti zvane gupe-Dzipi, 50 kolo-
metara od Modona, koji je 120 kilometara od Nafila.... Kao
to se moe videti iz gornjih primera, postoje veoma jasne
izjave i opisi pojedinaca kao Egipana, neki naunici su
ih kvalifikovali kao Rome, posmatrajui istorijske izvore
sa vremenske distance od est vekova! Obrazovani u okviru
takozvanog Arijevskog modela, ovi naunici su konstruisali
hipotezu bez jake argumentacije, da je izjanjavanje ljudi iz
Srednjeg veka kao Egipana izazvano razliitim migracio-
nim talasimaRoma: prvi talas je iao kroz Malu Aziju, Bug-
arsku, Srbiju, Vlaku i Molodaviju: drugi iz Egipta ili Malog
Egipta, ljudi koji se izjanjavaju kao Egipani, oni su na
Poloponezu, Albaniji, Bivoj jugoslovenskoj Republici Ma-
kedoniji, Kosovu , Crnoj gori i Dalmaciji, i tokom putovanja
su izgubili svoj romski jezik?
Bilo kako bilo, ako prema ovim istorijskim izvorima mi
imamo kulturni i antropoloki pristup interpretacije; moda e
stvari postati jasnije. Dobro je poznato da je romska popula-
cija u XIII i XIV veku ivela skitacko-nomandskim ivotom.
takoe, u pismu teofilakta taronitulu (Skopskom
vojvodi), spominje se Egipanin koji ga je prevario. U
drugom pismu episkopu Kerkire, teofilakt pie:...zbog sve-
ga ovoga, moram otii do Cara, to znai da moram da putu-
jem kroz haridbu (put preko more), ili da putujem kroz Egi-
pat to je veoma teak put. Imajui na umu ta je teofilakt
boravio u Ohridu i da je morao da putuje Caru u Konstanti-
nopolj, on je verovatno vie voleo drumski put kroz Bitolj i
Solun, to je bio najkrai put. Iz ovog pisma mi pretpostav-
ljamo da je postojao drumski put iz Ohrida do Konstanti-
nopolja, kao deo biveg Rimskog puta Via Egnatia, i koji
je bio nastanjen velikim brojem Egipana, i da zbog toga
teoflikat simbolino pie da je morao da putuje kroz Egipat
to je veoma teak put.
1. 0
Il. 11 Kaledonski crkveni sabor 451 godine | Il. 12 Teofilakt, vladika Ohridske crkve u XII veku | Il. 13 Put Via Egnatia
Istorija balkanskih Egipana
Dr a
S o l u n
Vi zant i j a
E gE j S KO
CRNO
MORE
j ONS KO
MORE
ROAD VIA EgNAtIA Il. 13
VI A E gNAt I A
4 5
Uticaj na asimiliaciju jezika i kulture, ili u antropo-
nomiji skitacko-nomadskih naroda, je gotovo nemogu. Ovi
procesi su karakteristini za stacionarne zajednice. Iz tog raz-
loga, veina istorijskih izvora koji su gore spomenuti se tiu
balkanskih Egipana, jer su oni stanovnici manastira u Ksi-
ropotami i lavri, gde je jasno da su oni bili angaovani kao
radnici. Pitanje spominjanja Vlaha i Vitana u Dubrovakim
dokumentima arhive 1362 godine, je oigledno da se odnosi
na asimilirane nepokretne narode i narode s tog podneblja,
jer su njihova imena imala slovensku ili aromanijsku/vlaku
etimologiju. Veliki broj Egipana u oblasti Draa koji je
razgovarao sa Sv. Barbarosom u IX veku, ne moe ni na koji
nain biti povezan sa romskom popoulacijom, koja je dola na
teritoriju dananje Albanije nekoliko vekova kasnije.
Oblast gupe-Dzipi, koja je spoemenuta kao to-
ponim, koja direktno ukazuje na Egipat, jasno ukazuje na
egipansku populaciju, jer dosezanje toponimske verifi-
kacije je dugotrajan proces sa vievekovnim trajanjem. U
drugu ruku, spomenuli smo da je Mali Egipat spomenut u
Registru naselja Vizantijskog carstva, koje je pripremio Ste-
fan iz Vizantije iz V veka. Ukoliko prihvatimo teoriju da je
Mali Egipat na Peloponez, onda herodotovi spisi o poreklu
Doranskih lidera ukazuju na vaome jasam nain na starost
metalopreraivaa iz gupe-Dzipi. Naravno, mi nemoemo
ignorisati hipoteze da je Romska populacija migrirala na
Poloponez u XIV veku, a potom se kasnije proirila legen-
du o Vojvodama iz Malog Egipta, zbog boljeg ugleda u
drutvima zapadne Evrope.
BALKANSKI EGIPANI
U OTOMANSKOM CARSTVU
Omiljenije deklarisanje kao Egipani od strane Roma u
XIII-XV veku ima dalekosene posledice u meanju bal-
kanskih Egipana sa Romima i daljim zabunama. Ova za-
buna je prisutna i moe se pronai u dokumentima iz Oto-
manske (Osmanlijske) imperije. Osmanlije su kao Kopti ili
Kiptijani identifikovali Rome ak u u dravnim zakonima
kao to su: Defeteri-i mufassal-i esam-k nahsulat ve mersu-
mat-i Kibtizan-i vilazet-i Rum-ili dr efkaf-i merhumve mad-
fur sulat Bazazid Han..., ve efkaf ve emlak-i vuzerva-i izam
ve umera-i kipram ve Luva-i Kitizna ve zuama ve erbab-i
timar vak side est, iz 1522/1523 godine. Dalje, sultan Su-
lejman I Velianstveni je 1530 proglasio kamunname-i Kib-
tizani i vilaet-i Rumeli i 1541 Kanun-i ser asker-i Liva-i
ingane. ak su od strane istog sultana upotrebljena dva
razliita etnonima u dva razliita dokumenta (Kibtiznai i
ingane). itanjem teksta je oigledno da zakonodavac
nije napravio nikakvu etniku razliku, i da se norme u za-
konima tiu populacije promenljivog mesta boravka. Zbog
svog promenljivog/nomadskog naina ivota, Romska popu-
lacija nije bila povezana sa zemljom ili spahijom (feudalno
imanje), i u veoma retkim sluajevima su Romi bili raja ili
zemljoradnici.
U prvoj polovini XIX veka, pod pritiskom veli-
kih monih drava tog doba u Evropi, Otomansko carstvo
poelo je da izvodi reforme u politikom sistemu u smislu
potovanja prava ljudi. 1839 godine gilhanski hatierif je
objavljen, sa garancijama pune jednakosti u pred zakonom
za sve stanovnike, uz punu bezbednost i uvaavanje lju-
di. Ova prava su bila proirena hatihumajumom iz 1856
g, garancijama religijske jednakosti, slobode veroispove-
sti i savesti, meovitim sudovima, pravima za hriane da
obavljaju javne funkcije, da slue vojsku i da biraju svoje
predstavnike u dravno vee. U ovakvom politikom i pra-
vnom kontekstu 3 jula 1867. g, u novinama Makedonija
koje su tampane u Istanbulu, pronalazimo pismo koje je
potpisano sa Egipanin. Sadraj pisma je o rasnoj diskri-
minaciji u odnosu na Egipane u carstvu, u ulozi grke
crkve u iskljuenju Egipana iz religijskih prava. Ovo ob-
javljeno pismo je veoma vredan dokument o Egipanskom
identitetu i nivou svesti u drugoj polovini XIX veka.
INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCES
Proj ekat koj i fi nansi ra EU, organi zuj e Kancel ari j a za vezu
Evropske komi si j e i sprovodi Savet Evrope
IStORIjA BAlKANSKIh
EgIPANA I AKAlIjA
ETNIKI NASUPROT RELIGIJSKOG IDENTITETA
S druge strane, populacija balkanskih Egipana koja je uvek
ivela statinim ivotnim stilom je bila vezana za spahiluke
putem obaveza. Od poetka Otomanske vladavine, uspostav-
ljena su dva veoma vana procesa, prihvatanje islamske reli-
gije od populacije i de-nacionalizovanje.
Za Otomansko carstvo kao teokratsku dravu, etniki
identiteti i etnika pripadnost naroda nije bila vana, ali je
veoma vaan religijski identitet i opredeljenje. Etniki iden-
titet je izgubio svoju vanost u Otomanskom carstvu i reli-
gijskom identitetu je dat prioritet; sa ciljem da svi Muslima-
ni pripadaju jednoj muslimanskoj zajednici. Ova situacija
sa identitetima e biti na sceni do XIX veka. Iako su etniki
identitet i etnika opredeljenost bili totalno neutralizovani,
boju koe ljudi nije mogue neutralisati. Rasne predrasude
i stereotipi prema ljudima sa tamnoputom koom, koji su u
isto vreme imali i nii drutveno-ekonomski status, nije bilo
mogue prenebregnuti. Na taj nain, rasno ujednaavanje
i ko-ideintifikacija ljudi sa tamnoputom koom se pojavila,
bez voenja rauna o njihovom etnikom poreklu, upotrebom
termina Kibtijan i ingane. Dok se ovaj proces rasnog
ujednaavanja odvijao, stereotipi za druge su ujednaeni,
takoe, ali su se predrasude poveale. Kulturne i tradicional-
ne vrednosti i razlike izmeu razliitih ali izjednaenih za-
jednica su stavljene u rasni lonac za topljenje. Il. 14
6 7
ETNO-POLITIKI POKRET
BALKANSKIH EGIPANA
Procesi javnog predstavljanja egipanskog identiteta izbio
je na povrinu 1970.g, s prvim pokuajima da se obezbe-
di odvojeni unos podataka za Egipane u popisu u bivoj
jugoslaviji, i posebno u Bivoj jugoslovenskoj Republici
Makedoniji. Egipatski pokret dobio je novi zamajac nakon
usvajanja novog Ustava SFR jugoslavije 1974.g. (l.166,
170). On je uspostavio pravo svakog graanina da se izjasni
o svom etnikom identitetu. Neki Egipani se seaju da su se
neki od njih na popisu 1981 izjasnili kao gjupci, ali su bili
prepravljeni na Romi. Ostali su se izjasnili kao Egipani
po prvi put u Bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji,
ali nisu bili zabeleeni u rezultatima s popisa i bili su klasi-
ficirani kao nepoznati. Postalo je jasno da bez specijalnog
popisnog podatka za Egipane njihovo postojanje ne bi bilo
javno priznato. U cilju postizanja ovog posebnog unosa ko-
deska (grafe) za Egipane ljudi su poeli da ire peticije u
Bivoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji i na Kosovu
(skoro 4000 ljudi je potpisalo peticijiu na Kosovu). Ove pe-
ticije su bile prosleene raznim vladinim nivoima. Borba za
uspostavljanje Egipana kao posebne zajednice je voena od
strane novih udruenja, prvo u Bivoj jugoslovenskoj Re-
publici Makedoniji i kasnije irom Balkana.

BALKANSKI EGIPANI U NACIONALNIM DRAVAMA
NA BALKANSKOM POLUOSTRVU
Krajem 18 i poetkom 19 veka, proces razvoja modernih
nacija je zapoeo meu raznim nacijama na Balkanu. tako-
zvani Milet sisetm, sa njegovom klasifkacijom zasnovanom
na religiji, postao je sve vie neodriv. Ovaj proces je poznat
kao Nacionalno preporod. Pojavom nezavisnih drava u 19.
veku, otvoreni konfikti su zapoeli meu njima. Za svaku
etniku grupu, lojalnost grupi je bila na prvom mestu, dok je
lojalnost dravi u kojoj je odreena osoba ivela bila na dru-
gom mestu, ukoliko je postojala. Zapadni (i imperijalistiki)
koncept lojalnosti dravi bez obzira na etniku pripadnost,
religiju itd, je bio stran balkanskim nacijama, usled nedostat-
ka adekvatnih istorijskih presedana u postojeim uslovima.
Ovo je rezultiralo na razne naine, pobunama, i vojnim kon-
fiktima. Balkanski ratovi 1912-1913, I Svetski rat od 1914-
1919, grko-turski rat 1920-1923, i II Svetski rat 1939-1945
(1941-1944 na Balkanu) su uglavom bili etniki konfikti
tipa koji je ranije opisan, uz pokrivanje velikim silama, npr.
italijanskim i nemakim okupacijama. U takvom politikom
kontekstu u balkanskim dravama, balkanski Egipani nisu
uspeli u pronalaenju mesta pod Suncem za svoj identitet i
za njihova kolektivna prava u nijednoj nacionalnoj dravi na
Balkanu. Oni su ponovo postali rtve asimilacije, topljenja i
opredeljivanja. Imajui na umu malu zatitu koju su imali kao
muslimanska populacija, oni su skrivali svoj etniki identitet,
izraavajui svoj religijski identitet i u mnogim sluajevima
su bili identifkovani kao turci! Oni koji su pripadali
hrianskoj religiji su bili potpuno stopljeni u okviru veine
i dominantne etnike grupe u odreenoj dravi. Meutim, in-
dividualno izdvajanje bez ikakvog rezultata se moe primetiti,
kao to se moe videti iz novina Veernja pota od 20 decem-
bra 1905 u lanku: Mi smo Kopti, mi smo doli iz Egipta.
Situacija u balkanskim dravama bila potpuno pro-
menjena nakon II Svetskog rata i usvajanjem Univerzal-
ne deklaracije o ljudskim pravima 1948.g, kao i drugih
meunarodnih povelja i konvencija. Pravo na slobodu identi-
teta, govora, objavljivanja, religije, politikog uverenja i pra-
va na protest su poela da se potuju. Pokuaji objavljivanja
i priznavanja egipanskog identiteta su zabeleeni u Albaniji
(1945), Bugarskoj (1955) i Kosovu (1961), ali bez ozbiljnog
organizovanja i povratnih informacija.
1. 0
Il. 15 Nazmi Arif predsedavajui prve organizacije balkanskih Egipana 1990 | Il. 16 Qerim Abazi predstavnik balkanskih Egipana sa Kosova na
pregovorima u Rambujeu i Parizu 1999 | Il. 17 Simpozijum posveen borbi protiv predrasuda prema balkanskim Egipanima u Albaniji
Istorija balkanskih Egipana
6 7
Egipansko udruenje u jugoslaviji je osnovao Na-
zim Arif koji je bio i predsednik sa seditem u Ohridu. [II.15].
Udruenje Egipana Kosova i Metohije je osnovano 21. ok-
tobra 1990, sa Veseljem Kadrolijem kao predsedavajuim. U
isto vreme, jedan klub Egipana je osnovan u Beogradu i kas-
nije je on izrastao u Uniju Egipana Esnaf. 1991, u Strugi, os-
novana je i egipanksa politika partija Partija demokratskog
pokreta koju je vodio Napoleon Kamberi.
Nakon poetka rasturanja jugoslavije 1991, na osno-
vu postojeih organizacija Egipana u jugoslaviji, nezavis-
na udruenja su osnovana u Bivoj jugoslovenskoj Repu-
blici Makedoniji i Srbiji. 1992 rukovodstvo egipanskog
udruenja je vodio Usni Zemoski, dok je Nazmi Arifi ostao
poasni predsednik.
U isto vreme ideja posebne egipankse zajednice je
proirena van granica bive jugoslavije i slina udruenja su
takoe osnovana na teritoriji Albanije od strane Evgjit. Prva je
osnovana u Korci 28. juna 1992. Potom su usledile regionalna
udruenja kao tu je kulturno i obrazovno udruenje Orient
u Vlori, Studentska egipanska asocijacija u Albaniji, koja je
kasnije udruenja u kulturnu asocijaciju Egipana u Albaniji
Nefreta (npr. Nefertiti), registrovana 22. marta 1993, sa Be-
harom Sadikuom kao predsednikom. 1992 Savet Egipana Al-
banije je osnovan, koji je kasnije postao Partija za jednakost,
dostojanstvo i prava (II.16). tokom 1998 razliite egipanske
asocijacije su se formalno udruile, i na kongresu u Ohridu,
objavljeno je formiranje Unije balkanskih Egipana. Kongresu
su prisustvovali predstavnici postojeih organizacija Egipana
iz Bive jugoslovenske Republike Makedonije, Albanije i
Srbije. Rubin Zemon iz Bive jugoslvenske Republike Make-
donije je izabran za predsednika Unije balkanskih Egipana a
Behar Sadiku iz Albanije je postao potpredsednik. [II.18].
Paralelno sa ovim fenomenom postoje pokuaji Egipana
da razviju svoje medije. 1995. g, udruenje jugoslevenskih
Egipana za Kosovo poeo je da objavljuje magazin glas ju-
goslevenskih Egipana i 1998 udruenje Egipana iz Bive
jugoslovenske Republike Makedonije poelo je da objavljuje
magazin glas Egipana u Makedoniji.
1993.g, Udruenje Egipana obavilo je svoj popis na
Kosovu. Prema ovom popisu bilo je oko 120,000 Egipana na
Kosovu. Predstavnik Egipana u Rambujeu i Parizu je bio Qe-
rim Abazi [II.16].
Emigranti balkanski Egipani u Zapadnoj Evropi su
ujedinjeni u Unije balkanskih Egipana Zapadne Evrope sa
seditem u Mulheim-an-der-Ruhr, u Nemakoj, sa predsed-
nikom Robertinom Ashouri. Mnoge organizacije Egipana sa
Kosova postoje u Nemakoj, vajcarskoj, holandiji i vedskoj
[II.19].
Nakon konfikta na Kosovu 1999.g, i osnivanja
meunarodne administracije, neke nove NVO Egipana su for-
mirane. Najvaniji faktor Egipana na Kosovu je politika par-
tija Nova demokratska inicijativa Kosova (NDIK).
Il. 18 Okupljanje lidera organizacije balkanskih Egipana u Strugi, 1998 | Il. 19 Okupljanje organizacija balkanskih Egipana u Zapadnoj
Evropi | Il. 20 Osman Seladin predsedavajui Nacionalno saveta Egipana u Srbiji
IStORIjA BAlKANSKIh
EgIPANA I AKAlIjA
INTERKULTURALIZAM I BOLONJA PROCES
Proj ekat koj i fi nansi ra EU, organi zuj e Kancel ari j a za vezu
Evropske komi si j e i sprovodi Savet Evrope
ZVANINI PODACI O EGIPANIMA Ill. 21
Duga borba okonana je uspehom na popisu 1991, kada su
aktivisti Egipana usepli da ubede jugoslovenske vlasti da
uvedu upis podataka za Egipane kao nacionalnu kategoriju
na popisu, i na taj nain u stvari priznali njihovo posto-
janje. Na Kosovu je prikupljeno oko 13,000 potpisa. Prema
nezvaninim podacima sa popisa 1991 (izbijanje sukoba je
spreilo zvaretak popisa, i popis je osporen od strane ko-
sovskih Albanaca i nekih delova Bive Jugoslovenske Re-
publike Makedonije), 1991 u Bivoj Jugoslovenskoj Re-
publici Makedoniji, 3,307 osoba ili 0,2% se izjasnilo kao
Egipani. Prema Egipanima ovaj broj je bio previe nizak
i nije oslikavao stvarnu situaciju. Oni su pokrenuli vie pe-
ticija i protesta. Na popisu 1994 broj je bio 3,169 (graani
Bive Jugoslovenske Republike Makedonije koji borave van
Republike vie od godinu dana nisu raunati.)
Bislim hoti [II.22] je bio prvi predsednik partije.
On je takoe prvi lan parlamenta iz zajednice balkanskih
Egipana. Od 2007 Xhevdet Neziraj [II.23] je izabran za
predsednika NDIK, i on je takoe postao poslanik Egipana
u kosovskom parlamentu.
Usvajanjem Zakona o zatiti nacionalnih manjina u
Srbiji, maja 2006.g, Nacionali savet egipanske nacionalne
manjine je registrovan i Osman Seladin [II.20] je izabran za
predsednika. Savet je pod nadzorom Ministarstva za ljuds-
ka i manjinska prava Srbije i finansira se od strane drave.
Nakon kosovske krize, meunarodna zajednica
posvetila je veu panju balkanskim Egipanima u razliitim
balkanskim dravama. Primeri ukljuuju Savetodavno vee
Saveta Evrope o okvirnoj konvenciji za zatitu nacionalnih
manjina, Evropsku komisiju protiv rasizma i netolerancije,
itd. U skoro svim izvetajima za balkanske drave gde
ive balkanski Egipani, identifikovana su problematina
pitanja i preporuke su date za reavanje problema. takvi
izvetaji su identifikovali probleme i preporuke i posebno
se odnose na dravu Albaniju 2005 i 2008 [II.24].
Savet Evrope. Sva prava zadrana. Delovi ove publikacije ne smeju biti prevoeni,
reprodukovani ili prenoeni u bilo kom obliku, na bilo koji nain, elektronski (CD-
Rom, interent itd) ili mehaniki, ukljuujui fotokopiranje, snimanje ili bilo kakvo
uvanje informarmacija ili sistem pronalaenja, bez prethodne pismene dozvole od
strane Odeljenja za publikovanje, Direkcije za komunikacije (F-67075, Starzbur cedex
ili publishing@coe.int) http://www.coe.int
lItERAtURA
Bacler A., 2007. The development of identities among the population of Gypsy origin in Kosovo: Ashkali, Egyptians and Roma,
Sprawy Narodowociowe, Warsaw. | Bernal M., 1987. Black Athena: Afroasiatic Roots of Classical Civilization, Volume I.: The
Fabrication of Ancient Greece, 1785-1985, Rutgers University Press. | Bitrakova-Grozdanova V., 1978. Egyptians cults in
Macedonia, Ziva antika, volume 1-2, Skopje (Macedonian). | Bozhilov Iv (ed.) Greek sources for Bulgarian History, 1994; volume
IX , Products of Theophilact from Ohrid, Archbishop,. | Duijizing G., 2000. Making of Egyptians in Kosovo and Macedonia,
Religion and Politics of identity in Kosovo, London; | Eriksen T. H., 1993. Ethnicity and Nationalism, London. | Courthiade M.,
2002. Vous avez dit Ashkali? Javais compris Egyptien. Bulletin de lINALCO, Paris. | Courthiade M., 2003. Quelques Proverbes
Des Ashkalo-Egyptiens De Prishtrina- recueillis en 1980 par Lumia Osmani Kuc et suivis de quelques pomes recents dauteurs
divers, INALCO, Paris. | Marushiakova E. and others, 2001. Identity formation among the minorties in the Balkans: The case of
Roms, Egyptians and Ashkali in Kosovo. Minority Studies Society Studii Romani, Sofia. | Rice M., 1999. Whos who in Ancient Egypt,
Routlege, London. | Selem P., 1969. Egipatski kultovi i njihovi spomenici u rimskom Iliriku, Filozofski fakultet, doktorska disertacija,
Zagreb | Sevasti T., 2005. Balkan Egyptians and Gypsy/Roma Discourse, Nationalities Papers The Journal of Nationalism and
Ethnicity; | Scheel B., 1989. Egyptian Metalworking and Tools, Shire Publication LTD, Bucks, UK. | Shkorda Z., 1973. Esnafet
Shiptar, Tirana. | Tzaneva E., 2000. Interpreting Ethnicity. Sofia. | Zemon R. (ed.), 1996. Collection of works for Ethno-genesis of
Egyptians in Macedonia, Skopje.
1
Sve reference na Kosovo, bilo teritorijalne, institucionalne ili u smislu populacije u ovom tekstu se podrazumevaju u punoj saglasnosti
sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i bez politikih predrasuda o statusu Kosova.
1. 0
Il. 22 Bislim Hoti, prvi poslanik balkanskih Egipana | Il. 23 Xhevdet Neziraj, poslanik u kosovskom parlamentu i predsednik NDIK
egipanske partije sa Dr. Rubinom Zemonom | Il. 24 Trening mladih lokalnih medijatora izi zajednice balkanskih Egipana u Zapadnoj Evropi
Istorija balkanskih Egipana
IStORIjA BAlKANSKIh
EgIPANA I AKAlIjA
INTERKULTURALIZAM
I BOLONJA PROCES
Projekat koji finansira EU, organi-
zuje Kancelarija za vezu Evropske
komisije i sprovodi Savet Evrope
COUNCIL
OF EUROPE
CONSEIL
DE LEUROPE