PRVAPOLOViNA

Ucenje 0 opaiajnoj predstavi

(Uz 1-7 prvog toma)
Poglavlje l.
o osnovnom idealistickom shvatanju
U beskonacnom prostoru bezbrojne svetlece lopte, i oko sva-
ke kruzi dvanaestak manjih osvetljenih lopti, uzarenih iznutra i po-
krivenih tvrdom, hladnom korom, na kojoj je sloj plesni proizveo
ziva i stvaralacka. bica: to je empirijska is tina, realnost, svet. Pa
ipak, bicu koje misli nije ugodno da stoji na jednoj od tih bezbroj-
nih lopti sto slobodno lebde u bezgranicnom prostoru, a da ne zna
ni otkuda su one ni kud idu, i da bude sarno jedno od nebrojenih
bica koja se tiskaju, komesaju i zlopate, stalno i brzo nastajuCi i ne-
stajuci u bespocetnom i beskonacnom vremenu. Tu nema niceg
postojanog osim materije i ponavljanja jednih i istih organsldh ob-
lika posredstvom izvesnih puteva i kanala, jednom zasvagda odre-
denih. Sve sto empirijska nauka moze jeste da nam poblize objasni
prirodu i zakonitosti tih zbivanja. - Ali najzad se filozofija novijeg
doba, pogotovo zahvaljujuCi radovima Be r k 1 ij a i K ant a, dose-
tila daje, ipak, say svet sarno mozdani fenomen i daje pove-
zan s tako vaznim, mnogobrojnim i razliCitim sub j e k t i v n i m
uslovima da njegova toboznja apsolutna realnost iscezava prepu-
stajuci mesto jednom sasvim drugaCijem poretku sveta, poretku
koji lezi u osnovi tog fenomena, drugim reCima: koji se odnosi pre-
rna njemu kao stvar po sebi pre rna pukoj pojavi.
"Svet je moja predstava" - to je, poput Euklidovih aksioma,
postavka za koju svako mora reCi da je istinita Cim je shvati, iako to
13
SVETKAO VOUA I PREDS7AVA
nije postavka koju svako razume tim je cuje. - Sto istice tu postav-
ku i sto s njom povezuje problem odnosa izmedu realnog i ideal-
nog, drugim retima: izmedu sveta u glavi i sveta izvan glave - to je,
zajedno s problemom moraIne slobode, vidno obelezje filozofije
novijeg doba. Jer, tek nakon sto su se hiljadama godina ogled ali u
cisto 0 b j e k t i v nom filozofiranju, ljudi su otkrili da medu mno-
gim stvarima koje svet Cine zagonetnim i sumnjivim prvo i osnov-
no jeste to da njegovo postojanje, rna koliko on bio neizmeran i
masivan, ipak visi 0 jednoj jedinoj niti i da je ta nit - svaka svest u
kojoj svet postoji. Taj uslov, s kojim je postojanje sveta neraskidi-
vo vezano, utiskuje svetu - uprkos svoj njegovoj em p i r ij s k 0 j re-
alnosti - pecat ide a In 0 s t i pa shodno tome i pecat puke po j a-
ve. Zbog toga svet, bar s jedne strane, valja smatrati neCim sto je
srodno snu, neCim sto moze da se svrsta u istu kategoriju sa snom.
Jer, ista mozdana funkcija koja nam za vreme sna docarava jedan
savrseno objektivan, oCigledan, cak opipljiv svet, mora da ima pod-
jednakog udela i u predstavljanju sveta kada smo budni. Oba sve-
ta, iako se razlikuju po materiji, izlivena su ocito iz jednog kalupa.
A taj kalup je intelekt, mozdana funkcija. - De k art je verovatno
prvi dosegao stupanj u rasudivanju koji iziskuje ta osnovna istina;
on je, dakle, tu istinu - iako privremeno, sarno u vidu skepticne ne-
verice - uCinio ishodistem svoje filozofije. I zaista, time sto je svo-
je cogito ergo sum
2
smatrao jedino izvesnim, a postojanje sveta za
prvi mah problematicnim, on je nasao sustinsko i jedino ispravno
ishodiste i u isto vreme is tin ski oslonac svake filozofije. A taj
oslonac je, u stvari, one subjektivno, nasa sopstvena
s v est. Jer, sarno ona jeste i ostaje one neposredno; sve ostalo, rna
sta to bilo, prvo je njome posredovano i uslovljeno, pa prema tome
i od nje zavisno. Stoga se s pravom kaze da filozofija novijeg doba
pocinje s De k art 0 m kao sa svojim rodonacelnikom. Ubrzo potom,
iduei dalje tim putem, Be r k I i je dosao do pravog ide a liz rna, to
jest do saznanja da one sto je rasprostrto u prostoru, dakle objek-
tivni, materijalni svet uopste, postoji kao takav sarno u nasoj
pre d s t a vi, i da je pogresno, cak apsurdno, pripisivati mu kao t a-
k v 0 m postojanje izvan svake predstave, postojanje nezavisno od
2 "Mislim, dakle jesam" (Principia philosophiae I, 7, 10). - Prevo
14
Dopune prvoj knjizi
saznavalackog subjekta, dakle prihvatati materiju kao nesto sto na-
prosto postoji sarno po sebi. Ali, taj vrlo tacan i dubok uvid zapra-
vo je sva Be r k I i j e va filozofija; sva se ona u tome iscrpljuje.
Dakle, istinska filozofija mora u svakom slucaju da bude ide-
a lis tic k a; takva mora da bude vee i stoga da bi bila postena. Jer,
nista nije izvesnije od cinjenice da niko od nas ne moze da izade iz
sebe da bi se neposredno poistovetio sa stvarima razlicitim od se-
be. Sve 0 cemu imamo pouzdana, pa prema tome i neposredna
znanja lezi u nasoj svesti. Stoga izvan nje ne moze da postoji n e-
p 0 red n a izvesnost; medutim, osnovna nacela neke nauke mo-
raju imati takvu izvesnost. Empirijskom stanovistu ostalih nauka
sasvim odgovara da se objektivni svet prihvata kao naprosto posto-
jeCi; to ne odgovara stanovistu filozofije, koja mora da se vraea
onom sto je prvobitno i izvorno. Sarno je s v est neposredno data,
pa je zato osnova filozofije ogranicena na Cinjenice svesti, to jest:
filozofijaje u sustini idealisticka. - Realizam, koji se preporu-
cuje sirovom razumu svojom prividnom cinjenicnoseu, polazi upravo
od jedne proizvoljne pretpostavke i jeste stoga prazna kula u vazdu-
hu, buduCi da zanemaruje iIi porice najvazniju Cinjenicu, Cinjenicu,
nairne, da sve sto znamo lezi u nasoj svesti. Jer, da je 0 b j e k t i v-
no po S t 0 j a nj e stvari uslovljeno onim ko ih predstavlja ida,
shodno tome, objektivni svet postoji sarno k a 0 pre d s t a va, to
nije nikakva pretpostavka, a jos manje je besprizivna odluka, iIi cak
paradoks postavljen radi raspravljanja. Naprotiv, to je najizvesnija
i najjednostavnija istina, Cije je saznanje otezano sarno time sto je
ona cak i suvise jednostavna i sto svi nemaju dovoljno razboritosti
da bi se vratili prvim elementima svoje svesti 0 stvarima. Apsolut-
no i po sebi objektivne egzistencije nikad ne moze da bude; staviSe,
takva egzistencija upravo je nezamisliva. Jer, objektivno kao takvo
postoji, uvek i sustinski, u svesti subjekta, pa je, dakle, njegova
predstava i, prema tome, uslovljena njime, a i njegovim formam a
predstavljanja, koje pripadaju subjektu a ne objektu.
Dab i 0 b j e k t i v n i s vet po s t 0 j a 0 cak i ako ne bi posto-
jalo saznavalacko biCe, to, naravno, na prvi pogled izgleda izvesno,
posto se to moze in abstracto misliti, a da se ne primeti protivrec-
nost koju to nosi u sebi. - Ako, medutim, hoeemo da rea 1 i z u j e m 0
tu apstraktnu misao, to jest da je svedemo na opazajne predstave
15
SVETKAO VOUA J PREDSTAVA
od kojih jedino moze ona (kao i sve apstraktno) da dobije sadrzaj
i istinu, i ako, shodno tome, pokusamo da z ami s lim 0 0 b j e k-
tivni svet bez saznavalackog subjekta,primetieemoda
ono sto u tom trenutku zamiSljamo jeste, u stvari, nesto suprotno
on om sto smo nameravali da zamislimo, da to, nairne, nije nista
drugo do sarno proces u intelektu saznavalackog biea koje posmatra
objektivni svet, da je to, dakle, upravo ono sto smo hteli da isklju-
Cimo. Jer, ovaj ocigledni i realni svet nesumnjivo je mozdani feno-
men; stoga je pretpostavka da bi svet kao takav mogao da postoji
i nezavisno od svakog mozga protivrecna.
Glavni prigovor nezaobilaznoj i sustinskoj ide a I nos tis v a -
k 0 gob j e k t a, prigovor koji se jasno iIi nejasno javlja u svakom
coveku, sastoji se svakako u sledeeem: i moja vlastita licnost jeste
objekt za drugoga, ona je, dakle, njegova predstava; pa ipak, pou-
zdano znam da bih ja postojao i onda kad me taj drugi ne bi sebi
predstavljao. Ali i svi ostali objekti nalaze se u istom odnosu pre-
rna njegovom intelektu kao i j a; prema tome, oni bi postojali cak i
da ih taj drugi sebi ne predstavlja. - Odgovor na to jeste sledeCi: taj
drugi, cijim objektomja sada smatram svoju licnost, nije prosto-na-
prosto sub j e k t, vee je pre svega saznavalacka jedinka. Zato, ako
on i ne bi postojao, cak ako uopste ne bi postojalo nijedno drugo
saznavalacko bite sem mene, time jos uvek ne bi bio ukinut s u -
b j ek t, u Cijoj predstavi jedino svi objekti i postoje. Jer, i ja sam taj
sub j e k t, kao sto je to i svako saznavalacko biee. Prema tome, u
ovde datom slucaju moja licnost jamacno bi jos postojala, ali opet
kao predstava, naime: u mom sopstvenom saznanju. Jer, i ja spo-
znajem samog sebe uvek sarno posredno, nikada neposredno, po-
sto sve sto postoji kao predstava postoji posredno. Nairne, kao
o b j e k t, to jest kao nesto rasireno, kao nesto sto ispunjava prostor
i sto deluje, ja svoje tela saznajem sarno u opazanju svog mozga. To
opazanje vrsi se pomoeu cula, na osnovu Cijih podataka razum ko-
ji posmatra izvodi svoju fankciju, to jest ide od uCinka ka uzroku.
Na taj naCin, kada moje oko vidi moje telo, ili ga moje ruke opipa-
ju, razum stvara prostornu figuru koja se u prostoru predstavlja
kao moje telo. Ni u kom slucaju, medutim, meni nisu dati nepo-
sredno, recimo u opstem oseeanju tela iIi u unutrasnjoj samosvesti,
nekakva rasprostrtost, oblik i delatnost, koji bi se poklapali sa samim
16
Dopune proo} kn}izi
mojim bieem, koje, shodno tome, ne bi - da bi tako postojalo - iz-
iskivalo nikakvo drugo biee u Cijem bi se saznanju pojavilo. Napro-
tiv, to opste oseeanje, kao i samosvest, postoji neposredno sarno u
odnosu na v 0 I j u, naime kao prijatno iIi neprijatno i kao delatno
u Cinovima volje, koji se za spoljasnje opazanje oCituju kao telesne
radnje. Odatle sledi da postojanje moje licnosti iIi mog tela k a 0
n e c e g r asp r 0 s t r tog i del a t n 0 g uvek pretpostavlja sa-
z n a val a c k 0 b i e e razliCito od toga, jer sustinski to je postojanje
u poimanju, u predstavi, dakle postojanje za d rug 0 g a . U stvari,
ono je mozdani fenomen, svejedno da Ii mozak u kojem ono sebe
prikazuje pripada meni iIi nekom drugom. U prvom slucaju, ja se
delim na saznavaoca i saznato, na subjekt i objekt, koji su tu, kao i
svuda, nerazdvojivi i nespojivi. - Ako, dakle, mom sopstvenom te-
lu, da bi kao takvo postojalo, treba uvek saznavalac, to onda - bar
u istoj meri - vazi i za ostale objekte; a cilj gorepomenutog prigo-
vora bio je da se tim objektima dodeli postojanje koje je nezavisno
od saznanja i od subjekta saznanja.
Jasno je, medutim, da postojanje koje je uslovljeno saznavao-
cern jeste iskljucivo postojanje u pro s tor u i stoga postojanje ne-
ceg rasprostrtog i delatnog; sarno takvo postojanje uvek je nesto
saznato i, shodno tome, postojanje za d rug 0 g a . Ali, sve sto na taj
nacin postoji moze da ima jos i po s toj anj e z a s e b e sarno g,
za koje mu ne treba nikakav subjekt. To postojanje za samog sebe
ne moze, medutim, da bude rasprostrtost i delatnost (zajedno s is-
punjavanjem prostora); ono je neminovno druga vrsta bivstvova-
nja, naime bivstvovanje stvari po sebi , koja upravo kao takva
nikad ne moze da bude 0 b j e k t . - To bi, dakle, bio odgovor na go-
repomenuti glavni prigovor, koji, prema tome, ne obara osnovnu
istinu da objektivno postojeei svet moze da postoji sarno u predstavi,
dakle sarno za subjekt.
Ovde treba jos napomenuti da ni K ant, bar dok je bio dosle-
dan, nikad nije mogao pod svojim stvarima po sebi da zamislja
o b j e k t e . Jer, to sledi vee iz Cinjenice da je on dokazao da je pro-
stor, kao i vreme, puka forma naseg opazanja, koja, dakle, ne pri-
pada stvarima po sebi. Ono sto nije ni u prostoru ni u vrernenu
ne moze da bude 0 b j e k t. Dakle, bivstvovanje s t va rip 0 s e b i
ne moze vise da bude 0 b j e k t i v no, vee je sasvim drugaCije,
17
SVET KAO VOUA I PREDSTAVA
naime - one je metafizicko. Prema tome, u Kantovom ucenju vee
se nalazi istina da 0 b j e k t i v n i svet postoji sarno kao pre d s t a va.
Niiita se, rna koliko se to poricalo, s toliko istrajnosti i postoja-
nosti pogresno ne shvata kao ide a liz am, kada se tumaCi u smi-
slu da on opovrgava em pi r i j sku realnost spoljasnjeg sveta. N a
tome poCiva i stalno pozivanje na zdrav razum, koje se javlja u ra-
znim vidovima, kao, primera radi, ,,0 s nov n 0 u bed e n j e" u
Skotskoj skoli, iIi kao Jakobijeva v era u realnost spoljasnjeg sve-
tao Nama se spoljasnji svet ni u kom slucaju ne daje sarno na pove-
renje, kao sto to J a k 0 b i objasnjava, niti ga mi primamo na veru.
On se daje onakav kakav jeste i neposredno ispunjava one sto obe-
cava. Treba se sarno prisetiti da je J a k 0 b i - koji je postavio takav
poverenjski sistem sveta i koji ga je sreeno nametnuo nekolicini
profesora filozofije sto su 0 njemu trideset godina razglabali nasi-
roko i natenane - bio isti onaj J akobi koji je potkazao L e sin g a
kao spinozistu, a kasnije i S eli n g a kao ateistu, od koga je, kao sto
se zna, dobio sasvim zasluzenu kaznu. U toj svojoj revnosti on je
hteo, svodeCi spoljasnji svet na stvar vere, da odskrine vratasca veri
uopste i da pripremi poverenje za one sto bi kasnije trebalo zaista
da se da na poverenje, bas kao kada bismo, da bismo uveli papimi
novac, hteli da se pozovemo na Cinjenicu da vrednost zveeeeeg
novca zavisi sarno od ziga koji je na njega utisnula driava. Sa svojim
ucenjem 0 realnosti spoljasnjeg sveta, prihvaeenoj na veru, Jakobi
je upravo "transcendentalni realist koji izigrava empirijskog ideali-
stu", koga je K ant kudio u Kritici Cistog uma, prvo izdanje, str. 369.
Nasuprot tome, pravi idealizam je transcendentalan a ne em-
pirijski. On ne dotice em pi r i j sku realnost sveta, ali se drzi Cinje-
nice da je svaki 0 b j e k t, dakle sve empirijski realno, dvostrako
uslovljen subjektom: prvo, materijalno, ili kao objekt
uopste, jer objektivno postojanje mozemo da zamislimo samo u
odnosu na subjekt i kao predstavu tog subjekta; drugo, for m a I no,
posto n a c i n egzistencije objekta, to jest njegovog predstavljanja
(prostor, vreme, kauzalitet), potice od subjekta, pretpostavlja se u
subjektu. Dakle, na jednostavni iii be r k Ii j e v ski idealizam, koji
se odnosi na 0 b j e k t u 0 pst e, neposredno se nadovezuje k a n -
to v ski idealizam, koji se odnosi na posebno dat n a c i n objektivnog
postojanja. Taj potonji vid idealizma dokazuje da ceo materijalni
18
Dopune prvo} kn}izi
svet, sa svojim telima u prostoru koja su rasprostrta i koja, posred-
stvom vremena, imaju kauzalne odnose jedno s drugim, i one sto
je stirn u vezi - da sve to nije nesto sto postoji n e z a vis n 0 od na-
se glave, vee neSto sto svoje osnovne pretpostavke ima u nasim mo-
zdanim funkcijama, p osre d s tva m kojih i u kojima jedino i jeste
mogue t a k a v objektivan poredak stvari. Jer, vreme, prostor i ka-
uzalitet, na kojima pocivaju sva ta realna i objektivna zbivanja,
nisu nista drugo do funkcije mozga; dakle, taj nepromenljivi po-
red a k stvari, koji daje merilo i nit vodilju za njihovu empirijsku
rea I nos t, potice i sam tek od naseg mozga i jedino od njega do-
bija svoja punomoeja. To je vee K ant izlozio iscrpno i temeljno,
sarno sto on ne koristi ree "mozak", vee kaze: "saznajna moe". On
je cak pokusao da dokaze kako se taj objektivni poredak u vreme-
nu, prostoru, kauzalitetu, materiji itd., na kojem najposle poCivaju
sva zbivanja realnog sveta, ne moze, strogo uzev, ni z ami s lit i
kao samopostojeCi poredak, to jest kao poredak stvari po sebi, iii
kao nesto apsolutno objektivno i prosto-naprosto postojeee, jer
ako pokusamo da ga potpuno zamislimo, mi nailazimo na protiv-
recnosti. Svrha antinomija bila je da se to pokaze; medutirn, u do-
datku svome delu
3
ja sam dokazao da taj pokusaj nije bio uspesan.
- S druge strane, Kantovo ucenje, cak i bez antinomija, vodi nas ka
uvidu da su stvari i Citav naCin njihovog postojanja neraskidivo po-
vezani s nasom sveseu 0 njima. Zato onaj ko je to jasno shvatio
ubrzo dolazi do ubedenja kako je pretpostavka da stvari postoje
kao takve i izvan nase svesti i nezavisno od nje zbilja besmislena.
Da smo mi tako duboko uronjeni u vreme, prostor i kauzalitet i u
citav zakonomeran tok iskustva koji na njirna pociva; da se mi (cak
i zivotinje) oseeamo tu kao kod svoje kuee i od samog pocetka zna-
mo tu da se snademo - to ne bi bilo moguee ako bi nas intelekt bio
jedno, a stvari nesto drugo; sve se to moze objasniti sarno Cinjeni-
com da oboje Cine celinu, da sam intelekt stvara taj poredak i da
postoji jedino za stvari, ali i da stvari postoje jedino za njega.
Ali cak i nezavisno od dubokih uvida koje otkriva sarno Kan-
tova filozofija, nedopustivost tako upomo zastupane pretpostav-
ke apsolutnog rea liz m a moze zbilja neposredno da se pokaze,
3 "Kritika Kantove filozofije" nalazi se na kraju prvog toma. - Prevo
19
SVET KAO VOUA I PREDSTAVA
iIi bar da se uCini primetnom, pukim objasnjenjem njenog smisla
putem razmatranja kao sto je sledeee. - Po realizmu, svet - onakav
kakvog ga mi znamo - mora da postoji i nezavisno od tog saznanja.
A sad, uklonimo iz tog sveta sva saznavalacka biea, neka u njemu
ostanu, dakle, sarno neorganska priroda i biljke. Nek su tu stena,
drvo i potok i plavo nebo; sunee, mesee i zvezde osvetljavaju, kao i
ranije, taj svet, ali, naravno, nema oka da to vidi. A sada, naknad-
no, stavimo u svet saznavalacko biee. Tada se, u njegovom mozgu,
taj svet j 0 s jed nom prikazuje i ponavlja se u njemu upravo ona-
kay kakav je bio ranije izvan njega. Prvom svetu, dakle, sada se
pridodaje d rug i, koji na njega - iako je od njega potpuno odvo-
jen - liCi kao jaje jajetu. Onako kako je u 0 b j e k t i v nom besko-
nacnom prostoru sazdan 0 b j e k t i van svet, isto tako je sada u s u -
bj e kt i vnom, saznatom prostoru sazdan su bj ektiv an svet tog
opaianja. Ali taj potonji svet ima nad prvim prednost jer zna da je
spoljasnji prostor beskonacan; on cak moze unapred da potanko i
tacno navede svu zakonomernost svih odnosa koji su u tom prosto-
ru moguei ali tu jos ne postoje, moze to da uCini a da ne treba naj-
pre da ih ispita. Isto tako, on moze da naznaCi tok vremena i odnos
uzroka i uCinka, odnos koji upravlja promenama u spoljasnjem
prostoru. Mislim da sve to, blize kada se pogleda, ispada dovoljno
besmisleno i da nas zato vodi ubedenju da taj apsolutno 0 b j e k t i-
van svet izvan nase glave, koji postoji nezavisno od nje i pre sva-
kog saznanja i za koji smo isprva uobrazavali da ga zamisljamo,
upravo i nije bio neki drugi svet vee sub j e k t i v no saznat svet,
svet predstave, i da jedino 0 ovom potonjem svetu mi stvarno mo-
zemo da mislimo. Stoga nam se sarna ad sebe nameee pretpostavka
da svet, onakav kakvog ga znamo, postoji sarno za nase saznanje,
postoji, dakle, jedino u pre d s t a vi, a ne ivan nje.
4
Po toj pretpo-
stavci, treba onda stvar po sebi, to jest one sto postoji nezavisno
4 Ovde ja posebno preporucujem mesto u Lihtenbergovim Vermischte
Schriften (Getingen 1801, tom II, str. 12. i dalje): "U svojim pismima 0 raznim
pitanjima iz fizike (tom II, str. 128) Ojler kaze da bi isto tako grmelo i sevalo
cak i kada ne bi bilo nijednog coveka koga bi taj grom mogao da ubije. To je
jedan cak uobicajen izraz, ali ja moram priznati kako mi nikad nije bilo lako da
ga potpuno shvatim. Meni se uvek cini da je pojam bit i nesto sto je pozajm-
lj eno od naseg misljenja i da ako nema vise bica koja osecaju i misle, onda, ta-
kode, niceg vi se nema. "
20
Dopune prvoj knjizi
od naseg i svakog saznanja, smatrati necim sto se sasvim razlikuje
od pre d s t a v e i svih njenih atributa, dakle od objektivnosti uopste.
A sta je to, razmotrieemo kasnije u svojoj drugoj knjizi.
S druge strane, spor oko realnosti spoljasnjeg sveta, spor 0 kojem
sam vee govorio u 5. prvog toma, poCiva na upravo kritikovanoj
pretpostavei 0 objektivnom i subjektivnom svetu, oba u pro s to-
r u, i na nemoguenosti, u slucaju takve pretpostavke, da se nade
prelaz od jednog sveta ka drugom, nekakav most medu njima.
Povodom tog spora hteo bih ovde da kazem jos neSto.
Subjektivno i objektivno, ne Cine nikakav kontinuum. Ono ce-
ga smo neposredno svesni ograniceno je nasom kozom, iIi, tacnije,
krajnjim zavrseeima zivaea koji polaze od moZdanog sistema. Izvan
toga lezi jedan svet 0 kojem nemamo drugih znanja sem onih koja
imamo posredstvom slika u nasoj giavi. Postavlja se sada pitanje da
Ii i u kojoj meri svet koji postoii nezavisno od nas odgovara tim sIi-
kama. Odnos izmedu njih mogao bi da se odredi jedino uz pomoe
zakona kauzaliteta, jer sarno nas taj zakon vodi od neceg datog ka
necem sto se od tog datog sasvim razlikuje. Sam taj zakon, medu-
tim, mora pre svega da potvrdi svoje vazenje. On mora da bude iIi
ob.jektivnog iIi subjektivnog porekla; ali u oba slucaja on
Iezi na jednoj iIi na drugoj obali, pa zato ne moze da posluzi kao
most. Ako je on, kao sto su to pretpostavljali Lok i Hjum, apo-
sterioran, ako je, dakle, izveden iz iskustva, onda je on 0 b j e k t i v -
no g porekla; on tada i sam pripada spoljasnjem svetu 0 kojem je
ovde rec, pa stoga ne moze da jemCi za realnost tog sveta. Jer, ta-
da bi se, shodno Lokovom metodu, zakon kauzaliteta dokazivao
iskustvom, a realnost iskustva zakonom kauzaliteta. S druge stra-
ne, ako je on, kao sto nas je Ka n t ispravnije poucio, a priori dat,
onda je on sub j e k t i v n 0 g porekla, pa je tada jasno da mi s nji-
me uvek ostajemo u sub j e k t i v nom. Jer, one sto je jedino, zbi-
lja empirij ski dato u opazanjujeste pojava oseeaja u culnom or-
ganu. Pretpostavka da taj oseeaj, cak sarno uopste uzev, mora da
ima uzrok poCiva na zakonu koji je ukorenjen u formi naseg sa-
znavanja, to jest u funkeijama naseg mozga, na zakonu Cij e je po-
reklo stoga isto tako subjektivno kao i sam taj culni oseeaj.
U z r 0 k, za koji se - zbog tog zakona - pretpostavlja da je izazvao
dati oseeaj, odmah se u opazanju pokazuje kao 0 b j e k t, koji prostor
21
SVET KAO VOUA I PREDSTAVA
i vreme ima kao formu svog pojavljivanja. Ali i same te forme opet
su sasvim subjektivnog porekla, jer su one nacin nase moei opaza-
nja. Onaj prelaz od culnog oseeaja ka njegovom uzroku, koji - kao
sto sam u vise mahova pokazao -leii u osnovi svakog culnog opa-
zaja, dovoljan je, doduse, da nam pokaze empirijsku prisutnost - u
prostoru i vremenu - nekog empirijskog objekta, sasvim je, dakle,
dovoljan za prakticni zivot. Ali on ni u kom slucaju nije dovoljan
da nam razjasni postojanje i sustinu-po-sebi pojava koje na taj na-
Cin nastaju za nas, iIi - tacnije receno - njihovog inteligibilnog sup-
strata. Cinjenica, dakle, da na osnovu izvesnih oseeaja sto se poja-
vljuju u mojim culnim organima nastaje u mojoj glavi opazaj
stvari koje su rasprostrte u prostoru, koje traju u vremenu i koje
deluju uzrocno, nikako mi jos ne daje pravo da mislim kako takve
stvari postoje i same po sebi, to jest kako one - nezavisno od moje
glave ivan nje - postoje s takvim svojstvima koja im prosto-napro-
sto pripadaju. - To je ispravan zakljucak K ant 0 v e filozofije. Taj
zakljucak nadovezuje se na jedan raniji, L 0 k 0 v zakljucak, koji je
is to tako ispravan, ali koji se mnogo lakse shvata. Nairne, ako se,
kao sto to Lokovo ucenje dopusta, naprosto pretpostavi da su
spoljasnje stvari uzroci culnih oseeaja, onda ipak nikakve slicno-
s tine moze da bude izmedu 0 see a j a, u kojem se sadrzi uCinak,
i objektivne p r i rod e u z r 0 k a koji je izazvao taj oseeaj. J er, ose-
eaj, kao organska funkcija, odreden je ponajpre vrlo tananom i slo-
zenorn prirodorn nasih culnih organa, pa zato od spoljasnjeg uzro-
ka dobija sarno prvi podstrek, a onda se dovrsava sasvim u skladu
sa svojirn sopstvenim zakonima, te je, dakle, potpuno subjektivan.
- L 0 k 0 v a filozofija bila je kritika culnih funkcija, a K ant nam
je dao kritiku mozdanih funkcija. - Svemu tome, medutim, treba
jos da se doda i Be r k I ij e v zakljucak koji sam ja popravio, za-
kljucak, nairne, da je svaki 0 b j e k t, bez obzira na svoje poreklo,
vee kao 0 b j e k t uslovljen subjektom, to jest da je on u stvari sa-
rno subjektova pre d s t a va. Krajnji cilj reaIizrna jeste upravo
objekt bez subjekta; ali takav jedan objekt nije moguee ni da se za-
misli razgovetno.
Iz Citavog ovog izlaganja nesurnnjivo i jasno proistice kako je
namera da se putern pukog saznanja i predstave dokuCi su-
s tin a po s e b i stvari prosto nemoguea, jer to saznanje stvarima
22
Dopune plvoj knjizi
uvek dolazi s pol j a, pa zato vecno mora da ostane i z van njih. Ta
namera mogla bi da se ostvari sarno ako bisrno se m i sam i nala-
zili u unutrasnjosti stvari, pa bi nam ta unutrasnjost bila neposred-
no poznata. U rnojoj drugoj knjizi razmatra se u kojoj je meri to
zbilja slucaj. Ali sve dok rni, kao u toj prvoj knjizi, ostajemo pri
objektivnorn shvatanju, dakle pri sa z n a nj u, za nas svet jeste i
ostaje puka pre d s t a va, jer tu nije rnogue put koji bi nas poveo
izvan toga.
A osim toga, privrienost ide a lis tic k 0 rn stanovistu jeste
nuzna protivteza rn ate r i j a lis tic k 0 rn stanovistu. Nairne, spor
oko realnog i idealnog rnoze da se posmatra i kao spor oko posto-
janja rn ate r ij e. Jer, na kraju krajeva, realnost iii idealnost mate-
rije jeste predrnet spora. Da Ii materija kao takva postoji sarno u
nasoj predstavi, iii ona postoji i nezavisno od nje? U potonjem slu-
caju materija bi bila stvar po sebi, i onaj ko prihvata rnateriju koja
postoji sarna po sebi, mora, dakle, i da bude materijalist, to jest
mora da je uCini nacelom objasnjenja svih stvari. Onaj, rnedutirn,
ko porice da je rnaterija stvar po sebi, jeste eo ipso idealist. Medu
rnisliocirna novijeg doba sarno je L 0 k, bez ikakvog uvijanja, pri-
znavao realnost rnaterije. Zato je njegovo ucenje, Kondijako-
vim posredovanjern, dovelo do senzualizma i rnaterijalizrna Fran-
cuza. Sarno je Be r k Ii, bez okolisenja, poricao materiju. Dakle,
potpuna suprotnost jeste suprotnpst idealizma i materijaIizma,
predstavljena u svojim krajnostirna Be r k 1 i j em i francuskim ma-
terijalistima (Holbah). F i h tea ne treba na ovom mestu pominja-
ti; on ne zasluzuje da se nade medu pravim filozofima, rnedu tim
izabranicima Ijudskog roda koji s dubokom ozbiljnoseu tragaju za
is tin 0 m, a ne jure za svojom licnorn koriseu, i koje stoga ne sme-
mo brkati s onima sto, navodno tragajuei za istinom, imaju u vidu
sarno licni uspeh. Fihte je rodonacelnik lazne filozofije,
n e p 0 s ten 0 g metoda koji dvoznacnoseu u upotrebi reCi, nerazu-
mljivirn govorom i sofizmima pokusava da obmane, da ostavi uti-
sak praveei se vazan i da tako namaftarCi one koji su zeljni znanja.
Taj metod, nakon sto ga je koristio i S eli n g , dosegao je - kao sto se
zna - svoj vrhunac sa He gel 0 rn, kod koga se izvrgao u pravo sarla-
tanstvo. A onaj ko sasvim ozbiljno cak i pornene tog F i h tea zajedno
s Kantorn, pokazuje da nema pojma sta je K ant. - S druge strane,
23
SVET KAO VOUA J PREDSTAVA
i materijalizam ima svoje opravdanje. Koliko je tacno da je mate-
rija puka predstava saznavaoca, isto je toliko tacno da je saznavalac
proizvod materije; ali to je i is to toliko jednostrano. Jer, materija-
lizam je filozofija subjekta koji zaboravlja da samog sebe uzme u
obzir. Stoga nasuprot tvrdnji da sam ja puka modifikacija materije,
treba istaei tvrdnju da sva materija postoji samo u mojoj predstavi,
i ta potonja tvrdnja nije nista manje tacna. Cini se da je jedno ne-
jasno saznanje tih odnosa navelo Platona da kaze: UATI UATl8lvov
'VEu80r; (materia mendacium veraxp
Re al iz am, kao sto sam vee rekao, nuzno vodi ka mater i-
j a liz m u. J er, ako nam empirijsko opazanje daje stvari po sebi,
koje postoje nezavisno od naseg saznavanja, onda nam iskustvo ta-
kode daje po red a k stvari po sebi, to jest istinit i jedini poredak
sveta. Taj put, medutim, vodi ka pretpostavci da postoji sarno jed-
n a stvar po sebi, materija, Cija je modifikacija sve ostalo; jer, tu je
tok prirode apsolutni i jedini poredak sveta. Da bi se izbegli ti za-
kljucci, zajedno s rea 1 i z mom, sve dok je neosporno vazio, po-
stavljao se s p i r i t u a liz am, postavljala se, dakle, pretpostavka 0
drugoj supstanciji, van i pored materije, pretpostavka 0 n e mat e-
rijalnoj supstanciji. Taj dualizam i spiritualizam, lisen
podjednako iskustva, dokaza i pojmljivosti, S pin 0 z a je odbacio,
ada je pogresan pokazao je Kant, koji je to mogao da uradi budu-
Ci da je u is to vreme vratio ide a liz m u njegova prava. Jer, zajed-
no s re alizm om otpada sam po sebi i mate r ij al iz a m, kojem
su kao protivtezu izmislili s pi r it u a liz am, otpada zato sto tada
materija, skupa s tokom prirode, postaje puka po j a va koja je
uslovljena intelektom buduCi da postoji samo u njegovoj pred -
s t a vi. Shodno tome, s pi r i t u a liz a m je prividna i lazna zastita
od materijalizma; ali stvarna i istinska zastita jeste ideali-
z am. Cineei objektivni svet zavisnim 0 dna s, idealizam daje nu-
znu protivtezu zavisnosti 0 d objektivnog sveta u koju n a s stavlja
tok prirode. Svet, od kojeg se smreu rastajem, jeste, s druge strane,
samo moja predstava. Teziste postojanja vraea se u sub j e k t.
Ne dokazuje se, kao u spiritualizmu, saznavaoceva zavisnost od
materije, vee se dokazuje zavisnost Citave materije od saznavaoca.
5 "Materij a jc tal:, a ipak je istinita." - Prevo
24
Dopune prvoj knjizi
Naravno, nije to tako lako shvatiti, niti je to tako podesno za ruko-
vanje kao sto je spiritualizam sa svoje dye supstancije; ali XUAETCU
'tU KuAu.
6
U svakom slucaju, sub j e k t i v nom polazistu "svet je moja
predstava" s jednakim pravom se privremeno suprotstavlja
o b j e k t i vn 0 polaziSte "svet je materija", iii "sarno materija po-
stoji bezuslovno" (jer samo ona nije podlozna nastajanju i nestaja-
nju), iii "sve sto postoji jeste materija". To je polaziste Demokrita,
Leukipa i Epikura. Ali ako se poblize razmotre stvari, polazenje od
sub j e k t a zadrzava stvarnu prednost; ono ima prednost od jed-
nog sasvim opravdanog koraka. Nairne, jedino je svest ono sto je
n e p 0 s red no. Medutim, mi preskacemo preko toga kada idemo
pravo ka materiji i od nje pravimo svoje polaziSte. S druge strane,
moralo bi biti moguee da se od materije i njenih tacno, potpuno i
iscrpno saznatih svojstava (od kojih nam jos mnoga nedostaju)
konstruise svet. Jer, sve sto je nastalo ostvarilo se usled uzroka, ko-
ji su mogli da deluju i da se skupe samo usled 0 s nov nih s i I a
mat e r i j e; a ove osnovne sile moraju bar objective da budu pot-
puno dokazive, iako subjective nikad ne mozemo da ih saznamo.
Medutim, takvo jedno objasnjenje i konstrukcija sveta ne samo da
bi kao svoju osnovu uvek imali pretpostavku postojanja-po-sebi
materije (dok je zapravo to postojanje uslovljeno subjektom), vee
bi jos i morali da sva p rvo bit n a s v 0 j s tv a te materije prihvate
kao nesto sasvim neobjasnjivo, dakle kao qualitates occultae (vidi 26.
i 27. prvog toma). Jer materija je sarno nosilac tih sila, bas kao sto
je zakon kauzaliteta uredivac njihovih pojava. Prema tome, takvo
objasnjenje sveta uvek bi ipak bilo sarno relativno i uslovljeno, ono
bi, u stvari, bilo delo f i z ike koja na svakom koraku zudi za me-
t a f i z i k 0 m. - S druge strane, i subjektivno polaziste i aksiom
"svet je moja predstava" ima u sebi nesto neadekvatno: delom za-
to sto je ono jednostrano, jer je svet osim toga jos i mnogo vise (nairne,
stvar po sebi, volja), cak njegovo postojanje u vidu predstave u ne-
ku je ruku slucajno; a delom, opet, zato sto ono izrazava uslovlje-
nost objekta subjektom, ne ukazujuCi u isti mah na Cinjenicu da je
i subjekt kao takav uslovljen objektom. Jer postavka: "Subjekt bi
6 "Ono lito je piemenito, tesko je. " - Prevo
25
SVET KAO VOVA I PREDSTAVA
ipak bio saznavalacko biee cak i kada ne bi imao nikakav objekt, to
jest nikakvu predstavu", pogresna je is to toliko koliko i postavka si-
rovog razuma: "Svet, objekt, postojao bi i u slucaju da nema nika-
kvog subjekta". Svest bez predmeta nije svest. Subjekt koji misli
ima po j m 0 v e za svoj objekt; subjekt koji culno opaza ima objek-
te s kvalitetima odgovarajuCim njegovoj organizaciji. Ako sada
oduzmemo sub j e k t u sva bliZa odredenja i oblike njegovog sa-
znavanja, onda sva svojstva 0 b j e k t a takode iscezavaju, i ne ostaje
nistasemmaterije bez oblika i kvaliteta,kojanemoze,
kao sto ne moze ni subjekt bez oblika svog saznavanja, da se poja-
vi u iskustvu, a koja ipak ostaje naspram golog subjekta kao takvog,
ostaje kao njegov refleks koji moze da nestane sarno u isti mah
s njim. lake materijalizam uobrazava da kao postulat ima jedino tu
materiju, atome na primer, on ipak nesvesno dodaje jos ne sarno
subjekt, vee i prostor, vreme i kauzalitet, koji poCivaju na odrede-
njima subjekta.
Svet kao predstava, objektivni svet, ima, dakle, tako reei dva
pola: nairne, cisti saznavalacki subjekt, bez oblika svog saznavanja,
i sirovu materiju bez oblika i kvaliteta. Oboje su potpuno nesazna-
tljivi - subjekt, zato sto je on taj koji saznaje, a materija, zato sto
ona ne moze da se opazi ako je bez oblika i kvaliteta. Pa ipak, obo-
je su osnovni uslovi svakog empirijskog opazanja. Na taj naCin,
spram sirove, bezoblicne, sasvim mrtve (to jest volje lisene) mate-
rije, koja nije data ni u kakvom iskustvu, ali koja se u svakom isku-
stvu pretpostavlja, nalazi se, kao njena Cista naspramnost, saznava-
lacki subjekt, sarno kao takav, koji je takode pretpostavka svakog
iskustva. Taj subjekt nije u vremenu, jer je vreme sarno blizi oblik
svakog njegovog predstavljanja. Materija koja stoji naspram su-
bjekta jeste, dak1e, vecna, neproIazna, postoji kroz sve vreme, ali,
istinu govoreCi, ona nije rasprostrta, jer rasprostrtost daje oblik, ni-
je, dakle, prostorna. Sve ostalo nalazi se u stalnom nastajanju i ne-
stajanju, dok one dvoje predstavlja nepokretne polove sveta kao
predstave. Stoga se postojanost materije moze smatrati refleksom
Cistog subjekta, prosto uzetog kao uslov svakog objekta. Oboje pri-
pad a pojavi, a ne stvari po sebi; oni su, medutim, osnovlli skelet
pojave. Oboje otkrivamo samo putem apstrakcije; oni nisu dati
neposredno, Cisto i sami po sebi.
26
Dopune prvoj knjizi
Osnovna greska svih sistema jeste previdanje ove istine: in t e-
lekt i materija su korelati,tojestjednopostojisamoza
drugo; oboje stoji zajedno i pada zajedno; jedno je sarno refleks
drugog; oni su zapravo jedno te isto, posmatrano s dye suprotne
strane; i to "jedno te isto" - primeeujem ovde, nasIueujuei kasnije
zakljucke - jeste pojava volje iIi stvari po sebi; dakle, oboje je se-
kundarno, i zato poreklo sveta ne treba da trazimo ni u jednom od
njih. Ali usled tog previdanja svi su sistemi (sa izuzetkom, mozda,
Spinozinog) trazili poreklo svih stvari u jednom od njih dvoje. Na-
irne, neki od njih pretpostavljaju intelekt, kao neSto bezu-
sIovno prvo i i, shodno tome, dopustaju da u njemu
pre d s t a va stvari j sveta prethodi njihovom stvarnom postojanju;
oni, dakle, razlikuju realan svet od sveta predstave, sto je pogre-
sno. Zato se sad a mat e r i j a pojavljuje kao one po cemu se ta dva
sveta razlikuju, pojavljuje se, nairne, kao stvar po sebi. Tu se javlja
poteskoea: kako pribaviti tu materiju, UA:ll, da bi ona - sjedinjujuCi
se s pukom predstavom sveta - njoj daia i stvarnost. Taj prvobitni
intelekt iIi mora da je nade vee gotovu, i tada je ona, isto kao ion,
nesto bezusIovno prvo, pa tako dobijamo dva bezuslovno prva na-
cela, i UA:ll. IIi je on stvara iz nicega, a to je pretpostav-
ka kojoj se opire nas razum, jer je kadar da shvati sarno promene
u materiji, ali ne i njeno nastajanje iIi nestajanje, sto u osnovi po-
Civa upravo na Cinjenici da je materija sustinski korelat razuma. -
Nasuprot njima, sistemi koji drugi od ta dva korelata, materiju da-
kle, cine neCim bezuslovno prvim, pretpostavIjaju materiju koja
postoji ada i nije predstavljena, sto je - kao sto dovoljno jasno sle-
di iz svega gorerecenog - Cista protivrecnost, jer u postojanju ma-
terije mi uvek zamisljamo sarno njenu predstavljenost. Ali potom
suocavaju se oni s teskoeama: kako da toj materiji, koja je za njih
iskljuCivo i bezuslovno prvo naceIo, pridodaju intelekt, koji treba,
na kraju krajeva, da stekne znanja 0 njoj. Ja sam u 7. prvog toma
govorio 0 toj slaboj strani materijalizma. - Kod mene, medutim,
materija i intelekt su nerazdvojni korelati, koji postoje sarno jedno
za drugog i stoga sarno relativno. Materija je predstava intelekta;
intelekt je one u cijoj predstavi jedino i postoji materija. Njih dvo-
jeCinesvet kao predstavu,kojijeupravoKantova poja-
va i, zato, nesto sekundarno. Primarno je one sto se pojavljuje,
27
SVET [(A 0 VOUA {PREDSTAVA
s tv ar po se bi, koju cemo kasnije upoznati kao vo Ij u. Sarna po
sebi, volja nije ni predstavljac ni predstavljeno, vee nesto sto se sa-
svim razlikuje od naCina svog pojavljivanja.
Da bi zavrsetak ovog koliko vaznog, toliko i teskog razmatra-
nja bio upecatljiv, ja cu sada ta dva apstraktna pojma da pretvorim
u licnosti i da ih povezem dijalogom, po uzoru na P r abo d h a
Ts c han d roD a y a 7; dijalog koji sledi mozemo da uporedimo i
sa dijalogom izmedu materije i oblika u delu Rajmunda Lula Duo-
decim principia philosophiae, pogl. 1 i 2.
Subjekt
Ja postojim, ivan mene nema niceg. Jer, svet je moja predstava.
Materija
Drske Ii ludosti! Ja postojim, ja, ivan mene nema niceg. Jer,
svet je moj prolazni oblik. Ti si puki rezultat jednog del a tog obli-
ka, i sasvim si slucajan.
Subjekt
Koja glupa uobrazenost! Ni ti ni tvoj oblik ne biste bez mene
postojali; vi ste mnome uslovljeni. Onaj ko zamiSlja da ja ne po-
stojirn i veruje da je kadar 0 varna da misli, grdno se vara, jer je
vase postojanje van moje predstave cista protivrecnost, drveno
gvoZde. Vip 0 s t 0 j it e - to znaci sarno da vas ja predstavljam.
Moja predstava jeste mesto vaseg postojanja; ja sam zato njegov
prvi uslov.
Materija
Srecorn, drskost tvoje tvrdnje ubrzo ce biti opovrgnuta na pra-
vi naCin, a ne sarno recima. Jos nekoliko trenutaka, i tebe stvarno
nece viSe biti, potonuces, sa svom svojorn hvalisavoscu, u nista,
7 Tacnije, Prabodha-candra-udaya; to je jedna alegoricna drama u sest cinova od
Krisne Misre (oko 1200. godine), u kojoj se filozofski pojmovi pojavljuju kao
licnosti. - Prevo
28
Dopune prvoj knjizi
nestaces kao senka i doziveces sudbinu svih mojih prolaznih obli-
ka. Aja - ja ostajem nedirnuta i nesmanjena, od milenijuma do mi-
lenijuma, kroz beskonacno vreme, i ravnodusno posmatram igru
smenjivanja svojih oblika.
Subjekt
To beskonacno vreme, kroz koje ti, hvalis se, zivis, postoji, kao
i beskonacni prostor koji ispunjavas, sarno u mojoj predstavi; u
stvari, ono je puki oblik moje predstave, koji ja nosim vee gotov u
sebi i u kojem se ti pojavljujes, koji te prima, pa tek zbog toga ti i
postojis. A uniStenje, kojim mi ti pretis, ne odnosi se na mene, ina-
ce bi zajedno sa mnom bila i ti unistena. Ono se odnosi sarno na je-
dinku, koja je kratko vreme moj nosilac i koja je, kao i sve drugo,
moja predstava.
Materija
No ako se ja u tome i slozim s tobom, ako tvoje postojanje, ko-
je je neraskidivo vezano za postojanje tih prolaznih jedinki, ja i po-
smatram kao nesto sto postoji zasebno, ono ipak zavisi od mog po-
stojanja. Jer, ti si subjekt sarno ukoliko imas objekt, a taj objekt
sam ja. Ja sam njegovo jezgro i sadrzaj, ono sto je uvek u njemu,
sto ga drti i bez cega bi on bio tako nepovezan i tako lelujav i ne-
stvaran kao snovi i fantazije tvojih jedinki, koji su cak i svoj privid-
ni sadrtaj pozajmili od mene.
Subjekt
Dobro je sto moje postojanje ne osporavas zbog njegove pove-
zanosti s jedinkama, jer kao sto sam ja neraskidivo vezan za njih,
is to tako si i ti vezana za svoju sestru, forrnu, i jos se nikad nisi bez
nje pojavila. Tebe, kao ni mene, jos nijedno oko nije videlo ogolje-
nu i izdvojenu, jer smo oboje sarno apstrakcije. U osnovi uzev, po-
sredi je jed n 0 biCe koje sarno sebe opaza i od samog sebe biva
opazeno, ali njegovo bivstvovanje po sebi ne moze da se sastoji ni
u opazanju ni u bivanju opazenirn, posto je to dvoje podeljeno rne-
du nama.
29
SVET KAD VDUA II'REDSTAVA
Oboje
Mi smo, dakle, neraskidivo povezani, kao nuzni delovi jedne
celine, koja nas dvoje obuhvata i koja kroz nas postoji. Sarno ne-
sporazum moze da nas jedno drugom suprotstavi kao neprijatelje i
da nas navede na pogresan zakljucak da jedno osporava postojanje
drugog, s kojim njegovo sopstveno postojanje stoji i pada.
* * *
Ta celina koja obuhvata oboje jeste svet kao predstava, iii po-
java. Kad se on ukloni, ostaje jos sarno ono Cisto metafizicko, stvar
po sebi, koju cemo u drugoj knjizi upoznati kao volju.
30