ROKOKO

Rokoko je umetniki stil, tanije zavrni oblik baroka, i trajao izmeu 1720. do 1780. godine. Razvio se u Francuskoj,
zahvatio je Nemaku, Austriju i manje Italiju, !aniju i druge zemlje.Najve"i do!rinos rokoka je u arhitekturi i
umetnikom zanatstvu. #a razliku od baroka, rokoko je !re$injen. %dlikuju ga& slikovitost i rasko dekorativnih
elemenata, njenost boja i ljupkost fiura. Ime je i'vedeno od $rancuskog rocaille to oznaava ornamentalni motiv
koji o!ominje na unu koljku. %vaj ornamenat je nastao u beskonanim varijacijama !oetkom (). veka u Italiji ali je
bio likovno konce!tovan na dvoru u Francuskoj u doba *uja +,. Rokoko je u !rvom redu dekorativni stil. #aljubljenost
u ornamentiku se javlja u skul!turi u arhitekturi i u slikarstvu. %rnament-Naziv za razliite klesane, rezane i slikane
ukrase. .o/e biti eometrijski 0meandar-lavirint, zu!asti, cik-cak1, veetabilni i !oomorfni"ivotinjski, koji nastaju
stilizacijom biljnih, odnosno /ivotinjskih oblika. 2rvi ornamenti nastali su jo u !aleolitu i od tada do secesije0!oslednji
univerzalni !ravac u svim oblastima moderne umetnosti u na kraju (3 I !oet. 45 veka1 u razliitim istorijskim stilovima
igraju veliku ulogu. 6loga ornamenta je isto estetska i ne utie stvarno na strukturu samog !redmeta. 6!ravo zbog toga
moderna umetnost odbacuje ornament, smatraju"i ga sa stanovita $orme, $unkcije i strukture suvinim.%rnamentika
nije !ak jedini smisao baroknog likovnog izraza iako u !rvom redu do!rinosi !re!oznavanju i vremenskom odreivanju
dela ovog stila a naroito u arhitekturi koja nastaju !osle monumentalnosti stila u doba *uja +I, i donosi u drugoj
etvrtini (). veka laki ton, osmeh i umanjenu srazmeru i ovakova ras!olo/enja se ire i karakteristina su za razdoblje
rokokoa u celoj 7vro!i. 8inamizam baroka u svom vrhuncu je nasledio lirizam. 9avlja se i !rimenjena umetnost. 6
nametaju se javlja !ozlata i !resijavanje- !relamanje nametaja, sjaj i !rekomerna u!otreba ogledala u enterijerima.
Radost iz !rirode jeste reakcija na dogmu i !atos baroka i nagovetaj novog !ravca koji "e naslediti doba baroka-
odnosno romantizam. Nasu!rot monumentalnosti u baroku i njegovom !atosu razvija se tanana igra svetlosti i senke i
lirinost !rostora.
6 arhitekturi ti!ina graevina je dvorac :ansusi 0u Nemakoj1...
#ansusi 0$rancuski& sans souci1 je uvena rokoko !alata izgraena (;<=-(;<;, u blizini grada 2otsdam, u Nemakoj.
>radnju je naredio Fridrih ,eliki, kralj 2ruske, i lino je davao sugestije tokom izgradnje. 2alata :ansusi se ugleda na
,ersaj, ali je dosta manja i intimnija, zamiljena kao !ribe/ite za kraljev odmor. 2oznata je !o terasastim vrtovima,
staklenicima i manjim matovitim graevinama 0$ontane, kineske kule, hram !rijateljstva1.6 !alati je esto boravio
$ilozo$ ,olter. 9edna od !rostorija nosi njegovo ime.?elo Fridriha ,elikog je sahranjeno u !arku ovog dvorca (335, kako
je i bila njegova /elja.
6 vajarstvu najve"i do!rinos su dali Francuzi& *emoan, Falkone i @lodion.
6 slikarstvu se najvie slikaju ljubavne igre i !astirske scene. Najznaajniji !redstavnici u slikarstvu su& ,ato, Aue i
Fragonar.
.otivi u slikarstvu
:cene iz !arkova.
:cene iz /ivota aristokratije.
2redstave le!ih /ena.
7rotske scene.
6 primjeljenoj umjetnosti najlje!i radovi su izvedeni u tuku, u drvetu 0namjetaj1, ta!iserijama 0goblenima1 i u
!orcelanu 0!ostojale su mnoge radionice, a najuvenija je bila u :evru1.
$an"%ntoan &ato 0Bateau, (C)<-(;4(1 je bio istaknuti $rancuski slikar iz !erioda rokokoa. 6mro je od tuberkuloze, u
D;. godini, na vrhuncu slave. Istoriari smatraju da je ,ato razvio i artikulisao senzibilitet za !rirodu, u/ivanje u /ivotu i
ulnosti, koja nema status greha. ?ako nastaje slikarski /anr 0$ete galante1 koji !rikazuje gos!odu dok sluaju muziku, ili
!oeziju, ili se udvaraju - u !rirodnom, ili vrtnom ambijentu. 6 tom duhu su slike E'kr(avanje na KiteruE, iz (;(;. i
E)odo*a+e na KiteruE, iz (;(). 0jedna u *uvru, druga u Aerlinu1. 2o nekima, te slike !rikazuju gru!u ljubavnih
!arova koji kre"u na hodoa"e na ostrvo !osve"eno ,eneri, a !o drugima oni se ukrcavaju da krenu sa ostrva nazad, u
svakodnevicu, !oto je izlet zavren i slika odie setom kraja. ,atoovo slikarstvo sugerie e/nju za le!otom i svest F
!rolaznosti, a stvarano je kao Eestetiko skroviteE u odnosu na nevolje svakodnevice i velia trenutke kada ovek u/iva
u le!oti, umetnosti, ili ljubavi.
$an Onore ,raonar 0(;D4-()5C1. GHIJKLMNO MPONIH QORS su scene JSFTUOVJe O RLJIWke XSYL najcelovitije L ZL[L
HFNFNFI. \J RS !utovao O KH]Io NHIRFPOke i stvarao ^FMSUIJ MSJTOUOPO]S] TI _H]F_S L `O_FPO, LM^FXSJS su NFRS MS
^FRI_VLRL na njegovim MPONIXI u celoj NIHORSHO. (;C= ^FM]IF RS QPIJ aNIZSXORS jednom M_FRFX OM]FHORMNFm
MPONom. \J RS LMNFHF na!ustio F_IR istorijski M]OP, ali su SHF]MNe teme te ^F NFRima RS LbPI_JFX ^FTJI].
-'./ ,ransoa 0Aoucher, (;5D.-(;;5.1, $rc. slikar, !od uticajem ,atoa, i koji se ubraja u najznaajnije
slikare cgalantnogd doba, njegove teme su 0elegantne /. i m., deje nage $igure1e ostavio mnoge slike masnom
bojom, minijature i crte/e, ali su mu najznaajniji vel. dekorativni !anoie uvena njegova slika je 0adam
1ompadure, iz serije slika& &enera u &ulkanovoj kova*ni(i, 2ijana posle kupanja i dr.
2ortret Antoan ,ato fitaica %nore Fragonar
>os!oica%g.ar$iFransoa Ause