BROD (ZEMLjANI) MOG DETINjSTVA

Moj baka kao ekolog i pedagog

Pie : mr Branislav arevi
Kau da je moda kao kofer u koji se slau stilovi i
modeli. Onda se taj kofer okrene pa iz poetka!
Nisam verovao da je tako i sa ekologijom. Piu
ljudi o ekolokim selima, ekolokim kuama od starih
auto guma, pa kuama od zemlje, zovu ih zemljani
brodovi ("Earth ships") ili zemljodomovi. A meni nita
jasno. Zato da pravimo kue od starih guma, kada je
to kancerogen materijal protkan icom?
(www.australiandesignreview.com)
itam o tim zemljo-brodo-domovima, pa mi sve
nekako poznato.
Moj brod zemljani
Eto saznadoh da kua u kojoj sam roen zapravo je
taj "zemljobrod". Sobe u nizu sa ajnforom koji je
naknadno zastakljen. Zidovi debeli 50 cm od nabijene
zemlje.
Sobe okreene obinim kreom. Mustra sa
valjkom obavezno! Drveni pod! Vrata na sobama sa
mesinganim kvakama, malim staklenim oknima,
obaveznim zavesicama.
Spolja kreeno u belo. Oko kue bila je staza od
cigli. Rubne cigle su kreene zna se u belo! Pored
oluka burad za kinjicu (kia bila ista, a kinjica meka
za pranje vea i kose).
Ako je kua mog detinjstva bila brod, onda je more
bilo nae dvorite. Dvorite je bilo podeljeno na: malo
dvorite (sa cveem i prilaznim stazama od cigle),
veliko dvorite saeno kamilicom, malu batu i
ekonomsko dvorite. U malom dvoritu bunar (dubok
25 metara). Dvorite puno cvea; - onog domaeg sada
ve skoro zaboravljenih vrsta. Pored bunara je bila
jedna stara kajsija.
Baka je oboavala suruicu, a deca mrzela. Naime
u to vreme nije bilo pedagokih programa za odrasle i
decu. Deca su imala pravo na bezbrino detinjstvo, da
ue, da se igraju u slobodno vreme, ali morali su
bespogovorno sluati starije. Ukoliko nisu to inili,
baka je preduzimala pedagoke mere sa ibom
suruice. Prut izabere sam, ali veoma paljivo da ne
izgazi cvee i ne polomi bakin "pedagoki program".
Ja i sada verujem da suruicu baka nije drala zbog
ukrasa, ve kao dobar izvor prutova za "aplikaciju
pedagokih mera". Ovaj pedagoko-edukativni
program uz zalaganje uitelja ili uiteljice, koji su
imali mnogo iri i matovitiji pedagoki instrumentarij
(zavrtanje uveta, lenjir, gaanje kredom, stajanje u
oku, upanje iki..) za divno udo rezultirao je da
deca postanu estiti ljudi. Jo je udnije da smo svi
voleli nae stroge roditelje i jo stroije uitelje i
uiteljice, a pogotovo nae bake i deke. Ne znam da li
je to bilo zbog pruta, ili zbog njihove ogromne brige i
ljubavi prema nama!
No vratimo se temi. Mom (zemljanom) brodu i
dvoritu mog detinjstva; - mom moru.
U velikom dvoritu baka je gajila kamilicu -
mislim da je pored suruice kamilicu oboavala. Seam
se mirisa kamilice kada ucveta. Kamilica budi lepe
asocijacije od suruice. Svako jutro pre polaska u kolu
baka je kuvala aj od kamilice ili mleko. Inae udo
jedno koliko je bolesti baka znala da lei kamilicom!
U maloj bati su bile maline, zatim mladi luk i
mladi krompir i jagode, obavezno prvi paradajz, onako
sve na ruku za spremanje ruka i zna se - opet cvee.
U ekonomskom dvoritu bile su upe, ostave za
drva, punjica, kokoinjac. Kao letnji koinjac sluilo
je stablo stare jabuke. Na staroj jabuci bila je okaena
ljuljaka i stalno smo morali paziti da nam se na glavu
ne uneredi neka hirovita gica-kokica, ili ne daj Boe
da uznemirimo petla. Takoe u ekonomskom dvoritu
bio je svinjac u kojem su se gajile pretpostavljam da
znate: mangulice!
Osim ljuljake u tom ekonomskom dvoritu bila je
neka manja gomila cigala. To je bila za nas kao
dananja videoigrica. Sa tokom od starih kolica koji je
sluio kao volan, etvoro pa i petoro derita znalo je da
vozi putevima mate, vodei rauna o petlu, ili jo
veoj opasnosti uranu kojeg se bojala i domaa
ukela (zvali su je Bimba)!
U dnu dvorita bio je poljski klozet, u kojem ste na
miru mogli itati crtane romane, a da vas odrasli ne
jure sa njihovim zahtevima; donesi ovo ili ono, idi u
trgovinu, idi zovi kominicu na kafu, idi po mleko.
More mog detinjstva pored zemljanog broda, imalo
je i veliku batu, u kojoj je bilo svega i svaega. Povra
do mile volje i svih fela, zatim dudinja, jabuka, kajsija,
groa, lenika, jabuka, badema. Iz te bate koristilo se
povre za zimnicu.
I sada mi nije jasno kako je to sve bilo rasporeeno
na neka etiri ara.. U velikoj bati bilo je stablo stare
jabuke sa jako kiselim plodovima. Nisam voleo da
jedem te jabuke, ali to stablo je bilo mesto na kojem
sam donosio velike i vane odluke i planove u mom
detinjstvu, matao, ili uio dosadne pesmice.
Jednostavno popne se gore na drvo i odmah je lake
da se ui i da se reavaju problemi; - nije mi jasno kako
je to funkcionisalo ali je zaista funkcionisalo!
Ta bata pod budnim okom moje bake zajedno sa
kokokama, kojom urkom ili patkom i dve svinje
hranila je peterolanu porodicu, pa ak je imalo neta
da se proda i na pijaci! Za batu su vezana i prva
seanja iz biologije. Za Uskrs baka bi sakrivala
poklone ispod cvea, u malinama, ispod lenika. I onda
smo traili te poklone. Ako neto sluajno zaboravimo
da "naemo" upuivala nas je na pojedine biljke gde se
poklon nalazio. A pokloni su bili obine sitnice;
okoladica, sitna igraka, bombona....Eto tako smo
uili nazive cvea, voa i povra. Nije nam trebao
kompjuter i Googleeee.
Ostale su samo uspomene! Kue vie nema
Kua je nestala u ratnim vihorima sa kojima su
doneti neki novi trendovi, gde je uz privatizacije,
NGOizacije, tranzicije, demokratizacije i druge "cije",
pored demokratije bogato i nesebino poklanjano
nasilje i osiromaeni uranijum.
Ljudi u svom oseaju otuenosti ponovo tragaju za
novim starim vrednostima. alosno je to poesto ne
vide ono to im je pred oima.
Ima mnogo dobronamernih, ali koji vie veruju
orvelovskim njuejovskim priama, zaboravljajui da
se reenja nalaze ne hiljadama kilometara daleko, ve
na svega nekoliko koraka od njih .
Ekoloko selo i ekoloko naselje
Ekoloko selo nije samo naselje i zidovi pa zvali ga
i "Earth ship" ( http://earthship.com/). Nisu to stare
gume punjene zemljom, novo-stare kue od zemlje, ili
u MILD modlama pasirane kue
(http://www.mildhome.eu/about/3).
Ekoloko selo i ekoloko naselje u prvom redu je
nain ivota LjUDI koji su svesni svog porekla,
okoline i veza koji iz svega toga proizilaze. Novi
Meksiko i Australija su daleko, klima drugaija, kao i
ljudi. Oni imaju svoje zemljane brodove. Ako; to je
njihova stvar!
U ekolokom naselju i ekolokom selu treba da ive
ljudi koji se raduju tuim uspesima. Seam se kako
smo se okupljali kod komija kada su nabavili prvi
televizor, ili neko diplomirao i kako smo se svi zajeno
radovali uspehu suseda.
Ekologiju smo morali da izmislimo u onom
trenutku kada smo zaboravili da smo deo prirode i da
smo u harmoninoj, usklaenoj (a ne odrivoj) vezi sa
naom neposrednom okolinom. Tu okolinu podjednako
ine ljudi sa vaskolikim ivim svetom oko nas. Odrivi
razvoj je floskula-tap sa kojim hramljemo u nau
propast koju pripremaju korporacije sa globalistikom
vizijom da je interes i novac iznad svega.
Mnogi to vide i znaju i trae reenja. Tu ima mnogo
dobronamernih ljudi sa interesantnim idejama. Ali
treba raditi promiljeno i proraunato na revitalizaciji
drutva kao celine u civilizacijskom, kulturnom i
privrednom pogledu ne povodei se pomodarstvu i
trendovima koje objektivno nije mogue metodom
copy-paste (pljuni pa zalepi) preslikati u nae
okruenje, ma koliko nam to bilo na prvi pogled
simpatino.
Spojiti staro i novo, tradiciju i savremena
tehnoloka dostignua je mogue i nuno. Prolost ne
moe da se vrati! Ali bez prolosti nema budunosti
niti sadanjosti.
Budunost se ne sanja budunost se gradi!