Helmut Hark

Leksikon
osnovnih
jungovskih
pojmova
Preveo sa nemakog
Zoran Jovanovi
Beograd, 1998
DERETA
Naslov originala:
Helmut Hark
Lexi kon
Jungscher Grundbegriffe
Objavljeno u saradnji sa
WALTER - VERLAG AG
Zurich
i
Drutvom za srpsko - nemaku
saradnju iz Beograda
Walter Verlag AG, 1988
i
DERETA, 1998
SADRAJ
P R E D G O V O R 7
ALHEMIJA 11
AMPLIFIKACIJA 14
ANALIZA, ANALIZIRATI 16
ANDROGIN 18
ANIMA 19
ANIMUS 22
ARHETIP 25
ARHETIP DETETA 28
ARHETIP MAJKE 30
ARHETIP OCA 31
ARIIETIPSKI SNOVI 33
ASOCIJACIJA 35
CELOV1TOST 38
DUA 39
EGOUSNU 41
ENERGIJA, PSIHIKA 43
EKSTROVERZIJA 46
EROS 48
FANTAZIJA 50
FUNKCIJA INFERIORNOSTI 53
IDENTIFIKACIJA 56
IDENTITET 58
IMAGINACIJA, AKTIVNA 59
INDIVIDUACIJA 62
INFLACIJA 64
INICIJALNI SAN 65
INKUBACIJA SNA 67
INTEGRACIJA 68
INTRO VERZIJA 70
INTUICIJA 72
INCEST 74
ISCELJENJE 77
JA(JA-KOMPLEKS) 79
KATOLICIZAM 81
KOMPENZACIJA 83
KOMPENZATORSKI SNOVI 85
KOMPLEKSI 87
KOMPLEKS MAJKE 90
KOMPLEKS OCA 92
KONJUNKCIJA 94
KONTRATRANSFER 96
MILJENJE 101
MIT 103
NESVESNO 105
NEUROZA 108
NIVO OBJEKTA 111
NIVO SUBJEKTA 112
NUMINOZNOST 114
OSEANJE 116
OSET 118
PERSONA 120
POEZIJA SNA 123
PROGRESIJA 125
PROJEKCIJA 126
PROTESTANTIZAM 129
PSIHA 132
PSIHOTERAPIJA 134
RAZVOJ, PSIHIKI 136
REGRESIJA 139
RELIGIJA 141
SAMOOSTVARENJE 143
SENKA 146
SERIJA SNOVA 149
SIMBOL 151
SIMBOLI SNA 154
SIMPTOM 157
SINHRONICITET 159
SLIKA 161
SLIKA GOSPODNJA 163
SLIKA MAJKE 167
SLIKA OCA 168
SNOVI UPOZORENJA 170
SOPSTVO 172
STRUKTURA SNA 175
SUPROTNOSTI 177
SVEST 179
TIPOLOGIJA, TIPOVI 181
TRANSFER 184
TRANSCENDENTNA FUNKCIJA 186
TUMAENJE SNA 188
VELIKAMAJKA 190
ZLO 192
POGOVOR 195
P R E D G O V O R
Ovaj Leksikon o osnovnim pojmovima analitike psihologije K.
G. Junga obraa se svoj im itaocima u dvojakom obliku. U kratkom
lanku izlau se osnovne crte odreenog pojma na opte razumljiv
nain i daju se kratka obj anj enj a, a uz naj vanij e aspekte tog poj ma
mogu se proitati citati iz Jungovih dela. Istovremeno ovi tekstovi
mogu da povedu i t aoca ka i vot nom delu vel i kog dubi nskog
psihologa.
Broj ne poj move j ungovske dubinske psihologij e - na pri-
mer: arhetip, Ani ma i Animus - danas koriste i spominj u mnogi.
Jungova shvatanja i saznanja o dui ili bar o skrivenom i nesvesnom
duevnom doi vl j avanj u za mnoge su znaaj na pomo u razu-
mevanju stvari. Jungova analitika psihologija orijentisana je prema
ocelotvorenju oveka i iscclj enj u linosti. Iz brojnih susreta i mnogih
i skustava t okom posl ednj e tri deceni j e i mao sam priliku da od
mnogi h lj udi naj razl i i t i j i h ni voa obrazovanj a i prof esi onal ne
pripadnosti uj em da im je j ungovska psihologija dala mnogostruke
podsticaje i pruila pomo za razumevanje linih ivotnih pitanja.
Za mnoge je razgovor o psihologiji Karla Gustava Junga stvar opteg
obrazovanja, a u takvim razgovorima odmah ponu da sc koriste ve
pomenuti poj movi: Anima, arhetipovi, individuacija, Senka i drugi.
Od kritiki nastrojenog sluaoca ne moe se sakriti da o onome to
7
se pod tim poj movima podrazumeva postoj i esto samo povrno
poznavanj e stvari. To iskustvo me je odavno navelo na pomisao da
iz razliitih dela za i taoce sakupim znaaj ne citate o Jungovi m
poj movi ma kako bih stvorio osnovu za pruanj e pomoi u razu-
mevanj u nj egove sve popularnije psihologij e.
Ovaj Leksi kon nema pretenzi j a naunog dela, nego se
svesno obraa irokom krugu italaca koj i u Jungovoj psihologij i
trae pomo za svoja ivotna pitanja i duevne procese, kao to su
snovi, imaginacije i matarije. Polazei od navedene namere, pojmovi
se ne posmatraju i ne opisuju u nj ihovom istorijskom razvoju niti se
porede sa drugim psihoanalitikim predstavama i modelima. Re j e,
pre svega, o pomoi u razumevanju sadanjih duevnih doivljavanja.
Ova koncepcij a Leksikona najvie je u skladu sa osnovnim preoku-
pacij ama samog Junga da se pomogne ljudima da se osposobe
kako bi sebi mogli vie da pomognu a time i da rade na vlastitom
ocelotvorenju i individuaciji.
Trema Jungovom uenj u nedostatak ivotnog smisla kod
mnogih dovodi do neuroze ili meritorno uestvuj e u nj enom nas t a-
j anj u, i me se zadire i u religiozna iskustva i spiritualne dimenzije.
Iz tih razloga uzeti su i neki osnovni poj movi iz graninog podruja
izmedju dubinske psihologije i teologije (na primer zlo, numinoznost,
slika Gospodnja i religij a). Trebalo bi izriito napomenuti da uz ove
odrednice, kao i uz katolicizam, protestantizam i druge, ne bi trebalo
oekivati ikakve teoloke definicij e ili religiozne formulacij e, nego
t erapeut ska i skustva i psi hoanal i t i ka saznanj a koj a mogu da
podstaknu na dalja razmilj anj a.
Zel eo bi h j o da napomenem da se J ung citira prema
Sabranim delima (Gesammelte JVerke - GW), koj a su obj avlj ena u
kui Valter ferlag (Walter Verlag) u Oltenu i Frajburgu. Radi lakeg
nalaenja citata u drugim izdanjima, navode se paragrafi strana.
Dr Helmut Il ark
ALHEMIJA
Kada Leksikon o osnovnim poj movima analitike psihologij e
K. G. Junga poinj e uvodnim lankom o alhemiji, onda to, osim svog
alfabetskog redoslcda, ima j o j edan dublji smisao za razumevanje
Jungovog dela. Posle postepenog odvajanja od svog uitelja Frojda
( 1911- 1913) , usl edi l oj e (sve do 1918. godine) intenzivno suoavanje
sa nj egovim vlastitim nesvesnim i spoznavanje vlastitog mita", kako
to Jung naziva u svoj oj Autobiografiji (Erinnerungen). Pri l i kom
i st rai vanj a psi hodi nami ki h procesa kol ekt i vnog nesvcsnog,
arhetipova i procesa i ndi vi duaci j e, Jung j e doao do saznanj a i
rezultata koj i su ga duboko uzdrmali.
Prouavanj em tekstova alhemiara (Das Geheimnis der
Golenen Bliite, 1928 - Tajna Zlatnog cveta) i pot onj i m si st e-
matskim istraivanj em alhemij e (od 1934) , on j e otkrio istorij sku
suprotnost vlastitoj psihologiji nesvcsnog (1). I alhcmija jc poznavala
i svoj im specifinim simbolima i slikama opisivala onaj isti put kojim
danas lj udi koraaj u ka svom ocel ot vorcnj u i i ndi vi duaci j i . U
sl uaj evi ma zastrauj uih snova i uasavaj ui h fantazij a svoj i h
pacij enata, Jung jc esto posezao za alhemiarskim predstavama i
time ukazivao na istorijske korene takvih iskustava. To je naj ee
delovalo umirujuc i pacijentu pokazivalo njegovo mesto u duhovnoj
i psihikoj egzistencij i.
Iz obilj a analogij a i odnosa izmeu alhemij e i j ungovske
psihologij e, odabrao sam sledee aspekte, koj i mogu biti od opteg
znaaj a:
a) Sl i ke i poj move koj i na prvi pogled deluj u neobi no
draesno, Jung je shvatao kao duhovna i duevna iskustva koj a su
11
projektovana na hemij ske supstance i procedure. Jung je shvatio da
izmeu alhemiarskih simbola i simbola iz procesa individuacij e
postoj e viestruke analogij e.
b) Postupci pretvaranja hemij skih materij ala, koj e navodi
alhemij a, da bi se dobilo zlato, kamen mudrosti ili u retorti proizvelo
dete due", imaju svoj e analogije u psihikim procesima u terapiji,
u koj ima je re o ocelotvorcnj u oveka. U alhemiji se esto govori o
etiri ili vi e ni voa al hemi j skog procesa koj i se oznaavaj u kao
crnj enj e, bel j enj e, uenj e i crvenj enj e. Dubinsko-psiholoki ekvi-
valenti su nesvesnost i poetno suoavanje sa Senkom, sa rastuim
osveenj em u vezi sa skrivenim motivima srca i delanja. uenj e
ima svoj ekvivalent u rastuem opaanju vlastitih ideala i u intuiciji,
kao kori enj e moi nasluivanj a. Crvenj enj e ima svoj adekvat u
otvaranju nivoa vrednosti u sebi samom, uz pozitivan porast oseanja
vlastite vrednosti i poveanj a stvaralakih snaga iz Sopstva (Selbst).
Radi opisivanj a procesa rasta i transformacij e, u alhemij i se esto
koristi si mbol i ka drveta ivota. Tu se navodi sedam fiksnih faza
transformacij e: sadranost u matemj em i materij alnom; odvaj anj e;
promena; oseanj e vlastite telesnosti; dalji procesi diferencij acij e i
razdvaj anj a; nebeska svadba" , kao sj edi nj enj e due sa vi i m
Sopstvom; obi enj e" u smislu postati bitan.
c) Sledea sredina tema alhemij e i savremene terapije j e
obj edinj avanj e suprotnosti u vlastitoj osobi i meuljudskoj sferi, kao
i iscelj enj e neurotskog rascepa. Putcvi ka tom cilju i sami metodi su
i onda i danas bi l i i ostali mnogost ruki i mani f est oval i su se u
velikom broju oblika.
d) Konano, alhemij a j e imala j o j ednu kompenzatorsku
funkciju u duhovnoj situaciji onog vremena, odraavajui u ivotu,
u kol ekt i vnom nesvesnom mnogi h lj udi, one duhovno-duevne
snage, koj e j e tadanj e hrianstvo potiskivalo i potinj avalo (na
primer, zlo i mrano, odnos prema materiji i telesnosti) ( 2) . Slinu
kompenzatorsku funkci j u ima i dananj a dubinska psi hol ogi j a u
12
odnosu prema teologiji i drugim naukama, pri emu ona povezuj e
svest i raci onal nost sa psi hodi nami ki m delatnim faktori ma u
analitikoj osobi. (O kompenzaciji hrianstva, religija, katolicizam,
protestantizam itd.)
1) Veoma br z o s am pr i me t i o da se a na l i t i ka ps i hol ogi j a
neobi no podudar a sa al he mi j om. I skust va al hemi ar a bi l a su moj a
i skust va, a nj i hov svet bi o j e , u i zvesnom smi sl u, i moj svet. Nar avno,
t o j e za mene bi l o i deal no ot kr i e, j e r sam (i me naao isturi j ski pandan
s vo j o j ps i hol ogi j i ne s vc s nog. Sa da j e ona dobi l a s voj u i s t or i j s ku
podl ogu. Mogunos t poreenj a sa al hemi j om i duhovni m kont i nui t et om
unazad, do vr e me na gnos t i c i zma, dal i s u j o j odr eeni s a dr a j . Ba -
vl j enj em st ari m t ekst ovi ma, sve j c dolo na svoj e mest o: i magi narni svet
sl i ka, i skustveni mat er i j al koj i sam pri kupi o u svoj oj pr aksi i zakl j uci
koj e sam iz nj i h i zvl ai o. Sada sam poeo da spoznaj em ta su ti sadraj i
znai l i u i s t or i j s kom smi sl u. Pr odubi l o se moj e r azumc vanj c nj i hovog
t i pi nog ka r a kt e r a , koj e sam uspost avi o ve pr eko svoj i h i st r ai vanj a
mi t ova. Pr as l i ke i sut i na ar het i pa dospel i su u sredi t e moj i h i s t r a-
i vanj a i shvat i o sam da bez i st ori j c nema psi hol ogi j e a naroi t o nema
psi hol ogi j e nesvcsnog. Moda se psi hol ogi j a svesti i moe zadovol j i t i
poznavanj em l i nog i vot a, ali j e ve za obj a nj avanj e i zvesne neuroze
pot r ebna anamneza koj a e dosezati dubl j e od znanj a svesti ; i kada se
u t r e t ma nu doe do ne obi ni h odl uka, onda se j a v l j a j u snovi , i j e
t umaenj e i zi skuj e vie od l i ni h remi ni scenci j a. {Erinnerungen, str. 209)
2) Alhemija, to j e st ar i j a herni j a, u koj oj su se nal e pomeane
e ks pe r i me nt a l na her ni j a u da na nj e m smi sl u sa op t i m, s l i kovno-
i nt ui t i vni m, del i mi no rel i gi ozni m s pekul aci j ama o pri rodi i oveku. U
nepoznat e mat er i j e pr oj ekt ovani su mnogi si mbol i koj e shval amo kao
s adr aj e nesvcsnog. Al hemi ar j e trai o boansku t a j nu" u nepoznat oj
mat er i j i i t i me dospcvao do post upaka i putova kuj i su slini oni ma iz
da na nj e ps i hol ogi j e nes ves nog, a oni su s upr ot s t avl j eni poznat om
obj ekt i vnom f enomenu, t o j es t f enomenu nesvcsnog.
Fi l ozof ska al hcmi j a srednj eg veka mor a se duhovno- i sl or i j ski
shvat i t i kao kompenzat or s ko kr et anj e ka hr i anst vu, koj e pol azi od
ne s ve s nog; j e r pr e dme t me di t a c i j e i t e hni ke a l h e mi a r a , c a r s t vo
pr i r ode i ma t e r i j e , ni su u hr i ans t vu i mal i ni kakvog mes t a i ni su
13
nai l azi l i na odgovar aj ue vr ednovanj e, ve su slovili kao ncl o to bi
t rebal o prcvazi i . Tuko j e al hemi j a neka vrst a mr a ne i pri mi t i vne slike
u ogl edal u hr i anskog svet a sl i ka i i dej a, kuko j e to J ung dokazao u
del u Psihologiju i religija na os novu a na l ogi j e i zmeu s r e di nj e
pr eds t ave a l ke mi a r a o kame nu ( l api s) i Hr i s t u. Si mbol i na sl i ka i
pa r a do k s t i pi ni s u z a j e z i k a l h e mi a r a . Ob a po j ma o dg o va r a j u
neshvat l j i voj pri rodi i vota i nesvesne psi he. Zat o se, na pri mer, kae
da kamen ni j e kamen ( t j . on j e uj edno i duhovno- rel i gi ozni poj am) ili
al hcmi st i ka iva j c duh u mat er i j i koj i j c evazi van i br z kao j el en, j er
se ne da uhvat i t i . On i ma hi l j adu i mena" , a ni j edno ne i zraava sasvi m
nj egovo bi e, kao to ni j edna def i ni ci j a ni j e u st anj u da j as no obuhvat i
suti nu j ednog psi hi kog poj ma. {Erinnerungen, str. 408)
AMPLIFIKACIJA
Ampl i f i kaci j a j e proi renj e sadraj a sna obogai vanj em i
dodavanj em sl i ka snova si mbol i ma i z baj ki , mi t ova, rel i gi j e,
umetnosti i svih kulturnih predanj a oveanst va. Dok se preko
umet nost i t kaj u" l i ne veze sa snom, putem ampl i f i kaci j e se
uspost avl j aj u odnosi sa uni verzal ni m predstavama i si mbol i ma
oveanst va. Te paralele stavl j aj u san u j edan iri odnos i ti me
osvetljavaju nove aspekte nj egovog znaenja. Pri tom je vano da se
ne vri izbor bilo koj eg materi j al a za poreenj e, ve da to bude
zvuan" materij al, u koj em sneva spoznaj e sebe i svoj u istinu.
Pomou ovog metoda, pojedinac moe nauiti da sebe vidi i shvati
kao deo j ednog ireg, arhetipskog konteksta ( 1) .
Ovaj postupak pomae u terapeutskoj primeni za usposta-
vlj anj e j ednog produbljenog i reflektiranog odnosa prema vlastitom
nesvesnom i podstie individuaciju. Poj ednostavlj eno reeno, lice
koj e se izlae amplifikacij skoj analizi, ili sneva, mogu se uporediti
14
sa nekim ko se egzistencijalno uputa u pesmu, lager ili muziku i
pri tom u sebi otkriva nove strane ( 2) . Kritiari ampl i fi kaci j e se
neopravdano pribojavaju da to ua'rduje samo intelektualno i literarno
redanje slinih ili identinih motiva i simbola. I opasnost psihike
inflacij e prilikom primene ovog metoda je isto toliko neznatna kao
i prilikom slobodnih asocij acij a.
( 1) Ovo psi hol oko r as ui vanj e poi va na i r ac i onal ni m st a-
nj i ma mat er i j e, t j . baj ke , mi ta ili sna, s j e dne st r ane, i na osveenj u
l a t e nt ni h" , r ac i onal ni h uz a j a mni h veza s t anj a, s dr uge s t r ane . Da
t akve veze uopt e post oj e, st var j e u prvom redu hi pot eze, kao to j e ,
pr i mer i ce, ona koj a kae da snovi i maj u smi sl a. I st i ni t ost ove pr et po-
st avke ni j e u priori pouzdana. Nj ena kori snost moe da proi st ekne samo
i z nj e ne pr i me ne . St oga j e pot r e bno pr i e ka t i i vi det i da l i nj e na
met ods ka apl i kac i j a na i r aci onal nom mat er i j al u omoguava nj egovo
sadr aj no t umaenj e. Nj ena pri mena se sastoj i u t ome da mu se moemo
t ako obrat i t i , kao da ono poseduj e unut r anj u duhovnu vezu. Radi toga,
naj vei br oj dat ost i i ma pot r ebe za i zvesnom ampl i f i kaci j om, dakl e za
i zvesni m r azj a nj e nj e m, uopt avanj em i pr i bl i avanj em nekom manj e
ili vie opt em poj mu, sagl asno Karditnovom pravilu tumaenja. Da bi
se, na pri mer, shvat i l a t ronogost , ona se mor a naj pr e odvoj i t i od konj a
i pri bl i i t i svom vl ast i t om pr i nci pu, nai me t roj st vu. et vor onogost i z
baj ki podie se na vii stepen opteg poj ma, t akoe u odnosu na t roj st vo,
iz ega proi zl azi zagonet ka iz Pl at onovog del a Ti maj, nai me pr obl em
br oj a tri i et i ri . Tr i j ada i t et rada su arhet i pske st r ukt ur e, koj e u opt oj
si mbol i ci i graj u znaaj nu ulogu i podj ednako su vane za i st rai vanj e
mi t ova i s nova. Podi zanj e i r ac i onal ni h s t anj a ( nai me , t r onogos l i i
et vor onogost i ) na st epen poj ma opt eg s hvat anj a, dovodi do poj ave
uni verzal nog znaenj a mot i va na povri ni sl i ke i razumu daj u hr abr ost
da s e oz bi l j no l at i a r g ume n t a . Ova j z a da t a k s adr i i t av ni z
r a z mi l j a n j a i z a k l j u a k a t e hni ke pr i r o de , k o j e ne bi h el eo da
uskr at i m i t aocu zai nt eresovanom za psi hol ogi j u a j o manj e st r unj aku
i z t e obl as t i . Ut ol i ko pr e to j e ova del at nos t uma t i pi na za r a z j a -
nj e nj e s i mbol a uop t e i ne ophodna za r a z ume v a nj e pr o duk a t a
ne s ve s nog. S a mo na t aj na i n moe s e s mi s ao nes ves ni h s poj e va
i znedri t i i z nj i h sami h, nasupr ot oni m dedukt i vni m t uma enj i ma koj a
15
pr oi zl aze i z ne kakve pr et pos t avl j ene t eor i j e, kao to su, na pr i mc r ,
ast ro- mi t ol oke met eoro- mi t ol oke i - Itist nol least - scksual no- t eor i j ske
i nt er pr et ac i j e. ( GW 9/ 1, 436)
( 2) Empi r i j s ko s aznanj e sast oj i se i z mnot va poj edi na ni h
i skust ava mnogi h poj edi naca pos mat r a a, koj i su se pr et hodno osvedo-
ili u i st ovet nost svoj i h met oda i obj ekat a pos mat r anj a. Kompl e ks na
ps i hi ka zbi vanj a u n a j ma n j o j meri su dost upna e ks pe r i me nt al ni m
me t odi ma . St oga s mo upueni na nj i hovo opi s i vanj e, a nj i hovo t u-
ma enj e moe se pokuat i s amo put em ampl i f i kac i j e i upor ei vanj a.
Ova pr ocedur a upravo j e suprot nost onome to j edan s t r u nj ak eli da
post i gne: on eli da pr edmet pr ouavanj a spozna u nj egovom naj uem
s voj s t vu, dok se ps i hol og, koj i vr i a mpl i f i ka c i j u i por e e nj e r adi
r azumevanj a svoj e i r aci onal ne, nai zgl ed haot i no- sl uaj ne poj edi nost i ,
ne srne ust ezat i od pr i mene upadl j i vi h, povrni h, spol j anj i h i sl uaj no-
f or mal ni h anal ogi j a, j e r su upravo one mostovi ka psi hi ki m spoj evi ma.
Ka o to s e uas ava f i l ozof , kome j e s t r ana pr e okupa c i j a ps i hol oga,
pr i me no m f i l ozof i j e k o j a ovome i zgl eda i nf e r i or nom, t ako on r a z -
gnevl j uj e nauni ka, kome j e nepoznat o psi hot erapeut sko i nt er vj ui sanj e,
t anou i povrnou " ma t ovi t i h" anal ogi j a. ( GW 10. 900)
ANALIZA, ANALIZIRATI
Pod analizom podrazumcvamo specijalni terapeutski metod
analiziranja (razreavanja) prolih ili sadanjih nesvesnih iskustava
i duevnih procesa. U odnosu izmeu pacijanta i terapeuta ili unutar
t erapeut ske grupe, koj i j e i spunj en poverenj em i oseanj i ma,
otkrivaju se nesvesni konflikti, obrauju i razreavaju. Ovaj postupak
podrazumeva, pre svega, analizu nesvesnog ( 1) . Za j ungovsko
razumevanj e analize posebno j e znaaj no da j e to u prvom redu
dijalektiki postupak, u koj i ne bi trebalo samo da se udubi pacijent,
16
nego u koj em, u i stoj meri , svoj i m duevni m doi val j avanj em
uest vuj e i terapeut ( 2) . Pri t om j e vaan i ndi vi dual ni put ka
iscelj enj u neuroza pacijenta, a ne primena nekog nauenog metoda.
U dijalektikom terapeutskom postupku razlikuje se, izmeu ostalog,
analitiko-reduktivni i sintetiko-hermeneutiki metod. Prvi metod
j e ugl avnom kauzal no usmeren i uzroke neuroze trai u ranom
i vot nom peri odu. Prema J ungu, drugi metod j e vi e fi nal no
orij entisan i pokuava da u neurotinim simptomima intenzivnij e
oslobodi razvoj no sposobne delove linosti. Jung esto ukazuje na to
da je analitika terapija veoma sloena i teka.
( 1) et vr t i met od j c analiza nesvesnog. Tako a na mne s t i ka
anal i za moe paci j ent u da ot kr i j e i zvesne nesvesne i nj eni ce, ona ni j e
" ps i hoanal i za" , kako j e t o nazi vao Fr oj d. U st varnost i post oj i znat na
r azl i ka i zmeu t a dva met oda. Anamncs t i ki met od se bavi , kako sam
pokazao, svesni m i za r epr odukci j u spr emni m s adr aj i ma, dok analiza
nesvesnog tek poinje kuda su svesni materijali ve iscrpljeni. Mol i m da
se i ma u vi du da ovaj et vrt i met od ne nazi vam " ps i hoanal i zom" , j e r
el i m da t aj i zr az sasvi m pr epus t i m f r oj dovs koj kol i . Ono to ona
podr azumeva pod psi hoanal i zom, ni j e s amo i st a t ehni ka, nego j e t o
met od koj i j e dogmat ski povezan sa Fr oj dovom seksual nom t eori j om i
na nj oj j e i zasnovan. Ka da j e Fr oj d ot voreno i zj avi o da su psi hoanal i za
i s eks ual na t eor i j a ner as ki di vo povezane, j a sam mor ao da kr e ne m
novi m put em, j e r ni sam bi o u st anj u da nj egova j ednos t r ana shvat anj a
pr i hvat i m kao i s pr avna. To j e i razl og t o daj e m pr ednos t t ome da
govori m o et vrt om met odu kao o analizi nesvesnog. ( GW 17, 180)
(2) U svim okol nost i ma naj vi e pravi l o di j al ekt i kog post upka
poi va na t ome da i ndi vi dual nost bol es ni ka i ma i st o dos t oj ans t vo i
opravdanost post oj anj a kao u l ekara i da bi stoga i ndi vi dual ni razvoj
kod pa c i j e nt a t r ebal o s ma t r a t i r e g ul a r ni m, ukol i ko s e on s am ne
kor i guj e . Ukol i ko j e j e da n ovek kol ekt i vno bi e, onda se on moe
menj at i put em sugesti j u, i to u t ol i koj meri da na izgled post ane net o
drugo od onoga to j c bi o pre toga. Meut i m, ako j e on i ndi vi dual ac,
onda moe bi t i s amo ono t o j e s t e i t o j e uvek i bi o. Ukol i ko r e
" i s c e l j e nj e " znai pr et var anj e bol esni ka u zdravog oveka, utol i ko ono
pr edst avl j a pr omenu. Tamo gde j e t o mogue, odnosno gde sc t i me ne
17
zaht eva prevel i ko r t vovanj e l i nosti , bol esni ka bi t rebal o t erapet i t ski
pr omeni t i . Ali t amo gde paci j ent uvia a i sccl j enj e menj anj em l i nosti
i zi skuj e vel i ke rt ve, l ekar moe i t reba a odust ane od t akve pr omene,
odnos no od na me r c da l c i . On mor a ili da odbi j e t r e t ma n ili da
pri st ane na di j al ekt i ki post upak. Posl ednj i sl uaj se ee dogaa nego
to se obi no mi sl i . U vl ast i t oj praksi est o i mam vel i ki br oj vi soko-
obr azovani h, i ntel i gentni h l j udi i zrazi te i ndi vi dual nosti , koj i bi svakom
ozbi l j nom pokuaj u pr omene prui l i , i z et i ki h razl oga, snaan otpor.
U svi m tim sl uaj evi ma l ekar mor a da dri ot voren put i ndi vi dual nog
l e e nj a i onda i s c e l j e nj e nee dovodi t i do pr ome ne l i nos t i , ve e
predst avl j at i proces koj i se moe oznai l i kao indivuiluacijti, t j . paci j ent
pos t aj e ono to zai st a j es t e. U naj gor em sl uaj u, on e a k pr i hvat i t i
svoj u neurozu, j e r j e shvat i o smi sao svoj e bol est i . Vi e bol esni ka mi j e
pr i z na l o da s u na u i l i da budu z a hva l ni s voj i m ne ur o t i ni m
s i mpt omi ma, j e r su i m oni , poput bar ome t r a, pokazi val i kada i gde su
s kr e nul i sa svog i ndi vi dual nog put a ili kada i gde su vane s t var i
nesvesno ost avi l i . ( GW 16, 11, str. 9)
ANDROGIN
Jung upotrebljava mitoloku simboliku o androginu (ta se
re sastoj i od grkih oznaka za mukarca i enu) da bi izrazio
postoj anj e enskog u mukarcu i mukog u eni. U ovom simbolu
spoj ena su lina svoj stva mukarca i ene i mogu se u ovakvoj
psi hol okoj personi fi kaci j i u jednom oveku drati u ravnotei.
Postoj anj e ovih svoj stava u j ednoj osobi , meutim, ne dovodi do
meanj a specifinih karakteristika polova. Androgin ne bi trebalo da
bude brkan sa hermafroditom (spoj od Hermes i Afrodita), na primer
kod alhemiara. U svoj i m alhemiarskim metamorfozama oni su
ovog celovitog oveka smatrali za ciljnu sliku. U nastoj anj e da se
18
ostvari celovita slika oveka. u koj oj jc bolna dcoba izmeu mukog
i enskog uzdignuta na nivo simbola, ubraja se i Jungova koncepcij a
duevnih slika o Animi i Animusu.
U snovima i matanjima oveka i u traganju za celovitom
ovekovom slikom, simbolina predstava o androginu sc sve ee
poj avlj uj e. I moda i literatura pokuavaju da formiraju androginog
oveka.
Jungova saznanj a i istraivanja u vezi sa androginitetom
proirila je i produbila u SAD j ungovska terapeutkinja Dun Singer.
Za nju j e budunost celovite ovekove slike na duhovno-duevnoj
ravni. To prouzrokuje irenje svesti i ocelotvorenje ena i mukaraca
i ujedno otvara vezu sa kosmi kom dimenzij om. Gospoa Singer o
tome pie: "Oseanj e pripadnosti kosmi kom poretku i odravanje
dinovskog makrokosmosa u ljudskom mikrokosmosu, ini osnovu
za razumevanj e koncept a androgeni t et a. . . Na svu sreu, novi
androgenitet ne mora da u svetu dodc do izraaja da bi evoluirao.
On predstavlja unutranji proces, putem koj eg, dugorono gledano,
nastaje promenj eno ponaanj e. " (U: P.M. Pfluger: Wendepunkt Erde
Frau Gott, VValter, Olten, 1987, str. 229)
ANIMA
Anima je arhetip duevnog ivota i enskosti u nesvesnom
kod mukarca. Ova duevna slika se razvij a u suel j avanj i ma i
broj nim susretima sa maj kom. Scm toga, ta arhetipska slika liena
je svih iskustava sa enskim precima, koj i se poj avlj uj u u personifi-
kacij ama, matarij ama, snovima i vizij ama, o koj ima e kasnij e biti
govora. Prema Jungu, ta unutranja slika ene u mukarcu pred-
stavlja "nasleeni psihiki sistem prilagoavanj a" ( 1) . Ovu skrivenu
19
i nesvesnu enskost mukarci doivljavaju u svoj im projekcijama na
sasvim odreene ene, na primer na maj ku, draganu, suprugu, sestru,
bludnicu i mnoge druge enske osobe ( 2) . Sem toga, brojne pojave
Anime nalazimo u bajkama, mitovima, literaturi i religijama u obliku
vila i vetica, kraljica i boginj a.
Razvoj duevne slike u mukarcu naj ee se odvija u etiri
sledea stepena, koj i vremenski ne moraju uvek da slede j edan za
drugim. Mukarac moe svoju ensku stranu sresti u svim prirodnim
stanjima, na primer, u primitivnim ili seksualno izazovnim enama.
Sl edei stepen duevne slike ine erotski veoma privlane ene,
povezan sa romantinim sanj arenj ima i idealizovanom lepotom.
Trei aspekt Anime j avl j a se u produhovljenom obliku, koji je na
primer, personifikovan u Devi Mariji (Bogorodi ci ). etvrti stepen
duevne slike j avl j a se u enama koj e su proglaene boanstvom, na
primer, u Ati ni , kao boginj i mudrosti, ili u proroici, koj a u snu
saoptava neku vanu poruku. U linim iskustvima naj ee postoje
kombinovani oblici slike Ani me.
Od Anime. kao duevne dubine koja se prenosi na nesvesno
u mukarcu, mogu potei pozitivna raspoloenja i negativna dejstva.
Pozitivna dejstva ogledaju se, izmeu ostalog, u odnosima ljubaznosti
i poverenja prema ljudima iz okoline, u bogatstvu ideja i kreativnosti.
U nedostatku suoavanja sa Animom i dezintegracije ovih duevnih
snaga, kod mukarca se, kao posledice, j avlj aj u udljivost, osetljivost.
razdraljivost, neuravnoteenost, ogorenje, labilno raspoloenje (3).
Stoga Jung preporuuj e "obj ekt i vaci j u Ani me". pri emu se ona
"shvata kao autonomna linost i sama sebi postavlja lina pitanj a".
U trapcutske svrhe Ani ma ima utoliko poseban znaaj ,
koliko omoguava vezu sa arhetipskim osnovama duevnog ivota
i time integrie snage ozdravljenja Sopstva. Na vrhuncu duevne
krize ili neurotinog obolj enj a samodelatnost due se budi i arhe-
tipovi preuzimaju voenje duevne linosti posredstvom Anime.
20
Posl ednj i h godi na J ungov koncept Ani me i Ani musa
kritikovan jc u veoj meri zbog slike ene koj a stoji u drugom planu,
a to su, na primer, inile j ungovskc terapeutkinje Ursula Baumgart
i Verena Kast . I Hans Di kman pozdravl j a kri t i ki obraun sa
pomenutim poj movima i preporuuje da se oni "ispune sa drugim
sadrajima nego to su oni koj e jc Jung naveo polazei od vlastite
osobe i svog vremena" (predgovor za knjigu U. Baumgart: Konig
Drosselbart and C.G.Jungs Frauenbild, VValter, Ol t cn, 1987) .
Gospoda Baumgart kritikuje to to Jungova postavka eni ostavlja
drugorazrednu ulogu, j er nju definic mukarac.
(1) Svaki mu kar ac oduvek nosi u sebi sliku ene, i to ne sliku
ove odreene ene, nego jedne odreene ene. Ta slika j e u osnovi deo
osnovnog nasl ea, koj e poti e i z pr ai st or i j e i koj e j c ugraeno u ivotni
s i s t em, t o j e " t i p " ( ar het i p) svih i skust ava i t avog ni za pr e daka na
enskom bi u, subl i maci j a svih ut i saka o eni , nasl eeni psi hi ki sistem
pr i l agoavanj a. Kad ne bi bi l o ena, onda bi se iz ove nesvesne slike u
svako doba mogl o naznai t i kako bi ena mor al a da bude f or mi r ana u
duevnom smi sl u. I st o vai i za enu - i ona poseduj e ur oenu sl i ku
mu kar ca. ( GW 17, 338)
(2) Sl i ka Ani mc , koj a maj ci u oi ma sina daj e nadl j udski s j a j ,
post epeno bl edi zbog banal nost i svakodnevi ce i ti me odlazi u nesvesno
a da pri t ome ni j e i zgubi l a na bi l o koj i nai n svoj u prvobi t nu snagu i
obi l j e i nst i nkat a. Ona j e od tog t r enut ka, t akorei , spr emna na skok i
p r o j e k t u j c s e u pr voj pr i l i c i , na i me onda ka da ne ko ens ko bi e
proi zvede ut i sak koj i razbi j a monot oni j u svaki danj i ce. Onda se deava
ono s t o j e Get e doiveo u l i nosti gospoe Fon t aj n i to se ponovilo u
l i ku Mi nj on i Gr e t c n. U pos l ednj em s l uaj u Get e nam j e , kao to j e
poznat o, odao i kompl et nu " me t a f i z i ku" koj a se nal azi l a u pozadi ni
svega t oga. U i skust vi ma l j ubavnog ivota mukarca j as no se pokazuj e
ps i hol ogi j a ovog a r he t i pa u f or mi be z gr a ni ne f a s c i na c i j e , pr e c e -
nj i vanj a i pr ekr i vanj a ili u f ormi mi zogi ni j c sa svim nj eni m f azama i
odl i kama, koj i se ni kako ne mogu obj asni t i st varnom pri rodom doti nog
" o b j e k t a " , ve samo prenoenj em kompl eksa maj ke. On nast aj e put em
one po sebi no r ma l ne i s vuda pr i s ut ne a s i mi l a c i j e ma j k e na pr e -
egzi st ent an, enski deo ar het i pa j ednog " mu ko- e ns kog" pandana i
21
pot om, put em abnor mal nog odgaanj a r azdvaj anj a prasl i ke od maj ke .
U st var i , l j udi ne podnose ukupan gubi t ak ar het i pa. I z toga nas t aj e ,
nai me, vel i ka " nel agodnos t u ul j ui va nj u" , u emu se ovek vi e ne
osea kao kod kue, j e r mu nedost aj u " o t a c " i " ma j k a " ! Svakome j e
poznat o ne pr e ki dno pr event i vno del ovanj e r el i gi j e u t om pogl edu.
Meut i m, i ma, na al ost, veoma mnogo lj udi koj i st al no i nepromi l j eno
post avl j aj u pi t anj e i sti ni tosti t amo gde j c i pak re o pi t anj u psi hol oke
pot r ebe. Ovde se nita ne moe postii " r ac i onal ni m" obj a nj avanj em
put cva. ( GW 9/ 1, 41)
( 3) Si t manut ost , podst aknut a put em Anime i Animusu, prua
napr ot i v, dr ug a i j u s l i ku. U t r a ns f o r ma c i j i l i nos t i pr ve ns t ve no
nas t upaj u c r t e s upr ot nog pol a kod mu ka r c a ens ke a kod ene
mu ke c r t e . Oba l i ca gube u s t anj u s umanut os t i svoj u pr i vl anost i
svoj e vr ednos t i , koj e poseduj u u s t anj u okr enut ost i od sveta ( i nt r o-
ver zi j c) , dakl e onda kada uspost avl j aj u most ka nesvesnom. Okr enul a
spol j nom svet u, Ani ma j e prevrt l j i va, neumer ena, udl j i va, nc konl r o-
Ii sana, emoci onal na, ponekad demonski i nt ui t i vna, bezobzi rna, opaka,
l al j i va, dvol i na i mi st i na, dok j e Ani mus naprot i v ukoen, pr i nci -
pi j el an, zakonodavac, ui t el j , popr avl j a sveta, t eoret i ar, zar obl j eni k
rei , svadl j i v i el j an vl ast i . Oboj e i maj u lo ukus: Ani ma se okr uuj e
i nf er i or ni m s ubj e kt i ma, a Ani mus se uput a u i nf er i or no mi l j enj e.
( GW 9, 223)
ANIMUS
Animus je muka duevna slika u eni. Tanij c reeno, on
predstavl j a princip l ogosa u nesvesnom kod ene ( 1) . U ovom
kontekstu logos znai saznanj e, sud, mogunost razaznavanj a i
razum. Kao to Anima mukarca nosi peat iskustava maj ke, tako
se to deava sa Animusom putem uticaja oca dotine ene ili drugih
mukih uzora. Osim ovih pregnantnih faktora, Animus predstavlja
22
i samostalan princip kod ene. Jung ga naziva i unutranjim vodiem
due, "posrednikom izmeu svesti i nesvesnog i personifikacij om
nesvesnog" (2).
Od broj ni h poj avni h sl i ka i nesvesni h personi f i kaci j a
navedimo kao primer sledea etiri tipa linosti. U mnogim snovima,
filmovima ili romanima postoji prirodni mukarac i telesno snaan
j unak, kao, na primer, Tarzan, j unak dungle (3). Sledei stepen je
romantini mukarac, na koga mnoge ene projektuju svoj nesvesni
Animus. U pogodnoj prilici Animus moe preuzeti oblik ene "svetih
uverenj a" , kao to j e pri mer J ovanke Orl eanke. etvrti stepen
duevne slike j avl j a se u mudrim mukarcima ili "mudrom starcu",
kao arhetipskoj slici mudrosti.
Duevna slika Animusa moe da uini enu posrednikom
ka unutranj em i duhovnom svetu sa sposobnosti ma prori canj a
budunosti. Kao to su se u nekadanjim vremenima preko proroica
i svetenica u proroitima saznavale i kazivale nove istine, tako
moe danas svaka ena koj a radi na svom ocel otvorcnj u i indi-
viduaciji da pomou Animusa iskusi svoju duboku istinu i sazna nove
idej e. Prema Jungu, sutina Animusa je arhetip. To su oni nej asni
faktori delanja u dubini due, koj i dolaze do izraaja u navedenim
pojavnim slikama Animusa. Kritiari teorije o Animusu (na primer
U. Baumgart ) pret post avl j aj u, nasuprot t ome, da Ani mus ni j e
arhetipske pri rode, nego da j e t o " kompl eks koj i j oj j e naturio
patri j arhat i koj i ona vi e ne mora da nosi sa s obom" (Konig
Drosselbart und CG. Jungs FrauenbiJd, str. 138).
U vezi sa duevnim slikama Anime i Animusa, Jung ponovo
govori o nj i hovom znaaj u: ovek j e svestan nj ih da bi se resio
nj ihovog negativnog uticaj a (na primer, svoj eglavog prevrtlj ivca,
stanja sumanutosti), objedinio pozitivne aspekte Animusa i realizo-
vao ih u ivotu, a to su razboritost, razmiljanje i enska duhovnost.
U vezi sa mistinim likom Sofi j e (gospoa Mudrost) Jung istie i
23
posebne oblike enske spiritualnosti i stoga se moe oznaiti kao
j edan od pretea "feministike teologij e".
( 1) ena i ma kompenzaci j u put em mukog bi a, pa zat o nj eno
nesvesno i ma t akorei muki pr edznak. U poreenj u sa mu kar c em, to
pr e ds t a vl j a znat nu r a z l i ku. Shodno t a kvom s t a nj u s t va r i , j a s am
pr oj ekci oni f akt or kod ene oznai o kao Animus. Ta re znai razum ili
duh. Ka o to Ani ma odgovara maj i ns kom erosu, t ako Ani mus odgo-
var a o i ns kom logosu. Ni i zdal eka ne bi h el eo da ovi m i nt ui t i vni m
poj movi ma daj em neku i suvi c speci f i nu def i ni ci j u. Upot r e bl j avam
eros i Iogos s amo kao pomona sredst va radi opi si vanj a i nj eni ce da
svest ene vie odl i kuj e povezuj ue erosa nego r azl i kuj ue i spoznaj no
l ogosa. Kod mukarca j e eros, dakl e odnosna f unkci j a, po pravi l u manj e
r azvi j en nego l ogos. Ko d ene, naprot i v, eros pr edst avl j a i zraz nj ene
pr ave pr i r ode. ( GW 9/ I I , 29)
( 2) Ka o i Ani ma , t ako i Ani mus i ma pozi t i vni h as pekat a. U
l i ku oca ne i zraava se samo st ari nsko mi l j enj e nego, isto t ako, i to to
se nazi va " duho m" , i to posebno optefi l ozofske i rel i gi ozne predst ave,
odnosno onaj stav koj i proi sl i e i z takvi h uverenj a. Tako j e Ani mus isto
kao psihopompos ( "vodi du a" ) , posredni k i zmeu svesti i nesvesnog
i per soni f i kaci j a nesvesnog. Ka o to Ani ma put em i nt egr aci j e post aj e
eros svesti, t ako se Ani mus pret vara u logos; i kao to prvi mukoj svesti
da r uj e odnos i odno e nj e , t ako i ovaj pos l ednj i daj e ens koj svest i
zami l j enost , r azmi l j anj e i spoznaj u. ( GW 9111, 33)
( 3) t o se t i e pl ur al i zma Ani mus a nas upr ot j edno- l i nos t i
Ani me, izgleda mi da ta svoj stvena i nj eni ca predst avl j a korel at svesnog
st ava. Svesni st av ene j e , uopt e uzev, l i no znat no ekskl uzi vni j i od
stava mu kar c a. Nj en svet i ne oevi i ma j ke , br a a i sest re, muevi i
de c a . Os t a l i svet s e s a s t oj i od sl i ni h por odi c a k o j e s e uz a j a mn o
pozdr avl j aj u, ali se u ost al i m st var i ma bi t no zani maj u za sebe s ame.
Svet mu kar ca j e narod, " dr a va " , i nt eresni koncer ni itd. Porodi ca j e
samo sredst vo u tu svrhu, j edan od t emel j a drave, a nj egova ena ni j e
neophodno tu ena (u svakom sl uaj u ne to to ona misli kada kae " moj
mu" ) . Ono opte nj emu j e bl i e nego ono l i no, pa se zat o nj egov svet
sast oj i od mnot va koor di ni r ani h f akt or a, dok nj en svet s one st r ane
mua dosee svoj k r a j u nekoj vrst i kos mi ke magl i ne. St r a s t ve na
i skl j ui vost j e st oga kod mu kar c a vezana za Ani mu, a neodr eeno
24
mnotvo kod ene, naprot i v, za Ani mus. Dok pred oi ma mukar ca l i tra
ot ro ski ci rani , znaaj ni l i k arobni ce Ki r ke ili Kal i pso, Ani mus se pre
i zr aava u Le t e e m Hol a nda ni nu ili dr ugi m ne poz na t i m gos t i ma
oke ana, ni kad sasvi m odr eeno uhvat l j i v, pr ot ej s ki i mot or i ki po-
kr e nut . Ovi i zr azi j a v l j a j u se, na i me , u s novi ma , a u k o nk r e t no j
st varnost i to mogu biti heroj ski t enori , bokserski prvaci , veliki l j udi u
dal eki m, nepoznat i m gr adovi ma. ( GW 7, 338)
ARHETIP
Jung j e pojam arhetipa formirao kroz svoj e dugogodinje
iskustvo na polju psihologije sna i na osnovu izuavanja mitologij e.
U mnogostruki m slikama i materij alima svoj ih pacij enata, on je
spoznao osnovne obrasce i strukture koj e je oznaavao kao arhe-
tipove. Kod ovog pojma je bitno da se pravi razlika izmeu prikri-
venog arhetipa po sebi i arhetipske slike (1). Prvi predstavlja takvu
strukturu koj a je imanentna ljudskoj psihi, a poslednji se manifestuj c
u razliitim arhetipskim poj avnim slikama (na primer arhetip oca,
maj ke, deteta, slika Boga, Animus i Anima itd.). Arhetip, odnosno
arhetipovi, predstavljaju nevidljive i neupadljive delotvome faktore
u nesvesnom kod oveka. Oni ine strukturalne dominante psihe,
budui da ureuju duevno doivljavanje i redaju slike i motive u
nesvesnom prema odreenim osnovni m obrasci ma. Tosebno bi
trebalo voditi rauna o tome da kod arhetipova nije re o nasleenim
predstavama, nasleenim slikama i simbolima, nego o mogunostima
nj i hovog poj avl j i vanj a i obl i kovanj a. Arhetipovi su sistemi pri-
pravnosti pojavne slike (2).
Arhetipovi su locirani u neposrednoj blizini instinkata, kao
tipinih formi ponaanja i uestalih oblika reagovanja. Dok instinkti
25
i ne osnovne oblike ponaanj a, arhetipovi se mogu oznaiti kao
osnovni oblici vienja stvari. U tom kontekstu se kod Junga doslovce
kae da se arhetipske praslike mogu smatrati "shvatanj em instinkta
o sebi samom ili samoodslikavanje instinkta" ( GW 8, str. 157). Za
dalj e razumevanj e arhetipa od fundamentalnog znaaj a su njegovi
slikoviti i ujedno dinamiki aspekti. Ovaj poslednji posebno dolazi
do izraaj a u psi hodi nami ki m dej stvima i u fasci nantnoj snazi
arhetipskih slika. U oblasti linih doivalj avanj a reeno se mani -
festuje, izmeu ostalog, u tome da ljude mogu zahvatiti arhetipske
slike ili ih spopasti mitoloke predstave (na primer prizori Satane)
( 3) . Poto takve arheti pske predstave mogu, s j edne strane, da
izazovu neurotine slike ili ak psihotine smetnje a, s druge strane,
da nose terapeutska dejstva, to ih treba uvaavati kao duevne ivotne
sile i uzimati ih sasvim ozbilj no. Ne samo za psihoterapiju, ve i za
ocelotvorenj e, individuaciju i samoostvarenje svakog oveka arhe-
tipske slike su od velikog znaaj a, j er one ureuju duevna doi-
vlj avanj a a psihike procese usmeravaju ka centru i ka samom cilj u.
( 1) Ar het i pske predst ave koj e nam prenosi nesvesno ne smej u
se br kat i sa arhetipom po sebi. One su vi est ruko pr omcnl j i vc tvorevi ne,
koj e upuuj u na j edan po sebi neoigledun osnovni obl i k. Taj obl i k se
odl i kuj e i zvesni m f or ma l ni m el ement i ma i i zvesni m pr i nc i pi j e l ni m
zna enj em, koj e se moe samo pri bl i no obuhvat i t i . Ar het i p po sebi j c
psi hoi dni f akt or , koj i pr i pada t akor ei nevi dl j i vom, ul l r nl j ubi as t om,
del u psi hi kog s pekt r a. Ka o t akav, on nema sposobnost svest i . Us u-
uj em se da i znesem ovu hi pot ezu, j e r sve ar hel i ps ko to svest opaa
i ni s e da pr e ds t avl j a va r i j a c i j u osnovne t eme. To s t a nj e j e oveku
naj i zr azi t i j e kada i st r auj e beskonane var i j ant e mot i va mandal e. Re
j e o r el at i vno j ednos t avnom osnovnom obl i ku, i j e se zna enj e moe
navest i kao pr i bl i no " c e n t r a l n o " . Ma da s e mandal a poj avl uj e kao
s t r ukt ur a c e nt r a , i pak os t aj e nei zvesno da l i j e unut ar t c s t r ukt ur e
nagl a eni j i c ent ar ili per i f er i j a, dcoba ili ncpodcl j cnos t . Pot o drugi
ar he t i povi daj u povoda za sl i ne s umnj e , s ma t r a m ver ovat ni m da
vl asti to bi e ar het i pa nema sposobnost svesti , t j . ono j e t r anscendent no,
zbog ega ga oznaavam psi hoi dni m. ( GW 8, 417)
26
( 2) Uvek sc i znova s r eom sa pogr e ni m uve r e nj c m da su
arhel i povi s adr aj no odreeni , t j . da pr edst avl j aj u neku vrst u nesve-
sni h " pr e ds t a va " . Zat o se mor a j o j e dnom i st ai da arhet i povi nisu
s adr aj no, nego s amo f or mal no odreeni i t o na vrl o usl ovan nai n.
Sadr aj no odreena pr asl i ka se moe dokument ovat i samo onda ako j e
svesna i stoga i spunj ena mat er i j al om svesnog i skust va. Nj egov obl i k se
moe uporedi t i , kako sam t o ve obj asni o na drugom mest u, ot pri l i ke
sn oni m s i s t emom kr i s t a l a , koj i u i zves noj mer i una pr e d f or mi r a
n a s t a j a n j e kr i s t a l a u l ui ni a da sam ma t e r i j a l no ne pos t oj i . Ovo
posl ednj e se j avl j a na nai n bombar dovanj a j ona i mol ekul a. Arhet i p
j e j edan, po sebi , prazan, f ormal ni el ement , koj i ni j e ni ta drugo nego
fttcullasprueformandi, apr i or i s l i ka mogunost pr edst ava. Ne nasl e-
uj u sc predst ave nego oblici koj i u ovom smislu odgovar aj u isto t ako
f or mal no odreeni m i nst i nkt i ma. Ba kao to se post oj anj e arhet i pova
po sebi ne moe dokazat i , t ako se ni pos t oj anj e i nst i nknt a ne moe
dokument ovat i sve dok se oni konkr et no ne pokau na del u. U vezi sa
odr eeno u f or me, por eenj e sa nas t ankom kr i st al a j c ut ol i ko oi -
gl edno ukol i ko osni si stem samo odreuj e st er comet r i j sku st r ukt ur u a
ne i konkr et an obl i k poj edi nog kr i st al a. On moe biti veliki ili mal en,
ili moe da se menj a pr ema razl i i t om of or ml j enj u nj egovi h povri na,
ili prema uzaj amnom pr or ai vanj u kr i st al a. Kons t ant an j c samo osni
si st em u nj egovi m nael no nepr omcnl j i vi m geomet r i j s ki m odnosi ma.
I st o to vai i za ar het i p: on sc, u pri nci pu, moe i menovat i i poseduj c
ne pr ome nl j i vo z na e nj s ko j e z gr o koj e s t al no, s amo na el no a ne i
konkr e t no, odr euj e nj egov nai n poj avl j i vanj a. Ka o to s e ar het i p
ma j ke , pr i mer i c e, poj avl j uj e empi r i j ski s vr emena na vr eme, t o sc i z
nj ega s amog ni kada ne moe sve i zvest i , nego on poi va na dr ugi m
f akt or i ma. ( GW 9/1, 155)
( 3) est o su me pi t al i ot kuda vode por ekl o ti ar het i povi ili
pr asl i kc. i ni mi se da sc nj i hovo nas t aj anj e uopte ne moe dr ugai j e
obj a s ni t i nego pr e t pos t a vkom o t ome da su oni nas l age i s kus t ava
oveanst va koj a se st al no ponavl j aj u. J e dno od naj obi ni j i h i uj edno
naj upeat l j i vi j i h i skust ava predst avl j a svakodnevno pri vi dno kr et anj e
Sunc a. U nesvesnom ne moemo ot kri t i ni ta od toga, ako j e re o nama
poznat om f i zi kom zbi vanj u, ali zato nal azi mo mi t o j unaku Sunca u
nj egovi m br oj ni m ver zi j ama. Taj mit i ni ar het i p Sunc a , a ne f i zi ki
27
dogaaj . I st o t o se moe rei za mcseeve mene. Ar het i p pr edst avl j a
j e dnu vr s t u pr i pr avnos t i da uvck i znova r c pr odukuj u i st e ili sl i ne
mi t ske predst ave. Pr ema t ome se i ni da ono to se ut i skuj e u nesvesno
i s kl j ui vo pr eds t avl j a s ubj ekt i vno i zazvane pr eds t ave ma t e put em
fi zi kog zbi vanj a. St oga bi se moglo pret post avi t i da su arhet i povi esto
pona vl j a na zapnm i vanj n s ubj ekt i vni h r e a kc i j a . Ova pr et pos t avka
pr i r odno samo odl ae pr obl em, ne reavaj ui ga. Ni ta nas ne spreava
da s mat r amo da se izvesni arhet i povi ve poj avl j uj u kod i vot i nj a, da
su zasnovani na osobenosti i votnog si stema i t i me post aj u i zraz i vota,
i j a suti na ne i zi skuj e bi l o kakva dodat na obj a nj enj a. Ka k o se i ni ,
arhet i povi nisu samo pam enj a st al no ponavl j ani h ti pi ni h i skust ava,
ve se uj e dno pona a j u e mpi r i j s ki kao snage ili tendencije za
pona vl j a nj e istih i s kus t ava. Nai me, kada se ar het i p poj avi u snu, u
mati ili u i votu, on uvek donosi poseban " ut i c a j " ili mo pr ema koj oj
del uj e numinozno, odnosno f asci ni r aj ue ili podsl i c na del anj e. (G\V
7, 109)
ARHETIP DETETA
Arheti p deteta j e simbol koj i personi fi kuj e u baj kama,
mitovima i snovima novo ivotno oseanj e i poetak obnove ivota.
Mot i v deteta naj avl j uj e budue psi hi ke razvoj ne mogunosti u
snovima. Posebno u drugoj polovini ivota, arhetip deteta oivljava
u mnogi m l j udi ma i utie na temel j i tu promenu l i nosti . To su
posebno stvaralaki trenuci, kada praslika deteta sa snanom psihodi-
nami kom energij om prodre u svest. Sledei aspekti arhetipa deteta
pokazuju da se ta praslika ne moe uglaviti u psihu sa konkretnim
iskustvima sa decom ili se izvesti iz spoljanje stvarnosti (1).
Mnogi mitovi i baj ke poznaju prie o boanskom ili heroj -
skom detetu koj e na poseban nain dolazi na svet i odmah biva
i zl oeno opasnostima i ugroavanj i ma. Meuti m, ono poseduj e
28
posebne sposobnosti i nadarenosti koj e prevazilaze ljudsku meru. S
j edne strane, ono je neugledno i ba je pravo dete. a s druge strane
ima boanske osobine i pokazuj e se kao spasitelj mnogih ili kao
j unak posebnog kova. Ono ivi i realizuj e onaj celoviti ivot koj i
postoji u svakom ovcku kao nagon za samoostvarenjem ( 2) . To, po
Jungu, personifikuj e ivotnu sposobnost s one strane ogranienog
polj a svesti i pokazuj e puteve i mogunosti ocelotvorenj a. U hri-
anstvu Bogomladenac simbolizuje spasenje i otvara prilaz carstvu
Boj em. Prema tome, dete je simbol koji u sebi sjedinjuje i izmiaij e
suprotnosti. U analitikom smislu, dete je i simbol Sopstva i time
postaje odluujui faktor delovanja u samoostvarenju oveka.
( 1) Mo da ni j e i zl i no napomenul i da j c l ai ka pr edr as uda
st al no skl ona poi st ovei vanj u moti va deteta sa konkr et ni m i skust vom
de t e t a, kao da j e r eal no pos t oj e e det e ka uz a l na pr e t pos t a vka za
post oj anj e mot i va det et a. Meut i m, u psi hol okoj st varnost i empi r i j ska
predst ava o detetu samo j c i zr aaj no sredst vo ( ak nc i j edi no! ) da bi
se art i kul i sal o duevno st anj e stvari koj e se ne moe blie shvati l i . St oga
ni mi t ol oka predst ava o detetu ni j e i zri i t o kopi j a empi r i j skog det et a,
nego j as no spoznat l j i v si mbol . Rc j e o boans kom, udesnom, upravo
ne l j uds ko m de t e t u, s t vor e nom, r oe nom i o dg a j e no m u pot puno
neobi ni m okol nos t i ma. Nj egova del a su t akoe udnovat a ili mon-
s t r uoz na , ka o i nj egova pr i r oda i t el esna s voj s t va. Na osnovu ovi h
i s kl j u i vo ne e mpi r i j s ki h s voj s t ava, nc pos t oj i uopt e pot r e ba da se
govori o " mot i vu det et a" . Sem t oga, mi t ol oko ' det e' i var i r a kao bog,
di n, pal i , i vot i nj a i t d. , to ukazuj e, ni t a manj e, nego na raci onal nu
ili konkret no l j udsku kauzal nost . I st o vai i za arhet i pove ' oc a' i ' ma j ke '
koj i su t akoe mi tol oki i raci onal ni s i mbol i . ( GW 9/1, 273, pr i m. 20)
( 2 ) " De t e " i zl azi kao por od nes ves nog i z nj e govog kr i l a ,
st vorenog i z osnova l j udske pri rode, ili bol j e i z ive pri rode uopte. Ono
pe r s oni f i ki j e i vot ne sile s one s t r ane ogr ani enog podr u j a svest i ,
puteva i mogunost i , o koj i ma svest u svoj oj j ednost ranost i ne zna ni ta,
i c el okupnos t koj a ukl j u uj e dubi ne pr i r ode . Ono pr eds t avl j a n a j -
snani j i i naj nei zbeni j i nagon bi a, nai me nagon s amoos t var enj a. To
j e nemi novnost , opr eml j ena svim pri rodni m moi ma i nst i nkt a, dok se
svest st al no zapet l j ava u t obonj u drugu mogunost . Nagon i pri si l a za
29
s amoos l var enj cm pri rodna j e zakoni t ost i stoga ima nesavl adi vu snagu,
pa i onda k a da se po e t a k nj i hovog de l ova nj a i ni ne ugl e dni m i
never ovat ni m. (GVV 9/1, 289)
ARHETIP MAJKE
Pod arheti pom maj ke podrazumevamo speci f i no izra-
avanje arhetipa u pogledu na polno specifine odlike maj ke. Pored
toga, ovaj arhetip j c faktor ureivanj a iskustava " maj i nskog" u
svakom oveku. S one strane polno specifinog lika, postoji kvalitet
doivljaja koj i poiva na ovom arhetipu ( 1) . Athetip maj ke se moe
spoznati u svom negativnom delovanju kao snaga koj a ograniava,
kontrolie i ometa razvoj , i u pozitivnom smislu kao oveku ima-
nentan "izvor snage" koji podstie lini rast, kreativnost i samoostvarenje.
Jung rezimira ove suprotonosti kao "dragu i groznu maj ku" (2). Prva
sree oveka u liku maj ke koj a raa i hrani, u nj enoj dobroti i
mudrosti. Negativan arhetip maj ke Jung vidi u svemu onom to
izaziva strah grevitog dranja i to uzrokuje smrt.
(1) Ka o i svaki dr ugi ar het i p, t ako i ar het i p ma j k e s adr i
gotovo nepregl edno mnot vo aspekat a. Pomcnuu samo neke t i pi ni j c
obl i ke: roena maj ka i ba ka ; maeha, svekrva i t at a; bi l o koj a ena
pr ema koj oj ovek stoj i u nekoj vezi ; dadi l j a ili negovat el j i ca; pr ababa
i " Be l a e na , " u vi em, pr enes enom smi sl u bogi nj a, pos ebno Bogo-
ma j k a , devi ea ( kao podml aena ma j ka , na pr i mer , Demet r a i Ko r a ) ,
Sof i j a ( kao maj ka mi l osni ca) , event ual no i lip Ki bcl a- At i s ili kao keri
mi l osni ca ( podml aena ma j ka ) ; ci l j udnj e za spasenj em ( r a j , car st vo
Bo j e , nebeski J c r us a l i m) ; u dal j em smi sl u c r kva, uni verzi t et , gr ad,
zeml j a, nebo, dr ava, uma, mor e i s t aj ae vode; mat e r i j a, podzemni
svet i Mes ec; u uem smi sl u kao mesto r aanj a i nas t aj anj a - nj i va, vrt ,
st ena, pei na, drvo, izvor, duboki bunar, bazen, cvet kao posuda (rua
30
i l ot os) ; kao ar obni kr ug ( mandal a kao padi na) ili kao kopi j a r oga
( Cor nuc opi a) ; u naj uem smi sl u mat er i ca, svaka upl j i na (na pr i mcr ,
ma t i c a ) ; ma j i no kr i l o; pe ni c a, l onac ; kao i vot i nj a - kr a va , zec i
kor i sna i vot i nj a uopt e. ( GW 9/ 1, 156)
( 2) Ovo na b r a j a nj e ne pr et enduj e na cel ovi t ost , nego s amo
na z na uj e n a j h i t n i j e c r t e a r he t i pa ma j k e . Nj egova s voj s t va i ne
" ma j i ns ko " , naprost o magi ni aut ori t et enskog; mudr ost i duhovna
visina s one st r ane r azuma; dobro, zati tno, nosee, rast ue, ono to daj e
pl odove i hr anu; mesto magi ne pr omene i ponovnog r oenj a; kori st an
i nst i nkt ili i mpul s ; t aj novi t o, skr i veno, mr a no, bezdan, svet mr t vi h,
prodi rue, zavodl j i vo i ot rovno, zast r auj ue i nei zbeno. Ova svoj st va
ar het i pa ma j ke opi sao sam i zri i t o i dokument ovao i h odgovar aj ui m
dokazi ma u s voj oj knj i zi Symbole iler IVundUing {Simbolipromene).
Supr ot nos t ovi h svoj st ava t amo sam f or mul i s ao kao dr agu i groznu
ma j k u. Nama naj bl i a i s t or i j s ka par al el a j e Deva Ma r i j a , koj a j c u
srednj ovekovnoj al egori ci i st ovremeno i krst Hri stov. U I ndi j i , to bi bi l a
Kal i . Samki j a kao f i l ozof i j a of ormi l a j e arhet i p maj ke u poj mu pr i r ode
( pr akr t i ) i nj emu su pr i dodat a tri el ement a kao osnovna svoj st va, a to
s u: s a t t va m, r a j a s i t amas ( dobr ot a , s t r as t , t mi na ) . To su tri bi t na
aspekt a maj ke, nai me, nj ena dobrot a koj a titi i hrani , nj ena sanj al aka
e moc i ona l nos t i nj e na ne r a z vi j e na t mi na . Pos e bna c r t a f i l ozof s ke
l egende, nai me da Pr akr t i i gra pred Pur u om (dua) da bi j e podseti l a
na " s poznaj u r azl i ka" , ne pr i pada neposr edno maj c i , nego ar het i pu
Ani me . Ova j se ar het i p u mu koj psi hol ogi j i st al no mea sa sl i kom
ma j ke . ( GW 9/ 1, 158)
ARHETIP OCA
Arhet i p oca j e , pored arhetipa maj ke, osnovna
diferencij acij a roditeljskog arhetipa, u koj em je sjedinjena i ouvana
cel okupnost suprotnosti ( 1) . Razdrobl j ena i podcl j cna i skonska
31
celovitost dovodi do ambivalentnosti i dvoznanosti arhetipa oca.
Stoga u arhetipskoj slici oca mogu uporedo da egzistiraju tamno i
svetio, pozitivno i negativno. Postoj e i sledee bitne odlike arhetipa
oca: vi est rane akti vnosti i agresi j a, namet l j i vo i " uver l j i vo" ,
oploujue i nadstvarajue, destruktivno, razarajue i uasavaj ue.
Arhetipske slike i simboli arhetipa oca su, izmeu ostalih:
nebo i sunce, grom i vetar, falus i oruje. Iz sfere mitova i baj ki, to
su j o: mag, heroj , princ. Iz biljnog i ivotinjskog carstva to su svi
muj aci i muke bilj ke. Iza ovih primerice navedenih simbola stoji
arhetip oca kao nevidljiv uredujui faktor, iju pokretaku i bezlinu
snagu predstavljaju prasimboli duh-vetar i dah. Svuda gde su ljudi
zahvaeni oduevljenjem ili oseaju duhovno-emocionalnu dinamiku,
oni su u delokrugu ovog arhetipa.
( 1) Imago r odi t el j a poseduj e, nai me, j ednu sasvi m neobi nu
ener gi j u i uti e na duevni ivot deteta u t ako vel i koj meri da se ovek
mor a zapi t at i da l i se j ednom obi nom oveku uopte srne poveri ti t akva
magi na si l a. Oigledno j e da j e on poseduj e, ali se namee pi t anj e da
l i j e ona i nj egovo s t var no vl asni t vo. ove k j e , nai me, " u pos e du"
mnogi h st vari koj e ni kada ni j e st ekao, nego i h j e nasl edi o od svoj i h
pr edaka. On se ne r aa kao tubula ranu, nego samo kao nesvesno bi e.
Al i on sobom donosi speci f i no l j uds ke or gani zovane, f unkc i onal no
pr i pr avne si st eme, za koj e moe da zahval i l j udskom r azvoj u od vi e
mi l i ona godi na. Ka o to pti ca ni kada ni j e i ndi vi dual no naui l a ili st ekl a
nagon za sel i dbom i pr avl j e nj e m gnezda, t ako i ovek donosi svoj i m
r oenj em osnovne crt e svoga bi a, i to ne samo nj egove i ndi vi dual ne,
nego i kol e kt i vne pr i r ode . Nas l ec ni si st emi odgova r a j u l j uds ki m
s i t ua c i j a ma koj e su domi ni r al e od pamt i ve ka, t j . pos t oj e ml ados t i
st arost , r oenj e i smrt , sinovi i ker i , oevi i maj ke. . .
J a s a m konge ni t al ni i pr c egzi s t ent ni pr e dl o a k i ns t i nkt a ,
odnosno model pona anj a (putlern of behuviour), oznai o kao urhelip.
Ova sl i ka j e opr eml j ena onom di nami kom koj u ne moemo poveri t i
oveku kao j edi nki . Ka da bi ta mo zai st a bi l a pot i nj ena naoj ruci i
naoj vol j i , onda bi nas odgovornost tol i ko pri t i snul a da se ni ko zdr ave
pamet i ne bi mogao usudi ti da i ma decu. Mo ar het i pa, meut i m, ne
kont r ol i emo mi , nego smo j oj i sami preput eni u neoeki vanoj mer i .
32
Iraa mnogo l j udi koj i se supr ot st avl j aj u t om ut i caj u ili pri nudi ali, isto
t ako, ima mnogo drugi h koj i sc i dcnt i f i kuj u sa arhet i pom. . .
Opas nos t pr edst avl j a upr avo t aj nesvesni i dent i t et sa ar he -
t i pom: on nema s amo s uges t i vno- domi nant an ul i c aj na det e, nego i
pr oi zvodi u nj e mu i stu nes ves nos t , t ako da s j e dne s t r a ne podl ee
s po l j a nj e m ut i c a j u a s dr uge s t r a ne se i znut r a od t oga ne moe
odbr ani t i . Ukol i ko se otac vie i denl i f i kuj e sa ar het i pom, utol i ko j c on
nesvesni j i i neodgovoni i j i i , tavi e, utol i ko post aj e vie psi hot i an. ( GW
4, 728 f.)
ARHETIPSKI SNOVI
Za razliku od snova, koj i u linoj ivotnoj istoriji zauzimaju
konkretno "mesto u i votu", arhetipski snovi su transpersonalnc
prirode. Dok se kompenzatorski i svi drugi snovi koj i odraavaju
lina iskustva mogu tumaiti uz pomo snevaa, po pravilu, kod
arhetipskih snova to nij e mogue. Arhetipski snovi, koj i se u drugim
kulturama nazivaju velikim snovima, posebno su upeatljivi i esto
poseduj u pesniki oblik i lepotu (1). Oni se odigravaju u vanim,
prelaznim fazama naeg ivota (na primer, u pubertetu, na ivotnoj
prekretnici ili pred smrt). Takve arhetipske snove snevai naj ee
doivlj avaj u udnovato; niti ih mogu uklopiti u kontekst vlastite
ivotne istorijc niti ih mogu sami rastumaiti pomou linih zamisli.
Novi znak raspoznavanja arhetipskih snova lei u nj ihovom fasci-
nantnom delovanj u i u izraenim slikama i simbolima iz mi tova,
baj ki , religij a i drugih transpcrsonalnih predanja oveanstva. U
svrhe amplifikacij e (obogaivanj a) uzima se materijal iz navedenih
oblasti. Sledci Jungov primer pokazuj e da se i u dej im snovima
mogu pojaviti nagomilani arhetipski motivi. U ovom sluaju re jc
33
o j ednoj osmogodinjoj dcvojici koja jc nepunu godinu dana kasnije
umrla od neke zarazne bolesti (2).
( 1) S j edne st r ane govori mo o individualnom, sa druge s t r ane
o kolektivnom nesvesnom, koj e u neku ruku znai dubl j i sloj od svesti
bl i skog i ndi vi dual nog nesvesnog. " Ve l i ki " , odnosno z na a j ni snovi ,
pot i u i z ovog dubl j eg s l oj a. Nj i hovu vanos t oda j e , bez obzi r a na
subj ekt i vni ut i sak, ve i nj i hovo pl ast i no obl i kovanj e koj e, ner et ko,
pokazuj e pes ni ku snagu i l epof u. Takvi snovi Zbi vaj u se naj e e u
sudbonosni m peri odi ma i vot a, na pr i mer , u r anoj ml adost i , u vr eme
pub e r t e t a , na i vot noj pr e kr e t ni c i ( i zmeu 3 6 . i 40. godi ne) i i n
conspeelu morlis. Nj i hovo t uma e nj e est o j e s kop ano sa znat ni m
t e ko ama, j e r j e mat er i j al koj i pr ua sneva isu vie os kudan. Kod
a r he t i ps ki h t vor evi na ne radi se vi e o l i ni m i s kus t vi ma, nego, u
i zvesnoj mer i , o u psi i m i de j ama, i j e osnovno zna enj e lei u nj i ma
svoj st venom smi sl u, a ne u nekakvi m l i ni m odnosi ma doi vl j avanj a.
( GW 8, 555)
( 2) Ovde mor am da obj asni m vezu i zmeu i nsl i nkat a i ar he-
t i pova. Ono to nazi vamo i nst i nkt i ma, to su fi zi ol oki i mpul si koj i se
" s p o l j a " opaaj u ul i ma. I s t ovr emeno, oni se j a v l j a j u i " u n u t r a " u
ma t anj i ma i svoj e pri sust vo odaj u esto put em si mbol i ni h sl i ka. Te
" un ut r a n j e " poj ave su ono to oznaavam kao ar het i pove. Nj i hovo
porekl o ni j e poznat o i oni se j avl j aj u u svako doba i svuda u svetu.
Mnogi l j udi su me t r ai l i , j e r ni su znal i ta e sa vl ast i t i m
snovi ma i snovi ma svoj e dece oni nisu razumel i j ezi k svoj i h snova.
Neki od tih paci j enat a bili su veoma obrazovani l j udi , neki ak i sami
ps i hi j at r i .
Ta no se seam j ednog prof esora uni verzi t et a koj i j c sasvi m
i znenada i mao j ednu vi zi j u, pa j e stoga s mat r ao da j e duevno obol eo.
Doao j e kod mene u pani nom st r ahu. Uzeo sam j ednost avno sa pol i ce
j ednu 400 godi na st aru knj i gu i pokazao mu sliku j ednog drvoreza, na
koj oj j e bi l a obl i kovana i sta t a vi zi j a koj u j e i on i mao. " Nema pot r ebe
da sebe s mat r at e duevno bol es ni m" , r ekao sam mu. " Va a vi zi j a bi l a
j e poznat a j o pr e 400 godi na. " Na t o se on, pot puno i scr pl j en, ali opet
sasvi m nor mal an, spusti o na st ol i cu.
J e da n veoma vaan sl uaj donco mi j e ovek koj i j c i sam bi o
psi hi j at ar. J ednog dana mi j e pokazao rukom ispisanu knj i i cu koj u mu
34
j c za Boi pokl oni l a nj egova deset ogodi nj a e r ka. Ona j c sadr al a
i tav niz snova koj e j e devoj i ca sanj al a od svoj e osme godi ne; bi l a j e
t o naj neobi ni j a seri j a snova koj u sam i kada vi deo. I ako dej i snovi ,
oni su bili i pak neobi ni i sadraval i su sl i ke, i j e j e porekl o za oca bi l o
pot puno neshvat l j i vo. Evo tih mot i va: 1. " Opa ka i vot i nj a" , udovi t e
poput zmi j e sa puno rogova, ubi j a i guta sve dr uge i vot i nj e. Pot om
dol azi Bog u obl i ku et i ri poj e di na na boga i z et i ri ugl a i mr t vi m
i vot i nj ama ponovo udahnj uj e i vot. 2. Vaznesenj c u nebo, gde sc uz
paganske pl esove slui vel i ka mi sa; si l azak u Ad, gde anel i i ne dobra
del a. (Der Mensch und seine Symbole, str. 69 f)
ASOCIJACIJA
Kod asocij acij e, j ednostavno oznaene i kao dosetka, re j e
o povezivanj u i spaj anj u predstava i opaanja slinih sadraja. U
terapiji, a posebno u obradi sna, primenjuju se slobodne asocij acij e
(po Froj du) i usmerena ili vezana asocij acij a (kod Junga) (1). Prema
nj egovom iskustvu, putem slobodnih asocij acij a na dnevni red sc
postavlj aj u kompleksi i potekoe, a da bi se primila poruka sna,
potrebne su usmerene asocij acij e, pri emu sc ispitanik uvek iznova
obraa snu. Ovo asocijativno ophoenje sa snovima veoma nalikuje
raznim upotrebama medi t aci j e kao upornog kruenj a i promene
milj enj a. Putem usmerene asocij acij e uspostavlja se kontekst sna i
nj egova veza sa i vot om snevaa i vo se zami l j a ( 2) . Vano
terapeutsko dej stvo asoci j aci j a sastoj i se u oslobaanj u duevnih
tenzij a, j er nesvesno potiskivanj e ovim putem dospeva do svesti.
J ungov test sl obodni h asoci j aci j a moe da poslui za merenj e
nesvesnih kompleksa, pri emu se ispitaniku meri vreme reagovanja
od upuene rei do datog odgovora (3). Due vreme reagovanja j avlj a
35
se onda kada kompleks sa snanim emocionalnim naboj em pogodi
drana rc.
(1) Sa t akozvani m sl obodni m asoci r anj em nc mogu dospeti do
ci l j a kao io nj i me nc bih mogao odgonet nut i neki het i t ski zapi s. Ti me,
n a r a v n o , pr o na l a z i m sve s voj e ko mpl e ks e , al i u t u s vr hu ni j e mi
pot r eban san, ve t o mogu isto t ako dobr o uradi l i na spi sku zabr ana
ili na j e dnoj reeni ci i z novi na. Pomou sl obodnog asoci r anj a kompl eksi
izlaze na vi dcl o, ali smisao sna samo i zuzetno. Da bih shvati o smi sao sna,
mor am se to bl i e drati sl i ka i z sna. Ako neko sanj a sto od j el ovi ne,
onda t o ni j e dovol j no za a s o c i r a nj c na vl as t i t i pi s ai st o, i t o i z
j e dno s t a v no g r azl oga t o nj egov sto ni j e na pr a vl j e n od j e l ovi ne .
Meut i m, san se i zri i t o odnosi na sto od j el ovi ne. Ako pret post avi mo
da s neva u ovde ni t a vi e nc pada na pa me t , onda t aj zas t oj i ma
obj ekt i vno znaenj e, j e r on nagovet ava da u neposrednom susedstvu
sl i ke sna vl ada posebna t mi na koj a bi ovek a mogl a navest i na r a-
z mi l j a nj e . Na r a vno, mogu se za sto od j el ovi ne vezat i na deset i ne
as oc i j ac i j a, ali j c znaaj no da na izgled nema ni ega. U ovom sl uaj u
ponovo se v r a a mo sl i ci , i j a i mam obi aj da t ada svom pa c i j e nt u
kaem: " Zami s l i t e da j a uopte ne znam ta znae rei ' st o od j el ovi ne'
i daj t e mi t akav opis pr edmet a i nj egove pri rodne i st ori j e sve dok ne
shvat i m kakav j e to pr edmet . " (GVV 16, 320)
( 2) Ko d ne r a z gove t nog s na ne r adi se o r a z ume va nj u ili
t uma e nj u, ve o br i l j i vom us pos t a vl j a nj u kont e ks t a . Pr i t om ne
mi sl i m ba na " sl obodno as oc i r anj c " bez grani ca sa sl i kama i z sna kao
pol azi t em, nego na br i l j i vo, svesno os vcl l j avanj c oni h asoci j at i vni h
veza koj e su obj ekt i vno grupi sane oko slike sna. Za ovakav r ad mnogi
paci j ent i mor aj u se vaspi t avat i , j e r i oni , kao i l ekar, i maj u neodol j i vu
skl onost da st vari odmah shvat e i pr ot uma e, posebno onda kada su
put em i t anj a ili neke pr oma ene anal i ze stekl i neko pr edznanj e a t i me
i pogr ena uput st va. Zat o i h na j pr e as oc i r aj u t eor i j s ki , t o j est r azu-
mevaj ui i t umaei sl i ke iz sna i, po mogust vu, tu se i zaus t avl j aj u.
Oni ele da odmah, ba kao i l ekar, u neku ruku zau iza sna, pol azei
pri tom od pogrenog mi l j enj a da j e san obi na f asada koj a pr i kr i va
pravi smi sao. Takozvana f asada, meut i m, ni j e na naj veem br oj u kua
ni kakva var ka ili var l j i vo i zobl i enj e, ve odgovara sadri ni kue i ak
36
j e odaj e bez dal j nj eg. Tako j e i j a s na sl i ka sna sam san i sadri cel ovi t
smi sao. ( GW 16, 319)
( 3) Ovi se kompl eksi mogu eksper i ment al no l ako demonst r i -
rat i pomou eksper i ment a as oci j aci j e. Ka o to j e poznat o, eksper i ment
se sast oj i u t ome da se i spi t ani ku uputi re na koj u bi on t rebal o da
r eaguj e to bre odgovar aj uom rei . Vr eme reagovanj a se meri . Pr ema
opt em o eki vanj u, na sve obi ne reci mor al o bi se odgovori t i i st om
br z i nom, a s amo " t e k e " rei bi zaht eval e due vr e me r e a gova nj a .
Me ut i m, st var i r eal no dr uga i j e s t oj e. est o se kod veoma j e dno -
stavni h rei bel ei neoeki vano dugo vreme r eagovanj a, dok se na tee
rei daj e br z odgovor. Posl e bliih i st rai vanj a sc i spostavi l o da due
vr e me r e a gova nj a na j e e nsi stupa onda kada dr a na r e pogodi
s a dr a j koj i j c i s punj en s nani m e moc i ona l ni m n a b o j e m. Por ed
pr oduenj a vr emena r eagovanj a dol azi i do drugi h kar akt er i s t i ni h
s me t nj i , u i j e sc poj edi nos t i ovde ne mogu upu t at i . Emoc i ona l no
na gl a e ni s a dr a j i na j e e s e odnos e na s t var i k o j e bi i s pi t a ni k
na j r a di j e zadr aao samo za sebe. Po pravi l u, re j c o muni m i stoga
pot i s nut i m s a dr a j i ma , a k o t akvi m koj i su i s a mo m i s pi t ani ku
nepoznat i . Ka da drana re pogodi u t akav kompl eks, onda i spi t ani ku
ne pada na pamet ba ni kakav odgovor ili mu padaj u na um mnoge
s t va r i , t ako da s t oga uop t e ne zna t a da odgovor i ili me ha ni ki
ponavl j a dr anu re ili daj e nekakav odgovor i odmah ga dopunj uj e
dr ug i m. Ka d a posl e z a vr e nog e ks pe r i me nt a j o j e dn o m upi t a t e
i spi t ani ka ta j e odgovori o na poj edi ne drane rei , onda se on naj ee
dobr o sea obi ni h r eakc i j a, a kompl eksni h rei naj e e veoma l oe.
( GW 8, 592)
CEL0V1T0ST
Poj am cel ovi t ost i sve se vi e upotrebl j ava u dubi nskoj
psi hol ogi j i i u mnogi m drugim oblastima (na primer: integralna
medi ci na, u razl i i ti m metodima medi taci j e itd.) radi opisivanj a
komplctnog ivota. U tom smislu i Jung govori o ostvarenju celog
oveka u procesu i ndi vi duaci j e. Cel ovi tost ne podrazumcva sa-
vrenost , nego rastue osamost al j enj e u j ednom esto munom
procesu suoavanja sa vlastitim potekoama i integracijom nesve-
snih psihikih sadraja. Jung izriito ukazuj e da ta fundamentalna
pitanja ljudskog ivota daleko prevazilaze oblast delovanja Ickara i
psihoterapeuta. Put ka lj udskom ocelotvorcnj u nc moe se opisati
raci onal no i j ednoznano, ve moe ponekad da dovede do cilj a
pri vi dno zaobi l azni m putcvi ma ili udarcima sudbi ne. Bi t no za
celovitost je povezivanje razliitih delova linosti i prcvazilaenje,
odnosno mogue izmirenje lano bolesnih suprotnosti ( 1) . Priblina
ravnotea radosti i bola vodi ka odmerenosti i izbalansiranosti u
ivotu. Ako se duevne patnj e svake vrste temel j i to suzbij aj u ili
potiskuju, onda se one mogu uvui u ivot u obliku neuroza (2).
Cel ovi t ost unapreuj u arheti pske sl i ke i si mbol i koj i
povezuj u svest i Ego sa Sopstvom (Selbst). To mogu biti posebni
kruni simboli ili etvorougli sa sreditem, takozvane mandale, ili
osobe koj e su ve ostvarile celovit ivot (na primer Ilristos ili Buda).
U ocelotvorcnj e se, dalje, ubraja uenje oveka da ivi sa sve etiri
tipoloke orijentacione funkcije (milj enj e, oseanj e, oset, intuicija)
i da pri tome razvija i integric posebno svoj e potisnute strane, tzv.
inferiorne funkcij e.
38
(1) Napor i l ekar a i t r aganj a paci j ent a usmereni su na onog
pri kri venog j o neost varenog " cel ovi t og" oveka, koj i j c uj edno vei i
pe r s pe kt i vni j i . Me ut i m, pr avi put ka oc e l ot vor c nj u s as t oj i sc, na
al ost , od sudbonosni h zaobi l azni h i kri vi h put eva. To j e " l ongi ssi ma
vi a" , ne pr ava, nego kr i vudava l i ni j a koj a povezuj e suprot nost i , koj a
pods e a na k a duc e j a koj i po ka z uj e put , odnos no s t azu, i j a l avi -
r i nt ovs ka z a mr e no s t ni j e l i ena uas a. Na t om put u st i u s c ona
i skustva koj a se oznaavaj u kao " t eko pr i s t upana" . Nj i hova nepri st u-
panost poi va na nj i hovoj dr agocenost i ; ona t rai ono ega se ovek
na j e e pr i boj a va , na i me celovilosl. Ona nam j e , dodu e, st al no u
ust i ma i sa nj om se bes kr aj no t eorel i e, ali se zat o u i vot noj st varnost
zaobi l azi u vel i kom l uku. Dal eko i ncupor edi vo omi l j eni j i j e obi aj
" kompar l i me nt ne psi hol ogi j e" gde j edna l adi ca ne zna ta se nal azi u
dr ugoj . ( GW 12, 6)
( 2) Cel ovi l ost i i spunj enj e i vota i zi skuj u ravnot eu pat nj e i
radost i . Zbog pozi ti vnog dej st va bol a, ovek namer no i zbegava da meri
kol i ko mu j e st r aha i br i ga naneo. Zat o st al no, na ubl aavaj ui nai n,
govori o pobol j anj u i to veoj srei , ne r azmi l j aj ui pri tom da j c i
srea ot rovna ako se mera bola ni j e navri l a. Tol i ko esto se iza neuroze
kr i j e pri rodna i nezaobi l azna pat nj a koj u ovek ni j e eleo da podnosi .
To sc na j j a s ni j e vidi na hi s t er i ni m bol ovi ma koj i pot i u u pr ocesu
l c c nj a od o dgo va r a j u i h du evni h bol ova koj e j c ovek el eo da
i zbegne. (GVV 16, 185)
DUA
Jung definie duu kao najvii psihiki intenzitet na naj -
manj em prostoru (Briefe II, 253 f . ) . On razl i kuj e psihu, kao
celokupnost svih svesnih i nesvesnih psihikih procesa, od due, kao
razgranienog kompleksa funkcija. Za Junga, dua je unutranji stav
i mogunost uspostavlj anj a veze sa nesvesnim ( 1 ) . Ona sadri niz
39
slika, "u slikama izraenu oiglednost ivotnih delatnosti". Dua se
moe i sasvim uoptcno posmatrati kao neto ivo u oveku i kao
neto to pokree ivot (2). Ona je za Junga stvarnost u tom smislu
to od nj e polaze odreena dejstva (3). Dua je komplementarna sa
sveu i sa karakterom oveka, budui da ona sadri sve ono to se
tamo sakupilo. U tu uzajamnost ubraja se i polni karakter oveka,
pri emu su, na primer, muevni mukarci iznutra izloeni snanim
duevnim ushi enj i ma (Ani ma), a enstvene ene imaju posebno
muku duu ( Ani mus) . Za J unga, dua ni j e obi na bleda sl i ka
fizikalnih i hemijskih procesa, nego ona pretvara te procese u nizove
slika, kao to se to, na primer, dogaa u snovima.
( 1) Ba kao to nara s vakodne vno i s kus t vo daj e pr avo da
govori mo o spol j anj oj l i nost i , tako nam ono daj e i pravo da pret po-
s t avi mo da pos t oj i unut r a nj a l i nost . Unut r a nj a l i nost j e nai n
pona a nj a oveka pr e ma unut r a nj i m ps i hi ki m pr oc e s i ma, ona j c
unut r a nj i stav, kar akt er , koj i on okree pr ema nesvesnom. Spol j a nj i
st av, s pol j a nj i k a r a k t e r oz na a va m kao pe r s onu, unut r a nj i st av
obel eavam kao Animu, kao duu. U koj oj j e meri neki stav habi t ual an,
u tol i koj meri j e on j edan, vie ili manj e, kompakt an kompleks f unkci j a,
sa koj i m se Ego moe, vie ili manj e, i dent i f i koval i . J ezi k to pl ast i no
i zr aava: ako neko i ma habi t ual an stav pr ema i zvesni m s i t uac i j ama,
onda se obi no kae: " On j e sasvi m drugi ako ini ovo ili ono. " Ti me j e
ut vrena samost al nost f unkci j skog kompl eksa habi t ual nog st ava: rekl o
bi se da j e neka druga l i nost uzela u posed j edi nku, kao da j e u " nj u
uao drugi duh" . ( GW 6, 883)
( 2) Du a j e ne t o i vo u oveku, ono ivi i z s amoga s ebe i
pokree ivot, pa j e stoga Bog udahnuo Adamu duh da bi mogao da ivi.
Pomou l ukavst va i kockar skog var anj a, dua zavodi del atnost mat eri j e
pr ema i vot u, i ako ga ova ne eli. Ona ubeuj e u never ovat ne st vari ,
da bi se i vco i vot . Ona j c puna zamki i kl opki kako bi ovek pao,
dosegao zeml j u, t amo se zapet l j ao i ostao da vi si , a bi se iveo i vot,
ba kao to Eva u r aj u ni j e mogl a da odoli da ubedi Adama u kval i t et
z a br a nj e ne j a buke . Ka d nc bi post oj al a uzbuenost i pr el i vanj e s j aj a
due, ovek bi u svoj i m naj vei m st r ast i ma i t romost i zapao u mrt vi l o.
( GW 9/ 1, 56)
40
(3) Dua sc verovat no ne st ara o nai m kat egor i j ama st var no-
sti. Za nj u j e , izgleda, u prvom redu stvarno ono to delnje. Onaj ko hoe
da i st r auj e duu, ne srne j e pobr kat i sa sveu, j e r e svoj i m sopstve-
ni m gl edanj em pr ekr i t i pr edmet i st r ai vanj a. Pot r ebno j c , naprot i v, j o
ot kri l i kol i ko se dua r azl i kuj e od svesti da bi sc mogl a shvat i t i . St oga
nita ni j e mogue, sem onoga to j e za nas i l uzi j a, a za nj u st varnost i
zbog ega ni t a ne bi bi l o ncsamcr l j i vo od mer enj a duevne st varnost i
pr ema na oj svesnoj st var nost i . Za psi hol oga ne posl oj i ni t a gl upl j e
od s t anovi t a mi s i onar a koj i j e bogove si rot i h pagana pr ogl asi o za
i l uzi j u. Meut i m, j o uvek se, na al ost , dogmat ski i nest r uno radi kao
da na a t a koz va na s t var nos t ni j e i st o t ako i l uzor na. Ka o u na e m
i skustvu uopt e, t ako su st vari koj e el uj u u duevnom svetu st varnost ,
nezavi sno od toga kako ih ovek nazi va. Re j e o tome da se te real nost i ,
po mogust vu, shvate kao t akve, a ne o t ome da im sc daj u druga i mena.
Ta ko duh za duu ni j e ni t a ma nj e duh, ak i kad ga ovek nazi va
seksual nou. (GVV 16, 111)
EGO U SNU
Ego u snuj e vezivna karika izmeu snivajuc nesvesne due
i svesno spoznajnog subjekta. Jung smatra da se Ja ne gasi potpuno
tokom spavanja i pri snevanj u, nego da svoj e funkcij e zadrava u
ogranienoj meri (1). Na Ego u snu naj ee je verno odslikavanje
nae linosti, tj . mi se kao linost u snu esto j avl j amo onakvi kakvi
smo u dui, a ne onakvi kakvi m bi smo se rado predstavili. Radi
unapreivanja komunikacij e izmeu svesnog i budnog Ja i nj enog
j aanj a mogu se primeniti sledee tehnike i vebe. Dok mnogi ljudi
lako pamte svoj e snove i vlastitom se aktivnou u njih uivljavaju,
postoj e drugi ljudi koji se moraju dobro potruditi da uspostave odnos
izmeu Ega i sna. Tako se ovo "sneno J a" moe podstai i aktivirati
41
ako ovek pre nego to zaspi sebi svcsno sugeric: "Zanimaj u me
moj i snovi! elim da san zapamtim! " Dal j e, potrebno je imati hartiju
i pribor za pisanje na nonom stoiu i odmah posle buenja (bar u
kratkim crtama) pribeleiti san. U radu sa snovima postigao sam
dobra i interesantna iskustva kada sam snove odmah govori o u
diktafon ili magnetofon. Dok se zapisivanje esto osea kao objektivi-
zacij a sna, u spontanom nonom pripovedanju sna, u zvuku glasa i
nij ansiranom opisu detalja mnogo toga od pradoivlj aj a prelazi na
ovu stranu.
Posebno aktiviranj e Ega iz sna dogaa se time to emo
tokom dana isprobati neki koristan i nov nain ponaanja u snu. Onaj
ko, na primer, pati od lakih oblika straha ili nesigurnosti i sebe u
snu doivljava snanim i hrabrim, moe da taj novi ivotni impuls
integrie u svest i da ga danju uspeno isproba. Sl i ne stvari se
dogaaj u pri anal i t i kom radu sa terapeutom koj i sa snevaem
precizno izrauje male korake realizacij e u svakodnevici.
Onaj ko posebno vodi none beleke (dnevnik snova) i u
nj ima tokom dueg perioda zapisuje svoj e snove, moe tanij e da
proui sposobnosti i kreativne mogunosti svoga Ega iz sna i da
svesno menj a svoj i vot. Ono to Ego iz sna moe i to j e ve
prethodno oprobao, to nae svesno Ja lake ui putem podraavanja.
j er Ego iz sna prua uzorke doivljaja koji su na odgovarajui nain
ve profilisani. Posmatranj e i razvitak Ega iz sna i prevoenj e
snivanih sposobnosti u svesno Ja predstavl j aj u koristan ivotni
zadatak.
(1) S a n j e psi hi ka t vorevi na koj a nast aj e t okom spavanj a bez
svesne mot i vaci j e. Tokom spavanj a svest, nar avno, ni j e sasvi m prest al a
da radi , nego j o post oj i ni zak stepen svesnosti . Tako ovek u naj veem
br oj u snova zadr ava rel at i vnu svest svoga J a , nar avno j ednog veoma
ogr ani enog i udno i zmenj enog J a , koj e se oznaava kao Ego i z sna.
To j e samo f r agment ili naznaka budnog J a . Svest post oj i s amo ut ol i ko
ukol i ko j c neki psi hi ki sadr aj udruen sa J a . Ego predst avl j a psi hi ki
kompl e ks pos ebno vr s t i h unut r a nj i h veza. Pot o j c sasvi m r et ko
42
s pavanj e bez s ni vanj a, t o sc moe s mat r at i da sc J a - kompl c ks veoma
r c t ko gasi kao debi l nost . Nj egovu debi l nost , po pr avi l u, ogr ani ava
s amo s pavanj e. Ovom Egu sc u snu pr i dr uuj u psi hi ki s adr aj i koj i
pri st upaj u Egu kao real ne spol j ne okol nost i , zbog ega smo i u snu esto
st avl j eni u si t uaci j e koj e ni su ni mal o nal i k na budno mi l j enj e, nego
su sl i ni j e si t uaci j ama i z st var noj ; i vot a. Ka o to real no post oj ei l j udi
i st vari ul aze u nae vi dno pol j e, t ako i sl i ke sna, kao j edna druga vrst a
real nost i , st upaj u u pol j e svesti Ega u snu. ( GW 8, 580)
ENERGIJA, PSIHIKA
Psihika energija je izraz za psihodinamiku due i vladajue
ivotne procese koji su u nj oj . Dcj stvo psihike energije saznajemo
u svoj im afektima i prohtevima, u nagonima i el j ama, u drugim
dinamikim ivotnim manifestacij ama i u zbivanjima koja pokreu
snove ( 1 ) . Psihiku energij u moemo moda naj pre zamisliti na
modelu unutranjeg kosmosa, u koj em kompleksi, kao energetska
polj a ili centri, zauzimaj u slian uzaj amni poloaj kao planete u
svemiru. Za Junga pojam energije ima arhetipski karakter i u sferi
doivljaja sc pokazuje kao kompleks sa autonomnim pogonom. Jung
moe ove fenomene da opie i na modelu energetskog sistema, j er
oni , t eori j ski posmat rano, mogu da se poj ave u neograni enoj
izmcnljivosti i smcnlj ivosti. U psihikom sistemu, energija utie na
trajnu pokretlj ivost. U raznovrsnim duevnim iskustvima psiha sc
pokazuje u svom energetskom obliku ( 2 ) .
Neke mogunosti razumevanj a ovog tekog poj ma prua
nam j ezi k koj i rej u "energian" pojanjava vezu sa energijom. Ako
ovek nastupa ili se zalae za neku stvar, govori energino ili se
energino probij a, onda te j ezi ke slike ukazuju na ono to se pod
43
energij om podrazumeva. Na j ezi k poznaj e broj ne energetske reci
koj e izraavaj u neto od psihikog intenziteta. Tako govori mo o
udnji i silnoj potrebi za delanjem, o nagonu i unutranjem pokre-
t akom nemi ru kod oveka. Psi hi ki pot enci j al se pokazuj e u
stvaralakim mogunostima, u udarnoj snazi i mnotvu uvercnj a.
Delovanj e psihike energije doivljavamo u zraenju oveka ba kao i u
oduevljenju. Negativna dejstva energije spoznaju se u depresiji, u
obl i ku mel anhol i j c i ponekad u mranom raspol oenj u. U svi m
primerice navedenim dejstvima dolazi do izraaja "ivotna energi-
j a" , koj oj Jung potinjava ui poj am psihike energije ( 3) .
Bi tan aspekt Jungovog energetskog naina posmatranja j c
na kraj u j o finalna usmerenost psi hi ke energi j e koj a upravlj a
energetskom rekom ivota, i tu ivotnu energiju usmerava ka raznim
cilj evima. Pri pretvaranju nagonske energije u duhovnu ili u idealne
ci l j eve, vanu f unkci j u i maj u si mbol i " energet ski h f ormat ora
razmene".
( 1) Pravi t i razl i ku i zmedj u sile i ener gi j e poj movno j e nemi -
novno, j e r ener gi j a j e , u st var i , poj am koj i obj ekt i vno ne post oj i kao
poj ava po sebi , nego uvek samo u speci f i ni m osnovama i skust va, t j . u
i skustvu ener gi j a j e uvek speci fi na kao kr et anj e ili si l a, u akl ucl nom
smi sl u, a kao pol oaj ili uslov, u pot enci j al nom smi sl u. Psi hi ka energi j a
j a v l j a se akt uel no u s pec i f i ni m di nami ni m f enomeni ma due kao
nagon, el j a, ht enj e, af ekat , panj a, radni ui nak i l d. koj e upravo i ne
psihiCke s i l e. Po t e nc i j a l no , e ne r gi j a se j a v l j a u s pe c i f i ni m dos t i -
gnui ma, mogunost i ma, spr emnost i , st avovi ma i t d. koj i pr edst avl j aj u
usl ove.
Di f er enc i r anj e posebni h ener gi j a - el j na ener gi j a, ener gi j a
oseanj a, ener gi j a kont r as t a i t d. kako to ini Li ps - ini mi se poj movno
nedopust i vo, j e r se ener gi j a moe speci f i ci rat i kao sila i uslov. Ener gi j a
j c kva nt i t a t i vni po j a m k o j e m su pot i nj e ni sile i usl ovi . S a mo ovi
posl ednj i su kval i t at i vno odr eeni , j e r se radi o poj movi ma za i zr a-
avanj e kval i t et a koj i se put em energi j e ost var uj u. Poj am kvant i t et a ne
srne u i st o vr e me bi t i kva l i t a t i va n po k a z a t e l j , i na e ni ka d ne bi
44
omogui o pr eds t avl j anj e odnosa snaga, s t o j e nj egovo pravo odr eenj e.
( GW 8, 261. )
(2) Na ovom mestu mor a m da ot kl oni m mogui nespor azum.
Na i me , ni j e mi uop t e n a me r a da se u ovoj r a s pr a vi upu t a m u
di skusi j u o s por nom pi t anj u psi hof i zi kog par al el i zma i uzaj amnog
de l ovanj a. Te t eor i j e su s pe kul ac i j e o mogu nos t i ma par al e l nog ili
zaj edni kog del ovanj a tela i due i odnose se upravo na onu t aku koj u
i z os t a vl j a m i z svog p o s ma t r a n j a , na i me na pi t a nj e da l i ps i hi ki
energet ski proces post oj i uporedo ili j e ukl j uen u psi hi ki proces. Po
mom s hva t a nj u mi o t ome got ovo da ni t a ne z na mo. Sa pokor om
s ma t r a m da j e uzaj amno del ovanj e zami sl i vo i ne nal azi m ni kakvog
povoda da t oj mogunost i s upr ot s t avl j am hi pot ezu o ps i hof i zi kom
par al el i zmu. Psi hot er apeut i , i j e j e pr avo r adno podr uj e ba kr i t i ka
sf er a uzaj amnog del ovanj a tela i due, s mat r aj u veoma ver oval ni m da
psi hi ko i tel esno nisu dva paral el na pr ocesa, nego da su oni povezani
uz a j a mni m dc l ovanj e m, mada j e nj i hova pr a va pr i r oda j o sasvi m
nedokui va na em i skust vu. Duboke r as pr ave o ovom pi t anj u su za
filozofe veroval no nei zbene, a empi r i koj psi hol ogi j i se pr epor uuj e da
se ograni i na ono to j e i skust vu pr i st upano. Mada nam dosad ni j e
polo za r ukom da psi hi ki proces ukl j ui mo u f i zi ki , isto t ako nisu
uspeli ni prot i vni ci t akve mogunosti da sa izvesnou razdvoj e psi hi ki
proces od fi zi kog. ( GW 8, 33)
(3) Ako sc post avi mo na tle zdravog r azuma nauke i uzdri mo
se od suvie radi kal ni h fi l ozofski h pos mat r anj a, onda emo, ver oval no,
ui ni l i naj bol j e ako psi hi ki proces j ednos t avno shvat i mo kao obi an
i votni dogaaj . Ti me pr o i r uj emo ui poj am psi hi ke energi j e na i ri
poj a m ivotne energije koj a sebi pot i nj ava tzv. psi hi ku energi j u kao
svoj u speci f i kaci j u. Ti me emo postii prednost da kvant i t at i vne odnose
pr a t i mo pr e ko ueg obi mu ps i hi kog do bi ol o ki h f u n k c i j a , i me
moemo da udovol j i mo nesumnj i vo post oj ei m i odavno r as pr avl j eni m
odnosi ma " du e i t el a" u dol i nom sl uaj u. (G\V 8, 31)
45
EKSTROVERZIJA
Ekstrovcrzija je tip zauzetog stava kod kojeg se interesovanje
prvenstveno koncentrie na spoljanje objekte i stvarnost ( 1) . Ako j e
svest ekstrovertirana, onda j e nesvesno, kao kompenzaci j a, intro-
vertirano. Kod introvertirane svesti ono se ponaa obrnuto. Oba stava
odlikuju temelj no psihiko dranje oveka i manifestuju usmerenost
psihike energije (libida). Panja ekstrovertnog tipa upravlja se, prc
svega, na obj ekte u spoljanjoj stvarnosti a manj e na subjekt. Ovaj
tip zauzetog stava je od svog roenja relativno oprcdclj en, dok su
etiri ori j entaci onc funkci j e (mi l j enj e, oset, oseanj c, intuicij a)
promenlj ivc. Do k j c stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini
ivota i prvenstveno pomae u pronalaenju vlastitog mesta u ivotu,
u drugoj pol ovi ni i vota trebal o bi da se razvi j e i suprotni tip
(nesvesna introverzija). Pomou nekoliko primera iz ivota, eleo bih
da neto blie opiem ekstrovertni tip zauzetog stava (2). Ekstrovertni
ljudi su spontani i veoma temperamentni i rado se drue sa ivahnim
osobama. Poscduj u veseo temperament i vol e da i maj u mnoge
prij atelj ske veze. Bez tekoa izlaze iz svoj e ljuture i aktivno se
okreu ivotu. Ekstrovertni ljudi priaju rado, a imaju potekoa da
sasl uaj u druge. U st varnost i , naj ee nai l azi mo na meovi t e
izraajne oblike tipova zauzetog stava.
Sledei konfrontativni pregled introvertnih i ekstrovertnih
tipova K. A. Maj era predoava neka svojstva i ivotne stavove ova
dva tipa (u: Psychologie des 20. Jh., Kindler, tom III, 2, str. 749) .
46
i n t r o v c r t n a os oba c k s t r o v c r t n a os oba
pasivan aktivan
uzdran prcdusrctljiv
hladan srdaan
pesimista optimista
istrajan kooperativan
oprezan nehaj an
tedia rasipnik
diskretan otvoren
precizan okolian
dubok irok
otmen narodski
( 1) Ekstroverzija znai okr e t a nj e libida pr e ma s pol j a nj oj
s t r ani . Ovi m poj mom oznaavam oevi dnu vezu subj ekt a sa obj ekt om
u smislu pozitivnog kr et anj a subj ekt i vnog i nl cresovanj a prema obj ekt u.
Neko ko se nal azi u st anj u ekst roverzi j e mi sl i , osea i dela s obzi rom
na obj ekt , i to na neposredan i spol j a j as no uol j i v nai n, ( ako da ne
moe post oj at i ni kakva sumnj a u nj egov pozi ti van stav pr ema obj ekt u.
Za t o j e e ks t r ove r z i j a na neki na i n pr e me t a nj e i nt e r e s ova nj a s a
s ubj ekt a na obj ekat . Ako j e ekst roverzi j a i nt el ekt ual ne pri rode, subj ekt
se prenosi mi sl i ma u obj ekt ; ako j c ekst roverzi j a emoci onal na, subj ekt
se oseanj i ma prenosi u obj ekt . U st anj u ekst roverzi j e post oj i snana,
i ako ne i skl j ui va usl ovl j enost obj e kt om. Moe se govori t i o aktivnoj
eks t r over zi j i ako se eks t r over zi j a eli na me r no post i i , i o pasivnoj
ekst roverzi j i ako obj ekat i znuava ekst r over zi j u, ( j . ako sam pri vl ai
i nt er esovanj e s ubj e kt a, event ual no prot i vno namer i samog s ubj ekt a.
( C W 6, 799)
( 2) Opasnost ekst rovert noga sast oj i se u tome to se on uvl ai
u obj ekt e i sasvi m nest aj e u nj i ma. Funkc i onal ne ( nervne) ili st var ne
t el esne s met nj e koj e otuda nas t aj u i maj u kompenzal or s ki z na a j , j e r
one pr i mor avaj u s ubj ekt na i zvesno pri nudno s amoogr ani avanj e. Ako
su s i mpt omi f unkc i onal ne pr i r ode , onda oni s voj i m pos ebni m os o-
bi nama mogu si mbol i ki da i zr aavaj u psi hol oku si t uaci j u. Tako, na
pr i mer , kod pc va a i j a sl ava nagl o dost i e opasnu vi si nu i koj a ga
47
zavodi na nes r azmer no vel i ko t roenj e ener gi j e, zbog ner vne napet ost i
i znenada ot kazuj u vi soki t onovi . Od oveka koj i j e od veoma skromni h
po e t a k a dos peo do ve oma ut i c a j no g , pe r s pe kt i vnog dr u t ve nog
pol oaj a, psi hogeno se poj avl j uj u svi si mpt omi vi si nske bol est i . ovek
koj i na me r a va da se oeni oboavanom i be z me r no pr e c e nj i va nom
enom veoma sumnj i vog kar akt er a, dobi j a nervni gr u drel u, koj i ga
pr i si l j ava da se ograni i na dve ol j e ml cka na dan a nj i hovo uzi manj e
t r aj e tri sal a. Ti me j e zai st a spreen da pos euj c svoj u vercni cu i moe
se samo j o bavi l i i shr anom svoga tel a. oveka koj i vi e ni j e sposoban
za napor e na, vl ast i t om zasl ugom, veoma proi reni m posl ovi ma, spopa-
da j u ne r vni na pa di ei , zbog koj i h on br z o podl ee hi s t e r i nom
al kohol i zmu. ( GW 6, 633)
EROS
Pod erosom Jung podrazumcva prirodno svoj stvo psihe i
definie ga kao princip odnosa ( 1) . Eros deluje svuda gde ovek
doi vl j ava veze ili j e u nj i h upleten. Tamo gde se umesto veza
praktikuju razni oblici vladanja nad sobom, j avl j a se potisnuti eros
u obliku moi.
Na osnovu mnogobroj ni h iskustava iz svoj e terapcutske
prakse, Jung je doao do pretpostavke da se potisnuti i nesvesni eros
manifesruju u moi ( 2) . Teorij a o povratku neproivljenog erosa u
obliku moi ima dalekosean znaaj za praktino poznavanje oveka
na l i nom planu, u psihoterapij i i raznim psi hol oki m savetova-
litima. Svako poznaj e mukarce i ene koj i u drutvu, institucijama
i pol i t i ci sa vel i kom st rau zastupaj u odreena shvatanj a ili
ideologije. Onaj koj e upoznat sa intimnim ivotom tih linosti, esto
e otkrivati potisnutu erotiku i priguena oseanj a. Sve se to onda
i spol j ava u strastvenoj tenj i za vl au. Nasuprot t ome, sasvi m
48
drugaij e se eros ponaa pri sublimiranj u erotike kod stvaralaki
nastrojenih ljudi i njihove kreativnosti. Erotsko zraenj e kao vaan
deo snanih ljubavnih oseanj a kod oveka, i eros, kao mitoloki
oblik, okupirali su Junga na razliite naine tokom nj egovog ivota.
Eros je vieznaan i viesloj an poj am iz koj eg ovde izdva-
j amo samo aspekt psihikog odnoenja. U erosu se iskazuje nesvesna
sila i psi hi ka energi j a, i j i intenzitet i j ai na rastu kada j c ona
nesvesna. Eros se esto projektuje na odreene ene i mukarce koj i,
na neki nai n, si gnal i zi raj u svoj u erotsku predusretl j i vost. I u
mnogim ljubavnim aferama eros jc aktivno i intenzivno na delu.
( 1) Ka o i zrazi t empi r i ar , ne kor i st i m neki f i l ozof ski poj a m
ni kada r adi samoga sebe. Er os j e za mene re koj a znai net o real no i
pr i met no, ali ni ta vi e. Ka da sam pokuao da f ormul i cm osnovnu crt u
mukog st ava, pao mi j e na um poj am l ogos, kao odgovar aj ua oznaka
za i nj eni ce koj e se pos ma t r aj u. Pri pokuaj u opi si vanj a osnovnog stava
ene doao s am na re er os. Na r a vno, l ogos, kao duhovni el ement ,
pos eduj e s voj s t vo di s kr i mi na c i j e , bi t nu osnovu s vakog r a z ums kog
r asui vanj a. Sa svoj e st r ane, eros j c pri nci p odnosa, a poto sam t r agao
za i zrazom odnosnost i , to sc re eros pri rodno sama ponudi l a. Taj i zraz
ni sam ni od koga preuzeo. On potie iz mog reni ka i u bes kr aj no mnogo
rei s am obj as ni o ta pod tim podr azume vam, nai me pr i nci p odno-
snosti . I zabr ao sam taj i zraz a ne re " a ga pe " j e r j e odnosnosl pri rodna
osobi na l j udske psi he, a agape t o ni j e. Agape j c veoma speci f i an eti ki
poj am. Kod erosa nema ni eg sl i nog. I z tog razl oga nai et e poj am
erosa ne samo u st aroj ki neskoj rel i gi j i , nego i u mnogi m pri mi t i vni m
r el i gi j ama.
Cel a moj a psi hol ogi j a nast al a j e i z neposrednog i skust va sa
ivim l j udi ma a to se razuml j i vo odnosi i na pri menu poj ma eros. {Briefe
II, str. 82)
( 2) Sas vi m mi j e j a s no da s amo l a mo gde pos t oj i vi s i ns ka
r azl i ka vodi st aza i vot a. Me ut i m, ne post oj i ni kakva ener gi j a gde
nema pr ot i vnapona, pa se st oga mor ao pr onai ant agoni zam za st av
svesti . Zani ml j i vo j e vi deti kakvu j e ulogu t a kompenzaci j a suprot nost i
odi gral a u i st or i j i t eor i j e neur oze: Fr oj dova t eori j a j e zast upal a eros,
Adl crovo shvat anj e mo. Logi an ant oni m za l j ubav j e mr nj a ili za eros
49
st rah ( f obos) , a psi hol oki j c to el j a za vl au. Tamo gde vl ada l j ubav,
nema el j e za vl au, a gde mo odnese pr evagu, t amo nema l j ubavi .
J e d n o j e Se nka dr ugog. Ona j ko st oj i na st anovi t u er os a, nj egova
kompenzat or ska suprot nost i zraava se u udnj i za moi . Onaj ko istie
mo, i ma svoj u kompenzaci j u u erosu. ( GW 7, 78)
FANTAZIJA
Arhetipski svet slika poj avl j uj e se u snovi ma, vi zi j ama,
stvaralakim procesima kreativnih ljudi i u fantaziji. Dal j e, fantazija
stoj i u vezi sa seanj ima i iskustvima. Dok mi moemo svesno da
upravljamo svoj im mislima, fantazije imaju sklonost ka prodiranju
u svest, pa je mogu u izvesnim prilikama i preplaviti. S druge strane,
postoj e i svesno voene fantazije, kao to se to, na primer. dogaa
pri aktivnoj imaginacij i.
Odnosima izmeu Ega i fantazije Jung pridaje veliki znaaj ,
j er ona svesno razumevanje dopunjava dotad nesvesnim nazorima.
Jung pravi razliku izmeu aktivne i pasivne fantazije, pri emu prva
intuitivno opaa nesvesne psihike sadraje, dok sc pasivna fantazija
podnosi i oveka "obuzi ma" u obliku vizija (1). Dalj e, Jung razlikuje
fantazij e individualnog karaktera, koj e potiu iz linih doivlj aj a,
seanj a i potiskivanja, i transpersonalne fantazije koj e proizlaze iz
kolektivno nesvesnog. Ove poslednje esto sadre arhetipske slike i
mitoloke motive. Sledeu razliku ini oigledan i prikriven smisao
pojedine fantazije. Trvo predstavlja j asan i konkretan dogaaj, koj i
i pak svest mora da prot umai . Ona i strauj e skri veni smi sao i
latentno znaenj e. Naposletku, Jung razume fantaziju i u nj enom
kauzalnom i u finalnom znaenju. U kauzalnom tumaenju fantazije
se mogu shvatiti kao psihiki simptom koj i j e prouzrokovan odre-
50
cnim psihikim i fiziolokim procesima. Finalna interpretacija vidi
u fantazi j i , pre svega, si mbol e koj i upuuj u na budue psi hi ke
razvoj ne mogunosti.
Pored ovih vi e teori j ski h razlika, Jung navodi i broj ne
kreati vne f unkci j e. Za J unga, fantazi j a j e " naj smel i j i proi zvod
saimanja svekolikog znanj a" (2), pri emu se kombinuju oseanja
i mi sl i , ul ni oseti i mogunost nasl ui vanj a. Ova st varal aka
uobrazilja izdie oveka iznad njegove svakodnevice i ukalupljcnosti (3).
( 1) Fantaziju. Pod f ant azi j om podr azumevam dve r azl i i t e
st var i , nai me ( 1) fantuzmu i ( 2) imuginativnu deluinosi. Iz moga r ada
proizlazi ono to sam ponekad podrazumcvao pod i zrazom f ant azi j a. Pod
f ant azi j om, kao fantazmom, r azumem kompl eks pr edst ava koj i se od
drugi h kompl eksa predst ava r azl i kuj e t i me to mu spol j a nc odgovara
ni kakvo real no st anj e st vari . I ako se f ant azi j a prvobi t no moe zasni val i
na sl i kama s eanj a st varno post oj ei h doi vl j aj a, i pak nj en sadr aj nc
odgovara ni kakvoj spol j anj oj st varnost i , nego j e samo i bi t no i shodi te
s t va r a l a ke duhovne del at nos l i , akt i vnos t ili proi zvod ko mbi na c i j e
ps i hi ki h e l e me nat a s a e ne r ge t s ki m n a b o j e m. Ukol i ko s e ps i hi ka
ener gi j a moe podvrgnut i samovol j nom usmer enj u, utol i ko se i f ant a-
zi j a moe proi zvesti svesno i samovol j no, ili kao celina ili, bar, kao deo.
U prvom sl uaj u ona ni j e nita drugo do kombi naci j a svesnih el ement a.
Ali j e ovaj sl uaj znaaj an eksperi ment samo u vesl akom i t eor i j skom
smi sl u. U st varnost i svakodnevnog psi hol okog i skust va, f ant azi j a j e
naj e e ili i zazvana i nt ui t i vni m s t avom o e ki vanj a ili pr eds t avl j a
proval u nesvesni h s adr aj a u svest.
Mo e mo r azl i kovat i aktivne i pasivne f a nt a z i j e ; pr ve su
i zazvane i nt ui c i j om, t j . s t avom us me r e ni m na opa a nj e nes ves ni h
s adr aj a, pri emu l i bi do odmah poseda sve el ement e koj i i zr anj aj u i z
nes vcs nog, pa i h as oc i j ac i j om par al el ni h ma t e r i j a l a dovodi na ni vo
j as nos t i i oi gl cdnost i ; dr uge se, bez pret hodnog i pr opr at nog i nt ui -
t i vnog s t ava, odmah poj a vl j uj u u oi gl ednoj f or mi pri pot puno pa-
si vnom st avu spoznaj ueg s ubj ekt a. Ove f ant azi j e pr i padaj u psi hi ki m
" a ut oma t i z mi ma " ( ane) . Pasi vne f ant azi j e mogu se, nar avno, poj avi t i
s amo u rel at i vnoj di soci j nci j i psi he, j e r nj i hova real i zaci j a pret post avl j a
da se bi t na kol i i na ener gi j e ot rgl a svesnoj kont rol i i zaposel a nesvesne
51
ma t e r i j a l e . Ta ko Pavl ova vi zi j a pr et pos t avl j a da j c on nesvcsno ve
hr i ani n, to j e bi l o nepoznat o nj egovom svcsnom poi manj u. Pasi vna
f ant azi j a vodi por ekl o od j e dnog, u odnosu pr ema svest i supr ot nog
pr oc e s a u ne s ve s nom, koj i pr i bl i no konc e nt r i e u sebi i sto t ol i ko
ener gi j e kao i svesni stav, pa j e stoga i u st anj u da sl omi ot por ovog
drugog.
Akt i vna f a nt a z i j a , napr ot i v, pos t oj i z a hva l j uj u i nc s amo
j e dnos t r a no i nt enzi vnom i supr ot nom nesvesnom pr oces u, nego, isto
t ako, skl onost i svesnog st ava da pr i hvat i nagove t aj e ili f r a gme nt e
rel at i vno sl abo nagl aeni h, nesvesni h veza i da ih, as oc i r anj em pa r a -
l el ni h el emenat a, uobl i i do pot pune oi gl ednost i . Kod akt i vne f an-
t azi j e, dakl e, ni j e nei zbeno re o nekom di soci ranom duevnom s t anj u,
nego ak o pozi t i vnom ueu svesti . ( GW 6, 858 ff. )
( 2) Psi ha svakodnevno st vara real nost . Tu del at nost nc mogu
da oznai m ni kakvi m drugi m i zrazom sem kao fantaziju. Fant azi j a j e
i st o t ol i ko os e nnj c kol i ko i mi s ao, i st o t ol i ko i nt ui t i vna kol i ko i
s enzi t i vna. Ne ma ni ka kve ps i hi ke f unkc i j e koj a u nj oj ne bi bi l a
ner as ki di vo povezana sa dr ugi m ps i hi ki m f unkc i j a ma . Ona sc as
j a vl j a kao pr a s t a r a poj a va , as kao posl ednj i i naj s me l i j i proi zvod
sai manj a svekol i kog znanj a. St oga mi se f ant azi j a ini kao naj j as ni j i
i zraz speci f i ne psi hi ke akt i vnost i . Ona j e pr venst veno s t var al a ka
del at nost , iz koj e proi sti u odgovori na sva pi t anj a na koj a se moe dati
odgovor; ona j c mat i svih mogunost i , u koj oj su, kao sve psi hol oke
suprot nost i , ivo povezani unut ar nj i i spol j anj i svet. ( GW 6, 73, str.
53 f.)
(3) Fant azi j a j c , u kr a j nj oj l i ni j i , maj i nska st var al aka snaga
mukog duha. U kr a j nj oj konsekvenci ni kada ni smo sebe uzvisili i znad
f ant azi j e . Zas i gur no pos t oj e bezvr edne, nedovol j ne, bol es ne i neza-
dovol j avaj ue f ant azi j e, i j u e steri l nu pri rodu odmah spoznal i svaki
ovek obdar en zdr avi m r azumom, ali j e poznal o da pogreke nc mogu
dezavui sal i nor mal na ost var enj a. Ccl oki i pno l j udsko delo vodi porekl o
od s t va r a l a ke f a nt a z i j e . Ka k o bi s mo onda smel i da i ma mo ni s ko
mi l j enj e o uobr azi l j i ? Fa nt a z i j a , nar avno, ne prel azi u l udi l o, j e r j c
isuvie, duboko i unut ar nj e, povezana sa osnovom l j udski h i ani mal ni h
i ns l i nka t a . Na i zne nauj u i na i n ona uvek dol azi u pr avo vr e me .
S t va r a l a k a del at nos t ma t e os l obaa oveka nj egove s put anos t i u
52
" ni t a os i m" i izdie ga u st anj e onoga koj i se i gra. A ovek j e , kako kae
i l er, " s amo onda kompl et an ovek kada se i gr a" . (G\V 16, 98)
FUNKCIJA INFERIORNOSTI
Prilikom opisivanja psiholokih tipova funkcija (tipologija
milj enj a, oseanj a, oseta, intuicije) trebalo bi ukazati na to da svaki
ovek, po pravilu, poseduje j ednu osnovnu funkciju za orijentaciju
u ivotu i dve pomone funkcij e. Prema tipolokom modelu funkcija
inferiornosti (oznaava se i kao "problemska funkcij a") stoji naspram
osnovnoj funkciji, pa je zaostala u razvoju zbog njene prenaglaenosti
(1). Post oj e funkcija manj e vrednosti protkana nesvesnim duevnim
sadrajima, to ona u sluaj evima neuroze lako podlee negativnom
del ovanj u nesvesnog. Dal j e, sadraj i funkci j e inferiornosti oi -
vljavaju i j aaj u putem regresije arhaine snage nesvcsnog, j er one nisu
prikljuene na svest, pa to na nju deluje zbunjujuc i desnaiktivno. Cesto
je stvar takva da "uroena" ili privilegovana osnovna funkcija dolazi
putem naeg si st ema obrazovanj a do i roki h di f erenci j aci j a i
razvojnih mogunosti, a kao posledica toga funkcija inferiornosti se
j o vi e pot i skuj e. J ung i zri i t o podsea na to da u dosad
zapostavl j enoj i nesvesnoj funkcij i dremaj u upravo individualne
vrednosti koj e jedinki mogu pomoi u proirenju svesti, ocelotvorenju
i u ivotnoj radosti (2).
(l)Funkcija inferiornosti. Pod f un k c i j o m ni e vr e dnos t i
podr azumevam onu f unkci j u koj a zaos t aj e u procesu di f er enc i j ac i j e.
Nai me, kao to i skustvo pokazuj e, gotovo da i ni j e mogue da neko
zbog ne povol j ni h opt i h us l ova i s t ovr e me no r a z vi j e sve s voj e
psi hol oke f unkc i j e. Ve soci j al ni zahtevi donose sa sobom to da ovek,
prvenst veno i u naj veem br oj u sl uaj eva, naj s nani j e di f erenci ra onu
53
f unkci j u za koj u j e ili po pri rodi naj bol j e osposobl j en ili koj a mu prua
naj ef i kas ni j a sredst va za nj egov uspeh u drut vu. Veoma est o, gotovo
r e dovno, ovek se, ma nj e ili vi e, pot puno i de nl i f i kuj e s a naj vi e
povl a enom i st oga naj vi e r azvi j e nom f unkc i j om. I z toga nas t aj u
psi hol oki tipovi.
Por e d j e dno s t r a no s t i pr oc es a ovog r a z voj a , j e dna ili vi e
f unkci j a nuno zaost aj u u r azvoj u. Zat o se one mogu na pogodan nai n
obel ei t i ka o " i n f e r i o r n e " , i to u ps i hol o kom, a ni k a k o u ps i ho-
pat ol okom smi sl u, j e r ove zaost al e f unkci j e ni kako ni su bol esne, nego
su s amo zaost al e u por eenj u sa povl aenom f unkci j om. Kao f enomen,
f unkc i j a ni e vrednost i j e svesna f unkc i j a, ali ni j e spoznat a u nj enom
pr avom zna enj u. Ona se ponaa kao mnogi pot i snut i ili nedovol j no
zapaeni sadraj i koj i su s j e dne st rane svesni a s druge st r ane nesvesni ,
kao to est o i ma s l u aj e va kada nekog oveka poz na j e mo pr e ma
nj egovoj spol j anoj poj avi , ali st varno nc znamo k o j e on.- Tako f unkci j a
ni e vrednost i ost aj e u nor mal ni m sl uaj evi ma nesvesna, bar u svom
de l ova nj u. Nai me , u mer i u ko j o j sc c el okupan l i bi do pr i vodi po-
vl a enoj f unkc i j i , f unkc i j a ni e vrednost i sc r azvi j a r egr es i vno, t j .
vr a a se u s voj e pr e t hodne a r ha i ne s t a di j u me , pa j c zbog t oga
ne kompat i bi l na sa svesnom i pr i vi l egovanom f unkc i j om. Ako neka
f unkci j a, koj a bi nor mal no t rebal o da bude svesne pr i r ode, pr i padne
nesvesnom, onda i t oj f unkci j i namenj ena speci f i na ener gi j a pri pada
nesvesnom. J e dna pri rodna f unkci j a, kao, na pri mer, oseanj c, poseduj e
ener gi j u koj a j o j pr i pada od pr i r ode; ona j e vr st o or gani zovan iv
si stem koj em sc ni pod kakvi m okol nost i ma ne moe oduzeti nj egova
cel okupna ener gi j a.
Ti me to f unkc i j a ni e vr ednost i pos t aj e nes ves na, os t at ak
nj ene ener gi j e prenosi sc u nesvesno, i me sc nesvesno oi vl j ava na
nepr i r odan nai n. I z toga nast aj u f ant azi j e koj e odgovar aj u f unkci j i
koj a se pret vori l a u ar hai nu. St oga sc anal i t i ko osl obaanj e f unkci j e
ni e vrednost i i z nesvesnog moe desi ti s amo ako na povri nu i zbi j u
nesvesne sl i ke mat e, koj e j e upravo pokr enul a t a nesvesna f unkc i j a.
Os ve i va nj c m ovi h f a nt a z i j a i f unkc i j a ni e vr ednos t i ponovo sc
pri vode svesti i t i me se j o prua mogunost r azvoj a. ( GW 6, 852 f.)
( 2) Meut i m, ovaj j ednos t r ani razvoj mor a izazvati r eakci j u
i i zazvac j c , j e r pot i snut e f unkc i j e nie vrednost i nc mogu sc bes ko-
54
nnno i skl j ui vat i iz sai vota i r azvoj a. J e dnom e doi taj t r enut ak u
koj em " r azdvoj enos t u unut ar nj em oveku opet mora bi l i ot kl onj ena" ,
kako bi se onom to j e razvi j eno dozvolilo da ivi. Ve sam nngovestio
da di f e r e nc i j a c i j a u k ul t ur no m r azvi t ku u k r a j n j o j l i ni j i s t va r a
di s oc i j ac i j u osnovni h f unkc i j a psi hi kog i vot a, i dui donekl e i znad
di f er enci r anj a sposobnost i i zakor ai i j ui u obl ast opteg psi hol okog
stava uopt e, koj i upravl j a modal i t et i ma upot rebe sposobnosti . Pri tome
kul t ur a ut i e na di f er enc i j ac i j u one f unkc i j e koj a od samog r oenj a
ui va bol j u s pos obnos t obr a z ova nj a . Tako j e da n pos eduj e mi s aone
mogunos t i , a drugi os e anj e koj e daj e posebne mogunost i za dal j i
r azvoj . St oga e se on pod nal et om kul t urni h zahl eva u posebnoj meri
bavi t i r a z v o j e m oni h mogu nos t i k o j e su u nj e mu ve po pr i r odi
na r o i t o povol j ne , odnos no s pos obne za o b r a z o v a nj e . Spos obnos t
o b r a z o va nj a s vakako ne znai da bi f unkc i j a u priori i mal a pr avo
nasl ei vanj a posebne sposobnost i , nego ona pret post avl j a - mogl o bi se
r e i : napr ot i v - i zvesnu nenost , l abi l nost i sposobnost uobl i avanj a
f unkci j e. St oga se ni kako i ne moe uvek naj vi a i ndi vi dual na vrednost
t rai t i i nal azi l i u t oj f unkc i j i , nego moda samo naj vi a kol ekt i vna
vrednost , ukol i ko j c , nai me, t a f unkci j a r azvi j ena do ni voa kol ekt i vne
vrednost i . Al i , kao S t oj e reeno, mue se veoma l ako dogodi ti da meu
z a ne ma r e ni m f unkc i j a ma i ma mnogo skr i veni h vi i h i ndi vi dual ni h
vrednost i , koj e, dodue, i maj u manj i znaaj za kol ekt i vni i vot, ali su
zat o za i ndi vi dual ni i vot od naj ve e vr ednost i i st oga s a i nj a va j u
i vot ne vr ednos t i koj e poj edi nc u mogu podar i t i i nt enzi t et i l epot u
i vl j enj a koj e on uzalud oekuj e od svoj e kol ekt i vne f unkci j e. Dodue,
di f er enci r ana f unkci j a prua mu mogunost kol ekt i vnog bi l i s anj a, ali
mu ne omoguuj e zadovol j enj e i i votne radost i koj e mu moe podari l i
s amo razvoj i ndi vi dual ni h vrednost i . ( GW 6, 109)
IDENTIFIKACIJA
Identifikacija je neprekidni, nesvesni psihiki proces, tokom
koj eg j edinka prisvaja svojstva i delove linosti drugih. Putem tog
procesa ne razvija i ne konstituie se samo ovek u razvoju, nego i
svaka odrasla osoba u razvoju i diferencijaciji sopstvene linosti. U
procesu identifikacije subjekt se izvesno vreme "zaodeva" odreenim
predmeti ma i pokuava da bude takav kao to dotini predmeti
izgledaj u. Identifikacij a predstavlja za svakog oveka neophodan
stadijum razvoja na putu ka individuaciji. Identifikacija se naj ee
odigrava sa delovima svesti drugog oveka i/ili jednim od roditelja (1).
U kontekstu etiri orijentacionc funkcije (miljenje, oseanje,
oset, inituicija) Jung ukazuje na to da od osnovnih funkcija oveka
polazi karakteristian uticaj i time vri tipinu dispoziciju linosti.
Identifikacijom sa sasvim odreenom profesionalnom ulogom ona se
esto iznova pojaava, pri emu, na primer, misaoni tip radi u oblasti
humani sti ki h nauka, to neumi tno dovodi do odreenih j edno-
stranosti (a time se funkcija oseanja zanemaruje ili ak potiskuje).
Sl i no prolaze ljudi koj i su orijentisani prema prirodnim naukama
sa svojim veoma razvijenim osetnim funkcijama, to esto dovodi do
zapost avl j anj a i ntui ci j e i sl i kovi t og mi l j enj a. Nove pot ekoe
proizlaze za j edinku, na primer, identifikacij om Ega sa Sopstvom.
Jedna takva osoba razvie prenaglaeno grandomansko Ja i zbog
nesrazmere izmeu Ja i Sopstva podlei e psihikim smetnjama.
( 1) Identifikaciju. Pod i de nt i f i ka c i j om se po dr a z ume va
psi hol oki proces pri koj em se l i nost del i mi no, ili pot puno sama od
sebe, disimilie. I dent i f i kaci j a j e ot ui vanj e s ubj ekt a od samoga sebe
u kori st obj e kt a, u koj i se s ubj ekt u neku ruku preodeva. I dent i f i kaci j a
56
sa ocem, na pri mer, znai pr akt i no us vaj anj e oevih mani r a, kao kad
bi si n bi o i dent i an sa oc e m, a ne od oc a r azl i i t a i ndi vi dual nos t .
I de nt i f i ka c i j a se r azl i kuj e od imitacije po t ome to j e i de nt i f i kac i j a
nesvesna imitaciju, dok j e s ama i mi t ac i j a svesno podr aavanj e . I mi -
t ac i j a pr eds t avl j a nei zbeno pomono sredst vo ml adal a ke l i nost i u
peri odu nj enog r azvoj a. Ona del uj e st i mul at i vno sve dok ne poene da
slui kao sredst vo pukog komodi t et a i t i me omet a r azvoj odgovar aj ue
i ndi vi dual ne met ode. I dent i f i kaci j a moe isto t ako da bude st i mul at i vna
sve dok j e i ndi vi dual ni put nepr ohodan. Al i ako se ukae bol j a i ndi -
vi dual na mogu nos t , onda i dent i f i kac i j a mani f e s t uj e svoj pat ol oki
kar akt e r na t aj nai n to ona ot ada post aj e pr epr eka, kao to j e r ani j e
bi l a st i mul at i vna i nesvesno nosea. Ona tada del uj e di soci r aj ue t ako
to se zbog nj e subj ekt cepa na dva uzaj amno t ua dela l i nosti .
I dent i f i kaci j a se ne odnosi uvek na l i ca, nego i na st vari ( na
pr i mer , na neki duhovni pokr et , posao i td. ) i na psi hol oke f unkc i j e.
t avi e, posl ednj i sl uaj j e osobi t o vaan. U tom sl uaj u i dent i f i kaci j a
vodi i zgr ai vanj u s ekundar nog kar akt e r a, i to t ako to se j edi nka sa
s voj om na j b o l j o m f unkc i j om i de nt i f i kuj e u t oj mer i da se vel i ki m
del om, ili pot puno, ot uuj e od svoj e pr vobi t ne ka r a kt e r ne cr t e, zbog
ega nj ena prava i ndi vi dual nost podlee nesvesnom. Taj sl uaj j e gotovo
pr avi l o kod svih l j udi sa j e dnom di f er enc i r anom f unkc i j om. On j e ,
t avi e, nuna pr ol azna t aka na putu i ndi vi duaci j e uopt e. I dent i f i -
ka c i j a s a r odi t el j i ma ili naj bl i i m l a no vi ma por odi ce del i mi no j e
nor ma l na st var ukol i ko se pokl apa sa porodinim identitetom, koj i a
priori post oj i . U tom sl uaj u preporul j i vo j e ne govoriti o i dent i f i kaci j i ,
nego o i dent i t et u, kao to to odgovar a s t anj u st vari . I dent i f i kaci j a sa
l anovi ma porodi ce r azl i kuj e se od i dent i t et a po t ome to ni j e u priori
dat a i nj eni ca, nego t ek post aj e s ekundar na ovi m pr ocesom. I ndi vi dua
koj a se r azvi j a i i zl azi i z pr vobi t nog por odi nog i dent i t et a nai l azi u
pr oc e s u svog pr i l a g o a v a nj a i r a z vi t ka na nai zgl ed ne s avl adi vu
pr epr eku, pa zbog toga dol azi do gomi l anj a l i bi da, koj i post epeno t rai
regresi van i zl az. Regr es i j om se ponovo oi vl j avaj u r ani j a s t anj a, meu
k o j i ma j e i por odi ni i dent i t et . Taj r egr es i vno ponovo oi vl j eni , a
zapr avo ve got ovo savl adani i dent i t et , pr eds t avl j a i dent i f i kaci j u sa
l anovi ma por odi ce. Sve i dent i f i kac i j e sa l i ci ma nas t aj u t i m put e m.
57
I dent i f i kaci j a uvek i ma za ci l j da tui m nai nom ost vari izvesnu kori st
ili ukl oni neku pr epr eku ili rei neki zadat ak. ( GW 6, 819 f. )
IDENTITET
Za razliku od opteg shvatanja identiteta u smislu daj e neko
naao linu uporednu veliinu i ravnoteu u ivotu, Jung pod tim
podrazumeva nesvesni fenomen kao neraznolikost subjekta od drugih
obj ekata ( 1) . Za razliku od procesa identifikacije ili uporeivanja sa
drugima, identitet govori o istovetnosti. Ona postoji u pozitivnom i
negativnom izrazu, budui da se na tome zasnivaju svi socij alni i
idealni stavovi, kao i psihopatoloki procesi (na primer, ludilo ili
masovna histerij a). Taj poj am j e posebno vaan u oblasti razvojne
psihologij e, da bi se nesvesni identitet deteta mogao shvatiti pomou
nesvesnog njegovih roditelja. Poto sc dete j o ne moe razlikovati
od roditelja, to ono esto opaa nesvesne i potisnute konflikte roditelja i
predstavlja ih u svojim simptomima i tekoama. Zbog nesvesnog
identiteta i i zj ednaavanj a, deca post aj u neopravdano nosi oci
rodi tel j ski h simptoma i odnosnih lica. U svoj oj model-predstavi
kol ekt i vnog nesvesnog, Jung se uputa i u "porodi no st abl o" i
kolektivnu duu, koji takode predstavljaju osnovne faktore delovanja
u nesvesnom identitetu.
( 1) Identitet. O i dent i t et u govori m u sl uaj u kakve psi hol oke
i s t ovet nos t i . I dent i t et j e uvek nes ves t an f e nome n, j e r bi svesna j e -
dnakos t uvek pr et pos t avl j al a svest o dvema s t var i ma koj e su meu
sobom j ednake pa, pr ema t ome, i r azdvaj anj e subj ekt a i obj ekt a, a t i me
bi f enomen i dent i t et a ve bi o uki nut . Psi hol oki i dent i t et pret post avl j a
vl as t i t u nes ves nos t . On j e odl i ka pr i mi t i vnog ment al i t et a i s t var na
osnova " mi s t i ke pa r t i c i pa c i j e " , koj a , nai me, ni j e ni t a dr ugo nego
os t at ak pr vobi t ne psi hol oke ner azl i i t ost i s ubj ekt a i obj e kt a , dakl e
58
pr i mor di j al no nesvesnog s t anj a. Zat i m j e on odl i ka ranog i nf ant i l nog
s t a nj a duha i , na po s l e t ku, i k a r a k t e r i s t i k a ne s vc s nog u odr a s l og
kul t urnog oveka, koj e, ukol i ko ni j e postal o sadr aj svesti, t r aj no ost aj e
st anj e i dent i t et a sa obj ekt i ma. Na i denti tetu sa rodi t el j i ma zasni va se
identifikacija sa r odi t e l j i ma ; i st o t ako na nj e mu poi va mogu nos t
projekcije i introjekcije.
I dent i t et j c prvenst veno nesvesna i denti nost sa obj ekt i ma. On
ni j e ni kakvo izjednaavanje, ni kakva i de nt i f i ka c i j a , nego a pr i or na
j ednakos t , koj a uopt e ni kada ni j e bi l a pr edmet svesti . Na i dent i t et u
se zas ni va nai vna pr e dr a s uda o j e dna ko s t i ps i hol ogi j e j e dnoga sa
psi hol ogi j om drugog oveka, da svugde vae isti mot i vi , da j e ono to
j e meni pr i j at no pr i r odna pr i j at nost i za drugog, da ono to j c za mene
nemor al no i za drugog mor a bi t i nemor al no i t d. Na i dent i t et u poi va i
opte r a i r ena t enj a da ovek el i da na dr ugome poprat i ono to bi
t r ebal o da i zmeni u sebi s amom. Na i dent i t et u se bazi r a i mogunost
s uge s t i j e i ps i hi ke z a r a z e . Veoma j a s n o , i dent i t et se po j a v l j uj e u
pat ol oki m s l uaj evi ma, na pr i mer u par anoi noj zabl udi odnoenj a,
gde se u dr ugome pret post avl j a svoj sopstveni subj ekt i vni sadr aj kao
net o r azuml j i vo samo po sebi . Al i , i dent i t et j e i mogunost svesnog
kol e kt i vi zma, svesnog s oc i j al nog s t ava, koj i j e u i deal u hr i ans ke
l j ubavi pr ema bl i nj emu naao svoj naj vi i i zraz. (G\V 6, 821 f.)
IMAGINACIJA, AKTIVNA
Aktivna imaginacija j c vaan terapcutski metod j ungovske
psihologij e, pomou koj e se obraduju duevna raspoloenja i drugi
sadraji nesvesnog. Za razliku od snevanja, koj e se oveku dogaa,
kod i magi naci j e se Ja aktivno suoava sa unutranj im sl i kama i
f ant azi j ama. Pomou nesvesne uobrazi l j e moe se kakav
nezadovolj avaj ui san preneti u slike i dalje oblikovati, pri emu se
on oslikava, prepriava ili zapisuje. Ovaj metod je posebno pogodan
59
za to da se af ekt i ma i drugi m zast rauj ui m oseanj i ma daj u
mogunost i izraavanj a u sl i kama. Na osnovu pri l oeni h citata
italac moe sam da zamisli kako je Jung 1913. godine otkrio ovaj
metod. Tri tom, takoe saznajemo koji su sve strahovi i otpori morali
da se prcvaziu da bi smo se upustili u ovu aktivnu raspravu sa
nesvesni m ( 1 ) . Akti vna i magi naci j a moe se dogoditi i u formi
pisanja pisama. Jungovo iskustvo pokazuj e da j e zapisivanje esto
kori sni j e od obi nog pri povedanj a. Kod i magi naci j e, sadraj i
nesvesnog se personifikuju i sa njima se tako postupa kao da su realni
l i kovi ( 2) . Vano j e ne samo emi t ovat i sl i ke i z sebe, nego i
razumevati poruke i sadraje racionalno urediti i iz svega toga izvui
zakljuke (3). Naposlctku, j o j edno upuivanje na svojstva slikovitih
likova koj i , po pravilu, ne mogu i ne ele da predstavljaju umetnike
forme izraavanja. One esto nalikuju prc arhainim slikama i imaju
pri mi t i van si mbol i an karakter, j er poti u i z duboki h sl oj eva
nesvesnog.
(1) Da bih pohvatao fantazije koje su me podzemno pokretale,
morao sam, tako rei, da uronim u njih. Ne samo da sam protiv toga
oseao izvestan otpor, nego sam imao i j ako oseanje straha. Bojao sam
se gubitka samokontrole i da u postati plen nesvesnog, a ta to znai,
bilo mi j e, kao psihijatru, sasvim jasno. Ipak sam sc morao odvaiti da
se doepam tih slika. Vaan motiv u tim razmatranjima bila jc okolnost
da nisam od svojih pacijenata mogao nita da oekujem, na ta sc ni
sam ne bih smeo usuditi. Izgovor da pored pacijenta stoji pomaga,
nisam hteo da prihvatim. Znao sam da takozvani pomaga, l j . j a, nije
j o poznavao materij u iz svog sopstvenog shvatanj a, nego da sam
maksimalno posedovao neke teorij ske predrasude o tome, ij a j c
vrednost bila sumnjiva. Pomisao da sc u ovaj avanturistiki poduhvat,
u koji sam sc upleo, naposlctku ne uputam sebe radi, ve zbog svojih
paci j enat a, mnogo mi jc pomogla u broj ni m kritinim fazama.
(Erinnerungen, str. 182)
(2) Pisao sam, tako rei, jednom delu svog Sopstva koji jc
zastupao drugaij e stanovite od moje svesti i dobio iznenaujue i
neobine odgovore. Priinjavao sam se sebi kao pacijent na analizi kod
60
ne kog e ns kog duha ! S va k e ve er i dao bi h s e na pi s a nj e , j e r s a m
s ma t r a o da, ako ne pi em Ani mi , onda ona ne moe da shvat i moj e
f ant azi j e. Meut i m, post oj ao j e j o j edan razlog moj e savcsnosl i : Ani ma
ni j e mogl a da pr e okr e ne ono to j c na pi s a no i da od t oga i zmi l j a
i nt ri ge. U vezi s t i m, post oj i vel i ka razl i ka da li se i skl j ui vo namer ava
net o pr i povedal i ili se t o zai st a zapi s uj e. U svoj i m " p i s mi ma " sam
pokuao da budem do kr a j a pot en, sl edei pri tom st aru grku mu-
dr ost : " Pr epus t i drugom ono to i ma i bi e pr i hva en. " Ono o emu
s e pr ve ns t ve no r a di , t o j e r a z l i k o va nj e i zmeu svest i i s a dr a j a
nesvesnog. Nj i h mor amo t ako rei i zol oval i , a to se naj l ake obavl j a t ako
t o se oni per s oni f i kuj u a pot om se i z svest i us pos t avl j a kont a kt sa
nj i ma . Sa mo t ako moemo i m oduzet i mo, koj u oni i nae vr e nad
sveu. Pot o sadr aj nesvesnog poseduj e i zvestan stepen aut onomi j e,
t o ova t ehni ka ne st vara ni kakve posebne pot ekoe. Sasvi m j c dr uga
s t var sl oi ti se uopt e sa i nj eni com o aut onomi j i nesvesni h s adr aj a.
A upr avo u t ome lei mogu nos t ophoenj a sa nesvesni m. (Erinne-
ritngen, str. 189 f.)
( 3) Vel i ku panj u posveuj em t ome da r azumem svaku sliku
i svaki s adr aj , da ga - kol i ko j e to mogue - r aci onal no kl asi f i kuj em i
prvenst veno ost vari m u i vot u. To j e ono to ovek naj ee proput a.
Pu t a mo s l i ke da sc uzdi u i moda i m se udi mo, al i se pri t om
zadovol j avamo t i me. ovek se ne trudi da r azume, a kamol i da i zvue
et i ke konsekvence. Ti me se pri zi va negat i vno dej st vo nesvesnog.
I onaj ko shvata sl i ke u i zvesnoj meri , ver uj e da j e sa znanj em
got ovo i podl ee opa s noj z a bl udi . J e r ona j ko s voj a s a z na nj a nc
pos mat r a kao et i ku obavezu, upada u pr i nc i p mo i . I z t oga mogu
nast at i dest r ukt i vna dej st va, koj a ne samo to r azar aj u druge, nego i
samog onog ko zna. Sl i ke nesvcsnog nameu oveku teku odgovornost .
Ner azumevanj e i nedost at ak et i ke dunosti l i avaj u post oj anj e nj egove
c el ovi t os t i i ne kom i ndi vi dual nom i vot u da r uj u mu a n k a r a k t e r
f r agment ar nos l i . (Erinnerungen, str. 196)
61
INDIVIDUACIJA
Individuacija jc proces psihikog sazrevanja i transforma-
ci j e, koj em sc u j ungovskoj psi hol ogi j i pokl anj a vel i ka panj a.
Individuacija sc esto opisuje i uz pomo poj mova samoostvarcnja i
ocelotvorenja linosti. Od mnotva aspekata individuacije pomenimo
najpre proces diferencij acij e, "koj i ima za cilj razvoj individualne
l i nost i " ( 1) . U naj t enj oj vezi sa tim procesom stoj i izrastanj e
i ndi vi dual nosti iz kol ekt i vni h normi i iz kol ekt i vni h psi hi ki h
struktura. Ovaj individualni put ne vodi u koliziju sa kolektivnom
normom, nego do konflikata dolazi samo onda kada se individualne
norme proglase optevaeim ( 2) .
Za Junga, individuacija predstavlja prirodni psihiki proces
i model njegovog metoda leenja. Na izvesnim etapama individuacije
dolazi do suoavanja sa Senkom, potom sledi odnos prema duevnim
sl i kama Ani me i Animusa i naposletku susret sa Sopst vom kao
sreditem itave linosti. U individuaciji pomae i pravilno opho-
enje sa etiri vlastite orijentacione funkcije (miljenje, oseanje, oset
i i ntui ci j a), a posebno kompenzaci j a izmeu osnovne funkci j e i
inferiorne funkci j e, kao i razvoj ove poslednj e. U individuaciju i
samoostvarenje ubraja se naposletku i konfrontacija sa svim nesve-
snim i transpersonalnim "duevnim dominantama".
( 1) Individuacija. Poj a m i ndi vi duaci j e i gra u naoj psi hol ogi j i
vanu ul ogu. I ndi vi duaci j a j c uopte proces f or mi r anj a i pos c bl j c nj a
poj edi nanog bi a, s peci j al no r azvi t ak psi hol oke i ndi vi due kao bi a
koj e se r azl i kuj e od opt eg, od kol ekt i vne psi hol ogi j e. St oga j e i ndi -
vi duaci j a proces diferencijacije, koj i i ma za ci l j r azvi t ak i ndi vi dual ne
l i nos t i . Nunos t i ndi vi duac i j e j c ut ol i ko pr i r odna poj ava ukol i ko
62
s pr eavanj e i ndi vi duaci j e pret eni m ili, ak, i skl j ui vi m nor mi r anj e m,
s hodno kol e kt i vni m me r i l i ma , znai na no e nj e t et e i ndi vi dual noj
i vot noj del at nost i . Ali i ndi vi dual nost j e ve dat a fi zi ki i fi zi ol oki , pa
se, prema t ome, i zraava i u psi hol okom smi sl u. Stoga znat no omet anj e
i ndi vi dual nost i pr eds t avl j a ve t ako os aka e nj e . J a s n o j e odmah da
soci j al na grupa koj u ine osakaene j edi nke, ni kako nc moe biti zdrava
i za i vot t r aj no osposobl j ena i nst i t uci j a, j e r samo ona zaj edni ca koj a
j e u st anj u da svoj u unut r a nj u kohezi j u i svoj e kol ekt i vne vrednost i
s a uva pa r a l e l no s a ma k s i ma l n o m s l obodom po j e di nc a , moe da
oekuj e t r aj nu vi t al nost . Ka ko j edi nka ni j e samo poj edi nano bi e nego
pr et pos t avl j a i kol ekt i vne odnose pr ema sopst venoj egzi st enci j i , to i
pr oc e s i ndi vi dua c i j e ne vodi u ruzdruiivunje, nego us pos t a vl j a nj u
i nt enzi vni j e i opt i j e kol ekt i vne veze. ( GW 6, 825)
(2) I ndi vi duaci j a se uvek, vie ili manj e, nal azi u suprot nost i
sa kol ekt i vni m nor ma ma , j e r ona znai odvaj anj e i di f er enci r anj e od
opt eg i of or ml j e nj e posebnog, ali nc traene pos ebnos t i , nego pose-
bnost i koj a j e u priori zasnovana na nadar enost i . Meut i m, suprot nost
kol ekt i vnoj normi samo j e pri vi dna, j e r pri t ani j em posmat r anj u moe
se zapazi t i da i ndi vi dual no stanovi te nije suprotno kol ekt i vnoj nor mi ,
nego j e samo drugaije ori j ent i sano. I ndi vi dual ni put ne moe, zapr avo,
predst avl j at i suprot nost kol ekt i vnoj nor mi , j e r bi suprotnost prema nj oj
mogl a bi t i s amo s upr ot s t avl j ena normu. Me ut i m, i ndi vi dual ni put ,
z a pr a vo, ni ka da ni j e n o r ma . Nor ma na s t a j e i z c e l okupnos t i i ndi -
vi dual ni h put eva i samo onda i ma opr avdanj e svog pos t oj anj a i ut i caj
na unapr ei vanj e i vot a ako uopt e post oj e putevi koj i se, s vr emena
na vr eme, ori j ent i u pr ema nekoj nor mi . Nor ma ni emu ne slui ako
j e nj e na vanos t aps ol ut na. Re a l a n s ukob s a kol ekt i vnom no r mo m
nas t aj e s amo onda ako se i ndi vi dual an put podi e na ni vo nor me, to
j e upr avo na me r a eks t r emnog i ndi vi dual i zma. Ova na me r a j e pat o-
l okog ka r a kt e r a i sasvi m j e u kol i zi j i sa i vot om. Pr e ma t ome, ona
ne ma ni ka kve veze s a i ndi vi dua c i j om, k o j a , dodu e, k o r a a i ndi -
vi dual nom st r anput i com, t e j o j j e ba zbog toga pot r ebna nor ma radi
or i j ent ac i j e pr ema drut vu i zbog uspost avl j anj a neophodni h i votni h
veza j e di nke u dr ut vu. St oga i ndi vi duaci j a vodi pr i r odnom vr edno-
vanj u kol ekt i vni h nor mi , dok j e i skl j ui vo kol ekt i vnoj i vot noj or i j ent a-
c i j i n o r ma u sve ve oj me r i s uvi na, zbog ega pr a v a mo r a l no s t
63
pr opada. to je jae kolektivno normiranje oveku, to je veu njegovu
individualnu nemoralnost. I ndi vi duaci j a sc pokl apa sa razvi t kom svesti
iz prvobi t nog stanja identiteta (vidi I dent i t et ) . St oga i ndi vi duaci j a znai
pr oi r i vanj e sf ere svesti i svesnog psi hol okog i vot a. ( GW 6, 828)
INFLACIJA
O inflacij i se u analitikom smislu govori onda kada Ja
prekorai ogranienja koj a su mu postavljena i suvie zakorai u sferu
Sopstva (Selbst). Identifikacijom sa kolektivnim nesvesnim dolazi do
prodora arhetipskih sadraja u Ja. U religioznoj j ezi koj upotrebi to
znai da ljudi ele da budu kao Bog. U takvoj nadmenosti nestaje
neophodno razlikovanje izmeu Ja i slike Gospodnj e, pa dolazi do
inflacije Ja. Stoga Jung upozorava na opasnost po Ja od identifikacije
sa Sopstvom, odnosno sa slikom Gospodnjom (1).
Psi hi ka stanj a i nf l aci j e se, primera radi, i spol j avaj u u
uobraenosti i u ekstremnim oseanj ima posebnosti i odabranosti.
Meutim, inflacij a moe obuhvatati i suprotna oseanj a preterane
nevrednosti i duboke inferiornosti. Dalj e, inflacija se manifestuj e u
raznim oblicima depresije i manij e.
(1) Naduvcna svest uvek j e egocent ri na i svesna j e samo svoj e
vl as t i t e pr i s ut nos t i . Ona j e nes pos obna da ui na osnovu pr o l os t i ,
nesposobna da shvati savr emena zbi vanj a, nesposobna da i zvue pr ave
zakl j uke za budunost . Ona se nal azi u st anj u aut ohi pnoze i stoga ne
doputa razgovore sa samom sobom. St oga j e ona upuena na kat ast rof e
koj e j e , u sl uaj u pot rebe, us mr uj u. I nf l aci j a j e na par adoksal an nai n
nesvesnost svesti . Taj sl uaj nas t aj e onda kada svest pr euzi ma s adr aj e
nesvesnog, a i zgubi sposobnost r azl i kovanj a koj a j c conditio sine qua
non svake svest i . Ka da j e sudbi na Evr ope za vr e me od et i ri godi ne
odi gral a r at vel i ke odvrat nost i , rat koj i ni ko ni j e el eo, onda se, t ako
64
rei , ni ko ni j e zapi t ao ko j c prouzrokovao r at i nj egov produet ak. Ni ko
ni j e pol oi o sebi raun o tome da j c evropski ovek bio spopadnut nei m
to ga j e l i aval o svakog sl obodnog odl ui vanj a vol j e. To s umanut o i
nes ves no s t a nj e nas t avi l o s e upo r no sve dot l e dok s c Ev r o pl j a n i
naj edanput ni su "upl ai l i svoj e sl i nosti sa Bogom" . ( GW 12, 563)
INICIJALNI SAN
Pod inicijalnim/uvodnim snom podrazumeva se svaki san
koj i se sanja prilikom ulaska u novu ivotnu situaciju ili na nekom
novom poetku posebne vrste (na primer, na poetku obavlj anj a
zanimanj a ili studij a, u svadbenoj noi , na sredini ivota itd. ). U
specij alnom smislu, meutim, inicijalni san posmatramo ovde kao
uvodni san na poetku anal i ti kog rada na terapij i. Jung l i no i
terapeuti koj i rade po nj egovom metodu, nisu ovaj poj am utvrdili
j ednoznano ili ga ograniili na jedan j edini san. Ono to jc posebno
i bitno kod uvodnog sna, za razliku od drugih snova, je to to sc ovde
izraavaj u faktori koj i izazivaj u neurotina obol j enj a ili kompl i -
kovane ivotne situacije. Zbog toga uvodni san ima veliki znaaj za
dijagnostiku, j er on pomae u spoznavanju nesvesnih i prikrivenih
moti va tih pot ekoa. Jung demonstrira znaaj uvodnog sna na
priloenom primeru, koj i j e prema nj egovim sopstvenim recima sam
po sebi razumljiv i bez posebnog znanja u tumaenju snova (1).
Pored dijagnostikog aspekta u mnogim uvodnim snovima
se j avl j a i izvesna prognostika dimenzija, budui da slike iz snova
pomau da se spoznaju budue razvoj ne mogunosti snevaa ( 2) .
Sl i no i ni ci j al ni m i skustvi ma prvobi tni h kultura ili rel i gi ozni h
rituala i simbola (na primer, krtenj e, prvo priee, konfi rmaci j a
i t d. ) , koj i doti no l i ce uvode u j edno vano i vot no ili versko
65
iskustvo, tako i inicijalni snovi omoguavaj u poj avlj ivanj e osnovnih
iskustava i time uvode budue razvojne mogunosti.
( 1) Snovi , nai me i ni ci j al ni snovi , t j . snovi sa samog poet ka
l ecnj a, vrl o est o bac aj u j as no svetio na dot i ni cti ol oki vaan f akt or.
Za i l ust r aci j u onoga to j e reeno, neka poslui sl edei pri mer.
J e d a n ove k na r ukovode e m pol oaj u kons ul t ovao s e s a
mnom. Mu e ga s t r ahovanj e, nesi gurnost , vrt ogl avi ca do povr a anj a,
oamuenost , ot eano di sanj e, ukr at ko: s t anj e koj e j e t ol i ko nal i k na
vi si nsku bol est da se moe pobr kat i sa nj om. Pac i j ent i ma za sobom
veoma uspenu ka r i j e r u. Svoj i vot j c zapoeo kao mar l j i v sin s i r o-
manog s el j aka i vel i kom mar l j i vou i t al ent om peo se, st epeni cu po
st epeni cu, do rukovodeeg pol oaj a, koj i j c pr uao veoma vel i ke izglede
za j o vii soci j al ni uspon. Fakt i ki , on j e ve dosegnuo pravu odskonu
dasku koj a bi mu omogui l a da dogura dal eko, da u meuvr emenu ni j e
i znenada dola nj egova neur oza. Pac i j ent ni j e mogao i zbei da na ovom
mestu ne i zgovori onu isuvie poznat u f razu koj a poi nj e st ereot i pni m
r e c i ma : " I ba sada kada . . . " i t d. Si mpt omat ol ogi j a vi si nske bol est i
izgleda veoma pogodnom za drast i no pr edst avl j anj e st varnog pol oaj a
paci j ent a. Ovaj paci j ent j e i st ovremeno donco na konsul t aci j u i dva sna
iz pr et hodne noi . Prvi san gl asi : "Ponovo sum u mulom selu gde sam
roen. Na ulici stoji nekolicina momaka koji su su mnom ili u kotu.
Ju se pravim da ili uopte ne poznajem i prolazim pored njih. Onda ujem
kuko jedan od njih, pokazujui na mene, kae: 'Ovaj i ne dolazi esto u
nae selo'."
Ni j e pot r ebna ni kakva i nt er pr et at i vna akr obat i ka da u ovom
snu pr onaemo uput na skr oman poet ak nj egove kar i j er e i da shva-
t i mo ta t a naj ava hoe da kae. Ona oi gl edno kae: " Zabor avl j a kako
si ni sko po eo. " ( GW 16, 296 f f . )
( 2) Dr ugi san gl asi : "Nalazim se u velikoj urbi, jer elim da
putujem. Pokuavam du prikupim svoj prtljug i ne naluzim nita. Vreme
leti, voz e uskoro otii. Komino mi polazi za rukom du sakupim ono
mulo stvtiri, istravum na ulicu i vidim da sam zaboravio fasciklu su
vunim spisima, bez duha trim nazad u stan, konano je nuliizim, utim
jurim na stanicu, uli su tekom mukom idem premu cilju. Nuposletku se,
uz krujnje nupore, stropotuvum na peron du bih video kako voz upravo
izluzi iz stanice. Voz se kree u obliku neobine zmijolike krivulje i veomu
66
je dugaak. Pomislio sum: ako mainovoa ne puzi i krene punom
purom, im izae na pravu prugu, onda e zadnji vagoni da iskoe iz ina.
Muinovoa zaista daje pun gus,ju pokuavam da kriknem, zadnji vagoni
su se veoma zaljuljali i potom zaista iskliznuli iz inu. Bilu je to strana
katastrofa. Probudio sam se uplaen."
I ovde ni j e pot r ebna ni kakva muka da shvat i mo opis sna. San
naj pr e pr i kazuj e uzal udnu nervoznu urbu da bi sc i pak ilo napr cd.
Pot o mai novoa t amo naprcd i pak vozi bezobzi r no, t o pozadi nas t aj e
u kompozi ci j i ner voza, l j ul j a nj e i i skl i znuc. Pac i j ent j e oi gl edno u
sadanj em peri odu svog i vota dost i gao svoj vr hunac , a ni sko porekl o
i napori dugot r aj nog us pi nj anj a i scrpl i su nj egove snage. Tr ebal o bi da
se zadovol j i post i gnut i m, a umest o toga nj egova ambi c i j a ga t era dal j e,
vi e i gore, gde j c vazduh za nj ega i suvi e r azr een i na koj i on ni j e
navi kao. St oga ga stie upozor avaj ua neur oza. ( GW 16, 299 ff. )
INKUBACIJA SNA
Pod inkubacij om sna ovde razumemo reakciju usnule due
na vane dogaaje u ivotu i na osnovna ivotna pitanja. Kao to su
ljudi u antiko doba, dok su spavali u hramovima, od proricanj a
putem sna traili pouku ili iscclj cnj e (na primer u Epidauru), tako i
mnogi savremeni ljudi doivlj avaj u da se neki probl em " i zl ee"
tokom snevanja. Izvesne podvrste inkubacij e sna ine iskustva da se
na nereena pitanja ujutru, prilikom buenja ili ve tokom snevanja, nudi
neko reenj e. Mnogi pi sci i nauni ci potvruj u kako su usni l i
kreativne i dej e ili ak i sama otkria (tako j e Kckul e usnio svoj
bcnzolski prsten ili sluajevi u knj izi: Dichter erzahlen ihre Traume,
izdava M. Kiessig).
Kod inkubacije sna dua sc usmerenim pitanjem pre spavanja
podstie na bavlj enj e dotinim problemom i da insceniranjem sna i
67
kombi naci j om raznih slika i motiva prui neki ifrovani odgovor. 1
kada slike iz sna naj ee ne prenose nikakva patentna reenja (to
se u nekim prilikama moe desiti), ipak te slike i simboli skiciraju
bar pravac za reenj e koj e se trai . Onaj ko j e na sopst veni m
analizama kolovan za rad na snu, ko se due bavi svoj im snovima
ili je na duim seminarima o snovima "l eao" na svoj im problemima
i pitanj ima, i mae naj ee drugaija iskustva sa inkubacij om sna
nego neko ko iz i ste radoznalosti eli to da uzgred isproba. U
mnogi m aspektima psihologij e sna Jung dodiruje poj am inkubacije
sna samo na izgled, kao neki marginalni fenomen. Meutim, onaj
k o j e blie prouavao Jungovu praksu funkcionisanja sna u nj egovoj
psihoterapiji, otkrie mnoga uputstva koj a su duboko povezana za
i nkubaci j om sna. Jung esto ohrabruje svoj e pacij ente, naroito u
tekim ivotnim situacijama ili u neurotinim zamkama, da paze na
snove ili ak da u njima trae odgovor ili putokaz. Kritiari ili ljudi
sa malim iskustvom sa snovima ne bi smeli da sa svojim preuranjenim
sudom misle da je to vraanj e u arhaine tehnike proricanj a ili u
primitivna stanja duha. I kad nae Ja predstavlja centralnu instancu
za tumaenj e naih snova, i onda Selbst zna vie, j er ono to crpi iz
izvora bia.
INTEGRACIJA
Psi hi ka i ntegraci j a slui za uspostavl j anj e l i nog oce-
lotvorenj a, budui da se odvoj eni delovi linosti uklapaju u samu
linost. Integraci j a j e vaan korak na putu individuacij e i samo-
ost varcnj a. Ako razl i i t i parci j al ni aspekti l i nost i egzi st i raj u
nepovezano, onda moe doi do disocij acij e linosti (razdvajanje i
bolno cepanj e). Integrativna sposobnost izraz je zdravog i normalnog
68
Ja. Naroito u leenju neuroza, integracija razdvojenih i potisnutih
sadraja predstavlja vaan proces (1).
U J ungovi m spi si ma poj am i nt egraci j e j e od funda-
mental nog znaaj a u dve sl edee oblasti. S j edne strane je to u
suoavanj u sa Scnkom a s druge strane posredi su vi esl oj ne
interakcije izmeu svesti i nesvesnog. Jung esto govori o integraciji
Scnke kao tamne strane linosti. Dok mnogi svoju Scnku projektuju
na druge ili na " drut vo" , neuroza naj pre dovodi do napora za
integraciju tih snaga. Pored toga, Jung oznaava integraciju nesve-
snih sadraja kao "osnovnu operaciju" svoje kompleksne psihologije (2).
(1) Konf r ont i r a nj e sa ar het i pom ili sa nagonom pr edst avl j a
etiki problem pr vog r eda, i j u hi t nost moe da oseti samo onaj ko se
nal azi pr e d ne mi novno u odl u i va nj a o a s i mi l a c i j i nes ves nog i o
i nt egr aci j i svoj e l i nost i . Ova nevol j a snal azi samo onoga ko shvat a da
i ma neurozu ili sa svoj om duevnom si t uaci j om ne st oj i ba naj bol j e.
Takvi h l j udi izvesno ni j e mnogo. Onaj ko j e u preteni j oj meri prosean
ovek, u nael u ni ta ne shvat a a i nema pot rebe za ( i m, j e r j edi ni koj i
zai st a moe da i ni gr eke, t o j e vel i ki anoni mus koj i sc uobi aj eno
oznaava kao " dr a v a " ili " dr u t vo" . Meut i m, onaj ko zna da neto
od nj ega zavisi ili da bi bar t rebal o da zavi si , osea se odgovorni m za
s voj e duevno s t anj e, i t o ut ol i ko vie ukol i ko j a s ni j e vidi kakav bi
mor a o bi t i da bi pos t ao z dr a vi j i , s t abi l ni j i i podobni j i . Ako sc on,
t avi c, nal azi na putu asi mi l aci j e nesvesnog, onda moe bi ti si guran
da nc moe pobei od t ekoa koj e i ne neumi t nu komponent u nj egove
pr i r ode. Obi an ovek i ma, naprot i v, pr avo prvenst va da bude sasvi m
neduan za svoj e vel i ke pol i t i ke i soci j al ne kat ast r of e, u koj e se upl eo
i t av svet . Nj e gov z a vr ni bi l ans odgova r a t ome , dok dr ugi i ma
mogu nos t da pr ona e duhovno s t a ni t e , c a r s t vo k o j e " n i j e ovo-
z e ma l j s ko" . ( GW 8, 410)
( 2) I nl egr i s anj e nesvesni h s adr aj a u svest, to ini osnovnu
ope r ac i j u kompl e ks ne ps i hol ogi j e, pr eds t avl j a ut ol i ko pr i nc i pi j el nu
pr omenu ukol i ko ods t r anj uj e samovl ae s ubj ekt i vne J a- s ves t i i nj oj
supr ot st avl j a nesvesne kol ekt i vne s adr aj e. Svest o sebi poj avl j uj e se
u zavisnosti od dva f akt or a: prvo od uslova kol ekti vne, odnosno soci j al ne
svest i , i dr ugo, od nesvesni h kol ekt i vni h domi nant i , odnos no a r he -
69
t i pova. Ovi posl cdnj i r as padaj u se f enomcnol oUi u dve kat egor i j e: u
nagonsku sf eru, s j e dne st r ane, i arhet i psku sf eru, s druge s t r ane. Pr va
r epr ezent uj e pr i r odne podst i caj e, a druga one domi nant e koj e st upaj u
u svest ka o opt e i dej e. I z me u s a dr a j a kol e kt i vne svest i , koj i se
pr eds t avl j aj u kao opt epr i hvaene i st i ne i oni h i z kol ekt i vnog nesvc-
snog, post oj i suprot nost , koj a j c toliko i zraena da ove posl ednj e nauna
i st rai vanj a i pos mat r anj a i skl j uuj u kao potpuno i raci onal ne i , tavi e,
odbacuj u i h na neopr avdan nai n kao besmi sl ene, kao da oni uopt e i
ne post oj e. Psi hi ki f enomeni ove vr st e, meut i m, post oj e. I kada nam
se i ne besmi sl eni m, onda to samo dokazuj e da i h ne r azumemo. Ka da
j e nj i hovo pos t oj anj e ve j e dnom shvaeno, onda oni vie ne mogu biti
pr ognani i z sl i ke svet a, ak i ako se poi manj e sveta koj e domi ni r a sveu
poka e ne s pos obni m da s hvat i f e nome ne o ko j i ma j e r e . Sa ve s no
i st r ai vanj e ovih poj ava ukazuj e na nj i hov vel i ki zna aj i stoga se ne
moe ot r gnut i s a z na nj u da i zmeu kol e kt i vne svest i i kol e kt i vno
nesvesnog post oj i gotovo nepremost i va suprot nost , u koj oj s ubj ekt vidi
sebe samog. ( GW 8, 423)
INTROVERZIJA
In tro verzija je tip zauzetog stava, kod koj eg se interesovanjc
usmerava prvenstveno na unutarduevna zbivanj a. Ako j e svest
oveka introvertno usmerena i nosi taj peat, onda nesvesno deluje
kompenzatorski , dakle ekstraveilno. Oba stava odlikuj e temel j no
psiholoko dranje oveka i pokazuju usmerenj e psihike energij e
(libido). Sva panja i svi odnosi introvertnog oveka manje su upravljeni
na obj ekte iz spol j anj e stvarnosti, a vi e na subj ekt i sopstvenu
subj ektivnost ( 1) . Ovaj tip zauzetog stava j e relativno utvren od
samog roenj a, dok su etiri ori j ent aci one f unkci j e vari j abi l ne
prirode. Dokj e stav po sklonosti dominantan u prvoj polovini ivota
70
i pomae oveku u pronalaenju svog mesta u ivotu, to bi u drugoj
polovini ivota trebalo da se razvije i nj egov antipod (kao nesvesna
ekstroverzij a).
Introvertni tip zauzetog stava bl i e j c okarakterisan na
nekim primerima i iskustvima iz neposrednog ivota ( 2) . Introvertni
ljudi su ozbiljnog temperamenta i rado se drue sa misaonim ljudima.
Kod kue i u drutvu su tihi, uzdrani i radije sluaju druge umesto
da sami govore. Bol j e se izraavaj u pi smeno nego usmeno. Vi e
naginj u posmat rakom stavu, nego da aktivno kreiraj u ivot. U
ivotnoj praksi teko se sree ista i j ednoznana varijanta ovog tipa,
a naj ee postoj e meoviti tipovi zauzetog stava.
(1) Introverzija. I nt r over zi j a j e okr et anj e libidu ka unut ar nj oj
s t r a ni . Ti me j e i zr aen ne gat i van odnos s ub j e k t a pr e ma o b j e k t u.
I nt er es ovanj e se ne kr ee pr ema obj ekt u, nego se povl ai od nj ega na
s ubj ekt . Neko k o j e i nl r over t no nast r oj en mi sl i , osea i dela na nai n
koj i j a s no ukazuj e na t o da j e s ubj ekt u pr vom redu mot i vat or , dok
obj ekt u pri pada naj vi e sekundarni zna aj . I nt roverzi j a moe imati vie
i nt el ekt ual an ili vie emot i vni kar akt er , a moe se, isto l ako, odl i kovat i
i nt ui c i j om ili i mpr e s i j o m. I nt r ove r z i j a j c aktivnu ako s ub j e k t eli
i zvesnu i zol aci j u od obj e kt a, a pasivna ako s ubj ekt ni j e u s t anj u da
r eakt i vnu snagu obj ekt i vnog l i bi da povr at i i znova na obj ekt . Ako j e
i nt r over zi j a habi l ual ne pr i r ode, onda govor i mo o introvertnom tipu.
( GW 6, 833)
( 2) Nasupr ot t ome, introverzija koj a se ne okree obj ekt u nego
s ubj ekt u i koj a se upravo ne ori j enl i e ka obj ekt u, nc moe sc odmah
r a z a z na t i . I nt r o ve r t na l i nos t ni j e , na i me , pr c dus r c l l j i va , nego j c
spr emna na st al no povl aenj e pred obj ekt om. Ona j e zat vorena pr ema
s pol j nj i m zbi vanj i ma, nc i ni ono to i drugi i ne, poseduj e i zr azi t u
odboj nos t pr ema druenj u i m se nae meu vei m br oj em l j udi . Na
ve i m s kupovi ma se os ea us a ml j e no i i zgubl j e no. Ukol i ko sc vi e
naval j uj e na nj ega, ut ol i ko on t ome pr ua vei otpor. Ni kako ne vol i
" pr i s ut nos t " a isto t ako mal o voli da ar ko s ar auj e i podr aava. Ono
t o on i ni , i ni na svoj na i n, i s kl j u uj u i i dal j e s pol j nj e ul i c a j e .
Nj egov nas t up na gi nj e ka ne s pr e t nos t i , pa j c s l oga es t o s put an i
dogaa mu sc da svoj om osornom i mr zovol j nom nepr i st upanou ili
71
pr c va z i e nom s umnj i a vo u odbi j a l j ude . S voj a dobr a s voj s t va
prvenst veno zadr ava za sebe i , nc rel ko, ini sve da i h pr i kr i j e. Pomal o
j e nepoverl j i v, svoj egl av, esto pati od oseanj a ni e vrednost i i zat o j e
zavi dl j i v. Nj egov st rah u odnosu na obj ekt ne poi va na st r al j i vost i ,
nego na t ome to mu se t o pr i i nj ava u negat i vnom s ve du, kao na-
met l j i vo, snano i ak ugr oavaj u e. St oga on r ado nas l u uj e r ave
st vari , poseduj e vei ti st r ah, moe sebe ui ni ti smcni m i po pravi l u j e
l i no veoma osel l j i v, pa se zat o okr uuj e ogr adom od bodl j i kave i ce
koj a j e esto t ol i ko gusta i nepr oboj na da bi i on sam r adi j e inio sve
drugo nego da sedi iza nj e. U odnosu na svet pr i menj uj e j edan razucn
s i s t e m bc z be dnos t i koj i s e s as t oj i i z s kr upul oz nos t i , pe da nt e r i j e ,
t edl j i vos t i , pal j i vos t i , uz ne mi r e ne s aves nos t i , opr e za, mu ne ko-
rekt nost i , ut i vosl i i uvek budne ncpovcrl j i vost i . U nj egovoj slici sveta
nedost aj u rui ast i tonovi , j e r on j e kri t i an i nal azi dl aku u j a j e t u. U
nor mal ni m okol nost i ma on j e zabr i nut i pesi mi st a, j e r s mat r a da svet
i ovcansl vo nisu dobri , nego da pr i t i skuj u i gaze poj edi nca koj i se u
nj i hovom kri l u ni kad nc osea pr i hvaeni m. Ali ni on ne pri hvat a svet,
b a r ne nepos r edno, nego se sve mor a pr et hodno mer i t i i vr ednovat i
pr ema nj egovi m kr i t i ki m meri l i ma. Naposl et ku pri hvat a samo ono to
i z i nae mnogi h s ubj ekt i vni h r azl oga moe ui ni l i s voj i m. ( GW 6,
1046)
INTUICIJA
U smi sl u j ungovske t i pol ogi j e, intuicij a j c opaanj e na
nesvesnom putu. Mo nasluivanj a daj e sposobnost spoznavanj a
mogunosti sadranih u stvarima i saznanj a pozadine odreenih
situacija. To je j edna vrsta instinktivnog obuhvatanja celovitog utiska
( 1 ) . Dok se emotivni tipovi, zahvalj uj ui svom dobro razvij enom
prilagoavanju stvarnosti, mogu pridravati reda i pravila, intuitivci
se snanij e povode za svoj im fantazijama i imaginacij ama. Prema
72
ti povi ma zauzetog stava, razl i kuj emo introvertni i ekstrovertni
intuitivni tip. Ovaj poslednj i pri mcnj uj c svoj u mo nasl ui vanj a
naj ee uspeno u stvarnosti, pri emu, na primer, kao poslovni
ovek nasl uuj e ta e doneti uspeh ili kao novi nar predosca
aktuelne t eme. Svi kreativni lj udi i umetnici stvaraoci poseduj u
sol i dno razvi j enu ekstrovertnu i nt ui ci j u koj a i m omoguava
ostvarenj e unutranj ih predstava. Kod introvertne intuicij e mo
nasluivanj a j e prvenstveno okrenuta ka unutranjosti. Ovom tipu
pripadaju religiozni proroci i vidovnj aci, kao, na primer, mistiari
Jakob Berne, Svedenborg i drugi. I amani nasluuju i oseaju poruke
svojih predaka i duhova i saoptavaju ih svome narodu. Introvertna
intuicija predstavlja funkciju opaanja radi promena i transformacija
u arhetipskom svetu.
Opte odlike intuitivaca su, izmeu ostalih, sl edee: rado
ine neto fantastino i za to dobijaju iz sveta slika sopstvene due
broj ne kreativne idej e. Od literature rado itaju poeziju i fantastine
pri e. Kada el e da putuj u, kofer pakuj u naj ee u posl ednj em
trenutku, j er im je vanija spontanost od dugoronog planiranja. I
za svoj godinji odmor ne prave naj ee nikakve vrste planove,
nego slede svoj e spontane ideje. Nj ihove odluke naj ee proizlaze
iz trenutnih pomisli. Kod mnogih stvari dobijaju ukupan utisak, dok
pojedinosti nc opaaju sa toliko tanosti.
( I ) Intuiciju (intueri - gl edat i , pos ni a t r a t i ) j u, po mom
s hva t a nj u, osnovna psi hol oka f unkc i j a. I nt ui c i j a j e ona ps i hol o ka
f unkci j a koj a prenosi opaanj a nesvesnimputem. Pr edmet tog opaanj a
moe bi t i s ve: s po l j a nj i i unut r a nj i o b j e k t i ili nj i hovi s poj e vi .
Os obi t os t i nt ui c i j e j e u t ome t o ona ni j e ni ul na pe r c e pc i j a , ni
o s e a nj e , ni i nt e l e kt ua l ni z a k l j u a k , i ako se moe j a v l j a t i i u t i m
obl i ci ma. Kod i nt ui ci j e se i zvcstan sadr aj pokazuj e kao gotova cel i na,
a da ni smo u s t anj u da navedemo ili pr onaemo na koj i j e nai n t aj
sadr aj ost varen. I nt ui ci j a j e vrst a i nst i nkt i vnog poi manj a bi l o kakvi h
sndr aj a. Ka o i oset, ona j e irucionulna ul na f unkc i j a. Nj eni sadr aj i ,
ka o i s a dr a j i os et a, i ma j u k a r a k t e r dat os t i , na s upr ot k a r a k t e r u
" i zve de nos l i " , " pr oi zve de nos t i " emot i vni h i mi sl eni h s adr aj a. Zat o
73
i nl ui l i vno s aznanj e (l obi j a svoj kar akt e r pouzdanost i i i zvcsnosl i , pa j e
stoga Spi noza mogao da s mat r a da j e "scientiu intuitivu" naj vi i obl i k
s aznanj a. Ta osobi na j e zaj edni ka i i nt ui ci j i i per cepci j i , i j a j c Fizika
osnova razl og i uzrok nj egove i zvcsnosl i . I st o t ako, i zvesnost i nt ui ci j e
zasni va se na odr eenom ps i hi kom s t anj u st var i , ali os t var i vanj e i
pr i pr avnost ovoga bili su nesvesni .
I nt ui c i j a se poj avl j uj e u subjektivnom ili objektivnom obl i ku.
Pr vi znai opaanj e nesvesni h psi hi ki h s t anj a st var i koj a poseduj u
pogl avi t o subj ekt i vno por ekl o, a drugi obl i k j e opaanj e st anj a st vari
k o j e po i vaj u na s ubl i mi nal ni m opa a nj i ma na obj e kt u i na nj i ma
i zazvani m subl i mi nal ni m oseanj i ma i mi sl i ma. Tr ebal o bi razl i kovat i
konkretne i apstraktne obl i ke i nt ui c i j e , zavi s no od s t epena ul nog
sudel ovanj a. Konkr e t na i nt ui ci j a prenosi opaanj e koj e sc odnosi na
i nj e ni no s t s t va r i , a a ps t r a k t na i nt ui c i j a j e pos r e dni k opa a nj a
i deal ni h sast ava. Konkr e t na i nt ui ci j a pr edst avl j a reakt i van proces, pri
emu ona neposredno proi zl azi i z dal i h st anj a st vari . Nasuprot t ome,
aps t r akt na i nt ui ci j a, ba kao i apst r akt ni oset, i ma pot rebu za i zvesni m
el ement om us mer enj a, za vol j om ili namer om. ( GW 6, 834)
INCEST
Simbolika incesta izraava duboku enju oveka za oce-
lotvorenj em i ponovnim roenjem. Ne radi se, dakle, o seksualnoj
simbolici i stremljenju ka seksualnom sjedinjavanju sa roditelj skim
delom suprotnog pola, nego je re o sjedinjavanju sa samim sobom
( 1) . Po Jungu, znaaj zabrane incesta je u tome da sprei seksualne
pobude prema maj ci ili ocu i da ujedno inspirie matu u nj enom
traganju za drugim mogui m reenj ima i simbolinim znaenj ima
incesta. Dok bi konkretno nerazumevanje seksualne poude dovelo
do kobnih veza i do simbioze izmeu roditelja i dece, dotle simbo-
74
lino razumevanje omoguuj e celovit razvitak i otvara line slobode.
Po J ungu, i ncestna el j a nagoni oveka na duhovni preporod i
obnovu, koj a se ne shvata samo kao psiholoki zadatak, nego i kao
religiozno iskustvo. Kao primer iz biblij skog predanja pomenimo,
radi razumevanja, razgovor Isusa sa stareinom Nikodimom. Kada
mu Isus pria o tajni ponovnog roenja, Nikodim to zamilja sasvim
konkretno i kae kako bi morao ponovo ui u telo svoje maj ke i roditi
se po drugi put. Onda mu Isus tumai tu simboliku kao duhovno
iskustvo, slino onome kako to danas ini terapeut (Jevanelje po
Jovanu, gl. 3).
Si mbol i ka incesta nij e samo modcl-predstava za Junga i
mukarce, nego ona vai i za devojke i ene. Slino uvoenju mladia
putem nj egovih incestnih matanja u njegovu sopstvenu seksualnost,
to se dogaa i keri u nj enom erotsko-seksualnom odnoenju prema
ocu. Kada otac, nasuprot tome, potiskuje svoj e erotske nagone ili j e
seksualno ravnoduan, onda se kerka ometa u svom psiho-seksu-
alnom razvitku. Zabrana incesta spreava seksualno iskustvo sa roditeljima
(mada se to uvek iznova dogaa) tako da incestna matanja dovode
do emocionalne stimulacij e i time ujedno otvaraju dubinske sloj eve
due.
U incesruoznim matanjima i eljama deteta Jung vidi klicu
mogunost i da putem prisne i emoci onal ne veze sa rodi tel j i ma
postane svesno svojih sopstvenih seksualnih oseanj a. Ovo slino
deluje na ivotne obrasce i kod odraslog oveka i predstavlja traganje
due za obnovom i ponovnim roenj em. Pri tom seksualne slike i
oseanja pokazuju intenzitet i kvantitet elje za obnovom i sjedinjenjem
sa samim sobom (2).
Ono to u Jungovom razumcvanju incesta predstavlja pomo
i novost je to da se psihikim sj edinj enj em sa dotle neintegrisanim
delovima linosti omoguuj e celovit odnos prema ovim ivotnim
moi ma u sebi samom. Ako se ovek vraa u taj ivotni obrazac,
onda nj egova dua dospeva u sferu materinskog instinkta i odatle
75
dobij a oi vl j avaj ue i stvaralake impulse. Dok pl al j i vo prena-
gl aavanj e zabrane i ncest a moe, s j edne strane, da dovede do
intelektualizacije i racionalizacij e ivota, "divlj e fantazije o incestu"
ele, s druge strane, ba da spree "isuivanj e" prirode ( 3) .
Osvei vanj c naih i ncestuozni h mat anj a, terapeutska
obrada tih potiskivanja ili, ak, oprezno ophoenje sa sopstvenim
incestnim oi l j ci ma, predstavlj aj u muan, a ujedno i veoma bitan
poduhvat za psi ho- seksual ni razvi t ak i za susretanj e sa dnom
sopstvene due.
( 1) I nc e s t s i mbo l i z uj e s j e di n j a v a n j e s a vl as t i t i m b i e m,
i ndi vi duaci j a ili ost varenj e Sopsl va i i ma, zbog visokog vi tal nog znaaj a
ovi h pos l e dnj i h, pr i godnu, got ovo ne pr i j a t nu f a s c i na c i j u ako nc u
br ut al noj st varnost i , onda bar u psi hi ki m zbi vanj i ma pod kont r ol om
nesvesnog, kao to j e dobr o poznat o svim znal ci ma psi hopat ol ogi j e. I z
toga razl oga, a ne moda zbog i ncestni h sl uaj eva, prabogovi su gotovo
uvek r aal i put e m i nc e s t a. I nc e s t pr e ds t a vl j a j e dno s t a v no s t epen
s j edi nj avanj a iste vrst e koj e neposredno sledi pr ai dej u samoopl oenj a.
(G\V 16, 419)
( 2) Po s t o j a n j e i nc e s t uoznog a s pe kt a ne zna i s amo i nt e-
l ekt ual nu pot ekou, nego i af ekt i vno ot eavanj e t erapeut ske si t uaci j e.
U t om s e a s pe kt u, nai me , kr i j u na j t a j a ns t ve ni j a , n a j mu n i j a , n a j -
s na ni j a , n a j n e n i j a , na j s t i dl j i v i j a , na j pl a l j i v i j a , n a j i a e n i j a ,
nnj nemor al ni j a i , uj edno, naj s vet i j a oseanj a koj a obl i kuj u neopi si vo
i neobj a nj i vo obi l j e l j udski h odnosa i f or mi r aj u i h snagom pr i nude.
Poput pi paka okl opoda, oni sc nevi dl j i vo obavi j aj u oko rodi t el j a i deee
i put e m t r a ns f e r a oko I c ka r a i pa c i j e nt a . Ta pr i nuda se o i t uj e u
neodol j i vost i i upor nost i neur ot i nog s i mpt oma i u o aj ni ki davl j e-
ni kom hva t a nj u za i nf ant i l ni svet ili za l e ka r a . Re " s u ma n u t o s l "
nenadma no kar akt er i e t o s t anj e. ( GW 16, 371)
(3) Zasi gur no j c bl i sko pret post avi t i da j c zgodni j e j edno t ako
veoma kompl i kovano pi t anj e prebaci t i u neku drugu obl ast i t amo ga
predst avi t i kao reenu stvar. Ali j edno takvo obj a nj enj e j e i pak isuvie
j ednos t avno i psi hol oki pogreno, kad bi se mor al o pret post avi t i da j e
taj pr obl em kao t akav ve j ednom svesno post avl j en, ocenj en kao t eak
i zat o pr ebaen na neku drugu osnovu. Takav zahvat odgovar a savr c-
76
l uni m r azmi l j anj i ma, ali ne duhu dal eke prol ost i , a i nema ni kakvi h
i st ori j ski h dokaza za sl i ne neurot i ne oper aci j e. t avi e, svi dokument i
govor e u pr i l og t ome da se t aj pr obl e m uve k j a v l j a o i zvan na ma
poznat og psi hi kog svet a. To j e bi l o sveto ven anj e bogova, mi st i ni
prerogat i v vl adal aca, sveteni ki ri t ual i t d. Re j e o arhet i pu kol ekt i vno
nesvesnog koj i j e r ast uom sveu vri o sve vei ul i caj na i vot svesti.
Danas se svakako i ni da j e cr kvena al egori ka o ml adoenj i i nevest i ,
a da nc govor i mo o sasvi m zast ar el om s j edi nj avanj u al hemi j e, t ol i ko
i zbl edel a da se poj am i ncest a j o samo moe sresti u kri mi nal i st i ci i u
seksual noj psi hopatol ogi j i . Fr oj dovo ot kri e tzv. "Edi povog kompl eks a" ,
pos e bnog pr o b l e ma i nc e s t a uop t e i nj e gove s as vi m uni ve r z a l ne
r as pr os t r anj enos t i , reakt i vi ral o j e st aru pr obl emat i ku, ali zasad samo
za l ekare koj i se zani maj u za psi hol ogi j u. ( GW 14/1, 104)
ISCELJENJE
Iako pojam isceljenja nij e jungovske prirode, uvrstio sam ga
ovde zbog toga to o dubokom razumevanju terapije i isceljenja Jung
ima da kae bi t ne stvari . Za proces psi hi kog ozdravl j enj a od
f undament al nog znaaj a j e ne samo odnos poverenj a izmeu
pacij enta i terapeuta (transfer), nego i transpersonalno zbivanj e, u
koj em sputani i neurotini ovek iznova nalazi prikljuak na svoj e
korene i spoznaj e l ekovi t e moi arheti pski h sl i ka. Uz pomo
terapeuta, nj egovo uivljavanje i tumaenje pacijentu omoguuj u da
se suoi sa svoj im strahotvomim oseanj ima i traumatskim komple-
ksima, oivlj avaj ui ih ponovo i uredujui njihovu psihodinamiku
( 1) . U ovom vi esl oj nom procesu terapeut ne srne da paci j entu
namee svoj e kurativne namere i uverenj a, nego mora potovati i
prihvatati razvoj ne mogunost i paci j enta. U procesu i scel j enj a i
ozdravlj enj a arhetipske slike i mi tol oke predstave pomau da se
77
"pokrene unutranjost ovekova" da bi integrisala lekovite moi iz
duevne dubine ( 2) . Za psihiko ocelotvorenje bitno je ne samo da
se pomenute ivotne energije opaze i prihvate nego i da doprinesu
fundamentalnoj promeni ivota (3). Kada pacijent posle dugotrajnih
napora otkrij e i realizuj e prikriveni smisao neurotskog simptoma,
onda je to esto neodrivo i besmisleno. Za proces ozdravljenja bitni
su i slike, simboli i mitske predstave, j er se povezuju sa duevnom
dubinom i time omoguuju novu orijentaciju.
( 1) Ka d a bi l ekovi t o dcj srvo zavi si l o j edi no od pona vl j a nj a
doi vl j aj a, onda bi sc abr c akc i j a paci j ent a mogl a izvriti sasvi m s ama,
t akorei kao veba. Nj emu nc bi bi o pot r eban ni ko ko c sedeti pr eko
put a i pr i mat i nj egove af ekt e. I nt er venci j a l ekar a j e apsol ut no neop-
hodna i bez dal j ega j e vi dl j i vo ta za paci j ent a znai kada moe da svoj
doi vl j aj pover i j e dn o m s a os e a j nom l e ka r u punom r a z umc va nj a .
Nj egova svest nal azi u l ekar u moral ni osl onac prot i v af ekt a nj egovog
t r aumat s kog kompl eksa koj i ne moe da savl ada. On vi e ni j e sam u
borbi prot i v tih el ement ar ni h si l a, nego j e tu ovek kome on nudi svoj e
pover enj e, ovek koj i mu dri si r anu i l i me mu prua moral nu podrku
koj a mu j e pot r ebna za suzbi j anj e t i r ani j e nekonl rol i sani h emoci j a. Na
taj nai n j a a nj egova svest dok ne smogne snage da i nl egri c kompl eks
i da kona no savl ada af ekt . ( GW 16, 270)
( 2) I zgl eda kao da proces ozdr avl j enj a l c snage mobi l i c za
svoj e svrhe. Mi t ske predstave zadi ru sa svoj om sopsl vcnom si mbol i kom
u dubi nu l j udske due, u i st ori j ske t emel j e, gde na r azum, vol j a i dobra
na me r n ni ka da nc doseu, j e r one pot i u i i z oni h dubi na i govor e
j ezi kom koj i na dananj i r azum, dodue, nc r azume, ali koj i , t akor ei ,
" pokr e e unut r anj ost oveka" . Dakl e, ono to bi nas mogl o uplaiti kao
r egr esi j a, vie je reculerpour mieu.v suuler, pr i kupl j anj e i i nt egri sanj e
snaga, koj e ( okom r azvoj a uspost avl j aj u novi por edak.
Neuroza na ovom st epenu pr edst avl j a i stu duevnu pat nj u,
koj oj se ni j e mogl o pri i uobi aj eni m raci onal ni m met odi ma. St oga ni j e
mal i br oj psi hot erapeut a koj i u kr aj nj oj l i ni j i , kada sc poki daj u sve ni ti ,
pr i begavaj u j e dnoj od poznat i h rel i gi j a ili konf esi j a. Ni j e moj obi aj
da i smevam t akva nas t oj anj a. t avi e, mor am i stai da sc ona t emel j e
78
na veoma i spr avnom i nst i nkt u, ako dananj e rel i gi j e j o uvek poseduj u
i ve ost at ke mi t skog doba. ( GW 16, 19)
( 3) Za o b j e k t i v no r a z umc v a n j e nj e gove bol es t i i za
us po s t a vl j a nj e l j uds kog odnos a pot r e bno j c z na nj e , i t o ne i s t o
medi ci nsko znanj e koj e se odnosi na ograni eno podr u j e, nego i roko
poznavanj e svih aspekat a l j udske due. Tr et man mor a da post i gne vie
od prost og r azr e enj a st arog bol esnog s t ava; on mor a da dovede do
zauzi manj a novog stava koj i j e zdr av i vi t al an. Za t o j e esto pot r ebna
t emel j i t a pr ome na s hvat anj a i vot a. Pac i j e nt ne t r eba s amo da bude
sposoban da shvat i uzrok i porekl o svoj e neuroze, ve mor a da sagl eda
ci l j koj em tei. Ono bol esno u nj emu ne moe se j ednost avno odbaci t i
kao st r ano telo a da se ovek i st ovremeno nc izloi opasnost i r azar anj a
ne eg bi t nog, t o t akoe t r e ba da i vi . Na z a da t a k ni j e da ne t o
uni t i mo, nego bi smo t rebal i da neguj emo i odr avamo ono to eli da
r ast e, sve dok ono ne bude mogl o da i gra svoj u ulogu u celini due. (G\V
16, 293)
JA (JA-KOMPLEKS)
J a, odnosno J a- kompl eks, i ni , kao centar svesti , samo
iseak i dco celokupne linosti. "Ja-kompl cks je sadraj svesti ba
kao i uslov svesti, j er psihiki element mi je svestan ukoliko sc odnosi
na J a- kompl eks" ( 1) . Jung govori o Ja-kompleksu da bi naznaio
mnotvo duevnih elemenata i funkcij a koj e su sadrane u ovom
parci j al nom kompleksu integralne linosti. Dok Sopstvo ( Sel bst )
obuhvata celinu ljudskog bia i due, Ja/Ego je vezivni faktor svesti,
budui da on koordinira slike iz seanj a i ulne funkcij e i upravlja
njima (2). Ego je nadlean za ouvanje linosti i njenog kontinuiteta
i za lini identitet. Ego obavlja i proveru stvarnosti oko nas i u nama.
U J a- kompl eksu opaamo suprotnosti i t enzi j e izmeu svesti i
79
nesvesnog. Ja pokuava da neprekidno asimilira nesvesne sadraje
i da ih prenese u spoznaj ne mogunost i svesti . Dal j e, Ego j e
povezujui faktor i posrednik u odnosu na Senku i duevne slike kao
to su Animus i Anima. Ako se izjednae Ja i Sopstvo i ako Ja ostane
povezano sa Sopstvom u prvobitnom i nesvesnom identitetu, onda
dolazi do inflacije svesti i potekoa u prilagodavanju stvarnosti. Zato
bi Ja t rebal o da, po J ungu, stal no st oj i u kompenzat orskoj
(dopunj avaj uoj ) funkcij i prema Sopstvu. Procesi samoregulacij e
celokupne psihe mogu se realizovati poveanom samospoznaj om.
Ti me se popravljaju mogunosti odnosa sa blinjima i sa svetom, j er
j edi nkom vie ne upravljaju njeni nesvesni kompleksi i motivacij e.
( 1) Pod poj mom J a podr azumevam kompl eks predst ava koj i
i ni s r e di t e pol j a mo j e svest i i za koj i mi se i ni da i ma vel i ki
kont i nui t et i i dent i t et sa sami m sobom. St oga govori m o Ja-kompleksu.
J a- kompl e ks j e ne samo sadraj svesti , nego i uslov svesti, j e r svesnost
j e za mene psi hi ki el ement ukol i ko j e vezan za J a- kompl c ks . Ali ukol i ko
j e J a - k o mpl e k s s amo c e nt a r moj e svest i , on onda ni j e i dent i an s a
cel i nom moj e psi he, nego j e samo kompl eks meu drugi m kompl eksi ma.
St oga pr avi m razl i ku i zmeu Ju i Sopstvu ( Sel bst ) , ukol i ko j e Ja subj ekt
moj e svesti , a Sopst vo s ubj ekt moj e cel okupne, dakl e i nesvesne, psi he.
U t om s mi s l u Sops t vo bi bi l a j e dn a ( i de al na) vel i i na koj a u sebi
obuhvat a J a . ( GW 6, 810)
( 2) Svest bi t i me, kao odnos pr e ma J a , mogl a bi t i dovol j no
r azuml j i va. Me ut i m, kr i t i na t aka j c J a . l a t reba podr azumc val i
pod poj mom J a ? Uz svo j edi nst vo J a re j e , oi gl edno, o j ednoj kr a j nj e
r aznovr s no komponova noj vel i i ni . Ono poi va na ods l i kavanj i ma
ul ni h f unkc i j a, koj e pr enose nadr aaj e i znut ra i spol j a, dal j e poi va
na ogr omnom nagomi l avanj u slika prot ekl i h zbi vanj a. Svi ovi veoma
razl i i ti sast avni delovi i maj u pot rebu za snanom kohezi onom si l om a
kao t akvu smo spoznal i svest. Ti me se svest i ni neophodni m usl ovom
post oj anj a J a . . . Ovo poi manj e J a kao spoj a duevnih el emenat a vodi nas
l ogi no ka pi t anj u o t ome da l i j c J a cent r al na sl i ka, odnosno i skl j ui vi
zast upni k cel okupnog l j udskog bi a. Da l i Ja ukl j u uj e i u sebi i zraava
sve s adr aj e i f unkc i j e? Na to pi t anj e mor amo dati negat i van odgovor.
J a- s ves t j es t e kompl eks koj i nc obuhvat a cel i nu l j udskog bi a: ona j e
80
prvenst veno zaboravi l a mnogo vie nego to zna. Ona j e dal eko vie ula
i videla i ni kada toga ni j e bila svesna. Misli nast aj u s one st r ane nj egove
svesti , ta vi e, one su sasvi m pr i pr avne, a ona ni ta ne zna o l ome. O
neverovat no vanoj regul aci j i unut r anj i h tel esni h procesa, emu slui
si mpat i ni nervni si st em, J a i ma j edva nekakvu bl edu predst avu. Ono
to J a u sebi shvat a, moda j c na j ma nj i deo onoga to bi kompl et na
svest mor al a obuhvat i t i . ( GW 8, 611 f f . )
KATOLICIZAM
Iako j e Jung bio protestant, imao j e duboko razumevanje za
katolicizam. U svoj im znaajnim religiozno-psiholokim radovima
o misi (1) i ispovesti, Jung jc pokazao kako ovi religiozni rituali i
simboli mogu da utiu na duevni ivot oveka. ak se pretpostavlja da
katolike verske forme posebno obuhvataju nesvesno u oveka. U to
se, na primer, ubraja veoma razvijen svet dogmatskih i religioznih
predstava kat ol i ci zma, koj i pomae u struktuiranj u nesvesni h
duevnih sila (2). I u praksi njegove psihoterapije, Jungu je pomagalo
da u leenju katolika - u kompleksnim procesima transfera - prenese
sliku oca na papu. Sl i no ponaanj e bel ei mo i kod proj ekci j e i
prenoenj a slike maj ke na Bogorodi cu. Jung dalj e smatra da reli-
giozna orijentacija oveka i njegov pogled na svet imaju bitan znaaj
za psihiko zdravlje i za unutarnju duevnu ravnoteu. Naposletku
j o sledi zanimlj ivo pitanje da li religioznost poj aava komplekse
nesvesnog. Prema j ednom istraivanj u u SAD, koj e Jung smatra
verifikovanim preko nj egovih pacijenata iz svih religija i konfesij a,
naj vei je broj kompleksa kod Jevrcj a, zatim slede protestanti, a tek
se na treem mestu nalaze katolici. Ovo se, izmeu ostalog, svodi na
pomauu i olakavajuu funkciju ispovesti i na spasenje u veri. Poto
8!
je navedeno istraivanje ve starijeg datuma, eleo bih, dopune radi,
da ukazem ukratko na j edno sopstveno istraivanje, prema koj em j e
psihoneurotizam katolika u poreenju sa protestantima u naj veem
broju pitanja neto vei (up. I I . Hark: Religiose Neurosen, Stuttgart
1984, str. 276) .
(1) i vi pr i mer dr ame sa bi bl i j ski m mot i vi ma, koj a pr edst a-
vl j a t r aj anj e i menj anj e i vota, j est e mi sa, kat ol i ko bogosl uenj c. Kada
pos mat r amo publ i ku za vr eme svete sl ube, onda moemo vi deti sve
s t e pe ne od r a vnodu nog i f o r ma l no g pr i s us t va , pa do duboke
pot resenost i . Gr upe mu kar ac a koj e sc za vr eme mi se nal aze u bl i zi ni
i zl aza, vode s vakoj ake svet ovne razgovore, krst e sc sasvi m mehani ki i
s t oj e l e e r no i , upr kos s voj oj ne pa nj i , u e s t vuj u i pak u s vet om
bogosl uenj u, i to svoj i m obi ni m pr i sust vom u pr ost or i j i i s punj enoj
mi l ou. Tokom mi se vri sc vansvel ovni i nesavremeni akt r t vovanj a
Hr i st a, i On vaskr sava u i zmenj enom s adr aj u. Ri t ual na s mr t rt ve ni j e
pona vl j a nj e i s t or i j s kog dogaaj a, nego j e t o prvi i j e di ns t ve n, veni
pr oc e s . S t o ga j e do i vl j a j mi s e u e e u onos t r a nos t i i vot a koj a
pr eskae sve ogr ade prost ora i vr emena. ( GW 9/1, 209)
( 2) Na s upr ot t ome , s upt i l ni j a j c s i t ua c i j a na ka t ol i kom
podr uj u. Tamo prvenst veno post oj i ri t ual sa s akr al nom r adnj om koj a
pr edoava ivo dogaanj e arhet i pskog smi sl a i ti me neposredno uti e
na nesvesno. Ko bi se, na pri mer, mogao oteti uti sku bogosl uenj a kada
on nj emu pri sust vuj e s amo sa mi ni mumom r azumevanj a? Pored t oga,
Kat ol i ka cr kva i ma i nst i t uci j u ispovesti i " du ebr i ni ka" , koj e su od
na j ve e g pr a kt i nog z n a a j a a ko t e del at nos t i o b a v l j a j u pogodne
l i nos t i . Na al os t , ve l i ka j c t et a t o t o ni j e uvek s l u a j . Tr e e ,
Kat ol i ka cr kva poseduj c j e dan veoma razuen i i rok svet dogmat ski h
predst ava koj i bogat st vu likova nesvesnog prua dost oj nu osnovu i ti me
i zvesni m i vot ni m i s t i nama, sa koj i ma bi svest t r ebal o da j c u vezi ,
dar uj e oi gl edan i zraz. Ver ovanj e kat ol i ka ni j e bol j e ili j a e nego kod
pr ot est ant a. Ali ovek, bez br i ge o sl abosti svoj e vere, put em kat ol i ke
f or me, bi va nesvesno obuzet . I skoi vi j ednom i z te f or me, on esto l ako
s kr e e u f anat i ni at ei zam, to posebno moemo srest i u r omans ki m
zeml j ama. ( GW 11, 285, str. 207)
82
KOMPENZACIJA
Pod kompenzacij om shvata se neprekidan psihiki proces
ujednaavanja i uravnoteenja izmeu svesti i nesvesnog, koj i slui
ouvanj u zdravl j a i l i ne uravnoteenosti . Nesvesno se ponaa
kompenzatorski prema svesti, pri emu ono, na primer, u snovima
i ni svesni m one del ove l i nosti koj i su dotle bili nezapaeni i
nesvesni. Putem kompenzatorske funkcij e due i snevanj a, nepre-
kidno se spajaju dva psihika sveta koj i se mogu uporediti sa mostom
koj i omoguuj e povezivanje sa drugom obalom. To je ujedno i slika
za funkciju simbola, posebno simbolotvorne funkcije due. Pa ipak,
ova kompenzatorska funkcij a simbola moe samo onda biti dcl o-
tvorna kada Ego shvati i prizna simbole i putem neprekidnog procesa
ih integric u svesni ivot. Za razliku od Adlera, koj i ovaj poj am
ograniava prvenstveno na izglaivanje oseanja inferiornosti, Jung
shvata kompenzacij u kao "opte funkcionalno izj ednaavanj e, kao
samoregulaciju psihikog aparata" (1).
Dok se svest i Ego oveka j edni m del om ponaaj u, pre
svega, probirlj ivo, budui da se iz mnotva podsticaja i utisaka vri
izbor i sreivanj e, postoj i u psihikom sistemu i drugi deo i tako-
zvana kompenzatorska funkcija. Jung uporeuje kompenzacij u kao
samoregul i ui sistem psi he sa nepreki dni m procesi ma uravno-
t eavanj a t el esni h f unkci j a. Kompenzaci j a se naj e e odvi j a
autonomno i nesvesni m putevi ma, ali kod psi hi ki h obol j enj a i
neurotskih smetnji taj proces samoregulacije je poremeen, pri emu
negati vni kompl eksi prepl avl j uj u svest i el i mi ni u upravl j aku
funkciju Ega (kao, na primer, kod psihoze) (2).
83
U enj e o kompenzaci j i j c posebno vano i ima funda-
ment al ni znaaj za t umaenj e snova, j er se snovi odnose
kompenzatorski prema svesti. Kompenzaci j a ni j e samo unutarnji
duevni proces uravnoteenja kod j edinke, nego se odvija neprekidno
u transferu izmeu analitiara i pacijenta, pri emu terapeut pomae
pacijentu u prevazilaenju njegovih bolesnih disocij acij a i duevnog
rascepa i u nalaenju celovitog doivljavanja. Uenj e o kompenzaciji
nij e samo u individualnoj i psiholokoj sferi koristan model razu-
mevanj a, nego slui i za tumaenje drutvenih, politikih i religioznih
zbivanja. Kada, na primer, u j ednoj istorij skoj epohi preovlauj e
preterana j ednostranost, onda klatno, kao kod zidnog asovni ka,
udara na suprotnu stranu i uvodi time uravnoteuj ue i istorij ski
neophodno suprotno kretanje.
( 1) Kompenzaciju z na i izjednuenje ili nadopunu. P o j a m
k o mpe nz a c i j e uveo j c , z a pr a vo , Adl c r u ps i hol ogi j u ne ur oz a . Pod
k o mpe n z a c i j o m on s ma t r a f unkc i ona l no i z j e dna a v a nj e os e a nj a
i nf eri ornost i uz pomo j ednog kompenzat or skog psi hol okog si st ema,
sl i no k o mpe nz a t o r s k o m or ga ns kom r azvoj u kod or ga ns ke i nf er i -
or nos t i . . . Os e a nj e ni e vr ednost i kod nc ur ot i a r a , koj e po Adl er u
et i ol o ki odgova r a o r g a ns k o j i nf e r i or nos t i , da j e povoda za j e dnu
" pomo nu kons t r ukc i j u" , upr avo za kompenzac i j u koj a se sast oj i u
uspost avl j anj u j edne f i kci j e koj a bi t rebal o da uj ednaava i nf eri ornost .
Fi kc i j a i " f i kt i vna l i ni j a vodi l j a" pr eds t avl j aj u psi hol oki si st em koj i
t ei da i nf er i or nos t pr e obr azi u s uper i or nos t . U ovom shvat a nj u j e
zna aj na i skust veno neospor na egzi st enci j a kompenzat or ske f unkci j e u
obl ast i psi hol oki h procesa. Ona odgovara sl i noj f unkci j i u f i zi ol okoj
obl ast i , s amoupr avl j anj u ili samor egul aci j i or gani zma.
Dok Adl c r s voj po j a m k o mpe nz a c i j e ogr a ni a va na i z j e -
dna a va nj e os e anj a i nf er i or nos t i , j a po j a m kompe nzac i j e s hvat am
uopte kao f unkci onal no uj ednaavanj e, kao samor egul i sanj e psi hi kog
apar at a. U tom smi sl u s hvat am akt i vnost nesvesnog kao uj edna enj e
j ednos t r anos t i opteg st ava proi zvedenog pomou f unkci j e svesti . ( GW
6, 839)
( 2) Osnovna zabl uda u odnosu na sutinu nesvesnog j e ver o-
vat no ta da post oj i opte s hvat anj e da su nj egovi sadr aj i j ednoznani
84
i sa nepr omenl j i vi m pr edznakom. Ovakvo s hvat anj e j c po mom ne-
kompet ent nom mi l j enj u i suvi c nai vno. Dua j c , kao samoregul i ui
si st em, i zbal ansi rana kao i vot tela. Svi ekscesni procesi dobi j aj u odmah
i nuno svoj u kompenzaci j u - bez nj e ne bi bi l o ni nor mal ne r azmene
mat er i j a ni nor mal ne psi he. U tom smi sl u uenje u kompenzaciji moe
se progl asi t i za osnovno pravi l o psi hi kog ponaanj a uopt e. Pr emal o
ovde pr oi zvodi pr evi e t a mo. Tako j e i zmeu svesnog i nes ves nog
uspost avl j en kompenzat or ski odnos. To j e j edno od naj bol j e pot vreni h
pravi l a za t uma enj e snova. U pr akt i nom t umaenj u snova moemo
uvek, uz izvesnu kori st , postaviti pi t anj e: koj i svesni stav se kompenzi r a
put em s na?
Kompenzac i j a, po pravi l u, ni j e isto i l uzorno i spunj enj e el j a,
nego j e i nj eni ca koj a post aj e f akt om ut ol i ko ukol i ko se vie pot i skuj e.
e, kao to j e poznat o, ne pr est aj e t i me to emo j e pot i ski vat i . St oga
bi sadr aj snova t rebal o uzeti ozbi l j no kao i nj eni no st anj e i kao t akvo
ga pri hvat i t i u svesni stav kao f akt or saudl ui vanj a. Ako se to ne ui ni ,
onda se uporno ost aj e ba pri onom ekscent r i nom svcsnoni stavu koj i
j e pr ouzr okovao nesvesnu kompenzaci j u. Nemogue j e sagl edat i kako
onda doi do i spravnog suda o sebi samom i do i zbal ansi ranog voenj a
i vot a. (G\V 16, 330 f.)
KOMPENZATORSKI SNOVI
Kao to svest i nesvesno pokuavaju da se trajno izjednae
u neprekidnim procesima samoregulacij e psihe, tako i snovi (San)
imaju u tim procesima kompenzatorsku funkciju. Mnogi snovi delaju
na uj ednaavanj u i nadopunjavanju svesne ivotne situacij e. Sva
oseanj a, mi sl i , raspoloenj a, elj e itd., koj i u svesnom ivotu ne
dobijaju zadovolj avaj ue predstavljanje i znaaj , mogu se pojaviti u
snu i time nas podsetiti na nove, celovite ivotne mogunosti. ini
se da naa dua iz snova vie vidi i vie zna nego na Ego i naa svest.
85
Jung ukazuj e na to da kompenzatorska funkcij a snova nij e esto
dovolj no oigledna i da su za nj eno spoznavanje potrebni posebna
panja i obrazovanje (1). Kompenzatorski snovi mogu imati nekom
prilikom i opominjui znaaj, kao to to Jung demonstrira na j ednom
primeru ( 2) .
( 1) a bi smo i zgradi l i pri l az snu, post avl j amo hi potezu da on
slui u svrhu kompenzaci j e. To j e j e dan vrl o opti i i r ok post ul at . On
znai da san s mat r amo nor mal ni m psi hi ki m f enomenom koj i u svest
prenosi nesvesne r eakci j e i spont ane i mpul se. Pot o j c kompenzat or ski
k a r a k t e r s nova j a s n o uo l j i v s a mo u ma n j e m b r o j u s l u a j e va , t o
mor amo da j ezi ku sna, koj i s mat r amo si mbol i ni m j ezi kom, pokl oni mo
posebnu panj u. Pr ou avanj e ovog j ezi ka pr edst avl j a gotovo zasebnu
na uk u. Ka o t o s mo vi del i , pos t oj i b e s k r a j n o obi l j e i ndi vi dual ni h
i zr aaj ni h obl i ka. Uz pomo snevaa koj i prua asoci j at i vni mat er i j al ,
odnosno t akozvani kont ekst slike sna, oni mogu dobiti svoj e t umaenj e.
Pr i tom se san, kao pri kakvom kr uenj u, posmal r a sa svih st r ana. Ovaj
met od j e u svi m obi ni m sl uaj evi ma dovol j an kada roak, pr i j at el j ili
pa c i j e nt ne kom i s pr i a neki san na vi e ili ma nj e uzgr edan na i n.
Me ut i m, t amo gde j c r e , na pr i me r , o ops es i vni m s novi ma, t j . o
snovi ma koj i sc ponavl j aj u ili o snovi ma sa j aki m emoc i j ama, tu l i ne
as oci j aci j e snevaa nisu vie dovol j ne da bi se dolo do zadovol j avaj ue
i nt er pr et ac i j e. U t akvi m sl uaj evi ma mor amo i mat i u vi du i nj eni cu,
koj u j e Fr oj d zapazi o i obj as ni o, da se u snu esto j avl j aj u el ement i koj i
ni su i ndi vi dual ne pr i r ode i koj i se nc mogu izvesti i z l i nog i skust va.
Nj i h Fr oj d nazi va " a r ha i ni m os t ac i ma" a t o su duhovne f or me, i j e
se pos t oj anj e nc moe obj asni l i l i ni m i skust vom i koj e pr edst avl j aj u
pr i r odan, uroen i nasl een obl i k l j udskog duha. (G\V 18/1, 521)
( 2) Op t a f unkc i j a snova s as t oj i se u poku a j u ponovnog
uspost avl j anj a psi hi ke ravnot ee, pri emu oni proi zvode mat er i j al sna
koj i na s upt i l an na i n ponovno us pos t a vl j a s ve ukupnu ps i hi ku
r a vnot e u. To nazi vam k o mpl e me nt a r no m (ili k o mpe nz a t o r s k o m)
f unkc i j om s nova. To, na pr i me r , o b j a nj a va za t o l j udi koj i i ma j u
ne r e a l ne i de j e ili i s uvi e vi s oko mi l j e nj e o s e bi , ili uz t o pr a ve
grandi ozne pl anove koj i su izvan nj i hovi h mogunost i , esto s anj aj u o
l et enj u ili padanj u. San kompenzi r a nedost at ke nj i hove l i nosti i uj edno
86
i h opomi nj e na opasnost i nj i hovog t renut nog kur s a. Ako se upozor enj a
i z sna ne uzi maj u u obzi r, mogu kao posl edi ca, nast at i st var ne nezgode.
J e da n moj ne ka da nj i pa c i j e nt , koj i j e bi o upl et en u vi e
sumnj i vi h af er a, i mao j e got ovo bol esnu st rast opasnog pl ani nar enj a,
kao neku vr s t u kompe nz a c i j e . Poku a va o j e " da na dr a s t e s e b e " . U
j e dn o m snu vi deo j e s ebe k a k o s e no u s a vr ha vi s oke pl a ni ne
st ropot ava u pr azan prost or. Ka da mi j c i spri ao t aj san, odmah sam
s hvat i o opas nos t u k o j o j sc on nal azi i hi t no s am ga upozor i o na
opr eznos t . a k s am mu i r e kao da nj egov san na s l u uj e nes r e u u
br di ma. Meut i m, sve j c bi l o uzal ud. est meseci kas ni j e, zai st a j c upao
u ponor. J e da n pl ani nski vodi posmat r ao j e nj ega i nj egovog pr i j at el j a
kako sc oboj i ca uzetom sput aj u na j edno opasno mcsl o. Pr i j at el j j e na
i zboi ni st ene naao pr i vr emeno st abi l no upori t e i sneva ga j e sl edi o.
I znenada j e otpusti o ue, " ka o da j e ht eo da skoi u pr a z no" , pr i ao
j e vodi . Pao j e na svog pr i j at el j a i oboj i ca su sc st rmogl avi l a niz stenu
i nal a s mr t . (Der Mensch undseine Symbole, str. 50)
KOMPLEKSI
Osi m snova, za Junga su kompleksi, pre svega, via regia
(kraljevski put) ka nesvesnom. Kompleksi su neimari naih snova i
povrh toga i uredivai naeg duhovnog ivota sa ostvarenjem brojnih
likova. Kompl eksi su nesvesna arita psihikih procesa koj a se,
poj ednostavlj eno, mogu predstaviti kao duevna energetska polj a.
Kompl ekse moemo posmatrati i kao autonomne delove
due, koj i se ponaaj u kao nezavisna bi a. Naroito u afektima i
prilikom snanih oseanj a, postaj emo svesni kompleksa i tada ih
opaamo. Kada se kompleks grupie u nesvesnom i prodre u svest,
onda to ima snano dej stvo na nae ponaanj e i na nae duevno
raspoloenje. Zbog intenzivne naglaenosti oseanja kompleksa, oni
87
se mogu ispoljavati kako pozitivno i motiviue, tako i kao uzronici
psi ho- neurot ski h smet nj i duevnog i vot a. Uzr ok negat i vnog
delovanja kompleksa esto je u duevnoj traumi, u emocionalnom
oku i l i br oj ni m bl okadama u doba deti nj stva, koj i optereuj u
psihiki razvoj. Tada razdvojeni duevni delovi linosti vode zaseban
ivot u nesvesnom i formiraju, naposletku, autonomne komplekse (1).
J ung est o govori i o "kompl eksu sa nagl aeni m emo-
cionalnim naboj em" i ukazuje na visok stepen nj egove autonomije
( 2) . Ako izmeu svesti, Ega i sadraja kompleksa nisu uspostavljeni
mostovi povezivanja, onda oni na nesvesnom putu izazivaju smetnje
u duevnom ivotu i mogu, ak, da dovedu do "stanja sumanutosti".
Stoga se neki kompleksi i doivljavaju kao razdvoj ene parcijalne
linosti ili se oni predstavljaju kao mitoloki likovi (na primer, kao
avo, vetica, ivotinje iz mitova, duhovi, demoni itd.).
Terapeutsko razreenj e kompleksa, svest o nj emu i emo-
ci onal na obrada, moraj u imati za posl edi cu " novu raspodel u"
prethodno sputane psihike energije. Budui da od simbola koj e su
stvorili kompleksi ponovo nastaju ivotni simboli, onda se ponovo
uspostavlja psihika ravnotea i unutarnji balans i ovek se osea
zdrav. Zbog toga Jung pridaj e kompl eksi ma, pored dij agnostike
klinike slike bolesti pri utvrivanju bolesti u psihoterapij i, veliki
znaaj ( 3 ) .
Koncepci j a kompl eksa pomogla j e Jungu u posmatranj u
obilj a duevnih iskustava j edinke sa tog energetskog stanovita, dok
e se mnogol i kost duevnog doi vl j avanj a predstavi ti kao ni z
nepovezanih dogaaja.
Teko zamisliva psihodinamika kompl eksa bi e ukratko
predst avl j ena na kompl eksu oca. U vi eobl i j u kompl eksa oca
prikazuje se odjek brojnih iskustava sa telesnim ocem (sa uporedivom
osobom koj a je izabrana u ulozi oca) , s j edne strane, i delovanj e
arhetipske slike oca, s druge strane. Ova slikovitost i upeatlj iva
istorijska iskustva sainjavaju psihodinamiku kompleksa. Ako Ego
88
prema kompl eksi ma zauzima pozitivan odnos i integrie nj ihovu
energi j u, onda l i nost dobi j a na mnogol i kost i i na unutranj em
bogatstvu.
( 1) Danas ver ovat no s memo da sa s i gur no u po s ma t r a mo
hi pot ezu da kompl eksi pr eds t avl j aj u razdrobljene Jelove psihe. t avi e,
t akozvana trauma i ni et i ol ogi j u nj i hovog por ekl a, dakl e posredi j c
emoci nal ni ok ili net o sl i no, i me sc r azdvaj a deo psi he. J e da n od
naj e i h uzr oka j c s vakako moralni konflikt koj i i ma svoj posl ednj i
uzr ok u pri vi dnoj nemogunost i da af i r mi c celinu l j udskog bi a. Ova
nemogunost pret post avl j a neposredno cepanj e, nezavi sno od toga da
l i J a - s ve s t net o zna o t ome ili nc. Po pr avi l u, pos t oj i a k i zr azi t a
ne s ve s nos t o k o mpl e k s i ma t o n j i ma , pr i r odno, daj e ut ol i ko veu
sl obodu akci j e. TJ t akvi m sl uaj evi ma nj i hova asi mi l aci ona mo i skazuj e
se u nar oi t oj meri ukol i ko nesvesnost o pos t oj anj u kompl eks a nj i ma
pomae da as i mi l uj u i s am Ego, i z ega na s t a j e t r enut na i nesvesna
pramena linosti, koj a se oznaava kao identitet su komleksom. Ova j
sasvi m moder an poj am i mao j e u sr ednj em veku j edno drugo i me: t ada
se to zval o sumanuiost. ovek to st anj e nc zami l j a t ako bezazl eno, ali
u naelu ne post oj i ni kakva razl i ka i zmeu obi nog obeanja kompleksa
i di vl j e bl as f emi j e sumanut og oveka. Post oj i samo razlika u stepenu.
Za to nam i isto ri j a j e zi ka pr ua dovol j no dokaza. O kompl e ks noj
emoci j i se kae: " t a ga j c danas opet s popal o? " ili " avo ga j c uzeo
pod s voj e " i t d. ( CW 8, 204)
( 2) t a j e s ada, nau no govor ei , " kompl e ks s a nagl a eni m
emoci onal ni m na b o j e m" ? On j e slika odreene psi hi ke si t uaci j e, koj a
j e i vo emoc i onal no nagl a ena i uz t o j e nekompat i bi l na sa st al ni m
s t anj em ili st avom svesti . Tu sliku odl i kuj e snana unut r a nj a homo-
genost i ona i ma svoj u sopst venu cel ovi t ost i uz to poseduj e rel at i vno
vi sok stepen autonomije, a to znai da j e samo u mal oj meri podl ona
di spozi ci j i svesti i stoga se ponaa kao ivi corpus ulienum u prost oru
svesti . Kompl e ks se obi no moe pot i snut i vl ast i t i m napor om vol j e, ali
se ne moe odagnat i , pa se zgodnom pri l i kom ponovo poj avl j uj e u svoj oj
prvobi t noj snazi . I zvesna eksperi ment al na i st rai vanj a ukazuj u, po svoj
pri l i ci , na t o da kr i vul j a nj egovog i nt enzi t et a ili akt i vnost i i ma t al asast i
ka r a kt e r sa dui nom t al asa koj i t r aj u s at i ma, dani ma ili ne de l j ama.
89
Ovo veoma kompl i kovano pi t anj e j o ni j e sasvi m r azj a nj eno. ( GW 8,
2 0 1 )
( 3) Pr e poznavanj e bol est i u ps i hi j at r i j i poi va stoga mnogo
ma nj e na kl i ni koj sl i ci bol est i a vi e na s a dr a j ni m kompl e ks i ma .
Psi hol kn di j agnost i ka usmer ena j e na di j agnozu kompl eksa a ti me i na
f or mul i sanj e i nj eni nog s t anj a, koj e se put em kl i ni ke sl i ke bolesti vie
pr i kr i va nego t o s c pr e ds t a vl j a . S t va r ni uz r o ni k bol es t i moe s e
pr ona i u kompl eks u koj i pr edst avl j a rel at i vno aut onomnu psi hi ku
ve l i i nu. On s voj u a ut o no mi j u i s ka z uj e t ako to s c ne po l i nj a va
hi j e r ar hi j i svest i , odnosno to sc uspeno supr ot st avl j a snazi vol j e. U
ovoj i nj eni ci , koj a sc eks per i ment al no moe l ako ut vr di t i , nal azi sc
razl og za t o da j e od pr as t ar i h vr emena post oj al o s hval anj e da psi ho-
ncur oze i psi hoze pr eds t avl j aj u posemje ( opsednut ost ) , j e r se upr avo
nai vnom pos mat r au name e ut i sak da kompl eks predst avl j a pomonu
vl adu uz Ego. ( GW 16, 196)
KOMP L E KS MAJ KE
Pod kompl eksom maj ke podrazumevaj u sc sva psi ho-
energetska dejstva arhetipa maj ke i slike maj ke. Iako ovaj poj am
oznaava cel okupnost svih pozitivnih i negativnih iskustava sa
transpersonal ni m materi nstvom i sa sopstvenom maj kom, on se
upotrebljava preteno u psihoneurotskom kontekstu. O kompleksu
maj ke govori se onda kada smetnje u odnosima imaju svoj uzrok u
negativnoj vezi sa maj kom ili u prej akom (pozitivnom) kompleksu
maj ke. U svim fobi ni m iskustvima izmeu deteta i maj ke deluje
kompleks maj ke i izaziva rascep u dui deteta ( 1) . Negativna slika
maj ke j avl j a se u snovima i fantazij ama u obliku vet i ce, opake
ivotinje ili slinih uasavajuih predstava.
90
Prema Jungovim iskustvima, kompleks maj ke ima razliito
dejstvo kod sinova i keri, kod mukaraca i ena. U vezi sa nega-
ti vni m kompl eksom maj ke, kod mukaraca se esto mani fcstuj u
seksualna i mpot enci j a, homoseksual nost i strah od traj nih veza.
Nasuptot t ome, pozi ti vni kompl eks maj ke omoguava posebnu
ui vl j enost i empat i j u, di f erenci ranj e erosa, naroi t e vaspi t ne
sposobnosti ("pedagoki eros") i poseban smisao za estetiku i sve to
j e umetniko. Jungovo shvatanje da j e kompleks maj ke za ker ili
enu "i st i j ednost avan sl uaj " , nc podudara se sa moj i m tera-
peutskim iskustvima i iziskuje nova nauna istraivanja, kao to jc
Jung i sam ve napomenuo ( 2) .
(1) Ar het i p maj ke ini osnovu tzv. kompl eksa maj ke. Ot voreno
j e pi t anj e da l i se uopt e os t var uj e j edan t akav ar het i p bez dokazi vog
kauzal nog sudel ovanj a ma j ke . Sudei pr ema moj i m i skust vi ma, ini mi
se da j e ma j ka uvek akt i vno pri sut na pri i zazi vanj u smet nj i , a t o znai
os obi t o kod i nf ant i l ni h ne ur oza ili kod t akvi h koj e nedvos mi s l eno
et i ol oki seu u peri od ranog det i nj st va. Meut i m, u svakom sl uaj u j e
por emeena sf era dej eg i nst i nkt a, a t i me se arhet i povi grupi u i kao
s t r ani , i esto f obi an el ement , st upaj u i zmeu det et a i ma j ke . Ka da ,
na pri mer, deca j edne previ e zabri nut e maj ke nj u redovno s anj aj u kao
opaku i vot i nj u ili vet i cu, onda takav doi vl j aj st vara r ascep u dui
det et a a t i me i mogunost nast anka neuroze. ( GW 9/1, 161)
(2) Dej st va kompl eksa maj ke su razl i i t a, zavi sno od loga da
li se radi o sinu ili keri . Ti pi na dej st va na si na se mani f cst uj u u poj avi
homoseksual nost i i donuanst va, a u neki m pr i l i kama i i mpot enc i j e. .
Ko d homos e ks ua l nos t i he t e r os e ks ua l na ko mpo ne nt a se u
ne s ve s nom obl i ku ve z uj e za ma j k u , a kod don ua ns t va s e ma j k a
nes ves no t r ai " u s vakoj e ni " . De j s t va kompl e ks a ma j k e na s i na
pr edst avl j ena su i deol ogi j om ti pa Ki bel a- At i s : s amokas t r ac i j a, l udi l o
i pr er ana s mr t . Kod si na kompl eks ma j ke ni j e sasvi m i st, j e r post oj i
nej ednakos t u pol u. Ova r azl i ka j e razl og t ome to u s vakom mu kom
kompl eksu maj ke , pored arhet i pa maj ke seksual nog par t ner a, znaaj nu
ul ogu i gra Ani ma . Ma j k a j e pr vo ensko bi e koj e susr ee budu eg
mu kar c a i koj e gl asno ili t i ho, gr ubo ili neno, svesno ili nesvesno, ali
nezaobi l azno i st al no ukazuj e na si novl j evu muevnost , kao to i sin u
91
r ast uoj meri pr i meeuj e enskost maj ke ili bar nesvesno i i nst i nkt i vno
r eaguj e na nj u. Tako se kod si na st al no ukr t aj u j ednos t avni odnosi
i dent i t et a ili r azl i i t og ot por a sa f a kt o r i ma er ot s kog pr i vl a e nj a i
o d b i j a n j a . Me u t i m, nc el i m da t vr di m da zbog t oga s i novl j e v
kompl eks ma j ke t r eba ozbi l j ni j e shvat i t i nego kod k er i . J o smo na
poet ku i st rai vanj a ovih kompl eksni h duevni h poj ava, dakl e nal azi mo
se u f azi pi oni r s kog r a da . Por c e nj a se mogu vr i t i t ek onda kada
budemo raspol agal i st at i st i ki upot rebl j i vi m podaci ma, ali oni j o nisu
na vi di ku. Kompl eks maj ke j e samo kod ker i ist i j ednost avan s l u aj .
Ovde j e re o poj a avanj u enski h i nst i nkat a koj i proi st i u od ma j ke ,
s j edne s t r ane, i o nj i hovom sl abl j enj u do pot punog pr es t anka, s dr uge
s t r ane. U pr vom s l uaj u domi nac i j om sveta i nst i nkat a nas t aj e nesve-
snost vl ast i t e l i nost i , a u dr ugom se r azvi j a pr oj e kc i j a i nst i nkat a na
maj ku. U prvom redu sc mor amo zadovol j i ti konst at aci j om da kompl eks
maj ke kod ker i ili previ e razvi j a enski i nst i nkt ili ga u odgovar aj uoj
mer i s put ava, dok kod si na nepr i r odna seksual nost pozl euj c muki
i nst i nkt . ( GW 9/1, 162 f.)
KOMPLEKS OCA
Kod kompleksa oca upeatljiva ivotna iskustva sa ocem ili
"zamenom za oca" , ali i dui imanentna arhetipska slika oca, postali
su ia psihikog dogaanja. Kompleks sa snanim emocionalnim
naboj em moe se, s j edne strane, odraziti pozitivno, budui da on
motivie na posebna ostvarenja, kako bi neko bio kao vlastiti otac (1).
S druge strane, ovaj poj am sadri preteno negativna iskustva, j er
otac koj i se negati vno ponaa optereuj e prirodni razvoj dece i
prouzrokuje psihoneurotske smetnje.
Kompleks oca posedujc naroitu psihocnergetsku snagu koja
izvire iz nesvesnog identiteta sa arhetipskom slikom oca i arhetipom
92
oca ( 2) . Dok dcca ionako oscaj u nadmo rodi tel j a, ona dobi j a,
pozivanj em na sliku Boga, boansku zapovest ("Potuj oca i mater
svoj u! ") kao i dodatnu maginu snagu. Pored tog duhovnog potinja-
vanj a post oj e, pre svega, mnogobroj ni ut i caj i i l i pot i ski vanj a
probuenih i samostalnih oseanj a dece, koj a dovode do kompleksa
oca. Jung nabraj a mnoge problematine vaspitne merc koj e decu
pretvaraju u "ropske marionete".
Kompleks oca ima svoj e pozitivne ili negativne posledice i
u individualnoj i u transpersonalnoj sferi kao, na primer, u raznim
religijama gde Bog-otac ima sina koj i miri boanstvo i oveanstvo.
U individualnoj sferi postoj e mnogi izrazi kompleksa da "se bude
tatin sin ili tatina ker" i da se ispunjavaju svesni zahtevi i nesvesne
elj e. Pored navedenih vrednosti, tu su prvenstveno i fantazije oeva
i odreena slika oca koj e vre pregnantan ut kaj na decu.
( 1) Pr vo mi j e pal o u oi da i zvesna vr s t a kompl e ks a oca
poseduj e t akozvani " duhovni " kar akt er , t o j est da od sl i ke oca poti u
pr i e , r a dnj e , t endenc i j e, pobude, mi l j enj a i t d. koj i ma s e nc moe
uskr at i t i at r i but " duhovni " . Kod mu kar ac a pozi t i van kompl eks oca
dovodi esto do izvesnog ver ovanj a u aut ori t et i do i zrazi t e spremnost i
pot i nj avanj a svim duhovni m pravi l i ma i vr ednost i ma, a kod ena do
ivih duhovni h aspi r aci j a i i nt eresa. U snovi ma post oj i f i gura oca, od
koj e pol aze odl u uj u a ube e nj a , z a br a ne i savel i . Nevi dl j i vost tog
i zvora esto j e t i me nagl aena da se on sast oj i samo od aut ori t at i vnog
gl asa koj i donosi kona ne sudove. On j e st oga naj e e f i gur a slanu
koj a si mbol i zi ra f akt or " duha " . U izvesnim pr i l i kama t o j c i " s ops t veni "
duh, nai me duh pokoj ni ka koj i i gra t u ul ogu. ( GW 9/ 1, 396)
( 2) Mogu nos t i a r he t i pa u dobr u i u zlu pr evazi l aze vi e-
st r uko l j udske domet e, a ovek moe dosegnuti t akve domet e samo t i me
t o e se i de nt i f i kovat i sa de mo no m, odnos no to e sc pr e pus t i t i
nj egovoj vl ast i , pri emu, meut i m, ovek bi va i zgubl j en. Sudbonos na
s naga kompl e ks a oca i zvi re i z ar he t i pa i t o j e s t var ni r azl og za t o
vonsensus genliutn names t o oca st avl j a boanski ili demonski l i k, j e r
i ndi vi dual ni otac ot cl ovl j uj e nei zbeno arhet i p koj i nj egovoj slici daj e
f as c i nant nu s nagu. Ar he t i p del uj e kao r ezonat or , koj i dej s t vo koj e
93
pot i e od oca, ukol i ko j e ono u sagl asnosti sa nasl eeni m t i pom, uzdie
u nei zmer no. (G\V 4, 744)
KONJTJNKCIJA
Konj unkcij a j e proces povezivanja suprotnosti koj i se bez
prestanka odvija u oveku. Jung je simbol konj unkcij e u psihoanalizu
uveo iz alhcmij e, da bi time opisivao duevne promene i preobraaje
( 1) . Pod konj unkci j om se u alhcmij i podrazumeva spaj anj e raznih
el emenat a u mat eri j al ni m procesi ma koj i dovode do stvaranj a i
nastanka neeg novog. Bi tan rezultat mnogostrukih slika i simbola
tog procesa sjedinjavanja j c dete. Si mbol deteta obj edinj uj e razliite
suprotne aspekte.
Alhemiari su pomou udnih procedura (meanj e, koagu-
lacij a, raspad) u svoj e materijale projektovali odreene probleme i
suprotnosti koj e danas prepoznajemo kao arhetipske slike i ivotne
obrasce nesvesnog (2). Postavlja se vano pitanje: kako svest postupa
sa suprotstavljenim poj avnim slikama nesvcsnog, shodno doivlja-
j i ma dovodi ih u meusobni odnos i time uzrokuje vezu i konano
sj edi nj avanj e? Sl i an osnovni obrazac, ini se, deluje i kod vi e-
slojnih i strastvenih seksualnih matanja oveka. Vredelo bi razmi-
sliti o t ome da li se u mnogi m sl uaj evi ma preko seksual nog
sj edinj avanj a trai uravnoteenje duevnih suprotnosti. Ma koliko
bilo vano sjedinjenje u spoljanjoj stvarnosti, ono ne moe konano
da zameni neophodno uravnoteavanje suprotnosti u dui.
Uravnoteenj e suprotnosti predstavlja arhetipski dogaaj i
svuda j e doi vl j aj gde su podruj a bila rani j e odvoj ena kao, na
primer, kod mnogostrukih oblika neuroze, pri emu je u sj edinj a-
vanj u mogu plodan odnos izmeu svesti i nesvcsnog ili izmeu Ja
94
i Sopst va, kao i i zmeu tel a i due. oveku se moe dogoditi
uravnoteivanje suprotnosti uz snaan intenzitet i uverljivost. Ako
ga svest percepi ra kao zadatak, onda ono moe da " os l obodi "
nesvesne delove i da ih integrie u linost. Ideja o konj unkcij i, koj u
je Jung uveo u dubinsku psihologij u i psihoterapij u, mogl a bi da
nastavi veoma diskutovan problem telo - dua, pri emu oni ne bi
bi l i posmat rani kao suprotnosti , nego bi st aj al i u unut ranj oj
povezanosti (to pokazuju mnoge psihosomatske reakcij e). Sem toga,
simbol uravnoteenja suprotnosti mogao bi da se nastavi i na problem
odnosa izmeu duha i mat eri j e, pri emu bi materij alna tela po-
primila spiritualnu formu, a duhovno materi j al ni obl i k, i u tom
neprekidnom procesu uzaj amnog sj edinj avanj a zbilo bi sc uravno-
teenje suprotnosti.
( 1) Ka o t o j e r e eno, sl i ka k o nj unk c i j c s c uvek nal azi na
i st aknut om mest u duhovnog r azvoj a oveka. Savr emeni razvoj medi -
ci nske psi hol ogi j e j e put em pos mat r anj a duhovni h zbi vanj a psihoza i
neur oza nei zbeno doveo do sve t emel j i t i j eg i s t r ai vanj a oni h poza-
di ns ki h ps i hi ki h pr oc e s a koj e uopt e oz na a va mo ka o nesvesno.
Upr avo j e psi hot er api j a t a koj a i zi skuj e takva i st r ai vanj a, j e r teko bi
se vi e mogl a pori cat i i nj eni ca da se bol esne s met nj e psi he ne mogu
obj asni t i ni i skl j ui vo t el esni m pr omenama ni zbi vanj i ma u svesti , ve
se mor a pr i dodat i i t rei f akt or, nai me hi pot et i ki nesvesni dogaaj i .
( GW 16, 356)
( 2) Ve prvi pr odor i nns t upaj u c ps i hot er api j e u podr u j e
psi hol ogi j e doveli su do s ukoba sa problema/ikom suprotnosti, koj a j e
u naj dubl j e m smi sl u svoj st vena psi hi . St r ukt ur a psi he j c zai st a u t oj
mer i kont r adi kt or na i kont r apunkt ual na da verovat no nema ni kakve
psi hol oke kons t at aci j e ili kakvog opteg st ava, za koj i sc odmah ne bi
mor al o t vrdi t i i ono suprot no.
Pr obl emat i ka suprot nost i pokazuj e se kao neto naj pogodni j e
i naj i deal ni j e za naj kont r adi kt or ni j c t eori j e, posebno za pol uost varene
ili sasvi m neost var ene pr edr asude u vezi sa shvat anj em svet a. Takvi m
svoj i m r azvoj em psi hot er api j a j e uzbudi l a osi nj e gnezdo prvog r anga.
Uzmi mo kao pr i mer tzv. obi an sl uaj pot i ski vanj a nagona. Pr es t ane
95
l i pot i ski vanj e, nagon se osl obaa. A ako j e sl obodan, onda on eli da
i vi , da del a na svoj nai n. ( GW 16, 177 f. )
KONTRATRANSFER
Pod poj mom kontratransfera mi sl i se na sva svesna i
nesvesna oseanj a, osete i reakcij e terapeuta na pacijenta. Poto smo
ve dali obj anj enj e u vezi sa transferom delova koj e pacijent prenosi
na terapeuta, ovde emo se ograniiti, radi preglednosti, na kontra-
transfer. Dok se u svim ljudskim odnosima svesni i nesvesni proces
prenoenja naj ee odvij aj u nekontrolisano, kontrolisano opaanje
ovih procesa u analizi i terapi j i slui za to da se zaustavi dalj e
proj ekt ovanj e nesvesni h sadraj a na druge l j ude, ve da se oni
i ntegri u kao delovi vl ast i t e l i nost i . Da bi se to odvi j al o pod
kontrolom, psihoanalitiar, odnosno terapeut, mora da pripremi duu
analizu uenja radi upoznavanja samoga sebe i vlastitih kompleksa
( 1) . Za vreme terapcutskog tretmana terapeut posmatra u to ime i
svoj e snove, da bi razumeo kontratransfer ka svom pacijentu. Time
bi trebalo da se izbegne prenoenje neurotinih elemenata terapeuta
na pacij enta, to bi stvaralo j o vee tekoe. Posebna profesionalna
opasnost za terapeuta se sastoj i u "psi hi ki m i nf ekci j ama" putem
neuroze pacij enta, u koj u se on moe uplesti ( 2 ) . Budui da pacijent
ne pria samo o svoj im svesnim potekoama u odnosima, nego i
oslobaa potisnute sadraje nesvesnog, time se u nesvesnom kod
terapeuta stalno stimuliu kompl eksi i psihiki procesi koj i vode
zaj ednikoj nesvesnosti (analiza) ( 3 ) . Kod viesloj nosti transfera i
kontratransfera I I . Dikman razlikuje i opisuje (up. Ubertragung itnd
Gegeniibertragung, str. 117) sledea etiri nivoa:
96
1. proj ckt i vni t ransf er i kont rat ransf er, t j . proj ekci j u
arhainih modela doivljavanja sa pacijenta na analitiara i obratno,
2. obj ekt i vni t ransfer i kont rat ransf er, pod i m treba
razumeti spoznaju objektivno postoj eih delova linosti kod drugog,
3. antitetskiprenos i protivprenos, pod im sc podrazumeva
uzaj amna igra sa podcl om uloga, koj i bi trebalo odvoj iti od pro-
j ekt i vnog transfera i kontratransfera, j er ona moe predstavlj ati
svesni i delimino svesni proces,
4. arhetipski prenos i protivprenos, pri emu se analitiar i
pacijent kreu po odreenom arhetipskom polju i na njega reaguju.
( 1) Uvi avni ps i hot er apeut j e ve odavno svest an da svako
koni pl i kovano l e enj e pr eds t avl j a i ndi vi dual ni , dijalektiki proces, u
koj em l ekar, kao l i ce, isto toliko uest vuj e kao i paci j ent . U j ednoj t akvoj
r aspr avi veoma j e vano pi t anj e da l i l ekar i ma isto tako uvid u svoj e
s ops t vene ps i hi ke pr oc e s e ka da i h ve o e kuj e od pa c i j e n t a , i t o
pos e bno u pogl edu na t zv. raport, t j . odnos po ve r e nj a , od ega, u
kr a j nj oj l i ni j i , zavisi uspeh t er api j e. J e r u dal om sl uaj u paci j ent moe
da svoj u unut ar nj u si gurnost zadobi j e samo i z si gurnost i svog odnosa
prema l j udskoj osobi l ekar a. Kod l akoverni h lj udi sc pomou l ekarskog
aut or i t et a moe net o post i i . Meut i m, za kri t i ki nas t r oj enu l i nost
on pr edst avl j a ot rcanu stvar. I z log razl oga j e svet eni k, kao psi hol oki
t erapeut i l ekar ski pret hodni k, u vel i koj meri i zgubi o svoj aut ori t et kod
obr azovane publ i ke. Zat o teki sl uaj evi znae za pac i j ent a, kao i za
l ekar a, ni ta manj e nego humani test pot vr i vanj a. Zbog toga l ekar i
mor a bi ti naor uan, u naj veoj mer i , ozbi l j nom di dakt i kom anal i zom
uenj a. Ona svakako ni j e ni kakvo idealno i apsol utno pouzdano sredstvo
za s pr e a va nj e i l uzi j a i pr o j e k c i j a . Me ut i m, ona moe dot i nom
ps i hot er apeut u ba r ukazat i na neophodnos t s amokr i t i ke i podr at i
izvesnu spr emnost u tom smi sl u. Ni kakva anal i za ne bi bi l a u st anj u da
zauvek ot kl oni sve nej as noe. ovek mor a bes kr aj no mnogo da ui i ne
bi t rebal o ni kada da zaboravi da svaki novi sl uaj donosi nove probl eme
i t ako daj e povoda za nesvesne pr et post avke, sa koj i ma dotl e ni j e bi o
uspost avl j en ni kakav odnos. Be z prevel i ki h pr et er i vanj a, mogl o bi sc
rei da se svaki dubi nski t r et man sast oj i gotovo 5 0 % i z samoi spi t i vanj a
l ekar a, j e r s amo ono to on u sebi i spravno post avi , to moe da i kod
97
pa c i j e nt a dovede u r e d. Ni j e ni ka kva z a bl uda ako se os ea da ga
paci j ent zbunj uj e i pogaa: samo u meri svoj e sopst vene povreenost i
on moe da l eci . Ni t a dr ugo nego ba t o govor i gr ki mi l ol ogem o
r anj enom l ekar u. ( GW 16, 239)
( 2) Bi o bi h kri v za nei nj enj e ako moj a i zl aganj a st vore ut i sak
da s pe c i j a l na t e r a pi j a nc i zi s kuj e ni t a dr ugo do vel i ko z n a n j e .
Me ut i m, i st o t ol i ko j e z na a j na mor a l na di f e r e nc i j a c i j a l e ka r e ve
l i nost i . Ki r ur gi j a i akuer st vo odavno znaj u da ni j e dovol j no opr at i
s a mo pa c i j e n t a i s am l e ka r t r e ba da i ma i st e r uke . Me ut i m,
psi hot er apeut , koj i j e i sam neur ot i na osoba, nepogrei vo e t ret i rat i
svoj e sopst vene neuroze na paci j ent u. Be z obzi ra na svoj st va l ekareve
l i nost i , t er api j a se s vakako j o moe zami sl i t i na podr uj u r aci onal ne
t ehni ke, dok j e iia pl anu di j al ekt i kog post upka nezami sl i va, j e r t amo
l e ka r mor a i zi i i z s voj e anoni mnos t i i pr ed s ami m s obom pol agat i
r a une, dakl e i ni l i upravo ono to zaht eva od svog paci j ent a. Ne znam
koj a j e pot ekoa vea: da l i sebi pri bavi t i vel i ko znanj e ili odust al i od
svog pr of es i onal nog aut or i t et a i anoni mnos t i ? Ovo dr ugo u s vakom
sl uaj u pr edst avl j a neophodni ispit dokazi vanj a, koj i prof esi j u psi ho-
t e r a pe ut a ne i ni ba z a vi dnom. Kod l ai ka vl a da j u pr i l i no es t e
pr edr as ude o t ome da j c psi hot erapi j a naj l ak a i naj l o i j a st var, koj a
se sast oj i samo u vetini da se nekome na neto ukae ili da se l j udi ma
uzme novac i z depa. U st var i , re j c o t ekom i nc ba bezopas nom
pos l u. Ka o to j e l e ka r i zl oen z a r a z a ma i dr ugi m pr of e s i onal ni m
opasnost i ma, t ako i psi hot erapeut r i zi kuj e psi hi ke i nf ekci j e koj e nisu
manj e opasne. Tako se on, s j e dne st r ane, vi est ruko nal azi u opasnost i
da bude uvuen u neur oze svoj i h pac i j enat a, dok sc, s dr uge s t r ane,
mor a l i no t ol i ko tititi od ut i caj a paci j enat a da sc l i ava t erapcut skog
dej st va. I zmeu ovih Sci l a i Har i bdi nal azi sc ri zi k, ali i l ekovi ti ef ekat .
( G W1 6 , 2 3 )
( 3) Ti me to l ekar sa dr agovol j ni m r azumc vanj e m pr i hvat a
du evnu ne vol j u, on s c e ks poni r a pr e ma pot i s nut i m s a dr a j i ma
nesvesnog i t i me se izlae nj i hovom i ndukt i vnom del ovanj u. On poi nj e
da se " b a v i " sl uaj em. To se opet moe l ako i j ednost avno izvesti i z l i ne
na kl onos t i ili ne na k l o nj e no s t i . Pr i t om se ne pr i me uj e da sc t o
o b j a nj a va ignotum per ignolius. U s t var nos t i se ta l i na os e a nj a ,
ukol i ko su uopte sadrana na merodavan nai n, nal aze u vlasti akti vni h
98
nesvesni h s adr aj a. Nast upi l a j e nesvesna veza koj a u f ant azi j i pac i -
j e n t a po pr i ma s ada sve one obl i ke i di me nz i j e o k o j i ma s t r u na
l i t er at ur a daj e i zobi l j e podat aka. Ti me to paci j ent prenosi na l ekar a
akt i vi rani sadr aj nesvesnog, t o se put em i ndukt i vnog del ovanj a, koj e
proi zl azi u ma nj oj ili ve oj mer i i z st al ni h pr oj e kc i j a , i ovde s t var a
kons t e l a c i j a odgova r a j u e g nes ves nog ma t e r i j a l a . Ta ko s c l e ka r i
pacij ent nalaze u vezi koj a poiva na zaj ednikoj nesvesnosti. ( GW 16, 364)
KVATERNITET
Kvatcrnitet (etvornost, etvorodclnost) j edan j e od osno-
vnih arhetipova duevnog sveta slika i njegovih simbola. U mnogim
snovima, posebno u seriji snova, j avl j aj u se kvadrat ili kvadratno
poredane slike i likovi, odnosno simboli, kao izraz ovog arhetipa.
Poznata su nam etiri temperamenta i etiri j ungovske orijentacione
funkcij e (mi l j enj e, oseanj c, oset, intuicij a). Iz oblasti simbolike
navedimo, kao primer, etvoricu jevandelista sa njihovim prateim
simbolima. I u spoljanjem svetu postoje mnogi etvorodclni sistemi
ori j entaci j e: etiri strane sveta, etiri godinj a doba itd. Iza ovih
pri meri ce navedeni h et vornost i , J ung nasl uuj e j edan arhetip
univerzalne prirode, koj i se poj avlj uj e u svim kulturama i religijama.
Kvaternitet je i pretpostavka za donoenj e cel ovi ti h sudova i za
celovita iskustva (1).
Psi hol ogi j a kvaterniteta za Junga j e od fundamentalnog
znaaj a kod celovitih slika Boga i hrianske dogme o trojstvu. U
snovi ma i vi zi j ama savremeni h lj udi, J ung j e est o nai l azi o na
et vorne si mbol e i oznaavao i h kao "unut ranj eg Boga " , kao
boansku sliku u oveku ( 2) . Poto se kod ovih estih slikovnih
l i kova ni kako ne radi samo o proj ekci j ama poj edi naca, nego o
99
kolektivnim pojavama, to je Jung inicirao dopunjavanje i proirivanje
triniteta na kvatemitet. Dal j e, on smatra da kvaternitct, posebno kod
religioznih ljudi, poseduj e kompenzatorsku funkcij u, j er religiozni
simboli i sveta slika due kod njih izazivaju poj avu etvorodelnih
prasimbola.
( 1) Kva t e mi t e t j e arhet i p t akorei uni verzal ne pri rode. On j e
l ogi na pr et post avka svakog celovitog suda. Ako ovek eli da donese
j edan t akav sud, onda on mor a i mat i et vorost ruki aspekt . Ako sc, na
pr i mer , eli oznai t i cel i na hor i zont a, onda sc i me nuj u et i ri s t r ane
s vet a. Tr oj s t vo ne pr e ds t avl j a pr i r odnu emu por e t ka , nego j e ona
ve t a ka . Zbog t oga uvek pos t oj e et i r i el ement a, et i r i pr i mi t i vna
k v a l i t e t a : et i r i b o j e , et i r i ka s t e u I ndi j i , et i r i put a ( u s mi s l u
duhovnog r azvoj a) budi zma. Zat o pos t oj e i et i ri psi hol oka aspekt a
psi hi ke or i j ent ac i j e, o koj i ma se nc moe rei ni t a f undament al no.
Radi or i j ent ac i j e, mor amo i mat i neku f unkci j u koj a e da kons t at uj e
da neto post oj i , druga e da ut vruj e l a j e to, t rea f unkci j a odgovara
da li to oveku pr i j a ili nc pr i st aj e, da li e on to pri hvat i l i ili odbaci t i ,
a et vrt a f unkci j a daj e odgovor na pi t anj a odakl e to dol azi i kuda ide.
Vi e od t oga sc ne moe r e i . Kod S o pe nha uc r a pos t oj i dokaz da
r e eni c a u osnovi i ma et i r i kor ena. To j e upr avo zat o to j c et vo-
r os t r uki aspekt mi ni mum kompl et nost i s uda. I deal na pot punos t j c
okrug/inu, krug, ali nj i hova pri rodna podel a j e et vornost . (G\V 11,
2 4 6 )
(2) Ne mogu propusti ti a da ne ukazem na zani ml j i ve i nj eni ce
da kvat e mi t e t pr edst avl j a f or mul u nesvcsnog, dok j c I ri ni t et cent r al na
hr i ans ka si mbol i ka. U real nost i , ort odoksna hr i anska f or mul a ni j e
ba sasvi m kompl et na, budui da t roj st vu nedost aj e dogmat i ni aspekt
pri nci pa zl a, koj i kao Sat ana zasebno egzi sti ra, manj e ili vie ncuspeno.
Me ut i m, i zgl eda da c r kva ne i s kl j u uj e i zvest an unut r a nj i odnos
Sat ane pr ema t r oj st vu. J e dan od kat ol i ki h aut ori t et a i zrazi o se o t om
pi t anj u sl cdei m r ec i ma: " Pos t oj anj e Sat ane moe se r azumet i samo sa
aspekt a t r oj s t va" . " Svaki teol oki t ret man avol a, koj i ni j e zasnovan na
t r oj noj svesti o Bogu, pr edst avl j a pogr eku vezanu za st var no s t anj e
s t var i . " ( GW 11, 103)
100
MILJENJE
Mi l j enj e j e u smi sl u j ungovske t i pol ogi j e raci onal na,
osnovna psiholoka funkcij a. Pomou milj enj a sadraji predstava i
opaanja sc dovode u poj movnu vezu. Jung pravi razliku izmeu
aktivne misaone delatnosti, koja dovodi do odreenih voljnih radnji, i
pasivnog mi l j enj a koj e prihvata dogaaj e i iskustva ( 1) . Prema
tipovima zauzetog stava, razlikuj e se introvertni i ekstrovertni tip
milj enj a. U poslednji misaoni tip sc ubrajaju organizatori, politiari,
pravnici i naunici, koj i delaju prvenstveno u spolj anj im prilikama
na stvaranj u reda i strukture, na primer, na donoenj u zakona i
nj ihovoj primeni. Bezbroj ni subj ektivni faktori i uee oseanj a
ostaju kod ekstrovertnih misaonih tipova duboko u pozadini, to je
pre svega izraz njihove inferiorne (manje vredne, podreene) funkcije
oseanj a. Prema kompenzatorskoj funkciji za tipove zauzetog stava
postoji kod ekstrovertnih misaonih tipova neznatna funkcija oseanja. Ona
se esto ispolj ava u potisnutim i malo diferenciranim oseanj ima.
Duboka oseanj a koj a post oj e i kod ovih ljudi mogu sc, izmeu
ostalog, ispolj iti u mistinom, senzibilnom vezivanju za odreene
ideje ili religij e, ili putem snano izraenih misaonih mogunosti,
velike vernosti i odgovornosti prema kakvom zadatku ili u lojalnosti
prema dravi . Introvertni mi saoni tip j e , naprotiv, zaokupl j en
prvenstveno unutarnjim svetom ideja ili odreenim naunim teorijama.
Opt i j e posmat rano, mi l j enj e, sc u smi sl u j ungovs ke
ti pol ogi j e, moe opisati na sl edei nai n. Pri l i kom rasuivanj a i
formiranja sudova ovek sa izraenom misaonom funkcij om usred-
sreduj e se shodno optevaei m pri nci pi ma i zakoni ma, dok se
emotivni tipovi vie orijentiu prema vlastitim merilima vrednosti.
101
Prilikom formiranja svojih sudova mislioci rado zakljuuju po optim
pravilima o specifinom sluaju. Kod svojih blinjih zanimaju se vie
za nj ihove stavove i milj enj a nego za nj ihovo ponaanje i iskustva.
Nj ihova omilj ena boj a je naj ee plava ili neka od njenih nij ansi,
dok emotivni tip voli pre svega crveno. Kada sebi postave zadatak
ili izaberu odreeni ci l j , onda ga slede sa velikom upornou. Ta i
druga karakterna svojstva, ine ih odgovornim i pouzdanim savre-
meni ci ma.
( 1) Mi l j e nj e shvat am kao j ednu od et i ri osnovne psi hol oke
f unkc i j e . Mi l j e nj e j c ona ps i hol o ka f unkc i j a k o j a , s hodno s voj i m
sopst veni m zakoni ma, dovodi dat e s adr aj e pr eds t ava u ( poj movnu)
vezu. Ono j c apercept i vna del at nost i kao t akva sc r azvi j a u uklivnu i
pasivnu mi sonu del at nost . Akt i vno mi l j enj e j e vol j na r adnj a, pasi vno
mi l j enj e j e dogaaj . U prvom sl uaj u s adr aj e predst ava podvrgavam
vol j nom i nu suenj a, a u dr ugom sl uaj u ureuj u sc poj movni odnosi .
Donose se sudovi koj i , u dat om s l u aj u, pr ot i vr ee moj oj namer i , nc
odgovar aj u moj oj ci l j noj usmerenost i i otuda nemaj u za mene osennj e
pr a vc a , mada na kna dno mogu da pr i znam nj i hovu us mer enos t na
osnovu akt i vnog apercepci onog i na. Akt i vno mi l j enj e odgovaral o bi ,
pr ema t ome, mom poj mu usmerenog miljenja. Pasi vno mi l j enj e j c u
mom dol e ci t i r anom r adu bi l o nedovol j no okar akt er i s ano kao " f ant a-
z i r a nj e " . Danas bih ga oznai o kao intuitivno mi l j enj e.
Pr o s t o r e da nj e pr e ds t a va , t o i zvesni ps i hol ozi na z i va j u
asocijativnim mi l j enj em, za mene ni j e mi l j enj e, nego s amo predsta-
vljanje. O mi l j enj u bi , po mom shvat anj u, t rebal o govori ti samo one
gde j c re o pr edst avama posredst vom kakvog poj ma, gde se, dr ugai j e
r e e no, nal azi mo pr ed i nom r a s ui va nj a , bez obzi r a da l i t aj i n
suenj a odgovara naoj namer i ili ne.
S pos obnos t us me r nog mi l j e nj a oz na va m kao intelekt, a
s pos obnos t pas i vnog ili ne us me r e nog mi l j e nj a k a r a t e r i e m ka o
intelektualnu intuiciju. Dal j e , us mer eno mi l j e nj e , i nt el ekt , nazi vam
racionalnom f unkc i j om, budui da ona, na osnovu pr et post avke meni
svesni h, r azumni h nor mi , s adr aj e pr eds t ava svr st ava pod poj move.
Nasupr ot t ome, neusmer eno mi l j enj e, i nt el ekt ual na i nt ui ci j a, za mene
pr e ds t a vl j a iracionalnu f unk c i j u, budu i da ono, na osnovu meni
102
nesvesni h i zat o r ac i onal no nepoznat i h nor mi , pr oc e nj uj e i ur e uj e
s adr aj e predst ava. Ali j a u dal om sl uaj u mogu naknadno saznal i da
i i ntui ti vni in r asui vanj a odgovara r azumu, i ako j e nast ao put em koj i
se meni pr i kazuj e i r aci onal ni m. ( GW 6, 774 f f . )
MI T
Po J ungovom shvatanj u, u lj udskoj dui post oj i duboka
potreba za mitolokim predstavama i slikama. Sa stanovita dubinske
psihologij e, mitovi se ne izmilj aj u svesno, nego su nastali spontano
u obliku naih snova. Ovu snanu unutranju prisilu ka projektovanju
i "mi tol ogi zi ranj u" Jung obj anj ava "iracionalnom snagom instin-
kt a". Ako se ovek uputa u unutranj a iskustva svog duevnog
ivota, onda se delatnost njegove mate stimulie i oivljava, to opet
vodi proj ektovanj u slika, snova i mitolokih predstava. K. G. Jung
opi suj e individualno znaenj e i i skustvo " mi t ol ogi zi ranj a" kao
"si mbol i ne izraze unutarnje i nesvesne drame u dui " ( 1) . Mitovi
su psihike manifestacij e koj e predstavljaju sutinu due ( 2) .
U oblasti rel i gi j e, mit ima fundamentalnu funkci j u. Kod
prvobitnih plemenskih kultura mit i religija su inili j edinstvo. I mit
o bogooveku Isusu ni j e nast ao sam po sebi , nego j e ovaj ve
navedeni mit obuhvatio Isusa (3). Novi mitologemi mogu nastajati
promenom duhovno-istorijskog konteksta, razvoj em svesti oveka i
prvenstveno nastankom novih simbola u kol ekti vno nesvesnom.
Budui da arhetipovi u mitu dobij aj u svoj lik, svest moe ostati
povezana sa instinktivnim korenima nesvesnoga.
(1) U i st rai vanj u mi t ova, ovek sc dosad uvek zadovol j avao
ve ge t a t i vni m i dr ugi m po mo dni m pr e ds t a va ma o S unc u, Mc s c c u,
met eor ol ogi j i . Meut i m, ovek se gotovo uopte ni j e uput ao u to da
103
su mi t ovi , u pr vom r edu, ps i hi ke mani f e s t ac i j e koj e pr e ds t avl j aj u
s u t i nu du e. Pr i mi t i va n ovek na j pr c mal o pol ae na obj e kt i vno
obj a nj enj e oi gl edni h st vari , nego i ma, naprot i v, ncot kl onj i vu pot rebu
ili, bol j e r eeno, nj egova nesvesna dua poseduj e ncutol j i v nagon da sva
s pol j na ul na i s kus t va as i mi l uj e . Pr i mi t i vnom ni j e dovol j no da po-
s mat r a i zl azak i zal azak Sunc a, nego t o s pol j a nj e pos mat r anj e mor a
uj edno bi ti i duevno zbi vanj e, t j . Sunce mor a u svoj i m pr omenama da
pr eds t avl j a s udbi nu boga ili her oj a koj i , zapr avo, ne pr ebi va ni gde
drugde nego u dui oveka. Svi mi t ol ogi zi rani pri rodni procesi - leto i
zi ma, Mesccve mene, kioviti peri odi i t d. - nisu ni t a drugo do al egori j e
bar ovih obj ekt i vni h i skust ava, t avi e, si mbol i ni i zrazi unut r a nj e i
nesvesne dr ame due koj a put em pr oj ekc i j a, rcf l ekt ovana u pr i r odni m
dogaaj i ma, pos t aj e shvat l j i va za l j udsku svest. ( GW 9/ 1, 7)
( 2) Pr i mi t i vno duhovno ur eenj e ne izmilja mi t ove, nego i h
doivljava. Mi t ovi su pr vobi t no ot kr ovenj a predsvesne due, nehot i ne
i zj ave u nesvesnom duevnom procesu a ni t a manj e al egori j e psi hi ki h
pr oc e s a . Ta kve a l e gor i j e bi bi l e uzal udna i gr a ka kvog ne na u nog
i nt e l e kt a . Mi t ovi , napr ot i v, i ma j u vi t al an z n a a j . Oni nc s amo da
pr eds t avl j aj u, nego i i ne duevni i vot pr i mi t i vnog pl emena koj e sc
odmah raspada i nest aj e i m izgubi svoj e mi tol oko nasl ee, kao i ovek
koj i j e i zgubi o svoj u duu. Mi t ol ogi j a j ednog pl emena j e iva rel i gi j a,
i j i gubi t ak svagda i svuda, pa i kod ci vi l i zovanog oveka, predst avl j a
moral nu kat ast r of u. Ali rel i gi j a j e iva veza sa duevni m procesi ma koj i
ne zavi s e od svest i , nego sc odvi j aj u u nj e noj onos l r a nos l i , u t ami
duevne pozadi ne. Mnogi od tih nesvesnih procesa nas t aj u, dodue, kao
i ndi rekt an povod svesti , ali ni kada i z svesne samovol j e. Dr ugi , ini se,
nas t aj u s pont ano, t j . bez pr epoznat l j i vi h uzr oka koj i sc mogu doku-
ment ovat i u svesti . ( GW 9/1, 261)
( 3) Me ut i m, mi t se sast oj i od s i mbol a koj i nisu i zmi l j eni ,
nego su j ednos t avno vi eni . Mi t o bogooveku ni j e st vori o ovek I sus,
nego j e t aj mi t pos t oj a o ve s t ol e i ma . On j e , na pr ot i v, l i no bi o
zahva e n t om s i mbol i nom i de j om, koj a ga j e i zdi gl a, ka ko opi s uj e
e vange l i s t Marko, i z r a di oni c e dr vodc l j e i duhovne ogr a ni e nos t i
nj egove okol i ne. Mi t ovi se vr a aj u na pri prost og pri povedaa i nj egove
snove, na l j ude koj e pokr eu podst i caj i nj i hove mat e i koj i se gotovo i
ne r azl i kuj u od oni h koj e smo kasni j e nazi val i pesni ci mn i f i l ozof i ma.
104
Pr i mi t i vni pr i poveda i ni kada ni su mnogo pi t al i za por ekl o svoj i h
f ant azi j a. Tek znat no kas ni j e, ovek j e poeo da r azmi l j a o t ome, o
nast anku same pr i e. J o u drevnoj Gr k o j , l j udski duh bi o j e dovol j no
razvi j en da bi doao do pret post avke da su pri e o bogovi ma nita drugo
nego s t a r a i pr e na gl a e na pr e da nj a o k r a l j e v i ma i z pr a i s t o r i j c i
nj i hovi m del i ma. Ve t ada su nasl ui val i da se mi t ne moe dosl ovno
pri hvat i t i ba zbog nj egovi h oiglednih neuskl aenost i . Zat o su pokual i
da ga svedu na opt erazuml j i vu pri u. ( GW 18/ 1, 658)
NESVESNO
Nesvesno sadri sva psihika iskustva i sve sadraje koj i se
ne tiu svesti i ne odnose sc na Ego na opaajan nain. Prihvatanje
nesvesnog izvodi se iz uzroka i delovanj a duevnih potekoa i
psihoncurotskih iskustava ( 1) . Kod mnogih ljudi postoj i pritaj en
strah od nesvcsnog, j er nj egove sile mogu da paraliu svest. Taj strah
dolazi, izmeu ostalog, do izraaja u iroko zasnovanoj odbrani od
dubinsko-psiholokih mogunosti razumcvanja ili od duevnih oboljenja
( 2) . Po Jungovom shvatanju, danas se o nesvesnom mnogo govori
zbog toga to u toj oblasti due vladaju snaan ivot i kretanja. Posle
odumiranja miljenja u slikama i brojnih simbola, u njima pohranjena mo
prelazi u nesvesno i prouzrokuje kod mnogih ljudi strah i nemir.
Jung razlikuje individualno i kolektivno nesvesno. Dok bi
napred pomenuta iskustva trebalo priklj uiti sferi individualnog
nesvesnog, postoj e, ire gledano, u snovima i fantazij ama oveka
arheti pske sl i ke i mi t ol oki mot i vi koj i , nevezani za i stori j sku
tradiciju, potiu iz dubine due koj a se naziva kolektivno nesvesno
( 3) . Kada sadraji kolektivno nesvcsnog oive i pokrenu sc, onda to
moe da zbuni svest poj edi nca ili da i zazove provalu masovne
105
histerij e i psihoze. Iz kol ekti vno nesvesnog nc polaze, meutim,
samo bolesna i psihopatoloka dejstva, nego sc tamo formiraju i nove
ideje, drutvene, politike i religiozne reforme. Ako intuitivan ovek
opazi ove konstelirane i razvij aj ue sadraje i stavi ih na diskusiju,
onda se takva nova shvatanja i idej e ire brzo, zbog toga to su one
ve pripremljene u kolektivno nesvesnom mnogih ljudi (4).
(1) Nesvesno. Poj a m nesvesnog za mene j e iskljuivo psiholoki
poj am, a nc filozofski u smislu met afi zi kog. Po mom mi l j enj u nesvesno
j c grani ni psi hol oki poj a m, koj i pokri va sve one psi hol oke s adr aj e
ili pr oc es e koj i ni su svesni , t j . ni su vezani za Ego na vi dl j i v na i n.
Opr avdanj e za to to uopt e govori m o post oj anj u nesvesni h procesa za
mene proi zl azi j edi no iz i skustva, i to naj pr c iz psi hopatol okog i skustva,
koj e nesumnj i vo dokazuj e da, na pri mer, u sl uaj u hi st er i ne amnezi j e
Ego ne zna za pos t oj anj e rai reni h psi hi ki h kompl eksa, ali da j edno-
st avna hi pnot i ka pr oc edur a moe da u sl edeem t r enut ku savr eno
r epr odukuj c i zgubl j eni s adr aj . I z hi l j ada i skust ava ove vrst e i zvedeno
j e opr avdanj e da se govori o post oj anj u nesvesni h psi hi ki h s adr aj a.
Pi t a nj e u ko j e m se s t a nj u nal azi nes ves t an s adr aj dokl e god ni j e
pr i kl j uen svesti , i zmi e svakoj mogunost i saznanj a. St oga j e sasvi m
suvino da ovek eli da net o o tome nasl uuj e. (G\V 6, 915)
( 2) Zn a a j n a s naga nes ves ni h s a dr a j a doka z j e uvek za
odgovar aj ue sl abosti svesti i nj eni h f unkci j a. Svest j e , u i zvesnoj mer i ,
ugroena od nemoi . Nj eno ugroavanj e j e za pri mi t i vnog oveka j edan
od naj ei h sl uaj eva " ma gi nog" pr i boj avanj a. St oga j c shvat l j i vo da
t aj pot aj ni si r ah post oj i i kod kul t ur nog oveka. U l oi m sl uaj evi ma
t o j e pot aj ni st r ah od duevnog obol j enj a a u ma nj e s t r a ni m sl ua-
j e vi ma s t r ah od nesvesnog, koj i i nor mal an ovek pokazuj e u svom
ot poru psi hol oki m gl edanj i ma. Upr avo grot eskan j c t aj ol por nai nu
kako se psi hol oki pokuaj br ani u umet ni ki m, filozofskim i rel i gi ozni m
t vo r e vi na ma , ka o da l j uds ka dua ba ne ma ni k a k v e veze s a ( i m
st var i ma ili nc bi smel a da i ma. ( GW 16, 374)
( 3) Meut i m, na e dos ada nj e s aznanj e o pr i r odi nesvesni h
s a dr a j a dopu t a nam i zvesnu opt u podel u tih s a dr a j a . Mo e mo
razl i koval i individualno nesvesno, koj e obuhvat a sve akvi zi ci j e l i nog
po s t o j a nj a , dakl e z a bo r a vl j e no , pot i s nut o, pot pr a no opaeno, za-
106
mi l j eno i emol i vno. Al i , pored ovih linih nesvesni h s adr aj a, post oj e
i drugi s adr aj i , koj i ne pot i u od l i ni h akvi zi ci j a, nego i z nasl ecne
mogu nos t i ps i hi kog f unk c i o ni s a nj a uop t e , na i me i z na s l e c ne
st r ukt ur e mozga. To su mi t ol oke veze, moti vi i sl i ke, koj i u svako doba
i svugde mogu ponovo da nast anu bez i st or i j ske t r adi ci j e ili mi gr aci j e.
Ove s adr aj e oznaavani kao kolektivnu nesvesne. I st o onako kao to se
svesni sadraj i nal aze u nekoj debi l nosti , t ako se i nesvesni sadraj i , kao
to nas i skust vo ui , pr onal aze. Ka o to i z svesne psi hi ke akt i vnost i
proi sti u neki rezul tati ili proi zvodi , t ako i iz nesvesne delatnosti nast aj u
pr odukt i , na pr i me r snovi i f ant azi j e. Nepot r ebno j e bavi t i se speku-
l ac i j ama o t ome kol i ki j e udeo svesti u nas t aj anj u snova. San nam se
pr e ds t avl j a, mi ga nc s t va r a mo svesno. I zves no j e da svesna r epr o-
dukc i j a i l i , ak, i opaanj e mnogo me nj a j u na t ome, ali nc mogu da
uni t e os novnu i nj eni c u pr odukt i vnog pobui vanj a nesvesne pr o-
veni j enci j e.
Funkci onal ni odnos nesvesni h pr ocesa prema svesti moemo
nazvat i kompeniulorskim odnosom, pri emu nesvesni proces, kao to
i skust vo pokazuj e, i zvl ai na povri nu s ubl i mi r ani mat e r i j al , koj i j c
konst el i ran pol oaj em svesti, dakl e sve one sadr aj e koj i , kad bi sve bi l o
svesno, nc bi mogli nedost aj at i u svesnoj slici si t uaci j e. Kompenzat or ska
f unkc i j a nes ves nog j a v l j a s e ut ol i ko j a s n i j e ukol i ko j c svesni st av
j ednos t r ani j i , a za to pat ol ogi j a prua br oj ne pr i mer c. ( GW 6, 919 f.)
( 4) Mi smo sc, dodue, navi kl i da duboke i st ori j ske pr omene
s vodi mo i s kl j u i vo na s pol j ne uzr oke . Me ut i m, j a ve r uj e m da s u
s pol j a nj e okol nost i est o, vi e ili ma nj e , obi ne pr i l i ke u koj i ma sc
mani f est uj e nesvesno pr i pr eml j en, novi stav pr ema svetu i i votu. Opl i
drut veni , pol i t i ki i rel i gi ozni uslovi zahvat aj u kol ekt i vno nesvesno, i
to u t om smi sl u da se svi oni f akt or i koj e vl adaj ui stav o ivotu j ednog
na r oda pot i s kuj e , pos t epeno s a kupl j a j u u kol ekt i vno nes ves nom i
oi vl j avaj u pomou nj egovi h sadr aj a. Naj ee j e re o j edi nki ili o vie
poj e di na c a pos ebno s nane i nt ui c i j e , koj i opa a j u ove pr ome ne u
kol ekt i vno nesvesnom i pr et var aj u ih u neposredne i dej e. Takve i dej e
se onda br z o i r e, j e r su se i kod dr ugi h l j udi pa r a l e l no odvi j al e
pr omene u nesvesnom. Pos t oj i opta spr emnost za pr i hvat anj e novi h
i dej a, mada na dr ugoj st rani post oj i snaan ot por t ome. Nove i dej e ni su
107
s amo prot i vni k st ari h s hvat anj a, nego one naj e e nast upaj u u obl i ku
koj i j e za st ari st av manj e ili vie nepri hvat l j i v. ( GW 8, 594)
NEUROZA
Poj am neuroze ima u analitikoj psi hol ogi j i K. G. Junga
drugaije akcente nego u Frojdovoj psihoanalizi (1). Neuroza je izraz
ometenog ocelotvorenja oveka i nj egove individuacije. Di soci j aci j a
i razdor oveka sa sami m sobom dovode do psi honcurot i ni h
pot ekoa. Raskorak i suprotnosti, u koj e se ovek zapet l j ava,
naj ee postoj e u konfliktu izmeu duhovnomoralnog zahteva i
prirodno-nagonske tenj e. Meutim, time se nc misli na to da Jung
uzrok vidi u konfliktu nagona, nego u ivotu imanentnom postojanju
dve suprotstavljene tenzij e. One mogu dovesti do nastaj anj a kom-
pleksa i izazvati fenomene nagomilavanja, koj i u toj meri optereuju
proces duevnog doivljavanja i tenju za psihikim rastom, kao i
samoostvarcnje, da dolazi do neuroze. Neuroza bi se uopteno mogla
zamisliti i kao privremeni ili, ak, kao "truli kompromis", kao j edna
vrsta prelaznog reenja pre pokuaja iznalaenja pogodnog reenj a.
Neurotski simptomi imaju za Junga simbolian i prikriven smisao.
Za Junga j e bilo vanij e pitanje "radi ega", nego uzrono pitanje
"zat o" nastaje neuroza. Kada ovek razabere i shvati poruku svojih
simptoma, onda moe sa takvim uvidom da pone sa kompletnim
usmeravanjem i oblikovanj em svog ivota (2).
U bolesne procese kod neuroze ubrajaju sc izmeu ostalih:
potiskivanj e, regresij a, fiksiranj e i izneveravanj e. Potiskivanj e se
zasniva na pomenutim suprotnostima. Kod regresij e se oivljavaju
ranij a pozitivna iii negativna iskustva i modaliteti ponaanj a, koj a
mogu dovesti do zapadanj a u rani j e infantilne faze razvoj a ili u
108
arhai na duevna stanj a. Pod f i ksi ranj em razumemo svesno ili
nesvesno zatvaranje i vezivanje, na primer, za roditelje ili za razvojne
faze koj e nisu starosne prirode. Kod izneveravanja se, naposletku,
ne radi vie samo o frustracij i, odbrani od nagonskih impulsa ili
duevnih smetnji, nego i o izneveravanju samoga sebe pred psihikim
procesima razvoj a. Prilikom teenja neuroze, vano j c da bolesnik
usvoji ispravan stav prema neurozi ( 3 ) .
Viedimenzionalnost i mnogostranost j ungovskog koncepta
neuroze T. Zaj fcrt je prikazao u sledeim aspektima:
1. aktuelni konflikt postavlja neurozu u vezu sa zahtevima iz
sadanjosti i ini j asnom njenu dinamiku;
2. stav o svrsishodnosti postavlja pitanje koj e zadatke pacij ent
ne eli da izvri i koj e e potekoe pokuati da izbegne;
3. regresivno-teorijski stav prati bujicu psihike energij e;
4. libidozno-teorij ski stav usmerava na oslobaanj e energij e
zarobljene neurozom;
5. genetski ili genetski orijentisani stav vodi rauna o istoriji
neuroze;
6. teorijski stav o ulozi neuroze predstavlja se u identifikaciji
Ega i Persone;
7. kulturno-teorijski stav definie neurozu kao neuspeo pokuaj
j edinke da u samome sebi razrei neki opti savremeni problem;
8. konfliktno-teorij ski stav kazuje da je nejedinstvo sa samim
sobom odlika kulturnog oveka uopte;
9. pored svoj e ulnosti unutar procesa individuacij e, finalna
teorija neuroze vidi i cilj eve koj i se slede sa svoj evol j nou, rafi-
niranim aranmanom i sa neumolj ivom tvrdoglavou;
10. teorija o kreativnosti neuroze polazi od prihvatanja nagona
za samoostvarenjem.
Kao nove, vane stavove, Zajfert navodi moralni, razvoj no-
teorijski i disocijativno-teorijski stav o neurozi (u: Psvchologie des
20. Jahrhunderts, Kindler, tom 3, str. 859 f ) .
109
( 1) Ne ur oz a , n a i me , ni j e ni k a k o s amo ne ga t i vna , nego i
pozi t i vna poj a va . S a mo bezdu ni r ac i onal i zam moe da pr evi di t u
i nj eni c u, os l anj aj u i se na i st o mat er i j al i s t i ko s hvat anj e svet a. U
st varnost i , neuroza sadri duu bol esni ka ili bar j edan bi t an nj en deo,
i kada bi se nj e mu, shodno r aci onal i st i koj namer i , mogl a odst rani t i
neur oza poput bol esnog z uba , onda on t i me nc bi bi o ni na kakvom
dobi t ku, nego bi i zgubi o net o veoma bi t no, kao kad bi mi sl i l ac i zgubi o
sumnj u u i sti ni tost svoj i h zakl j uaka ili kada bi mor al an ovek bi o lien
i skuenj a, ili hr a ba r ovek osloboen st r aha. Izgubi ti neurozu, znai isto
to i post al i bes pr edmet an. t avi e, i vot gubi svoj vr hunac a t i me i
smi sao. To ne bi bi l o l ecnj e, nego amput ac i j a. (GVV 10, 355)
( 2) Ne bi t rebal o pokuavat i sa ukl anj anj em neuroze, nego bi
t r ebal o saznat i t a ona govori , emu nas ui i u emu sc sast oj e nj en
smi sao i nj ena s vr ha. t avi e, t rebal o bi da nau i mo da j o j budemo
z a hva l ni , j e r e mo j e i na e pr opus t i l i i t ako i zgubi t i mogu nos t
upo z na v a nj a s a oni m t o s t va r no j e s mo . Ne ur oza j e onda zai s t a
" r e e na " , kada j e resila pogreno post avl j eno J a . Ne lei se onu, nego
ona leci nas. ovek j e bol est an, ali j c bol est pokuaj pri rode da ga izlei.
Dakl e, od s ame bol esti moemo mnogo da naui mo to j e kor i sno za
sopst veno zdr avl j e , i ono to se neur ot i ar u pri i nj ava kao s t var za
a ps ol ut no o db a c i va nj e , t o j e pr avo zl at o, koj e i na e ni gde ni s mo
pronal i . ( GW 10, 361)
( 3) Bolesnik ne bi irebulo du ui kuko du se oslobodi neuroze,
nego kako du je podnosi. J e r bol est ni j e izlian i stoga besmi sl en t eret ,
nego j e onu on lino; on l i no j c " dr ugi " ovek, koj i uvek nast oj i da se
i skl j ui zbog i nf ant i l nog komodi t et a, na pr i mer , ili i z st r aha ili neki h
drugi h r azl oga. Na t aj nai n J a sc pr et var a, kao to Fr oj d i spr avno
pr i me uj e, u " pr ebi val i t e s t r a ha " , koj e ni kada ne bi post oj al o da se
ni smo neurot ski brani l i od sebe samog. ( GW 10, 360)
110
NIVO OBJEKTA
U tumaenju sna nivo objekta znai da sc aktivne osobe i
odreene situacije odnose objektivno prema spoljanjoj stvarnosti (1).
Ako neko sanja suseda, roditelje ili kolegu, onda sc pod tim uslovima
misli na realne osobe, bar kao to ih sneva doivljava. Tako naj vei
broj ljudi vidi i shvata likove iz snova. Meutim, kada sc slika iz sna
neke osobe i dotini realan ovek najpodrobnije uporede, naj ee e
se uoiti razlike. Za ovo postoj e dve mogunosti razumcvanja, naime
da (1) nesvesno kod snevaa drugu osobu vidi preciznij e i istiniti jc
nego svest ili (2) da se sniva veza sa tim drugim, a ne on sam. Poto
se ovde ve u igru ukljuuje faktor subjekta posmatraa i snevaa,
to dolazimo da tumaenja sna na nivou subjekta. Jung skree panju
na to da bi to bilo naivna pretpostavka i problematina predstava ako
bi se slike iz snova, kao neto razumljivo po sebi, identifikovalc sa
sanjanim obj ektima i licima ( 2) .
( 1) Nivo objektu. Pod t uma e nj e m na ni vou obj ekt a podr a-
zumc vam ono shvat anj e j ednog sna ili j edne f ant azi j e u koj em se lica
ili okol nosti to se u nj i ma poj avl j uj u vezuj u za obj ekt i vno- r eal na l i ca
ili okol nos t i . To j e u s upr ot nos t i sa nivoom subjektu, gde se l i ca ili
okol nosti i z sna vezuj u samo za subj ekt i vne vel i i ne. Fr oj dovo shvat anj e
sna kree se gotovo samo na nivou obj ekt a, ukol i ko se el j e u snu t umae
kao el j e koj e se odnose na real ne obj ekt e ili se tiu seksual ni h zbi vanj a,
koj i spadaj u u fi zi ol oku, dakl e i zvanpsi hol oku sf eru. ( GW 6, 854)
( 2) Za mene j c t o r azuml j i vo da neko ko ni j e anal i t i ar sa
pr a k t i ni m i s kus t vom ne ma r azvi j e n ukus za r a s pr a vu o " ni vou
s u b j e k t a " i " ni vou o b j e k t a " . Me ut i m, ukol i ko s c vi e pos ve l i mo
pr o b l e mi ma s na, ut ol i ko e vi e dol azi t i u obzi r i t ehni ki as pekt i
pr akt i nog l eenj a. TJ ovoj st vari pot rebna j e ona neumi t na pri si l a, koj u
111
teki sl uaj evi uvek vre na l ekar a, j e r ovek stal no mor a da r azmi l j a
o us a vr a va nj u vl ast i t i h s r eds t ava, ka ko bi mogao da pomogne i u
t eki m sl uaj evi ma. Zahval ni smo t ekoama u svakodnevnom l cenj u
bol e s ni ka t o nam pomau da s hvat i mo one s t var i koj e de l i mi no
t angi r aj u osnove naeg svakodnevnog ment al i t et a. Ma da subj ekt i vnost
j e dn e sl i ke pr i pa da t a koz va noj o i gl ednoj mudr os t i , i pak pomal o
fi l ozofski odzvanj a kons t at ac i j a to i zvesni m ui ma nepr i j at no zvui .
Odgovor na t o proi zl azi j ednost avno i z pomenut c i nj eni ce da nai vna
pr et pos t avka odmah i dent i f i kuj e sliku sa obj e kt om. Svako omet anj e
j edne t akve pret post avke del uj e i r i t i r aj ue na ovu vrst u l j udi . I z istog
razl oga j e nesi mpat i na i dej a o nivou s ubj ekt a, j e r ona omet a nai vnu
pret post avku i dent i t et a s adr aj a svesti sa obj ekt i ma. (GVV 8, 516 )
NIVO SUBJEKTA
Kod tumaenja sna na nivou subjekta, sve figure iz sna se
posmatraj u kao odraz intrapsiholokih faktora i kao subj ekti vno
shvatanje samog snevaa ( 1 ) . Meutim, najpre bi trebalo da sc izvri
tumaenj e sna u odnosu na nivo objekta i trebalo bi iscrpsti sve tamo
opisane mogunosti razumevanja. Tek kad smo iscrpli dobre zamisli
i kada tumaenje ue u prazan hod, poinje rad na snu u smislu nivoa
subjekta. Pri tom posmatramo sve osobe, obj ekte i radnje kao likove
i izraajne forme sopstvene due. Tada se, u smislu samospoznaj e,
moe rei: "To si Ti ! " ili "Takav si Ti ! " San odslikava sam od sebe
unutranje, naj ee nesvesne strane bia. Sneva je tada i reiser na
vlastitoj sceni sna, on igra naj razl i i ti j e uloge i time proizvodi i
proj ektuj e nesvesne duevne sadraje koj e kao, parcij alne linosti,
pripadaju celini snevaa ( 2) . U terapeutskoj praksi se tumaenj e sna
na nivou subjekta esto pokazuj e kao veoma stimulativno i plodo-
nosno reenj e.
112
(1) Nivo subjektu. Pod t uma enj em na nivou s ubj ekt a podr a-
z ume va m ono s hva t a nj e ne kog sna ili ne ke f a nt a z i j e kod koj e g s e
zast upl j ena l i ca i odnosi dovode u vezu sa subj ekt i vni m i ni oci ma koj i
pot puno pr i padaj u sopst venoj psi hi . Ka o to se zna, sl i ka obj ekt a koj i
sc nal azi u naoj psi hi , ni j e ni kada apsol ut no i dent i na sa obj ekt om,
nego mu j e na j vi e s a mo s l i na. Ona s e r e al i zuj e , dodu e, ul nom
per cepci j om i apcr ccpci j om ovih nadr aaj a, ali ba put em procesa koj i
ve pr i padaj u naoj psi hi , a koj e j c obj ekt samo i zazvao. Svcdoanst vo
nai h ula pokl apa se, i st i na, kao to i skustvo pokazuj e, u vel i koj meri
sa kval i t et i ma obj ekt a, ali naa j e aper cepci j a pod gotovo nesagl edi vi m
s ubj ekt i vni m ut i caj i ma, koj i veoma kompl i kuj u pr avo saznanj e nekog
l j uds kog k a r a k t e r a . Tako kompl eks na psi hi ka vel i i na, kakvu i ni
l j udski kar akt er , st var a, osim t oga, i stoj ul noj percepci j i samo veoma
s l aba upor i t a. Ra di s poznavanj a l j uds kog ka r a kt e r a pot r ebni su i
{ i i vl j avanj e, r azmi l j anj e i i nt ui ci j a. Zbog ovih kompl i kaci j a, konani
sud i ma, nar avno, uvek samo veoma sumnj i vu vrednost , tako da j e sl i ka,
u koj u mi obl i kuj emo neki l j udski obj ekt , na svaki nai n do kr aj nos t i
s ubj e kt i vno us l ovl j e na. St oga se u pr a kt i noj ps i hol ogi j i pr avi l no
post upa ako se sl i ka, inutgo nekog oveka, otro r azl uuj e od nj egove
s t va r ne egzi s t enc i j e. Zbog k r a j n j e s ubj e kt i vnog os t va r e nj a j e dnog
i maga, on j e esto pre sl i ka subj ekt i vnog kompl eksa f unkci j a nego slika
samog obj ekt a. St oga j e pri l i kom anal i t i ke obr ade nesvesni h produ-
kat a bi t no da se inuigo ne st avl j a odmah kao i dent i t et obj ekt a, nego,
naprot i v, da sc shvat a kao sl i ka s ubj ekt i vne veze sa obj e kt om. To j e
shvat anj e na ni vou s ubj ekt a. ( GW 6, 982)
( 2) Shvat anj e na nivou subj ekt a nc bi , r azume se, t rebal o da
i de u pr e t e r i va nj c . Ra di se s amo o ne t o kr i t i ni j e m odme r a va nj u
pr i padnost i . Ono to mi na obj ekt u pada u oi , pr edst avl j ae st var no
s voj s t vo o b j e k t a . Me ut i m, ukol i ko j e ovaj ut i s ak s ubj e kt i vni j i ili
af ekt i vni j i , ut ol i ko pre sc mor a t o svoj st vo shvati ti kao pr oj ekc i j a. Ali
pri t om mor amo povui suti nsku razl i ku, i to i zmeu real no post oj eeg
svoj st va obj e kt a, bez ega ne bi bi l a veroval na pr oj ekci j a na obj ekt , i
vrednost i ili zna aj a, odnosno energi j e ovog svoj st va. Ni j e i skl j ueno da
se neko svoj st vo pr oj ekt uj e na obj ekt , od koga kod obj ekt a real no nema
ni kakvi h t r agova ( na pr i mer , pr oj e kc i j a magi ni h kval i t et a u nei ve
obj ekt e) . Dr uga i j e st oj e st vari kod obi ni h pr oj ekci j a kar akt er ni h crt a
113
ili t renut ni h stavova. U ovim sl uaj evi ma st var esto stoj i t ako da obj ekt
nudi pr oj e kc i j i i pr i l i ku i , t avi e, i zazi va j e . Ovo pot onj e dogaa sc
onda ka da o bj e kt s am nije sveslun s voj s t va, pa ono Ume deluje nu
nesvesno drugoga. J e r sve pr oj ekc i j e proi zvode kontruprojekcije t amo
gde j e obj e kt nesvest an svoj st va koj e pr oj ekt uj e s ubj ekt , ba kao to
anal i t i ar na " t r a ns f e r " odgovara " kont r a l r a ns f e r om" , kada t r ans f er
pr oj ekt uj e neki sadr aj koj eg j e i sam l ekar nesvest an, ali on i pak kod
nj ega post oj i . ( GW 8, 519)
NUMINOZNOST
Numinoznost j e, po Jungu, osnovna odlika arhetipa. To j e
j edna vrsta "emocionalnog naboja koji se uvek prenosi na svest kada
se pojavi neka arhetipska slika ili nastane neka arhetipska situacij a"
(Briefe III, 52) . U definisanju ovog pojma Jung sc oslanja na R. Ota
(Das Heilige), koj i poj am numinoznog upotrebljava za neizrecivo,
tajnovito i uasavajue, kao neto "sasvim drugo" u ljudskoj spoznaji
Boga. U obl asti dubi nske psi hol ogi j e, posebno u psi hol ogi j i
kompleksa, poj am numinoznosti izraava snanu i zastraujuu mo
duevnih sila ( 1) . Ova izvanredna dejstva pomau nam da shvatimo
zast oj e dubinskoj psihologiji uopte i j ungovskoj psihologiji posebno
teko da se uklj ue u takozvani nauni konsenzus. Numinoznost je
naj tenj e povezana sa arhetipom. Nj egovo pojavljivanje i delovanje
odlikuju sc numinoznou ( 2) . Preciznij e reeno, to su arhetipske
sl i ke i si mbol i koj i deluj u zastrauj ue na svest i Ego i uj edno
i zazi vaj u proi renj e svest i . Na kraj u, napomeni mo j o i to da
numinoznost u oblasti religioznih nauka upuuje na boansko i/ili
na demonsko.
( 1) Pone ko e s e j o set i t i ka kva s c svuda podi gl a b ur a
ogor e nj a kada su Fr oj dovi r adovi post al i op l c poznat a st var. Ove
114
kompl eksne r eakci j e pri nudi l e su i st rai vaa na i zol aci j u, koj a j e nj emu
i nj egovoj kol i donel a pr ekor dogmat i zma. Svi psi hol oki t eoret i ari
i z ove obl ast i izlau se i stoj opasnost i , j e r oni r ukuj u pr edmet om koj i
se odnosi na nesavl adano u oveku, na numinuzno, kako j e to i zvrsno
oznai o Ot o. Tamo gde poi nj e obl ast kompl eksa, pr es t aj e sl oboda za
Ego, j e r su kompl eksi duevne si l e, i j a naj i nt i mni j a pr i r oda j o ni j e
t emel j i t o i spi t ana. Svaki put kada i st r ai vanj e uspe da j o mal o dal j e
pr odr e u duevni Iremendum, to e, kn i dosad, i zazval i r eakc i j e kod
publ i ke, ba r kao i kod pa c i j e na t a koj i i z t er apc ut s ki h r azl oga daj u
povoda za nastupanje prot i v nedodi rl j i vost i nj i hovi h kompl eks a. ( GW
8, 216)
(2) Poj avl j i vanj e arhet i pova i ma i zrazi to nu/ninozan kar akt e r
koj i se mor a oznai l i ako ne kao " ma gi a n" , onda ba r kao duhovan.
St oga j e ovaj f enomen za ps i hol ogi j u r el i gi j e od na j ve e g z na a j a .
E f e k a t t oga ni j e s as vi m j e dno z na a n. On moe bi l i i s c c l j uj u i ili
r a z a r a j u i , al i on ni j e ni kada i ndi f er ent an, j e r s e pr i r odno pr et po-
s t avl j a i zves t an st epen j a s nos t i . Ova j as pekt i zvanr edno zas l uuj e
oznaku " duhovni " . Nai me, nc dogaa se r cl ko da se ar het i p poj avi u
snovi ma ili ma t ar i j ama u obl i ku duha ili sc ak ponaa kao sabl ast .
Nj egova numi noznost ima esto mi st i an kval i l et i del uj e odgovar aj ue
na narav. Upr avo kod l j udi koj i su dal eko od pomisli na t akve napade
sl abost i , on mobi l i e f i l ozof ska i rel i gi ozna s hvat anj a. Sa neuvenom
ost raenou i neumol j i vom dosl ednou on csl o st remi svom ci l j u i
uvl ai subj ekt u svoj e okove, iz koj i h sc ovaj ne moe i st rgnut i uprkos
est o ogor enom opi r anj u i, konano, to vie i ne eli. Ovo posl ednj c sc
dogaa zbog toga to doi val j sa sobom donosi ispunjenje smisla koj e
s e dot l e s ma t r a l o ne mogu i m. Duboko s hva t a m ol por svi h vr s t i h
uver enj a pr ema psi hol oki m ot kr i i ma ove vrst e. Sa vie sl ut nj e nego
st varnog znanj a, l j udi oseaj u st rah od opasni h sila koj e su sput ane u
unut r anj ost i svakog oveka i na neki nai n samo ekaj u na ar obnu
re koj a e raski nut i okove. ( GW 8, 405)
115
' OSEANJE
Oscanj e (uvstvo, emocij a) jc u smislu j ungovske tipologije
nova osnovna psi hol oka f unkci j a. To j e subj ekt i vni dogaaj ,
nezavi san od spol j anj eg delovanj a i drai, mada se i oni mogu
pridruiti (1). Oseanj c, koj e j c odreeno prvenstveno nesvesni m
zbivanjima, doivljavamo, na primer, u svoj im "raspoloenj ima" koj a
nas pokreu pozitivno ili negativno. Dok milj enj e poj movno ureduje
sadraje svesti i sva iskustva, oseanj c predstavlja funkcij u vredno-
vanja koj e nam prenosi da l i j e neto prijatno ili neprijatno, ispravno
ili pogreno, dobro ili zl o. J ung ukazuj e na to da j c uz pomo
poj movnog aparata nemogue podrobno opisati sutinu oseanja (2).
Ekstrovertni emotivni tip esto jc uspean ovek, j er poseduje solidno
oseanj e za stvari koj e obeavaj u uspeh. I druga spoljanja zbivanja
i obj ekte on moe adekvatno i dobro da oceni. Dalj e, on je u stanju
da druge ljude tano oceni prema njihovim pozitivnim i negativnim
stranama. Lj udi tog tipa mogu se dobro uiveti i u oseanj a drugih i
ispravno osetiti odreene situacije. Njihova inferiorna i nerazvijena strana
j est e milj enj e koj e j e j ako podlono uticaju nesvesnog. Stoga sc oni
esto zgraavaju nad milj enj em. esto ih mue negativne ili cinine
mi sl i koj e su usmercne protiv vlastite linosti i onda proizvode
oseanj a inferiornosti. Stoga ekstrovertni tip ne ivi rado sam, j er
onda zapada u razmi l j anj a i mudrovanj a i pri tom ga pogaaj u
nj egove sopstvene negativne misli i inferiorno milj enj e. Ovo to jc
reeno o ekstrovertnom emotivnom tipu odnosi sc u znatno veoj
meri na introvertni tip. Na njega se odnosi sledea poslovica: "Ti ha
voda breg r oni . " Introvertni emoti vni tip uest vuj e u ivotu
116
prvenstveno preko oseanja. Pri tom nj egova etika i moralna merila
vrednosti imaju pozitivnog uticaja na druge ljude.
Sasvim uopteno, moe se o emotivnim tipovima rei j o i
sledee: oni imaj u dubok predoseaj za oseanj a i rado pomau u
reavanju linih problema svojih prijatelja. Kod ljudi iz svoje okoline
vi e ih, po pravilu, zani maj u nj ihova ponaanj a i iskustva, nego
shvatanja i politiki stavovi. U naelu, ti se dragoceni ljudi upravljaju
prema vlastitim merilima vrednosti koj a su duboko ukorenj ena u
nj ihovom oseanj u i koj a im pomau u donoenju ispravnih odluka.
(1) Os eanj c ubr a j a m u et i ri osnovne psi hol oke f unkci j e. Nc
mogu se pri drui t i onom psi hol okom pr avcu koj i os eanj c shvat a kao
s e kunda r nu, od " pr e ds t a v a " ili oset a zavi snu poj a vu, nego sa Hef -
di ngom, Vunt om, Le ma nom, Ki l pc om, Bal dvi nom i drugi m s mat r am
os eanj c s amos t al nom f unkc i j om sui generis. Os e anj c j c , prc svega,
pr oces koj i se vri i zmeu J a i dal og s a dr a j a , i t o pr oces koj i daj e
odr eenu vrednost u smi sl u us vaj anj a ili odbi j anj a ( " pr i j a l no s t " ili
" ne pr i j at nos t " ) , ali i proces koj i se, bez obzi ra na trenutni sadraj svesti
ili na t r e nut ne s enzi t i vnos t i , moe poj avi t i t ako rei i / ol ovan kao
" r a s pol o e nj e " . Ovaj posl ednj i proces moe sc kauzal no odnosi l i na
r ani j e s adr aj e svesti , ali to ne mora nuno biti sl uaj , j e r on isto t ako
moe pr oi zl azi t i i i z nesvesni h s a dr a j a , kao to to ps i hopat ol ogi j a
obi l at o pokazuj e. Ali i raspol oenj e, bi l o da j e kao opte ili samo kao
pa r c i j a l n o o s e a nj e , pr e ds t a vl j a neko vr e dno va nj e , al i ne ne kog
odreenog, poj edi nanog s adr aj a svesti, nego itavog t renut nog st anj a
s ves t i , i t o opet u smi sl u pr i hva t a nj a ili o db i j a nj a . St oga os e a nj c
pr e ds t a vl j a pr ve ns t ve no ve oma subjektivan pr oc e s , koj i u s va kom
pogledu moe biti nezavi san od spol j anj eg nadr aaj a, i ako se pr i dr u-
uj e s vakom oset u. ak " r a vno du a n" oset i ma neki " os e aj ni t on" ,
nai me ton ravnodunost i , i me j c opet i zraeno neko vr ednovanj e. St oga
j c oseanj c uj edno i neka vrst a rasuivanja, ali koj e se od i nt el ekt ual nog
suda utol i ko vie r azl i kuj e ukol i ko se nc vri radi uspost avl j anj a neke
poj movne veze, nego radi kakvog prvenst veno subj ekt i vnog us vaj anj a
ili odbi j anj a. Vr ednovanj e put em oseanj a odnosi se na svaki s adr aj
svesti , ma kakve vrst e on bi o. Ako sc poj aava i nt enzi t et oseanj a, onda
nas t aj e ufekat, t j . emoci ono st anj e sa pr i met ni m tcl esni m i ner vac i j ama.
117
Os e anj c sc od af ekt a r azl i kuj e po l ome io ne izaziva ni kakve pr i met ne
tel esne i ner vaci j e, t j . t ol i ko mal o ili tol i ko mnogo, kao obi an mi saoni
pr oces. ( GW 6, 801)
( 2) Go r n j i m de f i ni c i j a ma , n a r a v n o , ni j e o k a r a k t e r i s a n a
sul i na os e anj a, nego j e oseanj e pomou nj i h samo spol j a opi sano.
I nt e l e kt ua l na mo po i ma nj a poka z uj e s c ne s pos obnom da s u t i nu
os e anj a f or mul i c u poj movnom j ezi ku, j e r mi l j enj e pr i pada kat e-
gor i j i ne s a me r l j i vog o s e a nj a , ka o i o s c uop t e ni j e dna os novna
psi hol oka f unkci j a ne moe u pol punosl i i zrazi ti pomou druge. Ovoj
okol nost i bi t r ebal o pr i pi s at i t o to ni j edna i nt el ekt ual na def i ni c i j a
ni kada nee bi t i u st anj u da u iole dovol j noj meri i zrazi speci f i nost i
os eanj a. Ti me to se oseanj a kl asi f i kuj u ni ta ni j e dobi j eno u smi sl u
s hvat anj a nj i hove sul i nc, j e r i naj t a ni j a kl asi f i kaci j a moi c uvek da
naznai samo onaj i nt el ekt ual no shvat l j i v sadr aj sa koj i m su oseanj a
povezana, a da l i me i pak ni j e dot akl a speci f i nost oseanj a. Kol i ko god
i ma razl i i ti h i i nt el ekt ual no shvatl j i vi h kl asa sadr aj a, isto toliko mogu
se razl i kovat i oseanj a, a da t i me i pak sama oseanj a nc budu det al j no
kl as i f i kovana, j e r i znad svih mogui h i nt el ekt ual no shvat l j i vi h kl asa
s adr aj a pos t oj e j o os e anj a koj a s c ot i maj u i nt el ekt ual nom r angi -
r anj u. ( GW 6, 804)
OSET
Osct (senzacij a) se, u smislu j ungovske tipologij e, sastoji u
prvom redu od oseanj a, ula i percepcij e (ulno opaanje) pomou
ulnih organa ( 1) . Osct se, po pravilu, nc sree u istom obliku, nego
pomean sa oseanj i ma, mislima i predstavama. Prema tipovima
zauzetog stava, razlikuj emo introvertni i ekstrovertni senzitivni tip.
Ovaj poslednj i j e neko ko dobro posmatra stvari i t ano uoava
pojedinosti. Ovaj tip precizno opaa spoljnje objekte i moe se dobro
odnosi ti prema nj i ma. Pod ovi m ti pom se sreu posebno ona
118
zani manj a koj a su prilagoena zahtevima stvarnosti, kao to su
poslovni ljudi, tehniari, direktori i drugi. Ovom tipu teko padaju
nasluivanj e, milj enj e i oseanj c. Introvertni osetni tipovi opaaju
obj ektivne uticaj c snano sa unutarnje strane. Oni se, na neki nain,
mogu uporediti sa visokoosctlj ivim filmom, koj i pri odgovarajuem
osvetljenju tano odslikava fotografisane predmete. Dal j e, oni dobro
opaaju pozadinu dogaaja ili perspektivne mogunosti.
Opt i j e r eeno, oset se moe opi sati na sl edei nai n.
Primaoci rado ine neto praktino i korisno i teko im pada razvoj
mate. Imaj u mal o problema sa odravanj em reda i ureivanj em
stvari na poslu i u privatnom ivotu (za razliku od intuitivnih). Kada
ele da putuju, poinj u blagovremeno da pakuju kofere i skoro da
nemaj u problema sa vremenom i tanou. I sa rokovima se dobro
snalaze i ovek se moe na nj ih osloniti. Vi e im odgovara da se
prilagoavaj u datim uslovima i da ine ono to se oekuj e. Svoj
godinji odmor organizuju naj ee po unapred utvrenom planu, ali
su zato nedovoljno spontani. Rado itaju aktuelne izvetaje sa injenicama
ili naunu literaturu, a manj e poezi j u i fantasti ne pri e. Kada
formiraj u odreeno mi l j enj e, onda se nj ega uporno dre. Novo i
nepoznato nij e za njih posebno primamlj ivo.
(1) Oset ili senzaci j a j c ona psi hol oka f unkci j a koj a prenosi
psi hi ku dr a opaanj a. Sl oga se oset moe i zj ednai l i sa per c epc i j om.
Oset t reba strogo razl i koval i od oseanja, budui d a j e ono sasvi m drugi
proces koj i se, na pr i mer , moe pr i kl j ui t i osetu kao " t on os e a nj a " .
Os et se nc odnosi s amo na s pol j a nj u psi hi ku dr a, nego i na unu-
t r a nj u, t j . na pr omene unut r anj i h or gana. Oset j c stoga u prvom redu
oseanje ulima, t j . per cepci j a pomou ul ni h or gana i " t el esnog ul a "
( ki nest et i ko, vazomot or i ko i drugo opaanj e) . Ono j e , s j edne st r ane
el ement pr eds t avl j anj a, budui da pr edst avl j anj u prenosi percept i vnu
sl i ku s pol j a nj eg obj e kt a , dok j e , s dr uge s t r ane, el ement os e a nj a ,
pot o put em per c epc i j e pr omene t el a daj e os eanj u ka r a kt e r af ekt a.
Prenosei svesti pr omenu t el a, oset r epr ezent uj e i psi hol oke nagone.
On ni j e i dent i an sa nj i ma, budui da pr eds t avl j a i st u per cept i vnu
f unkc i j u.
119
Tr ebal o bi razl i koval i ul no, odnosno konkr et no i apst r akt no
o pa a nj e . P r v o s hvat a pome nut e obl i ke meu s o b o m, dok dr ugo
oznaava nekakvu odel j enu, t j . od drugi h psi hi ki h el emenat a odvoj enu
vrst u s enzac i j e. Konkr e t na senzaci j a ni kada sc ne j a vl j a u " i s t o m"
obl i ku, nego j c uvek pomeana sa pr edst avama, os eanj i ma i mi sl i ma.
Ap s t r a k t n a s e nz a c i j a pr e ds t a vl j a , na pr ot i v, di f e r e nc i r a nu vr s t u
pe r c e pc i j e koj a se moe oznai t i kao " e s t e t s k a " , ukol i ko se, sl cdei
vl asti ti pr i nci p, i zdvaj a od svih pri mesa oseanj a i misli i t i me sc izdie
na nivo i stote koj i ni kad ne pri pada konkr et nom osetu. Konkr et an osct
c vet a nc pr e nos i , p r i me r a r a di , s amo opa a j s amog c ve t a , nego i
s t a bl j i ke , l i s t ova, s t ani t a i t d. Ono sc odmah i zmea sa os e anj i ma
l agodnos t i ili ne pr i j a t no s t i koj e i zazi va pr i z or ili s a i s t ovr e me no
pobueni m per c epc i j ama mi ri sa ili sa mi sl i ma o nj egovoj bot ani koj
kl as i f i kaci j i . Aps t r akt na s enzac i j a, napr ot i v, odmah i zdi e i s t aknut o
ul no obel ej e cvet a, na pr i me r nj egovu j a r k o cr venu boj u, na ni vo
opt ost i ili os novnog s a dr a j a svest i , odvoj e no od svi h na z na e ni h
pr i mes a. Aps t r akt na senzaci j a pogoduj e ugl avnom umet ni ku. Ono j e ,
kao i svaka a ps t r a kc i j a , pr odukt di f e r e nc i r anj a f unkc i j a pa, pr ema
t ome, ni j e ni ta prvobi t no. Pr vobi t na f orma f unkci j e uvek j e konkr et na,
t j . pome ana. Konkr e t a n oset j e kao t akav r eakt i van f enomen, dok
aps t r akt na senzaci j a, kao svaka aps t r akc i j a, nc l i ava ni koga vol j e, t j .
el ement a us me r a va nj a . Vol j a, koj a j e us mer ena na aps t r akc i j u sen-
zac i j e, pr eds t avl j a i zraz i del at nost estetikog senzitivnog slavu. ( GW
6, 787 f.)
PERSONA
Persona je svesno predstavljena bitna strana vlastite linosti.
Ona se naziva i ovekovom "maskom due" (J. Jakobi ). Tersona j e
vetaka linost koj a poseduj e funkcij u zatitne maske u sistemu
odnosa sa blinj ima, odnosno okolinom. Personi pripadaju pojavna
120
slika koj u neko emi tuj c i uloga koj u drutvo oekuj e od nekog
poloaj a ili l i ca. I odreene titule, naini ponaanj a i kliei uloga
spadaj u u poj am Persone, kakve sebi pridaj u ene ili mukarci ,
radni ci ili ef ovi ( 1) . Persona j e neophodno i sadraj no pri l a-
godavanje j edinke drutvu i stvarnosti. Poseban problem predstavlja
identifikacija oveka sa sopstvenom Pcrsonom. Dok drutvena uloga
ili odreeni status mogu, s j edne strane, da donesu pri znanj e i
sigurnost, s druge strane se ono l i no i lj udsko mogu uguiti iza
maske due (2). Unutarnji antipod Personi ine dua i duevne slike
Animusa i Anime. Persona i dua zauzimaju uzajamni polarni odnos,
pri emu jedan vrst i ekstravertan ovek moe da ima meku i ensku
duu i obratno. I iza intelektualnog dranj a esto sc krij e senti -
mentalnost, a moralni karakter moe da skriva i kompenzira loe
strane. Mnoge potekoe u meulj udskim odnosima svode se na
nereene tenzije izmeu Pcrsonc i nesvesne i potisnute due.
(1) Persona j c sloen sistem odnosa i zmeu i ndi vi dual ne svesti
i drut va, pri godna maska koj a j c , s j e dne si r ane, s r aunat a na l o da
ost avi odr een ut i sak na dr uge a, s dr uge s i r ane, da pr i kr i j e pr avu
pri rodu j edi nke. Da j e ovo posl ednj e i zl i no, moe samo da tvrdi onaj
ko j e tol i ko i dent i an sa svoj om Per sonom da vie ne poznaj e samoga
sebe, a da j e ono prvo nepot rebno, moe da uobraava samo onaj ko ni j e
svestan pr ave pri rode l j udi i z svoj e okol i ne. Drut vo o ekuj e, l avi c,
mor a oeki vat i od svake j edi nke da io savr eni j e i gra namenj enu j oj
ul ogu. To zna i da neko ko j e svet eni k mor a ne s amo da i zvr ava
obj ekt i vno svoj u zvani nu f unkc i j u, nego i da u svako doba i u svi m
okol nos t i ma , bez o kl e va nj a , oba vl j a ul ogu s ve t e ni ka. Dr u t vo l o
zaht eva kao neku vrst u si gurnost i ; svako t reba da bude na svom mes l u:
j e dan j e obu ar a drugi poel a. Nc oekuj e se da on i gra obe ul oge. Ni j e
ni pr epor ul j i vo i mal i dvost ruko svoj st vo, j e r bi t o bi l o j ezi vo. Takav
ove k bi o bi " d r u g a i j i " od dr ugi h l j udi i ne s as vi m pouz da n. U
akadems kom svetu zvali bi ga " di l et ant " , pol i ti ki bi o bi " nepr edvi di va"
vel i i na, u ver s kom smi sl u " sl obodan duh" . Ukr at ko, na nj ega bi pal a
s umnj a nepouzdanost i i nedovol j nost i , j e r j e drut vo ubeeno da samo
onaj obuar, koj i uz to ni j e i pesni k, moe da i sporui st r uno napr a-
121
vl j c ne i pr ave ci pel e. J c dnozna nos t l i ne poj ave j c pr akt i no vana
st var, j e r dr ut vu j edi no poznat pr osean ovek mor a da se posvet i
jednoj st vari da bi mogao da prui neto kako val j a, a ve dve bi za nj ega
bi l e previ e. Nae drut vo j e nesumnj i vo na takve i deal e pr i pr eml j eno.
St oga i ni j e ni kakvo udo da svaki ovek koj i eli da neto postigne mor a
i mat i u vidu t akva oeki vanj a. Nar avno, u ti m oeki vanj i ma ni ko ne bi
mogao, kao i ndi vi dual nost , da proe neokr nj en, pa j e stoga kons t r uk-
c i j a j e dn e ve t a ke l i nos t i pos t al a nei zbena pot r e ba . Za hl c vi za
pri st oj anou i dobr i m obi aj i ma daj u dodat nu mot i vaci j u za s t var anj e
kor i sne mas ke. I za maske se pot om f or mi r a ono to se nazi va " pr i vat an
i vot " . Ovo sasvi m poznato r azdvaj anj e svesti u dve esto smene fi gure,
predst avl j a ot ru psiholoku operaci j u koj a ne moe ostati bez posl edi ca
po nesvesno. ( GW 7, 305)
( 2) est sl uaj j e i dent i nost sa Personom, sa oni m si st emom
pr i l agoavanj a ili oni m mani r om, u koj em s aobr aamo sa svet om. Tako
got ovo svako zani manj e i ma za sebe kar akt er i s t i nu Pc r s onu. Ove se
st vari danas mogu l ako prouavat i , budui da sc f ot ogr af i j e l i nosti i z
j avnog i vota veoma esto poj avl j uj u u novi nama. Svet namee izvesno
ponaanj e i prof esi onal ci se t rude da i spune t akva oeki vanj a. Post oj i
t u opa s nos t i de nt i f i ka c i j e sa Pe r s o n o m, na pr i me r pr of e s or a sa
nj egovi m udbeni kom ili t enora sa sopsl vcni m gl asom. Tada j e nesrea
nei zbena. Tada ovek ivi j o samo u svoj oj sopstvenoj bi ograf i j i . Ruho
Dc j ani r e vrst o mu j e pr i r asl o za kou, pa j e bila pot r ebna oaj ni ka
odl uka Her kul a da tu odoru kent aur a Ncsa zbaci sa tela i da uleti u
prodi rui pl amen besmrt nost i , kako bi se preobrat i o u ono to j c zai sta
i bi o. Mogl i bi s mo, sa i zvesni m pr et er i vanj em, rei da j c Pcr sona ono
to ovek ui sti nu ni j e, nego ono to on sam i drugi l j udi mi sl e da j es t e.
(GVV 8/1, 221)
POEZIJA SNA
Pod poezi j om sna podrazumcva se sposobnost due da,
poput pesnika, iz razliitih iskustava sutinske slike same u simbole
i da ih opeva. Poezij a sna ovde se ne shvata u smislu psihoanalize
kao pomeranje i simbolino predstavljanje teko shvatljivih oseanj a
i fantazija, nego u smislu umetnikog dela, u koj em se bitna iskustva
zahvataju iz svakodnevice i uzdiu na nivo posebnih i naj svetlij ih
trenutaka ljudskog bitisanja. U njima se ovek sree sa obuhvatnom
celokupnou koj a moe da podari smisao mnogim neprovidnim i
zbunj uj uim zbi vanj i ma. Pesni ko stvaranj e nalik j c oponaanj u
mnogih kreativnih zbivanja u snovima.
U svoj im radovima o odnosima analitike psihologije prema
pesnikom umemikom delu, Jung govori i o snovima. On, pri tom,
ne eli da se uputa u estetska i umetnika pitanja, nego se interesujc
za psiholoko tumaenje umetnikih fenomena. Iz praktine analize
umetni ka ili iz i zuavanj a nj i hovi h bi ograf i j a i dela, Jung sc
usredsredi o na stvaral aki proces obl i kovanj a u nesvesnom i u
snovima ( 1) . Anal i ti ar i pacij ent doprinose odgovaraj uim upo-
rednim materijalom iz snova onome to sc j avl j a u velikim pesnikim
delima oveanst va. Prema Jungu, umetni ci uzi maj u, ba kao i
snevai, svoje slike i vizije iz kolektivno nesvcsnog (2). Pcsmc i snovi
se pri tom esto ponaaju kompenzatorski prema "duhu vremena" i
kolektivnim shvatanjima i uvercnjima, izraavajui pri tom ono to
se u drutvu potiskuje ili ostavlja. Stoga pesnici i snevai pokuavaju
neprestano da uspostave duevnu ravnoteu i time se pribliavaju
pradoivljaju.
123

( 1) Po s t o j e mnoge pr a s l i kc t nkve vr s t e , al i sve s e one ne
j a v l j a j u u s novi ma poj e di nac a, pa ni u del i ma umet nos t i , ako i h nc
pods t akne ods t upanj e svesti od sr ednj eg put a. Ali ako svest zal ut a u
neki j ednost r ani i pogreni stav, onda ti " i ns t i nkt i " oi vl j avaj u i emi t uj u
svoj e sl i ke u snove poj edi naca, u pri e umet ni ka i vi dovnj aka, kako bi
ponovo uspost avi l i duevnu ravnot eu.
Tako sc u del i ma pesni ka i spunj ava duevna pot r eba nar oda,
pa zat o delo pesni ku zai sta znai vie od nj egove sopst vene sudbi ne, bi o
on svest an t oga ili ne. Pes ni k j e u na j dubl j e m smi sl u i ns t r ument , pa
sc zbog toga nal azi ispod svog del a, zbog ega od nj ega ni kada ne smemo
oeki vat i t uma e nj e sopst venog del a. St va r a nj e m del a on j c dosegao
svoj vr hunac. Tuma enj e del a on mora prepusti ti drugi ma i budunost i .
Vel i ko delo j e kao san koj i , upr kos svoj oi gl ednosti , nc moe da t umai
s am sebe i ni kada ni j e j ednozna an. Ni j edan san nc kae " t i t r e ba " ili
" t o j e i s t i na" , nego on pr i kazuj e sliku kao to pr i r oda omoguava rast
neke bi l j ke, a nama j e preput eno da i z toga i zvl ai mo zakl j uke. Ako
j e neko usnio nekakav st rani san, onda to znai da se on boj i isuvic
ili pr emal o, a kad neko s anj a kakvog mudrog ui t el j a, onda j e on ili
dovol j no obr azovan ili mu j c ui t el j pot r e ba n. I obe s t var i su isto
supt i l ne i neko e i h pri met i t i samo onda kada na nj ega umet ni ko del o
pr i bl i no del uj c kao na samog pesni ka. Da bi shvat i o nj egov smi sao,
ovek mor a da dopust i da ga ono f or mi r a ba kao t o j e f or mi r a l o
pe s ni ka. I onda emo shvat i t i ta j e bi o nj egov pr a do i vl j a j : on j c
dot akao onu s pas onos nu i i zbavl j uj u u duevnu dubi nu, gde se j o
ni j e dna j e di n k a ni j e povukl a r adi os ame svest i i da pr okr i bol nu
s t r anput i cu, gde se j o svi shvat aj u u i stom kr et anj u, pa stoga oseti i
del anj a i ndi vi due j o seu u celo oveanst vo. ( GW 15, 160 f.)
(2) Pr akt i na anal i za umet ni ka pokazuj u uvek i znova kol i ko
j e j a k nagon umet ni kog s t var anj a koj i izvire i z nesvesnog i , isto t ako,
kol i ko j e udl j i v i samovol j an. Kol i ko j e bi ogr af a vel i ki h umet ni ka, nc
t ako davno, dokazal o da j e nj i hov st varal aki nagon bi o tol i ko veliki da
j e ak u nj i ma ki dao sve l j udsko i st avl j ao ga u sl ubu del a, ak i na
tetu zdr avi j a i obi ne l j udske sree! J o neroeno delo u dui umet ni ka
i ni pr i r odnu snagu koj a se pr obi j a ili t i r anskom si l i nom ili supt i l ni m
l ukavs t vom pr i r odnog c i l j a, ne obazi r u i sc na l i no z dr a vl j e i bol
oveka koj i j e nosi l ac s t var anj a. St var al ako ivi i rast e u oveku kao
124
drvo u t l u, odakl e crpi hr anu za sebe. St oga j c dobro da sc st var al aki
pr oc es obl i kovanj a pos ma t r a kao i vo bi e koj e j c us aeno u duu
oveka. ( G W1 5 , 115)
PROGRESIJA
U progresiji duevnog razvojnog procesa dolazi do ukidanja
regresij e. Za duevni ivot vana su oba psihoenergetska procesa.
Kod progresije re je o procesu psihikog prilagoavanja zahtevima
stvarnosti i uslovima okoline ( 1) . To se, izmeu ostalog, postie time
to sc unutranja i spoljanja opaanja pretvaraju u delatnost volj e.
Pri tom je od fundamentalnog znaaja i proces formiranja simbola,
pri emu se, na primer, oslobaa duevna energija sputana psiho-
neurotskim simptomima i putem simbolinih likova ponovo uvodi
u ivot. Sl i no sc ponaanje j avl j a u nesvesnim kompleksima, kao
duevnim energetskim poljima koj e ometa regresija psihike energije.
Si mbol i nastaj u nagl i m preokretom od regresi j e ka progresi j i i
postoj ee komplekse iz vremena detinjstva prevode u vee spoj eve,
pri emu se, na primer, prema roditeljima postavljena (i neispunjena)
oeki vanj a proj ektuj u na sliku Boga ili se anuliraj u u nalaenj u
smisla za sam ivot.
( 1) Pr o g r e s i j a i r e gr e s i j a l i bi da i ne ve r ova t no j e da n od
naj zna aj ni j i h energet ski h f enomena duevnog i vota. Pod progresi j om
bi t rebal o ponaj pr e r azumet i svakodnevno napr edovanj e psi hol okog
procesa pr i l agoavanj a. A pr i l agoavanj e, kao St oj e poznat o, ni j e dat o
j ednom za svagda, mada j e ovek sklon da u to pover uj e, i to zahval j u-
j u i me anj u pot i snut og stava sa st var ni m pr i l agoavanj em. U st anj u
srao da zaht evu za pr i l agoavanj em udovol j i mo samo pomou odgo-
var aj u e usmerenog st ava. Ui nak pr i l agoavanj a ost var uj e se, dakl e,
u dve et ape: 1) zauzi manj e st ava, 2) okonanj e pr i l agoavanj a pomou
125
st ava. St av pr ema st varnost i j e net o veoma t r aj no, ali habi t us j e tol i ko
t r aj an kol i ko j c mal o t r aj an nj egov efekt i vni ui nak pr i l agoavanj a. To
j e nei zbena posl edi ca stal ni h promena okol i ne i ti me usl ovi j enog novog
pr i l agoavanj a.
Progresiju l i bi da bi se t i me sast oj al a u nepr est anom zadovo-
l j avanj u pr i l agoavanj a usl ovi ma okol i ne. Poto se ova r a dnj a moe
post i i s amo pomou st ava koj i , kao st av, sadri nemi novno i zvesno
us mer enj e a t i me i odreenu j ednos t r anos t , to moe l ako da nast upi
sl uaj da stav vi e ne moe da ispuni zaht ev za pr i l agoavanj em, budui
da su se pr omene spol j ni h usl ova ve odi gral e a one i zi skuj u drugi stav
koj i sc r azl i kuj e od post oj eeg . ( GW 8, 60 f.)
PROJEKCIJA
Pod proj ekci j om se podrazumeva izmetanj c sopstvenih
nesvesnih duevnih sadraja. Po pravilu, odreene osobe ili objekti
iz spolj anj eg sveta pruaju za to podsticaj i daju "aktuelni povod".
Radi izvesne diferencijacije vieslojnosti ovih psihikih procesa, Jung
pravi razliku izmeu pasivne i aktivne proj ekcij e. U prvu ubraja sva
bolesna izmetanja sopstvenih kompleksa u druge, suoavanje ili ak
suzbi j anj e sopstveni h pot ekoa na drugome. " Pas i vni " su oni
psihiki procesi u tom smislu da se odvijaju nesvesno i da sc podnose.
Pa ipak, mnoge svakodnevne i "normal ne" proj ekci j e odvij aj u se
prema uzoru pasivne proj ekci j e. Meutim, u aktivnu proj ekcij u se
ubrajaju svi inovi uivljavanja, pri emu se j edinka prenosi u neku
drugu ili se u nju uivljava ( 1) . Poznata parabola o proj ekcij i je slika
balvana u sopstvenom oku i traenje ivera u oku blinj ega.
Mnogi meuljudski odnosi se kvare delovanjem proj ekcij e
i na tome se zasnivaju veoma broj ni nesporazumi (2). Na neobian
nain neurotine osobe naginju proj ekcij i nesvesnih kompleksa na
126
druge, gl edaj u i ocenj uj u ih ( est o ih i osuuj u! ) , kroz vl asti te
"naoare" sa svoj im iskrivljenim mogunostima opaanja. Trebalo
bi da bude j asno da proj ekcij e dovode do velikih problema izmeu
zavaenih ljudi, grupa i drava. Osveenjc projekcije, njeno vraanje i
integrisanj e u sopstvenu linost, predstavlj aj u teak i dugotrajan
proces. Iako bi zajedniki ivot ljudi tako postao bitno podnoljiviji,
mnogi oekuj u promene kod drugoga da bi sauvali iluziju kako su
oni sami dobri i normalni ljudi (3).
(1) Projekcija znai i zmet anj e nekog subj ekt i vnog procesa u
obj ekt . (To j e u suprot nost i sa inlrojekcijom). Pr ema t ome, pr oj ekc i j a
j e proces di si mi l aci j e, ukol i ko sc subj ekt u oduzi ma subj ekt i van sadr aj
i, u neku ruku, ugr auj e u obj ekt . To su nc samo muni i i nkompat i bi l ni
s adr aj i , koj i h se s ubj ekt osl obaa put em pr oj ekc i j e, nego i pozi ti vne
vr ednos t i , koj e su s ubj e kt u i z bi l o koj i h r azl oga ne pr i s t upa ne , na
pr i me r zbog s amopot ec nj i vanj a. Pr oj e kc i j a se zasni va na ar hai nom
identitetu subj ekt a i obj ekt a, ali se kao pr oj ekci j a moe oznai ti tek onda
ako j c nast upi l a pot reba ruenj a i denti teta sa obj ekt om. Ova nunost
se poj avl j uj e kada i dent i t et st vara s met nj e, t j . ako se zbog odsust va
pr oj ekt ovanog s adr aj a pr i l agoavanj a bi t no s manj uj e i stoga post aj e
poel j no vr a anj e pr oj ekt ovanog s adr aj a u s ubj ekt . Od tog t r enut ka
dot adanj i par ci j al ni i dent i t et dobi j a kar akt e r pr oj ekci j e. St oga i zraz
" pr o j e k c i j a " oznaava st anj e i denti teta koj e j c pr i mcl no i stoga postal o
pr edmet kr i t i ke: bi l o sopst vene kri t i ke od st r ane subj ekt a bilo kr i t i ke
nekog drugog.
Moemo razl i kovat i pasivnu i aktivnu pr oj ekci j u. Prvi obl i k j c
obi na f or ma svih pat ol oki h i br oj ni h nor mal ni h pr oj ekc i j a koj e nc
proi st i u ni i z kakve namer e, nego su i skl j ui vo aut omat sko zbi vanj e.
Dr ugi obl i k nal azi mo kao bi t an s as t avni deo akta ulivljavunju. Uii-
vljavanje znai , dodue, kao cel i na, proces i nt r oj ekci j e, budui da slui
t ome da obj e kt dovede u i nt i mnu vezu sa s ubj e kt om. Radi uspost a-
vl j anj a ove veze, s ubj ekt odvaj a od sebe i zvestan s adr aj , na pr i mer
os e a nj e , pr e me t a ga u o b j e k t i t ako unosi i vot u nj ega i o bj e kt
ukl j u uj e u s ubj ekt i vnu sf er u. Al i akt i vna f or ma pr oj e kc i j e moe sc
srest i i kao in pr osui vanj a, i j a j e svrha u r azdvaj anj u s ubj ekt a od
obj ekt a. U tom sl uaj u subj ekt i van sud, kao vaee sl anj e st vari , odvaj a
sc od s ubj ekt a i premet a u obj ekt , zbog ega se subj ekt di st anci ra od
obj e kt a . Pr e ma t ome, pr oj e kc i j a j e proces i nt r over zi j e ukol i ko ona,
nasuprot i nt r oj ekci j i , ne dovodi ni do kakvog unoenj a i uj edna avanj a,
nego do r azl ui vanj a i odvaj anj a s ubj ekt a od obj ekt a. St oga ona i gra
gl avnu ul ogu kod pa r a noj e , koj a redovno dovodi do t ot al ne i zol aci j e
s ubj ekt a. ( GW 6, 870 f. )
( 2) Ba kao to j c ovek skl on da pri hvat i da j c svet onakav
kakvi m ga vi di mo, t ako i nai vno pri hvat a da su i l j udi onakvi kakvi m
i h zami l j amo. Na al ost, u posl cdnj cm sl uaj u j o nema ni kakve fi zi ke
koj a bi dokazal a nes kl ad i zmeu opaanj a i st var nost i . I a ko j e mo-
gunost gr ube obmane vi est r uko vea nego kod ul nog opaanj a, i pak
smel o i nai vno pr oj e kt uj e mo svoj u sopst venu psi hol ogi j u na l j ude i z
okol i ne . S v a k o sebi na ova j na i n s t va r a i t av ni z ma n j e ili vi e
i magi nar ni h odnosa, koj i se bi t no zasni vaj u na t akvi m pr oj e kc i j ama.
Me u ne ur o t i a r i ma i ma est i h s l u a j e va , u ko j i ma j c pr o j e k c i j a
f a nt a z i j e t a kor e i j e di na mogu nos t l j uds ki h odnos a. ove k koga
ugl avnom opazi m vl ast i t om pr oj ekc i j om, pr edst avl j a imago ili nosiocu
imtigu, odnosno simbolu. Svi sadr aj i naeg nesvesnog konst ant no su
pr oj e kt ovani u nau okol i nu, i mi emo uspel i da ih r azl i kuj emo od
st varni h svoj st ava istih samo ukol i ko budemo u sl anj u da pr oni knemo
u i zvesne osobenost i nai h obj ekat a kao pr oj ekc i j a, kao sl i ka. Ukol i ko
ni smo svesni proj ekt ovanog kar akt er a nekog obj ekt i vnog svoj st va, onda
ne moemo ui ni t i ni ta dr ugo, nego da nai vno i vi mo u uverenj u da
ono zai st a pr i pa da o bj e kt u. Svi nai l j uds ki odnosi puni su t akvi h
pr oj ekc i j a, i onaj kome to u podr uj u linog ni j e j as no, t ome bi t rebal o
skrenut i panj u na psi hol ogi j u t ampe u rat om zahvaeni m zeml j ama.
Cum gruno salis ovek u pr ot i vni ku vi di s ops t vene gr e ke koj e ne
pr i znaj e. I zvanredni pr i mer i mogu sc nai u svim l i ni m pol emi kama.
Ona j ko ne poseduj e neobi nu meru samoosveenj a nee st aj at i i znad,
nego na j e e i spod svoj i h pr o j e kc i j a , j e r pr i r odno duhovno s t anj e
pr e t pos t a vl j a po s t o j a nj e ovi h pr o j e k c i j a . Pr o j e k t o v a n j c nesvesni h
s adr aj a su pr i r odna st var i dat ost . (G\V 8, 507)
(3) ovek izvesno eli bol j e odnose sa l j udi ma i z svoj e okol i ne
al i , nar avno, pod usl ovom da oni odgovar aj u nai m o eki vanj i ma, t j .
da su vol j ni nosi oci nai h pr oj ekc i j a. Ali ako ovek post ane svestan tih
pr oj ekc i j a, onda t i me l ako dolazi do ot eavanj a odnosa pr ema drugom
128
oveku, j e r nema most a i l uzi j a, preko koj eg bi sl obodno mogl i ol i eal i
l j ubav i mr nj a i sve one navodne vrl i ne, koj e druge ele da " uzdi u" i
" popr a vl j a j u" , ukol i ko se to moe l ako i na zadovol j avaj ui nai n dal i
nekome na znanj e. Ka o posl edi ea ot eavanj a dolazi do nagomi l avanj a
l i bi da, i me nepovol j ne pr oj e kc i j e pos t aj u svesne. Onda se s ubj ekt u
pri l azi sa zadat kom da na svoj r aun pr euzme sve one pr os t akl uke,
odnosno vragol i j e koj i su smel o podmet ani drugome i zbog ega se ovek
cel og i vota srdi o. Ono to u l om post upku i ri t i ra, to j c , s j edne st r ane,
ubeenj e da bi i vot bi o bi t no podnol j i vi j i kada bi se svi l j udi l ako
ponaal i , dok, s druge st r ane, postoj i naj ei ot por prot i v toga da sc
t aj pri nci p pri meni na samom sebi , i to sasvi m ozbi l j no. Ako neko drugi
to i ni , onda se ne bi mogl o nita bol j e poel eti , ali ako to t reba ui ni ti
l i no, onda se to s mat r a ncpodnol j i i m. ( GW 8, 517, str. 300)
PROTESTANTIZAM
Kao sin protestantskog svetenika u vaj carskoj , Jung se
tokom svog ivota bavio i pitanjima religij e, posebno protestanti-
zmom. Kao psihijatar i psihoterapeut, Jung se intenzivno suoavao
sa religioznim pitanjima i sa pitanjima smisla ivota. Pri tom mu je
padalo u oi da na razgovore dolaze vie protestanti nego katolici,
s t oj e kasnij e i statistiki dokumentovao (1). Jung je smatrao da se
"nered" i potekoe u duevnom ivotu protestanata, izmeu ostalog,
zasnivaju na siromatvu ivih simbola i na izvesnom racionalizmu.
J ung se posebno kri ti ki izraava u kontekstu tzv. Bul t manove
demi t ol ogi zaci j e, koj i j e bi bl i j ske prie liio nj i hovog mitskog i
simbolikog ruha, kako bi j asno izneo poruku i sadraj predskazanja
( 2) . U svoj i m mnogobroj ni m rel i gi ozno-psi hol oki m i zj avama i
spisima Jung j e izneo zapaena razmilj anj a, od koj ih emo ovde,
primera radi, parafrazirati samo neke. Mnogi savremeni i misaoni
129
ljudi ne mogu se vie sasvim upustiti u j ednu ili drugu konfesiju, iako
bi to predstavljalo korisnu mogunost da se struktuira haos nesve-
snog. (Jung inae pravi razliku izmeu religije i konfesij e, up. C G.
Jung, Von Religion und Christentum, VValter 1987. ) Dvoj stvo izmeu
svesne volj e i nesvesnih pobuda i motiva pojaava se rascepom crkve
i neprekidnim cepanjem na stotine verskih pravaca u protestantizmu.
S druge strane, Jung ovu rascepkanost ocenj uj e i kao znak ivotnosti
i kao mogunost di f erenci ranj a u rel i gi oznoj sferi ( 2) . J aka
koncentracij a protestantizma na Hrista, kao Spasitelja i Mesi j u, za
Junga jc postala centralni simbol ocelotvorcnja i indiviuacijc (4).
(1) Poni i nj em ovo, j e r u naem vremenu i ma bezbr oj l j udi koj i
su izgubili svoj u veru u j ednu ili drugu svet sku rel i gi j u i vie ne nal aze
ni kakav pr i kl j u ak nj i ma. Dok i vot bez nj e i dal j e mi r no t ee, gubi t ak
os t aj e got ovo nepr i me en. Al i ako oveka zadese nevol j e, onda se l i
odnosi est o menj aj u sasvi m neoeki vano. Onda ovek poi nj e da Irai
i zl az i da r azmi l j a o smi sl u ivota i zapanj uj u i m i skust vi ma koj e on
sobom nosi . Pr e ma j e dnoj st at i st i ci , ovde sc l ekar vie poj avl j uj e kod
J c vr c j a i pr ot est anat a, a manj e kod kat ol i ka. (To j c utol i ko ti pi no to
se Kat ol i ka cr kva osea odgovornom za bri gu o dui, curu unimiiriiin.)
ovek ver uj e nauci , pa se sl oga danas psi hi j at r i ma post avl j aj u pi t anj a
koj a su nekad pr i padal a sf eri t eol ogi j e. Lj udi os e aj u da j e vel i ka
razl i ka vrst o verovati u sadr aj an nai n ivota ili u Boga i besmr t nost .
Sabl ast smrt i koj a i m se pret ei pr i kazuj e, est o j e snaan pokret a kod
takvi h mi sl i . Od pradavni h vremena l j udi su sebi st varal i predst ave o
j e dno m ili o veem br oj u naj vi i h bi a i onos l r anos l i i vot a. Sa mo
moder no doba ver uj e da moe bez nj i h. ( GW 18/1, 565)
( 2) Bul l ma nov poku aj demi t ol ogi zaci j c pr eds t avl j a kons c-
kvencu prot est ant skog raci onal i zma i vodi progresi vnom osi r omaenj u
si mbol i ke. Ono to pr eos t aj e ni j e vi e dovol j no da bi sc i zrazi o tol i ko
bogat (i t ako opasan) svet nesvesnog i pr i kl j ui o svesti ili sc ukrot i o u
l oj meri . Ti me prot est ant i zam post aj e j o dosadni j i i si romani j i nego
t o ve j e s t e . I on e se, kao i dosad, b e s k r a j no r a s l oj a va l i , i o j c i
nes ves na n a me r a cel og ovog poduhva t a . Re f o r ma c i j o m, on j c ve
i zgubi o j e dn u nogu obave zan r i t ual . Ot a da on s l oj i na hi pe r -
t r of i r anoj dr ugoj nozi , na ver ovanj u koj e j c (i me neuveno ot eano i
130
post epeno post al o nepr i st upano. Ovom def ol i j aci j om drvet a si mbol a,
r e l i gi j a pos t e pe no po s t a j e pr i va t na s t var , al i ukol i ko j c duhovno
s i r oma t vo pr ot es t ant a vee, ut ol i ko on i ma vi e i zgl eda da t o bl ago
uzdi gne u svoj oj vl ast i t oj dui . U svakom sl uaj u, on u vezi s tim i ma
bol j e i zgl ede nego kat ol i k koj i se j o uvek nal azi kompl et no u posedu
j edne zai sta kol ekt i vne rel i gi j e. {Briefe II, str. 211)
( 3 ) Pr ot c s t a nt i z a m j e pr ve ns t ve no, ako s c pr avi l no s hvat i ,
rel i gi j a za odrasl e. Kat ol i ka cr kva j c ma j ka , dok pr ot est ant i zam pre
i gra ulogu oca. Pr ot est ant i zam ini od deteta odrasl og oveka, a svaki
odr ast ao ovek i ma svoj e st anovi t e. St oga mi sc ini da i vot na snaga
prot est ant i zma upravo i zvi re i z nj egove rascepkanost i . Tu r ascepkanost
pos mat r am kao znak vi t al nost i koj a, u osnovi , ni j e ni ta uznemi r uj ue.
Ubc c n s am da pr ot es t ant i zam odgovar a os novnoj pot r ebi oveka.
Kat ol i ci zam post avl j a isuvic crkvu i zmeu Boga i oveka, dok za sl abe
pr ot est ant i zam ni j e dovol j no si tui ran i zmeu Boga i oveka. {Briefe I,
str. 454)
( 4) Pr ot es t ant i zam j e napust i o gotovo cel okupnu dogmu, na
pr i mer r i t ual , i konc ent r i s ao se na Hr i s t a, na Mes i j u. Po mom s kr o-
mnom shvat anj u, t o j e ba onako kako bi t rebal o bi t i , j e r t o pokazuj e
da j e pr ot es t ant i skusi o vodei pr i nc i p ili pr i nci p s pas e nj a, koj i se
mani f est uj e u l j udskoj psi hi . On sc nazi va i nst i nkt , i nt ui ci j a i nesvesno.
" I me j e odj ek i di m" , kae Get eov Faust . Pa i pak, t a i mena ukazuj u na
neto osnovno, na t aj anst veno del ot vornu vel i i nu koj a obuhvat a cel og
oveka. I z tog razl oga ona j e nauku, koj a ide od unut ar nj eg ka spo-
I j n nj cm, od poznat og ka nepoznat om, nazval a Sopst vo (das Scl bst ) , za
razl i ku od Ega, koj e samo i ni sredi t e svesti. {Briefe III, str. 214)
PSIHA
Za Junga, psiha j e celokupnost svih svesnih i nesvesnih
psihikih procesa, dok dua vie predstavlja kompleks funkcij a sa
izvesnim karakterom linosti ( 1) . Celovitost psihe defmie sc prema
svesti i nesvesnom. Prvo bi trebalo shvatiti kao mogunost prilago-
avanja spolj anj oj stvarnosti, a drugo kao dubinu psihe. Za Junga,
psiha ili psihiko nisu privezak modane funkcije ili telesnih procesa,
nego fenomen za sebe.
Po Jungu, psiha je mikrokosmos, u koj em Ja-svest ini samo
ogranieni i seakkoj i okruuje nesvesno kao neto bezgranino. U
psihi postoje "nasleeni" modaliteti funkcionisanja i ponaanja, "koj i
omoguavaj u izvesne naine milj enj a, oseanja i imaginacij e" ( 2) .
Sl cdeu di f erenci j aci j u J ung vri povl aenj em razl i ka izmeu
i ndi vi dual ne i kol ekt i vne psihe (vidi i kol ekt i vno nesvesno) .
Kol ekt i vne su sve one osnovne forme mi l j enj a i oseanj a, svi
osnovni podsticaji i dogovor ljudi o tome ta je svima zaj edniko.
Identitet j edi nke sa kol ekti vnom psihom omoguava oseanj e o
optem znaaju predstava, stavova i vrednosti, sj edne strane, i skriva
opasnosti guenj a svake individualnosti, s druge strane. Stoga je
razvoj svesti pojedinca i integracija nesvesnih sadraja bitan zadatak.
Pritom j edinka i Ja-svest, po Jungu, zavise od sledeih faktora: (1)
od uslova kolektivne ili socijalne svesti i (2) od nesvesnih kolektivnih
do'minanti, odnosno arhetipova.
Psiha j e energetski sistem i proces, koj i treba gledati u
odnosu prema fiziolokim osnovama ivota. Vani su izbalansiranost
i ravnotea svih psihikih faktora, kako destruktivne tendencij e u
jedinki i drutvu ne bi stekle dominantnu prevlast. Preko uzajamnih
132
odnosa psihe i tela, koj e istrauje psihosomatska medicina, psiha
uestvuje i u besprostorno-bezvremenskom obliku bia. Za Junga jc
relativan ili parcij alni identitet psihe i fizikalnog kontinuuma od
najveeg teorijskog znaaja, j er oni doprinose uspostavljanju celovitc
slike sveta ( 3) .
(1) U toku svoj i h i st ra/ i va nj si st r ukt ur e nesvesnog, naao sam
se pobuen da i zvri m poj movnu di f er enci j aci j u i zmeu due i psihe.
Pod psi hom podr azumevam ccl okupnost svih psi hi ki h procesa, kako
svesni h t ako i nesvesni h. Nasupr ot t ome, pod duom podr azumevam
i zvest an, r azgr ani e n kompl e ks f unkc i j a , koj i bi s c na j bo l j e mogao
oznai t i kao " l i nos t " . ( GW 6, 877)
( 2) Svoj st vo psi he da bude mi kr okosmos nar odi st arog veka
pri pi si val i su psi hof i zi kom oveku. Vel i ko j c pr ecenj i vanj c pri davat i
t akva svoj st va J a- svest i . Sane s vc s ni m, meut i m, stvari st oj e dr ugai j e.
Nai me, ono se ne moe opi sati per definilionem i ef ekt i vno. Sl oga ono
mor a da znai neto bezgr ani no, u mal om ili vel i kom. Da li ga moemo
nazvat i mi kr okos mos om, zavi si samo od pi t anj a da li sc delovi sveta
mogu dokument ovat i s one st r ane i ndi vi dual nog i skustva u nesvesnom,
t j . i zvesne kons t ant e koj e se ne st i u i ndi vi dual no, nego su u priori
pri sut ne. Ove st vari su ve odavno poznat e iz uenj a o i nst i nkt i ma i iz
bi ol oki h i skust ava sa s i mbi ozama i nsekat a i bi l j aka. Me ut i m, kod
psi he odmah i mamo posl a sa s t r ahom od " nasl eci i i h pr eds t ava" . Po
svoj prilici ni j e re o tome nego, tavi e, u priori o prenat al no odreeni m
modal i t et i ma pona anj a i f unkc i j a. Moe sc, nai me, pret post avi t i da
onako kako pile na cel oj Zeml j i na isti nai n izlazi i z j a j e t a , post oj e i
na i ni ps i hi ki h f unk c i j a , t j . i zvesni na i ni mi l j e nj a , o s e a nj a i
i magi naci j e koj i se svuda i u svakom vremenu mogu dokazal i nezavi sno
od svake t r adi ci j e. ( GW 16, 206)
(3) Mada sam i sti m psi hol oki m r azmi l j anj em doao do toga
da posumnj am u samu psi hi ku pri rodu arhet i pova, ipak rezul tati fizike
nagone psi hol ogi j u da revi di ra svoj e isto psi hi ke pret post avke. Fi zi ka
j o j j e , nai me, demons t r i r al a zakl j u ak da j c na ni vou at omskog reda
vel i i na zami l j en pos mal r a u obj ekt i vnoj st varnost i i d a j e samo pod
ti m usl ovom mogua zadovol j avaj ua ema obj a nj enj a. S j edne st r ane
lo znai subj ekt i vni momenat koj i se vezuj e za fizikalnu sliku sveta, a
133
s drugu s i r a ne t o j e ne ophodna veza sa obj e kt i vni m kont i nuumom
pr o s l o r a i vr e me na za o b j a n j e n j e ps i he. Ma kol i ko s e f i zi kal ni
kont i nuum moe predst avi t i , i pak j e nj egov neophodni psi hi ki aspekt
neoi gl edan. Od naj veeg t eor i j skog zna aj a j e rel ati vni ili par ci j al ni
i dent i t et ps i he i f i zi kal nog kont i nuuma , j e r ona j c ut ol i ko s nano
pojednostavljenje, ukol i ko pr emo uj e pri vi dnu ncsamer l j i vost i zmeu
f i zi kal nog i psi hi kog svet a, i to svakako ne na oi gl edan nai n, nego
na f i zi kal noj st r ani put em mat emat i ki h j e dna i na a na psi hol okoj
s t r ani put em pos t ul at a, ar het i pova i nj i hovi h s a dr a j a i zvedeni h i z
empi r i j e, ako t akvi uopt e post oj e. Arhet i povi sc j a vl j a j u t ek pri l i kom
po s ma t r a nj a i u i s kus t vu, na i me t ako da ureduju pr eds t ave, to sc
deava nesvesno, pa se zat o uvek t ek naknadno s poznaj e. Oni asi mi -
l i r aj u mat er i j al pr eds t ava, i j e se por ekl o i z poj avnog sveta ne moe
ospori t i , i l i me post aj u vi dl j i vi i psihiki. (G\V 8, 440)
PSIHOTERAPIJA
Psihoterapija je psihiki metod leenj a, koji se prvenstveno
odreuje putem meuljudskog susreta izmeu terapeuta i pacijenta
i ostvaruje sc kroz otvoren razgovor, ispunjen povercnj em. U ovaj
dijalektiki odnos (analiza) (1) dvoje partnera se ukljuuju celovito,
saoptavajui otvoreno vlastite osete i oseanja, misli i priseanja. Pomou
mogunost i nasl ui vanj a i i ntui ci j e, oboj e tragaj u za razvoj ni m
mogunostima i reenj ima konflikta. Psihoterapija je usmerena na
transformaciju bolesnih duevnih stanja u normalno prilagodavanje
ivotu. Kao sistem leenja, psihoterapija bi trebalo, po Jungu, da vodi
rauna ne samo o vi esl oj ni m duevni m i skust vi ma, nego i o
ekonomski m, politikim, fi l ozofski m i religioznim pitanj ima ( 2) .
Kao dij alektiki postupak, ona je neka vrsta suoavanj a i dij aloga
poverenj a izmeu dva lica ( 3) . Pri tome se manj e radi o transferu
134
znanja a vie o individualnoj transformaciji i occlotvorcnju koj i nc
mogu biti nametnuti . Psi hoterapi j a sc sve vi e konfronti ra i sa
pitanj ima pogleda na svet, koj i su ranij e bili deo duhovnog duo-
brinitva ( 4) .
( 1) S a v r e me na ps i ho t e r a pi j a ne e , k a k o mi s e i ni , bi l i
pot eena pot r ebe da se u enj em znat no revi di ra, sve dok ne bude u
s t anj u da svoj pr edmet , nai me l j uds ku duu u nj e nom c el okupnom
obi mu, ne s amo neurot ski zami l j a, nego i da sagl eda procese due u
nj i hovi m pr avi m pr opor c i j ama. Nc samo opl c shvat anj e neuroze, nego
i kompl e ks ne ps i hi ke f unkc i j e , kao na pr i me r f unkc i j a s na, i maj u
pot rebu za t emel j i t om revi zi j om. U ovoj obl ast i dolo j e do poza masnog
b r o j a pogr e ni h pot eza, pri emu j e , na pr i mer , po sebi no r ma l na
f unkc i j a sna podvr gnut a i st om s hvat anj u kao i bol est . Ka s ni j e e sc
i spostavi ti da j e psi hot er api j a ot pri l i ke poi ni l a iste greke kao i st ar a
medi ci na, koj a j e suzbij ala groznicu smat raj ui j e tetnom. ( GW 10, 369)
( 2) Pr et enduj ui da bude metod l eenj a, psi hot er api j a mor a
u po s t a vl j a nj u vl as t i t i h c i l j eva da pr i zna i pot r e bu pr e t v a r a n j a
s manj enog pr i l agoavanj a, koj e j c el ement svakog bol esnog s t anj a, U
nor mal no pr i l agoi vanj e. Pri l agoenost j ednog psi hi kog si stema tie
se, meut i m, odreenog vremena i u slova okol i ne, pa stoga i ni j e za uvek
i veno ut vrena. Pri l agoenost ni j e ni kakvo t r aj no i opl evaee s l anj e
koj e sc, j e dnom ost var eno, moe zadrat i zauvek, nego j e ona st al an
progresi van proces koj i za neophodnu pret post avku i ma isto tako stal no
p o s ma t r a n j c pr ome na s pol j a nj i h i unut r a nj i h okol nos t i . Si s t em
l eenj a, koj i pr enebr egava zna aj ne " kol ekt i vne pr eds t ave" pol i t i ke,
ekonomske, fi l ozofske i rel i gi ozne pri rode ili hot i mi no previ a nj i hovo
t emel j i t o pr i znavanj e kao post oj ei h snaga, teko zasl uuj e da se nazove
t er api j om. t avi e, t o j e st r anput i ca u bol esno trvdogl avi prot est ni stav
koj i j e sve dr ugo, ali ne i pr i l agoen. Pr i l agoenos t , kao kr i t e r i j um
l eenj a, bezusl ovno j c pot r ebna, mada ona ni j e j edi ni kr i t er i j um.
Ra z ma t r a nj e optih pret post avki i vodei h i dej a, znaaj na su
t aka pr ogr ama u s avr emenoj r azvoj noj et api ps i hot er api j e, j e r l i me
pos t oj e e, pr e ut ne i st oga ut ol i ko opas ni j e pr et pos t avke, dol aze do
opte svesti. Psi hot er api j a nc moe ni pod kakvi m okol nosti ma biti samo
jedan met od ili s amo jedim si st em, j e r su j edi nke i skl onosti razl i i t e, i
to tol i ko t emel j no razl i i t e, da se nc t reba mnogo uriti sa ukl anj anj em
135
svakog eni at i zma, dokt ri nerst va i dogmat i zma, i ne bi I rcbal o da razvoj
t er api j e gura na slepi kol osek. (GVV 10, 1043 f. )
(3) Di j al ekt i ka j e pr vobi t no bi l a vet i na voenj a r azgovor a
ant i ki h filozofa, ali j e ve pr i l i no r ano kor i ena za oz na a va nj e
pos t upka i zvoenj a novi h s i nt eza. Os oba j e ps i hi ki si st em koj i , u
s l u aj u de l ovanj a na dr ugu os obu, s t upa u uz a j a mno del ovanj e sa
dr ugi m psi hi ki m si st emom. Ova moda naj s avr emeni j a f or mul ac i j a
ps i hol e r a pe ut s kog odnosa l e ka r a i pa c i j e nt a veoma se udal j i l a od
prvobi t nog mi l j enj a da j e psi hot er api j a met od koj i moe pr i menj i vat i
bi l o ko za post i zanj e el j enog ef ekt a na st ereot i pan nai n. (G\V 16, 1)
(4) Dana nj a ps i hot er api j a ne lei t ome, nego j c est o, ak,
pr i nuena da u i zvesnoj sf er i , koj a j e s t var no i pr vobi t no pr i padal a
duhovnom du e br i ni t vu, pr euzme upr a vl j a nj e du om, i o ps i ho-
t er api j i daj e povoda za obavl j anj e vaspi t ni h posl ova koj i od t erapeut a
i zi s kuj u z na nj e i ume e . Ta ko l e ka r u ne ki m pr i l i ka ma z a pa da u
pr o bl e me , pa nj egovo l e c nj e moe da odbi j e i z r azl oga s voj e ne-
kompe t e nt nos t i , ali pr obl e mi se mogu l ei t i ukol i ko on i s punj a va
neophodne usl ove. Ovde se pr akt i no l cenj e neposredno sukobl j ava sa
pi t anj i ma pogl eda na svet , i zai st a nema ni na j ma nj e g smi sl a da se
t akva pi t a nj a , kao net i pi na, s t avl j aj u na s t r anu, i me sc pac i j ent u
pr es ec aj u pot r ebne veze sa zna aj ni m pr obl emi ma vr emena i omet a
nj egovo pr i l agoavanj c, io ga gura u neurot i no bi t i sanj c u pr i kr aj ku.
A to je ba ono to nije svrha t er api j e. (GW 10, 1045)
RAZVOJ, PSIHIKI
Psihiki razvoj oveka opisuje se u j ungovskoj psihologiji
u vezi sa raznim poj movima i predstavama modela. Ako imamo pred
oima telesne, duevne i duhovne razvojne mogunosti tokom ivota,
onda moemo zapaziti koliko su ti procesi raznovrsni i viesloj ni. Iz
potpune stopljenosti deteta sa maj kom i svoj om sredinom u prvim
136
godinama ivota, razvija sc dcja svest u poveanoj meri. I kada dete
poi nj e da izgovara re " J a " , kontinuitet svesti se esto prekida
delovanj em nesvesnog. Jung smatra da se razvoj svesti kod ene
zavrava sa 20 a kod mukarca sa oko 25 godina ( 1) . Zavreni
psihiki razvoj omoguava kontinuiranu vezu izmeu Ja (svesti) i
nesvcsnog.
Psihiki razvoj j c unutrnji proces rastenja koj i traje tokom
itavog ivota i ne moe sc usmeravati samo dobrim namerama ili
delovanjem volj e. Vanu "pomo u razvoj u" pruaju ivi simboli koji
omoguuj u razreenj e psihike nesvesnosti i nesvesnog identiteta
izmeu deteta i roditelj a, pri emu nj ih zaposedaj u lini obj ekti .
esto ti izabrani dopunski objekti imaju manju ili veu slinost sa
roditeljima.
Psihiki procesi se odigravaju posebno upeatljivo u sno-
vima i u simbolima koj i su njima odluujui. Sledei razvojni proces
realizuj e se u razvitku line ti pol ogi j e, budui da se ovek prila-
goava i spolj anj em svetu i unutarnjoj stvarnosti. Pomou etiri
funkcij e ovek, takoe, radi na svom razvoj u, pri emu mi l j enj e
omoguava spoznavanje i rasuivanje, oseanjc doputa vrednovanje,
oset prenosi ulna opaanja, a intuicija, kao mogunost nasluivanja,
traga za prikrivenom pozadinom ( 2) . Cilj psi hi kog i tipolokog
razvoja j e ocelotvorenj e linosti.
( 1) Ovaj razvoj svesli zbi va sc kod det et a. U prvi m godi nama
ivota nc moe se zapazi ti gotovo ni kakvo post oj anj e svesti, mada sc ve
veoma r ano j a s no j a vl j a j u psi hi ki procesi . Ovi procesi ne odnose se na
J a , nemaj u svoj e sredi t e, pa ni kont i nui t et , bez koga svest ni j e mogua.
Za t o det e i ne ma pa m e nj e u na e m s mi s l u, upr kos pl as t i nos t i i
sposobnost i nj egovog psi hi kog or gana da pr i ma ut i ske. Tek kada det e
pone da govori " J a " , dol azi do opaaj nog, ali esto do pr i vr emenog
pr e ki da kont i nui t e t a s ves t i . U me uvr e me nu se obi l at o ukl j u uj u
per i odi nes ves nos t i . U pr vi m godi nama i vot a, kod det et a sc moe
f or mal no vi deti kako svest nas t aj e post epeni m s paj anj em f r agmenat a.
Taj proces se, u st vari , t okom celog ivota ni kad pot puno ne pr eki da.
Posl e puber t et a, on se sve vie usporava i sve rede sc deava da se novi
137
del ovi nes ves ne s f er e pr i dr u uj u svest i . U vr e me nu od r oe nj a do
zavr et ka psi hi kog puber t et skog r azvoj a, koj i se kod mu kar c a nae
r ase i naeg kl i mat skog podnebl j a nor mal no moe produi t i sve do 25.
godi ne, ali se kod ene zavr ava r ani j e , sa 19 ili 20 godi na, odvi j a se
naj vei i naj obuhvat ni j i razvoj svesti. Taj razvoj uspost avl j a snane veze
i zmeu Ja i dotl e nesvesni h psi hi ki h zbi vanj a i ove posl ednj e r azl uuj e
od nesvesnog. Na t aj nai n svest se poj avl j uj e i z nesvesnog kao kakvo
novo ost rvo i z mor a . Taj proces mi podr avamo vas pi t anj em i o br a -
zovanj em dece. ( GW 17, 103)
( 2) Tip je jednostranost u razvoju. J e da n r a z vi j a s amo s voj e
odnose pr e ma s pol j a nj e m svet u, a zapos t avl j a svoj unut a r nj i svet .
Dr ug i s e, pa k , r a z vi j a pr e ma u n u t a r n j e m, a z a o s t a j e pr e ma s po-
l j a nj em, ali j edi nka t okom vr emena oseti pot rebu za r azvi j anj em onoga
to je zapos t avl j al a. Razvoj se odvija u obliku diferenciranja izvesnih
funkcija. Zbog z na a j a tih f unkc i j a za pr obl e m t i pova, mo r a m da o
nj i ma kaem net o vi e.
Sve s na ps i ha pr e ds t a vl j a j e dnu vr s t u a pa r a t a za pr i l a go-
a va nj e i or i j e nt a c i j u koj i se s as t oj i i z nekol i ko r azl i i t i h psi hi ki h
f unkc i j a. Ka o t akve osnovne f unkci j e mogu se oznai t i oset, miljenje,
oseanje i intuicija. Pod poj mom oset el i m da obuhvat i m sva opaanj a
put e m ul ni h o r g a n a ; pod mi l j e nj e m po dr a z ume v a m f unkc i j u
i nt el ekt ual nog s poznavanj a i l ogi nog z a kl j u i va nj a ; pod os e anj e m
r azumem f unkci j u s ubj ekt i vnog vr ednovanj a, a i nt ui ci j a j e opaanj e
put em nesvesnog ili opaanj e nesvesni h s adr aj a.
Ove e t i r i os novne f unkc i j e mogu s e s ma t r a t i dovol j ni m,
kol i ko moj e i skustvo kazuj e, da se i zraze i predst ave putevi i sredst va
svesne or i j ent ac i j e. Pot punoj or i j ent aci j i svesti t rebal o bi r avnopr avno
da dopr i ne s u sve f u n k c i j e ; mi l j e nj e bi t r e ba l o da na m omogu i
spoznavanj e i r as ui vanj e; oseanj e bi t rebal o da nam kae kol i ko i u
koj oj meri j e neto za nas vano ili nevano; oset bi t rebal o da prenese
oset e konkr e t ne s t var nos t i put em gl e danj a, uve nj a, pi pa nj a i t d. , a
i nt ui ci j a bi t r ebal o da nam pomogne da odgonet nemo ma nj e ili vi e
pr i k r i ve ne mogu nos t i i pozadi nu s i t ua c i j e , j e r i one pr i pa da j u
kompl et noj slici dat og t r enut ka. ( GW 6, 963 ff. )
138
REGRESIJA
Pod regresij om podrazumevamo povratak korenima naeg
bitisanja i prilagoavanje unutranjem svetu. Pri tom sc aktiviraju
stariji i raniji naini ponaanja iz istorijskog razvoja. Ovaj povratak
na nekadanje ivotne etape sve do padanja u rane periode detinjstva
i u arhaina duevna stanja ranog oveanstva, moe imati pozitivnih
i negativnih posledica po sadanji ivot (1). Negativne posl edi ce
nastaju ako dolazi do disocijacije linosti i psihoneurotskih simptoma
koj i vezuju psihiku energiju i razaraju j c (ili j e "sagorcvaj u"). Kod
regresije moe doi i do vezivanja za praslike, na primer za sliku oca
ili sliku maj ke, to sc uzrokuj e i forsi ra real ni m t ekoama u
odnosima sa roditelj ima. Pozitivna i terapcutska dejstva regresij e
sast oj e sc u oi vl j avanj u i otkri vanj u dotle nesvesni h ivotnih
mogunosti ( 2) koj e treba integrisati u svesni ivot. Tu sc ubraja
razvoj inferiorne psihike funkcij e, kao st oj e nerazvijena senzitivna
funkcija kod misaonog tipa, a kod realiste i osetnog tipa to je sluaj
sa intuicijom ili sa mogunostima nasluivanja. Ukoliko bi funkcij e
sa druge pozicij e trebalo da budu takozvane osnovne funkcij e, onda
bi razvoj prema regresiji prirodno tekao u obrnutom smeru (tipologija
i progresija).
(1) ove k j e , bez s umnj e , s pos oban za dal ekos enu me ha -
ni zaci j u, ali i pak ne u t oj meri da bi sc sam mogao predal i bez ostatka,
ne pr et r pevi pri tom ni kakvu sletu. Ukol i ko se vie i dent i f i kuj e sa
nekom novom f unkci j om, utol i ko j e on vie poseda psi hi kom energi j om
i utol i ko vie us kr auj e l i bi do drugi m f unkc i j ama. Dodue, one za due
vr e me podnos e z na t a n gubi t a k ps i hi ke e ne r gi j e , al i i pak mo r a j u
j ednom da reaguj u na to. Budui da i m sc, nai me, oduzi ma l i bi do, one
139
pos t epeno s pa da j u i spod pr a ga svest i , nj i hova as oc i j at i vna veza sa
sveu slabi i ti me one postepeno (onu u nesvesno. To se moe i zj ednai l i
s a r egr es i vni m r a z vo j e m, na i me s a opa da nj e m r el at i vno r a z vi j e ne
f unkci j e na i nf ant i l ne i , naposl cl ku, na arhai ni nivo. Ali pos t oj e ovek
r el at i vno mal i br oj mi l eni j uma proveo u kul l i vi sanom, a mnogo vi e
mi l e ni j uma u nc kul l i vi s a nom s t a nj u, t o su u nj e mu, pr e ma l ome ,
ar hai ni modal i t et i f unkc i j a j o i zvanr edno vi t al ni , pa se mogu l ako
oiveti. Ako se gubi t kom l i bi da neke f unkci j e dezi ntegri u, onda st upaj u
na snagu nj i hove ar hai ne osnove u nesvesnom.
Ovakvo st anj e znai di soci j aci j u l i nost i , pri emu ar hai ne
f unkci j e nemaj u ni kakvu di rekt nu vezu sa sveu, pa pr ema (ome i nc
post oj e ni kakvi prohodni mostovi izmeu svesti i nesvesnog. Ukol i ko ovo
s a mol i a va nj c i de da l j e , ut ol i ko na pr e duj e i a r ha i z a c i j a nesvesni h
f unkc i j a , a t i me r as t e i zna aj nesvesnog. Onda nesvesno poi nj e sa
s i mpt oma t i ni m ome t a nj e m us me r e ne f unkc i j e i t i me po i nj e onaj
kar akt er i s t i an circiilns vituosus koj i se sree kod neki h neuroza: ovek
poku a va da pos e bni m na po r i ma kompe nz i r a nes ves no o me t a nj e
usmerene f unkci j e , i to nadmet anj e sc u dal om sl uaj u nast avl j a sve
do nervnog sl oma. ( GW 6, 569 f.)
(2) Ako se samo podset i mo da j e ot kazi vanj e svesnog sl ava bi o
razl og gomi l anj a psi hi ke ener gi j e, onda sada shvat ani o u koj oj meri
nes ves ni , r e gr e s i j om a kt i vi r a ni s a dr a j i , pr e ds t a vl j a j u dr a goc e ne
zaet ke: oni , nai me, sadre el ement e neke druge f unkci j e koj a j e bi l a
i s kl j u e na svesni m s t avom a koj a bi bi l a os pos obl j ena za ef i kas no
na dopunj a va nj e ili zame nu ot knzuj u c g svesnog s l ava. Ako otkae
mi l j enj e, kao f unkci j a pr i l agoavanj a, j e r se radi o si t uaci j i koj oj se
ovek moe pri l agodi l i s amo put em emoci onal nog udubl j i vanj a, onda
r egr es i j om akt i vi r ani nesvesni mat er i j al sadri upr avo nedos t aj u u
emot i vnu f unkc i j u, ali j o u e mbr i onal noj , odnosno ar hai noj i ner a-
zvi j enoj f or mi . Na isti nai n regresi j a e kod suprot nog tipa del ot vorno
a kt i vi r a t i f unkc i j u mi l j e nj a koj a kompe nz i r a o t k a z uj u e s ves no
emoci onal no udubl j i vanj e.
Akt i vi r anj e m nesvesnog st anj a st var i , r egr esi j a konf r ont i r a
svest s a pr obl e mom du e, nas upr ot pr obl e mu s pol j a nj e g pr i l ago-
a v a n j a . Pr i r o dn o j c t o s e svest opi r e pr i hv a t a nj u r e gr e s i vni h
s adr aj a, ali j c ona, naposl et ku, zbog nemogunost i progresi j e, pri nu-
140
e na da s e pol i ni r e gr e s i vni m vr c dnos t i mn. Dr ug a i j e r e e no:
r e gr e s i j a dovodi do po t r e be pr i l a go a va nj a du i , un ut r a n j e m
psi hi kom svel u. ( GW 8, 65 f.)
RELIGIJA
Jung poj am religije nc definie u dogmatskom ili teolokom
smislu, nego kao rel i gi ozno iskustvo boanskog i/ili transperso-
nal nog. Pod rel i gi j om se ne zami l j a odreena veroi spovest ili
konfesij a, nego "poseban stav svesti koj a j c promenjena saznanjem
numinozuma" ( 1) . Numinozno (R. Oto) i sveto su ono neshvatljivo
boansko to obuzima oveka i ujedno se doivljavaju kao sila koja
pobuuje poverenje i strah. Snagu tog doivljaja Jung vidi u sledeim
primerima sa njihovim pozitivnim i/ili negativnim iskazima: " Bog,
demon, davo, aneo, sumanutost i drugi." Kao psiholog empiriar,
Jung u svoj oj definiciji religije ide dalje od hrianskih konfesija i
ukljuuje i religiozne likove kao to su Buda, Muhamed ili Konfuij c.
Religiozni fenomeni i simboli dolaze, smatra Jung, do izraaja i u
antikim mitovima, na primer u kultu Atisa, Ki bel c, Mitre i Velike
Maj ke. Jung smatra da iz viestrukih religioznih saznanja, snova i
ovekovih vizija moe da izvede dokaze o "religioznoj funkciji due"
(2). Sve ono st oj e nalo svoj izraz ili je zapisano u biblijskim spisima
i hrianskim dogmama, ima svoj pandan u religioznoj funkciji due.
Pomenuta imena i boanske slike izraz su religioznog arhetipa koji
je utisnut u svakog oveka. Taj iskonski peat ini dispoziciju due
koj a, u zavisnosti od pripadnosti izvesnoj kulturi ili religiji, proizvodi
naj raznovrsnij e boanske slike. Nej asnoa i nesvesnost u vezi sa
pi tanj i ma rel i gi j e i slike Boga mogu, po Jungu, da kod j edi nke
dovedu do psihoneurotskih obolj enj a. Za Junga, religije bi trebalo da
141
su "psihotcrapcutski si st emi ", koj i sc na slian nain bave pore-
meaj ima due, kao to to pokuavaju razni terapeutski metodi, ali
kao " konf esi j e" esto deluju u suprotnom smeru, titei ljude od
neposrednog religioznog saznanja (3).
( 1) el i m da poj asni m da pod poj mom " r e l i gi j e " ne mi sl i m na
veroi spovest . Meut i m, t ano j e da se svaka konf esi j a zasni va i zvorno
na saznanj u numinozumu, s j edne st r ane, ali i na vernost i ( l oj al nost i ,
pislis), na ver ovanj u i pover cnj u pr ema odreeni m i skust vi ma ni i mi -
noznog del ovanj a i iz toga r ezul t i r aj ue pr omene svesti, s druge s t r ane.
Pr c obr a c nj c Pavl ovo predst avl j a uvcrl j i vi pr i mer za to. Mogl o bi se,
dakl e, rei da i zr az " r e l i g i j a " obel eava poseban stav svest i koj a j c
i zmenj ena s aznanj em numi nozuma. (G\Y 11, 9)
( 2) Ali ako dokaem da dua po pri rodi poseduj e rel i gi oznu
f unkc i j u i ako t r ai m da naj pl e me ni t i j i zadat ak svakog vas pi t anj a
( odrasl og oveka) bude prevoenj e onog arhet i pa sl i ke Boga, odnosno
nj enog zr a e nj a i del ovanj a na svest , onda c me t eol ogi j a, zapr avo,
uhvati ti za ruku i dokazat i mi " ps i hol ogi zam" . Ako u dui nc poi vaj u
i skust veno naj vee vrednost i ( bez tete po t akoe pri sut an untinomon
pneumu), onda mc psi hol ogi j a nc bi ni naj manj e zani mal a, poto dua
onda ne bi bi l a ni t a dr ugo do bedno i s pa r e nj e . Al i i z s t os t r ukog
i skustva znam da ona to ni j e, nego da, t avi c, sadri pandan svih oni h
st vari koj e j e f ormul i sal a dogma, pa i neto vie od l oga, to upr avo
duu osposobl j ava da bude ono oko koj em j e odreeno da vidi svcl l ost.
Za to su nj oj pot rebni nei zmer na i ri na i nei zmerna dubi na. Zame r ano
mi je " oboavanj e due" . Ne ja, nego Bog sam je nju uzdizao u nebesa.'
Ni sam j a pr i pi sao dui rel i gi oznu f unkc i j u, nego sam i znco i nj eni ce
k o j e do ka z uj u da j e duii "naturuliler religiosu", l j . da pos e duj e
rel i gi oznu f unkc i j u, koj u ni sam j a usadi o ili pr ot umai o, nego j e ona
proi zvodi i z sebe same, ne dobi j aj ui za l o povoda pr eko bi l o kakvi h
mi l j enj a ili sugest i j a. ( GW 12, 14)
( 3) Ono to sc obi no i uop t e nazi va " r e l i g i j o m" , l o j c u
zauuj uem stepenu zamena poj ma da sc ozbi l j no pi t am da l i ta vrst a
rel i gi j e, koj u r adi j e oznaavam konf esi j om, nema neku vanu f unkci j u
u l j udskom drut vu. Ona i ma oi gl ednu svrhu da neposredno iskustvo
nadoknadi i zborom odgovar aj ui h si mbol a koj i su zaodenut i u vrst o
or ga ni z ova nu dogmu i r i t ua l . Ka t o l i k a c r kva j c odr ava s voj i m
142
apsol ut ni m aut or i t et om, pr ot es t ant s ka c r kva ( ako sc ovaj poj am j o
moe kori sti ti ) nagl aavanj em vere uz j evanel j sku poruku. Sve dok ova
dva pr i nc i pa pos e duj u del ot vor nos t , l j udi su us pe no br a nj e ni od
neposrednog rel i gi oznog s aznanj a. t avi e, oni se mogu ak obr at i l i
crkvi ako i m se, i pak, neto di rekt no dogodi , j e r ona moe da odlui da
l i s a z na nj e dol azi od Boga , ili S a t a ne i da l i ga t r eba pr i hvat i t i ili
odbaci t i . (G\V 11, 75)
SAMOOSTVARENJE
U j ungovskoj psihologiji samoostvarenje jc drugi naziv za
individuaciju. U ovom doivotnom procesu ocelotvorcnja i isceljenja,
ljudsko Ja odnosi se na obuhvatno Sopstvo. Ostvarenje samoga sebe,
svoj eg Sopstva, ne predstavlja nikakav egoizam ili nekakav narcisti-
ki odnos prema samome sebi, kao to to misle kritiari iz neznanja
( 1 ) . Budui da se ovek ui da uspostavi odnos prema Sopstvu kao
neemu " sasvi m dr ugai j em" , on post aj e uj edno sposoban za
uspostavlj anj e odnosa sa Ti i svoj om okolinom i otvorenij i jc za
prihvatanje Boga. oveku imanentna tenja za samoostvarenjem u
smislu 'celokupnosti predstavlja centralni etiki i religiozni zadatak
u ivotu.
Bi t ni koraci na putu samoost varcnj a su samospoznaj a,
buenj e oseanj a sopstvene vrednosti, samosvest i spoznavanj e
sopstvene sl i ke. Bi t an aspekt samospoznaj e j e u ocel ot vorcnj u
sopstveni h " mrani h st rana" u srcu i u dui, to j e propraeno
strahom i uasom ( 2) . Jung to naziva uvidom u Senku, koj a za
savremene ljude sadri dosta elemenata hrianskog poj ma "greh".
Umesto potiskivanja tih delova linosti ili njihovog projektovanja na
druge, ponizna samospoznaja pomae u prihvatanju mraka u samom
143
sebi i pri integrisanju Senke. Spoznavanj e i priznavanje te mrane
strane omoguuj e uj edno poj avl j i vanj e pozi ti vni h strana nae
sopstvene slike u bol j em svetlu. Slika samoga sebe u ovde reenom
smislu odreuje, isto tako, Sopstvo, to opet isklj uuj e egoistinu
elju Ega.
ovek koj i na putu samoostvarenja spozna novu samosvest,
koj u svest nij e proizvolj no izmislila, nego koj u obasj ava Sopstvo,
dobija uj edno duboko oseanj e vrednosti, oseanj e da je ovek od
vrednosti. Sl i no onome kako hrianin svoj u vrednost izvodi iz
hrianstva, dakle da je ovek koga Bog prihvata i voli, tako ovek
u neprestanom procesu samoostvarenja spoznaje oseanj e vlastite
vrednosti. Navedeni aspekti su pokazali da samoostvarenje j este neto
vie od obine pomodne rei. Time bi se negirale neistinite i grozne
tvrdnj e j ednog profesora teol ogi j e, koj i iznosi da se ljudi putem
samoost varenj a zavode na " bezboni t vo" i da " Sel bst post aj e
i dol opokl onstvo koj em se danas i u popovski m kuama pri nose
dovoljno krvave ljudske rtve" (Deut. Pfarrerblatt, Jan. 1979, str. 8).
(1) I ndi vi duaci j a znai upoj edi nj avanj e i pretvaranje u vlastito
Sopstvo, ukol i ko pod i ndi vi dual no u po dr a z ume va mo s voj u n a j -
i nt i mni j u, posl ednj u i neuporedi vu j edi nst venost . St oga bi se " i ndi vi du-
a c i j a " mogl a prevesti i kao " pos ops t venj c " ili kao " s amoos t var enj e" . . .
Egoi st e nazi vamo " s e bi ni m" , to sa poj mom Selbst, kako ga
ovde t r e t i r a m, pr i r odno ne ma ni ka kve veze. Al i , na s upr ot t ome ,
s a moos t va r e nj e j e , i ni se, u s upr ot nos t i sa s a mo o dr i c a nj e m. Ova j
nes por azum j e sasvi m opte pr i r ode, budui da se i zmeu i ndi vi dua-
l i zma i i ndi vi duac i j e ne pr avi dovol j na r a z l i ka . I ndi vi dual i zam j e
n a me r n o i s t i c a nj e i na gl a a va nj e t obo nj e s pe c i f i nos t i , na s upr ot
kol e kt i vni m obz i r i ma i oba ve z a ma . Me ut i m, i ndi vi dua c i j a zna i
upravo bol j e i pot puni j e i spunj avanj e kol ekti vni h odredni ca oveka, pri
emu dovol j no uvaavanj e osobi na i ndi vi due dopr i nosi bol j em soci -
j a l nom uspehu nego kada j e posebnost zapost avl j ena ili ak pot i snut a.
J edi ns t venos t i ndi vi due nc bi t r ebal o, nai me, ni kako pos mat r at i kao
udnovat ost nj ene subst ance ili nj eni h komponenat a, nego mnogo pre
ka o s pec i f i nu me avi nu ili gr a dua l nu r azl i ku pr i di f e r e nc i r a nj u
144
f unkci j a i sposobnost i koj e su same po sebi uni verzal ne. Svako l j udsko
l i ce ima nos, dva oka i td. , ali ovi uni verzal ni f akl or i su promenl j i vi , i
t a var i j abi l nost omoguava i ndi vi dual nu posebnost. I ndi vi duaci j a moe
stoga da znai nekakav psi hol oki razvoj ni proces koj i i spunj ava dat e
i ndi vi dua l ne odr e dni c e , dr ugi m r e c i ma , ove ka i ni o dr e e ni m,
poj edi nani m bi em koj e j e neponovl j i vo. Ti me on ne post aj e " s e bi a n"
u uobi aj enom smislu, nego ispunj ava samo svoju posebnost koj a j e, kao to
je reeno, od individualizma daleko koliko nebo i zeml j a. ( GW 7, 266 f.)
( 2) Ka o to j e radi i ndi vi duaci j e, odnosno s amoos t var c nj a,
nemi novno pravi t i razl i ku i zmeu toga kako ovek i zgl eda samom sebi
a kako dr ugi ma, to j e pot r ebno da ovek bude svestan svog nevi dl j i vog
si st ema odnosa sa nes ves ni m, nai me sa Ani mom, ka ko bi se mogao
razl ui t i od nj e. Od nesvesnog ovek ne moe da sc r azl i kuj e. U vezi sa
per sonom j e , r azume sc, l ako nekome obj asni t i da su ovek i nj egova
f unkci j a dve razl i i t e st vari . Meut i m, kada se radi o Ani mi , onda se
t e ko moe povui r azl i ka, a pr obl e m na s t a j e zbog t oga to j e ona
nevi dl j i va. ovek, tavi e, gaj i ak predrasudu da sve to dolazi i znut ra
pot i e od ur oene osnove bi a. " Snaan ovek" e nam moda pri znat i
da j e u " pr i va t no m i vot u" zai st a opas no nedi s c i pl i novan, ali j e ( o
njegovu slabost sa koj om se on u neku ruku sol i dari e. Ta t endenci j a
sadri , nar avno, dco kul t ur nog nasl ea koj i ni j e za pot ecnj i vanj c. Ako
on zna da nj egova i deal na persona ni j e odgovorna ni za ta manj e od
nj egove i deal ne Ani me, onda su nj egovi ideali uzdr mani , svet post aj e
dvoznaan, pa i on sam post aj e dvoznaan. Nj ega spopada s umnj a u
dobr o i , to j e j o gor e, u nj egove dobr e namer e. Ako r azmi s l i mo sa
koj i m j e snani m i st or i j ski m pr et pos t avkama naa naj i nt i mni j a i dej a
povezana sa dobri m name r ama, onda emo shvatiti da j c u smi sl u naeg
dosadanj eg pogl eda na svet pr i j at ni j e da opt ui mo l i nu sl abost , nego
da uzdr mamo i deal e. (G\V 7, 310)
145
SENKA
U svom opisu i definiciji Senke, Jung prigodno polazi od
opteljudskih iskustava o tome kako nemamo samo dobre i svetle
strane, nego i svoj u Scnku. Pod tim se podrazumcvaj u sve tamne
karakterne crte i mrani aspekti linosti. To nisu samo sitne slabosti
i manjak lepote, nego su to svi inferiorni delovi linosti, iji se najnii
sloj evi gotovo i nc razlikuju od prirode nagona ivotinje (1). U Scnku
se ubrajaju svi potisnuti, nie vredni i defektni delovi linosti koj i
su dotle nesvesno vladali i elj no oekivali da budu integrisani u
svest . To j e t eak moral ni probl em a uj edno i vaan korak ka
samospoznaji ( 2 ) .
Osvei vanj e Senke nij e samo vaan zadatak u poetnoj
aktivnosti analitike psihoterapije, nego je i ivotni zadatak svakog
oveka. Meuti m, sopstveni delovi Senke esto se proj ektuj u na
druge i na nj ima pogreno suzbij aj u. Stoga je osveenj e Senke i
povl aenj e tih proj ekci j a ozbilj an zadatak ( 3) . U svoj im snovima
esto sreemo Senku u osobama istog pola, pri emu ene sanjaju
prostitutke ili sline likove a mukarci pijane skitnice, provalnike ili
one koj i su "autsaj deri" u drutvu. Ako te mrane strane bia ostanu
neopaene ili ako se ne bl oki raj u radi kal no, onda sc one mogu
odvoj i t i od cel i ne l i nost i i postati autonomni kompl eksi koj i
izazivaj u neurozu ( 4) . Prilikom terapije se mora pokuati sa rea-
vanj em zaostalih afekata i sa nj i hovi m i ntegri sanj em u cel ovi to
doivlj avanj e.
Pored individualne i line Senke, postoj i j o arhetipska i
transpersonalna Senka. Slike i primeri za to su Mefisto, kao Senka
Geteovog Fausta ili Satana, kao Senka Hrista (up. Zlo).
146
(1) Pos t oj anj e t amne st r ane u oveku, koj a se ne sast oj i moda
samo od si t ni h sl abost i i ma nj ka ve l epot c, nego od upr avo demonske
di nami ke, pr eds t avl j a net o to j c s amo po sebi s t r a no. ovek, kao
j e di nka , r et ko kad zna net o o t ome. Nj e mu, kao poj edi nc u, i zgl eda
never ovat no da on t r eba bi l o gde ili na bi l o koj i nai n da nadma i
samoga sebe. Ako t a nai vna bi a post anu mas a, onda e i z nj e nast al i
udovi t e u del i r i j umu, a svaki poj edi nac samo j e j o na j ma nj a el i j a
u t el u mons t r uma gde on vie nc moe ni t a drugo da ui ni nego da
uest vuj e u opi j enost i kr vl j u mons t r uma i ak da ga podr ava kol i ko
moe. Zbog pot aj ne sl ut nj e o toj mogunosti mr a ne st rane oveka, ovoj
se us kr a uj e pr i znanj e. . . A cr na sl ut nj a nc kazuj e da mi ni smo celoviti
bez t e negat i vne s t r ane, da i mamo telo koj e, kao i svako drugo t el o,
be zus l ovno b a c a s voj u S c n k u, a mi ne gi r a mo po s t o j a n j e tog t el a.
Meut i m, t o telo j e i vot i nj a sa ani mal nom duom, t j . t o j e ivi si stem
k o j i bez pogovoru slua nagon. Uj e di n j e n j e sa t om S e n k o m z na i
povi novanj c nagonu i posl unost prema udovi noj di nami ci koj a prel i
i z pozadi ne. Od toga nas el i osl obodi t i asket ski moral hr i anst va i ,
upozor avaj u i na opas nos t , on eli da osuj et i i vot i nj sku pr i r odu u
oveku u nj enoj naj dubl j oj osnovi . ( GW 7, 35)
(2) Senka j e moral ni probl em koj i provoci ra celinu J a- l i nos l i ,
j e r ni ko ne bi bi o u st anj u da ostvari Sc nku bez znat nog angaovanj a
mor al ne odl unost i . Da l i j e pri t oj real i zaci j i re o pr i znavanj u real nog
pos t oj anj a mr ani h aspekat a l i nost i ? Ovaj i n ini neophodnu osnovu
sumospoznuje svake vrst e i st oga, po pravi l u, nai l azi na znat an otpor.
Ako samospoznaj a predst avl j a psi ho- t erapcut sku me ni , onda ona znai
napor an r ad koj i sc moe prot egnut i na dui vremenski peri od.
De t a l j ni j e i s t r a i va nj e t amni h k a r a k t e r ni h c r t a koj e f or -
mi r aj u Senku, odnosno razni h i nf eri ornost i , pokazuj e da one poseduj u
emocionalnu pr i r odu, odnosno i zvesnu autonomiju, pa pr e ma t ome
pr i padaj u opsesi vnoj i l i , bolje,posesivnoj vr st i . Nai me, emoc i j a ni j e
ni kakva debi l nost , nego samo zbi vanj e koj e snal azi oveka. Af ekt i se,
po pr avi l u, odi gr avaj u na mest i ma na j ma nj e pri l agoenost i i uj edno
ot kr i vaj u razl og s manj ene pri l agoenost i , nai me izvesnu i nf er i or nost
i pos t oj anj e izvesnog nieg nivoa l i nosti . Na ovom dubokom nivou i sa
j edva kont r ol i s ani m ili sasvi m nekont r ol i s ani m e moc i j a ma , ovek sc
pona a ma nj e ili vi e kao pr i mi t i vne, koj i ni j e s amo nevol j na r t va
147
svoj i h af ekat a, nego uz t o j o poseduj e znat nu nesposobnost mor al nog
r as ui vanj a. ( GW 9/17, 14 f.)
( 3) Ako zami s l i mo nekog ko j e dovol j no h r a b a r da povue
svekol i ke pr oj e kc i j e svoj i h i l uzi j a, onda emo dobi t i j edi nku koj a j c
svesna pos t oj anj a znat ne Senke. Takav ovek sebi j e nat ovar i o nove
pr obl eme i konf l i kt e. Sa m j e sebi post avi o ozbi l j an zadat ak, j e r sada
nc moe vie da kae da drugi i ne ovo ili ono, da nisu u pravu i da se
pr ot i v njih ove k mor a bor i t i . On i vi u " k u i s a mo s v e s t i " , u
unut r a nj oj pr i br anost i . Takav ovek zna ta j e sve u svetu pogreno,
pa i u sebi s amom, i kada naui da se i zbori sa sopst venom Sc nkom,
onda j c ui ni o net o s t var no za svet. Tada mu j e pol o za r ukom da
odgovor i b a r na n a j ma n j i deo ne r e e ni h, ogr omni h pi t a nj a na eg
vr emena. (GVV 11, 140)
( 4) I nf er i or no, pa a k i ono to j e za odbaci vanj e, pr i padaj u
meni i daj u mi bi e i tel o, i to j e moj a Senku. Ka ko mogu bi ti sut ast ven,
a da nc b a c a m S c n k u ? I ono mr a n o deo j e mo j e c c l okupnos t i i ,
post aj ui svesl an svoj e Senke, ponovo doseem do seanj a da sam ovek
kao i svi dr ugi . U s va kom s l u a j u, ovi m pr e ut ni m ponovni m
ot kr i vanj em sopst vene ccl okupnost i , uspost avl j eno j e pr eanj c st anj e
i z koj eg j e proi zal a neuroza, t j . razdvoj eni kompl eks. Pr e ut ki vanj em
se moe produi t i i zol aci j a uz samo del i mi no pobol j anj e nast al e t et e.
Svoj om i spoveu, meut i m, j a se ponovo bacam u nar u j e oveanst va,
osl oboen por oka mor al nog pr ogons t va. Me t od ka t a r z e opr avdava
potpunu ispovest, i to ne s amo i nt el ekt ual no ut vr i vanj e i nj eni nog
st anj a pomou gl ave, nego i i zazi vanj e zaost al i h af ckat a, konst at ovanj c
i nj eni nog st anj a uz pomo srca. (G\V 16, 134)
148
SERIJA SNOVA
Pod seri j om snova porazumevamo snove koj i se konti-
nuirano upisuju u "noni k" (dnevnik snova). Osobito za vreme due
analize u psihoterapij i ili iz linih interesa, serija snova prikazuj e
unutranji razvojni proces za dui vremenski period. Kasnijim itanjem
sneva moe da svesno posmatra i prati promene svoj i h pria iz
snova i metamorfoze svojih slika iz sna. Od posebne koristi moe biti
i to da se dnevnik snova ispisuje samo na j ednoj strani lista a da se
na suprotnoj praznoj strani ustanove razne rubrike, u koj e e se, na
primer, unositi vani dogaaji u kontekstu sna. U sledeu rubriku
mogu sc upisivati vane slike i simboli i porediti njihove transforma-
cij e u drugim snovima. Dalj e, trebalo bi beleiti i afekte, i oseanj a,
i primljene poruke. Prema moj i m pozitivnim iskustvima sa grupama
za samopomo u radu sa snovi ma, mnogi su bili u stanju da na
pomenuti nain naue da se ophode sa serij om snova. Sem toga, taj
metod se u anal i ti kom radu na terapij i pokazuj e kao viestruko
koristan kako za ispitanika tako i za terapeuta.
Po Jungu, serija snova je dragocena pomo i kontrola, kako
se poj edi nani san ne bi t umai o proi zvol j no ili preopt eret i o
spekul aci j ama ( 1) . Na primeru seri j e snova sa esto pri sutni m
motivom vode, on pokazuje kako simbolika vode ima u kolektivnom
nesvesnom znaenj e kretanja energije i reke ivota ( 2) .
( 1) Ner ado t umai m j edan j edi ni san, j e r se poj edi naan san
moe s a mo v o l j no i nt e r pr e t i r a t i . O j e dn o m j e di no m snu mogu s e
postavi ti sve mogue spekul aci j e, ali kad se upor euj c seri j a od moda
20 ili 100 snova, onda se mogu zapazi t i zani ml j i ve st vari . ovek gleda
proces koj i se iz noi u no odvi j a u nesvesnom i kont i nui t et nesvesne
149
psi he koj a se odrava i danj u i nou. Vcr ovat no j c da mi uopte uvek
s anj amo i to t okom dana nc pamt i mo samo zbog toga St oj e svest isuvie
bi st ra. Ali nou, u st anj u sni enj a ment al nog ni voa, san se moe probi l i
i posl at i vi dl j i v. ( GW 18, 162)
( 2) U seri j i snova, j ednog od moj i h paci j enat a, koj a j e t r aj al a
vie od dva meseca, mot i v vode j avl j ao sc u 26 snova. Po prvi put sc
poj avi o kao udarni tal as koj i pr oval j uj e u kopno a u dr ugom snu kao
pogl ed na mi r no mor e. U t r eem snu sneva j c na obal i i gl eda kako
ki a pada na mor e. et vrt i san i ndi r ekt no j c nagovesl i o put ovanj e po
mor u, j e r se put ovanj e t i cal o neke dal eke, si r ane zeml j e. U pet om re
j c o putu u Amer i ku, u est om sc voda izliva u neki bazen, u sedmom
snu pogl ed pa da na be z gr a ni nu mo r s ku povr i nu pr i j u t a r n j e m
r ume ni l u, a u vr e me os mog sna s neva se nal azi na br odu. Tokom
devetog sna on kr ee na put , u j ednu dal eku i di vl j u zeml j u, u deset om
j e ponovo na br odu, u j edanaes t om put uj e rekom ni zvodno. U 12. snu
eta du pot oka, u 13. j c opet na par obr odu. Za vreme 14. sna uj e gl as
koj i vi e: " Ta mo vodi put ka mor u, mor a mo na mor e . " U 15. snu se
nal azi na br odu koj i ide za Amer i ku, u 16. j c opet na br odu, u 17. ide
kol i ma ka br odu, u 18. vri ast r onomska mer cnj a na br odu. Tokom 19.
sna put uj e Ra j nom, u 20. j e na nekom mor s kom ost rvu, u 21. t akode.
U 22. snu put uj e sa maj kom ni zvodno r ekom, u 23. snu stoj i na mor s koj
obal i , u 24. t rai bl ago pot opl j eno u mor u. U 25. snu ot ac mu pri a o
zeml j i , odakl e doti e voda i, konano, u 26. snu on se vozi niz mal u reku
koj a se uliva u j ednu veu.
Ova j pr i me r i l us t r uj c kont i nui t et nes ves ne t eme i uj e dno
pokazuj e met od st at i st i kog ut vr i vanj a t akvi h mot i va. Nai me, vi e-
s t r uki m upor e i vanj i ma dol azi sc do kons t at ac i j e na t a t aj voeni
mot i v zai st a ukazuj e . I z t akvi h i sl i ni h s er i j a pr oi zl aze t uma e nj a
mot i va. Tako more znai po pr avi l u s t eci t e i i shodi t e c el okupnog
duevnog i vota, dakl e t akozvano kolektivno nesvesno. Tekua voda i ma
ot pri l i ke znaenj e r ekc i vota i prot oka ener gi j e. U osnovi svih mot i va
su i dej e o oi gl edni m pr edst avama urhetipskogkaraktera, t j . si mbol i ne
pr asl i kc, nad koj i ma sc l j udski duh nadgr ai vao i di f er enci r ao. ( GW
16, 14 f.)
150
SIMBOL
Simboli su "transformatori energij e" psihikog dogaanja i
duevnog doivljavanja oveka. Za razumcvanje simbola od temeljnog
znaaj a su sledei aspekti i iskustva: slikovitost, psihodinamika,
formiranje simbola, ocelotvorenj e.
1. Sl i kovi tost
Si mbol j e "statina sl i ka" koja u sebi sjedinjuje razliite odlike
bi a. Za razliku od "pokretnih sl i ka" (kao, na primer, u bioskopu,
na tel evi zi j i ili u snu), kod simbola je bitan iskaz saet u j ednoj
j edi noj slici ( 1) . Sl i no drvetu koj e puta svoj e korcnj e u zemlj u i
krunu puta da raste prema nebu, tako i simbol ujedno ima udela u
svemu zemal j skom, materij alnom i dubokom i istovremeno pred-
stavlja poj avnu sliku neeg "duhovnog i onostranog". Slika neto
odslikava za oveka to ga trajno podsea na njegovo postojanje kao
"slike Boj e" i/ili predstavlja sutinsko nastajanje evolucij e. Slike
naih snova, imaginacija i fantazija su odrazi psihike energije. Stoga
si mbol i u svoj oj sl i kovi tosti poseduj u funkci j u "transformatora
energij e". Slikovitost i psihodinamika stoje u izvesnom uzaj amnom
odnosu i stalno se uzajamno uslovljavaju. "Si mbol i su istovremeno
izraaj ne i uticaj ne prirode, pri emu izraavaju slikovito unutar-
psihiko zbivanje, sj edne strane, i to na zbivanje utiu svojim ulnim
sadraj em i buj icu psihikog protoka dalje podgonc, i to poto su
postali slike i svog otelovlj cnj a u slici, s druge strane" (J. Jakobi, Die
Psychologie von C. G. Jung, VValter, str. 144).
2. Psi hodi nami ka
Pod psihodinamikom porazumevamo u psihoanalizi pokre-
take snage due i skrivene pobude srca. Slike odslikavaju unutranju
I
151
stvarnost i preko dotad nepoznatih strana nae linosti ukljuuju nas
u sliku. Kroz nae dubine one nas vode u "pl eti oni cu" naeg sveta
slika. Seksualnost, duboki duhovni interesi oveka, nj egova vera i
emocionalnost, ine bitne pokretake snage psihodinamike.
Speci f i ni aspekt psi hodi nami ke si mbol a j est e nj egova
numinoznost. Nj u verujui hrianin doivljava pri euharistiji, pri
svet om pri eu ili pred raspet i m Hri st om. I posl ednj c mi ro-
pomazanj e (bol esni ka) ili druge l i turgi j ske radnj e, sadre takvu
numinoznost.
Duhovne i duevne pokretake snage imaju svoj e poreklo i
izvorite u arhetipovima, odnosno u osnovnim arhetipskim pozi -
ci j ama ivota. Arheti povi , kao faktori ureivanj a, poseduj u zna-
enj sko j ezgro koj e akumulira energij u, iz koj eg proizlazi psiho-
dinamika.
3. For mi r anj e simbola
Lj udskoj psihi je imanentna sposobnost formiranja simbola. Ta
funkcija vaan je izraz zdravog i normalnog duevnog ivota, budui
da simboli sna prilikom neprestanog procesa individuacije i samo-
ostvarenj a postavlj aj u u sliku oveka preko nj egove vlastite slike
Sopstva. ivi simbol predstavlja sutastveni deo naeg nesvesnog
duevnog ivota i povezuj e nas sa dublj im pobudama nae due i
linosti ( 2) .
Sposobnost oveka za stvaranj e si mbol a j e naroi t o u
terapeutskom smislu od temelj nog znaaj a. Neurotska disocij acij a
oveka i broj ne suprotnosti u lj udskom doi vl j avanj u, mogu se
prevazii ne samo vol j om, nego i pomou simbola. Stoga je vano
povesti rauna o snovima i o nj ihovoj aktivnosti, j er dua u snovima
neprekidno proizvodi simbole i pri tom "sakupl j a" bolesne suprotno-
sti na gomilu i imobilie ih.
4. Ocelotvorenje
Terapeutska funkci j a simbola slui, konano, ocelotvorenj u
linosti. To je opteljudski nalog naeg ivota i daleko prevazilazi
152
lekarsko i psihoterapeutsko podruje. Ovo ostvarenje cclog oveka,
neprekidni proces individuacije, predstavlja put i putovanje ka nekom
dalekom cilj u.
Ocelotvorenj e se podstic arhetipskim slikama i simbolima
koji povezuju svest i Ego sa Sopstvom. To mogu biti posebni simboli
U obliku kruga ili etvorougla sa centralnom takom, tzv. mandale,
ili osobe koj e su ostvarile celovit ivot (na primer, Mristos, Buda ili
boginj e). Dal j e, u ocelotvorenj e se ubraja i to da ovek naui da ivi
sa sve etiri tipoloke orij entacionc funkcij e (mi l j enj e, oseanj e,
oset, intuicija) i da pri tom razvija i integrie posebno svoj e potisnute
strane, t akozvane f unkci j e manj e vrednosti ( 3) . Ocel ot vorcnj u
doprinosi posebno soci j al ni aspekt ivih si mbol a, pri emu oni
povezuju neku veu grupu ljudi. Ukoliko je neki simbol autentiniji,
"materi j al ni j i " i "shvatlj ivij i", utoliko jc univerzalnije i kolektivnije
nj egovo dej stvo. Ukol i ko j e simbol apstraktnij i, diferenciranij i i
specifinij i, utoliko vie on dobija na j edinstvenosti i specifinosti i
time istovremeno gubi svoj e univerzalno znaenj e.
(1) Simbol. Poj a m si mbol a, po mom shvat anj u, r azl i kuj e se od
po j ma obi nog znaku. Simbolino zna e nj e i semioliko zna e nj e su
sasvi m razl i i t e st vari . . . Na pri mer, st ari obi aj da sc pri l i kom pr odaj e
nekog ze ml j i t a pr e da j e komad zel enog bus e na , moe s e vul gar no
oznai t i kao " s i mbol i a n" , ali j e po svoj oj pri rodi sasvi m semi ot i an.
Koma d zel enog busena j e znak st avl j en na i tavo zeml j i t e. Let ei t oak
na odelu el ezni kog i novni ka ni j e ni kakav si mbol el ezni ce, nego znak
koj i obel eava pr i padnost el ezni kom pr eduzeu. Si mbol , meut i m,
uvek pr et pos t avl j a da j e odabr ani i zraz na j bol j a mogua oznaka ili
f or mul a za r el at i vno nepoznat o s l a nj e s t var i , ali i j e s c pos t oj a nj e
pr i z n a j e ili z a ht e va . Ak o se, da kl e , l o a k s a kr i l i ma na uni f or mi
el ezni kog i novni ka obj a nj ava kao si mbol , onda bi se t i me rekl o da
t aj ovek i ma posla sa nei m nepoznat i m, koj e se ne moe dr ugai j e ili
bol j e i zrazi l i nego l etei m t okom. ( GW 6, 894)
( 2) i vi si mbol f or mul i e sut i nski nesvest an co, i to j c taj
deo opl i j e rai ren, t o j e opt i j i i ul i caj si mbol a, j e r u svakom dodi r uj e
srodnu i cu. Ka k o j e si mbol , s j e dne st r ane, naj bol j e moguni i za dat u
153
epohu nenadmani izraz za j o nepoznat o, to on mora proizlaziti iz onoga
t o j e pona j vi e i zdi f er enc i r ano i na j ko mpl i ko va ni j c u s a vr e me noj
duhovnoj at mos f e r i . Al i ka ko i vi s i mbol , s dr uge s t r a ne , mor a da
obuhvat i ono to j e srodno nekoj veoj grupi l j udi da bi na nj u mogao
uop t e da ut i e , t o on mor a da z a hva t a upr a vo ono to moe bi t i
z a j e dni k o ve oj gr upi l j udi . To ni k a k da nc moe bi l i ono t o j e
maksi mal no i zdi f erenci rano i vrl o teko dost upno, j e r to dosee i shvat a
s amo mal i b r o j l j udi , nego t o mor a bi t i net o t ol i ko pr i mi t i vno da
nj egovo i roko pri sust vo bude van svake s umnj e. Sa mo ako si mbol t o
obuhvat a i i zraava naj bol j i m mogui m i zrazom, onda on poseduj e i rok
ut i c aj . U t ome sc sast oj i snani i u isto vr eme spasonosni ut i caj nekog
ivog drut venog si mbol a. (G\V 6, 901)
( 3) Si mbol j e uvek t vorevi na veoma kompl eksne pri rode, j e r
se f or mi r a od podat aka svih psi hi ki h f unkc i j a. Zbog toga on ni j e ni
r aci onal ne ni i r aci onal ne pr i r ode. On, dodue, i ma j ednu st r anu koj a
sc odaziva r azumu, ali i onu st ranu koj a j e razumu nepri st upana, poto
se sast oj i ne s amo od podat aka r aci onal ne pr i r ode, nego i od i r aci o-
nal ni h podat aka istog spol j anj eg i unut r a nj eg opaanj a. Bogat st vo
nasl ui vanj a i obi l j e znaenj a si mbol a zaht evaj u ne samo mi l j enj e nego
i os e a nj c , a nj egova pos ebna sl i kovi t ost , ako j e uobl i ena u ul nu
f or mu, i zazi va ne samo oset, nego i i nt ui ci j u. ivi si mbol nc moe se
os t var i t i u ot upel om i s l abo r azvi j e nom duhu, j e r e se t akav duh
zadovol j i t i si mbol om koj i ve post oj i , kakvog mu prua t radi ci onal no
post oj ee s t anj e. ( GW 6, 903)
SIMBOLI SNA
Si mbol i sna i zraz su si mbol ot vornc f unkci j e psi he. U
simbolima sna odigrava se spajanje psihike energije sa likovima iz
slika i radnjama u snovima. Afekti, emocij e, i oseanja prevode se
pomou simbola sna u svest i time postaju pristupani za razjanjenje
154
i obradu. Ovu simbolotvornu funkciju psihe Jung jc zbog prevoenja
psihike energij e iz nesvesnog u svest nazvao i "transcendcntnom
funkcij om". To Jungu, simbolotvorna funkcija snova nc slui samo
za prevoenj e i vot ne energi j e iz nesvesnog u svest i time za
omoguavanje razvoja i rasta linosti, nego nas ona ujedno povezuje
sa nai m porckl om i sa i stori j om razvoj a oveanst va. Stoga u
simbolima sna nisu samo sauvana individualna ivotna iskustva,
nego esto i saznanja iz istorij e oveanstva, pohranjena u kolek-
tivnom nesvesnom ( 1) . Dok simboli sna iz ove oblasti i arhetipski
si mbol i i maj u srazmerno post oj ano znaenj e, kod individualne
simbolike sna bezuslovno bi trebalo voditi rauna o stanju svesti
snevaa i nj egovi m i skust vi ma koj a su doprinela speci f i nom
oblikovanju line simbolike snova ( 2) .
0 viestrukoj funkciji simbola sna I I . Dikman daje sledei
rezime:
1. Si mbol sna j e nosi l ac znaenj a koj e spontano nastaj e u
nesvesnom i koj e optimalno izraava relativno nepoznat sadraj. On
prenosi nevidljivi, instinktivni svet nagona u oiglednu sliku. On sc
moe pribliiti svesti, naslutiti u svom smislu i delimino integrisati
u Ja. Ako se u svom znaenju potpuno obuhvati i asimiluje, onda kao
ivi simbol postaje suvian, gubi svoj karakter simbola i prelazi u
znak, u alegoriju ili u odreeni sadraj svesti.
2. Simbol sna je transformator psihike energije, koj i m sc libido
iz j edne oblasti doivljavanja prevodi u drugu.
3. On poseduje sintetiku funkciju, budui da moe da u j ednoj
slici objedini nespoj ive suprotnosti i tako odnos suprotnosti izmeu
svesti i nesvesnog dovede do sinteze.
4. On dovodi do ive veze izmeu Ja i nesvesnog, ako ga svest
prihvata. Iz sposobnosti psihe da obrazuj e simbole integrisanj em
nesvesnih sadraj a u svest, nastaj e transcendentna funkcij a koj a
dovodi u vezu prot i vrene suprotnosti potreba Sopst va i Ega.
(Psvchologie des 20. Jh., Kindlcr, tom III, 2, str. 871)
155
(1) S i mbo l o t vo r na f unkc i j a na i h snova j e poku a j da s e
prvobi t ni duh oveka dovede u " na pr e dnu, " di f er enci r anu svest gde on
ni ka da r a n i j e ni j e obi t a va o, zbog ega ni ka da i ni j e mogao da s c
podvrgne kr i t i kom s amopos mat r anj u. J e r u davnoprol i m vr emeni ma
cela l j udska l i nost sast oj al a sc i z tog prvobi t nog duha. Kada sc razvi l a
svest, svesni duh j e izgubio kont akt sa j edni m delom pri mi t i vne psi hi ke
ener gi j e. A svesni duh ni kada ni j e poznavao prvobi t ni duh, j e r j e on
odbaen pri l i kom r azvoj a nj egove veoma di f er enci r ane svesti , koj a bi
ga j edi no mogl a pr epoznat i .
Verovat no j e ono to nazi vamo nesvesni m sauval o pri mi t i vne
odl i ke koj e su inile sast avni deo prvobi t nog duha. Si mbol i sna st al no
uspost avl j aj u odnose sa ovi m obel ej i ma kao da t o nesvesno pokuava
da ponovo povrat i sve ono ega se duh osl obodi o t okom svog r azvoj a -
i l uzi j e, f ant azi j e, ar hai ni nai n mi l j enj a, osnovne i nst i nkt e i td. (Der
Mensch umi seine Symbule, str. 98) .
( 2) Ka o to j c za t uma e nj e snova pot r e bno pr ec i zno po-
z na va nj e dot i nog s t a nj a svest i , i sto t ako j e vano da sc u pogl edu
si mbol i ke sna uzmu u obzi r f i l ozof ska, rel i gi ozna i mor al na uverenj a
svest i . Pr a kt i no j e mnogo pr epor ul j i vi j e da se si mbol i ka snova ne
posmat r a semi ot i ki , t j . ne kao znak ili si mpt om post oj anog kar akt er a,
nego kao s t var an si mbol , t j . kao i zraz s adr aj a koj i u svesti j o ni j e
spoznan i poj movno f ormul i san i uz to kao rel at i van prema dot i nom
st anj u svesti . Kaem kako jvpruhlino pr epor uj i vo da se t ako post upi ,
j e r t eor i j ski gl edano, post oj e rel at i vno ust al j eni si mbol i , pri i j em sc
t uma e nj u ovek na j s t r o i j e mor a uvat i nj i hovog povezi vanj a s a
s adr aj no poznat i m i poj movno f or mul i sani m st var i ma. Kad ne bi bi l o
t akvi h r e l at i vno us t a l j e ni h s i mbol a , t o se onda ne bi mogl o ni t a
zakl j ui t i o st r ukt ur i nesvesnog, j e r onda ne bi post oj al o ni ta to bi sc
nekako dal o zadrat i i oznai t i . ( GW 16, 339)
156
SIMPTOM
Dubinska psihologija pod simptomom shvata pojavu bolesti
koj a se sastoj i od mnogobroj ni h psihoneurotskih komponenata,
duevnih povreda i blokada u psihikom razvoju. Pretpostavlja sc da
simptom predstavlja privremeno kompromisno reenje izmeu svesti
i nesvesnog, izmeu nagonskih potreba i duhovno-duevnih interesa.
Neobino j e vano razumevanje simboline poruke koj a se izraava
u simptomima. Dok j e psihoterapij a ranij e zapoinj ala sa "suzbi -
j anj em" simptoma (kao to se deava u irokim oblastima medicine),
danas je re o analizi simptoma a prvenstveno o obradi i razumevanju
celokupnog oveka ( 1) .
Psihoneurotski simptomi nastaju od kompleksa u nesve-
snom sa nagl aeni m emoci onal ni m naboj em ( 2) . Poto su se
odreena duevna energetska polj a odvoj i l a od cel i ne linosti i
zapoela svoj sopstveni ivot, to ona mogu u telu izazvati duevno
uslovljene funkcionalne smetnje koj e se drugim recima oznaavaju
kao psihosomatske smetnj e ili kao neuroze ( 3) . Simptomi se tada
razreavaj u sami od sebe kada se nj i ma izraeni konflikti ui ne
svesnim i budu preraeni. Dal j e, tu spada i "nova raspodela" psihike
energi j e, koj a j e dotle bi l a zarobl j ena i ukroena u neurotski m
kompleksima i simptomima. Za uspostavljanje psihike ravnotee i
unutranje izbalansiranosti, simboli su od velikog znaaja. Simboli
sc na opte razuml j i v nai n mogu oznaiti kao "t ransf ormat ori
energij e", pomou koj ih se ranije u simptomima zarobljena psihika
energija sada integrie u ivot. Ovaj teak i bolan put od simptoma
ka simbolu sutinski je korak u terapiji.
157
( 1) Ako se bol j e pogl eda, onda se shvat a da j e moda po sebi
apsurdni l ek bi o ba ono pr avo, i to ne kod ove neuroze, nego kod ovog
oveka, dok bi kod nekog drugog oveka bi l o sasvi m obr nut o. I opl a
medi ci na zna izvesno da nc post oj e samo bol esti nego i bol esni l j udi , ali
psi hot erapi j a zna, pre svega, ili bi bar ve odavno mor al a znat i , da nj en
obj ekt ni j e f i kci j a neuroze, nego por emeena cel ovi tost j ednog oveka.
Ona j c izvesno i pokual a da tzv. neurozu t ako leci kao iilcus eruris, gde
j c za l ecnj e pot puno i rel evant no da l i j c paci j ent ki nj a bi l a mi l j eni ca
oca, kat ol ki nj a, r ef or mi st ki nj a ili neto t ree, da l i sc udal a za st ar i j eg
ili ml aeg mu kar c a i td. Psi hot er api j a j c t akoe peel a sa s uzbi j anj em
s i mpt oma kao to t o i ni medi ci na uopt e. Upr kos nj ene neos por ne
ml ados t i kao nau nog met oda, ona j e i pak t ol i ko s t ar a kao vet i na
l e e nj a uopt e i st al no j c , svesno ili nes ves no, af i r mi s al a n a j ma n j e
pol ovi nu pol j a me di c i ne . S v o j f a kt i ki na pr e da k ona j e s va ka ko
ost var i l a t ek t okom posl ednj i h 50 godi na i pri tom sc zbog pol r c bc
s peci j al i zaci j e ogr ani i l a na ue podr u j e psi honeur oze. Ona j e ovde
rel at i vno brzo uvidela da j c suzbi j anj e si mpt oma ili anal i za si mpt oma,
kako sc to danas zove, bi l o samo pol ovi na stvari i da j e , tavi e, re o
t r et manu cel okupnog duevnog ivota oveka. (G\V 16, 199)
(2) Svi nesvesni sadraj i koj i se pragu svesti bilo pri bl i avaj u
odozdo ili su samo mal o ispod nj ega, i maj u obi aj da debi j u na svest.
Ova de j s t va s u ne ophodno pos r e dna , j e r s e s a dr a j ka o t akav nc
poj avl j uj e u svesti . Naj vei br oj tzv. promaaju svesti svodi sc na t akve
smet nj e, ba na sve tzv. neurotine simptome, koj i su ukupno uzev ( kako
to kae medi ci na) psi hogene pri rode (izuzeci su tzv. okovi koj i nast aj u
ekspl ozi j om bombe i t d. ) . Naj bl ae f orme neuroze su omake svesti , na
pri mer, l apsus, i znenadno zabor avl j anj e i mena i podat aka, neoeki vane
nespret nost i sa povr edama i sl i ni m posl edi cama, nespor azumi i tzv.
hal uci naci j e u seanj u ( kada ovek smat r a da j e t ako r ekao ili postupi o),
pogrena shvat anj a o onome to j c uo i proi t ao. ( GW 16, 126)
( 3) Neurotiar ima u sebi duu detetu koj e t e ko podnos i
s amovol j na ogr ani e nj a, i j i smi sao ne vi di . On sc, dodue, t rudi na
us va j a nj u mor a l a , ali t i me zapada u duboki r aseep i nejedinslvo sa
samim sobom, eli da sc pot i ni , s j edne st r ane, i da sc osl obodi , s druge
st r ane, a t a bor ba se zove neur oza. Da j c t aj konf l i kt j a s no svestan u
svim nj egovi m segment i ma, onda i z nj ega, pr i r odno, ne bi proi zl azi l i
158
neur ot i ni si mpt omi . Oni nas t aj u samo onda kada ovek ne moe da
sagl eda drugu st r anu svog bi a i hi t nost nj eni h pr obl ema. Samo pod
ti m usl ovom poj avl j uj e se si mpt om koj i onda pomae nepri znat oj st rani
du e da doe do i z r a a j a . Ti me s i mpt om pos t a j e i ndi r e kt ni i zr az
neshvaeni h el j a koj e, post aj ui svesne, dolaze u estok sukob sa nai m
mor al ni m nazor i ma. Ka o to j e ve reeno, t a t amna st r ana due i zmi e
svesnoj kont r ol i , pa bol esni k stoga ne moe da sa nj om r azgovar a, da
j e k o r i g uj e , da se sa t i m pomi r i ili da odus t ane od nj e , j e r on u
st varnost i ne poseduje ba ni kakvo nesvesno buenj e nagona. Oni su,
t avi e, pot i s nut i i z h i j e r a r h i j e svesne due, post al i su autonomni
kompleksi koj i se uz vel i ke ot por e mogu put em anal i ze nes ves noga
ponovo pot i ni t i . ( GW 7, str. 289)
S1NHRONICITET
Pomou poj ma sinhroniciteta Jung opisuje sadrajan vre-
menski splet dva dogaaja ili jednog unutranjeg i jednog spoljanjeg, a
da oni ne stoje u uzajamnoj kauzalnoj zavisnosti. U ovoj posebnoj
vrsti i stovremenosti odvi j anj a dogaaj a od posebnog znaaj a j c
nj ihova sadrajna ili "smi saona koi nci denci j a", pie Jung. ( 1) . On
razlikuje tri kategorij e koincidencij e: (a) sadrajan splet psihikog
stanja sa obj ektivnim, spolj anj im dogaaj em, (b) sadrajan splet
psihikog iskustva u obliku arhetipskog sna u vezi sa prostorno udaljenim
zbivanjima i (c) sadrajan sticaj psihikog stanja i budueg dogaaja
(proroanski ili istiniti snovi) ( 2) .
Naposl et ku, Jung pri menj uj e poj am si nhroni ci teta radi
tumaenj a vremenskog i sadrajnog paralelizma psihikih i psiho-
fizikih dogaaj a i time sugerira istraivanj e nereenih problema
psihosomatike pod ovim aspektom. Pri tome je re o istovremenim
relacij ama tela i due, pri emu se psihiki procesi somatizuju u telu
159
i tako izazivaju smetnje na telesnim funkcij ama, i obratno, somatski
procesi bolesti teku kao psihiki procesi i dovode do odreenih
psihopatolokih fenomena. Prelazei to podruj e, Jung naposletku
smatra da su materija i psiha dva razliita aspekta j edne te iste stvari.
U vezi sa tim govori se i o izvesnom "psihoidnom" faktoru u oblasti
nesvesnog arhetipa. Psi hoi dan znai "sl i an dui " i predstavl j a
pokuaj opi si vanj a neoi gl edni h dubi nski h sl oj eva kol ekt i vno
nesvesnog koj i , kako izgleda, bivaj u podstaknuti sinhronistikim
fenomenima.
( 1) el i m da Vam naj pr e naznai m one i nj eni ce koj e t r eba
obuhvat i t i ukr at ko poj mom si nhroni ci t et a. Pr e ma svoj oj dosl ovnost i ,
ovaj t er mi n i ma neke veze sa vr e me nom, odnosno sa nekom vr s t om
istovremenosli. Umc s t o t og po j ma mo e mo se pos l ui t i i p o j mo m
sadrajne koncidencije dva ili vie dogaaj a, pri emu j e re o neemu
dr uga i j em od s l uaj ne verovat nost i . Sl u aj no j e st at i st i ki , t j . ver o-
va t a n s pl et do g a a j a , ka o t o s u, na pr i me r , poznat i " dv o s t r uk i
sl uaj evi " u bol ni cama. Takva si st emat i zaci j a moe i skazati vie i mnogo
l a nova a da pr i t om ne i s ko i i z okvi r a ve r ova t nog i r a c i ona l no
mogueg. Tako sc moe desiti da se nekome sl uaj no skr ene panj a na
br o j nj egove t r a mva j s ke ka r t e . Doavi kui , nj e mu s c neko j a vl j a
t el ef onom i navodi mu isti br oj . Uvce on kupuj e ul azni cu za pozori t e
koj a opet i ma isti br oj . Tri dogaaj a f or mi r aj u sl uaj nu grupu koj a se,
dodue, nc dogaa est o, ali j e zbog uest al ost i svakog nj enog l ana
sasvi m i zvan okvi ra verovat noe. ( GW 8, 959)
( 2) a) Ko i nc i de nc i j a ps i hi kog s t a nj a po s ma t r a a s a i st o-
vr emeni m, obj ekt i vni m, spol j ni m dogaaj em, koj i odgovara psi hi kom
s t anj u bez s a dr a j a , ne moe sc zami s l i l i , pr i emu post oj i vi dl j i va
kauzal na veza i zmeu psi hi kog st anj a i spol j anj eg dogaaj a i i maj ui
u vidu pomenut u psi hi ku rel at i vnost pr ost or a i vr emena.
b) Koi nc i de nc i j a j ednog psi hi kog s t anj a s a odgovar aj u i m
( manj e ili vie i st ovremeni m) spol j ni m dogaaj em koj i se odvi j a i zvan
podr u j a opaanj a pos mat r a a, dakl e pr ost or no di s t anci r an, i t ek se
naknadno moe veri f i kovat i .
160
i
c) Koi nc i denc i j a j ednog psi hi kog st anj a sa odgovar aj u i m,
j o nepost oj ei m, budui m dogaaj em sa vr emenskom di st ancom koj i
se t akoe moe t ek naknadno veri f i kovnt i .
U sl uaj evi ma pod b) i c) koi nci di r aj ui dogaaj i j o nisu u
podr u j u opaanj a pos ma t r a a , nego su ut ol i ko vr emens ki unapr ed
post avl j eni t ako da se tek naknadno mogu veri f i kovnt i . Iz tog razl oga
t akve dogaaj e oznaavam kao sinhronistike, to nc t r eba br kat i sa
sinhronim. ( GW 8, 974 f.)
SLIKA
U smi sl u j ungovske dubinske psi hol ogi j e sl i ka ini - u
obliku snova, imaginacija i fantazija - temeljnu formu odnosa izmeu
svesnog subj ekta i inae nepristupanih dubina nesvesnog. Dua
prenosi u slikama psihodinamiku nesvesnog u svest. Dua stvara
slike i simbole i ona sama je slika. U njena mnogostruka dejstva
posebno se ubrajaju ona koja imaju zapaen znaaj za subj ektivno
zdravlje i za occlovlj enj c osobe. Dalj e, u oblasti psihoterapije trebalo
bi naglasiti terapcutsku funkcij u slika i si mbol a. Prema novi j i m
istraivanjima se smatra da slike i snaga predstava imaju posebno
dej stvo na imunoloki sistem oveka. Ti me Jungovo vrednovanj e
simbolotvorne funkcije psihe dobija znaaj i u medicini.
Slike i simboli su izvorniji i viesloj nij i od j ezi ka i stoga
ine vanu osnovu ljudske komunikacij e. Svi ljudi crpu svoj e bitne
poruke iz izvora kolektivnog nesvesnog, u koj em svi imaj u udela.
Stoga Jung efinie osnovnu konstitucij u psihe kao "ni z slika u
naj irem smislu. . . kao oiglednost ivotnih delatnosti izraenih u
slikama". Psihoanalitiki posmatrano, slike moraju iz tog razloga da
se definiu viedimenzionalno. U beskonani niz slika due ubrajaju
161
se ne samo nae individualne fantazij e i snovi, nego i neprolazne
slikovne predstave iz baj ki , mitova i slike boanstava iz religij a.
Posebnu funkcij u slika ima u nesvesnoj delatnosti mate i mno-
gost ruki m pri zori ma i z mat e, j e r ona predst avl j a unutranj u
stvarnost i moe da ima pozitivna i/ili negativna dejstva na svest i
na celokupan ivot j edinke (1). Putem tih slika dobijamo uvid u svoju
sadanj u svesnu i uj edno nesvesnu unutranju situacij u. Ukupna
sadanja situacija koncentrie se u slici, slino kao to kod simbola
mnogostruki utisci i iskustva izgledaju kao da su izdignuti i spojeni.
Zahvalj uj ui spletu odreenih okolnosti (konstelacij a), u dui se u
j ednom nepreki dnom procesu raaj u sl i ke, kao ogl edal o i izraz
svesne i nesvesne situacij e koj a se u ispravnom tumaenj u mora
potovati ( 2) . Naa svest veoma zavisi od toga da li imamo uvid u
svoju ukupnu situaciju.
( 1) Ka da u ovom r adu govori m o slici, onda t i me nc mi sl i m
na psi hi ko odsl i kavanj e spol j nog obj ekt a, ve na shvat anj e koj e pot i e
od poe t s ke upot r e be j e z i k a , na i me na sliku miile, koj a sc s a mo
i ndi rekt no odnosi na opaanj e spol j nj eg obj ekt a. Ova sl i ka vie poi va
na ne s ve s noj a kt i vnos t i ma t e i kao nj en pr odukt , ona se svest i
pr i kazuj e manj e ili vie st r anom, kao u vidu kakve vizij e ili hal uci naci j e,
ali bez i s pol j a va nj a pat ol o kog k a r a k t e r a ovakvi h poj a va , t j . bez
pr i padnos t i ma ka kvoj kl i ni koj sl i ci bol es t i . Sl i ka nosi ps i hol o ki
kar akt er kakve predst ave i z mat e, a ni kada nema kvazi rcal an kar akt er
hal uci naci j e, t j . ona ni kada ne stoj i umesto st varnost i i uvek se razl i kuj e
od ul ne s t va r nos t i ka o " u n u t a r n j a " s l i ka. Po pr a vi l u, nj oj a k
nedost aj e svaka pr oj ekc i j a u pr ost or u, mada u i zuzet ni m sl uaj evi ma
moe ak da se u i zvesnoj meri poj avi i i z spol j anj eg svet a. Ovaj nai n
poj avl j i vanj a oznaava sc arhainim, ako ni j e u pr vom redu pat ol oke
pr i r ode, ali mu to ni u kom sl uaj u ne oduzi ma kar akt e r ar hai nost i .
Na pr i mi t i vnom ni vou, t j . u ment al i t et u pri mi t i vnog, unut r a nj a sl i ka
se l ako prenosi u pr os t or kao vi zi j a ili kao hal uci naci j a ul a sl uha, a
da ne poseduj e pat ol oka svoj st va. ( GW 6, 759)
( 2) I ako sl i ci , po pravi l u, ne pr i pada ni kakav kar akt e r st va-
rnost i , i pak j o j sc prema pr i l i kama, moe pri dat i vei znaaj za duevno
162
doi vl j avanj e, t j . vel i ka psiholoku vrednost, koj a pr eds t avl j a " un u-
t r a nj u" st varnost , koj a u dat om sl uaj u prevazi l azi psi hol oki znaaj
" s pol j a nj e " st varnost i . U tom sl uaj u j edi nka sc nc or i j ent i c pr ema
pr i l a goi va nj u st var nost i , nego pr ema pr i l agoavanj u unut r a nj i m
zaht evi ma.
Unut r a nj a sl i ka j c kompl eks na vel i i na, sazdana od mat e -
r i j al a naj r azl i i t i j e vrst e i porekl a. I pak, l o ni j e ni kakav kongl omer at ,
ve kompakt an proi zvod koj i i ma svoj vl asti ti i samost al ni smi sao. Sl i ka
pr edst avl j a koncent r i sani izruz celokupne psihike situacije, a ne samo
ili pr et eno i zr az obi ni h nesvesni h s adr aj a. Sl i ka j e , dodue, i zr az
nesvesni h s adr aj a, ali nc svih s adr aj a uopte, nego samo onih za koj e
post oj i t renut na konst el aci j a. Ova konst el aci j a proi st i e, s j e dne st r ane,
iz sopst vene akt i vnost i nesvesnog, a s druge st r ane iz t renut nog st anj a
svesti , koj e uvek par al el no podst i c i akt i vnost pr i padaj ui h subl i mi -
nal ni h mat er i j al a, dok usporava one koj i j oj nc pr i padaj u. Pr ema t ome,
sl i ka j e i zraz i nesvesne i svesne t renut ne si t uaci j e. Tuma enj e nj enog
smi sl a nc moe, dakl e, polazili ni samo od svesnog ni samo od nesvesnog,
nego od nj i hovi h uzaj amni h odnosa. (G\V 6, 760)
SLIKA GOSPODNJA
Drugaij e od teologa i mnogih hriana, Jung govori nc o
Bogu, nego o slici Gospodnj oj i time eli da j asno istakne da sve ono
to se govori o Bogu predstavlja ljudski nain izraavanja i psiholoki
iskaz. "Sl i ka koj u imamo o Bogu, ili j e sebi stvaramo, nij e nikad
odvojena od oveka", odgovorio je Jung na kritiku Martina Bubera
(1). Bavei se slikom Gospodnjom u oblasti dubinske psihologij e, mi
se suoavamo sa slikama, predstavama i proj ekcij ama ovekovim, a
ne sa Bogom.
163
U brojne likovne aspekte slike Gospodnje ubraja se sve ono
to ljude, putem nj ihovog verovanja i njihovih predstava, povezuj e
sa Bogom, sve ono st oj e oveku sveto i to ga "bezuslovno tangira"
(P. Tilih). Pored teolokih i kolektivnih predstava o Bogu, indivi-
dualna sl i ka Gospodnj a nosi obel ej e prvenstveno rel i gi oznog
vaspitanja roditelja, crkvenog poduavanja i predskazivanja. Na ovaj
nai n i broj ni m drugim iskustvima, mogu se prenositi cel ovi t e i
susretljive slike Gospodnje koj e unapreuju verski ivot i duevno
doi vl j avanj e. S druge strane, neurot i ni lj udi mogu prenosi ti
neurotizirane slike Boj e koj e u odnosu na ivot deluju zastraujue
i neprij atelj ski.
Poto individualna slika Gospodnja oveka poj edinca esto
nosi peat najraznovrsnijih pozicij a, kao to su negativna iskustva,
to se ona ne moe pojaviti u tako j asnom i oplemenjenom obliku, kao
to izgledaju zvanino priznate crkvene verske predstave. Dok se
priznati crkveni simboli i slike boanske naj ee reflektuju preko
brojnih generacija i u njihovim glavama sc promiljaju, individualne
slike Boga nastaju naj ee spontano u snovima i u dui. One su
vaan element i osnovni materij al line sl i ke Gospodnj e j ednog
oveka, a sem toga su i znaaj an segment u mozaiku kolektivne
crkvene slike Gospodnj e.
J ung ukazuj e na to da slika Gospodnj a, shodno psi ho-
analitikom tumaenju, predstavlja odraz Sopstva a ono, opet, stoji
u vezi sa istovetnou ovekove slike sa Bogom ( 2) . Dok teologij a
naglaava vie kvalitativnu razliku izmeu Boga i oveka, Jung vie
pokazuj e odnos izmeu njih i time omoguuj e spoznavanje Boga, o
emu se u dananje vreme posebno raspituju mnogi ljudi koj i tragaju
za tim saznanj em. Za J unga j e veza izmeu sl i ke Gospodnj e i
kvaterniteta znaaj na tema (3). Pod poslednjim poj mom on podra-
zumeva sve si mbol e sa et vorodcl ni m obl i kom. U ovekovom
stremljenju ka ocelotvorenju i iscelj enj u kvateralni simboli i sistemi
su od f undament al nog znaaj a. I u snovi ma savremeni h lj udi
164
mani festuj e se ta kvatcralna si mbol i ka. Stoga j c Jung dopunio i
proirio hriansko trojstvo na kvaternitet.
Poseban problem predstavlj a, po Jungu, "tamna strana" i
arhetipska Senka u slici Gospodnj oj . Time on zahvata j edno do danas
nereeno pitanj e koj e su opisivali mnogi teolozi, posebno Martin
Luter, kao "skrivenog i ljutitog Boga" . Jungu j e za cclovitu sliku
oveka i Boga vano da tama ima svoj e mesto i u slici Gospodnj oj ,
j er bi se ovek razbio o nju.
( 1) Bubc r ne moe iln shvati u koj oj meri " aut onomni duevni
s a dr a j " , poput sl i ke Gospodnj e, moe bi l i suprot st avl j en u odnosu na
J a i da j ednoj t akvoj vezi ne nedost aj e i votnost. Si gur no ni j e zadat ak
i skust vene nauke da ut vr uj e u koj oj mer i na t akav duevni s adr aj
ut i e bi e met af i zi kog boanst va i del uj c odr euj ue na nj ega. To j c
st var t eol ogi j e, st var ol kr ovenj a i vere. Moj kri t i ar, i ni se, ni j e svesl an
da kada i sam govori o Bogu i skazuj e na j pr e ono s t o j e u nj egovoj svesti
a pot om i svoj e nesvesne predst ave. O kom met af i zi kog bogu govori ,
j a ne znam. Ako j e ort odoksni J evr c j i n, onda govori o boanst vu koj e
j o ni j e ot kr i l o svoj u i nk a r na c i j u i z pr ve godi ne nae er e. Ako j e
hr i ani n, onda on zna o ooveenj u, ali jo ni ta nc sluti o J ehovi . Nc
s umnj am u nj egovo uverenj c da j c u i voj vezi sa boanski m Ti , ali i
da l j e z a s t upa m mi l j e nj e da t aj odnos n a j p r e vodi a ut o no mno m
duevnom s adr aj u, koj i on defi ni c ovako a papa dr ugai j e. Pri t om
ne uzi mam sebi ni na j ma nj u sl obodu da pr os uuj em da l i sc nekom
met af i zi kom bogu uopt e dopal o i kol i ko da se ver uj u em J c vr e j i nu
pri kae kao onaj pr e ooveenj a, cr kveni m oi ma kao pot onj e t roj st vo,
pr ot e s t a nt i ma kao j e di ni S pa s i t e l j , bez Bogor odi c e Sa i s kupi t e l j i c c
( Corrcdcmp( ri x) , a sadanj em rimskom papi zaj edno sa Sai skupi tcl j i com.
udno j e da sc on doti e moj e t vr dnj e o tome da Bog ne moe
post oj at i odvoj eno od oveka i nj u s mat r a t r ans cendent nom i zj avom.
I zri i t o kaem da j e sve, ba sve to se govori o " Bo g u" , l j udski i skaz,
t j . da j c ps i hi ke pr i r ode . Sl i ka koj u i ma mo o Bogu ili j c za s ebe
s t var amo, i pak ni j e ni kada " odvoj ena od oveka" . Da l i mi Bubc r moe
navest i gde j e Bog st vori o svoj u sopstvenu sl i ku odvoj enu od oveka?
Ka o i ko moe ut vrdi t i t ako net o? ( GW 18/11, 1507f . )
I
165
( 2) Del ovanj e boanst va na nas moemo ut vrdi l i samo pomou
psi he, pri emu ne moemo razl i kovat i da li to dej st vo dolazi ud Boga
ili iz nesvcsnog, t j . ne moe sc zakl j ui t i da li su boanst vo i nesvesno
dve r azl i i t e vel i i ne. . . Ta ni j c r e eno, sl i ka Boga ne koi nc i di r a sa
s ami m nes ves ni m, nego sa nj egovi m pos ebni m s a dr a j e m, nai me sa
ar het i pom Sopst va ( Scl bst ) . To j e to, od ega nc moemo vie empi r i j ski
da odvoj i mo sl i ku Boga. Dodue, mogl a bi sc ar bi t r ar no povui razl i ka
izmeu ove dve vel i i ne. To nam ni emu nc slui, nego, naprot i v, pomae
s amo u odvaj anj u oveka i Boga, i me sc spr eava ooveenj e Boga.
Ver a s i gur no i ma pr avo kada ovekovi m oi ma i dui do ar ava nc -
mer l j i vos t i nedost i nost Boga, ali ona pr opoveda i nj egovu bl i zi nu,
t avi e ne pos r e dnos t Bo g a , i upr a vo j c bl i zi na ono t o mo r a bi t i
empi r i j s ko da nc bi bi l a pot puno bezna aj na. Sa mo ono to del uj e na
mene, spoznaj em kao st var no. Meut i m, ono to ne del uj e na mene, isto
t ako ne moe ni da post oj i . Rel i gi ozna pot r eba t rai cel ovi tost i zat o iz
nesvesnog uzi ma ponuene cei0vite sl i ke koj e sc, nezavi sno od svesti ,
uzdiu i z dubi na duevne pri rode. ( GW 11, 757)
( 3) Aspekt kvat erni t et a boanske sl i ke moe sc obj asni t i kao
odr az Sopst va ili obr at no - Sopst vo kao imugo Del u oveku. Oba su
psiholoki i sti ni ta, poto Sopst vo, ukol i ko sc subj ekt i vno opaa samo kao
na j i nt i mni j e i k r a j n j e us nml j i va nj c , i ma pot r e bu za op t o u kao
pozadi nom, bez koj e se ono uopte nc moe real i zovat i kao apsol ut no
poj edi nano. Tano uzevi , Sopst vo bi sc moral a s mat r al i kao kr a j nj a
suprot nost Bogu. Meut i m, moral i bi smo sc posluiti reci ma Angcl i usa
Si l czi j usa: " On moe bez mene, a j a ne mogu post oj at i bez Nj e ga. " I ako
empi r i j s ki si mbol zaht eva dva di j amet r al no s upr ot na t uma e nj a , ne
moe se ni j edno ni drugo dokazat i kao i spravno. Si mbol podr azumeva
oba i pr edst avl j a stoga par adoks. Ovo ni j e mesto za bl i e pokazi vanj e
kakvu ulogu pr akt i no i gr aj u ovi numer i ki si mbol i . Zat o svoj e i t aoce
upuuj em na materi j al sna u Psihologiji l alhemiji, prvi dco. ( GW 11, 282)
166
SLIKA MAJKE
Sl i ka maj ke se ovde upot rebl j ava u i st om smi sl u kao
psi hoanal i ti ki struni izraz imago maj ke ( Mut t eri mago) . Sl i ka
maj ke sadri svoj osnovni izraz arhetipa maj ke i vodi poreklo od
kolektivno nesvesnog u oveku. Zbog tog porekla pojavne slike majke
mogu da odstupaju od stvarne maj ke. Mada je individualna slika
maj ke uvek protkana arhetipom maj ke i pomeana sa nj im, ona ipak
doputa da se na individualnoj maj ci prepoznaju mnoga iskustva.
Kako arhetipski i transpersonalni aspekt slike maj ke tako i lina
iskustva sa maj kom mogu imati pozitivno ili negativno dejstvo.
Pored l i nog aspekta slike maj ke, Jung nabraj a i druge
maj inske praslike, kao to su, na primer: crkva, grad i univerzitet.
ire gledano, arhetip maj ke dolazi do izraaja u mnogim likovima
i simbolima koj i stoj e u vezi sa raanjem ili ponovnim raanjem.
Ut i caj i i delovanj e slike maj ke razliito se doivlj avaj u u ena i
mukaraca. Dok ene svesno doivljavaju majku i maj insko, oni kod
mukarca dobijaju preteno simbolian karakter i doivljavaju sc kao
delovanje nesvesnog (1).
( 1) e l e o bi h, pr e s ve g, da s kr e ne m pa nj u na pos e bnu
okol nost da sl i ka ma j ke lei na j e dnoj dr ugoj ravni , ako j e i zr aava
mu kar ac , a ne ena. Za enu, maj ka j e tip nj enog svesnog i vota kao
pr i padni ca tog pol a. Za mu kar c a, maj ka j e , meut i m, ti p, neto t ue,
pr e ko put a , t o t r eba doi vet i , i s punj e no s vet om s l i ka l a t e nt nog
nesvesnog. Ve i z tog razl oga kompl eks maj ke se pri nci pi j el no r azl ukuj e
od eni nog. Pr ema t ome, maj ka j e za mu kar c a od samog poet ka neto
i zri i t o si mbol i nog kar akt e r a, pa stoga i pobuuj e nj egovu t endenci j u
i deal i zovanj a ma j ke . I deal i zaci j a predst avl j a t aj ni apot ropei zam. Neto
167
se i desili zuj e da bi se odagnao st r ah. Nesvesno i nj egov magi ni ut i caj
su ono ega se ovek boj i .
Dok j e kod mu kar c a maj ka ipso fiicto si mbol i na, ona se kod
ene tek t okom psi hol okog r azvoj a, po svoj pri l i ci , pr et var a u si mbol .
Pada u oi da se, sudei po i skust vu, kod mukar ca uopte ee j avl j a
tip Ur ani j c , dok kod ena pr covl auj c ht oni ni ti p, tzv. maj ka Ze ml j a.
U j ednoj f azi , u koj oj sc poj avl j uj e ar het i p, nast upa, po pravi l u, manj e
i l i vi e pot puni i dent i t et s a pr a s l i k o m. e na s e moe ne pos r e dno
i de nt i f i kovat i s a ma j k o m Ze ml j o m, dok mu k a r a c t o nc moe (sa
i zuzet kom ps i hot s ki h s l u a j e va ) . Pr e ma t uma e nj u mi t ol ogi j e, ona
pr i pada speci f i nost i ma Vel i ke Ma j k e ( Magna Ma t t c r ) koj a s c est o
poj avl j uj e u paru sa svoj i m muki m pandanom. (G\V 9/1, 192 f.)
SLIKA OCA
Slika oca nekog oveka sastoji sc od iskustava i predstava
razliitog porekla koj e imaju veze sa sopstvenim ocem ili nekim
oinskim mukarcem u iroj familiji ili potie iz vlastite arhetipske
dispozicije. Mitoloke predstave o j unacima ili likovima velikih voda
i razne slike boanstava neki su primeri za poslednj i arhetipski i
transpersonalni aspekt. Sem toga, duevno j ezgro mukarca, njegovo
Sopstvo, moe sc pojaviti kao mudri starac, kao unutranji vodi ili
kao magino privlaan prirodni duh. Naposletku, navedimo j o glas
koj i se esto j avl j a u snovi ma i govori usmeravaj ue rei ili sa
velikom uverljivou prenosi neku poruku. Sve ove informacije u rei
i slici mogu u pozitivnom ili negativnom obliku biti potomci slike
oca.
Osvci vanj c i kritiko suoavanj e sa naj ee nesvesno
delotvornom slikom oca, vaan su korak ka samospoznaj i i sam-
oostvarenju. Ostane li slika oca nesvesna a time i neobraena, ona
168
moe da putem pozitivnih i negativnih uticaja i delovanja nekonrro-
lisano dovede do potuenja sopstvenog ivotnog stava.
Dok identifikacija sa ocem naj ee optereuje linu indi-
viduacij u, pa je ak i spreava, odvaj anj e od oca dovodi do osa-
most al j enj a sina i keri ( 1) . Poj aani m razvoj em svesti i samo-
spoznajom u toku ivota, imago oca gubi svoju maginu mo i stupa
u pozadi nu. Nasuprot t ome, kod psi honcurot ski h smet nj i u
razvoj nom periodu slike roditelja zadravaju svoju snagu i mogu,
putem transpersonalne slike Gospodnje, postati j o moni j e. Izmeu
sl i ke oca i sl i ke Boga post oj e u patri j arhal noj kulturi i rel i gi j i
vi esl oj ni uzaj amni odnosi . Dok j e prvobitno arhetip bi o mani -
festacija Sopstva, on moe u patrijarhatu postati "zakonodavni Bog"
i u savesti se internalizovati kao Nad-Ja (Supcr-Ego).
(1) Otac uopt e znai r ani j e st anj e svesti, u koj em se dete j o
nal azi , t j . kada j e zavi sno od odreenog, post oj eeg obl i ka i vot a, od
habitusa koji ima zakonski karakter. To je pr i hvaeno, ner ef l ekt i r ano
s t anj e, isto znanj e o datosti bez i nt el ekt ual nog ili moral nog suda. To
vai kako i ndi vi dual no t ako i kol ekt i vno.
Pr enes e li se akcenat na sina, onda se sl i ka me nj a. Na i ndi -
vi dual nom pl anu, po pravi l u, nast upa promena onda kada se sin sprema
da stupi na oevo mest o. Pr ema ar hai nom uzor ku, to se moe dogoditi
kvnzi ubi st vom oea, t j . nas i l nom i dc nt i t i kaei j om sa ocem i nj egovi m
pot onj i m ods t r anj enj em. Meut i m, t o ni j e ni kakav napr edak, nego j e
z a dr a v a n j e pr vobi t nog ha bi t us a , pa ni j e pr opr a e n ni ka kvo m
di f er enci j aci j om svesti . Ni j e se zbi l o ni kakvo odvaj anj e od oca.
Legi t i mno r eenj e sast oj i sc u svesnom r azl i kovanj u oca od
habi t us a koj i on r e pr e ze nt uj e . Za t o j c pot r ebna i zvesna mer a po-
z na va nj a s voj e sopst vene i ndi vi dual nost i , koj a sc nc moe st ei bez
mor al ne odl uke i koj a se nc moe zadrat i bez izvesnog r azumevanj a
smi sl a. ( GW 11, 270 f.)
169
SNOVI UPOZORENJA
Pod snovima upozorenja ovde se podrazumevaju snovi koj i
svoj im slikama i simbolima unaprcd nagovetavaju neku opomenu,
na primer, dolazee udarce sudbine. Iako to nij e nikakav poseban
struni izraz j ungovske psihoanalize, on je ovde uvren zbog toga
to se Jung o t ome ee i zj anj avao. Za dotine snevac snovi
upozorenja naj ee se doivljavaju kao udnovato predznanje due.
J ung smatra da mnoge kri ze u naem ivotu i maj u svoj u duu,
nesvesnu predi stori j u i mogu se preko snova naj avi ti u obl i ku
upozorenja ( 1) .
U praksi bavljenja snovima naj ee je vrlo teko pronai
j ednoznane kriterij ume tumaenj a snova upozorenj a. U pismu J.
Kiru o iznenadnoj smrti svog prisnog saradnika Tonija Volfa, Jung
opisuje te potekoe (Briefe //, 334) . Kao to za bitna pitanja naeg
ivota naj ee nema j asnih odgovora, tako ne bi trebalo ni da od
snova bezusl ovno oekuj emo neto sl i no. U naem kompj ut c-
ri zovanom drutvu i u tako racionalno orij entisanom vremenu u
mnogim oblastima mnogi ljudi se bave upravo snovima upozorenja.
U mom delokrugu rada poznati su mi brojni primeri kako je uvaen
i shvaen san upozorenja spasao ljudske ivote, dok je potcenjivanje
ove poruke vodilo u traginu smrt.
Na osnovu navedeni h i skustava, ovakvi m snovi ma se
pri pi suj e proroanska funkci j a. Jung se u tom smislu izraavao
uzdrl j i vo i govori o j e o prospekt i vnoj f unkci j i sna, a pod ti m
podrazumevao "prethodnu kombi naci j u ver ovat noe" buduih
dogaaja (2).
170
(1) Snovi pokat kad naj avl j uj u si t uaci j e znat no pr e nego io e
se one zai s l a dogodi t i . To sc ne moe bczusl ovno oznai t i kao udo.
Mnoge kr i ze u naem ivotu i maj u svoj u duu i nesvcsnu i st ori j u. Mi
i demo u susret nj i ma kor a k po kor ak, a da nc uvi amo opasnost i . Ali
ono to nc o pa a mo pomo u s ves t i , t o es t o s poz na j e nes ves no i
saopt ava nam put em snova.
Na taj nai n nas snovi esto upozor avaj u, ali isto tol i ko esto
izgleda da oni to ne i ne. St oga ovek ne bi t rebal o da sc osloni na neku
l j ubaznu ruku koj a nas uvek i pr avovr emeno zadrava pred opasnou.
Ili j o pozi t i vni j e r eeno: izgleda kao d a j e ponekad na clu neka dobra
si l a, ali ponekad i nc. Mi st er i ozna ruka moe nam ak pokazal i put u
propast , a snovi se i spost avl j aj u ponekad kao zamke, bar l ako i zgl eda.
est o se ponaaj u kao del f i j sko proroanst vo koj e j e kr al j u Krezu rekl o
da e, ako pr ekor a i reku Hal i s, srui ti j e dno vel i ko car st vo. Kada j e
preao reku i pol om u bici doivco potpuni poraz, ot kri o j e da sc mislilo
na nj egovo sopsrveno carstvo. (Der Mensch unilseineSymbole, sir. 51 f.)
( 2) Pr os pckt i vna f unkc i j a j e , naprot i v, ant i ci paci j a budui h
svesnih ost varenj a koj a se poj avl j uj e u nesvesnom, neto kao predveba
ili pr edski ca, neki unapred smi l j en pl an. Nj egov si mbol i ni sadraj j e ,
po pr i l i ci , nac r t r e enj a konf l i kt a, za ta Me dc r daj e odgovar aj u e
dokaze. Pos t oj anj e takvih prospekl i vni h snova ne moe se pori cal i . Bi l o
bi neopravdano nazi vat i ih pr or oans ki m, budui da su oni islo toliko
pr or oanski kao prognoza bol esti ili vr emenska prognoza. Re j e samo
o pr et hodnoj kombi naci j i verovnt noe, koj a se, nar avno, moe u l om
s l u a j u i s us r es t i sa s t va r ni m po na a nj e m s t va r i , ali sc nc mor a
nei zbeno susresti i pokl opi ti u svim poj edi nost i ma. Samo u posl enj em
sl uaj u moe se govori l i o pr or i c anj u. Da j e prospckt i vna f unkci j a sna
u ovom sl uaj u znat no nadmo ni j a od svesne pr et hodne kombi nac i j e,
to i ni j e t ol i ko za uenj e, budui da san pol i ce iz st apanj a elemenata
i spod pr a ga s ves t i , pa j c k o mb i n a c i j a svi h oni h o pa a n j a , mi sl i i
oseanj a koj i su zbog nj ene sl abi j e nagl aenosl i izali i z svesti. Scm toga,
snu dol aze u pomo i pot prani tragovi s eanj a, na koj e svest ni j e vie
u st anj u da del ot vorno ul i ce. U smislu davanj a prognoze, san j c stoga
u znat no povol j ni j em pol oaj u nego sama svest. ( GW 8, 493)
171
SOPSTVO
Uz pomo poj ma Sopst va ( Scl bs t ) , J ung pokuava da
priblino opie celovitost ukupne ovekove linosti ( 1) . Psihika
celokupnost sadri i nesvesne i svesne delove koj ima Sopstvo, kao
sredite ili centar linosti, upravlja i obj edinj uj e ih. U tom smislu
Sopstvo je arhetipski faktor ureivanja sveta slika u dui; ona nam
se j avl j a u broj ni m slikovitim i simbolinim izraaj nim oblicima.
Naposletku, ona se karakteric kao psihodinamiki faktor posebne
numinoznosti. Jung esto ukazuje na to da svest nc smemo izjednaa-
vati sa Sopstvom, j er to moe da dovede do psihotskog naduvavanja i
grandomanskog fantaziranja o natovcku, nego da Ja stoji prema
Sopst vu u kompenzat orskom odnosu ili bi t rebal o da formi ra
"osovinu Ego-Sel bst " (Erih Noj man).
Psi hoanal i ti ki termin Selbst predstavlj a konstrukci j u i
ukazuje na nadsvesne mogunoti povezivanja sa Bogom i kosmosom,
sa kristalima i ivotinjama, sa biem i svim bivstvujuim ( 2) . Druge
slikovite i simboline forme izraavanja ine sve arhetipske slike i
mandale koj e imaju svoj e sredite i samo Selbst kao svoj centar.
Selbst se moe pojaviti i u personalnim likovima, na primer, u lekaru,
heroju ili sveteniku. Postoje Selbst paradoksalno kao i svi arhetipovi
i ima antinomski karakter, to muki i enski likovi i linosti mogu
da se pojave u j ednom obliku. Selbst sc, dalje, moe pojaviti u obliku
malog ili velikog, bespomonog i snanog ili kao dete i starac. Time
ni j e reeno da su oni zaista takvi da j e kod pojavnih oblika re o
paradoksnom odslikavanju u opaajuem subjektu. Selbst je upravo
granini poj am koj i nas suelj ava sa ogranienim mogunostima
ljudskog saznanja.
172
Za ovde izabrane poj avne slike Sopstva bitna su dva sledea
aspekta. To j e i zvanredno dej st vo koj e ukazuj e na numi noznu
cel ovi t ost ovog arheti pa, koj i prenosi oseanj a bezvremenske
dimenzije i "venosti". S druge strane, Sopstvo je povezano sa slikom
Boga i "unutranjim Il ri stom", tako da se oni, empirijski gledano,
ne mogu j asno razluiti. Naposlctku, za Junga je vano i to da se u
celokupnost Sopstva, odnosno bojih slika, ubraja i integracija zla
( 3) .
( 1) Selbst. Ka o e mpi r i j s k i p o j a m, Selbst oz na a va s ve-
ukupnost svih psi hi ki h f enomena u oveku. Ono i zraava j edi nst vo i
cel okupnost kompl et ne l i nosti . Ali kako ovo posl cdnj e, zbog nesvesnog
udel a, moe samo del i mi no biti svesno, to j e poj am Selbst zai st a del om
pot enci j al no empi r i j ske pri rode i stoga predst avl j a u i stoj meri postulat.
Dr uga i j e reeno, on obuhvat a saznat l j i vo i nesaznat l j i vo, odnosno j o
nc i s ku e no. Ova s voj s t va su mu z a j e dni k a sa mnogi m
pr i r odnonau ni m poj movi ma koj i s u vi e i mena nego i dej e. Ako j c
cel ovi tost koj a se sast oj i iz svesnih i iz nesvesni h sadr aj a postul at, onda
j e nj en poj am trunscentlentun, j e r ona pret post avl j a pos t oj anj e nesve-
snih f akt or a iz empi ri j ski h razl oga i time oznaava izvesnu sutinu koj a
se moe s amo del i mi no opi s at i , ali koj a s voj i m dr ugi m del om pro
tempore os t aj e nes poznaj na i neogr ani ena. Pot o pr akt i no post oj e
f enomeni svesti i nesvesnog, to Selbst, kao psi hi ka cel ovi t ost , sadri
j e dan svest an i j e da n nesvest an aspekt . Selbst se empi r i j s ki j a vl j a u
snovi ma, mi t ovi ma i ba j ka ma u liku " nadr eene l i nost i " ( kr al j , her oj ,
pr or ok, spasi t el j i t d. ) ili u f or mi si mbol a eel ovi t ost i ( kr ug, et vor o-
uga oni k, k v a dr a t ur a k r ug a , kr s t i t d. ) . Ukol i ko ono pr e ds t a vl j a
eomple.rio oppositorum, j edi nst vo suprot nost i , onda se ono moe j avi t i
i kao pogodna dvost rukost , na pri mer, kao Tao, odnosno kao skup j anga
i j i na ( nael a dobr a i zl a) , kao dvoj i ca br a e ili kao j u n a k i nj egov
ant i pod ( zmaj , zli br at , vel i ki nepr i j at el j , Faus t i Mef i st o i t d. ) , t j . Selbst
se empi r i j s ki j a vl j a kao i gra svetl osti i senke, i ako se ono shvat a kao
c e l okupnos t , pa t i me kao j e di ns t vo , u k o j e m s u o b j e di nj e ne
suprot nost i . . . Ti me se ono ukazuj e kao urhetipskupredstava koj a se od
drugi h predst ava takve vrst e razl i kuj e po t ome to, shodno znaaj u svog
s adr aj a i svoj e numi noznost i , zauzi ma cent r al no mest o. (GVV 6, 891)
173
( 2) To " ne t o" nam j c st rano, a i pak t ako bl i sko, deo nas a
i pak nepoj ml j i vo i pri vi dno sredi t e t ako t aj anst vene kons t i t uci j e da
moe da zaht eva sve, srodnost sa i vot i nj ama i bogovi ma, sa kr i st al i ma
i zvc zdama, a da nas t o ne udi ni t i , t avi c, da pobuuj e nae ne-
odobr avanj e. To " ne t o" trai sve to, a mi nemamo ni l a u r ukama da
bi smo se j ednost avno mogli suprot st avi l i tom zaht evu, a ak j c kor i sno
ut i t aj gl as. To sr edi t e sam oznai o kao Sops t vo ( Sc l bs t ) . U i nt e-
l ekt ual nom smi sl u, Selbst ni j e ni ta drugo do obi an psi hol oki poj am,
j e dn a k o n s t r uk c i j a k o j a bi t r e ba l o da na m i zr azi ne s poz na t l j i vu
mudrost koj u mi , kao t akvu, ne moemo da shvat i mo, j e r ona prcvazi l azi
nau mogunost s hvat anj a, kao to t o proi zl azi i z nj ene def i ni ci j e. Ona
se, isto t ako, moe obcl ei ti kao " Bog u na ma " . Poeci naeg ccl okupnog
duevnog i vot a, ini sc, proi sl i u nerazrei vo iz te t ake, a svi naj vi i ,
pa i posl ednj i ci l j evi izgleda dopi ru do nj e. Taj par adoks j e nei zbean
kao i uvek kada poku avamo da net o ozna i mo to sc nal azi s one
st r ane mogunost i naeg r azuma. ( GW 7, 398 f.)
( 3) Ovaj arhet i p Sopsl va u svakoj dui j e odgovori o na " po-
r uku" , t ako da j c konkr et ni ui tel j Isus u naj kr a em roku asi mi l ovan
od konst el i r anog ar het i pa. Tako j e Hr i st os ost var i vao i dej u Sopst va.
Me ut i m, kako ovek ni kada ne moe empi r i j s ki da r azl i kuj e t a j e
s i mbol Sops t va a t a s l i ka Bo g a , t o ove dve i de j e , nas upr ot svi m
poku aj i ma r azl ui vanj a, uvek iznova nast upaj u pomeano. Na pri mer,
Selbst kao s i noni m unut r a nj e g Hr i s t a j ova novs kog ili pavl ovs kog
odraza ili Hri st os kao Bog ( " Ocu i st ovet an") ili at man, kao i ndi vi dual no
Selbst i i s t ovr emeno bi e kos mos a, ili Tao kao i ndi vi dual no s t a nj e i
paral el no kao kor ekt no ponaanj e svel ski h zbi vanj a. " Bo a ns ki " domen
poi nj e psi hol oki neposredno s one st r ane svesti , j e r j e t amo ovek ve
preput en pr i r odnom poret ku na uspeh i propast . Si mbol e cel ovi t ost i ,
koj i mu ot uda dol aze, on nazi va i meni ma koj a su razl i i t a u zavi snosti
od vr emena i mest a.
Psi hol oki se Sopst vo defi ni e kao psi hi ka cel ovi tost oveka.
Simbol Sopstva moe biti sve ono o emu ovek pret post avl j a obuhvat nu
ccl okupnost kao o sebi samom. St oga si mbol Sopstva ni kako nema uvek
onu cel ovi tost kakvu zaht eva psi hol oka def i ni ci j a, nema ni l i kHr i s t ov,
j e r nj emu nedost aj e nona st r ana nj egove duevne pr i r ode, t mi na duha
i greh. Bez i nt egri sanj a zl a, nema cel ovi tosti . ( GW 11, 231 f.)
174
STRUKTURA SNA
Tokom svog dugogodinjeg naunog rada na snovima, Jung
j e zapazi o da svi snovi koj i h se ovek potpuno sca i maj u iste
strukturne karakteristike. Dramski uzorak mnogih snova pokazuj e
najveu slinost sa klasinom dramom. Zbog te adekvatnosti izmeu
drame i sna mnogi ljudi su posebno impresionirani tim klasinim
komadi ma, j er se govori o neemu uroenom. U antikoj Grkoj
posebno su negovani odnosi drame i sna, pri emu su pacijenti u
tadanj i m "psi hosomat ski m kl i ni kama" , na pri mer u Epi dauru,
mogl i da uz tadanj i metod l ecnj a i i nkubaci one snove da i u
susednim amfiteatrima svesno i dodatno dozive osnovne duevne
konflikte. Al i obratimo se sada pojedinim aspektima strukture sna.
Na poetku svakog sna daju sc podaci o mestu i vremenu radnje, a
potom se pojavljuju akteri. Umesto njih to mogu ponekad biti stvari
ili ivotinje koj e meritorno odreuju radnju. Te razliite podatke o
poetnoj situaciji Jung naziva ekspozicija sna ( 1) . Pri praktinom
radu na snovima, pri tumaenju snova i pri uspostavljanju konteksta
i osvetljavanja "mesta u ivotu", mogu postati svesna vana istorijska
iskustva iz individualne ivotne i stori j e. Ekspozi ci j a osvetl j ava
istorinost sna.
Drugi aspekt strukture sna koji Jung naziva zaplet prikazuje
snevaa zapet l j anog u suprotnosti koj e proi zl aze iz nereeni h
problema ivotne istorij e. Ovi problemi dobij aj u posebnu psiho-
dinamiku ti me to se svesni m saznanj i ma pridruuj e vi esl oj ni ,
nesvesni nai n gl edanj a due. Nesvesno pokuava da odreeni
problem uini razumljivim svesti j ezi kom slika i simbola.
175
U treoj fazi sna radnja se dovodi do vrhunca koj i Jung
oznaava kao kulminaciju ili peripetiju (preokret). Na dramskom
vrhuncu deava se samo neto odluujue. esto sneva doivljava
kako je stavlj en pred teku odluku. U na izgled bezizlaznim situ-
aci j ama iz sna neko j c na ovom dramati nom vrhuncu ispunj en
strahom ili se budi obliven znoj em.
Kraj sna predstavlja lizis (razreenj e) koj e ne prua uvek
el j eno patentno reenj e. Del anj em sna proizveden rezultat daj e
snevau i terapeutu naj ee vana uputstva o dal j em razvoj u i
neophodnim sledeim koracima. U sadrajan zavretak sna ubrajaju
se naroito kompenzatorska funkcij a ili prospektivna uputstva o
buduim razvojnim mogunostima. U brojnosti i viestranosti najveeg
broj a snova koj i su za mnoge ljude zbunjujui, prva pomo se upravo
sastoji u spoznaji raznih strukturnih elemenata.
( 1) Svakako postoj i velika vei na " pr os e ni h" snova, u koj i ma
se moe pr epoznal i odreena st r ukt ur a i koj a j c dosta sl i na st rukt uri
drame, Na pr i me r , san po i nj e sa podatkom ojnestu radnje, k a o :
" Nal azi m se na ul i ci , u j e dnoj al ej i " , i l i : " Nal azi m se u j ednoj vel i koj
z gr a di , nal i k ho t e l u" i t d. Uz t o es t o sl edi podat ak o akterima na
pr i mer : " I de m sa svoj i m pr i j at el j em X u et nj u gradski m par kom. Na
j e dnoj r as kr s ni c i nai l azi mo i znenada na gospou Y " , i l i : " Se di m s a
ocem i ma j kom u el ezni kom kupc u" , ili: " J a sam u uni f or mi , a mene
okr u uj u mnogi dr ugovi i z s l u be " i t d. Podac i o vr e me nu r ede se
j a vl j a j u. Ovu fazu sna nazi vam ekspozicijom. Ona navodi mesto r adnj e,
akt er e a esto i pol azni pol oaj .
Dr uga f aza j e zaplet. Pr i me r : " Nal azi m sc na ul i ci , u j e dnoj
al ej i . U dal j i ni se poj avl j uj e aut omobi l koj i se br zo pri bl i ava. Kol a se
kr eu veoma nesi gurno i mi sl i m da j c voza pi j a n. " I l i : " Gos poa Y j e
i zgl eda vr l o uzbuena i el i mi net o do apnut i na br zi nu, to moj
pr i j at el j X oi gl edno ne t r eba da uj e . " Si t uaci j a se na izvestan nai n
kompl i kuj e, nas t aj e i zvesna napet ost , j e r sc ne zna l a e sc sada desi ti .
Tr ea f aza predst avl j a kulminaciju ili peripetiju. Ovde sc zbi va
net o odl uuj ue, dogaa se pr eokr et , kao u pr i me r u: " Odj e dnom ja
se na e m u kol i ma i nai zgl ed j a s am t aj pi j ani voza. Ne mogu da
176
z a us t a vi m kol a koj a j u r e br z o i uz l oml j a vu uda r a m u z i d. " I l i :
" Gos poa Y odj ednom prebl ede i srui se na ze ml j u. "
et vr t a i posl ednj a faza je lizis, ruzreenje ili rezultat nast ao
r adom sna ( i ma izvesnili snova, kod koj i h nedos t aj e et vr t a f aza to
moe da pr edst avl j a poseban probl em koj i ovde ni j e za r as pr avl j anj e) .
( GW 8, 561 ff. )
SUPROTNOSTI
Opi si suprotnosti i nj i hova i ntegraci j a u ocel ot vorenj e
l i nosti , koj e poi vaj u na raznovrsnim i skustvi ma, zauzi maj u u
j ungovskoj psihologij i centralno mesto. Gotovo da nema nijednog
Jungovog dela u koj em on ne govori opirno i ponovljeno o ovoj temi.
Tako Jung, na primer, predstavlja svesnost i nesvesnost kao "su-
protnosti" koj e sc, sj edne strane, dopunjuju i kompenziraju a, s druge
strane, j edno drugom protivuree ili se ak opiru ( 1) . Svaki ovek i
sa malo poznavanj a samoga sebe moe da u svom linom ivotu
konstatujc takve suprotnosti i nastale tenzije. Tu ubrajamo posebno
svoj e nerazvijene i odbaene strane. Ta zla i mrana strana koju Jung
naziva Senkom trebalo bi da bude prihvaena i integrisana u cei inu
linosti.
J ungovo shvatanj e o suprotnosti ma dobij a dodatno na
znaaj u u pogledu na interdisciplinarni disput izmeu duhovnih i
prirodnih nauka. Dok j edne merenj em i vaganj em materij e prodiru
do j edinstvene stvarnosti, druge u istraivanju duhovnih fenomena
doseu takve di menzi j e. Za Junga su duhovno i materi j al no su-
protstavl j eni arhetipovi koj i se na psi hi kom planu presecaj u a
povezani su u brojnim poj avnim modalitetima psihikog (na primer
u slikovitom i psihodinamikom obliku). U svom delu "Theoretische
177
Uberlegungen zum JVesen des Psychischen" (2) i na drugim mesti-
ma, Jung ukazuje na iskustva sa elektromagnetskim oscilacijama. Vidljivi
spektar tih oscilacij a odgovarao bi duevnom podruju koj e se preko
infracrvenog protee u fizioloko polje (instinkti) i na kraju preko
ultralj ubiastog prelazi u duhovnu sferu (arhetipovi). Za Junga su
psiha i materija dva polarna aspekta j edne te iste stvari.
Vaan primer i sliku povezivanja suprotnosti predstavljaju
razni oblici sparivanja. U oblasti nagona to se zbiva u seksualnosti
a u duhovnom i spiritualnom podruju sledi kao "sj edinj avanj e due
sa Bogom", kao susret sa Sopstvom ili sa nekimkosmikim simbolom.
(1) Ve pr vi pr odor i n a s t a j u e ps i ho t e r a pi j e u po dr u j e
st var ne psi hol ogi j e dovodili su do sukoba sa problematikom suprotnosti,
koj a j e psi hi svoj st vena u naj dubl j e m smi sl u rei . St r ukt ur a psi he j e
ui sti nu t ol i ko kont r adi kt or na i kont r api i nkt ual na da veroval no nema
ni j edne ps i hol o ke kons t at ac i j e ili i j ednog opt eg st ava o koj i ma se
i st ovremeno nc bi mor al a izneti i nj i hova suprot nost .
Pr obl e ma t i ka supr ot nost i sc poj a vl j uj e kao naj pogodni j e i
n a j i de a l n i j e popr i t e za n a j k o n l r a d i k t o r n i j c t e or i j e , pos e bno za
pol uost varcne ili sasvi m neost varene pr edr asude u vezi sa s hvat anj em
svet a. Takvi m svoj i m r azvoj em psi hot erapi j a j e uzbudi l a osi nj c gnezdo
prvog r anga. Uzmi mo kao pr i mer t akozvani obi an sl uaj pot i ski vanj a
nagona. Pr est ane l i pot i ski vanj e, nagon sc osl obaa. A ako j c sl obodan,
onda on eli da ivi i da dela na svoj nai n. Mc ul i m, si t uaci j a l ako
pos t aj e mu na , povr emeno veoma mu na. Sl oga j c pot r e bno modi -
fi koval i nagon, " s ubl i mi r at i " ga, kao to sc obi no kae. Ka ko to privesti
kr aj u bez pomenul og pot i ski vanj a, nc moe ni ko da kae. Ve i sama
f or mul a c i j a " pot r e bno j c " uvek j e dokaz nemoi t er apeut a i uj edno
znai i pr i znanj e da j e sti gao do kr aj a svoj e mudrost i . Kr a j nj i apel na
r azum bi o bi sasvi m l epa st var kad bi ovek po pri rodi bi o ani mal no
r a c i o na l a n. Me ut i m, on t o ni j e , on j c , na pr ot i v, b a r i st o t ol i ko
ner azuman. St oga esto ni r azum ni j e dovol j an za modi f i kaci j u nagona
i nj e govo uk l a pa nj e u por e dak r a z uma . Ono t o sc na t om mes t u
pr obl ema poj avl j uj e kao mor al ni , et i ki , filozofski i rel i gi ozni konf l i kt ,
ne moe se i zmi sl i l i : pr aks a nadma uj c svaku f ant azi j u. Svaki savesl an
i i st i nol j ubi v psi hot erapeut mogao bi da o l ome, naravno u tiini, i spri a
178
i t avu pr i u. Ccl okupna pr obl emat i ka vr emena, fi l ozofska i rel i gi ozna
s umnj i avos t nai h dana, pr oval j uj u u j e dnom t akvom sl uaj u i ako
ps i hot er apeut ili pac i j e nt na vr eme nc pogode u c i l j , onda t o moe
kodi t i i j e dno m i dr ugom. Oboj i ca su pri nuena da sc sa aspekt a svog
pogleda na svet suoe sa samim sobom i sa part nerom. ( GW 1, 177 f.)
( 2) Supr ot nost i su eks t r emna svoj st va s t anj a, mada se neka
s voj s t va zai s t a mogu opazi t i , j e r pr e ds t avl j aj u pot e nc i j al . Ps i ha s e
s as t oj i od pr oc e s a, i j a e ne r gi j a na s t a j e i z ur avnot e e nj a r azl i i t i h
s upr ot nos t i . S upr o t no s t i zmeu duha i na gona s a mo j e j e dn a od
naj opt i j i h f or mul aci j a, i j a j e prednost u t ome da mnot vo naj vani j i h
i naj s l oe ni j i h ps i hi ki h pr oc es a svede na z a j e dni ki i me ni t e l j . Sa
s t anovi t a tog na i na pos ma t r a nj a , psi hi ki procesi s c j a v l j a j u kao
energet ski bal ans i zmeu duha i nagona, pri emu on ost aj e pot puno
mr a a n , bez obzi r a da l i se pr oc es moe ozna i t i kao duhovan ili
nagonski . ( GW 8, 407)
SVEST
Iako sc Jung u svom terapcutskom radu i svoj i m spisima
preteno bavi o probl emi ma nesvesnog i nj egovi m dominantnim
odlikama (arhetip, slika, simbol, san itd.), nije gubio iz vida da svest
predstavlja neophodni antonim. O velikom znaaju koji za njega ima
svest, pisao je posle j ednog impresivnog doivljaja na putovanju po
Keni j i , formuliui to sledeim recima: "Lj udska svest j c stvorila
prvo obj ektivno bie i smisao i time jc ovek zauzeo svoj e vano
mesto u velikom procesu postoj anj a", (Erinnerungen, str. 259f. ). Ako
zamislimo svesno-nesvesnu celovitost psihe na modelu kugle, onda
bi svest bila mali odseak celokupne povrine a Ego bi predstavljalo
sredite tog polja. Svesno je sve ono to Ego opazi i zna. On je organ
opaanj a koj i regi struj e mnogostruke veze sa okol ni m svetom i
179
tumai ih, asi mi l i ra sl i ke i si mbol e nesvcsnog i sreuj e ih kao
poj move i rei ( 1) . Dok svesne psihike funkcij e i delove linosti
moemo relativno j asno da razgraniimo i odredimo, to kod sadraja
nesvesne psi he sa nj eni m arheti pski m sl i kama i kompl eksni m
energetskim poljima nije sasvim mogue (2).
Za Junga, svest je "organ za orijentaciju" koji jc blie opisan
putem ori j entaci oni h funkci j a psi hol ogi j e tipova. Pomou ulne
funkcije, Ego (odn. J a) i svest opaaj u stvarnost u spol j nj em i
unutranjem svetu. Tu spadaju i sva ulna opaanja. Miljenje tumai
opaeno i govori " t a" je to. Oseajna funkcija registruj c prirodu
iskustava i oseta i ocenj uj e ih, na primer, po si stemu pr i j at no-
neprijatno, radost-neraspoloenj e, dobro-zl o itd. (3). Uz to, dolazi
intuicija kao instinktivno razumevanje. Tako svest poseduj e vanu
struktuiraj uu i osmi l j avaj ui ! funkci j u. Ona j c , dalj e, vana za
savlaivanj e nagona i instinkata u oveku. Ove se funkcij e mogu
porediti sa j ahaem koj i svog konj a vodi na empatian nain. U
duhovnoj i psiholokoj situaciji nae zapadne kulture doivljavamo
snanu dominacij u svesti, koj a svesno i nesvesno potiskuj e druge
aspekte naeg duevnog ivota, na primer, delatnost mate, milj enj e
u slikama i snevanje. Jung istie da se svest kompenzatorski ponaa
prema potisnutom materij alu nesvesvnog, kao i prema psihikim
sadrajima koji j o nisu dosegli prag svesti.
( 1) Svest. Pod sveu shvat am vezanost psi hi ki h sadr aj a za
J a (vidi J a ) , ukol i ko J a ovu vezanost osea kao takvu. Veze sa J a , ukol i ko
i h on ne osea kao t akve, j esu nesvesne. Svest j c f unkci j a ili del at nost
koj a odr ava vezu psi hi ki h s a dr a j a s a J a . Sves t ni j e i dent i na s a
psihom, zat o to psi ha predst avl j a cel okupnost svih psi hi ki h s adr aj a
koj i nisu svi nuno neposredno povezani sa J a , odnosno nisu vezani za
Ja u toj meri da bi i mal i kval i t et svesnosti . Post oj i mnot vo psi hi ki h
kompl eksa koj i nisu svi neophodno povezani sa J a . ( GW 6, 758)
( 2) Mo e mo zami sl i t i da se ovekova l i nost sast oj i od dva
del a. Pr vo od svesti i svega to ona obuhvat a, i drugo, od vel i ke zal ei nc
nesvesne psi he koj a sc ne moe odredi t i . Svcsna l i nost moe se, manj e
ili vi e, j a s no odredi l i i r azgr ani i t i , ali ako j c re o cel i ni ovekove
180
l i nos t i , onda s e mor a pr i z na l i da j e nj en pot puni opi s ne mogu .
Dr ug a i j e r e e no, pos t oj i ne i zbe no ne r a z gr a ni i vo i ne odr e di vo,
dopunsko Neto u svakoj l i nost i , ukol i ko se ona sast oj i od svesnog dela
koj i se moe posmat r at i i koj i ne obuhvat a neke f akt ore, i j e pos t oj anj e
moramo pretpostavili da bismo objasnili izvesne inj enice. Nepoznati faktori
sai nj avaj u ono to oznaavamo kao nesvesni dco linosti. ( GW 11, 66)
(3) Ner azgr ani i vc sposobnost i oveka su, kao to j e poznat o,
mnogobr oj ne. Ne elei da se i zgubi m u kauzal i st i ki m poj edi nost i ma,
ogr ani i u se st oga na nor mal ne i st al no pr i sut ne sposobnost i svest i .
Sve s t j e u pr vo m redu organ za orijentaciju u svet u s pol j ni h i
unut ranj i h pri l i ka. Svest naj pr e i pre svega konst at uj c da neto post oj i .
Te sposobnost i oznaavam kao oset. Ti me se nc misli na neku speci fi nu
ul nu de l at nos t , ve na opa a nj e uop t e . Sl e de a s pos obnos t da j e
tumaenje onoga to j e opaeno. To nazi vam miljenjem. Ta f unkc i j a
a s i mi l uj e opaeno i t i me obj e kt opa a nj a u ve oj me r i pr e t va r a u
psi hi ko nego to se t o deava s amo put em oset a. Tr e a s pos obnos t
ut vr uj e vrednost obj ekt a. Tu vrenosnu f unkci j u nazi vam oseunjem
( uvs t vom) . e l j na i neel j na r e akc i j a os e anj a odgovar a naj vi em
stepenu subj ekt i vi zaci j e obj ekt a. Os eanj c ga dovodi u t ako bl i sku vezu
sa s ubj ekt om da ovaj mor a da odlui o pr i hvat anj u ili odbi j anj u. (G\V
8, 256)
TIPOLOGIJA, TIPOVI
Jung pravi razliku izmeu etiri psiholoka tipa funkcij e
( mi l j enj e, oseanj e, oset , i nt ui ci j a) i dva tipa zauzet og stava
(ekstroverzija, introverzija) koj i su dati kao prilog ( 1) . Poslednja dva
tipa odreuju temeljno na nain zauzimanja stava i usmeravaju nau
duevnu energiju (libido) i nau ivotnu orijentaciju ili na spoljanje
obj ekt e i stvarnost (ekstroverzi j a) ili na unutranj e subj ekti vne
postoj ee sadraj e (introverzij a). Dok introvertni tip prvenstveno
181
odreuj u subj ekt i vni faktori i ima t ekoe sa pri l agoavanj em
spol j anj em svetu, kod ekst rovert nog tipa sve j e obratno. Ti p
zauzetog stava dalje se diferencira prema svesti i nesvesnom. Ako
je svest nekog oveka, na primer, orijentisana ekstrovertno, onda se
nesvesno prema tome ponaa kompenzatorski, pa je introvertno. Kod
introvertnog tipa ono se, naravno, ponaa obrnuto. U toku svog
ivota, posebno od nj egove druge polovine, trebalo bi da svaki ovek,
radi svog ocel ot vorcnj a, razvi j e i kompenzat orski deo iz svog
nesvesnog.
etiri psiholoka tipa funkcije pomau oveku za orijenti-
sanjc u svetu i u meuljudskim odnosima. Pri tom milj enj e prenosi
saznanj e o tome " t a" znae iskustva ili stvari, a oseanj e govori
" kakve" su one. Oset registruje preko ula " da" odreene inj enice
postoj e, a intuicija nasluuje njihov smisao, "radi ega" su one date.
Poto su ova etiri tipa funkcij e opisana pod dotinim odrednicama,
to emo se ovde zadovolj iti sa nekoliko kratkih iskaza. Mi l j enj e
omoguava da sc sadraji predstava i viestruka iskustva dovedu u
shvatljivu vezu. Oseanje je vrednujua funkcija koja sudi i odmerava
prema unutranjim kriterijumima vrednosti. Oset sadri svekolika
ulna opaanja i ulne senzacij e. Intuicija je mogunost nasluivanja
koj a daruje sposobnost saznavanj a pozadine odreenih situacij a.
Svaki ovek poseduj e samo j ednu, tzv. osnovnu funkcij u, koj a j e
naj razvij enij a i pomae u savlaivanju ivotnih problema. Trema
sparivanju milj enj a i oseanj a, s j edne strane, i oseta i intuicije, s
druge strane, time j e osnovnoj funkcij i suprotstavlj ena funkci j a
inferiorna, tj . nerazvij ena i preteno nesvesna. Ovu funkcij u treba
tokom ivota razvijati putem individuacije i samoostvarenja. Pri tom
drugi par funkcija ini odnosnu pomonu funkciju. (Zainteresovani
itaoci mogu naij ungovski test tipova na nemakom j eziku zajedno
sa t abel om vrednosti u knj i zi I I . Hark: "Religiose Neurosen",
Stuttgart 1984, str. 257 f f ) . O vezama izmeu individualne tipologije
182
i naunog dela nekog oveka svedoi Jung u svoj im dijagnostikim
primedbama na adresu Frojda ( 2) .
( 1) Tip j e pr i me r ili obr azac koj i na ka r a kl c r i a t i a n nai n
i zraava kar akt e r neke vrst e ili opt osl i . U uem smi sl u ovog r ada, tip
j e k a r a k t e r i s t i a n o b r a z a c opt eg stava koj i s e j a v l j a u b r o j n i m
i ndi vi dual ni m obl i ci ma. Od mnogobr oj ni h real no post oj ei h i mogui h
st avova i st i em u ovom i st r ai vanj u ukupno etiri, nai me one koj e se
ugl avnom or i j cnt i u na et i ri osnovne psi hol oke f unkc i j e , dakl e na
mi l j enj e, os eanj e, oset i i nt ui ci j u. Ukol i ko j e t akav stav habitualan i
zbog toga kar akt e r u i ndi vi due daj e odreeno obcl ej e, onda govori m o
psi hol okom ti pu. Ovi , na osnovni m f unkc i j ama zasnovani ti povi , koj i
sc mogu oznai l i kao misaoni, emotivni, intuitivni i senzitivni t i p, mogu
se, prema kval i t et u osnovni h f unkci j a, pudcliti u dve kl ase: u racionalne
i irueionulne t i pove. U prvu spadaj u mi saoni i emot i vni t i p, a u drugu
i nt ui t i vni i senzi t i vni t i p. Dal j e di f e r e nc i r anj e u dve kl ase doput a
pr ve ns t ve no k r e t a nj e l i bi da, na i me introverzija i ekstroverzija- Svi
osnovni t i povi mogu pr i padat i ka ko j e dno j t ako i dr ugoj kl asi , ve
pr e ma domi nac i j i nj i hovog vi e i nt r over t nog ili vie e ks t r ove r t nog
st ava. Emot i vni tip moe pri padat i i nt rovert noj ili ekst r over t noj kl asi ,
a isto l ako i neki drugi ti p. Di f er enci j aci j a na raci onal ne i i raci onal ne
ti pove predst avl j a drugo gl edi te i nema ni kakve veze sa i nt roverzi j om
i ekst r over zi j om. ( GW 6, 913)
( 2) Mo j a t i pol ogi j a se zasni va na psi hol oki m pr emi s ama, a
ove pos l ednj e t eko se mogu pokl opi t i sa ps i hol o ki m, odnos no so-
mat s ki m s voj s t vi ma. S oma t s ke odl i ke s a i nj avaj u t r a j na i t akor e i
nepromcnl j i va i nj eni na st anj a, dok psi hol oke, naproti v, podleu kako
i zvesni m pr o me na ma u t oku r azvoj a l i nost i t ako i pri neur ot s ki m
s me t nj a ma . Ka da ve u i zvesni m sl uaj evi ma pr i padanj e odr eenom
tipu moe da vai doivotno, ono j e u drugi m, veoma estim sl uaj evi ma,
t ol i ko zavi sno od mnogi h spol j ni h i unut r anj i h f akt or a da di j agnoza
vai samo za i zvesno vr eme. Upr avo j e F r o j d j e dan t akav s l u aj . Na
osnovu t anog poznavanj a nj egovog ka r a kt e r a , s mat r am ga za pr vo-
bi t no i nt rovert ni emot i vni tip sa tzv. i nf er i or ni m mi l j enj em. Kada sam
ga upoznao 1907. godi ne, taj i zvorni tip bi o j e ve neurot ski i zbri san.
Pr i pos ma t r a nj u ne ur ot i ar a pr e svega se nc zna da l i se pos ma t r a
svesni ili nesvesni ka r a kt e r . F r o j d j e t ada a i ka s ni j e pr uao sl i ku
183
ckst r avcr t no ori j enl i snnog mi sl i oca i cmpi r i ar a. Nj egovo pr ccenj i vanj e
mi l j e nj a , s j e dn e s t r a ne , i nepot puna odgovor nos t po s ma t r a nj a , s
dr uge s t r a ne , pobudi l i su moj u s umnj u u pogl edu nj e govog l i pa .
S ubj e kt i vno pr e c e nj i va nj e sopsl venog mi l j e nj a i l us t r ovano j e nj e -
govom r eeni com: " To mor a, i pak, da sc sl ae, j e r j a sam l o pr omi s l i o. "
Nedovol j na odgovornost pos mat r anj a i skazuj e sc, na pr i mer , u i nj eni ci
da ni j edan od nj egovi h " t r a u ma t s k i h " s l u aj eva hi s t er i j e ni j e ver i -
f i kovan. On se osl oni o na pot enj e svoj i h hi st eri ni h pac i j enat a. Kada
sam 1909. godi ne j o mal o anal i zi rao Fr oj da zbog j ednog neurot i nog
si mpt oma, nai ao sam na t ragove koj i su mogli da navedu na zakl j u ak
o z na t noj povr edi nj e govog emot i vnog i vot a. Sude i po i s kus t vu,
emot i vni t i p na t akvi m t a k a ma nagl o se me nj a u mi l j e nj e kao
k o n t r a f u n k c i j u , i t o sa o dg o v a r a j u i m k o mpe n z a t o r s k i m pr e c e -
nj i vanj em. {Briefe III, str. 75)
TRANSFER
U analitikoj psihologij i K. G. Junga kao transfer/prenos
oznaava se odreen oblik odnosa izmeu terapeuta i pacijenta za
vreme psihoterapcutskog tretmana. Dok jc u praksi transfer pacijenta
neodvoj ivo povezan sa kontratransferom terapeuta, ovde emo, radi
pregl ednosti , opisati naj pre samo prvi aspekt ovog vi esl oj nog
emoci onal nog obrasca odnosa. Transf er nc poi nj e tek u toku
podrobnijeg upoznavanja, nego nastupa odmah posle prvog susreta
izmeu pacijenta i terapeuta.
Na osnovu posebnih emotivnih veza ponovo oivlj avaj u
ranija iskustva i odnosi prema obj ektima. Nj ihovim proj ektovanj em
i prenoenj em na terapeuta, oni se mogu ponovo oiveti i obraivati.
Transfer j e specifina forma proj ekcij e koj a j e opti psihiki proces,
u koj em se duevni sadraji prenose na druge objekte ( 1) . Nasuprot
184
tome, u svakoj dubljoj terapeutskoj analizi se mnoga seanja i oseanja
iz ivotne i st ori j e prenose na terapeuta i povezuj u sa nj i m. To
omoguava osveivanj e i proradu ncurotskih potekoa ( 2) . Razre-
enje transfera je teak proces koji se ne moe iznuditi. Ako nesvesno
pacij enta insistira na zadravanju veza i prenosa prema terapeutu,
onda se leenj c mora nastaviti, smatra Jung.
Prema J ungovom f undament al nom radu, "Psihologiji
transfera" ( 1946) j ungovski terapeuti su tokom poslednjih decenija
izvrili nova kl i ni ka i spi ti vanj a, od koj ih su neki rezultati ve
napred izneti. I I . Dikman razlikuje etiri razliita aspekta i nivoa
prenosa (vidi Kontratransfer).
(1) Psi hol oki proces prenoenj a speci f i na j e f or ma opt i j eg
procesa pr oj ekc i j e. Bi t no j c da sc ova dva poj ma povezu i da budemo
svesni t oga da j e pr enos pos eban sl uaj pr oj e kc i j e , ba r j a s hvat am
st vari u tom smi sl u. Nar avno, svako j c sl obodan da l aj i zraz kori st i po
svoj oj vol j i .
Pr oj e kc i j a j c opt i psi hol oki me hani zam, koj i s ubj ekt i vne
s adr aj e bi l o koj e vrst e prenosi na neki obj ekt . Ako, na pri mer, kaem:
" Ova soba j c oboj ena u ut o" onda j e l o pr oj ekc i j a, j e r obj ekt po sebi
ni j e ut; ut j e samo u nama. Poznat o vam j e da j e boj a st var s ubj ekt i -
vnog i skust va. Tako j e i Ion koj i uj em l akoc pr oj ekc i j a, j e r Ion sam
po sebi ne post oj i ; samo u moj oj glavi on j c ton, psi hi ki f enomen koj i
j a pr oj ekt uj em. Prenos j e u posebnom smi sl u proces koj i se odi grava
i zmeu dva oveka, a ne i zmeu l j udskog subj ekt a i f i zi kog obj ekt a,
mada i zuzet aka i ma, dok sc opti mehani zam pr oj ekci j e, kao to smo
vi del i , moe odnosi t i isto t ako i na f i zi ke obj e kt e . Me ha ni z a m pr o-
j e kc i j e koj i m se subj ekt i vni sadraj i prenose na obj ekt i i zgl edaj u kao
da nj e mu pr i pa da j u, ni ka da ne poi va na i nu vol j e i pr e nos , kao
posebni obl i k pr oj ekc i j e, ne predst avl j a ni kakav i zuzet ak od l oga. Ne
mogu sc svesno i namer no vri l i pr oj ekci j e, j e r bi se onda uvek znal o
da se pr oj ekt uj u sopst veni subj ekt i vni s adr aj i . U tom sl uaj u oni se
ne mogu pr cnel i u obj ekt , j e r sc zna da oni ve pr i padaj u nekom. U
sl uaj u pos t oj anj a pr oj ekc i j e, pri vi d sa koj i m se ovek konf r ont i r a u
obj ekt u, pr edst avl j a u st varnost i i l uzi j u. Meut i m, pret post avl j a sc da
ono t o se pos ma t r a u obj e kt u ni j e s ubj e kt i vnog por e kl a , nego da
185
obj ekt i vno post oj i . St oga pr oj ekc i j a paila u vodu kada se konst at uj c da
su nai zgl ed obj ekt i vne i nj eni ce u real nost i obi ni subj ekt i vni sadr aj i .
Tada se ovi sadraj i pr i kl j uuj u sopstvenoj psi hol ogi j i , pa i h nc moemo
vie pri pi si vat i obj ekt u. ( GW 18/1, 312 IT.)
( 2) Fe nome n pr eno enj a nei zbena j e oznaka svake dubl j e
anal i ze. J e r apsol ut no j e pot r ebno da l ekar stupi u to blii odnos sa
psi hi ki m r azvoj em paci j ent a. Mogl o bi se rei da l ekar u mer i , u koj oj
shvat a naj i nt i mni j e psi hi ke s adr aj e paci j ent a, t j . as i mi l uj c i h, bi va
sa svoj e st r ane, kao fi gura, i nt egri san u psihi paci j ent a. Kada kaem,
" ka o f i gur a" , onda el i m da t i me naznai m da paci j ent ne opaa l ekar a
onakvi m kakav on j est e, nego da on u nj emu vidi j edan od onih ti pi ni h
l i kova koj i su u nj egovoj pr edi st or i j i bili t ol i ko zna aj ni . Te sl i ke i z
sennj n kont ami ni r aj u l ekar a, j e r on daj e povoda paci j ent u da ot kr i j e
svoj e naj i nt i mni j e t aj ne. i ni se kao da mo onih sl i ka s eanj a prel azi
na nj ega.
Pr c nos se sast oj i i z razni h pr oj ekci j a koj e su zamena j ednog
st varnog psi hol okog odnosa. One st var aj u pri vi dan odnos, pa i pak u
i zvesnom t renut ku on j c od velikog znaaj a za paci j ent a, kada se j o vie
poj aava nj egova habi t ual nn sl abost pri l agoavanj a putem i ntenzi vnog
bavl j enj a prol ou. St oga j e i znenadan preki d prenosa uvek skopan
sa kr a j nj e nepr i j at ni m i est o opasni m posl edi cama, j e r ti me paci j ent
zapada u nepodnol j i vo gubl j enj e odnosa. ( GW 16, 283)
TRANSCENDENTNA FUNKCIJA
Transcendentna funkcija nij e nikakav filozofski pojam i ne
oznaava metafiziko saznanje, nego je psihika funkcija u procesu
individuacije. ivi simboli i oni koj i ujedinjuju suprotnosti i aktivna
i magi naci j a, stvaraj u sintezu izmeu svesti i nesvesnog a time i
prelaz od dosadanjeg stava ka proirenju svesti. U ovom psihikom
procesu odvija se kompenzatorski odnos izmeu svesti i nesvcsnog.
186
pri emu se ovek preputa idejama nesvesnog i pri tom pronalazi
prvenst veno sadraj e sa snani m emoci onal ni m naboj em ( 1) .
Neprekidnim suoavanj em sa nesvesni m, nastaj e izvesna kontra-
tenzija koj a se sa svoj im simbolima razreava u procesima fantazije
i snovima i time prevladava razdor izmeu svesti i nesvesnog. To
suoavanj e se odvija celovito i iziskuj e psihoterapeutski tretman i
ocelotvorenj e linosti ( 2) .
( 1) Odgovor se oevi dno sast oj i u uki danj u dc obe i zmeu
svesti i nesvesnog. To se nc dogaa t ako to c svesna odl uka j e dno-
st r ano da osudi s adr aj e nesvesnog, nego t ako to c se spoznal i nj en
smi sao za kompenzaci j u j ednost ranost i svesti i uzeti u obzir. Tendenci j u
nesvesnog i svest i i ne, na i me , ona dva f a k t o r a od koj i h se s as t oj i
t r anscendent na f unkci j a. Onu se nazivu trunscencienlnom, jer organski
omoguava preluz sa jednog stava na drugi, t j . bez gubi t ka nesvesnog.
Kons t r ukt i vni met od pr et pos t avl j a svesna s aznanj a koj a i kod pac i -
j e nat a post oj e ba r pot enci j al no, pa se stoga mogu ui ni ti svesni m. Ako
l ekar ne zna ni ta o tim mogunost i ma, onda on u tom smi sl u nc moe
ni t a pobudi l i u pac i j ent u, sem ako sc l ekar i paci j ent zaj edni ki ne
posvete st var nom i zuavanj u tog pi t anj a, io bi po pravi l u t rebal o bi l i
i skl j ueno. ( GW 8, 145)
( 2) Pot o suoavanj e sa kont r apozi ci j om i ma cel ovi t kar akt er ,
to sc i z nj ega nita ne i skl j uuj e. Sve j e na t apet u, ak i ako su svesni
s amo f r agment i . Pomou kont r at r ans f e r a dosad nesvesni h s adr aj a,
svest se stal no pr oi r uj e ili, bol j e reeno, moe se proi ri val i , ako sc eli
potrudi ti oko sopstvene i nt egr aci j e. Naravno, l o ni j e uvek sl uaj . I kada
i ma dovol j no i nt el i genci j e za r azumevanj e post avl j eni h pi t anj a, i pak
moe doi do nedost at ka hr abr ost i i samopouzdanj a ili j e ovek, pak,
duhovno i mor al no i nert an ili kukavi ca da se na ( ome angauj e. Tamo
gde post oj e neophodni predusl ovi , t amo t r anscendent na f unkci j a ni j e
s amo dr agoc ena nadopuna ps i hot er apc ul s kom t r et manu, nego paci -
j e n t u da r uj e z a pa e nu pr ednos t da vl as t i t i m s na g a ma dopr i ne s e
na por i ma l e ka r a i t i me da u t oj mer i ne bude zavi s an od l e ka r a i
nj egovog umea na esto obes hr abr uj u i nai n. To j c put osl oboenj a
sopst veni m napor i ma i nal aenj a hr abr ost i u pr i l aenj u s amom sebi .
( GW 8, 193)
187
TUMAENJE SNA
1
Tumaenj e sna pomou analize pojedinih motiva i simbola
i pretresanjem smisla sna zajedno sa pacij entom, zauzima centralno
mest o u t erapeut skom procesu. J ung ukazuj e na to da ni j edan
psiholog ili psihoterapeut nc moe da ispravno razume i rastumai
neki san primenom j edne teorije sna ili poznavanjem simbolike ( 1) .
Za ispravno tumaenj e sna vrlo je vana pomo snevaa, da bi se
lina iskustva sa stvarima ili licima u snu ispravno zahvatila. Na
primeru slike iz sna Jung pokazuje sto i raznovrsna iskustva sa njim
( 2) . Stoga sc, po pravilu, bez saradnjc snevaa nijedan san ne moe
prikladno resiti.
Prvi korak u Ui maenj u sna j este uspostavljanje konteksta
uporedivog sa lekarskom dijagnostikom. Pri tome se doznajc u koj oj
je specifinoj situaciji i u kakvom konfliktnom poloaju snivan taj
san. Onaj ko se nalazi na analizi ili terapiji, posmatrac sadanji san
u sklopu dotadanj eg niza snova. I sadanj e tel esno, duhovno i
duevno stanj e snevaa, nj egova i skustva na radnom mestu i ,
naposletku, svi meuljudski odnosi, spadaju u taj kontekst. Sledci
vaan korak u tumaenju sna su asocijacije (priseanja) snevaa. Radi
daljeg tumaenja, koristi se potom uporedni materijal (amplifikacij a)
iz bajki, mitova i drugih predanja oveanstva. Ovde je struno znanje
terapeuta od sutinskog znaaja (3).
Dok prilikom tumaenja sna mnogi ljudi imaju predstavu
da psihoterapeut na osnovu svog strunog znanja samo treba da obavi
prevoenje slika iz sna, kao to tuma ili prevodilac to ine uz pomo
znanj a stranog j ezi ka, i z reenog j as no proi zl azi da se samo
saradnjom snevaa i nj egovom ubeenom saglasnou sa zaj edni-
188
kom i nterpretaci j om, san moe rastumaiti na zadovol j avaj ui
nain. Ako se uprkos iskrenim naporima terapeut i/ili sneva ipak
zabune u tumaenju sna i ne shvate tano njegov smisao i unutranju
istinu, onda sl edee i nterpretaci j e sna kori guj u i kompenzi raj u
pogrenu analizu.
( 1) I z log razl oga sam svoj i m ueni ci ma uvek govori o: " U i t e
t o vi e moet e o s i mbol i ma , ali pol om opet sve z a bo r a vi l e , kada
anal i zi rat e neki s an. " Ovaj za pr akt i ne svrhe znaaj an savet , sam sam
uzeo za sopst veno pravi l o. On me uvek podsea na to da ni kada ( ako
dobr o ne mogu shvat i t i san drugog oveka da bi h ga mogao sasvi m
i s pr avno t uma i l i . Ti me poku avam da s uzbi j eni buj i c u sopst veni h
asoci j aci j a i r eakci j a koj e bi i nae mogl e, po svoj pri l i ci , odnel i prevagu
nad nesi gurnou i neodl unou mog paci j ent a. Poto j c za anal i l i ar a
od naj veeg zna aj a da to t ani j e r azaber e speci j al nu poruku j ednog,
sna ( dopr i nos nesvcsnog u kor i st svest i ) , vano j e da se s adr aj sna
i strauj e sa kr aj nj om tcmcl j i tou. (DerMensch urniseineSvmbole, str. 56)
( 2) Vel i ka j e Fr oj dova zasl uga u t umaenj u snova. On j e , pre
svega, ut vrdi o da bez snevaa nc moemo preduzeti ni kakvo t umaenj e.
Rei koj e i ne izvest a j o snu ne samo da u sebi nose nekakav smi sao,
nego su i vi eznane. Ako neko sanj a sto, onda se j o zadugo nc zna la
kod snevaa znai t aj predmet , i ako re " s t o " izgleda dovol j no j edno-
znano. Nai me, mi ne znamo j ednu stvar, i to da j e taj " s l o " upravo onaj
za koj i m j e sedeo nj egov ot ac kada j e snevau uskrai vao svaku dal j u
f i nansi j sku pomo i , kao ni t ar i j u, i zbaci o ga i z kue. S j a j na povri na
t og s t ol a odr a a va s e na nj e ga kao s i mbol nj e gove k a t a s t r o f a l ne
nesposobnost i u svesti dana kao i u snu noi . To j e ono to na sneva
podrazumeva pod rej u " s t o " . Zat o nam j e pot r ebna pomo snevaa da
bi smo vi est ruka znaenj a rei ograni i l i na ono to j c bi t no i uvcrl j i vo.
Svako ko ni j e bi o pri sutan moe da sumnj a da t aj " s l o " oznaava munu
osnovnu t aku u ivotu snevaa. Mc ul i m, sneva u to nc sumnj a a nc
s umnj am ni j a . J a s no j e da j c t umaenj e sna u prvom redu doi vl j aj
koj i bar za dve osobe postoj i bez pogovora. ( GW 8, 539)
( 3) Uspost avl j anj e kont ekst a j c j ednost avan, gotovo mehani ki
posao koj i i ma samo pripremno znaenj e. Pot onj e uspost avl j anj e j ednog
i t l j i vog t ekst a, nai me st var na interpretaciju sna, po pravi l u j e kompl i -
189
kovan zadat ak. On pret post avl j a psi hol oko ( i i vl j avanj e, sposobnost
k o mb i no v a nj n, i nt ui c i j u, poz na va nj e s vet a i l j udi i pr ve ns t ve no
specifinu znunjii, pri emu j c posebno vano pr oi r eno poznavanj e
st var i i i zvesna " i nt el i genc i j a s r c a " ( i nt el l i gcnce du c oeur ) . Sve ove
pr et pos t avke, ukl j u uj u i i ove pos l ednj c, vae i za ve/inu lekurske
dijagnostike uopt e. Za r azume vanj e sna ni j e uopt e pot r ebno est o
ul o. Al i j e pot r ebno mnogo vie od prazni h ema, kakve nal azi mo u
vul gar ni m sanovni ci ma ili koj e sc r azvi j aj u stal no pod ul i caj em razni h
pr e dub e e n j a . S t e r e ot i pno i z l a ga nj e mot i va s na t r e ba o db a c i t i :
opr avdana su samo ona znaenj a speci f i ne vrst e koj a sc mogu ust a-
novi ti br i l j i vi m us pos t avl j anj em kont ekst a. ak i kad i mamo vel i ko
i skustvo u ovoj obl ast i , i pak smo uvek i znova pri si l j eni da pred svaki m
snom pri znamo svoj e neznanj e i da se, odust aj ui od svih predubeenj a,
pr i pr emi mo na neto sasvi m neoeki vano. ( GW 8, 543)
VELIKA MAJKA
Pod poj mom Velike Maj ke u analitikoj dubinskoj psiho-
logiji se podrazumeva specifian aspekt arhetipa maj ke i slike maj ke.
Velika Maj ka je delotvorna praslika psihe, koja se ne moe izvesti
iz konkretnih iskustava sa maj kom. Poj am j e preuzet iz i stori j e
religije i slui za oznaavanje transpersonalnih simbola, kao to su,
na primer, boginj e maj ke (1).
Za afi rmaci j u poj ma Vel i ke Maj ke posebno j e zasluan
poznati Jungov uenik Erih Noj man i z Izraela ( 2) . Ovaj autor j e
koncipirao sledea dva karakteristina i simbolina oblika Velike
Maj ke, nai me nj en "el ement arni karakt er" i " t ransf ormaci oni
karakter". Pod prvim, Nojman podrazumeva sva elementarna ivotna
iskustva, kao to su: biti roen i odgajan od maj ke, uivati njenu
zatitu, ali i da ona vlada vama i vrsto vas dri. Bogat slikovni
190
materij al iz naj starij e istorij e kulture oveanstva potvruj e ele-
mentarni karakter enskog: boginje iz praistorije i brojni simboli iz
vremena matrijarhata, posude, simbolika grudi, seksualna simbolika
itd. Negati vne si mbol e i ne strana i lj udoderna maj ka, grob i
podzemni svet.
Transformacioni karakter Velike Maj ke dolazi do izraaja
u oni m psi hodi nami ni m el ementi ma i faktorima koj i izazivaj u
neprest ane promene, vei t o umi ranj e i nast aj anj e. Nasuprot
konzervativnoj tendencij i elementarnog karaktera transformacij a
uzrokuj e di nami nu pokret nost , promenu i ponovno rodj enj c.
Simboli za ovo su boginj e sudbine, svetenice i amankc. U miste-
rioznim kultovima ritualno se obavljaju mistina svadba i ponovno
roenje.
( 1) P o j a m Vel i ke Ma j k e vodi por e kl o i z i s t or i j e r el i gi j e i
obuhvat a r azl i i t a i s pol j avanj a ti pa bogi nj e ma j ke . On se, u pr vom
redu, uopt e nc tie psi hi l ogi j e, budui da sc slika Vel i ke Ma j ke u l om
obliku j avl j a u pr akt i nom iskustvu veoma rel ko i pod sasvi m posebni m
usl ovi mn. Taj si mbol j e , r azume se, deri vat ar het i pa ma j ke . Ako se
us udi mo da i s t r auj e mo pozadi nu sl i ke Vel i ke Ma j k e sa psi hol oke
s i r a ne , onda mo r a mo ne mi novno da za osnovu svog po s ma t r a n j a
uzmemo znat no opti j i arhet i p maj ke. (GVV' 9/1, 148)
(2) Kada anal i t i ka psi hol ogi j a govori o prasl i ci ili o arhet i pu
Vel i ke Ma j k e , ona se ne odnos i na net o k o nk r e t no u pr os t or u i
vr emenu, nego na unut ar nj u sliku koj a dela u l j udskoj psihi. Si mbol i ni
i zr az ovog ps i hi kog f enomena i ne f i gur e i l i kovi vel i ki h ens ki h
boanst ava, koj e j e oveanstvo predstavilo u svoj oj umetnosti i u svoj i m
mi t ovi ma.
Nasl up ovog ar het i pa i nj egova del ot vornosl mogu sc prat i l i
kr oz cel u i st or i j u oveanst va, j e r se on moe dokumcnl ovat i u obi -
aj i ma, mi t ovi ma i si mbol i ma iz ranog peri oda oveanst va - ba kao
i u snovi ma, f ant azi j ama i s t var al aki m obl i ci ma zdravog i bol esnog
ove ka na e g v r e me na . Ra di po j a n j a v a n j a onoga to a na l i t i ka
psi hol ogi j a podr azumeva pod ar het i pom, mi smo i st rai val i nj egovu
di nami ku ili emoci onal nu komponent u, nj egovu si mbol i ku, sadr aj nu
komponent u i s t r ukt ur u.
191
Di nami ka i del ovanj e arhet i pa i zraava se, i zmeu ostal og, u
energet ski m procesi ma unut ar psihe koj i se odvi j aj u u nesvesnom, kao
i i zmeu nesvesnog i svesti . Ovo sc del ovanj e mani f est uj e u pozi t i vni m
i negat i vni m emoc i j ama, u f asci naci j ama i pr oj ekc i j ama, ali i u st r ahu,
oseanj u na dj a a va nj a sopst venog J a i u mani j s ki m s t anj i ma uzvi e-
nost i , ali i depr esi j e. Svako raspol oenj e koj e obuhvat a celovitu l i nost
i zraz j e di nami kog del ovanj a nekog ar het i pa, nezavi sno od toga da l i
svest oveka t o r as pol oenj e pr i hvat a ili odba c uj e , da l i ono os t aj e
nesvesno ili zahvat a svest . ( E. Ne uma n: Die Grosse Muller, VV'altcr,
Ol t cn 1974, sl r. 19)
ZLO
Iako poj am zla ne spada u j ungovske termine, uvrstili smo ga
zato st oj e Jung tom pojmu dodao neto novo i usmeravajue. Cepanjc
j ezgra, atomske bombe i rakete danas nas, na posebno zastraujui
nain, suoavaju sa razornim snagama zla (1). Jung se estoko branio
od prilino rairenog shvatanja prema kojem jc zlo samo nepostojanje
dobrog i i me se negira realnost zla. J ung j c dal j e kri t i kovao
hri ansko shvatanj e i teol oku formulu, prema koj oj zlo znai
nedostatak dobrog (privatio boni ) i pie: "Kl asi na formula liava
zlo apsolutnog postojanja i pretvara ga u Scnku ..." (2). Koliko realno
pri znaj emo real nost zla, t ako moramo i da postupamo s nj i m.
Crkveno uenj e o Satani Jung smatra adekvatnim i u nj egovi m
mi t ol oki m i zraaj ni m obl i ci ma, da bi se opisala zla sila u ne-
svesnom. Ono predstavlja onu snagu bez koj e je dobro nepoj mlj ivo.
Nesvesno je po Jungu i izvor dobra i ishodite zla ( 3) .
( 1) Sat ana naeg vr emena j c net o st r ano! Ka d pogl edamo na
na u s ada nj u s i t ua c i j u, ne moe sc pr edvi det i t a se j o sve moe
dogodi ti . Razvoj e neumi t no i dal j e tei. Sve boanske sile koj e se stiu
192
u s t var anj u post epena sc s t avl j aj u u r uke oveka. Ce panj e j ezgr a j e
vel i ki dogaaj i t a di novska snaga pr epu t ena j e oveku. Ka da j e
Openhaj ni er po prvi put prat i o probu at omske bombe, pal e su mu na
um rei iz speva Bagavadgila ". . . svet l i j a od hi l j adu s unac a" . Si l e koj e
dre svet na okupu dospel e su u ruke oveka, t ako da on dolazi ak na
i dej u o vesl akom suncu. Si l e boanske dospel e su u nae ruke, u nae
sl abane l j udske r uke. To ni j e st var za i zmi l j anj e. Re j e o si l ama koj e
nisu s ame po sebi zlc, ali u r ukama oveka predst avl j aj u veliku opasnost,
posebno u r ukama zlog oveka. Tr eba li zlo da post ane real nost u naem
s t var nom svel u koj i se moe doiveli i koj i j e za nas pr i ma r a n? Zl o j e
s t r a na st var nost ! I ono j e to u i votu svakog poj edi nca. el i mo l i da
princip zla pos mal r amo kao neto st varno, onda se to moe, isto t ako
dobr o, nazval i Sal anom. Meni lino teko pada da j o s mat r am vaeom
i dej u opri val i o boni. ( GW 10, 879)
( 2) Na ovo pi t anj e odgovar a hr i ans ko s hvat anj e da j c zl o
privalio boni. Ova kl a s i na f or mul a l i ava zl o nj e gove a ps ol ut ne
egzi st enci j e i pr et var a ga u Se nku, i j e rel at i vno pos t oj anj e zavisi od
svetl osti . Dobr u se, naprot i v, pr i daj u pozi t i vnost i s adr aj . Psi hol oko
i skust vo pokazuj e da " do b r o " i " z l o " i ne par suprot nost i t akozvanog
moral nog suda koj i , kao takav, ima svoj e porekl o u oveku. Sud se moe,
kao to j e poznal o, donel i samo onda kada j e nj egov sadri nski pandan
i st o t ako r eal no mogu . Pr i vi dnom zl u s e mue pr ol i vs l avi t i s a mo
pri vi dno dobr o, a nemat er i j al no zlo moe samo da odudara od t akoe
nemat er i j al nog dobr a. Bi vst vuj ue st oj i nasupr ot nebi vst vuj uem, ali
ni k a k o bi vs t vuj u e dobr o na s upr ot ne b i vs t vuj u e m zl u, j e r t o
pr edst avl j a contrudiciio in adjeeto i obr azuj e ncs amcr l j i vos t nasupr ot
bi vst vuj uem dobr u: nebi vst vuj ue ( negat i vno) zlo moe s t aj at i s amo
nasupr ot nebi vst vuj uem ( negat i vnom) dobr u. Ako se za zl o tvrdi da
j e ono s amo privalio boni, onda se t i me negi r a suprot nost dobr a i zla
uopt e. Al i kako se uopt e moe govori t i o " d o b r u " , ako ne pos t oj i
" z l o " ? Ka ko se moe govori t i o " s ve t l om" bez " mr a no g" , o onome to
j e " g o r e " bez onog " dol e " ? Nei zbeno j e da dobr o dobi j e svoj u sadr aj
da bi se to isto ui ni l o sa zl om. Ako zlo ne dobi j e svoj s adr aj , onda se
dobr o pr et var a u Se nku, j e r se nita ne mor a br ani t i od mat cr i j al i zo-
vanog pr ot i vni ka, ve samo prol i v Senke, prot i v obi ne privalio boni.
193
Takvo gl edanj e loe se ukl apa u st varnost koj a sc moe posmat r al i . (G\V
11, 247)
( 3) Cr kva i ma uenj e o Sat ani , j ednom zl om pr i nci pu, koj i sc
rado zami l j a kao spodoba sa nogama j a r c a , rogovi ma i repom. To j e
sl i ka pol uoveka, pol ui vot i nj e i boga pakl a, koj i j e , i zgl eda, i zbegao
di oni zi j evske mi s t er i j e, sl i ka j o uvek post oj eeg pr i st al i ce grenog i
r a dos nog pa ga ns t va . Ta sl i ka j e i zvr s na i pr ec i zno k a r a k t e r i e
grot eskno-j ezi vi aspekt nesvesnog, koj em ovek ni j e doskoi o i koj i stoga
j o i st r aj ava u pr vobi t nom st anj u nesput ane di vl j i ne. Danas se ver o-
vat no ni ko vie ne usuuj e da tvrdi da j e evropski ovek j agnj e u kome
nc ui avo. Pr ed oi ma svih nas su dokument i ovog vr emena, koj e po
di menzi j ama odvrat nost i prevazi l azi sve to su r ani j a vr emena posti gl a
sa svoj i m oskudni m sredst vi ma.
Ka da bi nesvesno, kao to bi t o mnogi el el i , bi l o samo zl o,
onda bi s i t uaci j a bi l a j ednos t avna i put bi bi o j as an - ovek bi i ni o
dobr o, a i zbegavao zl o. Ali ta j e dobru a ta zlo? Nesvesno ni j e s amo
pri rodno i zl o, nego i i zvori te naj veeg dobr a. ( GW 16, 388 f.)
194
POGOVOR
Karl Gustav Jung
1
je u svom klasinom dclu Psiholoki tipovi
( 1921) , i j e se prvo izdanj e poj avi l o gotovo prc osam deceni j a,
napisao posebno poglavlje o definicijama pojmova, koj e, istorijski
gledano, predstavlj a prvi leksikon j ungovski h poj mova, a ij a j e
funkci j a da j asno istakne ta Jung podrazumeva pod odreenim
poj mom, kako bi se izbegli nesporazumi prilikom itanja i proua-
vanja nj egovog dela.
J ung
2
u tom smislu i sti e da se, posebno u psi hol oki m
radovi ma, ne moe dovol j no oprezno postupiti sa poj movi ma i
izrazima, j er ba u oblasti psihologij e, vie nego igde, nalazimo na
naj vei broj razlika u znaenju poj mova to, ne retko, prouzrokuje
velike nesporazume. Ovo, meutim, ne proizlazi samo otuda s t oj e
psihologija relativno mlada nauka, ve stoga to sc itaocu iskustveni
materijal, odnosno materijal naunog istraivanja, ne moe "konkre-
tno staviti na uvid".
Shodno tome, im napustimo oblast u koj oj se i nj eni ce
registruju pomou merc i broj a, upueni smo, prema recima J unga
3
,
samo na pojmove koj i zamenj uj u meru i broj , pa zato "odreenost
koj u mere i brojevi pruaju posmatranoj injenici moe biti neodre-
ena samom odreenou pojma. Ali, kao to je svakom ispitivau
u toj oblasti dobro poznato, dananji psiholoki pojmovi pate od vrlo
1 Karl Gustav Jung: Psiholoki tipovi, "Matica srpska", Novi Sad, 1977.
2 Ibid.
3 Ibid.
195
velike neodreenosti i vieznanosti, tako da se ljudi uzajamno mogu
j edva da razumej u. "
Meutim, da bi smo doli do pouzdanih pojmova, kao to
tvrdi J ung" , neophodan je rad mnogi h, a donekle i consensits
genitum, a kad to ni j e mogue odmah postii, svaki poj edi nani
ispitiva mora se potruditi da svoj im poj movima da izvesnu vrstinu
u odreenosti, tanije logiku uokvirenost, a to e se na najbolji nain
postii tako to e objasniti znaenje svih pojmova koj e upotrebljava,
tako da svako moe shvatiti ta tim poj mom eli rei. Na taj nain
bi e izbegnuti terminoloki nesporazumi, koj i , kao stoj e poznato,
mogu imati i imaj u u svim naunim oblastima, a posebno u savrc-
menoj psihologiji, negativne posl edi ce
5
.
Sve ovo nalazi svoj u punu potvrdu u Jungovom dodatku
definicij a poj mova u okviru nj egovih Psiholokih tipova kao i u
Leksikonu osnovnih jungovskih pojmova ( 1988) , koj eg jc priredio
poznati vaj carski psihoterapeut Hcl mut I l ark, koj i predstavl j a
j ednog od vodei h poznaval aca J ungovog uenj a, to sai nj ava
neophodni preduslov za stvaranje j ednog ovakvog renika, koj i j e
proizaao iz dubinsko-psiholokog itanj a celokupnog Jungovog
opusa.
4 Ibid.
5 Tako, na primer, jedan isti pojam, uzmimo pojam Ega, po svom opsegu i
znaenju se razlikuje u okviru Frojdove psihoanalize, Sondijeve Schicksal-analize i
Jungove analitike psihologije. Frojd, kao stoje poznato, govori o Egu kao "majestetu",
koji nije samo pasivan posmatra i receptor, ve mnogo vie i znaajnije od toga:
integriua centralna instanca linosti koja u prvom redu omoguava adaptaciju i
samoodranje individue; Sondi govori o Ego kao "pontifexu", kome pripada najvia
vlast i najvie dostojanstvo u okviru linosti, sve dotle dokuspeno funkcionie, u smislu
istovremenog udovoljavanja zahteva Ida, Super-Ega i realnosti. Uprkos injenici da
Jungovo uenje pripada dubinskoj psihologiji, Jung ograniava Ego iskljuivo na polje
svesti tako da Ego predstavlja faktor svesti par excellence. On kasnije uvia nunost
proirenja polja Ega koje naziva Selbst i koji, za razliku od Ega kao centra svesti,
predstavlja centar psihikog totaliteta, j er obuhvata i svestan i nesvestan deo linosti.
196
Ovaj Leksikon Jungove analitike psihologije, prema recima
Helmuta Harka, obraa se italakoj publici u dvoj akom obliku: s
j edne strane se u krai m pri l ozi ma prezent uj u i popul arni m i
razumljivim j ezi kom objanjavaju osnovne misli dotinog poj ma, a
s druge strane mogu se pot om proitati izvesni citati iz samog
Jungovog dela, koj i takoe i maj u za cilj da nas uvedu, na j edan
autentian nai n, u delo vel i kog anal i ti ara, odnosno u sutinu
njegovih osnovnih poj mova. Jer mnogi poj movi Jungove analitike
psihologij e, kao to su: kolektivno nesvesno, arhetip, individuacija,
Ani ma i Ani mus, kompl eksi i tako dal j e, predstavl j aj u bazu za
razumevanje psihikog ivota oveka u svetlu Jungove psihologij e
a takoe i kao pomo za razumevanje linih ivotnih problema.
Jungova analitika psihologija, pored Frojdove psihoanalize i
Sondij eve Schicksal-analize, predstavlja jezgrovm' pravac u okviru
savremene dubi nske psi hol ogi j e. Ova i nj eni ca j e usl ovi l a
trodimenzionalnu interpretacij u dubinsko-psiholokih fenomena,
odnosno u svetlu individualno, kolektivno i familijarno nesvesnog.
Prema tome, svako ko danas eli da se bavi dubinskom psihologij om
mora, kao to s pravom istie Sondi
6
, dobro poznavati sva tri "j ezika
nesvesnog": "j ezi k simptoma" koj i izraava konflikt u individualno
nesvesnom, " j ezi k si mbol a" koj i izraava arhetipske procese u
kolektivno nesvesnom i "j ezi k izbora" koj i izraava "zahteve predaka
u f ami l i j arno nesvesnom" . Zbog t oga psi hoanal i za predstavl j a
ontogeniju; anal i t i ka psi hol ogi j a predstavl j a arheologiju; a
Schicksal-analiza "humanu genetiku" nesvesnog
7
.
6 Leopold Sondi: Ich-Analyxe, Hans Ilubcr, Bcm 1956.
7 Edipovska incestuozna vezanost izmeu majke i sina, oca i erke, na primer,
ne zasniva se samo na individualnim doivljajima, ve pored individualne i arhetipske
ima i familijarno projektovnu, to jest genotropsku osnovu. Stoga se Edipov i Kainov
kompleks, kao i svi dubinsko-psiholoki fenomeni, koji imaju korena u sva tri sloja
nesvesnog, mogu tek onda pravilno i potpuno shvatiti kada se, kao i snovi, tro-
dimenzionalno interpretiraju, tako da budu sinhrono razmotreni u svetlu individualnog,
kolektivnog i familirajno nesvesnog.
197
Prema tome, sva ova tri j ezgrovna dubinsko-psiholoka
pravca imaju i svoju sasvim specifinu terminologiju, koj a se ne samo
meusobno razlikuje, ve i dubinsko-psiholoki dopunjava, tako da
predstavl j a j ednu dubi nsko-psi hol oku cel i nu. St oga se ne srne
zaboraviti poznata i nj eni ca da j o nikad j edna nauka ili uenj e
uopte, nije ostalo delotvorno bez divergentnih teorijskih stanovita,
j e r " bez suprotnosti nema ravnotee ni sistema samoregul aci j e"
( J ung
8
) , i u okviru psihikih fenomena i procesa, i u okviru nauke i
meusobnih odnosa pojedinih uenja, ukljuujui tu i terminologiju
tih uenj a.
Zato bi bi l o uputno da se prevede na na j ezi k poznati
leksikon Osnovni psihoanalitiki pojmovi Umberta Nahcr e
9
, koj i
predstavlja ne samo temeljan uvod u terminologiju Sigmunda Froj da,
ve nam daje i proces formiranj a psihoanalitike teorij e, a time i
i stori j ski razvoj psi hoanal i ti ki h poj mova. Osi m toga, postoj i i
leksikon Schicksal-analitikih pojmova, koj i je obj avlj en u okviru
Sondi j evog instituta u Ci ri hu. Ti me bi smo dobili kompl etnu i
kompetentnu terminologij u j ezgrovni h poj mova dubinske psi ho-
l ogi j e, koj i predst avl j aj u j ednu dubi nsko- psi hol oku cel i nu za
potpuno razumevanje dubinske psihologij e uopte.
Meutim, Leksikon osnovnih jungovskihpojmova nema ni
opseg ni oblik enciklopedijskog renika, niti sadri istorijski razvoj
osnovnih Jungovi h poj mova, kao to j c to sluaj sa l eksi konom
Osnovnih psihoanalitikih pojmova Umberta Nahcre, j er je nj egov
zadatak mnogo skromniji i obuhvata sve bazine j ungovske poj move,
odnosno pojmove Jungove analitike psihologije. Ovo jc od posebnog
znaaj a, budui da se Jungova terminologija svakim danom kod nas
sve vie upotrebljava, nc samo u strunoj literaturi, ve i u svako-
8 K.G. Jung: O psihologiji nesvesnog, (Odabrana dela, knjiga 2), "Matica
srpska". Novi Sad, 1977.
9 llumberto Nagera (Ilerausg.): Psychoanalytische Grundbegriffc, Fischer
Verlag, Frankfurt am Main, 1974.
198
dnevnoj konverzaciji obrazovanih laika, esto pogreno i nedovoljno j asna
shvaena, pa e ovaj Leksikon omoguiti da se adekvatno shvate i
primene osnovni Jungovi poj movi, a time i njegovo nauno delo koj e
stie, i kod nas i u svetu, sve vei znaaj i sve veu popularnost.
S obzirom na injenicu da su se kod nas j o pre dve decenije
poj avila odabrana dela K. G. Junga a u novi j e vreme, odnosno pre
nekoliko godina, u okviru biblioteke Terra Jungiana, dva znaajna
J ungova del a, kao i nekol i ko monograf i j a J ungovi h ueni ka i
sledbenika, ovaj i ovakav Leksikon je bio neophodan naoj kulturnoj
j avnost i , ne samo zato to on predstavlj a kl j u za razumcvanj e
Jungove analitike psihologije, ve i stoga to e redukovati termino-
loku zbrku koj a vlada kod nas, i meu laicima i meu strunjacima,
u vezi sa j ungovi m osnovnim poj movi ma kao to su: kolektivno
nesvesno, arhetip, Ani ma, Ani mus, Sopstvo, Senka, proces indi-
viduacije, kompleksi, aktivna imaginacija i sinhronicitet, na primer.
1 0
Moda ni gde kao pri l i kom stvaranj a l eksi kona, ne vai
poznata misao Isidore Sekul i " : ". . . do tanke dlake raspraviti neku
realnost (ili poj am) , i onda tako raspravlj enu ponovo j e sastaviti,
sintetisati, sada svu osvetljenu iznutra, j asnu, prozranu", a onoga
koj i to moe Isidora Sekuli naziva klasikom. Ova mudrost Isidore
Sekuli ide u prilog stare i poznate misli "da bogovi onom koga mrze
10 U izdanju "Matice srpske" objavljena su odabrana dela K. GJunga (1977),
koja su dopunjena sa dve znaajne Jungove knjige: Aion (199G) i Alkemijske studije
( 1997) , u okviru biblioteka Terra Jungiana a u izdanju "Atosa" iz Beograda,
zahvaljujui entuzijazmu Dubravke Opai-Kosti, u ijoj se redakciji i superviziji, u
izdanju "Ezoterije" iz Beograda, pojavilo nekoliko znaajnih monografija Jungovih
sledbenika: O snovima i smrti (1994) od Mari Luize fon Franc, Jung. sinhronicitet i
ljudska sudbina (1994) od Ajra Progofa, Jung i politika (1994) od Vladimira Odajnika,
Jungovo tumaenje snova (1995) od Dcmsa 1 lola, i najzad u izdanju izdavake kue
"Medison" iz Beograda Jungov put individuacije (1996) od Jolande Jakobi; sa
napomenom da se u izdavakoj kui "Atos" nalazi u pripremi Jungovo delo Mvsterium
conjunetionis.
11 Isidora Sekuli, Sluba. O kritikim izdanjima. "Matica srpska", Novi Sad,
199
1966.
daju da sastavi r eni k"
1 2
, j er to predstavlja j ednu od naj kompliko-
vanijih delatnosti. I ukoliko je "do tanke dlake" raspravljenija neka
realnost ili poj am u nekom reniku, utoliko su poj movi j asni j i i
renik kvalitetniji.
Zato j e u ovom kontekstu i neophodno i profesi onal no
korektno ukazati na dva veoma znaaj na psiholoka rcnika naih
a ut or a
1 3
"
4
, koj i su zaj edno sa ovi m Leksi konom popunili dugo-
godinj u prazninu u toj oblasti, tako da sva tri leksikona na neki
nain predstavljaju j ednu veoma upotrebljivu komplementarnu celinu
u koj oj je integrisano opte i specij alno, i to u smislu optih, zatim
psihoanalitikih i najzad j ungovskih psiholokih poj mova.
Na kraju, trebalo bi istai da je Leksikon osnovnih jungov-
skih pojmova dobrodoao i naoj strunoj i iroj j avnosti, j er ga mogu
kori sti ti ne samo psi hol ozi , psi hoterapeuti , l ekari , def ekt ol ozi ,
sociolozi i pedagozi, ve i svi oni koji se interesuju za Junga i njegovo
uenj e koj e, kao to smo ve istakli, osim Froj dove psihoanalize i
Sondijeve Schicksal-analize, predstavlja osnovu savremene dubinske
psihologij e.
Mart 1998. godine
Ivan Nastovi
12 Quem dii odere, lexicographium facere.
13 Dragan Krsti: Psiholoki renik, tree, dopunjeno izdanje, "Savremena
administracija", Beograd, 1996.
14 arko Trcbjcanin: Leksikon psihoanalize, "Matica srpska", Novi Sad, 1996.
200
Karl Gustav Jung (1875 - 1961) bio je ef Psihijatrijske
klinike i docent na Univerzitetu u Cirihu. Radi istraivanja
starih kultura, preduzimao je ekspedicije u Afriku, Arizonu
i Indiju. Pored svoje kasnije privatne lekarske prakse bavio
se iscrpno mitologij om, alhemij om, istorij om religij e,
okultizmom i parapsihologijom. U periodu 1935 - 1943,
bio je profesor na Visokoj konfederalnoj tehnikoj koli u
Cirihu, od 1943. god. profesor Medicinske psihologije na
Univerziteta u Bazelu, da bi 1948. godine osnovao Jungov
institut u Kisnahtu kod Ciriha.
Helmut Hark
Leksikon osnovnih
j ungovskih poj mova
Za izdavaa
Miroslav Dereta
Glavni urednik
Dijana Dereta
Urednik
Ivan Nastovi
Pogovor
Ivan Nastovi
Likovno grafiki urednik
David Dereta
Struna redaktura
Nada Orli
Lektura i korektura
Jelena Kosanovi
I SBN 86- 7346- 037- 9
Tira
1.000 primeraka
Beograd 1998.
Izdava
Grafiki atelje DERETA
Vladimira Rolovia 30, 11030 Beograd
tel./faks: 011/ 512- 221, 512- 461
Knjiara DERETA, Knez Mihailova 46
tel.: 011/ 181- 345
tampa
Cm
DEKETA
CI P - KaTanortnanHJa y ny6nHKauHJH
Hapo^Ha 6n6j moTCKa Cp6nj c, Ecorpa; i
159 964 2 JVHT K T ( 031)
XAPK, XCJ I MVT
Leksi kon osnovnih j imgovskih poj mova /
Hclmut Hark ; preveo sa ncmakog Zoran
Jovanovi ; (pogovor I vanNast ovi ) . -
Beograd : Dcreta, 1998 (Beograd : Dcrcta). -
200 str. ; 18 cm. - (Biblioteka Savrcmcna
psihologij a ; kolo 1, knj . 1)
Prcvod dela: Lcxi kon Jungscbcr Gmndbcgri ffc.
- Tira 1000. - Pogovor: str. 195- 200,
I SBN 86- 7346- 037- 9
a) Jym-, Kapji TycTaB ( 1875- 1961) -
HCKCHKOHH
I D=6 6 8 9 3 5 8 0