Deo prvi

OPTE ODREDBE

Glava prva
OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim zakonom ureuju se pravila postupka za pruanje sudske pravne zatite po kojima se postupa i odluuje prilikom reavanja graanskopravnih sporova iz linih,
porodinih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih graanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviena druga vrsta postupka.
lan 2
Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravinu zatitu svojih prava.
Sud ne moe odbiti da odluuje o zahtevu za koji je nadlean.
lan 3
U parninom postupku sud odluuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku.
Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odrei svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se.
Sud nee dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
lan 4
Sud odluuje o tubenom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Sud e iskljuiti javnost samo u sluajevima predvienim zakonom.
lan 5
Sud e svakoj stranci pruiti mogunost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.
Samo kad je to ovim zakonom odreeno sud je ovlaen da odlui o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pruena mogunost da se izjasni.
lan 6
U parninom postupku u slubenoj upotrebi je srpski jezik i iriliko pismo. Drugi jezici i pisma slubeno se upotrebljavaju u skladu sa zakonom.
U sudovima na ijim podrujima ive pripadnici nacionalnih manjina, u slubenoj upotrebi su i njihovi jezici i pisma, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da se slue svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona.
lan 7
Stranke su dune da iznesu sve injenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predloe dokaze kojima se utvruju te injenice.
Sud utvruje injenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti zahteva, iskljuivo na osnovu predloenih i izvedenih dokaza.
Izuzetno, sud je ovlaen da utvrdi i injenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predloile ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi
da stranke raspolau zahtevima kojima ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvieno.
Sud ne moe svoju odluku zasnovati na injenicama o kojima strankama nije pruena mogunost da se izjasne osim kada zakonom nije drugaije propisano.
lan 8
Koje e injenice uzeti kao dokazane odluuje sud po svom uverenju, na osnovu savesne i briljive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na
osnovu rezultata celokupnog postupka.
lan 9
ZAKON
O PARNINOM POSTUPKU
("Sl. glasnik RS", br. 125/2004 i 111/2009)
Stranke su dune da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom.
Stranke, umeai i njihovi zastupnici su duni da pred sudom govore istinu.
Sud je duan da sprei svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.
lan 10
Stranka ima pravo da sud odlui o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.
Sud je duan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlaenja i sa to manje trokova.
lan 11
Stranke i sud e nastojati pre i u toku postupka da se graanskopravni sporovi reavaju posredovanjem (medijacijom) ili na drugi miran nain.
lan 12
Kad odluka suda zavisi od prethodnog reenja pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitanju jonije doneo odluku sud ili drugi nadleni organ
(prethodno pitanje), sud moe sam reiti to pitanje ako posebnim propisima nije drugaije odreeno.
Odluka suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje reeno.
lan 13
U parninom postupku sud je u pogledu postojanja krivinog dela i krivine odgovornosti uinioca vezan za pravnosnanu presudu krivinog suda kojom se optueni
oglaava krivim.
lan 14
Ako za pojedine radnje nije zakonom odreen oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parnine radnje pismeno van roita ili usmeno na roitu.
Glava druga
NADLENOST I SASTAV SUDA
1. Zajednike odredbe
lan 15
Sud ocenjuje po slubenoj dunosti, odmah po prijemu tube, da li je nadlean i u kojem je sastavu nadlean na osnovu navoda u tubi i na osnovu injenica koje su
sudu poznate.
Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadlenost suda, ili ako tuilac smanji tubeni zahtev, sud koji je bio nadlean u vreme podizanja
tube ostaje i dalje nadlean i ako bi usled ovih promena bio nadlean drugi sud iste vrste.
lan 16
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li reavanje spora spada u sudsku nadlenost.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud nego neki drugi domai organ, oglasie se nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u
postupku i odbacie tubu.
Kad sud u toku postupka utvrdi da za reavanje spora nije nadlean sud Republike Srbije (u daljem tekstu: domai sud), po slubenoj dunosti oglasie se
nenadlenim, ukinue sprovedene radnje u postupku i odbaciti tubu, osim kad nadlenost domaeg suda zavisi od pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.
lan 17
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi na svoju stvarnu nadlenost.
Ako je veodrano pripremno roite, ili ako ono nije odrano poto se tueni na prvom roitu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud
prvog stepena ne moe se ni po slubenoj dunosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadlenim za predmete iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste.
Protiv reenja vieg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadlenim, kao i protiv reenja kojim se taj sud oglasio stvarno nenadlenim i predmet ustupio niem
sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoljena alba.
lan 18
Kad sudsko vee u toku postupka ili predsednik vea na pripremnom roitu, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji
treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak e se po pravnosnanosti ovog reenja nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogunosti pred predsednikom
ovog vea kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac vezan je za pravnosnanu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadlenost.
U sluaju iz stava 1. ovog lana vee moe, prema stanju postupka, odluiti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, veda ono samo sprovede postupak. Protiv ove
odluke vea nije dozvoljena alba.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i kad se u toku postupka pred veem promene okolnosti ili tuilac smanji tubeni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi
sudija pojedinac.
Ako je vee donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne moe se pobijati zbog toga to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.
Kad sudija pojedinac u toku postupka, po slubenoj dunosti ili povodom prigovora stranaka, nae da je za suenje nadleno vee istog suda, postupak e se nastaviti
pred veem. Protiv ovog reenja sudije pojedinca nije dozvoljena alba.
lan 19
Sud e reenjem obustaviti parnini postupak ako do donoenja odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparninog postupka.
Postupak e se po pravnosnanosti reenja nastaviti po pravilima vanparninog postupka pred nadlenim sudom.
lan 20
Sud se moe povodom prigovora tuenog, oglasiti mesno nenadlenim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, do
uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.
Sud se moe oglasiti, po slubenoj dunosti, mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom roitu ili,
ako ono nije odrano, do uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom roitu za glavnu raspravu.
lan 21
Po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim (l. 17. i 20), sud e ustupiti predmet nadlenom sudu. Pre nego to ustupi predmet nadlenom sudu e, po
potrebi, zatraiti obavetenja od tuioca.
Sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom nastavie postupak kao da je kod njega bio pokrenut.
Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupljen zakazae glavnu raspravu i postupie kao da se rasprava dri pred
izmenjenim veem (lan 317). Ako je odluka o nenadlenosti bila doneta na pripremnom roitu, nee se zakazati novo pripremno roite ako predsednik vea smatra
da ono nije potrebno s obzirom na radnje preduzete na ranijem pripremnom roitu.
lan 22
Ako sud kome je predmet ustupljen kao nadlenom smatra da je nadlean sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavie predmet sudu koji treba da rei
ovaj sukob nadlenosti osim ako nae da mu je predmet ustupljen usled oigledne omake, a trebalo je da bude ustupljen nekom drugom sudu, u kom sluaju e
ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.
Kad je povodom albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadlenim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu
nadlenosti i sud kome je predmet ustupljen, ako je drugostepeni sud koji je odluku doneo nadlean za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.
Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadlenosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupljen, ako je drugostepeni sud nadlean
za reavanje sukoba nadlenosti izmeu tih sudova.
lan 23
Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud.
Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, reava Vrhovni kasacioni sud.
lan 24
O sukobu nadlenosti moe se odluiti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadlenosti.
Dok se ne rei sukob nadlenosti, sud kome je predmet ustupljen duan je da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.
Protiv reenja kojim se reava sukob nadlenosti nije dozvoljena alba.
lan 25
Sud vri radnje u postupku na svom podruju. Ako postoji opasnost zbog odlaganja sud e preduzeti pojedine radnje i na podruju susednog suda i o tome obavestiti
sud na ijem podruju je preduzeta radnja.
lan 26
U pogledu nadlenosti domaih sudova za suenje strancima koji uivaju imunitet u Republici Srbiji i za suenje stranim dravama i meunarodnim organizacijama vae
pravila meunarodnog prava.
U sluaju sumnje o postojanju i obimu imuniteta, objanjenje daje organ nadlean za poslove pravde.
2. Nadlenost sudova za sporove sa meunarodnim elementom
lan 27
Domai sud je nadlean za suenje kad je njegova nadlenost za spor sa meunarodnim elementom izriito odreena zakonom ili meunarodnim ugovorom. Ako u
zakonu ili meunarodnom ugovoru nema izriite odredbe o nadlenosti domaeg suda za odreenu vrstu sporova, domai sud je nadlean za suenje u toj vrsti
sporova i kad njegova nadlenost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadlenosti domaeg suda.
3. Stvarna nadlenost
lan 28
Sudovi u parninom postupku sude u granicama svoje stvarne nadlenosti odreene zakonom.
Utvrivanje vrednosti predmeta spora
lan 29
Kad je za utvrivanje stvarne nadlenosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim sluajevima predvienim u ovom zakonu merodavna vrednost
predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva.
Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traenja, kao i parnini trokovi ne uzimaju se u obzir ako ne ine glavni zahtev.
lan 30
Ako se zahtev odnosi na budua davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora rauna se po njihovom zbiru, ali najvie do iznosa koji odgovara zbiru davanja
za vreme od pet godina.
lan 31
Ako jedna tuba protiv istog tuenog obuhvata vie zahteva koji se zasnivaju na istom injeninom i pravnom osnovu, nadlenost se odreuje prema zbiru vrednosti
svih zahteva.
Ako zahtevi u tubi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv vie tuenih, nadlenost se odreuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.
lan 32
Ako se tubenim zahtevom trai utvrenje prava svojine ili drugih stvarnih prava na nepokretnostima, utvrenje nitavosti, ponitaj ili raskid ugovora, koji ima za
predmet nepokretnost, vrednost predmeta spora se odreuje prema trinoj vrednosti nepokretnosti ili njenog dela.
Kad se spor vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost se rauna prema jednogodinjoj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakljuenom na krae
vreme.
lan 33
Ako se tubom zahteva samo davanje obezbeenja za izvesno potraivanje ili ustanovljenje zalonog prava, vrednost predmeta spora odreuje se prema iznosu
potraivanja koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima manju vrednost od potraivanja koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uzee se vrednost
predmeta zaloge.
lan 34
Ako se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, ali tuilac u tubi navede da pristaje da umesto ispunjenja tog zahteva primi odreeni novani iznos, kao vrednost
predmeta spora uzee se taj iznos.
U drugim sluajevima, kad se tubeni zahtev ne odnosi na novani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tuilac naznaio u tubi.
Ako je u sluaju iz stava 2. ovog lana tuilac oigledno suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud e, najdocnije na pripremnom roitu, a
ako pripremno roite nije odrano onda na glavnoj raspravi, pre poetka raspravljanja o glavnoj stvari, brzo i na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti.
4. Sastav suda
lan 35
U parninom postupku sudovi sude u veu ili u optoj sednici.
Sluajevi u kojima sudi sudija pojedinac odreuju se ovim zakonom.
Predsednik vea moe preduzimati samo one radnje u postupku i donositi samo one odluke za ije je preduzimanje, odnosno donoenje ovlaen ovim zakonom.
Ako ovim zakonom nije drukije odreeno, sudija pojedinac u reavanju stvari iz svoje nadlenosti ima sva prava i dunosti koja pripadaju predsedniku vea i veu.
lan 36
U prvom stepenu sporove sudi vee ili sudija pojedinac.
Kad sudi u prvom stepenu, vee je sastavljeno od jednog sudije predsednika vea i dvoje sudija-porotnika.
lan 37
Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 50.000 evra po srednjem kursu
Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u sluajevima
predvienim posebnim zakonom.
Smatrae se da postoji sporazum stranaka da imovinskopravni spor, bez obzira na vrednost spora, sudi sudija pojedinac, ako jedna stranka to predloi do pripremnog
roita, a druga stranka se o predlogu ne izjasni.
Ako jedan od suparniara podnese predlog da u imovinskopravnom sporu sudi sudija pojedinac ili to uini veina suparniara na jednoj strani, smatrae se da su se
ostali saglasili sa predlogom.
Ako i na drugoj strani postoje suparniari, smatrae se da je predlog da u sporu sudi sudija pojedinac prihvaen i da sporazum postoji, ako se niko ili veina
suparniara ne izjasni o predlogu, odnosno ako jedan od dvoje suparniara prihvati predlog.
Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetanja dravine.
Sudija pojedinac sprovodi postupak i donosi odluku u predmetima pravne pomoi.
lan 38
Kad sudi u drugom stepenu u sednici vea ili na raspravi sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.
Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu sastavljenom od troje sudija.
5. Mesna nadlenost
a) Opta mesna nadlenost
lan 39
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog drugog suda, za suenje je nadlean sud koji je opte mesno nadlean za tuenog.
U sluajevima predvienim u ovom zakonu za suenje je pored suda opte mesne nadlenosti nadlean i drugi odreeni sud.
lan 40
Za suenje je opte mesno nadlean sud na ijem podruju tueni ima prebivalite.
Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, opte mesno nadlean je sud na ijem podruju tueni ima boravite.
Ako tueni pored prebivalita ima i boravite u nekom drugom mestu, a prema okolnostima moe se pretpostaviti da e tu due vreme boraviti, opte mesno nadlean
je i sud boravita tuenog.
lan 41
Za suenje u sporovima protiv Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije opte mesno nadlean je sud na ijem se
podruju nalazi sedite njene skuptine.
Za suenje u sporovima protiv pravnih lica, opte mesno nadlean je sud na ijem se podruju nalazi njihovo sedite. U sluaju sumnje, kao sedite smatrae se mesto
u kome se nalaze njihovi organi upravljanja.
lan 42
Za suenje u sporovima protiv dravljanina Republike Srbije koji stalno ivi u inostranstvu, gde je upuen na slubu ili na rad od strane dravnog organa ili pravnog lica,
opte mesno nadlean je sud njegovog poslednjeg prebivalita.
b) Posebna mesna nadlenost
Nadlenost za suparniare
lan 43
Ako je jednom tubom tueno vie lica (lan 199. stav 1. taka 1), a za njih ne postoji mesna nadlenost istog suda, nadlean je sud koji je mesno nadlean za jednog
od tuenih, a ako meu njima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadlean za koga od glavnih obveznika.
Nadlenost za sporove o zakonskom izdravanju
lan 44
Za suenje u sporovima za zakonsko izdravanje, ako je tuilac lice koje trai izdravanje, nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem podruju
tuilac ima prebivalite, odnosno boravite.
Ako je za sporove o zakonskom izdravanju s meunarodnim elementom domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je
sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.
Ako nadlenost domaeg suda u sporovima o zakonskom izdravanju postoji zato to tueni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se moe naplatiti izdravanje, mesno
nadlean je sud na ijem se podruju nalazi ta imovina.
Nadlenost za sporove o naknadi tete
lan 45
Za suenje u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za tetu, pored suda opte mesne nadlenosti, nadlean je i sud na ijem je podruju tetna radnja izvrena ili
sud na ijem je podruju tetna posledica nastupila.
Ako je teta nastala usled smrti ili teke telesne povrede, nadlean je pored suda iz stava 1. ovog lana i sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite, odnosno
boravite.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjivae se i u postupku protiv organizacije za osiguranje radi naknade tete treim licima na osnovu propisa o neposrednoj
odgovornosti organizacije za osiguranje, a odredba stava 1. ovog lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.
Nadlenost za sporove radi zatite prava na osnovu garancije proizvoaa
lan 46
Za suenje u sporovima za zatitu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvoaa koji je dao garanciju nadlean je, osim suda opte mesne nadlenosti za
tuenog, i sud opte mesne nadlenosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uruio kupcu pismenu garanciju proizvoaa.
Nadlenost za brane sporove
lan 47
Za suenje u sporovima radi utvrivanja postojanja ili nepostojanja braka, ponitenja braka ili razvoda braka (brani sporovi), nadlean je pored suda opte mesne
nadlenosti i sud na ijem podruju su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite.
Ako je za brane sporove domai sud nadlean zato to su suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite u Republici Srbiji, odnosno zato to tuilac ima
prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem su podruju suprunici imali poslednje zajedniko prebivalite, odnosno sud na ijem podruju tuilac
ima prebivalite.
lan 48
Ako je u sporovima o imovinskim odnosima suprunika domai sud nadlean zato to se imovina suprunika nalazi u Republici Srbiji ili zato to tuilac u vreme
podizanja tube ima prebivalite ili boravite u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite ili boravite u vreme podizanja tube.
Nadlenost za sporove o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili materinstva
lan 49
U postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva dete moe podii tubu bilo pred sudom opte mesne nadlenosti bilo pred sudom na ijem
podruju ima prebivalite, odnosno boravite.
Ako je u postupku radi utvrivanja ili osporavanja oinstva ili materinstva domai sud nadlean zato to tuilac ima prebivalite u Republici Srbiji, mesno nadlean je
sud na ijem podruju tuilac ima prebivalite.
Nadlenost za sporove o nepokretnostima i zbog smetanja dravine
lan 50
Za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetanja dravine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz
zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi nepokretnost.
Ako nepokretnost lei na podruju vie sudova, nadlean je svaki od tih sudova.
Za sporove zbog smetanja dravine na pokretnim stvarima nadlean je pored suda opte mesne nadlenosti i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za sporove o vazduhoplovu i brodu
lan 51
Kad je za suenje u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutranje plovidbe, kao i u sporovima iz
zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadlean domai sud, iskljuivo je mesno nadlean sud na ijem se podruju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno
brod upisan.
Kad je za suenje u sporovima zbog smetanja dravine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog lana nadlean domai sud mesno je nadlean, pored
suda na ijem se podruju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ijem se podruju dogodilo smetanje.
Nadlenost za lica koja nemaju optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji
lan 52
Tuba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema optu mesnu nadlenost u Republici Srbiji moe se podneti svakom domaem sudu na ijem se podruju
nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tubom trai.
Ako nadlenost domaeg suda postoji zato to je obaveza nastala za vreme boravka tuenog u Republici Srbiji, mesno nadlean je sud na ijem je podruju obaveza
nastala.
Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema optu mesnu nadlenost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tuba se moe podneti sudu na ijem
podruju tu obavezu treba ispuniti.
Nadlenost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica
lan 53
Za suenje u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedita, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda opte mesne
nadlenosti nadlean je i sud na ijem se podruju nalazi ta poslovna jedinica.
Nadlenost po mestu gde se nalazi zastupnitvo stranog lica u Republici Srbiji
lan 54
Za sporove protiv fizikog ili pravnog lica koje ima sedite u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tuba se
moe podneti sudu na ijem se podruju nalazi njegovo stalno zastupnitvo ili sedite organa kome je povereno da vri njegove poslove.
Nadlenost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama
lan 55
U sporovima protiv Republike Srbije iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskljuivo je nadlean sud na ijem se podruju nalazi sedite komande
vojne jedinice, odnosno ustanove.
Nadlenost za sporove iz naslednopravnih odnosa
lan 56
Dok ostavinski postupak nije pravnosnano zavren, za suenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potraivanja poverioca prema ostaviocu,
pored suda opte mesne nadlenosti mesno je nadlean i sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak.
Nadlenost za sporove u izvrnom i steajnom postupku
lan 57
Za suenje u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvrnog postupka, odnosno u toku i povodom steajnog postupka, iskljuivo je
mesno nadlean sud na ijem se podruju nalazi sud koji sprovodi izvrni, odnosno steajni postupak, odnosno sud na ijem se podruju sprovodi administrativno
izvrenje.
Nadlenost po mestu plaanja
lan 58
Za suenje u sporovima imaoca menice ili eka protiv potpisnika nadlean je, pored suda opte mesne nadlenosti, i sud mesta plaanja.
Nadlenost za sporove iz radnih odnosa
lan 59
Ako je u sporu iz radnog odnosa tuilac zaposleni, za suenje je nadlean, pored suda koji je opte mesno nadlean za tuenog, i sud na ijem se podruju rad obavlja
ili se obavljao.
Uzajamna nadlenost za tube protiv stranih dravljana
lan 60
Ako u stranoj dravi dravljanin Republike Srbije moe biti tuen pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadlean za suenje u toj
graanskopravnoj stvari, ista nadlenost e vaiti i za suenje dravljaninu te strane drave pred domaim sudom.
v) Odreivanje mesne nadlenosti od strane neposredno vieg suda
lan 61
Ako nadleni sud usled iskljuenja ili izuzea sudije ili iz drugih razloga ne moe da postupa, izvestie o tome neposredno vii sud, koji e odrediti da u tom predmetu
postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja.
lan 62
Najvii sud odreene vrste u Republici Srbiji moe, na predlog stranke ili nadlenog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa
njegovog podruja ako je oigledno da e se tako lake sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi vani razlozi.
Sud e odbaciti predlog za odreivanje drugog stvarno nadlenog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog, ako je predlog neobrazloen, ne sadri razloge
iz stava 1. ovog lana ili ako stranka trai odreivanje drugog stvarno nadlenog suda iz razloga koji se odnose na iskljuenje, odnosno izuzee.
Odluku iz stava 2. ovoga lana donosi sudija pojedinac, odnosno predsednik vea prvostepenog suda ili vee drugostepenog suda i protiv ovog reenja nije dozvoljena
alba.
lan 63
Ako je za suenje nadlean sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne moe utvrditi koji je sud mesno nadlean, Vrhovni kasacioni sud e, na
predlog stranke, odrediti koji e stvarno nadlean sud biti mesno nadlean.
g) Sporazum o mesnoj nadlenosti
lan 64
Ako zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadlean, pod
uslovom da je taj sud stvarno nadlean.
Ako je zakonom odreeno da su za suenje mesno nadlena dva ili vie domaih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih
sudova ili neki drugi stvarno nadlean sud.
Ovaj sporazum vai samo ako je pismeno sastavljen i ako se tie odreenog spora ili vie sporova koji svi proistiu iz odreenog pravnog odnosa.
Ispravu o sporazumu tuilac mora priloiti uz tubu, a tueni uz prigovor nenadlenosti ili odgovor na tubu.
Glava trea
ISKLJUENJE I IZUZEE
lan 65
Sudija je duan uzdrati se od suenja kad postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristrasnost.
lan 66
Sudija ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje):
1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomonik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovlaenika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom
predmetu sasluan kao svedok ili vetak;
2) ako je akcionar, lan privrednog drutva ili lan zadruge kad je jedna od stranaka njegov poverilac ili dunik;
3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomonik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobonoj liniji do etvrtog stepena, ili mu je suprunik odnosno
vanbrani partner (sadanji ili bivi), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije;
4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomonik, ili ako izmeu sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke
postoji zajedniko domainstvo;
5) ako izmeu sudija i lica iz ovog stava tee neka druga parnica ili izmeu njih postoji sukob interesa;
6) ako je u istom predmetu uestvovao u postupku posredovanja (medijacije), u donoenju odluke koja se pobija, ili u zakljuenju sudskog poravnanja koje se pobija
u parnici;
7) ako je u steajnom postupku povodom koga je dolo do spora uestvovao kao steajni sudija ili lan steajnog vea.
Sudija moe biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (izuzee).
lan 67
Sudija, im sazna da postoji koji od razloga za iskljuenje iz lana 66. stav 1 ta. 1-7. ovog zakona, duan je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome
obavesti predsednika suda, koji e mu odrediti zamenika.
Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost (l. 65. i 66. stav 2), zastae sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda
koji e odluiti o izuzeu. Do donoenja reenja predsednika suda, sudija moe preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
lan 68
Iskljuenje i izuzee mogu traiti i stranke.
Stranka moe da zahteva iskljuenje ili izuzee samo sudije koji postupa u odreenom predmetu. Stranka je duna da podnese zahtev im sazna da postoji razlog za
iskljuenje odnosno izuzee, a najdocnije do zavretka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravljanja, do donoenja odluke.
Zahtev za iskljuenje ili izuzee sudije drugostepenog suda stranka moe staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred drugostepenim sudom odrava
rasprava, onda do zavretka rasprave.
Stranka je duna da zahtev obrazloi i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev.
lan 69
Nije doputen zahtev za iskljuenje ili izuzee:
1) kojim se uopteno trai izuzee svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli uestvovati u nekom postupku;
2) o kome je veodlueno;
3) u kome nije obrazloen zakonski razlog zbog koga se izuzee trai;
4) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee sudije koji ne postupa u tom predmetu;
5) kad stranka zahteva iskljuenje, odnosno izuzee predsednika suda, izuzev kada postupa u tom predmetu.
Nedoputen zahtev odbacie sudija pred kojim se vodi postupak i kad je stranka stavila predlog za iskljuenje, odnosno izuzee tog sudije.
Ako je zahtev iz stava 1. ovog lana podnet na roitu, sudija e ga odmah odbaciti i nastavie roite, a ako je podnet u podnesku najkasnije u roku od tri dana od
dana prijema podneska.
Protiv reenja iz stava 2. ovoga lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 70
O iskljuenju i izuzeu sudije odluuje predsednik suda.
O iskljuenju i izuzeu predsednika suda odluuje predsednik neposredno vieg suda.
O zahtevu za izuzee predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluuje opta sednica.
Pre donoenja reenja o izuzeu uzee se izjava od sudije ije se izuzee trai, a po potrebi izvrie se i drugi izviaji.
Protiv reenja o iskljuenju ili usvajanju zahteva za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev za izuzee odbija nije dozvoljena posebna alba.
lan 71
Kad sudija sazna da je stavljen zahtev za njegovo iskljuenje ili izuzee, duan je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitanju izuzee iz l.
65. i 66. stav 2. ovog zakona, moe do donoenja reenja o zahtevu preduzimati samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
lan 72
Odredbe o iskljuenju i izuzeu sudija primenjivae se shodno i na predsednika suda, sudiju porotnika i zapisniara.
Sudija porotnik ne moe vriti sudijsku dunost (iskljuenje) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.
O izuzeu zapisniara odluuje predsednik vea, odnosno vee ili sudija pojedinac.
Glava etvrta
STRANKE I NJIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI
lan 73
Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice.
Posebnim propisima odreuje se ko osim fizikih i pravnih lica moe biti stranka u postupku.
Parnini sud moe, izuzetno s pravnim dejstvom u odreenoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udruivanja i organizovanja koji nemaju stranaku
sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog lana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u sutini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranake sposobnosti, a naroito
ako raspolau imovinom na kojoj se moe sprovesti izvrenje.
Protiv reenja iz stava 3. ovog lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoljena posebna alba.
lan 74
Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moe sama preduzimati radnje u postupku (parnina sposobnost).
Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti.
Maloletnik je parnino sposoban u granicama priznate poslovne sposobnosti.
lan 75
Stranku koja nema parninu sposobnost zastupa njen zakonski zastupnik.
lan 76
Zakonski zastupnik moe u ime stranke preduzimati sve radnje u postupku. Ako je za podizanje ili povlaenje tube, za priznanje, odnosno za odricanje od tubenog
zahteva, za zakljuenje poravnanja, izjavljivanje, povlaenje ili odricanje od pravnog leka posebnim propisima odreeno da zastupnik mora imati posebno ovlaenje,
on moe te radnje preduzimati samo ako ima takvo ovlaenje.
lan 77
U toku celog postupka sud e po slubenoj dunosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moe biti stranka u postupku i da li je stranka parnino sposobna,
da li parnino nesposobnu stranku zastupa njen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovlaenje kad je ono potrebno.
Lice koje se pojavljuje kao zakonski zastupnik duno je da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku dokae svoje zastupniko svojstvo.
Zakonski zastupnik je duan da podnese posebno ovlaenje kad je za preduzimanje odreenih radnji u postupku to potrebno.
Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu panju u zastupanju, obavestie o tome organ starateljstva. Ako bi usled
proputanja zastupnika mogla nastati teta za lice pod starateljstvom, sud e zastati s postupkom i predloiti da se odredi drugi zakonski zastupnik.
lan 78
Kad sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao stranka ne moe biti stranka u postupku, a taj se nedostatak moe otkloniti, pozvae tuioca da izvri potrebne ispravke u
tubi.
Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovlaenje kad je ono potrebno, zatraie da nadleni organ
starateljstva postavi staratelja parnino nesposobnom licu, ili e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parnino nesposobna stranka bila pravilno zastupana.
Za otklanjanje nedostataka iz st. 1. i 2. ovog lana sud e odrediti rok koji ne moe biti dui od 15 dana.
Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radnje zbog ijeg odlaganja bi mogle da nastanu tetne posledice.
Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odreeni rok bezuspeno protekne, sud e reenjem ukinuti radnje sprovedene u postupku ukoliko su zahvaene
ovim nedostacima i odbacie tubu ako su nedostaci takve prirode da spreavaju dalje voenje postupka.
Protiv reenja kojim se nareuju mere za otklanjanje nedostataka nije dozvoljena alba.
lan 79
Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom pokae da bi redovan postupak oko postavljanja zakonskog zastupnika tuenom trajao dugo, pa bi zbog toga
mogle da nastanu tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud e tuenom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska
komora.
Pod uslovom iz stava 1. ovog lana sud e postaviti tuenom privremenog zastupnika naroito u ovim sluajevima:
1) ako tueni nije parnino sposoban, a nema zakonskog zastupnika;
2) ako postoje suprotni interesi tuenog i njegovog zakonskog zastupnika;
3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;
4) ako je prebivalite, odnosno boravite tuenog nepoznato, a tueni nema punomonika;
5) ako se tueni ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomonika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje se nije moglo izvriti.
Sud moe postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na nain iz stava 2. ovog lana.
Sud odluuje reenjem o postavljanju privremenog zastupnika, koje bez odlaganja dostavlja organu starateljstva i strankama kada je to moguno.
Protiv reenja iz stava 4. ovoga lana nije dozvoljena alba.
lan 80
Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavljen sva prava i dunosti zakonskog zastupnika.
Privremeni zastupnik preduzima parnine radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik ne pojavi pred sudom ili dok organ
starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.
lan 81
Ako je privremeni zastupnik postavljen tuenome iz razloga navedenih u lanu 79. stav 2. ta. 4. i 5. ovog zakona, sud e oglas o postavljanju privremenog zastupnika
objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan nain.
Oglas treba da sadri: oznaenje suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tuenog kome se postavlja zastupnik, predmet spora, ime
zastupnika i njegovo zanimanje i boravite, kao i upozorenje da e zastupnik zastupati tuenog u postupku sve dok se tueni ili njegov punomonik ne pojavi pred
sudom, odnosno dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.
lan 82
(Brisan)
lan 83
Strani dravljanin koji nije parnino sposoban po zakonu drave iji je dravljanin, a parnino je sposoban po domaem zakonu, moe sam preduzimati radnje u
postupku. Zakonski zastupnik moe preduzimati radnje u postupku samo dok strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.
Glava peta
PUNOMONICI
lan 84
Stranke mogu preduzimati radnje u postupku lino ili preko punomonika.
Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za zatitu zakonitosti.
Zastupanje Republike Srbije i njenih organa, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave ureuje se posebnim zakonom.
Sud moe pozvati stranku koja ima punomonika da se pred sudom lino izjasni o injenicama koje treba utvrditi u parnici.
Stranka koju zastupa punomonik moe uvek doi pred sud i davati izjave pored svog punomonika i sama preduzimati parnine radnje.
lan 85
Punomonik moe biti fiziko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom.
Ako se kao punomonik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud e takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome e odmah obavestiti stranku.
alba protiv reenja o uskraivanju zastupanja ne zadrava izvrenje reenja.
lan 86
Radnje u postupku koje punomonik preduzima u granicama punomoja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.
lan 87
Stranka moe izmeniti ili opozvati radnju svog punomonika.
Ako je punomonik priznao neku injenicu na roitu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku injenicu priznao u podnesku, a stranka to priznanje docnije izmeni
ili opozove, sud e ceniti obe izjave u smislu lana 222. stav 2. ovog zakona.
lan 88
Obim punomoja odreuje stranka.
Stranka moe ovlastiti punomonika da preduzima pojedine odreene radnje ili da preduzima sve radnje u postupku.
Punomonika koji je advokat moe zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoju.
lan 89
Ako je stranka izdala advokatu punomoje za voenje parnice, a nije blie odredila ovlaenja u punomoju, advokat je na osnovu ovakvog punomoja ovlaen:
1) da vri sve radnje u postupku, a naroito da podigne tubu, da je povue, da prizna tubeni zahtev ili da se odrekne tubenog zahteva, da zakljui poravnanje, da
izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlae izdavanje privremenih mera obezbeenja;
2) da podnosi predlog za izvrenje ili za obezbeenje i da preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva;
3) da prenese punomoje na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimanje samo pojedinih radnji u postupku.
Advokatu je uvek potrebno posebno punomoje za podnoenje predloga za ponavljanje postupka.
lan 90
Ako stranka u punomoju nije blie odredila ovlaenja punomonika, punomonik koji nije advokat moe na osnovu ovakvog punomoja da preduzima sve radnje u
postupku ali mu je uvek potrebno izriito ovlaenje za povlaenje tube, za priznanje ili za odricanje od tubenog zahteva, za zakljuenje poravnanja, za povlaenje ili
odricanje od redovnog pravnog leka i za prenoenje punomoja na drugo lice.
lan 91
Stranka izdaje punomoje u pismenom obliku.
Ako posumnja u istinitost pismenog punomoja, sud e reenjem naloiti punomoniku da podnese overeno punomoje. Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba.
lan 92
Punomonik je duan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoje.
Sud je duan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomonik ovlaeno za zastupanje. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavljuje kao
punomonik nije ovlaeno za preduzimanje odreenje radnje, ukinue parnine radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila.
lan 93
Stranka moe u svako vreme opozvati punomoje, a punomonik ga moe u svako vreme otkazati.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja mora se saoptiti sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik.
Opozivanje, odnosno otkaz punomoja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od asa kada joj je saopteno.
Posle otkaza punomoja punomonik je duan da jomesec dana preduzima parnine radnje za lice koje mu je izdalo punomoje ako je potrebno da od njega otkloni
kakvu tetu koja bi u to vreme mogla nastati.
lan 94
Punomoje prestaje smru fizikog lica.
Ako je punomoniku dato ovlaenje da moe preduzimati sve radnje u postupku, a stranka, odnosno njen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban,
ili ako zakonski zastupnik bude razreen dunosti, punomonik je ovlaen da preduzima radnje u postupku koje ne trpe odlaganje.
U sluajevima navedenim u stavu 2. ovog lana punomoniku koji nije advokat uvek prestaju ovlaenja koja se u punomoju moraju izriito navesti (lan 90).
lan 95
Prestankom pravnog lica prestaje i punomoje koje je ono izdalo.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana, punomonik je duan da jomesec dana preduzima radnje koje ne trpe odlaganje.
Glava esta
JEZIK U POSTUPKU
lan 96
Stranke i drugi uesnici u postupku imaju pravo da na roitima i prilikom usmenog preduzimanja procesnih radnji pred sudom upotrebljavaju svoj jezik.
Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uesnika u postupku, obezbedie im se ako to zahtevaju, usmeno prevoenje na njihov jezik onoga to se
iznosi na roitu, kao i usmeno prevoenje isprava koje se na roitu koriste radi dokazivanja.
Stranke i drugi uesnici u postupku koji su slepi, gluvi ili nemi imaju pravo na besplatnog tumaa u postupku pred sudom.
lan 97
Pozivi, odluke i druga sudska pismena upuuju se strankama i drugim uesnicima u postupku na srpskom jeziku.
Ako je u sudu u slubenoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih manjina, sud e na tom jeziku dostavljati sudska pismena onim strankama i uesnicima u postupku koji
su pripadnici te nacionalne manjine i u postupku se slue tim jezikom.
lan 98
Stranke i drugi uesnici u postupku upuuju sudu svoje tube, albe i druge podneske na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u sudu.
Stranke i drugi uesnici u postupku mogu upuivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih manjina koji nije u slubenoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa
zakonom.
lan 99
Trokovi prevoenja na jezik nacionalnih manjina, koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih manjina na upotrebu svog
jezika, padaju na teret sredstava suda.
Glava sedma
PODNESCI
lan 100
Tuba, protivtuba, odgovor na tubu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci).
Podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadravati sve ono to je potrebno da bi se po njima moglo postupiti. Oni naroito treba da sadre: oznaenje suda, ime i
prezime, naziv firme, prebivalite ili boravite, odnosno sedite stranaka, njihovih zakonskih zastupnika i punomonika ako ih imaju, predmet spora, sadrinu izjave i
potpis podnosioca.
Ako izjava sadri kakav zahtev, stranka je duna da u podnesku navede injenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno.
lan 101
Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak
podnose prilozi.
Ako je na protivnoj strani vie lica koja imaju zajednikog zakonskog zastupnika ili punomonika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom
primerku.
lan 102
Isprave koje se prilau podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu.
Ispravu priloenu u izvorniku sud e zadrati, a protivnoj stranci dozvolie da se upozna sa njenom sadrinom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dri u sudu,
vratie se podnosiocu na njegov zahtev. Sud moe naloiti podnosiocu da spisima priloi prepis isprave.
Ako je isprava priloena u prepisu, sud e na zahtev protivne stranke naloiti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvolie da se
upozna sa njenom sadrinom. Kad je to potrebno, sud e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregledati.
Protiv ovih reenja nije dozvoljena alba.
lan 103
Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud e stranci koja nema punomonika advokata vratiti podnesak radi
ispravke, osim ako zakonom nije drugaije odreeno.
Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredie rok za ponovno podnoenje podneska.
Ako podnesak vezan za rok bude ispravljen, odnosno dopunjen i predat sudu u roku odreenom za dopunu ili ispravku, smatrae se da je podnesen sudu onog dana
kad je prvi put bio podnesen.
Smatrae se da je podnesak povuen ako ne bude vraen sudu u odreenom roku, a ako bude vraen bez ispravke, odnosno dopune, odbacie se.
Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoljnom broju primeraka sud e ih umnoiti o troku stranke koja je propustila obavezu.
Odredbe ovog lana ne primenjuju se ako stranka ima punomonika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadri
sve to je potrebno da bi se po njemu moglo postupati, sud e ga odbaciti.
lan 104
Novanom kaznom do 30.000 dinara parnini sud kaznie lice koje u podnesku vrea sud, stranku ili drugog uesnika u postupku.
Izreena kazna po stavu 1. ovog lana ne utie na izricanje kazne za krivino delo.
Ako se novana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, novana kazna, odnosno njen preostali deo koji nije plaen, zamenie se zatvorom, ije trajanje
odmerava sud srazmerno visini izreene kazne, ali koje ne moe biti due od deset dana.
Odredba stava 3. ovog lana primenie se u svim sluajevima kad sud izrie novanu kaznu (l. 247, 254. i 319).
Glava osma
ROKOVI I ROITA
Rokovi
lan 105
Ako rokovi nisu odreeni zakonom, odreuje ih sud s obzirom na okolnosti sluaja.
lan 106
Rokovi se raunaju na dane, mesece i godine.
Kao prvi dan roka odreenog na dane uzima se dan posle dana dostavljanja ili saoptenja odluke ili posle dana u koji pada dogaaj od koga se po zakonu rauna
poetak roka.
Rok odreen na mesece ili godine zavrava se onog dana u poslednjem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji
pada dogaaj od koga se po zakonu rauna poetak roka.
Ako poslednji dan roka pada na dravni praznik ili u nedelju, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok istie protekom prvog narednog radnog dana.
Odredbe stava 4. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.
lan 107
Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka.
Dan predaje podneska upuenog sudu preko pote preporuenom poiljkom ili upuenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak upuen telegrafskim putem, smatrae se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upuen sudu
preporuenom poiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama poti.
Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije na obaveznoj vojnoj slubi i ostala lica koja se nalaze u slubi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje
podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.
Za lica liena slobode dan predaje podneska zavodu za izvrenje zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu.
Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upuen nenadlenom sudu pre isteka roka, a stigne nadlenom sudu posle isteka roka, smatrae se da je na vreme
podnet ako se njegovo podnoenje nenadlenom sudu moe pripisati neznanju ili oiglednoj omaci podnosioca.
Odredbe st. 1-6. ovog lana primenjuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podii tuba, kao i na rok zastarelosti potraivanja ili nekog drugog prava.
Roita
lan 108
Roite odreuje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv reenja o odreivanju roita nije dozvoljena alba.
Sud e na roite blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za
odreivanje roita, a u pozivu e se naznaiti mesto, prostorija i vreme odravanja roita. Ako se uz poziv ne dostavlja podnesak, u pozivu e se navesti stranke,
predmet spora, kao i radnja koja e se na roitu preduzeti.
Sud e u pozivu naroito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa roita.
lan 109
Roite se, po pravilu, odrava u sudskoj zgradi.
Sud moe odluiti da se roite odri van sudske zgrade kad nae da je to nuno ili da e se na taj nain utedeti u vremenu ili u trokovima postupka. Protiv ovog
reenja nije dozvoljena alba.
lan 110
Sud moe odloiti roite kad je to potrebno radi izvoenja dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi.
Kad se roite odloi, sud e, ako je mogue, odmah saoptiti prisutnima mesto i vreme novog roita.
Protiv reenja o odlaganju roita nije dozvoljena alba.
Vraanje u preanje stanje
lan 111
Ako stranka propusti roite ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud e toj stranci na njen predlog
dozvoliti da naknadno izvri tu radnju (vraanje u preanje stanje) kad postoje opravdani razlozi za proputanje.
Kad se dozvoli vraanje u preanje stanje postupak se vraa u ono stanje u kome se nalazio pre proputanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog proputanja
doneo.
lan 112
Predlog za vraanje u preanje stanje podnosi se sudu kod koga je trebalo izvriti proputenu radnju.
Predlog se mora podneti u roku od osam dana, raunajui od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao proputanje, a ako je stranka tek docnije saznala za
proputanje, od dana kad je za to saznala.
Posle proteka 60 dana od dana proputanja ne moe se traiti vraanje u preanje stanje.
Ako se vraanje u preanje stanje predlae zbog proputanja roka, predlagaje duan da istovremeno sa podnoenjem predloga preduzme i proputenu radnju.
lan 113
Vraanje u preanje stanje nije dozvoljeno ako je proputen rok iz lana 112. st. 2. i 3, ili ako je proputeno roite odreeno povodom predloga za vraanje u
preanje stanje.
lan 114
Predlog za vraanje u preanje stanje ne utie na tok parnice. Sud moe odluiti da zastane sa postupkom do pravnosnanosti reenja o predlogu.
lan 115
Neblagovremene i nedozvoljene predloge za vraanje u preanje stanje odbacie sud reenjem.
Predlog za vraanje u preanje stanje koji nije zasnovan na optepoznatim injenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predloila odgovarajue dokaze,
odbacie sud kao neuredan.
O predlogu za vraanje u preanje stanje odluuje se, po pravilu, bez rasprave.
Kad sud nae da je radi pravilnog utvrivanja injenica potrebno da se izvedu dokazi zakazae roite.
lan 116
Protiv reenja kojim se usvaja predlog za vraanje u preanje stanje nije dozvoljena alba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog.
Glava deveta
ZAPISNICI
lan 117
Zapisnik se sastavlja o radnjama preduzetim na roitu.
Zapisnik se sastavlja i o vanijim izjavama ili saoptenjima koje stranke ili drugi uesnici daju van roita. O manje vanijim izjavama ili saoptenjima nee se sastavljati
zapisnik nego e se samo staviti slubena beleka na spisu.
Zapisnik pie zapisniar.
lan 118
U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vri radnja, dan i as kad se vri radnja, naznaenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili treih lica i
njihovih zakonskih zastupnika ili punomonika.
Zapisnik treba da sadri bitne podatke o sadrini preduzete radnje. U zapisnik o glavnoj raspravi naroito e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila
iskljuena, sadrina izjava stranaka, njihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navoenje sadrine iskaza svedoka i vetaka, kao i odluke
suda donete na roitu.
lan 119
Zapisnik se mora voditi uredno, u njemu se ne sme nita brisati, dodati ili menjati.
lan 120
Zapisnik se sastavlja na taj nain to predsednik vea kazuje glasno zapisniaru ta e uneti u zapisnik.
Stranke imaju pravo da proitaju zapisnik ili da zahtevaju da im se proita, kao i da stave svoje prigovore na sadrinu zapisnika.
To pravo imaju i druga lica ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadri njihovu izjavu.
Ispravke ili dodaci u pogledu sadrine zapisnika koje treba izvriti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slubenoj dunosti unee se na kraju zapisnika. Na
zahtev ovih lica unee se i prigovori koji nisu usvojeni.
lan 121
Zapisnik potpisuju predsednik vea, zapisniar, stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici kao i tumai prevodilac.
Svedok i vetak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se njihovo sasluanje vri pred zamoljenim sudijom ili predsednikom vea.
Nepismeno lice ili lice koje se ne moe potpisati stavie na zapisnik otisak kaiprsta, a zapisniar e ispod otiska upisati njegovo ime i prezime.
Ako se koja stranka, njen zakonski zastupnik ili punomonik, svedok ili vetak udalji pre potpisivanja zapisnika ili nee da potpie zapisnik, to e se zabeleiti u
zapisniku i navee se razlog koji je iznet.
lan 122
O veanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Ako je kod suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavlja se beleka o
veanju i glasanju.
Zapisnik o veanju i glasanju sadri tok glasanja i izreku odluke.
Odvojena miljenja prikljuuju se zapisniku o veanju i glasanju ako nisu uneta u sam zapisnik.
Zapisnik, odnosno beleku o glasanju potpisuju svi lanovi vea i zapisniar.
Zapisnik o veanju i glasanju zatvorie se u poseban omot. Ovaj zapisnik moe razgledati samo sud koji reava o pravnom leku u postupku po pravnom leku, i u tom
sluaju zapisnik e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu naznaiti da je zapisnik razgledan.
Glava deseta
DONOENJE ODLUKA
lan 123
Sud donosi odluke u obliku presude ili reenja.
O tubenom zahtevu sud odluuje presudom, a u postupku zbog smetanja dravine reenjem.
Kad ne odluuje presudom, sud odluuje reenjem.
U postupku izdavanja platnog naloga reenje kojim se usvaja tubeni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.
Odluka o trokovima u presudi smatra se reenjem.
lan 124
Odluke vea donose se posle veanja glasanjem.
U prostoriji u kojoj se vea i glasa mogu biti prisutni samo lanovi vea i zapisniar.
Odluku o jednostavnijim pitanjima, vee moe doneti i u samom zasedanju.
lan 125
Predsednik vea rukovodi veanjem i glasanjem i glasa poslednji. On se stara da se sva pitanja svestrano i potpuno razmotre.
Za svaku odluku vea potrebna je veina glasova.
lanovi vea ne mogu odbiti da glasaju o pitanjima koja postavi predsednik vea. lan vea koji je pri glasanju o kome ranijem pitanju ostao u manjini ne moe se
uzdrati od glasanja o pitanju o kome se ima docnije odluiti.
Ako se u pogledu pojedinih pitanja o kojima se odluuje glasovi podele na vie razliitih miljenja, tako da nijedno od njih nema veinu, pitanja e se razdvojiti i
glasanje e se ponavljati sve dok se ne postigne veina.
lan 126
Pre odluivanja o glavnoj stvari sud odluuje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitanjima.
Ako pri reavanju o glavnoj stvari treba odluiti o vie zahteva, o svakom zahtevu glasae se posebno.
Glava jedanaesta
DOSTAVLJANJE PISMENA I RAZMATRANJE SPISA
Nain dostavljanja
lan 127
Pismena se dostavljaju, po pravilu, preko pote, a mogu se dostavljati preko odreenog lica zaposlenog u sudu, preko nadlenog organa optine, preko pravnog lica
registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi nain odreenim posebnim zakonom.
lan 128
Dostavljanje dravnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima autonomne pokrajine vri se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to
licu ovlaenom za primanje pismena.
Dostavljanje javnom tuiocu ili javnom pravobranilatvu vri se predajom pismena njegovoj pisarnici. Kao dan dostavljanja smatra se dan predaje pismena pisarnici.
Dostavljanje pravnim licima vri se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovlaenom za primanje pismena.
Dostavljanje po odredbama st. 1. i 3. ovog lana vri se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomonika odredile lice koje je kod njih zaposleno.
lan 129
Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, renom, pomorskom i vazdunom saobraaju dostavljanje poziva moe se vriti i preko njihove
komande, odnosno neposrednog stareine, a po potrebi moe im se na taj nain vriti i dostavljanje ostalih pismena.
lan 130
Kad dostavljanje treba izvriti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji uivaju imunitet, dostavljanje e se izvriti diplomatskim putem, ako u
meunarodnom ugovoru ili u zakonu (lan 141) nije to drugo odreeno.
Ako se dostavljanje pismena ima izvriti dravljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje se moe izvriti preko nadlenog konzularnog predstavnika ili
diplomatskog predstavnika Republike Srbije koji vri konzularne poslove u odnosnoj stranoj dravi, ili preko pravnog lica meunarodno registrovanog za obavljanje
poslova dostavljanja. Dostavljanje je punovano samo ako lice kome se pismeno dostavlja pristane da ga primi.
Dostavljanje pravnim licima koja imaju sedite u inostranstvu a predstavnitvo u Republici Srbiji moe se izvriti njihovom predstavnitvu.
lan 131
Licima lienim slobode dostavljanje se vri preko zavoda za izvrenje krivinih sankcija.
lan 132
Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomonika dostavljanje se vri zakonskom zastupniku, odnosno punomoniku, ako u zakonu nije to drugo
odreeno.
Ako stranka ima vie zakonskih zastupnika odnosno punomonika, dovoljno je da se dostavljanje izvri jednom od njih.
lan 133
Dostavljanje advokatu kao punomoniku moe se izvriti i predajom pismena licu koje je zaposleno u njegovoj advokatskoj kancelariji.
Dostavljanje advokatu moe se izvriti i predajom pismena odraslom lanu porodinog domainstva, ako svoju delatnost obavlja u stanu.
lan 134
Dostavljanje se vri licu kome se dostavljanje ima izvriti svakog dana na radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo
zatekne.
Dostavljanje se moe izvriti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda koju je dostavlja, na zahtev, duan da pokae.
lan 135
Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vri predajom pismena kome od njegovih odraslih lanova domainstva koji je
duan da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno e se predati susedu ako on na to pristane.
Ako se dostavljanje vri na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moe izvriti licu koje na istom mestu radi, ako
ono pristane da primi pismeno.
Predaja pismena drugom licu nije dozvoljena ako ono uestvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavljanje ima izvriti.
lan 136
Tuba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i reenje protiv kog je dozvoljena posebna alba dostavie se lino stranci, zakonskom zastupniku, odnosno
punomoniku. Ostala pismena dostavie se lino kad je to ovim ili drugim zakonom izriito odreeno, ili kad sud smatra da je zbog priloenih isprava potrebna vea
opreznost.
Ako se lice kome se pismeno mora lino dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvriti, dostavljae se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da
zatekne i ostavie mu kod jednog od lica navedenih u lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obavetenje da radi primanja pismena bude u odreeni dan i sat u
svom stanu odnosno na svom radnom mestu. Ako i posle toga dostavljane zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupie se po odredbama lana 135. ovog
zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.
Ako pismeno iz stava 1. ovog lana treba dostaviti dravnim organima i pravnim licima, dostavljanje se vri po odredbama lana 128. ovog zakona.
lan 137
Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno
e se vratiti sudu uz naznaenje gde se odsutni nalazi.
Odbijanje prijema
lan 138
Kad lice kome je pismeno upueno, odnosno odrasli lan njegovog domainstva, odnosno ovlaeno lice ili zaposleni u dravnom organu ili pravnom licu, bez
zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavljae ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije.
Na dostavnici e zabeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavljeno, i time se smatra da je dostavljanje izvreno.
Promena adrese
lan 139
Kad stranka ili njen zakonski zastupnik do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promene adresu, duni su da o tome odmah obaveste sud.
Ako oni to ne uine, sud e odrediti da se sva dalja dostavljanja u parnici za tu stranku vre stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda.
Dostavljanje se smatra izvrenim po proteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.
Kad punomonik, odnosno punomonik za primanje pismena do dostavljanja drugostepene odluke kojom se postupak okonava promeni svoju adresu, a ne obavesti
o tome sud, dostavljanje e se izvriti kao da punomonik nije ni postavljen.
Bezuspeno dostavljanje
lan 140
Kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspeno dostavljanje e se izvriti stavljanjem pismena na oglasnu tablu.
Dostavljanje se smatra izvrenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda.
Punomonik i zastupnik za primanje pismena
lan 141
Stranku ili njenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomonika u Republici Srbiji, sud e pozvati da u primerenom roku postave
punomonika za primanje pismena u Republici Srbiji. Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne postave takvog punomonika, sud e stranci na njen troak postaviti
privremenog zastupnika ovlaenog za primanje pismena i o tome e obavestiti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.
lan 142
Kad suparniari nemaju zajednikog zakonskog zastupnika, odnosno punomonika, sud ih moe pozvati da u odreenom roku imenuju zajednikog punomonika za
primanje pismena. Istovremeno, sud e obavestiti suparniare da e jednog od njih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog
punomonika.
Sporazum o adresi dostavljanja
lan 143
Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavljanje izvri na odreenu adresu ili preko odreenog lica u Republici Srbiji. Dostavljanje je izvreno kada je pismeno
dostavljeno licu oznaenom u njihovom sporazumu. Ako se dostavljanje u skladu sa sporazumom ne moe izvriti, sud e odrediti da se dostavljanje vri stavljanjem
pismena na oglasnu tablu.
Dostavnica
lan 144
Potvrdu o izvrenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavlja. Primalac e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema.
Ako je primalac nepismen ili nije u stanju da se potpie, dostavljae ispisati njegovo ime i prezime i slovima dan prijema, i stavie napomenu zato primalac nije stavio
svoj potpis.
Ako primalac odbije da potpie dostavnicu, dostavljae to zabeleiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavljanje izvreno.
Ako je dostavljanje izvreno po odredbi lana 136. stav 2. ovog zakona, na dostavnici e se pored potvrde o prijemu pismena naznaiti da je prethodilo pismeno
obavetenje.
Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, na dostavnici e dostavljanaznaiti odnos ta dva
lica.
Ako je na dostavnici netano naznaen datum dostavljanja, smatrae se da je dostavljanje izvreno onog dana kad je pismeno predato.
Pregledanje i prepisivanje spisa
lan 145
Stranke imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj uestvuju.
Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvolie se pregledanje i prepisivanje pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje sudija, a kad je postupak
zavren, predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.
Glava dvanaesta
TROKOVI POSTUPKA
Parnini trokovi
lan 146
Parnini trokovi su izdaci uinjeni u toku ili povodom postupka.
Parnini trokovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu.
lan 147
Svaka stranka prethodno sama snosi trokove koje je prouzrokovala svojim radnjama.
lan 148
Kad stranka predloi izvoenje dokaza, duna je da po nalogu suda unapred poloi iznos potreban za podmirenje trokova koji e nastati povodom izvoenja dokaza.
Kad izvoenje dokaza predlau obe stranke, sud e odrediti da iznos potreban za podmirenje trokova poloe obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio
izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, odredie da iznos poloi stranka na koju pada teret dokazivanja injenice o kojoj se izvodi dokaz.
Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se pokua posredovanje (medijacija), ili sud uputi stranke na postupak posredovanja sud e odrediti da iznos
potreban za podmirenje trokova ovog postupka poloe obe stranke na jednake delove.
Sud e odustati od izvoenja dokaza ako iznos potreban za podmirenje trokova ne bude poloen u roku koji sud odredi. U tom sluaju sud e, s obzirom na sve
okolnosti, po svom uverenju ceniti od kakvog je znaaja to to stranka nije u roku poloila iznos potreban za podmirenje trokova.
Izuzetno od odredbe stava 4. ovog lana, ako sud po slubenoj dunosti odredi izvoenje dokaza radi utvrivanja injenica u vezi sa primenom lana 3. stav 3. ovog
zakona, a stranke ne poloe odreeni iznos, trokovi za izvoenje dokaza isplatie se iz sredstava suda.
lan 149
Stranka koja u celini izgubi parnicu duna je da protivnoj stranci naknadi trokove.
Ako stranka delimino uspe u parnici, sud moe s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje trokove ili da jedna stranka naknadi drugoj
srazmeran deo trokova.
Sud moe odluiti da jedna stranka naknadi sve trokove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog
zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni trokovi.
Sud e, prema rezultatu dokazivanja, odluiti da li e trokove iz lana 148. stav 5. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili e ti trokovi pasti na teret sredstava
suda.
Umeaima pravo na naknadu trokova od protivne stranke samo za parnine radnje preduzete umesto stranke kojoj se pridruio.
lan 150
Sud e prilikom odluivanja koji e se trokovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one trokove koji su bili potrebni radi voenja parnice. O tome koji su trokovi bili
potrebni, kao i o visini trokova, odluuje sud cenei sve okolnosti.
Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge trokove, ovi trokovi odmerie se po toj tarifi.
lan 151
Stranka je duna da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili sluajem koji se njoj dogodio.
Sud moe odluiti da zakonski zastupnik ili punomonik stranke naknadi protivnoj stranci trokove koje je prouzrokovao svojom krivicom.
lan 152
Tuilac e naknaditi tuenom parnine trokove ako tueni nije dao povod za tubu i ako je priznao tubeni zahtev u odgovoru na tubu, odnosno na pripremnom
roitu, a ako se ne odrava pripremno roite onda na glavnoj raspravi pre nego to se upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.
lan 153
Tuilac koji povue tubu duan je da protivnoj stranci naknadi parnine trokove, osim ako je povlaenje tube usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane
tuenog.
Stranka koja povue pravni lek duna je da protivnoj stranci naknadi trokove nastale povodom pravnog leka.
lan 154
Svaka stranka snosi svoje trokove ako je parnica zavrena sudskim poravnanjem ili poravnanjem posle uspelog posredovanja (medijacije) ako se stranke drukije ne
sporazumeju.
U parnine trokove ulaze trokovi poravnanja koje je pokuano (lan 326) ali nije uspelo i trokovi posredovanja (medijacije) koje je pokuano (lan 148), a nije
uspelo.
lan 155
Ako u izlunoj parnici bude usvojen tubeni zahtev za izluenje stvari, a sud utvrdi da je tueni kao poverilac u izvrnom postupku imao opravdanih razloga da smatra
da ne postoje prava treih lica na ovim stvarima, odredie da svaka stranka snosi svoje trokove.
lan 156
Suparniari snose trokove na jednake delove.
Ako postoji znatna razlika u pogledu njihovog udela u predmetu spora, sud e prema srazmeri tog udela odrediti koliki e deo trokova naknaditi svaki od suparniara.
Suparniari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za trokove dosuene protivnoj stranci.
Za trokove prouzrokovane posebnim parninim radnjama pojedinih suparniara ostali suparniari ne odgovaraju.
lan 157
Kad javni tuilac uestvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu trokova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu.
Trokovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tuilac isplatie se iz sredstava suda.
Svaka stranka snosi svoje trokove koji su nastali uestvovanjem javnog tuioca u postupku (lan 207).
Trokovi koje je javni tuilac imao povodom svog uestvovanja u postupku (lan 207) padaju na teret sredstava javnog tuilatva.
lan 158
Odredbe o trokovima primenjuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranilatvo. U tom sluaju trokovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na
ime nagrade advokatu.
lan 159
O naknadi trokova odluuje sud na odreeni zahtev stranke bez raspravljanja.
Stranka je duna da u zahtevu opredeljeno navede trokove za koje trai naknadu.
Zahtev za naknadu trokova stranka je duna da stavi najdocnije do zavretka raspravljanja koje prethodi odluivanju o trokovima, a ako se radi o donoenju odluke
bez prethodnog raspravljanja stranka je duna da zahtev za naknadu trokova stavi u predlogu o kome sud treba da odlui.
O zahtevu za naknadu trokova sud e odluiti u presudi ili reenju kojim se zavrava postupak pred tim sudom.
U sluaju usmenog objavljivanja presude ili reenja kojim se nalae naknada trokova, sud moe odluiti da e iznos trokova odmeriti u pismeno izraenoj presudi,
odnosno reenju, ako se reenje ima dostaviti strankama.
U toku postupka sud e posebnim reenjem odluiti o naknadi trokova samo kad pravo na naknadu trokova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.
U sluaju iz lana 153. ovog zakona, ako povlaenje tube ili pravnog leka nije izvreno na raspravi zahtev za naknadu trokova se moe staviti u roku od osam dana
po prijemu obavetenja o povlaenju.
lan 160
Sud u deliminoj presudi ili meupresudi moe odluiti da se odluka o trokovima donese uz konanu odluku.
lan 161
Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, odluie i o trokovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.
Kad sud preinai odluku protiv koje je izjavljen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tubu, odluie o trokovima celog postupka.
Kad se ukine odluka protiv koje je izjavljen pravni lek i predmet vrati na ponovno suenje, ostavie se da se o trokovima postupka povodom pravnog leka odlui u
konanoj odluci.
Sud moe postupiti po odredbi stava 3. ovog lana i kad odluku protiv koje je izjavljen pravni lek samo delimino ukine.
lan 162
Odluka o trokovima sadrana u presudi moe se napadati samo albom na reenje ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari.
Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu trokova, a druga u pogledu glavne stvari, drugostepeni sud e jednom odlukom odluiti o oba pravna leka.
Trokovi u postupku za obezbeenje dokaza
lan 163
Trokove postupka za obezbeenje dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbeenje dokaza. Ona je duna da naknadi i trokove protivnoj stranci,
odnosno postavljenom privremenom zastupniku.
Ove trokove stranka moe naknadno ostvarivati kao deo parninih trokova, prema uspehu u parnici.
Osloboenje od plaanja trokova postupka
lan 164
Sud e osloboditi od plaanja trokova postupka stranku koja prema svom optem imovnom stanju nije u mogunosti da snosi ove trokove.
Osloboenje od plaanja trokova postupka obuhvata osloboenje od plaanja taksa i osloboenje od polaganja predujma za trokove svedoka, vetaka, uviaja i
sudskih oglasa.
Sud moe osloboditi stranku i samo od plaanja taksa.
Prilikom donoenja odluke o osloboenju od plaanja trokova postupka sud e ceniti sve okolnosti, a naroito e uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica
koje stranka izdrava i prihode i imovinu koje imaju stranka i lanovi njene porodice.
lan 165
Odluku o osloboenju od plaanja trokova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.
Stranka je duna da uz predlog podnese uverenje nadlenog organa o imovnom stanju.
U uverenju o imovnom stanju mora se naznaiti iznos poreza koji plaa domainstvo i pojedini lanovi domainstva, kao i drugi izvori njihovih prihoda i uopte imovno
stanje stranke kojoj se izdaje uverenje.
Kad je to potrebno i sam sud moe po slubenoj dunosti pribaviti potrebne podatke i obavetenja o imovnom stanju stranke koja trai osloboenje, a moe o tome
sasluati i protivnu stranku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoljena alba.
lan 166
Kada je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2), prvostepeni sud e priznati stranci pravo na besplatno zastupanje, ako je to
nuno radi zatite prava stranke.
Za zastupnika se postavlja advokat, sa spiska advokata koji sudu dostavlja advokatska komora.
Zastupnika postavlja i razreava predsednik suda.
Postavljeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razreen iz opravdanih razloga.
Protiv odluke suda kojom se zastupnik razreava nije dozvoljena alba.
Protiv reenja suda kojim se usvaja zahtev stranke o postavljanju zastupnika nije dozvoljena alba.
lan 167
Kad je stranka potpuno osloboena od plaanja trokova postupka (lan 164. stav 2), iz sredstava suda isplatie se predujam za trokove svedoka, vetaka, uviaja i
izdavanja sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavljenog punomonika.
lan 168
Reenje o osloboenju od plaanja trokova i o postavljanju zastupnika prvostepeni sud moe u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stanju da snosi
trokove postupka. Tom prilikom sud e reiti da li e stranka potpuno ili delimino naknaditi i one trokove i takse od kojih je ranije bila osloboena kao i stvarne
izdatke i nagradu postavljenom zastupniku.
Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi isplaeni iz sredstava suda.
lan 169
Takse i trokovi isplaeni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavljenog zastupnika, ine deo parninih trokova.
O naknadi ovih trokova od strane protivnika stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka sud e odluiti po odredbama o naknadi trokova.
Takse i trokove isplaene iz sredstava suda naplauje po slubenoj dunosti prvostepeni sud od stranke koja je duna da ih naknadi.
Ako je protivniku stranke koja je osloboena od plaanja trokova postupka naloeno da naknadi parnine trokove, a utvrdi se da on nije u stanju da te trokove
plati, sud moe naknadno odrediti da trokove iz stava 1. ovog lana plati u celini ili delimino stranka koja je osloboena od plaanja trokova postupka iz onoga to
joj je dosueno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono to je platila trai naknadu od protivnika.
Glava trinaesta
PRAVNA POMO
lan 170
Sudovi su duni da jedan drugome ukazuju pravnu pomou parninom postupku.
Ako zamoljeni sud nije nadlean da preduzme radnju za koju je zamoljen, ustupie molbu nadlenom sudu, odnosno drugom dravnom organu, i o tome e obavestiti
sud od koga je primio molbu, a ako mu nadleni sud, odnosno dravni organ nije poznat, vratie molbu.
Ako u jednom mestu postoji vie sudova stvarno nadlenih za pruanje pravne pomoi, molba za pruanje pravne pomoi moe se podneti bilo kome od tih sudova,
ukoliko posebnim zakonom nije drukije odreeno.
lan 171
Sudovi meusobno opte na jeziku koji je u slubenoj upotrebi u njihovom sudu.
Ako je pismeno sastavljeno na jeziku nacionalne manjine, a upuuje se sudu u kome jezik te nacionalne manjine nije u slubenoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku
nacionalne manjine priloie se prevod tog pismena na srpski jezik.
lan 172
Sudovi e ukazivati pravnu pomoinostranim sudovima u sluajevima predvienim meunarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivanju pravne
pomoi. U sluaju sumnje o postojanju uzajamnosti, objanjenje daje ministarstvo nadleno za pravosue.
Sud e uskratiti pravnu pomoinostranom sudu ako se trai preduzimanje radnje koja je protivna javnom poretku Republike Srbije. U takvom sluaju sud nadlean za
pruanje pravne pomoi dostavie po slubenoj dunosti predmet Vrhovnom kasacionom sudu radi donoenja konane odluke.
Odredbe lana 170. st. 2. i 3. ovog zakona vae i za postupanje s molbom inostranog suda.
lan 173
Sudovi ukazuju pravnu pomoinostranim sudovima na nain predvien u domaem zakonu. Radnja koja je predmet molbe inostranog suda moe se preduzeti i na
nain koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Republike Srbije.
lan 174
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, sudovi e uzimati u postupak molbe za pravnu pomoinostranih sudova samo ako su dostavljene
diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavljeni na srpskom jeziku ili ako je priloen overeni prevod na tom jeziku.
lan 175
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, molbe domaih sudova za pravnu pomodostavljaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i
prilozi moraju biti sastavljeni na jeziku zamoljene drave ili uz njih mora biti priloen njihov overeni prevod na tom jeziku.
Glava etrnaesta
POSTUPAK ZA REAVANJE SPORNOG PRAVNOG PITANJA
lan 176
Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od prejudicijelnog znaaja
za odluivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim
kasacionim sudom radi reavanja spornog pravnog pitanja.
Sud koji je pokrenuo postupak za reavanje spornog pravnog pitanja duan je da zastane sa postupkom dok se ne okona postupak pred Vrhovnim kasacionim
sudom.
lan 177
Zahtev koji se upuuje Vrhovnom kasacionom sudu treba da sadri kratak prikaz utvrenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom
pravnom pitanju i razloge zbog kojih se sud obraa sa zahtevom za reenje spornog pravnog pitanja. Sud moe da iznese i sopstveno tumaenje spornog pravnog
stava.
Prvostepeni sud je duan da uz zahtev za reavanje spornog pravnog pitanja dostavi i predmet Vrhovnom kasacionom sudu.
lan 178
Vrhovni kasacioni sud je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.
Vrhovni kasacioni sud e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od znaaja za odluivanje u veem broju predmeta.
Ako Vrhovni kasacioni sud odlui da reava sporno pravno pitanje odluku o tome objavie u Biltenu Vrhovnog kasacionog suda ili na drugi pogodan nain.
Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za reavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova.
lan 179
U pravnom shvatanju koje zauzima povodom zahteva za reavanje spornog pravnog pitanja Vrhovni kasacioni sud razmatra sporno pravno pitanje i iznosi razloge
kojima obrazlae svoju odluku.
Pravno shvatanje se dostavlja sudu koji je pokrenuo postupak i objavljuje u Biltenu Vrhovnog kasacionog suda.
lan 180
Ako je Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju, stranke u postupku u kome se postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da
ponovo trae njegovo reavanje u parnici koja je u toku.
Glava petnaesta
NEPOTOVANJE PROCESNE DISCIPLINE
lan 181
Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom u iznosu do 30.000 dinara za fiziko lice, odnosno do 100.000 dinara za pravno lice, zbog zloupotrebe procesnih
ovlaenja stranku, umeaa, zakonskog zastupnika, punomonika ili vetaka.
Sud e u toku postupka kazniti novanom kaznom iz stava 1. ovog lana i tree lice ili prema njemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimanje parninih radnji
van roita.
Reenje o izreenoj novanoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slubenoj dunosti po pravilima izvrnog postupka.
lan 182
Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja nekoj od stranaka naneta teta, sud e oteenoj stranci, na njen zahtev dosuditi naknadu tete.
Kad stranka istakne zahtev za naknadu tete zbog zloupotrebe procesnih ovlaenja, sud e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.
lan 183
Sud e novanom kaznom do 30.000 dinara kazniti punomonika za primanje pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da punomonik za primanje pismena naknadi stranci trokove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavljanjem obavetenja o
promeni adrese.
lan 184
Sud e kazniti novanom kaznom do 30.000 dinara lica koja ometaju dostavljanje pismena ili spisa ili svesno onemoguavaju ili oteavaju primenu odredaba ovog
zakona o dostavljanju.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da joj lice iz stava 1. ovog lana naknadi trokove koje joj je prouzrokovalo svojim ponaanjem iz stava 1. ovoga lana.
lan 185
alba protiv reenja zbog procesne nediscipline ne odlae izvrenje reenja.
Deo drugi
TOK POSTUPKA

A. POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

Glava esnaesta
TUBA
lan 186
Parnini postupak pokree se tubom.
Sadrina tube
lan 187 lan 187
Tuba mora da sadri odreeni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih traenja, injenice na kojima tuilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvruju ove injenice,
vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (lan 100).
Tuilac koji ima boravite ili prebivalite, odnosno sedite u inostranstvu duan je da u tubi imenuje punomonika za prijem pismena. Ukoliko ne oznai punomonika
za prijem pismena sud e tubu odbaciti.
Kad nadlenost, sastav suda ili pravo na izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tubenog zahteva nije novani iznos, tuilac je duan da u
tubi naznai vrednost predmeta spora.
Sud e postupiti po tubi i kad tuilac nije naveo pravni osnov tubenog zahteva, a ako je tuilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za njega.
Tuba za utvrenje
lan 188
Tuilac moe u tubi traiti da sud samo utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave.
Ovakva tuba moe se podii kada je to posebnim propisima predvieno, kad tuilac ima pravni interes da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog
spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili kad tuilac ima neki drugi pravni
interes.
Zahtev za utvrenje u toku parnice
lan 189
Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tuilac moe, pored postojeeg zahteva, istai
zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica tee nadlean za takav zahtev.
Isticanje zahteva u smislu stava 1. ovog lana nee se smatrati preinaenjem tube.
Tuba sa vie tubenih zahteva
lan 190
Tuilac koji u tubi trai da mu se dosudi ispunjenje dugovane inidbe moe predloiti da tueni umesto dugovane inidbe plati odreeni novani iznos ili da ispuni neku
drugu inidbu.
Sud nije duan da ispituje da li novani iznos koji je tuilac voljan da primi umesto dugovane nenovane inidbe odgovara vrednosti nenovane inidbe.
lan 191
U jednoj tubi tuilac moe istai vie zahteva protiv istog tuenog kad su svi zahtevi povezani istim injeninim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim
injeninim i pravnim osnovom, oni se mogu istai u jednoj tubi protiv istog tuenog samo kad je isti sud stvarno nadlean za svaki od ovih zahteva i kad je za sve
zahteve odreena ista vrsta postupka.
Tuilac moe dva ili vie tubenih zahteva u meusobnoj vezi istai u jednoj tubi, i tako da sud usvoji sledei od tih zahteva ako nae da onaj koji je ispred njega
istaknut nije osnovan.
Zahtevi se, po stavu 2. ovog lana, mogu istai u jednoj tubi samo ako je sud stvarno nadlean za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odreena ista
vrsta postupka.
Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tubi treba da sudi vee a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudie vee.
Protivtuba
lan 192
Tueni moe do zakljuenja glavne rasprave pred sudom podii kod istog suda protivtubu, ako je zahtev protivtube u vezi s tubenim zahtevom, ili ako se ti zahtevi
mogu prebiti, ili ako se protivtubom trai utvrenje nekog prava ili pravnog odnosa od ijeg postojanja ili nepostojanja zavisi u celini ili delimino odluka o tubenom
zahtevu.
Protivtuba se ne moe podii ako je za zahtev iz protivtube stvarno nadlean vii sud ili sud druge vrste.
Protivtuba se moe podii i kada o zahtevu iz protivtube treba da sudi isti sud u drugom sastavu.
Preinaenje tube
lan 193
Tuilac moe do zakljuenja glavne rasprave preinaiti tubu.
Posle dostavljanja tube tuenom, za preinaenje tube potreban je pristanak tuenog. Sud moe dozvoliti preinaenje i kad se tueni tome protivi ako smatra da bi to
bilo celishodno za konano reenje odnosa meu strankama i ako oceni da postupak po preinaenoj tubi nee znatno produiti trajanje parnice. Smatrae se da
postoji pristanak tuenog na preinaenje tube ako se on upusti u raspravljanje o glavnoj stvari po preinaenoj tubi, a nije se pre toga protivio preinaenju.
Ako je parnini sud za preinaenu tubu stvarno nenadlean, ustupie predmet nadlenom sudu koji e, ako se tueni protivi preinaenju, odluiti da li je preinaenje
dozvoljeno.
Kad sud dozvoli preinaenje tube, duan je da ostavi tuenom vreme potrebno da se moe pripremiti za raspravljanje po preinaenoj tubi, ako za to nije imao
dovoljno vremena.
Ako je tuba preinaena na roitu na kome tueni nije prisutan, sud e odloiti roite i dostaviti tuenom prepis zapisnika sa tog roita.
Protiv reenja kojim se doputa ili odbija preinaenje tube nije dozvoljena posebna alba.
lan 194
Preinaenje tube je promena istovetnosti zahteva, poveanje postojeeg ili isticanje drugog zahteva uz postojei.
Ako tuilac preinauje tubu tako to usled okolnosti koje su nastale posle podizanja tube, zahteva iz istog injeninog osnova drugi predmet ili novani iznos, tueni se
takvom preinaenju ne moe protiviti.
Tuba nije preinaena ako je tuilac promenio pravni osnov tubenog zahteva, ako je smanjio tubeni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode,
tako da usled toga tubeni zahtev nije promenjen.
lan 195
Tuilac moe sve do zakljuenja glavne rasprave svoju tubu preinaiti i tako to e umesto prvobitno tuenog tuiti drugo lice.
Za preinaenje tube u smislu stava 1. ovog lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tuenog, a ako se tueni veupustio u raspravljanje
o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tuenog.
Ako se tueni upustio u raspravljanje o glavnoj stvari umesto tuioca moe da stupi u parnicu novi tuilac samo ako na to pristane tueni.
Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u nju stupa.
Povlaenje tube
lan 196
Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog pre nego to se tueni upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
Tuba se moe povui i docnije, sve do zakljuenja glavne rasprave, ako tueni na to pristane. Ako se tueni u roku od 15 dana od dana obavetenja o povlaenju
tube ne izjasni o tome, smatrae se da je pristao na povlaenje.
Povuena tuba smatra se kao da nije ni bila podnesena i moe se ponovo podneti.
Postojanje parnice
lan 197
Parnica poinje da tee dostavljanjem tube tuenom.
U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica poinje da tee od asa kad je o tom zahtevu obavetena protivna stranka.
Dok parnica tee, ne moe se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica meu istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud e tubu odbaciti.
Sud e u toku celog postupka paziti da li vetee druga parnica o istom zahtevu meu istim strankama.
lan 198
Ako koja od stranaka otui stvar ili pravo o kome tee parnica, to ne spreava da se parnica meu istim strankama dovri.
Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome tee parnica moe stupiti u parnicu namesto tuioca, odnosno tuenog samo ako na to pristanu obe stranke.
Glava sedamnaesta
SUPARNIARI
lan 199
Vie lica mogu jednom tubom tuiti, odnosno biti tueni (suparniari):
1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako njihova prava, odnosno obaveze proistiu iz istog injeninog i pravnog osnova;
2) ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom injeninom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna
nadlenost istog suda za svaki zahtev i za svakog tuenog;
3) ako je to drugim zakonom odreeno.
Do zakljuenja glavne rasprave moe, pod uslovima iz stava 1. ovog lana, uz tuioca pristupiti novi tuilac, ili tuba moe biti proirena na novog tuenog sa njegovim
pristankom.
Novi tuilac ne moe naknadno stupiti u parnicu uz tuioca bez pristanka tuenog posle njegovog uputanja u raspravljanje o glavnoj stvari.
Lice koje pristupa tubi odnosno na koje se tuba proiruje mora primiti parnicu u onom stanju u kome se ona nalazi kad ono u nju stupa.
lan 200
Tuilac moe tubom obuhvatiti dva ili vie tuenih i tako to e traiti da tubeni zahtev bude usvojen prema sledeem tuenom za sluaj da bude pravnosnano odbijen
prema onom koji je u tubi naveden pre njega.
Na nain predvien u stavu 1. ovog lana moe tuilac tubom obuhvatiti dva ili vie tuenih samo ako prema svakom od njih istie isti zahtev ili ako prema pojedinim
od njih istie razliite zahteve koji su u meusobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadlean za svaki od zahteva.
lan 201
Lice koje za sebe u celini ili delimino trai stvar ili pravo o kome izmeu drugih lica vetee parnica, moe pred sudom pred kojim ta parnica tee tuiti obe stranke
jednom tubom, sve dok se postupak pravnosnano ne zavri.
lan 202
Glavni dunik i jemac mogu biti zajedniki tueni ako to nije u protivnosti sa sadrinom ugovora o jemstvu.
lan 203
Svaki suparniar je u parnici samostalna stranka i njegove radnje ili proputanja ne koriste niti tete drugim suparniarima.
lan 204
Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moe reiti samo na jednak nain prema svim suparniarima (jedinstveni suparniari), smatraju se oni kao
jedna parnina stranka, tako da se kad pojedini suparniari propuste koju parninu radnju, dejstvo parninih radnji koje su izvrili drugi suparniari protee i na one
koji te radnje nisu preduzeli.
lan 205
Ako rokovi za izvrenje odreene parnine radnje za pojedine jedinstvene suparniare istiu u razno vreme, tu parninu radnju moe svaki suparniar preduzeti sve
dok ma i za jednog od njih jotee rok za preduzimanje te radnje.
lan 206
Svaki suparniar ima pravo da podnosi predloge koji se tiu toka parnice.
Glava osamnaesta
UEE TREIH LICA U PARNICI
Uee javnog tuioca
lan 207
Ako postoji sumnja da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemoguile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne
finansijske obaveze ili da bi onemoguile primenu prinudnih odredaba meunarodnog ugovora, nadleni javni tuilac ima pravo da uestvuje u takvoj parnici koja tee
meu drugim licima.
Kad javni tuilac na osnovu zakonskog ovlaenja, uestvuje u parnici koja tee meu drugim licima, ovlaen je da u granicama tubenog zahteva predlae da se
utvrde i injenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predloile, kao i da izjavljuje pravne lekove.
Svoje uestvovanje u postupku javni tuilac prijavljuje podneskom sudu pred kojim se vodi parnica meu drugim licima.
Ako smatra da postoje zakonski uslovi za uestvovanje javnog tuioca u parnici i da je njegovo uestvovanje potrebno, sud e o tome obavestiti nadlenog javnog
tuioca i odrediti mu rok u kome moe prijaviti svoje uestvovanje. Dok taj rok ne protekne, sud e zastati sa postupkom, ali se javni tuilac moe i po proteku tog
roka koristiti svojim pravom iz stava 2. ovog lana.
Sud e javnog tuioca koji uestvuje u parnici pozivati na roita i dostavljae mu sve odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek.
Uee umeaa
lan 208
Lice koje ima pravni interes da u parnici koja tee meu drugim licima jedna od stranaka uspe, moe se pridruiti ovoj stranci.
Umeamoe stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, kao i u toku postupka nastavljenog izjavljivanjem vanrednog
pravnog leka.
Izjavu o stupanju u parnicu umeamoe dati na roitu ili pismenim podneskom.
Podnesak umeaa dostavlja se obema parninim strankama, a ako je izjava umeaa data na roitu, prepis odnosnog dela zapisnika dostavie se samo onoj stranci
koja je sa roita izostala.
lan 209
Svaka stranka moe osporiti umeau pravo da uestvuje u postupku i predloiti da se umeaodbije, a sud moe i bez izjanjenja stranaka odbiti uee umeaa ako
utvrdi da ne postoji pravni interes umeaa.
Do pravnosnanosti reenja kojim se odbija uee umeaa, umeamoe uestvovati u postupku i njegove parnine radnje ne mogu se iskljuiti.
Protiv odluke suda kojom dozvoljava uee umeaa nije dozvoljena posebna alba.
lan 210
Umeamora primiti parnicu u onom stanju u kakvom se nalazi u trenutku kad se umea u parnicu. U daljem toku parnice on je ovlaen da stavlja predloge i da
preduzima sve ostale parnine radnje u rokovima u kojima bi te radnje mogla da preduzima stranka kojoj se pridruio.
Ako je umeastupio u parnicu do pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu, ovlaen je da izjavi i vanredni pravni lek.
Ako umeaizjavi pravni lek, primerak njegovog podneska dostavie se i stranci kojoj se pridruio.
Parnine radnje umeaa imaju za stranku kojoj se pridruio pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa njenim radnjama.
Po pristanku obeju stranaka umeamoe stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridruio.
lan 211
Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na umeaa, on ima poloaj jedinstvenog suparniara (lan 204).
Umeas poloajem jedinstvenog suparniara moe da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupanja pravnosnanosti odluke o tubenom zahtevu nije
uestvovao kao umea, kao i da uestvuje u postupku povodom zahteva za zatitu zakonitosti.
Imenovanje prethodnika
lan 212
Lice koje je tueno kao dralac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar dri ili pravo vri u ime treeg lica, moe najdocnije na pripremnom roitu, a ako
ovo nije odrano, onda na glavnoj raspravi pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, pozvati preko suda to tree lice (prethodnika) da umesto njega stupi
kao stranka u parnicu.
Pristanak tuioca da na mesto tuenog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tuilac protiv tuenog istie i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tueni u
ime prethodnika dri stvar ili vri pravo.
Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne doe na roite ili odbije da stupi u parnicu, tueni se ne moe protiviti da se upusti u parnicu.
Obavetenje treeg lica o parnici
lan 213
Ako tuilac ili tueni treba da neko tree lice obavesti o otpoetoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno graanskopravno dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica
pravnosnano ne dovri, to uiniti podneskom preko parninog suda, u kome e navesti razlog obavetenja i u kakvom se stanju nalazi parnica.
Stranka koja je tree lice obavestila o parnici ne moe zbog toga traiti prekid postupka, produenje rokova ili odlaganje roita.
Glava devetnaesta
PREKID I ZASTAJANJE U POSTUPKU
lan 214
Postupak se prekida:
1) kad stranka umre;
2) kad stranka izgubi parninu sposobnost;
3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane njegovo ovlaenje za zastupanje;
4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadleni organ pravnosnano odlui o zabrani rada;
5) kad nastupe pravne posledice otvaranja postupka steaja ili likvidacije;
6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu;
7) kad je to drugim zakonom odreeno.
lan 215
Osim sluajeva posebno predvienih u ovom zakonu, prekid postupka sud moe odrediti:
1) ako je odluio da sam ne reava o prethodnom pitanju (lan 12);
2) ako se stranka nalazi na podruju koje je zbog vanrednih dogaaja (poplava i sl.) odseeno od suda.
lan 216
Prekid postupka ima za posledicu da prestaju tei svi rokovi odreeni za vrenje parninih radnji.
Za vreme trajanja prekida postupka sud ne moe preduzimati nikakve radnje u postupku. Ako je prekid nastupio posle zakljuenja glavne rasprave, sud moe na
osnovu te rasprave doneti odluku.
Parnine radnje koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. Njihovo dejstvo poinje tek poto
postupak bude nastavljen.
lan 217
Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u lanu 214. ta. 1-5. ovog zakona nastavie se kad naslednik ili staralac zaostavtine, novi zakonski zastupnik, steajni
upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to uine.
Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u lanu 215. taka 1. ovog zakona, postupak e se nastaviti kad se pravnosnano zavri postupak pred sudom ili
drugim nadlenim organom, ili kad sud nae da vie ne postoje razlozi da se eka na njegov zavretak.
U svim ostalim sluajevima prekinuti postupak nastavie se na predlog stranke im prestanu razlozi prekida.
Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku poinju tei za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi reenje o nastavljanju
postupka.
Stranci koja nije stavila predlog za nastavljanje postupka reenje o nastavljanju postupka dostavlja se po odredbama lana 136. ovog zakona.
lan 218
Protiv reenja kojim se utvruje (lan 214) ili odreuje (lan 215) prekid postupka dozvoljena je posebna alba.
Ako je sud na roitu odbio predlog za prekid postupka i odluio da se postupak odmah nastavi protiv tog reenja nije dozvoljena posebna alba.
lan 219
Sud e zastati sa postupkom kad je to izriito predvieno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno.
Sud donosi reenje o zastajanju sa postupkom po slubenoj dunosti kad odlui da zastane sa postupkom da bi saekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pruio
mogunost da se preduzme neka radnja u postupku.
U reenju o zastajanju sa postupkom sud odreuje i koliko e zastajanje trajati.
Protiv reenja o zastajanju sa postupkom nije dozvoljena posebna alba.
Sud nastavlja postupak po slubenoj dunosti im prestanu razlozi koji su izazvali zastajanje sa postupkom.
Kad sud zastane sa postupkom moe da preduzima samo one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Zastajanje sa postupkom ne utie na rokove za preduzimanje parninih radnji.
Glava dvadeseta
DOKAZIVANJE
Opte odredbe
lan 220
Svaka stranka duna je da iznese injenice i predloi dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.
lan 221
Dokazivanje obuhvata sve injenice koje su vane za donoenje odluke.
Sud odluuje koji e se dokazi izvesti radi utvrivanja bitnih injenica.
lan 222
Ne dokazuju se injenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. Sud moe odluiti da se dokazuju i priznate injenice ako smatra da stranka njihovim
priznanjem ide za tim da raspolae zahtevom kojim ne moe raspolagati (lan 3. stav 3).
Sud e, uzimajui u obzir sve okolnosti, oceniti da li e uzeti za priznatu ili osporenu injenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimino osporila ili
ograniila priznanje dodavanjem drugih injenica.
Ne dokazuju se injenice koje su optepoznate. Smatra se da su optepoznate i one injenice za koje je sud saznao u vrenju sudske funkcije ukoliko ih je sud
saoptio na raspravi strankama.
lan 223
Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (lan 8) ne moe sa sigurnou da utvrdi neku injenicu, o postojanju injenice zakljuie primenom pravila o teretu dokazivanja.
Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivanja injenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, ako zakonom nije drukije odreeno.
Stranka koja osporava postojanje nekog prava, snosi teret dokazivanja injenice koja je spreila nastanak ili ostvarivanje prava ili usled koje je pravo prestalo da
postoji, ako zakonom nije drukije odreeno.
lan 224
Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu tete, na novani iznos ili na zamenljive stvari, ali se visina iznosa, odnosno koliina stvari ne moe utvrditi ili bi se
mogla utvrditi samo sa nesrazmernim tekoama, sud e visinu novanog iznosa, odnosno koliinu zamenljivih stvari odrediti po slobodnoj oceni.
lan 225
Dokazi se izvode na glavnoj raspravi.
Sud moe odluiti da se odreeni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoljeni sud). Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoljenim sudom proitae se na glavnoj
raspravi.
Zamolnica za izvoenje dokaza sadri podatke iz predmeta. Sud e posebno naznaiti o kojim okolnostima treba voditi rauna prilikom izvoenja dokaza.
O roitu za izvoenje dokaza pred zamoljenim sudom obavestie se stranke.
Zamoljeni sud prilikom izvoenja dokaza ima sva ovlaenja koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi.
Protiv reenja suda kojim se izvoenje dokaza poverava zamoljenom sudu nije dozvoljena posebna alba.
lan 226
Sud e u reenju o izvoenju dokaza odrediti rok do kog e se ekati izvoenje dokaza, ako se prema okolnostima moe pretpostaviti da neki dokaz nee moi da se
izvede ili da nee moi da se izvede u primerenom roku, ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.
Kad odreeni rok protekne, rasprava e se sprovesti bez obzira to odreeni dokaz nije izveden.
Uviaj
lan 227
Uviaj se vri kad je za utvrivanje neke injenice ili za razjanjenje neke okolnosti potrebno neposredno opaanje suda.
Uviaj se moe vriti i uz sudelovanje vetaka.
lan 228
Sud e izvriti uviaj ako se stvar koju treba razgledati ne moe doneti u sud, ili bi njeno donoenje prouzrokovalo znatne trokove.
lan 229
Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod treeg lica shodno e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavljanju isprava (l. 232-235).
Isprave
lan 230
Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadleni dravni organ u granicama svojih ovlaenja, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduzee ili druga
organizacija u vrenju javnog ovlaenja koje joj je povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost onoga to se u njoj potvruje ili odreuje.
Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjednaene sa javnim ispravama.
Dozvoljeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvrene injenice ili da je isprava nepravilno sastavljena.
Ako sud posumnja u autentinost isprave, moe zatraiti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da potie.
lan 231
Ako meunarodnim ugovorom nije to drugo odreeno, inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i
domae javne isprave.
lan 232
Stranka je duna da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.
Uz ispravu sastavljenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom.
Ako se isprava nalazi kod dravnog organa ili preduzea ili druge organizacije kojima je povereno vrenje javnog ovlaenja, a sama stranka ne moe izdejstvovati da
se isprava preda ili pokae, sud e na predlog stranke ili po slubenoj dunosti pribaviti ovu ispravu.
lan 233
Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud e pozvati ovu stranku da podnese ispravu, ostavljajui joj za to odreeni rok.
Stranka ne moe da uskrati podnoenje isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda, ali ako je reo ispravi koju je po zakonu
duna da preda ili pokae, ili ako se isprava s obzirom na sadrinu smatra zajednikom za obe stranke.
U pogledu prava stranke da uskrati podnoenje drugih isprava shodno e se primenjivati odredbe l. 238. i 239. ovog zakona.
Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu porie da se isprava kod nje nalazi, sud moe radi utvrivanja ove injenice izvoditi dokaze.
Sud e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverenju oceniti od kakvog je znaaja to stranka koja dri ispravu nee da postupi po reenju suda kojim joj se nalae
da podnese ispravu ili protivno uverenju suda porie da se isprava kod nje nalazi.
Protiv odluke suda iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 234
Sud moe narediti treem licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu duno da je pokae ili podnese, ili kad je reo ispravi koja je po svojoj sadrini
zajednika za to lice i stranku koja se poziva na ispravu.
Sud e pozvati tree lice da se o tome izjasni pre nego to donese reenje kojim treem licu nalae da podnese ispravu.
Kad tree lice osporava svoju dunost da podnese ispravu koja se kod njega nalazi, sud e odluiti da li je tree lice duno da podnese ispravu.
Kad tree lice porie da se isprava nalazi kod njega, sud moe radi utvrivanja ove injenice da izvodi dokaze.
Tree lice ima pravo na naknadu trokova koje je imalo u vezi sa podnoenjem isprava. Odredbe lana 248. ovog zakona shodno e se primenjivati i u ovom sluaju.
lan 235
Sud moe novano kazniti do 30.000 dinara fiziko lice, odnosno do 100.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po reenju suda iz lana 234. ovog zakona.
Novanom kaznom do 50.000 dinara kaznie se odgovorno lice u dravnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima autonomne pokrajine.
alba protiv ovog reenja ne zadrava izvrenje reenja.
Svedoci
lan 236
Svako lice koje se poziva kao svedok duno je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije drukije odreeno, duno je i da svedoi.
Kao svedoci mogu se sasluati samo lica koja su sposobna da daju obavetenja o injenicama koje se dokazuju.
lan 237
Ne moe se sasluati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo dunost uvanja slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni organ ne oslobodi od te dunosti.
lan 238
Svedok moe uskratiti svedoenje:
1) o onome to mu je stranka kao svom punomoniku poverila;
2) o onome o emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo;
3) o injenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar, ili u vrenju nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna uva ono
to se saznalo u vrenju tog poziva ili delatnosti.
Predsednik vea upozorie ova lica da mogu uskratiti davanje iskaza.
lan 239
Svedok moe uskratiti odgovor na pojedina pitanja ako za to postoje vani razlozi, a naroito ako bi svojim odgovorom na ta pitanja izloio tekoj sramoti, znatnoj
imovinskoj teti ili krivinom gonjenju sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobonoj liniji do treeg stepena zakljuno, svog suprunika
ili vanbranog partnera ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakljuno i onda kad je brak prestao, kao i svog staratelja ili tienika, usvojioca ili usvojenika.
Sud e upozoriti svedoka da moe uskratiti davanje odgovora na postavljeno pitanje.
lan 240
Svedok ne moe zbog opasnosti od kakve imovinske tete da uskrati svedoenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok, o radnjama koje
je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o injenicama koje se tiu imovinskih odnosa uslovljenih porodinom ili
branom vezom, o injenicama koje se tiu roenja, sklapanja braka ili smrti, kao i kad je na osnovu posebnih propisa duan da podnese prijavu ili da da izjavu.
lan 241
Opravdanost razloga za uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedina pitanja ocenjuje sud pred kojim svedok treba da svedoi. Ako je potrebno, prethodno e se
o tome sasluati stranke.
Protiv reenja suda iz stava 1. ovog lana stranke nemaju pravo na posebnu albu, a svedok moe ovo reenje pobijati u albi protiv reenja o novanoj kazni ili o
zatvoru zbog toga to je uskratio svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje (lan 247. stav 2).
lan 242
Stranka koja predlae da se odreeno lice saslua kao svedok mora prethodno da naznai o emu ono treba da svedoi i da navede njegovo ime i prezime, zanimanje
i boravite.
lan 243
Pozivanje svedoka vri se dostavljanjem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i naznaenje
da se poziva kao svedok. U pozivu e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (lan 247) i na pravo na naknadu trokova (lan 248).
Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili tekih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu sasluae se u svom stanu.
lan 244
Svedoci se sasluavaju pojedinano i bez prisustva svedoka koji e se docnije sasluavati. Svedok je duan da odgovore daje usmeno.
Svedok e se prethodno opomenuti da je duan da govori istinu i da ne sme nita preutati, a zatim e se upozoriti na posledice davanja lanog iskaza.
Zatim e se svedok pitati za ime i prezime, ime oca, zanimanje, boravite, mesto roenja, godine starosti i njegov odnos sa strankama.
lan 245
Posle optih pitanja svedok se poziva da iznese sve to mu je poznato o injenicama o kojima treba da svedoi, a zatim mu se mogu postavljati pitanja radi
proveravanja, dopune ili razjanjenja. Nije dozvoljeno postavljati pitanja u kojima je vesadrano kako bi trebalo odgovoriti.
Svedok e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o emu svedoi.
Svedoci se mogu suoiti, ako se njihovi iskazi ne slau u pogledu vanih injenica. Suoeni e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne slau ponaosob sasluati i njihov
odgovor unee se u zapisnik.
lan 246
Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak sasluae se preko prevodioca.
Ako je svedok gluv, postavljae mu se pitanja pismeno, a ako je nem, pozvae se da pismeno odgovara. Ako se sasluanje ne moe izvriti na ovaj nain, pozvae se
kao tumalice koje se sa svedokom moe sporazumeti.
Sud e prevodioca, odnosno tumaa upozoriti na dunost vernog prenoenja pitanja koja se svedoku postavljaju i izjava koje svedok bude davao.
lan 247
Ako svedok koji je uredno pozvan ne doe a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude sasluan, sud moe
narediti da se prinudno dovede i snosi trokove dovoenja, a moe ga i kazniti novano do 30.000 dinara.
Ako svedok doe i poto je upozoren na posledice uskrati svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje, a sud oceni da su razlozi uskraivanja neopravdani, moe ga
kazniti novano do 30.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoi, moe ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedoi ili dok njegovo
sasluanje ne postane nepotrebno, ali najdue mesec dana.
alba protiv reenja o novanoj kazni ili o zatvoru ne zadrava izvrenje reenja, osim ako se u toj albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za
uskraivanje svedoenja ili odgovora na pojedino pitanje.
Sud e, na zahtev stranke, odluiti da je svedok duan da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim
odbijanjem da svedoi.
Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud e staviti van snage svoje reenje o kazni, a moe svedoka sasvim ili delimino osloboditi od naknade trokova.
Sud moe staviti van snage svoje reenje o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedoi.
Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti, ali e se o njihovom odbijanju da svedoe izvestiti njihova komanda radi kanjavanja. Ako je potrebno da se ova
lica radi svedoenja prinudno dovedu, obratie se sud njihovom stareini koji e narediti njihovo privoenje sudu.
lan 248
Svedok ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, kao i na naknadu izgubljene zarade.
Svedok treba da zahteva naknadu odmah po sasluanju, inae gubi pravo na nju. Sud je duan da na ovo upozori svedoka.
U reenju kojim se odmeravaju trokovi svedoka sud e odluiti da se odreeni iznos isplati iz poloenog predujma, a ako predujam nije poloen, naloie stranci da
odreeni iznos plati svedoku u roku od osam dana.
alba protiv reenja iz stava 3. ovog lana ne zadrava izvrenje reenja.
Vetaci
lan 249
Sud e izvesti dokaz vetaenjem kad je radi utvrivanja ili razjanjenja neke injenice potrebno struno znanje kojim sud ne raspolae.
lan 250
Stranka koja predlae vetaenje duna je u predlogu naznaiti predmet i obim vetaenja i predloiti lice za vetaka sa liste stalnih sudskih vetaka.
Protivna strana e se izjasniti o predlogu iz stava 1. ovog lana.
Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje e biti odreeno za vetaka i o predmetu i obimu vetaenja, o tome e odluiti sud.
Sud moe, nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog vetaka, ako oceni da sloenost vetaenja to zahteva.
lan 251
Vetaenje vri jedan vetak. Sud moe odrediti dva ili vie vetaka kad oceni da je vetaenje sloeno.
Vetaci se odreuju prvenstveno iz reda stalnih sudskih vetaka za odreenu vrstu vetaenja.
Vetaenja se mogu poveriti i strunoj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji, fakultetu i sl.).
Ako postoje posebne ustanove za odreene vrste vetaenja (vetaenje lanog novca, rukopisa, daktiloskopsko vetaenje i sl.), takva vetaenja, a naroito
sloenija, poverie se prvenstveno tim ustanovama.
lan 252
Sud e vetaka, na njegov zahtev, osloboditi dunosti vetaenja iz razloga iz kojih svedok moe uskratiti svedoenje ili odgovor na pojedino pitanje.
Sud moe vetaka, na njegov zahtev, osloboditi dunosti vetaenja i iz drugih opravdanih razloga. Osloboenje od dunosti vetaenja moe traiti i ovlaeno lice
organa ili organizacije u kojoj je vetak zaposlen.
lan 253
Vetak moe biti iskljuen ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik, ali se za vetaka moe uzeti i lice koje je ranije bilo sasluano kao svedok.
Stranka je duna da podnese zahtev za izuzee vetaka im sazna da postoji razlog za izuzee, a najdocnije pre poetka izvoenja dokaza vetaenjem.
U zahtevu za izuzee vetaka, stranka je duna da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuzee.
O zahtevu za iskljuenje i izuzee odluuje sud. Sudija zamoljenog suda i predsednik vea odluuju o izuzeu ako im je povereno izvoenje dokaza vetaenjem.
Protiv reenja kojim se usvaja zahtev za izuzee nije dozvoljena alba, a protiv reenja kojim se zahtev odbija nije dozvoljena posebna alba.
Ako je stranka saznala za razlog za iskljuenje ili izuzee posle izvrenog vetaenja i prigovara vetaenju iz tog razloga, sud e postupiti kao da je zahtev stavljen pre
izvrenog vetaenja.
lan 254
Sud moe kazniti novano do 30.000 dinara vetaka koji ne doe na roite, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i vetaka koji bez opravdanog
razloga odbije da vri vetaenje.
Reenje o kazni sud moe staviti van snage pod uslovima iz lana 247. stav 5. ovog zakona.
Na zahtev stranke sud moe reenjem naloiti vetaku da naknadi trokove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijanjem da
vri vetaenje.
lan 255
Vetak ima pravo na naknadu putnih trokova i trokova za ishranu i prenoite, na naknadu izgubljene zarade i trokova vetaenja, kao i pravo na nagradu za
izvreno vetaenje.
U pogledu naknade trokova i nagrade vetaka shodno e se primenjivati odredbe lana 248. st. 2. i 3. ovog zakona.
lan 256
Sud odreuje vetaenje reenjem koje sadri: ime i prezime, zanimanje vetaka, predmet spora, predmet i obim vetaenja i rok za dostavljanje nalaza i miljenja u
pisanom obliku.
Prepis reenja dostavlja se vetaku zajedno sa pozivom za roite za glavnu raspravu.
Sud e u pozivu upozoriti vetaka da svoje miljenje mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavljanja nalaza i
miljenja u ostavljenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa roita i pravu na nagradu i naknadu trokova.
lan 257
Vetak svoj pisani nalaz i miljenje, koje mora biti obrazloeno, dostavlja sudu pre rasprave.
Sud dostavlja strankama nalaz i miljenje najmanje osam dana pre roita za glavnu raspravu.
lan 258
Sud e kad vetak ne dostavi nalaz i miljenje u ostavljenom roku, poto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog vetaka.
Ako vetak dostavi nalaz i miljenje koji su nejasni, nepotpuni ili protivreni sami sebi ili utvrenim okolnostima sud e odrediti vetaka da ih dopuni, odnosno ispravi
nalaz i miljenje i odrediti rok za ponovno dostavljanje nalaza i miljenja.
lan 259
Ako je odreeno vie vetaka, oni mogu podneti zajedniki nalaz i miljenje kad se u nalazu i miljenju slau. Ako se u nalazu i miljenju ne slau, svaki vetak posebno
iznosi svoj nalaz i miljenje.
Ako se podaci vetaka o njihovom nalazu bitno razilaze, ili ako je nalaz jednog ili vie vetaka nejasan, nepotpun ili u protivrenosti sam sa sobom ili sa utvrenim
okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, obnovie se vetaenje sa istim ili drugim vetacima.
Ako u miljenju jednog ili vie vetaka ima protivrenosti ili nedostataka, ili se pojavi osnovana sumnja u pravilnost datog miljenja, a ti se nedostaci ili sumnja ne mogu
otkloniti ponovnim sasluanjem vetaka, zatraie se miljenje drugih vetaka.
lan 260
Protiv reenja suda iz l. 250, 251. i 259. ovog zakona nije dozvoljena alba.
lan 261
Odredbe ovog zakona o vetacima primenjuju se shodno i na tumae i prevodioce.
Sasluanje stranaka
lan 262
Bitne injenice mogu se utvrivati i sasluavanjem stranaka.
Sud e odluiti da se izvede dokaz sasluanjem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza nae da je to potrebno za utvrivanje bitnih
injenica.
lan 263
Sud moe odluiti da se saslua samo jedna stranka, ako se uverio da stranci, odnosno licu koje se ima sasluati za stranku nisu poznate sporne injenice, ili ako
sasluanje te stranke nije moguno.
Sud moe odluiti da se saslua samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazove pozivu suda.
Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno sasluanje stranke nije mogue ili je oteano iz drugih razloga, sud e proitati zapisnik sa iskazom te stranke.
lan 264
Izvoenje dokaza sasluanjem stranaka zamolnim putem dozvoljeno je samo ako stranka zbog neotklonjivih smetnji ne moe lino doi ili ako bi njen dolazak
prouzrokovao nesrazmerne trokove.
lan 265
Za stranku koja nema parninu sposobnost sasluae se njen zakonski zastupnik. Sud moe odluiti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslua sama stranka,
ako je njeno sasluanje moguno.
Za pravno lice sasluae se lice koje je zakonom ili pravilima odreeno da ga zastupa.
Ako kao stranka u parnici uestvuju na jednoj strani vie lica, sud e odluiti da li e se sasluati sva ova lica ili samo neka od njih.
lan 266
U pozivu za roite na kome e se izvoditi dokaz sasluanjem stranaka naznaie se da stranka koja doe na roite moe biti sasluana u odsustvu druge stranke.
lan 267
Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi sasluanja, niti stranka prinuditi na davanje iskaza.
Sud e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je znaaja to stranka nije dola na sasluanje ili to je uskratila iskaz.
lan 268
Odredbe o izvoenju dokaza svedocima primenjivae se i prilikom izvoenja dokaza sasluanjem stranaka, ako za sasluanje stranaka nije to drugo propisano.
Glava dvadeset prva
OBEZBEENJE DOKAZA
lan 269
Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi da izvede ili da e njegovo docnije izvoenje biti oteano, moe se u toku kao i pre pokretanja parnice
predloiti da se ovaj dokaz izvede.
Obezbeenje dokaza se moe traiti i poto odluka kojom se postupak okonava postane pravnosnana, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim
pravnim lekovima.
Ovaj postupak je hitan.
lan 270
Ako je predlog za obezbeenje dokaza stavljen u toku parninog postupka, za postupanje je nadlean sud pred kojim je postupak u toku.
Kad se trai obezbeenje dokaza pre pokretanja postupka, kao i u hitnim sluajevima ako je postupak veu toku, nadlean je nii sud prvog stepena na ijem se
podruju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ijem podruju boravi lice koje treba sasluati.
O predlogu iz stava 1. ovog lana odluuje sud koji vodi postupak.
lan 271
U podnesku kojim trai obezbeenje dokaza predlagaje duan da navede injenice koje se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da
se docnije dokaz nee moi izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika, njegovo prebivalite odnosno boravite,
osim ako iz okolnosti proistie da on nije poznat.
lan 272
Podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeenje dokaza dostavie se protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlaganja, sud e o predlogu odluiti i
bez prethodnog izjanjavanja protivnika.
U reenju kojim se usvaja predlog sud e zakazati roite za izvoenje dokaza, navee injenice o kojima e se izvoditi dokazi, kao i dokaze koji e se izvesti, a ako
je potrebno imenovae i vetake.
Ako protivniku nije ranije bio dostavljen podnesak u kome je stavljen predlog za obezbeenje dokaza, on e mu se dostaviti zajedno sa reenjem suda kojim se usvaja
predlog za obezbeenje dokaza.
Sud moe, radi uestvovanja na roitu za izvoenje dokaza, postaviti privremenog zastupnika (lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato njegovo boravite.
O tom postavljanju nije potrebno izdati oglas.
Sud moe u hitnim sluajevima odrediti da izvoenje dokaza zapone i pre nego to se reenje kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza dostavi protivniku.
Protiv reenja suda kojim se usvaja predlog za obezbeenje dokaza, kao i protiv reenja kojim se odluuje da izvoenje dokaza zapone pre nego to se reenje
dostavi protivniku, nije dozvoljena alba.
lan 273
Ako su dokazi izvedeni pre nego to je postupak pokrenut, zapisnik o izvoenju dokaza uvae se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni.
Ako je postupak u toku, a obezbeenje dokaza nije izveo parnini sud, zapisnik e se dostaviti parninom sudu.
Glava dvadeset druga
PRIPREMANJE GLAVNE RASPRAVE
lan 274
Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tube.
Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivanje tube, dostavljanje tube tuenom na odgovor, odravanje pripremnog roita i zakazivanje glavne
rasprave.
U toku pripremanja glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upuivati podneske u kojima e navesti injenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi, kao i
dokaze ije izvoenje nameravaju da predloe.
lan 275
U toku pripremanja glavne rasprave do roita za glavnu raspravu, sud odluuje o svim pitanjima koja se tiu upravljanja postupkom.
Stranku koja nema punomonika i koja se iz neznanja ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud e pouiti koje parnine radnje moe
preduzeti.
alba nije dozvoljena protiv odluka o upravljanju postupkom, koje donosi sud u toku pripremanja glavne rasprave.
lan 276
Sud moe u toku pripremanja glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznanja, presudu na osnovu odricanja i presudu zbog proputanja i primiti na zapisnik
poravnanje stranaka.
Predsednik vea moe, u toku pripremanja glavne rasprave, posle prijema odgovora na tubu doneti presudu ako utvrdi da meu strankama nisu sporne injenice i da
ne postoje druge smetnje za donoenje odluke.
Prethodno ispitivanje tube
lan 277
Po prethodnom ispitivanju tube sud je ovlaen da donosi reenja iz lana 279. ovog zakona, ako nije reo pitanjima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama
ovog zakona odluka moe doneti tek u daljem toku postupka.
lan 278
Kad utvrdi da je tuba nerazumljiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se tiu sposobnosti tuioca ili tuenog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu
zakonskog zastupanja stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovlaenje zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovlaenje potrebno, sud e radi otklanjanja ovih
nedostataka preduzeti potrebne mere predviene u ovom zakonu (l. 78. i 103).
lan 279
Sud po prethodnom ispitivanju tube donosi reenje kojim se tuba odbacuje ako utvrdi:
1) da odluivanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost;
2) da je tuba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odreen rok za podizanje tube;
3) da o istom zahtevu vetee parnica;
4) da je stvar pravnosnano presuena;
5) da je u istoj stvari zakljueno sudsko poravnanje;
6) da ne postoji pravni interes tuioca za podizanje tube iz lana 188. ovog zakona;
7) ako je tuba nerazumljiva ili ne sadri sve to je potrebno da bi se po njoj moglo postupiti.
Sudijski pomonici mogu samostalno, radi pripreme za preduzimanje potrebnih mera i odluka predvienih u ovom zakonu (lan 278. i lan 279. stav 1), odnosno radi
organizovanja pripremnog roita ili prvog roita za glavnu raspravu, obavljati poslove prethodnog ispitivanja tube. Pre zakazivanja roita, oni mogu pozvati stranke,
odnosno njihove punomonike radi uzimanja potrebnih izjava, pribavljanja potrebne dokumentacije u cilju razjanjenja pojedinih pitanja, kao i obavljati druge poslove
koji se odnose na upravljanje postupkom.
Sudijski pomonici mogu obavljati poslove iz stava 2. ovog zakona i u postupku po pravnim lekovima.
lan 280
Ako smatra da nema dovoljno osnova za donoenje odluke o nekom pitanju koje se postavilo u toku prethodnog ispitivanja tube, predsednik vea e ostaviti da o
ovom pitanju donese odluku po prijemu odgovora na tubu ili na pripremnom roitu, odnosno na roitu za glavnu raspravu, ako pripremno roite nije odrano.
Odgovor na tubu
lan 281
Sud e tubu sa prilozima dostaviti tuenom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tube sudu.
lan 282
Tueni je duan da, u roku do 30 dana od prijema tube sa prilozima, podnese sudu odgovor na tubu.
Sud je duan da tuenog poui o sadrini odgovora i posledicama proputanja da odgovori na tubu u odreenom roku.
lan 283
Sud moe izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog sluaja, a posebno ako je to potrebno radi odluivanja o predlogu za odreivanja privremenih mera,
odmah zakazati roite i narediti da se primerak tube dostavi tuenom.
lan 284
Tueni je duan da u odgovoru na tubu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tubeni zahtev. Odgovor na tubu mora da sadri i
druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (lan 100).
Ako tueni osporava tubeni zahtev, odgovor na tubu mora sadrati i injenice na kojima tueni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvruju te injenice.
lan 285
Ako odgovor na tubu ima nedostatke zbog kojih se po njemu ne moe postupati (l. 100. i 284), smatrae se da tueni nije dostavio odgovor na tubu.
Pripremno roite
lan 286
Sud e po pravilu zakazati pripremno roite posle prijema odgovora na tubu.
Ako tueni nije dostavio odgovor na tubu a nema uslova za donoenje presude zbog proputanja, sud e pripremno roite zakazati i odrati najkasnije u roku do 30
dana od dana kada je istekao rok za dostavljanje odgovora na tubu.
lan 287
Pripremno roite je obavezno, osim kad sud po prijemu tube i odgovora na tubu utvrdi da meu strankama nema spornih injenica, ako je spor jednostavan ili kada
je zakonom to predvieno.
lan 288
U pozivu za pripremno roite naloie se strankama da na roite donesu sve isprave koje im slue za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu.
Ako je potrebno da se za pripremno roite pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dravnog organa ili preduzea ili druge
organizacije kojima je povereno vrenje javnog ovlaenja, sud e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave.
Poziv za pripremno roite dostavlja se najkasnije osam dana pre roita.
lan 289
Ako na pripremno roite ne doe tuilac, a uredno je pozvan, smatrae se da je tuba povuena, osim ako tueni ne zahteva da se roite odri.
lan 290
Pripremno roite poinje izlaganjem tube, a potom tueni iznosi svoj odgovor na tubu.
Kad je potrebno sud e zatraiti od stranaka razjanjenje u pogledu njihovih navoda ili predloga.
lan 291
Posle izlaganja tube i odgovora na tubu raspravljae se o pitanjima koja se odnose na smetanje za dalji tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to
potrebno.
Sud e po prigovoru stranke ili po slubenoj dunosti odluivati o pitanjima iz lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Odluku o prigovoru o procesnim smetnjama sud e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadlenosti.
Protiv odluke iz stava 3. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
lan 292
U daljem toku pripremnog roita raspravljae se o predlozima i zahtevima stranaka i injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge i zahteve.
lan 293
Sud e odluiti koja e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi.
Sud e predloge koje ne smatra bitnim za donoenje odluke odbiti reenjem koje e obrazloiti.
Protiv reenja iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
U daljem toku parnice sud nije vezan donetim reenjima o upravljanju parnicom.
Zakazivanje roita za glavnu raspravu
lan 294
Sud zakazuje roite za glavnu raspravu.
Sud e na roite pozvati stranke, svedoke i vetake koje je na pripremnom roitu odluio da pozove na glavnu raspravu.
Odredbe lana 288. ovog zakona primenie se i prilikom zakazivanja roita za glavnu raspravu.
Glava dvadeset trea
GLAVNA RASPRAVA
Tok glavne rasprave
lan 295
Sud otvara glavnu raspravu i objavljuje predmet raspravljanja, utvruje da li su dola sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj
izostanak.
lan 296
Ako sa roita za glavnu raspravu izostane tuilac ili ako na to roite ne doe tueni, a uredno su pozvani, rasprava e se odrati sa prisutnom strankom.
Ako na roitu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tueni i tuilac, tuba se smatra povuenom.
lan 297
Sud e na predlog stranke izuzetno odloiti roite za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomonika, a nije u stanju da se jasno i odreeno izjasni o predmetu
o kome se raspravlja.
lan 298
Ako nije prethodno odrano pripremno roite, prvo roite za glavnu raspravu poinje izlaganjem tube, a posle toga tueni odgovara na navode tube.
Ako je pre glavne rasprave odrano pripremno roite, predsednik vea upoznae vee s tokom i rezultatima ovog roita. Stranke mogu dopuniti izlaganje
predsednika vea.
U daljem toku rasprave raspravljae se o predlozima stranaka i injeninim navodima kojima stranke obrazlau svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika,
kao i o dokazima ponuenim sa njihove strane, izvodie se dokazi i pretresae se rezultati njihovog izvoenja.
Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.
Kad je u ovom zakonu predvieno da stranka moe staviti odreeni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parninu radnju dok se tueni na glavnoj raspravi ne
upusti u raspravljanje o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tuilac moe staviti, odnosno drugu parninu radnju preduzeti dok ne zavri izlaganje po tubi, a
tueni dok ne zavri svoj odgovor na tubu.
lan 299
Sud e se postavljanjem pitanja i na drugi pogodan nain starati da se u toku rasprave daju objanjenja o svemu to je potrebno da bi se utvrdilo injenino stanje
vano za odluku, kao i da, izuzetno, odredi izvoenje dokaza po slubenoj dunosti, radi utvrivanja injenica bitnih za odluku, samo kada je to odreeno zakonom.
lan 300
Svaka stranka treba u svojim izlaganjima da iznese sve injenice potrebne za obrazloenje svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvrivanje svojih navoda
kao i da se izjasni o navodima i ponuenim dokazima protivne stranke.
Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze.
Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upuuju podneske, u kojima e navesti injenice koje nameravaju da iznesu na roitu, kao i dokaze ije
izvoenje nameravaju da predloe.
lan 301
Izvoenje dokaza odreuje sud reenjem, u kome e se naznaiti sporna injenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.
Predloene dokaze koje ne smatra vanim za odluku, sud e odbiti i u reenju naznaiti razlog odbijanja.
Protiv reenja kojim se odreuje ili odbija izvoenje dokaza nije dozvoljena posebna alba.
Sud nije u daljem toku parnice vezan za svoje ranije reenje o izvoenju dokaza.
lan 302
Ako stranka prigovori da reavanje o tubenom zahtevu ne spada u sudsku nadlenost, da sud nije stvarno ili mesno nadlean, da o istom zahtevu vetee parnica, da
je stvar pravnosnano presuena, da je o predmetu spora zakljueno sudsko poravnanje, ili da se tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, sud e reiti da li
e o tim prigovorima raspravljati i odluivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s njom.
Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog lana o kome se raspravljalo zajedno sa glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravljanja ne usvoji prigovor i
odlui da se odmah nastavi glavna rasprava reenje o prigovoru unee se u odluku o glavnoj stvari.
Protiv reenja kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoljena posebna alba, ako je vee odluilo da se odmah nastavi raspravljanje o glavnoj stvari.
Odredbe st. 1-3. ovog lana primenie se i kad sud po slubenoj dunosti odlui da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadlenost,
da li je sud stvarno nadlean, da li vetee parnica, da li je stvar vepravnosnano presuena, da li se tuilac pred sudom odrekao od tubenog zahteva, kao i da li je
u parnici zakljueno sudsko poravnanje.
lan 303
Kad predsednik vea zavri sasluanje pojedinog svedoka, vetaka ili stranke, lanovi vea, stranka i njen zastupnik ili punomonik mogu im neposredno postavljati
pitanja.
Sud e zabraniti stranci postavljanje odreenog pitanja ili e zabraniti odgovor na postavljeno pitanje, ako je veu pitanju sadrano kako na njega treba odgovoriti ili
ako se pitanje ne odnosi na predmet.
Ako predsednik vea zabrani postavljanje odreenog pitanja ili davanje odgovora, stranka moe zahtevati da o tome odlui vee.
Na zahtev stranke u zapisnik e se uneti pitanje koje je vee odbilo, kao i pitanje na koje je zabranjen odgovor.
lan 304
Sasluani svedoci i vetaci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izjanjenju stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udalje iz sudnice.
Sud moe odrediti da se sasluani svedoci docnije ponovo pozovu i jojednom sasluaju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i vetaka.
lan 305
Kad vee smatra da je predmet raspravljen tako da se moe doneti odluka, sud e saoptiti da je glavna rasprava zakljuena.
Sud moe odluiti da glavnu raspravu zakljui i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadre dokaze potrebne za odluivanje ili ako treba saekati zapisnik o
dokazima izvedenim od zamoljenog sudije, a stranke odustanu od raspravljanja o tim dokazima ili sud smatra da to raspravljanje nije potrebno.
lan 306
Sud moe u toku veanja i glasanja odluiti da se zakljuena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjanjenja pojedinih vanijih
pitanja.
Javnost glavne rasprave
lan 307
Glavna rasprava je javna.
Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica.
Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oruje ili opasno orue.
Odredba stava 3 ovog lana ne odnosi se na uvare lica koja uestvuju u postupku.
lan 308
Sud moe iskljuiti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan njen deo, ako to zahtevaju interesi uvanja slubene, poslovne ili line tajne, interesi javnog reda ili razlozi
morala.
Sud moe iskljuiti javnost i kad se merama za odravanje reda predvienim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odravanje rasprave.
lan 309
Iskljuenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zakonske zastupnike, punomonike i umeae.
Sud moe dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskljuena prisustvuju pojedina slubena lica i nauni i javni radnici, ako je to od interesa za njihovu slubu,
odnosno naunu ili javnu delatnost.
Na zahtev stranke raspravi e prisustvovati najvie dva lica koja ona oznai.
Sud e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskljuena da su duna da kao tajnu uvaju sve ono to su na raspravi saznala i ukazae im na
posledice odavanja tajne.
lan 310
Sud odluuje o iskljuenju javnosti reenjem koje mora biti obrazloeno i javno objavljeno.
Protiv reenja o iskljuenju javnosti nije dozvoljena posebna alba.
lan 311
Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primenjuju i na ostalim roitima.
Rukovoenje glavnom raspravom
lan 312
Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje restrankama, njihovim zakonskim zastupnicima i punomonicima i objavljuje odluke vea.
Sud je duan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlai i da se rasprava po mogunosti dovri na jednom roitu.
Ako se lice koje uestvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika vea koja se odnosi na rukovoenje raspravom ili kakvom pitanju koje je postavio predsednik
vea, lan vea ili drugo lice koje uestvuje u postupku, o takvom protivljenju odluuje vee.
Sud nije vezan za svoje reenje koje se odnosi na rukovoenje raspravom.
Protiv reenja koje se odnosi na rukovoenje raspravom nije dozvoljena posebna alba.
lan 313
Van roita za glavnu raspravu sud donosi reenje o ispravljanju podneska, o postavljanju privremenog zastupnika, o urednosti punomoja, o polaganju predujma na
ime trokova za preduzimanje pojedinih radnji u postupku, o osloboenju od plaanja trokova postupka, o obezbeenju parninih trokova, o dostavljanju sudskih
pismena, o obezbeenju dokaza, o privremenim merama obezbeenja, o merama za obezbeenje procesne discipline i kanjavanju, o prekidu i zastajanju u postupku,
o trokovima postupka u sluaju povlaenja tube, o zakazivanju roita i njihovom odlaganju, o spajanju parnica, kao i o odreivanju rokova.
Sud je ovlaen i da, po prijemu zapisnika o izvoenju dokaza pred zamoljenim sudijom, odredi da se izvre potrebne ispravke ili dopune.
Van roita za glavnu raspravu sud je ovlaen da povodom izjave tuenog, odnosno tuioca, date pismeno ili na zapisnik kod parninog suda, donese presudu na
osnovu proputanja, presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja i da primi na zapisnik sudsko poravnanje.
lan 314
Ako pred istim sudom tee vie parnica izmeu istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tuilaca ili raznih tuenih, sve ove parnice mogu se reenjem suda spojiti
radi zajednikog raspravljanja, ako bi se time ubrzalo raspravljanje ili smanjili trokovi. Za sve spojene parnice sud moe doneti zajedniku presudu.
Sud moe odrediti da se odvojeno raspravlja o pojedinim zahtevima u istoj tubi i po zavretku odvojenog raspravljanja moe doneti posebne odluke o tim zahtevima.
lan 315
Kad sud odlui da se odloi roite za glavnu raspravu, starae se da se za sledee roite pribave svi dokazi ije je izvoenje odreeno za to roite i da se izvre
druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavriti na tom roitu.
Protiv reenja suda kojim se odlae roite ili se odbijaju predlozi stranaka o odlaganju roita, nije dozvoljena alba.
lan 316
Ako se roite odloi, novo roite odrae se po mogunosti pred istim veem.
Ako se novo roite dri pred istim veem, glavna rasprava e se nastaviti i predsednik vea e ukratko izloiti tok ranijih roita, ali u ovom sluaju vee moe odluiti
da rasprava pone iznova.
lan 317
Ako se roite dri pred izmenjenim veem, odnosno sudijom pojedincem, glavna rasprava mora poeti iznova, ali e sud doneti odluku da se ponovo ne sasluavaju
stranke, svedoci i vetaci i da se ne vri nov uviaj, veda se proitaju zapisnici o izvoenju ovih dokaza.
Odravanje reda na glavnoj raspravi
lan 318
Sud je duan da se u toku glavne rasprave stara o odravanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda.
lan 319
Ako lice koje uestvuje u postupku ili lice koje kao slualac prisustvuje raspravi vrea sud ili druge uesnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava nareenjima
suda za odravanje reda, sud e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspena, vee moe opomenuto lice udaljiti iz sudnice ili kazniti novanom kaznom do 30.000
dinara, a moe ga i udaljiti i kazniti novanom kaznom.
Ako stranka bude udaljena iz sudnice, roite e se odrati i bez njenog prisustva.
Ako iz sudnice bude udaljen punomonik, sud e na zahtev stranke odloiti roite, a ako stranka nije prisustvovala roitu, sud e uvek odloiti roite i obavestiti
stranku da je njen punomonik udaljen sa roita zbog naruavanja reda.
Kad sud kazni novanom kaznom ili udalji iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomonika, obavestie o tome nadlenu advokatsku komoru.
alba protiv reenja o novanoj kazni ili udaljenju iz sudnice ne zadrava izvrenje reenja.
lan 320
Ako javni tuilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamenjuje naruava red, sud e obavestiti o tome nadlenog javnog tuioca ili javnog pravobranioca. Sud
moe odloiti roite i od nadlenog javnog tuioca ili javnog pravobranioca zatraiti da odredi drugo lice da uestvuje u postupku.
lan 321
Ovlaenja za odravanje reda na glavnoj raspravi, sudija ima i na ostalim roitima.
Glava dvadeset etvrta
SUDSKO PORAVNANJE
lan 322
Stranke mogu u toku celog postupka pred parninim sudom prvog stepena da zakljue sudsko poravnanje.
Poravnanje moe da se odnosi na ceo tubeni zahtev ili na jedan njegov deo.
Sud e u toku postupka ukazati strankama na mogunost sudskog poravnanja i pomoi im da zakljue poravnanje.
Pred sudom se ne moe zakljuiti poravnanje u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Kad sud donese reenje kojim ne dozvoljava poravnanje stranaka, zastae se s postupkom dok ovo reenje ne postane pravnosnano.
lan 323
Sporazum stranaka o poravnanju unosi se u zapisnik.
Poravnanje je zakljueno kad stranke posle proitanog zapisnika o poravnanju potpiu zapisnik.
Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadrano poravnanje, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda.
lan 324
Sud u toku celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakljueno sudsko poravnanje i ako utvrdi da se parnica vodi o
zahtevu o kome je zakljueno sudsko poravnanje, odbacie tubu.
lan 325
Sudsko poravnanje moe se pobijati samo tubom.
Sudsko poravnanje je nitavo ako je zakljueno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Ako sudsko poravnanje bude poniteno postupak se nastavlja kao da u parnici o tubenom zahtevu nije ni bilo zakljueno.
lan 326
Lice koje namerava da podigne tubu moe preko nieg suda prvog stepena na ijem podruju protivna strana ima prebivalite da pokua da postigne poravnanje.
Sud kome je ovakav predlog upuen pozvae protivnu stranu i upoznae je s predlogom o poravnanju.
Trokove ovog postupka snosi predlaga.
lan 327
Kad sud oceni ili stranke saglasno predloe da bi spor mogao da se uspeno rei posredovanjem (medijacijom) uputie stranke na postupak posredovanja i zastati sa
postupkom. U ovom postupku je iskljuena javnost.
Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih strunjaka (sudija, advokata i dr.) koji su dobrovoljno prihvatili da budu posrednici (medijatori).
Posrednik (medijator) se odreuje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog lana koji sainjava predsednik suda.
lan 328
U postupku posredovanja stranku moe da zastupa njen punomonik.
Postignuti sporazum predstavlja vansudsko poravnanje koje posrednik (medijator) dostavlja sudu radi zakljuenja sudskog poravnanja.
Predlozi i izjave stranaka i njihovih punomonika datih u postupku posredovanja (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom.
Sud e zakazati roite za glavnu raspravu ukoliko stranke ne ree spor putem posredovanja (medijacije) po proteku roka od 30 dana.
lan 329
Postupak posredovanja (medijacije) je dobrovoljan, poverljiv i hitan.
Glava dvadeset peta
PRESUDA
lan 330
Presudom sud odluuje o zahtevu koji se tie glavne stvari i sporednih traenja.
Ako postoji vie zahteva, sud e o svim tim zahtevima, po pravilu, odluiti jednom presudom.
Ako je vie parnica spojeno radi zajednikog raspravljanja, a za konanu odluku je sazrela samo jedna parnica, moe se doneti presuda samo u pogledu te parnice.
lan 331
Sud moe da naloi tuenom da izvri odreenu inidbu samo ako je ona dospela do zakljuenja glavne rasprave.
Ako sud usvoji zahtev za izdravanje, za naknadu tete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubljenog izdravanja, moe
naloiti tuenom i inidbe koje nisu dospele.
Presuda kojom je tuenom naloeno da preda ili preuzme stvari date u zakup, moe se doneti i pre prestanka tih odnosa.
lan 332
Ako je tuilac u tubi traio da se dosudi izvesna stvar ili tuenom naloi ispunjenje neke inidbe, a istovremeno je u tubi ili do zakljuenja glavne rasprave izjavio da je
voljan da umesto stvari primi neku drugu inidbu ili novani iznos, sud e, ako usvoji tubeni zahtev, izrei u presudi da se tueni moe osloboditi od davanja stvari ili
inidbe ije mu je ispunjenje naloeno ako plati taj novani iznos ili ispuni tu drugu inidbu.
lan 333
Kad se stranci u presudi nalae izvrenje kakve inidbe, odredie se i rok u kome je ovu inidbu duna da izvri.
Ako posebnim propisima nije drukije odreeno, rok za izvrenje inidbe iznosi 15 dana. Sud moe odrediti dui rok za inidbe koje se ne sastoje u novanom
davanju. U meninim i ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Rok za izvrenje inidbe poinje da tee prvog dana posle dostavljanja prepisa presude stranci kojoj je naloeno izvrenje.
Delimina presuda
lan 334
Ako su od vie tubenih zahteva, usled priznanja, odricanja ili na osnovu raspravljanja, samo neki sazreli za konanu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo
za konanu odluku, sud moe u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zakljuiti raspravu i doneti presudu (delimina presuda).
Deliminu presudu sud moe da donese i kad je podignuta protivtuba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tube ili zahtev protivtube.
Sud e prilikom odluivanja da li e doneti deliminu presudu, naroito uzeti u obzir veliinu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.
Delimina presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvrenja.
Meupresuda
lan 335
Ako je tueni osporio i osnov tubenog zahteva i iznos tubenog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za donoenje odluke, sud moe iz razloga celishodnosti da
donese prvo presudu samo o osnovu tubenog zahteva (meupresuda).
Do pravnosnanosti meupresude sud e zastati sa raspravljanjem o iznosu tubenog zahteva.
Presuda na osnovu priznanja
lan 336
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave prizna tubeni zahtev, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda na osnovu
priznanja).
Sud nee doneti presudu na osnovu priznanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi, ako nae da je reo zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu priznanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Priznanje tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tueni moe i bez pristanka tuioca opozvati do donoenja presude.
Presuda na osnovu odricanja
lan 337
Ako se tuilac do zakljuenja glavne rasprave odrekne tubenog zahteva, sud e bez daljeg raspravljanja doneti presudu kojom odbija tubeni zahtev (presuda na
osnovu odricanja).
Za odricanje od tubenog zahteva nije potreban pristanak tuenog.
Sud nee doneti presudu na osnovu odricanja i kad su ispunjeni potrebni uslovi ako nae da je reo zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
Donoenje presude na osnovu odricanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Odricanje od tubenog zahteva, na roitu ili u pismenom podnesku, tuilac moe i bez pristanka tuenog opozvati do donoenja presude.
Presuda zbog proputanja
lan 338
Ako tueni ne podnese odgovor na tubu u odreenom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tubeni zahtev (presuda zbog proputanja), ako su ispunjeni sledei
uslovi:
1) ako je tuenom uredno dostavljena tuba sa poukom o posledicama proputanja;
2) ako injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tuilac podneo ili sa injenicama koje su optepoznate;
3) ako osnovanost tubenog zahteva proizlazi iz injenica navedenih u tubi;
4) ako ne postoje optepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuenog spreili opravdani razlozi da odgovori na tubu.
Nee se doneti presuda zbog proputanja i kad su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, ako sud nae da je reo zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3.
stav 3).
Ako iz injenica navedenih u tubi ne proizlazi osnovanost tubenog zahteva, sud e zakazati pripremno roite, a ako tuba na roitu nije preinaena, sud e doneti
presudu kojom se tubeni zahtev odbija.
Donoenje presude zbog proputanja odloie se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog lana prethodno pribave obavetenja.
Donoenje presude zbog proputanja moe se odloiti i kad nema dokaza da je tuenom uredno dostavljena tuba, a nesumnjivo je da mu je tuba upuena. U tom
sluaju sud e odrediti rok koji ne moe biti dui od 30 dana za dostavljanje u zemlji, odnosno dui od roka potrebnog za dostavljanje u smislu lana 130. stav 2. ovog
zakona, da se izvidi da li je tuenom uredno dostavljena tuba. Ako se u tom roku utvrdi da je tuenom bila uredno dostavljena tuba, sud e doneti presudu zbog
proputanja.
Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tuioca da se donese presuda zbog proputanja iz stava 2. ovog lana nije dozvoljena posebna alba.
U sluajevima predvienim u st. 4. i 5. ovog lana, presudu zbog proputanja sud moe doneti bez izjanjenja stranaka.
Donoenje i objavljivanje presude
lan 339
Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda.
Kad se glavna rasprava odrava pred veem, presudu donose predsednik vea i lanovi vea koji su uestvovali na roitu na kome je glavna rasprava zakljuena.
Odmah po zakljuenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik vea.
U sloenijim predmetima sud moe da odloi donoenje presude za osam dana od dana zakljuenja glavne rasprave. U takvom sluaju presuda se nee objaviti, vee
sud prepis presude dostaviti strankama.
U sluaju iz lana 305. stav 2. ovog zakona, presuda e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se nee
objavljivati.
lan 340
Kad se presuda objavljuje, predsednik vea e javno proitati izreku i saoptiti ukratko razloge presude.
Prilikom objavljivanja presude moe se saoptiti da je sud odluio da se o odmeravanju trokova naknadno odlui. U takvom sluaju odmeravanje trokova vri
sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude.
Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskljuena, izreka presude e se uvek javno proitati, a sud e odluiti da li e se iskljuiti javnost prilikom objavljivanja razloga
presude.
Svi prisutni sasluae itanje izreke presude stojei.
Pismena izrada i dostavljanje presude
lan 341
Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donoenja. U sloenijim predmetima sud moe odloiti pismenu izradu presude za jo15 dana.
Izvornik presude potpisuje predsednik vea.
Strankama se dostavlja overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavljivanje pravnog leka protiv presude.
lan 342
Pismeno izraena presuda mora imati uvod, izreku i obrazloenje.
Uvod presude sadri: naznaenje da se presuda izrie u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i lanova vea, ime i prezime, prebivalite, ili boravite,
odnosno sedite stranaka, njihovih zastupnika i punomonika, vrednost predmeta spora, kratko oznaenje predmeta spora, dan zakljuenja glavne rasprave,
naznaenje stranaka, njihovih zastupnika i punomonika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena.
Izreka presude sadri odluku suda o usvajanju ili odbijanju pojedinih zahteva koji se tiu glavne stvari i sporednih traenja i odluku o postojanju ili nepostojanju
potraivanja istaknutog radi prebijanja (lan 346).
U obrazloenju sud e izloiti: zahteve stranaka i njihove navode o injenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao
presudu, ako zakonom nije drukije odreeno.
U obrazloenju presude zbog proputanja, presude na osnovu priznanja ili presude na osnovu odricanja iznee se samo razlozi koji opravdavaju donoenje ovakvih
presuda.
Dopunska presuda
lan 343
Ako je sud propustio da odlui o svim zahtevima o kojima se mora odluiti presudom, ili je propustio da odlui o delu zahteva, stranka moe u roku od 15 dana od
prijema presude da predloi parninom sudu da se izvri dopuna presude.
Sud e, bez odravanja roita odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude.
Ako stranka ne predloi donoenje dopunske presude u roku iz stava 1. ovog lana, smatrae se da je tuba u tom delu povuena.
lan 344
Kad sud nae da je predlog za dopunu presude osnovan, zakazae glavnu raspravu radi donoenja presude o zahtevu koji nije reen (dopunska presuda).
Dopunska presuda moe se doneti i bez ponovnog otvaranja glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto vee koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu
koga se trai dopuna dovoljno je raspravljen.
Ako sud nae da je predlog za donoenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbacie odnosno odbie predlog reenjem.
Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na trokove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez odravanja roita.
lan 345
Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i alba protiv presude, prvostepeni sud e zastati sa dostavljanjem ove albe drugostepenom sudu dok se ne
donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za albu protiv ove odluke.
Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavljena alba, ova alba zajedno sa albom protiv prvobitne presude dostavie se drugostepenom sudu.
Ako se prvostepena presuda pobija albom samo zbog toga to prvostepeni sud nije presudom odluio o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, alba e se
smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.
Pravnosnanost presude
lan 346
Presuda koja se vie ne moe pobijati albom postaje pravnosnana ukoliko je njome odlueno o zahtevu tube ili protivtube.
Sud tokom celog postupka po slubenoj dunosti pazi da li je stvar pravnosnano presuena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve
pravnosnano odlueno, odbacie tubu.
Ako je u presudi odlueno o potraivanju koje je tueni istakao prigovorom radi prebijanja, odluka o postojanju ili nepostojanju ovog potraivanja postaje
pravnosnana.
lan 347
Pravnosnana presuda deluje samo meu strankama.
Pravnosnana presuda deluje i prema treim licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji izmeu stranaka i treih lica ili kad je
odredbama zakona to predvieno.
Pravnosnanost presude vezuje se za injenino stanje utvreno do zakljuenja glavne rasprave.
lan 348
Sud je vezan za svoju presudu im je objavljena, a ako presuda nije objavljena, im je otpravljena.
Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavljena.
Ispravljanje presude
lan 349
Pogreke u imenima i brojevima, kao i druge oigledne pogreke u pisanju i raunanju, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravie
predsednik vea, odnosno sudija pojedinac u svako doba.
Ispravljanje e se izvriti posebnim reenjem i unee se na kraju izvornika, a strankama e se dostaviti prepis reenja.
Ako izmeu izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadrane u izreci presude, strankama e se dostaviti ispravljeni prepis presude sa
naznaenjem da se ovim prepisom presude zamenjuje raniji prepis presude. Rok za izjavljivanje pravnog leka u pogledu ispravljenog dela presude tee od dana
dostavljanja ispravljenog prepisa presude.
O ispravljanju presude sud moe odluiti bez sasluanja stranaka.
Glava dvadeset esta
REENJE
lan 350
Sva reenja koja se donose na roitu objavljuje predsednik vea, odnosno sudija pojedinac.
Reenje koje je na roitu objavljeno dostavie se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog reenja dozvoljena posebna alba, ili ako se na osnovu
reenja moe odmah traiti izvrenje, ili ako to zahteva upravljanje parnicom.
Sud je vezan za svoja reenja ukoliko se ona ne odnose na upravljanje parnicom ili ako ovim zakonom nije to drugo odreeno.
Kad se reenje ne dostavlja pismeno, ono prema strankama ima dejstvo im je objavljeno.
lan 351
Reenja koja sud donosi van roita saoptavaju se strankama dostavljanjem overenog prepisa reenja.
Ako se reenjem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog sasluanja protivne stranke, toj stranci se reenje nee dostaviti.
lan 352
Reenje mora biti obrazloeno ako je protiv njega dozvoljena posebna alba.
Pismeni sastav reenja treba da sadri uvek uvod i izreku, a obrazloenje samo ako po stavu 1. ovog lana reenje mora biti obrazloeno.
lan 353
Pravnosnana reenja o kaznama izreenim po odredbama ovog zakona izvravaju se po slubenoj dunosti.
lan 354
Odredbe lana 333, lana 348. stav 2, lana 339. stav 2, lana 340. stav 2, l. 341-345. i lana 349. ovog zakona shodno e se primenjivati i na reenja.
B. POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA

Glava dvadeset sedma
REDOVNI PRAVNI LEKOVI
1. alba protiv presude
Pravo na albu
lan 355
Stranke mogu izjaviti albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, ako u ovom zakonu nije odreen drugi
rok. U meninim i ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.
Blagovremeno izjavljena alba spreava da presuda postane pravnosnana u delu koji se pobija albom.
O albi protiv presude odluuje drugostepeni sud.
lan 356
Stranka se moe odrei prava na albu od asa kad je presuda objavljena, a ako presuda nije objavljena, onda od asa kad joj prepis presude bude dostavljen.
Do donoenja odluke drugostepenog suda stranka moe povui veizjavljenu albu.
Stranka ne moe opozvati svoju izjavu o odricanju od prava na pravni lek ili izjavu o povlaenju albe.
Sadrina albe
lan 357
alba mora da sadri:
1) oznaenje presude protiv koje se izjavljuje alba;
2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odreenom delu;
3) razlog albe;
4) potpis podnosioca albe.
lan 358
Ako se na osnovu podataka iz albe ne moe utvrditi koja se presuda pobija ili ako alba nije potpisana (nepotpuna alba), prvostepeni sud e reenjem, protiv koga
nije dozvoljena alba, pozvati alioca da u odreenom roku dopuni ili ispravi albu podneskom pod uslovima predvienim odredbama lana 103. ovog zakona.
Ako alilac u odreenom roku ne postupi po nalogu suda, sud e reenjem odbaciti albu kao nepotpunu.
Ako alba po svom sadraju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud e albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivajui alioca da je dopuni, odnosno ispravi.
lan 359
U albi se mogu iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predloiti do
zakljuenja glavne rasprave.
Sud e prema potrebi sprovesti izviaj radi provere istinitosti navoda alioca.
U albi se ne mogu iznositi prigovor zastarelosti i kompenzacioni prigovor.
alilac koji nije uinio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku poloi iznos potreban za podmirenje trokova povodom
izvoenja predloenog dokaza (lan 148. stav 4) ne moe u albi predloiti da se taj dokaz izvede.
Prigovor radi prebijanja koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne moe se iznositi u albi.
Ako su usled iznoenja novih injenica i predlaganja novih dokaza, nastali trokovi u postupku povodom albe, ove e trokove nezavisno od ishoda spora naknaditi
onaj alilac koji ih je predloio.
Razlozi zbog kojih se presuda moe pobijati
lan 360
Presuda se moe pobijati:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka;
2) zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava.
Presuda zbog proputanja ne moe se pobijati zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
Presuda na osnovu priznanja i presuda na osnovu odricanja mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parninog postupka ili zbog toga to je izjava o priznanju,
odnosno o odricanju data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare.
lan 361
Bitna povreda odredaba parninog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je
moglo biti od uticaja na donoenje zakonite i pravilne presude.
Bitna povreda odredaba parninog postupka uvek postoji:
1) ako je sud bio nepropisno sastavljen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskljuen ili izuzet, ili ako je u donoenju presude uestvovao sudija koji nije
sudelovao na glavnoj raspravi;
2) ako je odlueno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadlenost (lan 16);
3) ako je odlueno o zahtevu po tubi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka;
4) ako je sud odluio o tubenom zahtevu za koji je stvarno nadlean vii sud iste vrste, sud druge vrste (lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud
nepravilno odluio da je stvarno nadlean;
5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (lan 3. stav 3);
6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog proputanja, presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu odricanja;
7) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije data mogunost da raspravlja pred sudom;
8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo;
9) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako
parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje
parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci
odnose na stranku koja je izjavila albu;
10) ako je odlueno o zahtevu o kome je veranije pravnosnano presueno ili o kome je vezakljueno sudsko poravnanje ili o zahtevu po kome vetee parnica;
11) ako je protivno zakonu bila iskljuena javnost na glavnoj raspravi;
12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne moe ispitati, a naroito ako je izreka presude nerazumljiva, ako protivrei sama sebi ili razlozima presude, ili ako
presuda nema uopte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim injenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivreni, ili ako o bitnim injenicama postoji protivrenost
izmeu onoga to se u razlozima presude navodi o sadrini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.
lan 362
Pogreno ili nepotpuno utvreno injenino stanje postoji kad je sud neku bitnu injenicu pogreno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.
Nepotpuno utvreno injenino stanje postoji i kad na to ukazuju nove injenice ili novi dokazi (lan 359).
lan 363
Pogrena primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.
Postupak po albi
lan 364
alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
lan 365 lan 365
Prvostepeni sud e neblagovremenu, nepotpunu (lan 358. stav 1) ili nedozvoljenu albu odbaciti reenjem.
alba je neblagovremena ako je izjavljena posle isteka zakonskog roka za njeno podnoenje.
alba je nedozvoljena ako je albu izjavilo lice koje nije ovlaeno za podnoenje albe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo albu ili ako lice koje je izjavilo albu
nema pravni interes za podnoenje albe.
lan 366
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene albe dostavie prvostepeni sud protivnoj stranci koja moe u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor
na albu.
Primerak odgovora na albu dostavie prvostepeni sud aliocu.
Neblagovremeno podnesen odgovor na albu drugostepeni sud nee razmatrati.
lan 367
Po prijemu odgovora na albu ili po proteku roka za odgovor na albu prvostepeni sud e albu i odgovor na albu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti
drugostepenom sudu u roku od osam dana.
Ako alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povreene odredbe parninog postupka prvostepeni sud e dati objanjenje povodom navoda albe koji se tiu tih
povreda, a po potrebi e sprovesti i izviaje da proveri istinitost odnosnih navoda u albi.
lan 368
Kad spisi po albi stignu drugostepenom sudu sudija izvestilac priprema izvetaj veu radi razmatranja predmeta.
Sudija izvestilac moe, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izvetaj o povredama odredaba postupka i da zatrai da se radi utvrivanja tih povreda sprovedu
izviaji.
lan 369
Drugostepeni sud odluuje o albi, po pravilu, bez rasprave.
Kad vee drugostepenog suda nae da je radi pravilnog utvrenja injeninog stanja potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove veizvedeni dokazi, zakazae
raspravu pred drugostepenim sudom.
Drugostepeni sud e zakazati raspravu i odluiti o albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda vejedanput bila ukinuta po odredbama ovog
zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogreno i nepotpunom utvrenom injeninom stanju ili su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene bitne povrede
odredaba parninog postupka.
lan 370
Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno njihovi zakonski zastupnici ili punomonici, kao i oni svedoci i vetaci za koje sud odlui da se sasluaju.
Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud e odluiti o albi i doneti odluku uzimajui u obzir naroito ono to je izneto u albi i u odgovoru na albu.
Rasprava pred drugostepenim sudom poinje izvetajem izvestioca, koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti albe.
Posle toga proitae se presuda ili deo presude na koji se odnosi alba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim e alilac obrazloiti
svoju albu, a protivna stranka odgovor na albu.
Stranka moe na raspravi iznositi injenice i predlagati dokaze iz albe u smislu lana 359. ovog zakona.
lan 371
Ako u l. 369. i 370. ovog zakona nije to drugo odreeno, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (l. 295-321), kao i odredbe l. 322-333, l. 343-
345. i lana 349. ovog zakona shodno se primenjuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom.
Granice ispitivanja prvostepene presude
lan 372
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija albom, a ako se iz albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud e
uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici.
Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u albi, pazei po slubenoj dunosti na bitne povrede odredaba parninog postupka iz
lana 361. stav 2. ta. 1, 2, 5, 7. i 9. i na pravilnu primenu materijalnog prava.
Na prekoraenje tubenog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke.
Odluke drugostepenog suda o albi
lan 373
Drugostepeni sud moe u sednici vea ili na osnovu odrane rasprave:
1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoljenu;
2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu;
3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje;
4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu;
5) preinaiti prvostepenu presudu i odluiti o zahtevima stranaka.
Drugostepeni sud moe ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tubenog zahteva kad nae da u pogledu odluke o osnovu tubenog zahteva ne postoje
razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
U sluaju da je prvostepena presuda vejedanput bila ukinuta, drugostepeni sud ne moe ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje.
Drugostepeni sud nije vezan predlogom albe.
lan 374
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu albu odbacie drugostepeni sud reenjem, ako to nije uinio prvostepeni sud (lan 365).
lan 375
Drugostepeni sud e presudom odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad nae da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni
razlozi na koje pazi po slubenoj dunosti.
lan 376
Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka (lan 361) i vratie predmet istom
prvostepenom sudu ili e ga ustupiti nadlenom prvostepenom sudu radi odravanja nove glavne rasprave. U ovom reenju drugostepeni sud e odluiti i koje se
sprovedene radnje, zahvaene bitnom povredom odredaba parninog postupka, ukidaju.
Ako su u postupku pred prvostepenim sudom uinjene povrede odredaba iz lana 361. stav 2. ta. 2, 3. i 10, drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu i
odbaciti tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim sudom uinjena povreda odredaba iz lana 361. stav 2. taka 9. drugostepeni sud e, s obzirom na prirodu povrede, ukinuti
prvostepenu presudu i vratiti predmet nadlenom prvostepenom sudu, ili e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tubu.
lan 377
Drugostepeni sud e reenjem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno suenje ako smatra da zbog novih injenica i novih dokaza
(lan 359) radi pravilnog utvrivanja injeninog stanja treba odrati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.
Drugostepeni sud e reenjem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suenje i kad je zbog pogrene primene materijalnog
prava injenino stanje bilo nepotpuno utvreno.
lan 378
Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno suenje, moe narediti da se nova glavna rasprava odri pred drugim
veem ili sudijom.
lan 379
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od onoga to je traeno, drugostepeni sud e ukinuti prvostepenu presudu u delu
u kome je prekoraen tubeni zahtev.
Ako je prvostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o neem drugom, a ne o onome to je tubom traeno, drugostepeni sud e ukinuti
prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suenje.
lan 380
Drugostepeni sud e presudom preinaiti prvostepenu presudu:
1) ako je na osnovu rasprave utvrdio drukije injenino stanje nego to je ono u prvostepenoj presudi;
2) ako je prvostepeni sud pogreno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskljuivo na tim dokazima;
3) ako je prvostepeni sud iz injenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakljuak o postojanju drugih injenica, a na tim injenicama je zasnovana presuda;
4) ako smatra da je injenino stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvreno, ali da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo.
lan 381
Drugostepeni sud ne moe da preinai presudu na tetu stranke koja se alila, ako je samo ona izjavila albu.
lan 382
U obrazloenju presude, odnosno reenja drugostepeni sud treba da oceni albene navode od znaaja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slubenoj dunosti.
Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parninog postupka, u obrazloenju treba navesti sve odredbe koje su povreene, u emu se
povrede sastoje i sve uoene nedostatke koji su od uticaja za donoenje pravilne odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje zbog pogreno i nepotpuno utvrenog injeninog stanja, navee se u
emu se sastoje nedostaci i zato su nove injenice i dokazi vani i od uticaja za donoenje pravilne odluke.
Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vraa prvostepenom sudu na ponovno suenje, kad je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje
nepotpuno utvreno, drugostepeni sud e ukazati zato su nove injenice i dokazi od uticaja za donoenje pravilne odluke.
lan 383
Drugostepeni sud je duan da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana donoenja odluke.
lan 384
Prvostepeni sud je duan da odmah po prijemu reenja drugostepenog suda zakae roite za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema reenja
drugostepenog suda.
Prvostepeni sud je duan da izvede sve parnine radnje i da raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom reenju.
Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove injenice i predlagati nove dokaze.
Ako presuda bude ukinuta zbog toga to je presudu doneo nenadlean sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom odrae se po odredbama koje vae za
odravanje glavne rasprave u sluaju kad se promeni vee (lan 317).
2. alba protiv reenja
lan 385
Protiv reenja prvostepenog suda dozvoljena je alba, ako u ovom zakonu nije odreeno da alba nije dozvoljena.
Ako ovaj zakon izriito odreuje da posebna alba nije dozvoljena, reenje prvostepenog suda moe se pobijati samo u albi protiv konane odluke.
lan 386
Blagovremeno podneta alba zadrava izvrenje reenja, ako ovim zakonom nije drukije propisano.
Reenje protiv koga nije dozvoljena posebna alba moe se odmah izvriti.
lan 387
Reavajui o albi, drugostepeni sud moe:
1) odbaciti albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu (lan 365. st. 1-3. i lan 385. stav 1);
2) odbiti albu kao neosnovanu i potvrditi reenje prvostepenog suda;
3) preinaiti reenje ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak.
lan 388
U postupku po albi protiv reenja shodno e se primenjivati odredbe koje vae za albu protiv presude, osim odredaba o odgovoru na albu i o odravanju rasprave
pred drugostepenim sudom.
Glava dvadeset osma
VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odluivanje (direktna revizija)
lan 389
Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoljena revizija stranke mogu izjaviti albu Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana od dana
dostavljanja presude, ako stranka u albi predloi da o ovom leku odluuje Vrhovni kasacioni sud, a protivna stranka se s tim saglasi.
Presuda se moe pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je doputena revizija, samo zbog pogrene primene materijalnog prava i bitne povrede iz lana
361. stav 2. taka 5. ovog zakona.
lan 390
alba se izjavljuje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoljnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.
albu iz stava 1. ovog lana prvostepeni sud dostavlja na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obavetenje da se u odgovoru na albu moe saglasiti da o ovoj albi
odluuje Vrhovni kasacioni sud.
Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odluuje Vrhovni kasacioni sud, a Vrhovni kasacioni sud prihvati da o njemu odluuje zbog potrebe ujednaavanja
sudske prakse zauzimanjem stava o nekom spornom pravnom pitanju, smatra se da je alba protiv prvostepene presude povuena.
U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fiziko lice mora zastupati advokat.
Ako se stranka u odgovoru na albu ne saglasi da o izjavljenom pravnom leku neposredno odluuje Vrhovni kasacioni sud ili stranke nije zastupao advokat u postupku
po ovom pravnom leku, drugostepeni sud odluie o albi na prvostepenu presudu po optim pravilima.
lan 391
Prvostepeni sud e po prijemu odgovora na albu, ukoliko nema uslova da postupi u smislu lana 365. ovog zakona, dostaviti albu i odgovor na albu sa svim spisima
drugostepenom sudu.
Drugostepeni sud je duan da, ukoliko ne odbaci albu, dostavi predmet Vrhovnom kasacionom sudu.
lan 392
O doputenosti i osnovanosti pravnog leka iz lana 389. ovog zakona Vrhovni kasacioni sud odluuje u veu od tri sudije.
Vrhovni kasacioni sud ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku.
Odluka se donosi i dostavlja prvostepenom sudu u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni kasacioni sud.
lan 393
Vrhovni kasacioni sud moe odbiti pravni lek iz lana 389. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preinaiti prvostepenu presudu.
2. Revizija
lan 394
Protiv pravnosnane presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude.
Revizija nije dozvoljena o imovinskopravnim sporovima kad se tubeni zahtev odnosi na utvrenje prava svojine na nepokretnostima, potraivanje u novcu, predaju
stvari ili izvrenje neke druge inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne
banke Srbije na dan podnoenja tube.
Revizija je uvek dozvoljena kada je to posebnim zakonom odreeno.
lan 395
Revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama lana 394. ovog zakona, kad je po oceni
apelacionog suda o doputenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opteg interesa, ujednai sudska praksa ili kad je potrebno novo tumaenje
prava.
lan 396
O reviziji odluuje Vrhovni kasacioni sud.
lan 397
Podnesena revizija ne zadrava izvrenje pravnosnane presude protiv koje je izjavljena.
lan 398
Revizija se moe izjaviti:
1) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2, osim take 4;
2) zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 1. ovog zakona koja je uinjena u postupku pred drugostepenim sudom;
3) zbog pogrene primene materijalnog prava;
4) zbog prekoraenja tubenog zahteva samo ako je ta povreda uinjena tek u postupku pred drugostepenim sudom.
Revizija se ne moe izjaviti zbog pogreno ili nepotpuno utvrenog injeninog stanja.
lan 399
Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, pazei po slubenoj dunosti na
bitnu povredu odredaba parninog postupka iz lana 361. stav 2. taka 9. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava.
lan 400
Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.
lan 401
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz lana 389. ovog zakona, odbacie reenjem predsednik vea prvostepenog suda, bez odravanja roita.
Revizija je nedozvoljena:
1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlaeno na podnoenje revizije;
2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat;
3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije;
4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnoenje revizije;
5) ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje se po zakonu ne moe podneti, osim iz lana 393. ovog zakona.
lan 402
Primerak blagovremene, potpune i dozvoljene revizije predsednik vea prvostepenog suda dostavie protivnoj stranci i javnom tuiocu nadlenom za podizanje zahteva
za zatitu zakonitosti (lan 416) u roku od osam dana.
Javnom tuiocu dostavie se, zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija izjavljena.
U roku od 15 dana od dana dostavljanja revizije protivna stranka moe podneti sudu odgovor na reviziju.
Po prijemu odgovora, ili po proteku roka za odgovor, predsednik vea prvostepenog suda e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, sa svim spisima, revizijskom sudu
preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana.
lan 403
O reviziji revizijski sud odluuje bez rasprave.
lan 404
Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbacie revizijski sud reenjem ako to, u granicama svojih ovlaenja (lan 401), nije uinio prvostepeni sud.
lan 405
Revizijski sud e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po slubenoj
dunosti.
Revizijski sud nee detaljno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zakljui da to nije potrebno zbog toga to se u reviziji ponavljaju albeni
razlozi ili kad se obrazlaganjem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tumaenje prava niti doprinelo ujednaenom tumaenju prava.
lan 406
Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parninog postupka iz lana 361. st. 1. i 2. ovog zakona zbog koje se revizija moe izjaviti, revizijski sud e reenjem
ukinuti u celini ili delimino presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno suenje istom ili drugom
veu prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadlenom sudu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana 361. stav 2. ta. 2, 3. i 10. ovog zakona revizijski sud e ukinuti reenjem
donesene odluke i odbaciti tubu.
Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom uinjena povreda iz lana 361. stav 2. taka 9. ovog zakona, revizijski sud, s obzirom na prirodu
povrede, postupie prema odredbama st. 1. ili 2. ovog lana.
lan 407
Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogreno primenjeno, presudom e usvojiti reviziju i preinaiti pobijanu presudu.
Ako revizijski sud nae da je zbog pogrene primene materijalnog prava injenino stanje nepotpuno utvreno i da zbog toga nema uslova za preinaenje pobijane
presude, reenjem e usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimino presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na
ponovno suenje istom ili drugom veu prvostepenog, odnosno drugostepenog suda.
lan 408
Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev time to je dosueno vie od onoga to je traeno, revizijski sud e ukinuti drugostepenu
presudu u delu u kome je prekoraen tubeni zahtev.
Ako je drugostepenom presudom prekoraen tubeni zahtev tako to je odlueno o neem drugom, a ne o onome to je tubom traeno, revizijski sud e ukinuti
drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suenje.
lan 409
(Brisan)
lan 410
Odluka revizijskog suda dostavlja se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.
Primerak odluke revizijskog suda dostavlja se i javnom tuiocu (lan 416).
lan 411
Ako u l. 394-410. ovog zakona nije to drugo odreeno, u postupku povodom revizije shodno e se primenjivati odredbe ovog zakona o albi protiv presude iz lana
342, 356. st. 2. i 3, l. 357, 358. i 363, lana 366. st. 2. i 3, lana 367. stav 2, l. 368, 373, 378. i l. 381-384. ovog zakona.
lan 412
Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv reenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnano zavren.
Revizija protiv reenja iz stava 1. ovog lana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnane presude.
Revizija je uvek dozvoljena protiv reenja drugostepenog suda kojim se izjavljena alba odbacuje, odnosno kojim se potvruje reenje prvostepenog suda o
odbacivanju revizije.
Revizija je uvek dozvoljena i protiv reenja drugostepenog suda kojim je pravnosnano odlueno o predlogu za ponavljanje postupka.
U postupku povodom revizije protiv reenja shodno e se primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
3. Zahtev za zatitu zakonitosti
lan 413
Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti protiv pravnosnane sudske odluke po slubenoj dunosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca.
Rok za podizanje zahteva za zatitu zakonitosti iz stava 1. ovog lana rauna se:
1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavljena alba - od dana kad se ta odluka vie nije mogla pobijati albom;
2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavljena revizija - od dana kad je ta odluka dostavljena onoj stranci kojoj je docnije dostavljena.
Protiv odluke iz stava 1. ovog lana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti samo u
roku od 30 dana od dana kad mu je dostavljena revizija one stranke ija mu je revizija ranije dostavljena (lan 402. stav 1).
Zahtev za zatitu zakonitosti nije dozvoljen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za zatitu zakonitosti doneo sud nadlean da odluuje o tim pravnim
lekovima (lan 396).
lan 414
Protiv pravnosnane odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tuilac moe u roku od godinu dana podii zahtev za zatitu
zakonitosti zbog toga to je ugovor po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Ovaj rok rauna se od dana
pravnosnanosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavljena revizija - od dana donoenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavren.
lan 415
O zahtevu za zatitu zakonitosti odluuje Vrhovni kasacioni sud.
lan 416
Zahtev za zatitu zakonitosti protiv odluke iz lana 413. ovog zakona podie javni tuilac odreen zakonom.
lan 417
Javni tuilac moe podii zahtev za zatitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parninog postupaka iz lana 361. stav 2. taka 5. ovog zakona.
lan 418
Ukoliko javni tuilac ne podigne zahtev za zatitu zakonitosti u rokovima predvienim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlaena je da u roku od 30 dana
od dana prijema obavetenja da javni tuilac nee izjaviti zahtev za zatitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
lan 419
Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zatitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud e odluiti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.
lan 420
O sednici na kojoj e sud odluiti o zahtevu za zatitu zakonitosti obavestie se podnosilac zahteva.
Na sednicu na kojoj e sud odluiti o zahtevu za zatitu zakonitosti nee se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavljivanje ovog pravnog leka.
Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravljae se o izjavljenom pravnom leku i odluiti.
Sednica poinje izvetajem izvestioca koji izlae stanje stvari ne dajui svoje miljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. Posle toga proitae se presuda ili deo
presude na koji se odnosi izjavljeni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim e podnosilac zahteva obrazloiti izjavljeni pravni lek.
lan 421
Kad odluuje o zahtevu za zatitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva.
Ako u l. 413-420. ovog zakona nije to drugo odreeno, u postupku povodom zahteva za zatitu zakonitosti shodno e se primenjivati odredbe lana 397, l. 400-
406, 410. i 411. ovog zakona.
4. Ponavljanje postupka
lan 422
Postupak koji je odlukom suda pravnosnano zavren moe se po predlogu stranke ponoviti:
1) ako kojoj stranci nezakonitim postupanjem, a naroito proputanjem dostavljanja, nije bila data mogunost da raspravlja pred sudom;
2) ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako
parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za voenje
parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko voenje parnice, odnosno vrenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno;
3) ako se odluka suda zasniva na lanom iskazu svedoka ili vetaka;
4) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadraj;
5) ako je do odluke suda dolo usled krivinog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomonika stranke, protivne stranke ili kog treeg
lica;
6) ako stranka stekne mogunost da upotrebi pravnosnanu odluku suda koja je ranije meu istim strankama doneta o istom zahtevu;
7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosnano preinaena, ukinuta, odnosno ponitena;
8) ako je naknadno pred nadlenim organom pravnosnano reeno prethodno pitanje (lan 12) na kome je odluka zasnovana;
9) ako stranka sazna za nove injenice ili nae ili stekne mogunost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te
injenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku;
10) ako je, po pravnosnano okonanom postupku pred domaim sudom, Evropski sud za ljudska prava doneo odluku o istom ili slinom pravnom odnosu protiv
Republike Srbije;
11) ako je, u postupku po ustavnoj albi, Ustavni sud utvrdio povredu ili uskraivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemene Ustavom u parninom
postupku.
lan 423
Iz razloga navedenih u lanu 422. ta. 1. do 3. ovog zakona ne moe se zahtevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.
Zbog okolnosti navedenih u lanu 422. ta. 1, 7, 8. i 9. ovog zakona, ponavljanje postupka moe se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te
okolnosti da iznese pre nego to je raniji postupak zavren pravnosnanom sudskom odlukom.
lan 424
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to:
1) u sluaju iz lana 422. taka 1. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavljena stranci;
2) u sluaju iz lana 422. taka 2. ovog zakona, ako je u postupku kao tuilac ili tueni uestvovalo lice koje ne moe biti stranka u postupku, od dana kada je odluka
dostavljena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlaeno lice, ili ako parnino nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad
je odluka dostavljena stranci, odnosno njenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski zastupnik, odnosno punomonik stranke nije imao potrebno ovlaenje za
voenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog;
3) u sluajevima iz lana 422. ta. 3-5. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosnanu presudu u krivinom postupku, a ako se krivini postupak ne
moe sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moe pokrenuti;
4) u sluajevima iz lana 422. ta. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosnanu odluku koja je razlog za ponavljanje postupka;
5) u sluaju iz lana 422. taka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadleni organ pravnosnano reio prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana
dostavljena stranci;
6) u sluaju iz lana 422. taka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove injenice, odnosno nova dokazna sredstva.
Ako bi rok odreen u stavu 1. ovog lana poeo da tee pre nego to je odluka postala pravnosnana, taj e se rok raunati od pravnosnanosti odluke ako protiv nje
nije bio izjavljen pravni lek, odnosno od dostavljanja pravnosnane odluke vieg suda izreene u poslednjem stepenu.
Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosnana, predlog za ponavljanje postupka ne moe se podneti, osim ako se ponavljanje trai iz
razloga navedenih u lanu 422. ta. 1, 2, 10. i 11. ovog zakona.
lan 425
Predlog za ponavljanje postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu.
U predlogu se naroito moraju navesti: zakonski osnov po kome se trai ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi
kojima se potkrepljuju navodi predlagaa.
lan 426
Neblagovremene (lan 424), nepotpune (lan 425. stav 2) ili nedozvoljene (lan 424) predloge za ponavljanje postupka odbacie reenjem predsednik vea bez
odravanja roita.
Ako predsednik vea ne odbaci predlog, dostavie primerak predloga protivnoj stranci po odredbama lana 136 ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana
odgovori na predlog. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davanje odgovora, predsednik vea odredie roite za raspravljanje o predlogu.
Ako se ponavljanje postupka zahteva iz razloga navedenog u lanu 422. taka 9. ovog zakona, predsednik vea moe raspravljanje o predlogu za ponavljanje
postupka spojiti sa raspravljanjem o glavnoj stvari.
lan 427
Roite za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dri se pred predsednikom vea prvostepenog suda, osim ako raspravljanje o predlogu nije spojeno sa
raspravljanjem o glavnoj stvari.
lan 428
Po odranom roitu za raspravljanje o predlogu, predsednik vea prvostepenog suda donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi
iskljuivo na postupak pred drugostepenim sudom (lan 429).
U reenju kojim se dozvoljava ponavljanje postupka izrei e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku.
Predsednik vea odredie glavnu raspravu tek po pravnosnanosti reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka, ali u tom reenju moe odluiti da se odmah
otpone raspravljanje o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze.
Protiv reenja kojim se dozvoljava ponavljanje postupka nije dozvoljena posebna alba ako je predsednik vea odluio da se odmah otpone raspravljanje o glavnoj
stvari.
Ako je predsednik vea dozvolio ponavljanje postupka i odluio da se odmah raspravlja o glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavljanje postupka raspravljalo
zajedno sa glavnom stvari, reenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.
lan 429
Ako se razlog za ponavljanje postupka odnosi iskljuivo na postupak pred drugostepenim sudom, predsednik vea prvostepenog suda e po odranom roitu za
raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka dostaviti predmet tom drugostepenom sudu radi donoenja odluke.
Kad predmet stigne drugostepenom sudu, predsednik vea postupie po odredbama lana 368. ovog zakona.
O predlogu za ponavljanje postupka drugostepeni sud odluuje bez rasprave.
Kad drugostepeni sud nae da je opravdan predlog za ponavljanje postupka i da nije potrebno da se dri nova glavna rasprava, ukinue svoju odluku, kao i odluku
drugostepenog suda ako takva postoji, i donee novu odluku o glavnoj stvari.
5. Odnos izmeu predloga za ponavljanje postupka i drugih vanrednih pravnih lekova
lan 430
Ako u roku za izjavljivanje revizije stranka podnese predlog za ponavljanje postupka samo iz razloga zbog kojih se moe izjaviti i revizija, smatrae se da je stranka
izjavila reviziju.
Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz lana 361. stav 2. taka 10. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka zbog bilo
kog razloga iz lana 422. ovog zakona, sud e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavretka postupka po reviziji.
Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga, osim zbog razloga iz lana 361. stav 2. taka 10. ovog zakona, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za
ponavljanje postupka zbog razloga iz lana 422. ta. 3. do 5. ovog zakona koji su potkrepljeni pravnosnanom presudom donesenom u krivinom postupku, sud e
zastati sa postupkom po reviziji do zavretka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.
U svim ostalim sluajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud e odluiti koji e postupak
nastaviti a sa kojim e zastati, uzimajui u obzir sve okolnosti, a naroito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predloile.
lan 431
Odredbe lana 430. st. 1. i 3. ovog zakona primenie se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavljanje postupka, a posle toga izjavila reviziju.
U svim ostalim sluajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavljanje postupka i posle toga izjavi reviziju sud e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do
zavretka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka, osim ako nae da postoje ozbiljni razlozi da postupi drukije.
lan 432
Reenje iz lana 430. ovog zakona donosi predsednik vea prvostepenog suda ako predlog za ponavljanje postupka stigne prvostepenom sudu pre nego to je
predmet povodom revizije upuen revizijskom sudu. Ako predlog za ponavljanje postupka stigne poto je predmet povodom revizije upuen revizijskom sudu, reenje
iz lana 430. ovog zakona donosi revizijski sud.
Reenje iz lana 431. ovog zakona donosi predsednik vea prvostepenog suda, osim ako je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom
predloga za ponavljanje postupka upuen drugostepenom sudu radi donoenja odluke (lan 429. stav 1), u kom sluaju reenje donosi drugostepeni sud.
Protiv reenja suda iz st. 1. i 2. ovog lana nije dozvoljena alba.
lan 433
Odredbe l. 430. do 432. ovog zakona shodno e se primenjivati i kad javni tuilac podigne zahtev za zatitu zakonitosti, a stranka pre, istovremeno ili posle toga
podnese predlog za ponavljanje postupka.
Deo trei
POSEBNI POSTUPCI

Glava dvadeset deveta
POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA
lan 434
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primenjivae se ostale odredbe ovog zakona.
lan 435
U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naroito prilikom odreivanja rokova i roita, sud e uvek obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja radnih
sporova.
lan 436
U toku postupka sud moe i po slubenoj dunosti odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi spreavanja nasilnog postupanja ili radi
otklanjanja nenaknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.
lan 437
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe odrediti rok od osam dana za njeno izvrenje.
lan 438
Rok za izjavljivanje albe iznosi osam dana.
lan 439
Revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Glava trideseta
POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA
lan 440
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primenjivae se ostale odredbe ovog zakona.
lan 441
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora uesnici u zakljuivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zatitu prava utvrenih kolektivnim ugovorom kad
nastane spor u postupku zakljuivanja, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije reen mirnim putem ili putem arbitrae koju su obrazovali
uesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.
Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u sluaju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udruenja poslodavaca u
smislu odredaba posebnog zakona.
U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat.
lan 442
Sud e uvek prilikom odreivanja rokova i roita u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja ovih
sporova.
lan 443
Sud e u presudi kojom nalae izvrenje neke inidbe odrediti rok za njeno izvrenje.
lan 444
Rok za izjavljivanje albe iznosi osam dana.
lan 445
U parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je dozvoljena.
Glava trideset prva
POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETANJA DRAVINE
lan 446
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetanja dravine primenjivae se ostale odredbe ovog zakona.
U postupku u parnicama zbog smetanja dravine ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na odgovor na tubu i zakazivanje i odravanje pripremnog
roita.
lan 447
Prilikom odreivanja rokova i roita po tubama zbog smetanja dravine sud e uvek obraati naroitu panju na potrebu hitnog reavanja prema prirodi svakog
pojedinog sluaja.
lan 448
Raspravljanje o tubi zbog smetanja dravine ograniie se samo na pretresanje i dokazivanje injenica poslednjeg stanja dravine i nastalog smetanja. Iskljueno je
pretresanje o pravu na dravinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dravine ili o zahtevima za naknadu tete.
Odluku o zahtevu sud e doneti u roku do 90 dana.
lan 449
U toku postupka sud moe po slubenoj dunosti i bez sasluanja protivne stranke odrediti privremene mere koje se primenjuju u izvrnom postupku radi otklanjanja
hitne opasnosti protivpravnog oteenja ili spreavanja nasilja ili otklanjanja nenaknadive tete.
Sud e odluku o odreivanju privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.
Protiv reenja o odreivanju privremene mere nije dozvoljena posebna alba.
lan 450
Rok za ispunjenje dunosti koje su naloene strankama sud e odrediti prema okolnostima pojedinog sluaja.
Rok za izjavljivanje albe iznosi osam dana.
Iz vanih razloga sud moe odluiti da alba ne zadrava izvrenje reenja.
U postupku po albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetanja dravine shodno se primenjuju odredbe lana 369. stav 3. i l. 370. i 371. ovog
zakona.
Protiv reenja donesenih u parnicama zbog smetanja dravine revizija nije dozvoljena.
lan 451
Tuilac gubi pravo da u izvrnom postupku zahteva izvrenje reenja kojim se tuenom po tubi zbog smetanja dravine nalae izvrenje odreene radnje, ako nije
zahtevao izvrenje u roku od 30 dana po proteku roka koji je reenjem odreen za izvrenje te radnje.
lan 452
Ponavljanje pravnosnano zavrenog postupka zbog smetanja dravine dozvoljeno je samo iz razloga predvienih u lanu 422. ta. 1. i 2. ovog zakona u roku od 30
dana od pravnosnanosti reenja o smetanju poseda.
Glava trideset druga
IZDAVANJE PLATNOG NALOGA
lan 453
Kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu, a to se potraivanje dokazuje verodostojnom ispravom priloenom tubi u izvorniku ili overenom
prepisu, sud e izdati nalog tuenom da ispuni tubeni zahtev (platni nalog).
Kao verodostojne isprave smatraju se naroito:
1) javne isprave;
2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadlean za overavanje;
3) menice i ekovi sa protestom i povratnim raunima ako su oni potrebni za zasnivanje zahteva;
4) izvodi iz overenih poslovnih knjiga;
5) fakture;
6) isprave koje po posebnim propisima imaju znaaj javnih isprava.
Platni nalog izdae sud iako tuilac u tubi nije predloio izdavanje platnog naloga, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje platnog naloga.
Kad se na osnovu verodostojne isprave moe traiti izvrenje po Zakonu o izvrnom postupku, sud e izdati platni nalog samo ako tuilac uini verovatnim postojanje
pravnog interesa za izdavanje platnog naloga.
Ako tuilac ne uini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga, sud e tubu odbaciti.
lan 454
Kad se tubeni zahtev odnosi na dospelo potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 2.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan
podnoenja tube, sud e izdati platni nalog protiv tuenog iako tubi nisu priloene verodostojne isprave, ali je u tubi iznet osnov i visina dugovanja i naznaeni su
dokazi na osnovu kojih se moe utvrditi istinitost tubenih navoda.
Platni nalog iz stava 1. ovog lana moe se izdati samo protiv glavnog dunika.
lan 455
Platni nalog izdaje predsednik vea, bez odravanja roita.
U platnom nalogu sud e izrei da je tueni duan u roku od osam dana, a u meninim i ekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni
zahtev tube zajedno sa trokovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud e tuenog upozoriti da e
odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore.
Platni nalog dostavlja se obema strankama.
Tuenome se uz platni nalog dostavlja i primerak tube sa prilozima.
lan 456
Ako sud ne usvoji predlog za izdavanje platnog naloga, nastavie postupak po tubi po odredbama zakona koje vae za opti parnini postupak.
Protiv reenja suda kojim se ne usvaja predlog za izdavanje platnog naloga nije dozvoljena alba.
lan 457
Platni nalog tueni moe da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o trokovima, ova se odluka moe pobijati samo albom
protiv reenja.
U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosnaan.
lan 458
Neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene prigovore odbacie sud bez odravanja roita.
Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud e zakazati odmah roite za glavnu raspravu.
U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove injenice i da predlau nove dokaze, a tueni moe isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog
naloga.
U odluci o glavnoj stvari sud e odluiti da li se platni nalog u celini ili delimino odrava na snazi ili se ukida.
lan 459
Ako tueni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (l. 453. i 454), ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, sud e prvo da odlui o
tom prigovoru. Ako nae da je takav prigovor osnovan, ukinue reenjem platni nalog i po pravnosnanosti reenja otpoee raspravljanje o glavnoj stvari, kad
takvom raspravljanju ima mesta.
Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, prei e na raspravljanje o glavnoj stvari, a reenje suda unee se u odluku o glavnoj stvari.
Ako povodom prigovora nedospelosti sud nae da je zahtev tube dospeo posle izdavanja platnog naloga, ali pre zakljuenja glavne rasprave, sud e presudom ukinuti
platni nalog i odluiti o tubenom zahtevu (lan 331. stav 1).
lan 460
Sud se moe po slubenoj dunosti oglasiti mesno nenadlenim najdocnije do izdavanja platnog naloga.
Tueni moe istai prigovor mesne nenadlenosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.
lan 461
Ako se sud posle izdavanja platnog naloga oglasi stvarno nenadlenim, ukinue platni nalog i po pravnosnanosti reenja o nenadlenosti ustupie predmet nadlenom
sudu.
Ako sud posle izdavanja platnog naloga utvrdi da je mesno nenadlean, nee ukinuti platni nalog, nego e po pravnosnanosti reenja kojim se oglasio nenadlenim
ustupiti predmet nadlenom sudu.
lan 462
Kad sud u sluajevima predvienim ovim zakonom donese reenje kojim se odbacuje tuba, ukinue i platni nalog.
lan 463
Tuilac moe povui tubu bez pristanka tuenog samo do podnoenja prigovora. Ako se tuba povue, sud e reenjem ukinuti platni nalog.
Ako tueni do zakljuenja glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi.
lan 464
U postupku za izdavanje platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti priloena u izvorniku ili u overenom
prepisu.
Prepis ove isprave moe da overi ovlaeni radnik pravnog lica.
Glava trideset trea
POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI
lan 465
Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku o sporovima male vrednosti primenjivae se ostale odredbe ovog zakona.
lan 466
Uz poziv za glavnu raspravu tuenom e se dostaviti tuba, ako mu veranije nije bila dostavljena.
lan 467
Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost
3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto
ispunjenja odreenog zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije novani iznos vepredaja pokretne stvari, ija vrednost, koju je tuilac u
tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 2).
lan 468
Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetanja dravine.
lan 469
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodie se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku
protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
lan 470
Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred niim sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.
lan 471
U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavlja se tuba tuenom na odgovor.
U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odrava se pripremno roite.
lan 472
U postupku o sporovima male vrednosti dozvoljena je posebna alba samo protiv reenja kojim se okonava postupak.
Ostala reenja protiv kojih je po ovom zakonu dozvoljena alba mogu se pobijati samo albom protiv odluke kojom se postupak okonava.
Reenja iz stava 2. ovog lana ne dostavljaju se strankama, vese objavljuju na roitu i unose u pismeni sastav odluke.
lan 473
U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz lana 118. stav 1. ovog zakona, sadri:
1) izjave stranaka od bitnog znaaja, a naroito one kojima se, u celosti ili delimino, priznaje tubeni zahtev, odrie od tubenog zahteva, preinaava ili povlai tuba,
ili odrie od albe;
2) bitnu sadrinu izvedenih dokaza;
3) odluke protiv kojih je dozvoljena alba i koje su objavljene na glavnoj raspravi;
4) da li su stranke bile prisutne objavljivanju presude i, ako su bile prisutne, da su pouene pod kojim uslovima mogu izjaviti albu.
lan 474
Ako tuilac preinai tubu tako da vrednost predmeta spora prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja
tube, postupak e se dovriti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.
Ako tuilac do zakljuenja glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o optem parninom postupku smanji tubeni zahtev tako da vie ne prelazi
dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube, dalji postupak sprovee se po odredbama ovog zakona o
postupku o sporovima male vrednosti.
lan 475
Ako tuilac ne doe na prvo roite za glavnu raspravu ili na neko docnije roite a uredno je pozvan, smatrae se da je povukao tubu.
Ako sa kog docnijeg roita izostanu obe stranke tuba e se smatrati povuenom.
U pozivu za glavnu raspravu navee se, pored ostalog, da e se smatrati da je tuilac povukao tubu ako ne doe na prvo roite za glavnu raspravu, da u ovom
postupku stranke treba sve injenice i dokaze da iznesu do zakljuenja glavne rasprave, jer se u albi protiv presude ne mogu iznositi nove injenice i predlagati novi
dokazi, kao i da se odluka moe pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka i zbog pogrene primene materijalnog prava.
lan 476
Ako tueni ne doe na roite za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, donee se presuda kojom se usvaja tubeni zahtev (presuda zbog izostanka).
Sud e presudom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako su injenice na kojima se zasniva tubeni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tuilac podneo ili
sa optepoznatim injenicama.
Sud e presudom iz stava 1. ovog lana odbiti tubeni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (lan 3. stav 3).
lan 477
Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavljuje se odmah po zakljuenju glavne rasprave.
Prepis presude se uvek dostavlja stranci koja nije bila prisutna objavljivanju, a stranci koja je bila prisutna objavljivanju samo na njen zahtev. Ovaj zahtev stranka moe
postaviti najdocnije na roitu na kome se presuda objavljuje.
Prilikom objavljivanja presude sud je duan da poui neuku stranku o uslovima pod kojima moe izjaviti albu (lan 478).
lan 478
Presuda ili reenje kojim se okonava parnica u postupku o sporovima male vrednosti moe se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parninog postupka iz
lana 361. stav 2. ovog zakona i zbog pogrene primene materijalnog prava.
Povodom albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primenjuju se odredbe lana 377. ovog zakona.
Protiv prvostepene presude, odnosno reenja iz stava 1. ovog lana stranke mogu izjaviti albu u roku od osam dana.
Rok za albu rauna se od dana objavljivanja presude, odnosno reenja, a ako je presuda, odnosno reenje dostavljeno stranci, rok se rauna od dana dostavljanja.
U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz lana 333. stav 2. i lana 343. stav 1. ovog zakona iznosi osam dana.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Glava trideset etvrta
POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA
lan 479
U postupku u privrednim sporovima primenjivae se odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave nije to drugo odreeno.
Nadlenost i sastav suda
lan 480
Za sporove radi utvrenja postojanja ili nepostojanja ugovora, radi izvrenja ugovora, u sporovima radi naknade tete usled neizvrenja ugovora, pored opte mesne
nadlenosti, mesno je nadlean sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tueni duan da izvri ugovor.
Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisanja iz registra, pored opte mesno nadlenog, mesno je nadlean i sud prema mestu upisa u
registar.
Za sporove koji proistiu iz upisa u registar, odnosno brisanja u registar mesno je nadlean sud prema mestu upisa u registar.
lan 481
U prvom stepenu sudi sudija pojedinac.
Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno vee ine tri sudije.
lan 482
Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovlaeno lice (statutarni zastupnik).
lan 483
Stranka ne moe izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika.
lan 484
Otvaranjem postupka steaja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomoje koje je izdao zastupnik pravnog lica.
Po otvaranju postupka steaja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom steajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvaranja steajnog postupka
pa nastavljeni nakon otvaranja navedenih postupaka, punomonici moraju imati punomoje koje je izdao steajni upravnik.
lan 485
U postupku u privrednim sporovima u albi mogu se iznositi nove injenice i predlagati novi dokazi samo ako alilac uini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao
izneti, odnosno predloiti do zakljuenja glavne rasprave.
Predsednik vea prvostepenog suda e, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izviaj radi provere istinitosti navoda alioca.
Pravni lekovi
lan 486
Revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnane presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 300.000
evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
Ostale odredbe
lan 487
Ako obe stranke sporazumno predloe da se sprovede postupak posredovanja (medijacija) u smislu lana 327. ovog zakona sud e odloiti roite i zastati sa
postupkom.
lan 488
Kad sud odlui da se odri roite za glavnu raspravu starae se da se novo roite zakae u roku do 30 dana.
lan 489
U postupku u privrednim sporovima vae sledei rokovi:
1) rok od 30 dana za podnoenje predloga za vraanje u preanje stanje iz lana 112. stav 3. ovog zakona;
2) rok od osam dana za albu protiv presude, odnosno reenja, a rok od tri dana za podnoenje odgovora na albu;
3) rok od osam dana za izvrenje inidbe, a za inidbe koje se ne sastoje u novanom davanju sud moe odrediti dui rok.
lan 490
U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tubeni zahtev odnosi na potraivanje u novcu koje ne prelazi dinarsku
protivvrednost 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnoenja tube.
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tubeni zahtev ne odnosi na potraivanje u novcu, a tuilac je u tubi naveo da pristaje da umesto
ispunjenja odreenog zahteva primi odreeni novani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 1).
Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tubenog zahteva nije novani iznos vepredaja pokretne stvari ija vrednost, koju je tuilac u
tubi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog lana (lan 34. stav 2).
U postupku o sporovima male vrednosti u privrednim sporovima tuba se ne dostavlja tuenom na odgovor.
Deo etvrti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 491
Ako je pre stupanja na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili reenje kojim se postupak pred prvostepenim sudom okonava, dalji postupak sprovee
se po dosadanjim propisima.
Danom stupanja na snagu ovog zakona postupak u kome je odreeno mirovanje nastavie se po odredbama ovoga zakona.
Ako po stupanju na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog lana, dalji postupak sprovee se po ovom zakonu.
O reviziji izjavljenoj protiv pravnosnane odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokrenut pre poetka primene ovog zakona, odluivae se po pravilima
parninog postupka koja su vaila do stupanja na snagu ovog zakona.
O zahtevu za zatitu zakonitosti koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona podignut pred nadlenim sudom po dosadanjim pravilima reavae se po tim pravilima.
lan 492
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o parninom postupku ("Slubeni list SFRJ", br. 4/77,36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84,
74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Slubeni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/2002), osim odredaba trideset i prve glave (l. 468a-487).
lan 493
Do donoenja zakona o izvrnom postupku, u pogledu nadlenosti suda za odluivanje o zahtevu za zatitu zakonitosti nadlenog javnog tuioca protiv pravnosnanih
odluka sudova donesenih u izvrnom postupku, uslova za izjavljivanje zahteva i postupka, shodno e se primenjivati odredbe ovog zakona (l. 413-421).
lan 494
Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a odredba lana 395. primenjivae se kad apelacioni
sud pone sa radom.

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o parninom postupku
("Sl. glasnik RS", br. 111/2009)
lan 55[s1]
Postupci zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona, okonae se po odredbama ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, o revizijama izjavljenim pre stupanja na snagu ovog zakona odluivae Vrhovni kasacioni sud u veu sastavljenom od troje sudija, po
pravilima parninog postupka koja su vaila do dana stupanja na snagu ovog zakona.
lan 56[s1]
Ovaj zakon stupa na snagu danom objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".