Investiciono-razvojni fond

Crne Gore A.D.

PRIRUNIK ZA IZRADU INVESTICIONIH PROJEKATA
PREDUZETNIKA









METODOLOGIJA IZRADE INVESTICIONOG PROJEKTA


















2


S A D R A J

UVOD............................................................................................................................................................ 3
1. CILJ IZRADE INVESTICIONOG PROJEKATA....................................................................... 4
2. ZATO INVESTICIONI PROJEKAT? ........................................................................................ 5
3. SADRAJ INVESTICIONOG PROJEKATA.............................................................................. 6
4. OSNOVNI PODACI.......................................................................................................................... 8
4.1 REZIME (SIE) ................................................................................................................................ 8
4.2 MISIJA I CILJ PROJEKTA ................................................................................................................. 9
4.3 OPTI PODACI O PREDUZEU....................................................................................................... 9 U
4.4 ANALIZA DOSADANJEG POSLOVANJA PREDUZEA.................................................................... 10
5 ANALIZA TRITA ....................................................................................................................... 10
5.1 PRODAJNO TRITE..................................................................................................................... 10
5.2 NABAVNO TRITE....................................................................................................................... 11
5.3 ANALIZA KONKURENCIJE.............................................................................................................. 11
6 PROIZVOD I PROIZVODNI/USLUNI PROGRAM............................................................... 12
7 ZAPOSLENOST I KVALIFIKACIONA STRUKTURA........................................................... 12
8 LOKACIJA ...................................................................................................................................... 13
9 PREDRAUN INVESTICIONIH ULAGANJA.......................................................................... 14
10 IZVORI FINANSIRANJA............................................................................................................... 14
11 AMORTIZACIONI PLAN OTPLATE KREDITA..................................................................... 15
12 RASHODI POSLOVANJA........................................................................................................... 16
12.1 INVESTICIONI TROKOVI ......................................................................................................... 16
12.2 TEKUI TROKOVI .................................................................................................................. 17
13. UKUPAN PRIHOD......................................................................................................................... 19
14. POETNI BILANS STANJA........................................................................................................ 19
15. PROJEKCIJA BILANSA USPJEHA........................................................................................... 20
16. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA.............................................................................. 21
16.1 EKONOMSKI TOK .................................................................................................................... 21
16.2 FINANSIJSKI TOK .................................................................................................................... 22
17 ZAKLJUAK .................................................................................................................................. 24
PRILOZI / PRATEI DOKUMENTI ........................................................................................................ 24
UVOD


U pripremi za realizaciju odreenih poslovnih poduhvata i projekata pristupa se izradi
razliitih vrsta studija i elaborata, ija je svrha da prikau osnovne elemente
namjeravanog poduhvata i prue podlogu za odluivanje razliitim subjekatima o ueu
u realizaciji programa.

Jedan od takvih pripremnih elaborata je investicioni projekat, elaborat koji moe da
poslui na razliite naine i u razliite svrhe, kada se radi o realizaciji raznovrsnih ideja.

Investicioni projekat moemo definisati kao sistematizovani skup podataka koji
investitoru treba da ukau na isplativost ulaska u odreeni investicioni poduhvat.

Investicioni projekat predstavlja osnovni dokument koji slui za razgovor sa
potencijalnim investitorima i finansijerima.

Investicioni projekat sadri prikaz stanja poslovnog procesa odreenog preduzea i
osnovne elemente vezane za odreeni poduhvat koji preduzee eli da realizuje.

S obzirom na to da su za realizaciju svake ideje potrebna finansijska sredstva preduzee
kroz investicioni projekat prikazuje svoje namjere potencijalnim investitorima-
finansijerima, teei da ih zainteresuje da uestvuju u finansiranju projekta.

Prema tome, moe se zakljuiti da investicioni projekat predstavlja investiciono tehiku
dokumentaciju koja sadri osnovne elemente ideje koja se namjerava realizovati od
strane odreenog preduzea ili preduzetnika i koji omoguava potencijalnim
investitorima i finansijerima kvalitetno razmatranje prezentirane ideje i efikasnije
donoenje odluke o eventualnom finansiranju, odnosno ueu u realizaciji programa.

Svrha investicionog projekata je da pomogne preduzetniku (preduzeu) tj. investitoru da
investicionu ideju oblikovanu u vidu investicion-tehnike dokumentcije na nivou idejnog
projekta pretvori u stvarnost.




Struna sluba
Investiciono-razvojnog Fonda Crne Gore AD














1. CILJ IZRADE INVESTICIONOG PROJEKATA


Investicioni projekat je dokument, vremenski ogranien koji treba da provjeri i pokae
opravdanost preduzetnike ideje i da potencijalnim investitorima (finansijerima) omogui
uvid u profitabilnost ideje.

Investicioni projekat predstavlja pisani sie svih prolih, sadanjih i buduih aktivnosti
relevantnih za ostvarenje odreene ideje. U konanom, svrha investicionog projekata je
da prezentira koliko je i da li je finansijski i operativno uspjean odreeni posao tj.
odreena biznis ideja.

Program nam pomae da kroz njegovu izradu precizno formuliemo ideju, sagledamo
uslove za njenu realizaciju, potencijale, rizike i ogranienja.

Investicioni projekat ima svoj tkz. investicioni horizont, koji se sastoji od perioda
investiranja i perioda eksploatacije prijekta. Period investiranja poinje sa izradom
investiciono-tehnike dokumentacije, a zavrava sa putanjem investicije u rad. Period
eksploatacije poinje sa putanjem u rad predmetne investicije, a zavrava sa
povratkom uloenih sredstava, kada poinje period reinvestiranja.

Investicioni projekat se radi za odreeni vremenski period, najee je to ukupan period
otplate kredita, za koji se pretpostavlja da e investicija "zaivjeti" i dati svoje rezultate,
odnosno da e projekat generisati dovoljno prihoda kojim e se omoguiti povraaj
investicije prije ili zakljuno sa krajnjim rokom otplate kredita. Ovaj vremenski period
moe biti i dui, a zavisi od dinamike realizacije same investicije (ukoliko su u pitanju
velike i vrijedne investicije pa je iz objektivnih razloga neophodno vie vremena da iste
budu na pravi nain ekonomski valorizovane), ili ostalih relevantnih fakora koji bi
prolongirali predmetne projekcije.




















4

2. ZATO INVESTICIONI PROJEKAT?


Na putu od ideje do konkretizacije, investicioni projekat kao dokumenat koji se radi na
bazi inesticiono-tehnike dokumentacije razvijene na nivou idejnog projekta, ini osnovu
investitoru za donoenje investicione odluke i finansijeru za uee u obezbjeenju
izvora za finansiranje investicije.

Zato to bez njegove izrade ne moete objektivno i realno testirati svoju ideju.
Investicioni projekat Vam pomae da potvrdite da je investiciona ideja dobra, ali jo
vie Vam pomae kada ukae da investiciona ideja nije dobra i da treba da odustane
od njene realizacije;
Zato to bez njega neete moi nai adekvatne finansijere;
Zato to njime definiete razvojne planove vaeg preduzea;
Zato to putem intezivnog informisanja na najbolji nain integrie kreativnu energiju
rukovodstva i radnika;
Zato to njime vrite promociju vaeg preduzea;
Zato to Vam omoguava da ostvarite saradnju sa inostranim partnerima;
Zato to slui kao sredstvo za ranu identifikaciju "uskih grla" u proizvodnji i ne samo
uskih grla, ve se kroz investicioni projekat vri optimizacija svih funkcija koje
konstituiu ovaj dokument.

Investicioni program, omoguava da se na objektivan nain sagleda opravdanost i
mogunost realizovanja odreene biznis ideje, i ukoliko se pokae sa tehniko-
tehnolokog, ekonomskog i finansijskog aspekta kao opravdana i prihvatljiva, onda treba
donijeti pozitivnu odluku tj. odobriti potreban iznos finansijskih sredstava i realizovati
biznis ideju.

Meutim, Investicioni projekat moe da pokae da ideju ne treba realizovati zbog:
nedostatka kvalitetnih izvora, nepostojanja likvidnih kupaca, nestabilnih uslova
privreivanja.

Investicioni projekat je "Mapa puta" biznisa. To je poslovna ideja razraena u svim
neophodnim segmentima i testirana na papiru. Sutina je u razradi poslovne ideje koju
morate provjeriti i testirati.














5
3. SADRAJ INVESTICIONOG PROJEKATA


Ni u literaturi ni u praksi ne postoji jedinstveno miljenje o tome ta ini sadraj
Investicionog projekata.

Kada se govori o sadraju Investicionog projekata moe se rei da on zavisi od namjene
elaborata. Jasno je da se razlikuje elaborat za osnivanje male firme, od elaborata za
proirenje proizvodnje postojeeg preduzea ili elaborat za uvoenje novog proizvoda.

Generalno posmatrano, investicioni projekti mogu da imaju razliit metodoloki tretman
prema:

Funkcionalnom aspektu;
Visini ulaganja i veliini preduzea.

U funkcionalnom smislu investicioni projekti imaju poseban metodoloki tretman ako se
radi o:

Investiciji sa ledine sa kojom se poinje, ili koja samostalno funkcionie i
Investiciji kojom se vri dogradnja, doinvestiranje, otklanjanje uskih grla,
rekonstrukcija i sl.

U pogledu visine ulaganja, investicioni projekti se mogu metodoloki odvojeno tretirati
za:

Investicije u mala i srednja preduzea i
Investicije u velika preduzea.

Investicije u mala i srednja preduzea se dijele na:

Investicaja u mali biznis do 15 zaposlenih ili do 40.000 ;
Investicije u vei biznis preko 15 zaposlenih ili preko 40.000 .

Principijelno gledano moemo razlikovati elaborat za mala preduzea u osnivanju i
elaborat za postojea preduzea, iako ove razlike nisu znaajne sa aspekta namjene
elaborata.

Ono to je vano jeste da elaborat nezavisno od svoje namjene treba da dokae
finansijsku i razvojnu opravdanost preduzetnike ideje. Imajui ovo u vidu kvalitetno
uraen investicioni projekat minimalno treba da sadri sledee:










6
1. Osnovni podaci

1.1. Rezime
1.2. Misija i cilj projekta
1.3. Podaci o preduzeu
1.4. Analiza dosadanjeg poslovanja

2. Analiza trita

2.1. Prodajno trite
2.2. Nabavno trite
2.3. Analiza konkurencije

3. Proizvod, proizvodni program

4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura

5. Lokacija

6. Predraun investicionih ulaganja

7. Izvori finansiranja

8. Amortizacioni plan otplate kredita

9. Rashodi poslovanja

9.1 Investicioni trokovi:
- Amortizacija;
- Investiciono odravanje;
- Kamate;
- Osiguranje.

9.2 Tekui trokovi:
- Materijalni trokovi;
- Obraun bruto zarada;
- Ostali nematerijalni trokovi.

10. Ekonomsko finansijska analiza

11. Zakljuak i pratea dokumentacija







7
4. OSNOVNI PODACI

4.1 Rezime (sie)

Tipian investitor-finansijer treba da utroi svega pet do deset minuta da bi pogledao
investicioni projekat i odluio da li e da ga proita, ili ne. Ako se tom prilikom zadri na
nekom dijelu projekta, to e sigurno biti sie. Zbog toga je izuzetno vano da pripremite
privlaan i uvjerljiv sie koji e da zainteresuje investitora i da ga navede da proita
ostatak projekta. Sie je, u sutini, i najvaniji dio investicionog projekta, jer od njega
zavisi da li e taj projekat uopte biti uzet u razmatranje.

Sie investicionog programa je dio investicionog programa u kome se prezentiraju
njegovi najznaajniji elementi. Iako predstavlja samo rezime detaljno analiziranih
segmenata (djelova) investicionog programa, sie ima izuzetno znaajnu ulogu.

Kao segment investicionog programa koji se nalazi na poetku izrauje se posle
zavretka izrade ostalih segmenata investicionog programa. Sie treba, ne samo da
zainteresuje ocjenjivaa investicionog programa tj. potencijalnog kreditora, ve da stvori
utisak jedne kvalitetno uraene i zaokruene cjeline koja zasluuje dalju analizu.
Ocjenjiva na osnovu odnosnog sie-a mora biti upoznat sa svim relevantnim
informacijama (optim, tehnikim, graevinskim i ekonomskim) investicionog programa,
pri emu informacije, odnosno reprezentativni podaci moraju biti precizno i jasno
definisani i preuzeti iz idejnog projekta.

Imajui u vidu prethodno reeno, kao i individualnu kreativnost autora investicionog
programa, predlaemo Vam sledeu konstrukciju sie-a:

1. INVESTITOR

1.1 Investitor
1.2 Adresa
1.3 Telefon/Fax
1.4 Datum osnivanja preduzea
1.5 Osnovna djelatnost preduzea
1.6 Djelatnost na koju se odnosi investicioni projekat

2. PROJEKAT

1.1 Naziv
1.2 Lokacija
1.3 Karakter investicije
1.4 Cilj investiranja

3. PREDRAUNSKA VRIJEDNOST INVESTICIJE

1.1 Osnovna sredstva
1.1.1 Graevinski objekat
1.1.2 Tehnoloka oprema
1.1.3 Pomona sredstva
1.2 Obrtna sredstva

8
4. IZVORI FINANSIRANJA

4.1. Sopstveno uee
4.2. Ostali izvori finansiranja

5. TRITE

5.1 Nabavno (domae/strano)
5.2 Prodajno (domae/strano)

6. EFEKTI ULAGANJA

6.1 Ukupni prihodi
6.2.Ukupni rashodi
6.3 Neto dobit


7. ZAKLJUAK


4.2 Misija i cilj projekta

Misija predstavlja ono zbog ega preduzee posluje, zbog ega je osnovano. Misija
preduzea treba da predstavlja ideju vodilju za svakodnevne aktivnosti preduzea jer
samo tako je mogua njena realizacija. U ovom dijelu potrebno je na to jednostavniji i
krai nain ukazati na svrhu postojanja odreene kompanije.

Naroito je vano dati miljenje kako vlasnik vidi preduzee u budunosti u odnosu na
trite, konkurenciju i sl.


4.3 Opti podaci o preduzeu

Ovaj segment biznis plana bi trebalo da sadri odreene informacije koje omoguavaju
kontakt potencijalnih investitora i finansijera sa kompanijom, a to su:

Naziv preduzea;
Ime vlasnika i direktora;
Datum osnivanja preduzea;
Adresa;
Telefon - fax;
Osobe za kontakt;
E - mail, web site.

Veoma je bitno da Potencijalni investitori i poslovni saradnici imaju prezentirane,
osnovne podatke o preduzeu kako bi na to laki nain stupili u kontakt sa invwstitorom
u cilju dalje realizacije investicione ideje.



9
4.4 Analiza dosadanjeg poslovanja preduzea

Ako je u pitanju postojea kompanija, treba dati saeti prikaz sadanjeg stanja i
mogunosti kompanije, podatke o dosadanjim investicionim ulaganjima kao i podatke o
raspoloivosti proizvodnog, administrativnog i menaderskog kadra.

Ukoliko je u pitanju preduzetnik koji startuje sa biznisom i tek otvara firmu, neophodno je
dati osnovne podatke o preduzetniku, njegovom dosadanjem radu, realizovanim
poslovima, mogunostima sa kojima raspolae i sl.

Ako je u pitanju preduzee koje postoji vie godina potrebno je dati kratku analizu
dosadanjeg poslovanja preduzea i posebno obratiti panju na sledee:

Koje je proizvode/usluge preduzee proizvodilo/prualo;
Ko su bili kupci proizvoda odnosno korisnici usluga;
Koja su bila ciljna trita preduzea;
Koji su osnovni problemi sa kojima se preduzee sretalo u prolosti
Koji su motivi za doinvestiranje: otklanjanje uskih grla u proizvodnom procesu,
poveanje proizvodnje, promjena strukture asortimana i sl.



5 ANALIZA TRITA

Analiza trita predstavlja najvaniji dio investicionog projekata. Preduzee mora da
prui proizvode ili usluge koji e zadovoljiti potrebe ciljnog trita. Samo na taj nain
obezbijeen je opstanak preduzea i njegov eventualni rast i razvoj.

Analiza trita obuhvata analizu prodajnog i nabavnog trita, i analizu konkurenata.
Ovaj proces zahtijeva vrijeme, budui da predstavlja kritian dio biznis plana, kako bi se
rizik od propadanja realizacije namjeravane biznis ideje minimizirao.


5.1 Prodajno trite

U ovom dijelu potrebno je dati odgovore na dva pitanja:

1. Ko su kupci proizvoda odnosno korisnici usluga preduzea?
2. Ko su glavni konkurenti preduzea i na emu preduzee namjerava zasnovati
svoju konkurentsku prednost?.

Analiza trita prodaje podrazumijeva sagledavanje efektivne tranje za proizvodima i
uslugama i kretanje ponude istih ili slinih proizvoda.

Da bi smo doli do neophodnih informacija za ispitivanje trita, potrebno je dati odgovor
na sledea pitanja:

Ko su kupci proizvoda (usluga)?
Koje potrebe zadovoljavaju proizvodi?
Kako se pozicionirati na tritu?
Na kojem tritu planirate da plasirate proizvode?
10
Koliko je procentualno uee na tritu?
Da li proizvod odgovara preferencijama potroaa itd.

Predvianje prodaje treba da se zasniva na prednostima proizvoda ili usluge, veliini
trita i broju kupaca sa kojima je ve preduzee uspostavilo kontakt - ukoliko ne postoji
dovoljan broj kupaca za odreeni proizvod/uslugu, sve dalje analize su bespotrebne.

Moe se rei da preduzee mora, pri izradi investicionog projekata, krenuti od
potencijalnih kupaca/korisnika! Tek kad se stekne jasna slika o tome ko su potencijalni
kupci/korisnici, kakvi su njihovi potencijali i koliko realno preduzee moe da rauna na
njih moe se prei na analizu druge strane trita trita nabavke.


5.2 Nabavno trite

Ukoliko je plasman proizvoda odnosno usluga obezbijeen, neophodno je izvriti
istraivanje i analizu nabavnog trita. Ove analize, treba da pokau da postoji
mogunost da se na tritu dobiju svi potrebni inputi u koliinama koje su predviene
kao i pod prihvatljivim uslovima, prije svega u pogledu roka isporuke, kvaliteta i cijena.

Na osnovu predvienog obima proizvodnje neophodno je napraviti plan nabavke robe da
bi se utvrdilo koliko je zaliha neophodno za normalan tok proizvodnje. U okviru analize
trita nabavke, pitanje koje se namee je da li postoje pouzdani dobavljai? Ukoliko
postoje, potrebno ih je nabrojati, uporediti cijene, rokove isporuke, kvalitet i prodajne
uslove i, naravno izvriti izbor. Takoe, treba voditi rauna o tome da je potrebno da za
svakog glavnog dobavljaa imamo alternativu.

5.3 Analiza konkurencije

Preduzee po pravilu nije samo na tritu, pogotovo u savremenim uslovima
integrisanosti svjetske proizvodnje i trgovine. Pa, shodno tome biznis plan nuno treba
da sadri i analizu konkurencije, to znai da je potrebno prikupiti informacije o trinim
ueima konkurenata, njihovim proizvodima i poslovnim strategijama.

Neophodno je takoe saznati ko su konkurenti, koliko ih ima, koliko su uspjeni, koje su
njihove slabosti i prednosti, po emu se odreeni proizvod razlikuje u odnosu na onaj
koji nudi konkurentsko preduzee, koji su mu nedostaci i prednosti u odnosu na
konkurente.

Ono to je jako vano a vezano je za konkurenciju, je u stvari spremnost samog
preduzea da uvijek reaguje na poteze konkurencije odnosno da uvijek ima spreman
odgovor na pitanja: ta treba uraditi ukoliko konkurent pobolja dizajn, krene sa
agresivnijom propagandom, snizi cijenu, otvori nova prodajna mjesta, prui neke
pogodnosti kupcima koje vi ne nudite..?







11
6 PROIZVOD I PROIZVODNI/USLUNI PROGRAM

Ovaj dio biznis plana odnosi se na proizvode i usluge koje kompanija namjerava da
proizvodi ili na osnovu kojih se formira novo preduzee. U zavisnosti od vrste proizvoda
ili usluge, u ovom dijelu treba detaljno opisati asortiman koji je predmet razmatranja. Pri
tome treba poi od toga da li je u to nov proizvod/usluga ili je poboljan postojei.

Prije svega treba objasniti namjenu proizvoda i svrhu korienja i dati informaciju o tome
da li se isti ili slini proizvodi ve proizvode. Zatim je potrebno navesti osnovne
karakteristike vezane za kvalitet, dizajn, pakovanje, nain korienja.. Posebno treba
istai razlike u odnosu na druge sline proizvode ili usluge, ukoliko postoje, i eventualne
prednosti novih proizvoda i usluga u odnosu na postojee. Takoe, potrebno je navesti
da li u toj oblasti postoje i supstitutivni proizvodi koji mogu da zadovolje potrebe kupaca
u pogledu namjene i svrhe korienja, a takoe i u pogledu kvaliteta i cijene. Posebno
treba na osnovu uraene analize trita utvrditi planirani asortiman i obim proizvodnje na
godinjem nivou.


Tabela br. 1: Proizvodni /usluni asortiman preduzea
Rb Proizvod/usluga Koliina Cijena
Ukupan
prihod
1.

2.

3.

UKUPNO

U ovom dijelu neophodno je dati i normative utroaka materijala i energije po jedinici
proizvoda.


7 ZAPOSLENOST I KVALIFIKACIONA STRUKTURA

Koliko radnika e biti zaposleno realizacijom biznis plana? Koje kvalifikacije bi trebalo da
imaju zaposleni? Njihove obaveze i odgovornosti?

Zatita na radu, beneficije i sl.? Da li e se o realizaciji programa starati menader ili
vlasnik preduzea? Reference i iskustvo menadera, dopunska znanja ?
Organinizacija poslovanja?

Posebnu panju u ovom dijelu treba obratiti na kvalitet i kvalifikacije menadmenta.

Ukoliko se radi o preduzeu koje ve posluje, potrebno je navesti postojeu
organizacionu emu odnosno novu organizacionu emu sa bojem i kvalifikacijom
trenutno zaposlenih i novo zaposlenih u preduzeu.




12
Tabela br. 2: Kvalifikaciona struktura zaposlenih
Rb
Naziv
radnog mjesta
Broj
izvrilaca
kolska
sprema
1. Postojei radnici
1.1.
1.2.
2. Novozaposleni radnici
2.1.
2.2.

UKUPNO



8 LOKACIJA

Za veliki broj poslova pravilan izbor lokacije je kljuan faktor uspjeha. Za maloprodaju,
veleprodaju i preduzea koje se bave uslunim poslovima najee je najbolja ona
lokacija koja najvie odgovara kupcima odnosno potroaima. Ostala korisna pitanja kod
izbora lokacije tiu se cijene poslovnog prostora, legalnih ogranienja za poslovanje u
odreenoj zoni, koncentracije ostalih pogodnosti/nepogodnosti za kupce (blizina ostalih
prodajnih mjesta, pogodnost parkiranja..). U sluaju da se preduzee bavi proizvodnjom,
pogodnost lokacije je najvie vezana za moguost lakog i jeftinog snadbijevanja i blizina
transportne infrastrukture.

Na ovom mjestu neophodno je da prezentirate:

Adresu;
Povrinu;
Tehniku opremljenost;
Infrastrukturu;
Vlasnitvo (da li je lokacija u vlasnitvu investitora ili je rentirao);
I, naravno, sve ostale informacije o lokaciji koje su relevantne.














13
9 PREDRAUN INVESTICIONIH ULAGANJA

Ovo je segment koji ocjenjivau treba pruiti globalnu strukturu ulaganja (vrijednosno),
bez pretjeranog detaljisanja. Osnovni elementi koje treba prezentirati su:

Prethodna ulaganja - prethodna ulaganja investitora u osnovna i obrtna sredstva koja
su vezana za konkretizaciju odnosnog programa.

Nova ulaganja - vrijednost novih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva.

Tabela br. 3: Struktura ulaganja
Rb Struktura ulaganja Kredit
Sopstveno
uee
Ukupno
1. PRETHODNA ULAGANJA

2. NOVA ULAGANJA

A) Osnovna sredstva


Objekat i graevinsko zanatski
radovi

Oprema

Ostala ulaganja

B) Obrtna sredstva

UKUPNO




10 IZVORI FINANSIRANJA

Ovdje se prije svega prezentira koliko finansijskih sredstava je neophodno za startovanje
preduzea tj. za realizaciju odreene biznis ideje. Na osnovu utvrene predraunske
vrijednosti i (ne)raspoloivih sopstvenih sredstava, potrebno je takoe definisati i ko su
potencijalni kreditori kao i koliki iznos sredstava se od njih oekuje.

Osnovno pitanje na koje treba dati odgovor jeste: Ko su finansijeri i koliko je njihovo
pojedinano uee (uee treba da je iskazano i procentualno i vrijednosno)?

U sklopu ove stavke biznis plana neophodno je pruiti informacije vezane za plan otplate
kredita odnosno informacije: o iznosu traenog kredita, roku oplate, godinjoj kamatnoj
stopi, grace periodu kao i sl..








14
Tabela br. 4: Struktura finansiranja
Rb Izvori Iznos Procenat
Godinja
kamata
Grejs
period
Rok otplate
(br mjeseci)
1
Sopstveno
uee

2 Kreditori
UKUPNO




11 AMORTIZACIONI PLAN OTPLATE KREDITA

Uslovi pod kojima e sredstva biti odobrena:

Grace period: __ mjeseci
Rok otplate: __ mjeseci
Kamatna stopa: __% na godinjem nivou
Otplata kredita: jednake rate; jednaki anuiteti

Tabela br. 5: Plan otplate kredita

Kamatna stopa
(%)
8
Glavnica Rata Kamata Anuitet



Grace
period




I
godina




II
godina




III
godina


15
God. Rata Kamata Anuitet
1
3
4
5
UKUPNO



12 RASHODI POSLOVANJA

12.1 Investicioni trokovi

12.1.1 Obraun amortizacije

Amortizacija predstavlja troak osnovnog sredstva. Nastaje troenjem osnovnog
sredstva. Da bi investitor odrao kontinuitet proizvodnje, neophodno je da nakon isteka
vijeka trajanja osnovnih sredstava obezbijedi sredstva za kupovinu novih. To e uraditi
tako to e u svakoj godini korienja osnovnih sredstava izdvajati odreeni iznos
sredstava (zavisno od vijeka trajanja i metoda amortizacije) na ime amortizacije i
konano obezbijediti zamjenu dotrajalih osnovnih sredstava novim. Dva su osnovna
parametra za utvrivanje iznosa amortizacije: osnovica i stopa amortizacije koja je
utvrena zakonom, a koja se razlikuju zavisnosti od vida i karakteristika osnovnih
sredstava. Bitno je napomenuti i koji metod amortizacije preduzee koristi (linearni,
progresivni ili degresivni).

Tabela br. 6: Obraun amortizacije
Rb Struktura Vrijednost
Amortizaciona
stopa
Amortizacija
1. Graevinski objekt

Postojei
Nova ulaganja
2. Tehnoloka oprema

Postojea
Nova
Pomona oprema
3. Ostala ulaganja
UKUPNO






16
12.1.2 Obraun investicionog i tekueg odravanja

Pored amortizacije koja slui za konanu zamjenu osnovnih sredstava, trokovi
odravanja su neophodni da bi osnovna sredstva "zadrala predvienu formu".
Osnovica za izraunavanje troka odravanja obino se rauna kao procenat od
amortizacije, ali je zbog este promjene zakonskih stopa ostavljena mogunost da ih
izraiva sam unese na osnovu svojih kratkoronih i dugoronih ciljeva.

Tabela br. 7: Obraun investicionog odravanja
Rb Struktura
Trokovi
amortizacije
Stopa Iznos
1. Graevinsko odravanje
2. Elektro-mainsko odravanje
UKUPNO

12.1.3 Trokovi kamata

U okviru ove stavke potrebno je iz plana otplate kredita unijeti kamate na kredite za
osnovna i trajna obrtna sredstva.

12.1.4 Obraun premije osiguranja

Premija osiguranja je troak koji je neophodno platiti osiguravajuoj kompaniji za sluaj
okolnosti koje bi mogle negativno uticati na osnovna sredstva. Rauna se kao proizvod
ukupnih osnovnih sredstava i vaee stope. Ovome treba posvetiti posebnu panju jer
minimalno ulaganje po ovom osnovu nekad moe zatititi imovinu investitora od
potencijalnih rizika.


12.2 Tekui trokovi

12.2.1 Obraun materijalnih trokova

Obuhvata trokove osnovnog, pomonog materijala i sl.


Tabela br. 8: Obraun materijalnih trokova
Rb
Naziv
materijala
Koliina Cijena
Godinji
trokovi
1.


2.



3.



UKUPNO

17


12.2.2 Obraun bruto zarada

Trokovi zarada su trokovi koje je investitor duan da plati (1) radnicima, na ime
njihovog doprinosa stvaranja nove vrijednosti, odnosno proizvoda ili usluge i (2) dravi
na ime poreza i doprinosa.


12.2.3 Obraun potrebnih obrtnih sredstava

Tabela br.9: Obraun potrebnih obratnih sredstava
Rb Elementi
Godinji
promet
Dani
vezivanja
Koeficijent
obrta
Potrebna
sredstva
1. OBRTNA SREDSTVA

Zalihe materijala


Nedovrena
proizvodnja


Zalihe gotovih
proizvoda

Potraivanja od kupaca

iro-raun

2. ODBITNE STAVKE

Dobavljai

Amortizacija

Bruto zarade

3.
NEDOSTAJUA
OBRTNA SREDSTVA



12.2.4 Obraun ostalih trokova

Obuhvata trokove elektrine energije, vode, HTZ opreme, reklame i propagande...


12.2.5 Rekapitulacija cijene kotanja

U ovom dijelu potrebno je dati rekapitulaciju cijene kotanja ija se kalkulacija vri na
osnovu predhodnog dijela koji govori o trokovima. Cijena kotanja po proizvodu dobija
se dijeljenjem ukupnih trokova sa planiranim obimom proizvodnje.



18
19


13. UKUPAN PRIHOD

U ovom dijelu potrebno je dati tabelu ukupnog prihoda kao npr:

Tabela br.10: Tabela ukupnog prihoda
Rb Proizvod Koliina
Jedinica
mjere
Cijena
Ukupan
prihod
1.




2.




3.




4.




5.




6.




UKUPNO




14. POETNI BILANS STANJA

Tabela br.11: Poetni bilans stanja
I Sredstva Vrijednost II Izvori Vrijednost
A Osnovna sredstva A
Sopstveno
uee
1 Graevinski objekat B Krediti
- izvedeni

- novi
2 Oprema
Osnovna oprema
Postojea oprema
Nova oprema
- domaa
- strana
Pomona oprema
3 Ostala ulaganja
B Obrtna sredstva
UKUPNO UKUPNO
15. PROJEKCIJA BILANSA USPJEHA

Bilans uspjeha predstavlja jedan od osnovnih, standardnih novanih tokova, koji odslikava kratkoronu uspjenost poslovanja
preduzea (uspenost na godinjem nivou). Njegova sutina je relativno jednostavna i svodi se na zbirno prikazivanje svih prihoda i
svih rashoda, tj. utvrivanju njihovog salda: dobiti (profita) ili gubitka - kao sintetikog pokazatelja uspjenosti poslovanja preduzea.

Tabela br. 12: Bilans uspjeha preduzea


















Rb Struktura
I godina - grejs
period
II godina III godina IV godina V godina
A
Ukupni prihodi
B
Ukupni rashodi
1.
Poslovni rashodi
1.1. Materijalni i nematerijalni
trokovi

1.2.
Amortizacija
1.3.
Bruto zarade
2.
Rashodi finansiranja
C
Bruto dobit
D
Porez na bruto dobit
E
Neto dobit
20
16. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA

Na osnovu uraenog u prethodnim takama: definisane visine ulaganja, izbora za njihovo finansiranje, obaveza prema izvorima,
trokovima poslovanja i konano, ukupnog prihoda pripremaju se projekcije novanih tokova ekonomski tok i finansijski tok.

16.1 Ekonomski tok

Ekonomski tok je novani tok projektovan tako da omogui ocjenu rentabilnosti (profitabilnosti) projekta, ali posmatrano u
njegovom cjelokupnom ivotnom vijeku. Ekonomski tok u svojim prilivima ukljuuje ukupan prihod i ostatak vrijednosti osnovnih
sredstava, a ne ukljuuje izvore finansiranja. Oni su izostavljeni jer je u raunu rentabiliteta upravo potrebno pokazati u kojoj mjeri i u
kom periodu projekat sam po sebi moe da otplati ulaganja. S druge strane, u odlivima su prisutna ukupna investiciona ulaganja. Iz
ovog razloga u okviru poslovnih rashoda nije ukljuena amortizacija ukoliko bi se to uinilo, troak koji se odnosi na osnovna
sredstva bi, kao to je reeno, bio dvostruko obraunat.

Tabela br. 13: Ekonomski tok

Rb Struktura
I godina - grejs
period
II godina III godina IV godina V godina
I PRILIVI
1. Ukupan prihod
2. Ostatak vrijednosti projekta
II ODLIVI
3. Investiciona ulaganja
4.
Materijalni i nematerijalni
trokovi
5. Bruto zarade
6. Porez na dobit
III NETO PRILIVI

21




16.2 Finansijski tok


Da bi se mogla izvesti ocjena likvidnosti projekta u toku njegove realizacije i eksploatacije radi se finansijski tok. Finansijski tok je
specifian novani tok ija je svrha da pokae stepen likvidnosti preduzea. Kao to bilans uspjeha zbirno prikazuje sve prihode i
sve rashode, finansijski tok zbirno prikazuje sve prilive i sve odlive novca. U tom smislu finansijski tok je pravi cash flow, tj.
predstavlja tok novca u uem smislu. Nekoliko je vanih razlika izmeu finansijskog toka i bilansa uspjeha:

Izvori finansiranja i investiciona ulaganja na strani priliva, kod finansijskog toka se pored ukupnog prihoda nalaze i izvori
finansiranja; u isto vrijeme na strani odlivi nalaze se ukupna investiciona ulaganja. Bilans uspjeha ne sadri ove stavke.

Ostatak vrednosti - Na strani priliva, finansijski tok sadri i stavku ostatka vrijednosti i to na kraju ivotnog vijeka projekta.

Amortizacija kako predstavlja materijalni troak, a ne i tekui odliv, amortizaciju se pojavljuje u bilansu uspjeha, ali ne i u
finansijskom toku.

Finansijski trokovi - u bilansu uspjeha na strani odliva se unosi kamata jer je ona troak ili cijena koja se plaa za
pozajmljena sredstva. U finansijskom toku na strani odliva unosi se i kamata i otplata glavnice (jer predstavljaju odliv gotovine).











22
23


Tabela br. 14: Finansijski tok
Rb Struktura
I godina -
grejs period
II godina III godina IV godina V godina VI godina VII godina
I PRILIVI
1. Ukupan prihod

2. Izvori finansiranja

2.1.
Sopstveno uee
novano
2.2. Kreditna sredstva

3.
Ostatak vrijednosti
projekta

II ODLIVI
4. Investiciona ulaganja
5.
Materijalni i
nematerijalni trokovi
6. Bruto zarade
7. Porez na dobit
8. Anuiteti
III NETO PRILIVI

17 ZAKLJUAK

U zakljuku se daju zakljune opservacije, imajui u vidu kompletan projekat i istie se
opravdanost ulaganja u konkretnu investiciju.


PRILOZI / PRATEI DOKUMENTI

Najei primjeri dokumenata koje je potrebno priloiti uz investicioni projektat su:

Bilans stanja i uspjeha;
Registracija preduzea;
Ugovori sa sadanjim ili buduim kupcima;
Ugovori sa dobavljaima;
Fakture dobavljaa repromaterijala, opreme i dr.;
List nepokretnosti i izvod iz katastra;
Reference vlasnika i menadment tima;
Plaeni porezi Direkciji javnih prihoda.






24