Istrazivanje Trzista Knjiga U Srbiji

MC Most - KnjigaInfo.
com
Istraivanje trita knjiga u Srbiji
septembar oktobar 2006.
Kvantitativno istraivanje trita knjiga
Kvalitativno istraivanje metodom fokus grupa
Istraivanje knjiar
Istraivanje javnih biblioteka
Istraivanje izdavakih kua
MC Most - KnjigaInfo.com
Ovo Istraivanje trita knjiga naruila je Narodna biblioteka Srbije.
Istraivanje je finansijski podrano od strane fondacije Next Page.
Istraivanje je organizovalo, sprovelo i koordiniralo preduzee MC Most.
Tim istraivaa:
MC Most Aleksandar Drakuli
Organizacija i koncept celokupnog istraivanja
Istraivanje knjiar
Istraivanje javnih biblioteka
Istraivanje izdavakih kua
Synovate Dejan Velimirovi
Kvantitativno istraivanje trita knjiga
Aquagroup Ljubica Jerotijevi
Kvalitativno istraivanje metodom fokus grupa
Prema naim saznanjima ovo je najvee i najsveobuhvatnije istraivanje o knjigama,
knjiarama, izdavaima, bibliotekama, kupovini knjiga i itanju, do sada sprovedeno u
Srbiji.
Istraivanje se sastoji iz pet odvojenih i srazmerno nezavisnih delova:
Kvantitativno istraivanje trita kupaca knjiga realizovano telefonskom anketom na
1000 ljudi starijih od 14 godina u Srbiji.
Kvalitativno istraivanje realizovano metodom fokus grupe na est, po polu i godinama
selekcionisanih, uzoraka Beograana
Istraivanje knjiara, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 117 knjiara u
Srbiji.
Istraivanje izdavakih kua, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 104
najvee izdavake kue u Srbiji.
Istraivanje biblioteka, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 124 javne
biblioteke u Srbiji.
Mnoge od rezultata smo oekivali, neke smo predvideli, ali su nas neke informacije i prilino
iznenadile. Vano je da sad imamo osnovu, ili dobar poetak, pa emo, nadamo se, ovo
istraivanje sa minimalnim izmenama, sprovoditi u pravilnim vremenskim razmacima,
tako da emo pored zateenog stanja moi da pratimo i trendove.
Kvantitativno istraivanje trita
kupaca knjiga i itanja knjiga
STRUKTURA IZVETAJA
Ciljevi i metodologija istraivanja
Uvod
Detaljni nalazi
Rezime istraivanja
Ciljevi ovog istraivanja su:
Zastupljenost kupovine knjiga u nacionalno reprezentativnom
uzorku populacije Srbije starijih od 14 godina
Mesto kupovine knjiga
Godinja uestalosti kupovine i broja kupljenih knjiga
Cena po kojima su knjige kupljene
Zastupljenost itanja knjiga u nacionalno reprezentativnom uzorku
stanovnika Srbije starijih od 14 godina
UVOD
METODOLOGIJA
CATI (telefonski intervju
automatizovan uz pomo raunara)
Nacionalno reprezentativan,
stratifikovani uzorak od 1000
stanovnika Republike Srbije (bez
teritorije Kosova), starijih od 14
godina
Struktura upitnika Struktura upitnika
Uvodni deo
Demografija
Kraj
itanje knjiga
Kupovina knjiga
Struktura uzorka
Struktura uzorka (1)
Baza: svi ispitanici, n = 1.000
Godine
17 20 21 24 8 11
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
53% 47%
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Pol
Muki
enski
Obrazovanje Ispitanika
11 5 20 2 26 26 9
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Bez kole Osnovna kola Srednja kola - dvogodinja
Srednja struna skola Gimnazije, tehnike i ekonomske srednje kole Via kola
Fakultet
Obrazovanje glave domainstva
3 18 1 12 4 28 24 11
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Bez kole Osnovna kola Srednja kola - dvogodinja
Srednja struna skola Gimnazije, tehnike i ekonomske srednje kole Via kola
Fakultet Poslediplomsko obrazovanje
Tip Naselja
42 12 12 7 15 13
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Selo Grad do 20000 stanovnika Grad do 50000 stanovnika
Grad do 100000 stanovnika Grad do 500000 stanovnika Grad vei od 500000 stanovnika
21 27 14 17 13 8
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Beograd Vojvodina Zapadna Srbija Centralna Srbija Juna Srbija Istona Srbija
Region
Ukupni meseni prihod domainstva
10 21 20 15 8 6 3 2 14
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
Manje od 8000 din 8001 - 16000 din 16001 - 24000 din 24001 - 36000 din 36001- 48000 din
48001 - 64000 din 64001 - 80000 din Vie od 80001 din Ne zna, odbija da odgovori
Veliina domainstva
7 67 26
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%
1 osoba 2-4 osobe 5+ osoba
Detaljni nalazi
Kupovina knjiga
Kupovina knjiga
Da li ste kupili knjigu u poslednjih godinu
dana?
55
45
Da
Ne
55% ispitanika
nije kupilo ni
jednu knjigu u
poslednjih godinu
dana.
Broj kupljenih knjiga
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana, n = 454
Ispitanici koji kupuju knjige
u proseku kupuju 8.6
knjiga godinje.
Koliko ste knjiga kupili u poslednjih godinu dana?
8
12
13
11
12
7
2
16
0
6
1
1
2
1
2
2
1
1
60 knjiga
50 knjiga
40 knjiga
30 knjiga
25 knjiga
20 knjiga
15 knjiga
12 knjiga
11 knjiga
10 knjiga
8 knjiga
7 knjiga
6 knjiga
5 knjiga
4 knjiga
3 knjiga
2 knjiga
1 knjiga
Prosean broj kupljenih knjiga u poslednjih godinu dana 8.6
Uestalost kupovine knjiga
Uestalost kupovine knjiga
16
28
26
19
3
7
Jednom meseno Jednom u 2-3 meseca
Jednom u 4-6 meseci Jednom godinje
Ree od jednom godinje Drugo
Prosena godinja uestalost kupovine knjiga 4.5
4
1
1
2
7
8
15
15
47
Drugo
U klubovima knjiga
Preko interneta
U prodavnici, supermarketu
Od trgovakih putnika
Od ulinog prodavca
U kiosku
Na sajmu knjiga
U knjiari
47% ispitanika koji kupuju knjige to ine u knjiari, dok po 15% kupuje knjige na sajmu knjiga i u kiosku.
Razlog za kupovinu poslednje kupljene knjige
Razlog za kupovinu poslednje kupljene knjige
7
0
1
1
2
2
2
4
5
8
11
15
41
Drugo
Zbog nagradne igre
Zbog istaknutosti knjige u izlogu / na tandu
Preporuio mi je knjiar
Bio je veliki popust
Lektira
Prikazi u medijima
Sam sam pronaao u knjiari
Reklama
Preporuio mi je poznanik
Poklon
Posao / Obrazovanje
Zbog sadraja knjige
Za 41% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, glavni razlog za
kupovinu je sadraj knjige, za 15% je to posao/obrazovanje, dok 11% kupuje knjigu kao poklon.
Vrsta knjiga koje obino kupuju (1)
Vrsta knjiga koju obino kupuju
3
4
8
10
11
24
41
Beletristiku
Strune knjige
Publicistiku (memoari, kvazi
istorija, kvazi politika)
Knjige za decu
Renike, Enciklopedije, Atlase
Drugo
Religijske knjige
Od ispitanika koji kupuju
knjige, 41% kupuje
beletristiku dok 24% njih
kupuje strune knjige.
Od ispitanika koji kupuju knjige, 96% kupuje nove knjige.
Da li kupujete nove ili polovne knjige?
96%
4%
Nova
Polovna
Da li kupujete knjige na stranom
jeziku?
81
19
Da
Ne
Od ispitanika koji kupuju knjige, 19% kupuje knjige na stranom
jeziku i to u najveem broju sluajeva na Engleskom jeziku.
Na kom stranom jeziku
kupujete knjige?
12
3
8
10
6
84
Engleskom
Nemakom
Ruskom
Francuskom
Italijanskom
Nekom drugom
Baza: ispitanici koji kupuju knjige na stranom jeziku, n = 87
Da li kupujete knjige domaih ili
stranih autora?
46
54
Domai autor
Strani autor
Autor
Od ispitanika
koji kupuju
knjige, 54%
kupuje knjige
domaih
autora.
Cena poslednje kupljene knjige
Cena poslednje kupljene knjige
44
26
29
Preko 800 din.
Od 400 do 800 din.
Do 400 din.
44% ispitanika koji su
kupili bar jednu knjigu
u poslednjih godinu
dana platili su manje
od 400 dinara po
knjizi.
Izdava
Da li pri kupovini knjiga obraate
panju na izdavaa?
78
22
Da
Ne
22% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraa panju na izdavaa pri kupovini
knjiga.Od tih 22% koji obraaju panju na izdavaa, 54% ispitanika je bitno da zna izdavaa.
Baza: ispitanici koji pri kupovini knjige
obraaju panju na izdavaa, n = 98
Koliko Vam je vano da znate izdavaa?
6
10
30
42
12
Jako mi je bitno
Bitno mi je
Po malo mi je bitno
Uglavnom mi nije bitno
Uopte mi nije bitno
54%
Edicija
Da li pri kupovini knjiga
obraate panju na ediciju?
78
22
Da
Ne
22% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraa panju na ediciju pri kupovini
knjiga.Od tih 22% koji obraaju panju na ediciju, 62% ispitanika je bitno da zna koja je edicija knjige koju kupuje.
Baza: ispitanici koji su kupili knjigu u poslednjih
godinu dana, n = 454
Baza: ispitanici koji pri kupovini knjige
obraaju panju na ediciju, n = 98
Koliko Vam je vano da znate ediciju
knjige koju kupujete?
3
12
22
45
17
Jako mi je bitno
Bitno mi je
Po malo mi je bitno
Uglavnom mi nije bitno
Uopte mi nije bitno
62%
Kupovina knjiga
64% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana obraaju panju na povez
knjige, slede vrsta papira (54%) i kvalitet prevoda (43%).
Da li pri kupovini knjiga obraate panju na:
9
6
37
43
54
64
0 10 20 30 40 50 60 70
Neto drugo
Nita
Pravopisne / tamparske greke
Kvalitet prevoda
Vrsta papira
Povez knjige
Kupovina knjiga
47% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana kada
ue u knjiaru esto ili uvek nae knjigu koju eli da kupi.
Kada udete u knjiaru sa eljom da kupite
odreenu knjigu, da li:
1
20
32
37
10
Uvek naete ono to
traite
esto nadete ono to
traite
Ponekad naete ono
to traite
Retko naete ono to
traite
Nikad ne naete ono
to traite
47%
ta bi Vas navelo da kupujete vie knjga?
8
3
3
4
6
6
8
10
13
23
25
54
Nita me ne bi navelo da kupim vie knjiga
Neto drugo
Bolji dizajn i ureenost knjiga
Vea strunost prodavca knjiga
Vie knjiara
Vie novca/ Vea primanja/bolji standard
Preporuke ljudi u iji sud imam poverenje
Vie promocija knjiga
Bolje snabdevene i opremljene knjiare
Vie slobodnog vremena
Bolja ponuda
Nia cena
Kupovina knjiga
54% ispitanika koji su kupili bar
jednu knjigu u poslednjih godinu
dana bi kupilo vie knjiga kada bi
cene bile nie. Kao faktori
poveanja kupovine knjiga slede
bolja ponuda sa 25% i vie
slobodnog vremena sa 23%.
Kupovina knjiga
Da li ste kupili knjigu sa popustom?
22.2
77.8
Da Ne
Iznos popusta
40.6
19.8
20.8
14.9
1
3
Popust - 50%
Popust - 40%
Popust - 30%
Popust - 20%
Popust - 10%
Ne seca se
Analiza po podgrupama
Kupovina knjiga (1)
Da li ste kupili knjigu u poslednjih godinu dana?
45
47
44
47
57
53
39
34
59
43
49
32
39
49
43
30
35
40
45
50
55
60
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
Da
Procenat ispitanika koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana raste sa porastom godina do tridesetih godina,
zatim stagnira u etrdesetim i potom naglo pada.Knjige se znaajno vie kupuju u Beogradu nego u ostalim
regionima Republike Srbije.
Kupovina knjiga (2)
45
13
28
17
39
52
64
80
100
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Total Bez skole Osnovna skola Srednja skola -
dvogodisnja
Srednja strucna
skola
Gimnazije, tehnicke
i ekonomske
srednje skole
Visa skola Fakultet Poslediplomsko
obrazovanje
Da
Procenat ispitanika koji su kupili knjigu u poslednjih godinu dana raste sa porastom obrazovanja i najvii je kod
ispitanika sa fakultetskim i poslediplomskim obrazovanjem.
Kupovina knjiga (3)
45
14
27
42
60
72
73
71
91
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Total Manje od 8000 din 8001- 16000 din 16001- 24000 din 24001- 36000 din 36001- 48000 din 48001- 64000 din 64001- 80000 din Vie od 80001din
Da
Knjige znaajno vie kupuju ispitanici sa viim mesenim prihodima.
Kupovina knjiga (3)
45
53
46
51
50
47
40
42
44
46
48
50
52
54
56
58
60
1 dete 2 deteta 3+ deteta 1 dete 2 deteta
Total Deca do 14 godina Deca od 15 do 18 godina
Da
Ispitanici koji imaju troje ili vie dece mlae od 14 godina vie kupuju knjige od ispitanika koji imaju dvoje dece
mlae od 14 godina.
Kupovina knjiga u odnosu na pol (4)
U mlaim uzrastima ene vie kupuju knjige od mukaraca, u srednjoj dobi su izjednaeni, dok, u uzrastu preko
56 godina, mukarci kupuju knjige vie od ena.
49
35
44
52
46
57
65
56
48
54
43
50
51 51
20
25
30
35
40
45
50
55
60
65
70
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Muki enski
49
48
45
55
53
45
52
55
45
47
51
55
49
51
30
35
40
45
50
55
60
Total Beograd Vojvodina Zapadna Srbija Centralna Srbija Juzna Srbija Istona Srbija
Muki enski
49
52
48
34
52
51
48
52
66
48
43
50
57
51
30
35
40
45
50
55
60
65
70
Total Selo Grad do 20000
stanovnika
Grad do 50000
stanovnika
Grad do 100000
stanovnika
Grad do 500000
stanovnika
Grad vei od
500000 stanovnika
Muki enski
Broj kupljenih knjiga (1)
9
9
9
7
8
11
8
8
9
6
7
8
9
10
11
12
T
o
t
a
l
M
u
s
k
i
Z
e
n
s
k
i
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
Prosean broj kupljenih knjiga
Godinji broj kupljenih knjiga je najvei kod ispitanika uzrasta izmeu 35 i 45 godina (11).
9
7
9
10
10
10
2
0
2
4
6
8
10
12
T
o
t
a
l
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
d
i
n
j
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
V
i
a

s
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
t
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
Prosean broj kupljenih knjiga
Godinji broj kupljenih knjiga je najvei kod ispitanika sa visokom obrazovanjem.
9
8
6
8
12
11
10
8
10
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
Total Manje od 8000
din
8001 - 16000
din
16001 - 24000
din
24001 - 36000
din
36001 - 48000
din
48001 - 64000
din
64001 - 80000
din
Vie od 80001
din
Prosean broj knjiga
Godinji broj kupljenih knjiga je najvei kod ispitanika sa neto viim
prihodima.
9
11
9
7
8 8
7
9
7
7
7
9
12
4
5
6
7
8
9
10
11
12
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

v
e
c
i

o
d

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
Prosean broj knjiga
Godinji broj kupljenih knjiga je najvei kod ispitanika iz Beograda.
Prosean godinji broj kupljenih knjiga
8.6
9.1
9.9
13.9
9.6
9.1
2
4
6
8
10
12
14
1 dete 2 deteta 3+ deteta 1 dete 2 deteta
Total Deca do 14 godina Deca od 15 do 18 godina
Prosean godinji broj kupljenih knjiga
Ispitanici koji imaju dvoje dece izmeu 15 i 18 godina neto vie kupuju knjige od ispitanika
koji imaju jedno dete.
Broj kupljenih knjiga u odnosu na pol (6)
Broj kupljenih knjiga u poslednjih godinu dana
9
9
7
8
9
7
8
9
13
10
10
13
7
9
10
10
8
8
9
7
8
8
7
10
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
T
o
t
a
l
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
s
a

k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
l
e
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
Muki enski
9
5
7
9
12
11
9
10
8
9
7
13
11
10
8
9
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
Total 8001 -
16000 din
16001 -
24000 din
24001 -
36000 din
36001-
48000 din
48001 -
64000 din
64001 -
80000 din
Vie od
80001 din
Muki enski
9
9
5
8
8
8
11
7
7
7
7
11
12
8
7
7 7
7
8
10
12
11
9
8
7
7
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
enski Muki
Uestalost kupovine knjiga (1)
Godinja uestalost kupovine knjiga
4.5
4.3
4.6
4.4
4.9
4.7
4.2
4
4.4
3
3.5
4
4.5
5
T
o
t
a
l
M
u
k
i
Z
e
n
s
k
i
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
4.5
4.8
4.7
4.1
3.2
4
4.1
3.9
4.3
5.1
4.7
4.9
4.6
3
3.5
4
4.5
5
5.5
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
3.9
4.4
5.3 5.3
4.4
2.1
3.8
4.6
4.3
5.2
5.4
4.3
6
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
5.5
6
6.5
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
t
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
M
a
n
j
e

o
d

8
0
0
0

d
i
n
8
0
0
1

-

1
6
0
0
0

d
i
n
1
6
0
0
1

-

2
4
0
0
0

d
i
n
2
4
0
0
1

-

3
6
0
0
0

d
i
n
3
6
0
0
1

-

4
8
0
0
0

d
i
n
4
8
0
0
1

-

6
4
0
0
0

d
i
n
6
4
0
0
1

-

8
0
0
0
0

d
i
n
V
i
s
e

o
d

8
0
0
0
1

d
i
n
3.1
4.5
4.6
4.7
3.9
4.3
4.9
5.2
2
2.5
3
3.5
4
4.5
5
5.5
1
o
s
o
b
a
2
-
4
o
s
o
b
e
5
+
o
s
o
b
a
1

d
e
t
e
2
d
e
t
e
t
a
1

d
e
t
e
2
d
e
t
e
t
a
3
+
d
e
t
e
t
a
Veliina domainstva Deca od 15 do 18 godina Deca do 14 godina
Mesto kupovine knjiga (1)
4
5
2
5
4
2
3
5
4
1
1
1
3
2
2
1
1
1
2 1
1
3
8
10
7
3
6
10
3
11
14
7
5
9
2
5
9
10
11
15
14
16
24
9
17
17
15
10
2
1
3
2
3
1
15
17
13
11
11
10
15
21
20
47
45
50
54
67
50 50
35
38
4
Total Muki enski 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
U knjiari
U kiosku
Na sajmu knjiga
Od ulinog prodavca
U klubovima knjiga
Preko interneta
Drugo
Ispitanici od 19 do 24 godine najvie kupuju knjige u knjiarama, dok ispitanici od 14 do 18 godina u odnosu na
ostale podgrupe najvie kupuju knjige na sajmu knjiga.
Mesto kupovine knjiga (2)
U selima, Istonoj i Centralnoj Srbiji knjige se vie kupuju u kioscima u odnosu na druge podgrupe, dok se u
Beogradu knjige najvie kupuju u knjiarama.
4
2
5
3 2 2
10
7
5 5
1
1
2
1
7
2
3
2
1
1
3 2
1
2 5
8
7
7
5
11
7
16
6
8
15
9
8 6
7
3
7
7
12
12
3
12
9
3
3
8
4
15
18
13
15
10
22
16
6
12
21
22
19
19
2
2
2
2
4
3
3
2
3
2
1
15
13
13 15
21
10
23
21
18
11
12
11
11
47
56
51 50
37
46
23
44
46
39
45
54
58
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
U knjiari
U kiosku
Na sajmu knjiga
Od ulinog prodavca
U klubovima knjiga
Preko interneta
Drugo
Razlozi za kupovinu knjiga (1)
1
15
17
14
30
27
15
11
14
9
11
11
12
10
3
15
13
11
10
11
11
41
47
35
32
26
45
41
47
44
2
1
2
2
2 2
3
1
8
6
11
19
13
7 8
5
6
4
3
5
3
7
4
6
0
4
2
3
2
5
2 2
3 3
5
4
7
3
2
5
11
9
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
Posao / Obrazovanje
Poklon
Zbog sadraja knjige
Sam sam je pronaao u
knjiari
Prikazi u medijima
Reklama
Po svim podgrupama, osim kod najmlaih ispitanika, sadraj knjige je glavni razlog za kupovinu. Kod ispitanika
izmeu 14 i 24 godine, pored sadraja knjiga, glavni razlog za kupovinu je i unapreivanje obrazovanja to je
oekivano jer veina ispitanika tog uzrasta pohaa kolu ili fakultet .
1
15
20
16
17
8
15
10
11
11
9
15
13
11
5
10
11
41
39
47
33
41
42
42
2
3
2
2
3
8
7
7
8
10
10
13
4
3
1
12
5
2
3
2
3
2
3
1
2
5
2
9
3
7
5
3
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
Posao / Obrazovanje
Poklon
Zbog sadraja knjige
knjiari
Prikazi u medijima
Reklama
1
15
18
10
11
14
8
22
11
11
10
9
19
12
11
8
11
41
43
39
31
41
62
38
2
2 2
2
3
3
8
8
13
8
9
3
8
4
2
6
2
7
5
4
2
2
5
3
2
5
6 6
15
2
3
1
T
o
t
a
l
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

v
e
c
i

o
d

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
Posao / Obrazovanje
Poklon
Zbog sadraja knjige
knjiari
Prikazi u medijima
Reklama
Vrsta knjiga koju obino kupuju (1)
4
2
7
5
4
6
2
3
6
3
2
3
3
6
3
1
1
8
8
8
14
9
8
9
7
4
11
14
9
8
6
7
12
11
19
10 10
9
8
2
17
13
6
6
24
29
19
19
35
27
23
24
16
41
36
46
43
46
27
38
48 48
Total Muki enski 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Publicistika (memoari...)
Renike, Enciklopedije, Atlase...
Religijske knjige
Drugo
I mukarci i ene najee kupuju beletristiku, zatim strune knjige, publicistiku i knjige za decu. Mukarci vie
kupuju strune knjige od ena, dok ene u odnosu na mukarce vie kupuju beletristiku.
4
14
5
2
4
7
5
3
7
4
1
5
0
8
14
12
33
8
8
3
7
11
14
5
12
11
7
17
10
29
14
15
8
7
5
24
14
21
33
13
25
21
36
41
14
35
33
47
44
50
31
T
o
t
a
l
B
e
z

k
o
l
e
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
d
i
n
j
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
a

s
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Religijske knjige
Drugo
Ispitanici sa srednjom i viom kolom najvie kupuju beletristiku, dok se sa porastom obrazovanja sve vie kupuju
strune knjige.
4
2
3
7
10
13
3
1
3
7
4
3
8
5
11
7
10
2
13
11
15
10
10
11
5
10
10
10
7
12
13
12
3
24
19
30
30
17
24
26
41
48
36
28
46 46
32
Total Beograd Vojvodina Zapadna
Srbija
Centralna
Srbija
Juna Srbija Istona
Srbija
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Religijske knjige
Drugo
Beletristika se najvie kupuje u Beogradu, Centralnoj i Junoj Srbiji, dok se strune knjige vie kupuju u Vojvodini
i Zapadnoj Srbiji.
4
2
8
5
7
3 3
3
4
3
3
5
1
8
5
6
15
14
8
5
11
7
18
10
14
8
12
10
17
5
8
11
10
24
27
22
19
26
30
20
41
38
42
40
36
35
49
Total Selo Grad do
20000
stanovnika
Grad do
50000
stanovnika
Grad do
100000
stanovnika
Grad do
500000
stanovnika
Grad vei od
500000
stanovnika
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Religijske knjige
Drugo
Vrsta knjiga koju obino kupuju u odnosu na pol (1)
Beletristika
19
44
46
45
36
54
81
56
54
55
64
46
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muki enski
Mala baza podataka
Strune knjige
43
53
62
58
63
69
57
47
39
42
37
31
0
10
20
30
40
50
60
70
80
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muki enski
Mala baza podataka
Publicistika
33
67
71
54
56
67 67
33
29
46
44
33
0
10
20
30
40
50
60
70
80
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Uzrast ispitanika
Muki enski
Mala baza podataka
Renici, enciklopedije, atlasi
20
63
44
33
80
38
56
67
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55
Muki enski
Mala baza podataka
Detaljni nalazi
itanje knjiga
Doba dana kada najvie itate?
4
4
21
62
9
Tokom noi
Uvee
Posle podne
Oko podneva
Pre podne
57% ispitanika je proitalo bar jednu knjigu u poslednjih
godinu dana.
38% je poelo da ita knjige koje nisu obuhvaene
obaveznom lektirom na uzrastu izmeu V i VIII razreda
osnovne kole, dok je 32% poelo da ita knjige koje nisu
kolska lektira u srednjoj koli.
62% ispitanika najee ita uvee, dok 21% najee ita
popodne.
Najvie ispitanika koji nisu proitali ni jednu knjigu u
poslednjih godinu dana prestao je da ita u srednjem dobu i
kada su poeli da rade, 36% njih je prestalo da ita tokom
kolovanja, a 8% njih nikada nisu itali knjige.
itanje knjiga
Da li ste proitali knjigu u
poslednjih godinu dana?
43
57 Da
Ne
Kada ste poeli da itate knjige koje nisu
deo obavezne lektire?
2
5
32
38
18
2
2
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na fakultetu
Kada sam poeo/la da
radim
U srednjem dobu
Neto drugo
Baza: ispitanici koji su proitali knjigu
u poslednjih godinu dana, n = 574
Kada ste prestali da itate knjige?
8
8
8
20
19
1
17
13
5
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na f akultetu
Kada sam poeo/la da radim
U srednjem dobu
Kada sam otiao/la u penziju
Neto drugo
Nikada ih nisam ni itao
Baza: ispitanici koji nisu proitali knjigu
itanje knjiga
Da li ste lan biblioteke?
67
33
Da
Ne
Vrsta knjiga koje pozajmljuju iz biblioteke
5
7
10
13
39
59
Beletristiku
Strune knjige
Publicistiku (memoari, kvazi
istorija, kvazi politika)
Renike, Enciklopedije, Atlase
Knjige za decu
Religijske knjige i knjige o
pravoslavlju
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33% njih su lanovi biblioteke.
Ispitanici koji su lanovi biblioteke najee pozajmljuju beletristiku i strune knjige.
itanje knjiga
Da li pozajmljujete knjige od drugih
ljudi?
34
66
Da
Ne
Baza: ispitanici koji pozajmljuju knjige
od drugih ljudi, n = 376
Osoba od koje pozajmljuje knjige
12
14
24
85
Prijatelja
Roaka
Komije
Kolege sa posla
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66% pozajmljuje knjige od drugih
ljudi. Knjige se najee pozamljuju od prijatelja, zatim slede roaci, komije i kolege sa posla.
itanje knjiga
Da li itate knjige preko interneta?
92
8
Da
Ne
Baza: ispitanici koji ne itaju knjige
preko interneta, n = 527
Da li biste itali knjige preko
interneta ako biste imali
mogunosti?
48
52
Da
Ne
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana 8% ita knjige preko interneta.
Polovina ispitanika koji ne itaju knjige preko interneta bi ih itala kada bi imali mogunosti.
Kupovina knjiga
Da li ste kupili knjigu sa popustom?
22.2
77.8
Da Ne
Iznos popusta
40.6
19.8
20.8
14.9
1
3
Popust - 50%
Popust - 40%
Popust - 30%
Popust - 20%
Popust - 10%
Ne seca se
Analiza po podgrupama
itanje knjiga (1)
Da li ste proitali knjigu u poslednjih godinu dana?
57
57
58
77
64
58
63
52
48
19
46
33
49
63
81
89
100
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
1
4

-

1
8
1
9

-

2
4
2
5

-

3
4
3
5

-

4
5
4
6

-

5
5
5
6
+
B
e
z

k
o
l
e
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
d
i
n
j
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
l
e
-
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
Da
Najmlai ispitanici najvie itaju knjige. Sa porastom obrazovanja raste i procenat ispitanika koji su proitali knjigu
u poslednjih godinu dana.
itanje knjiga (2)
57
68
57
54
60
47
49
45
61
67
63
64
75
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
I
s
t
o
n
a

S
r
b
i
j
a
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
Da
itanje knjiga (3)
33
40
56
66
79
71
84
91
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Manje od 8000 din od 8001do16000 din od 16001do 24000 din od 24001do 36000
din
od 36001do 48000 din od 48001do 64000
din
od 64001do 80000
din
Vie od 80001din
Ukupan meseni prihod domainst va
Da
Sa porastom mesenih prihoda domainstva raste i procenat ispitanika koji su proitali knjigu u poslednjih
godinu dana.
itanje knjiga (4)
54
61
50
66
68
64
55
35
20
30
40
50
60
70
80
1 osoba 2-4 osobe 5+ osoba 1 dete 2 deteta 1 dete 2 deteta 3+ deteta
Veliina domainstva Deca od 15 do 18 god Deca do 14 god
Da
Prestanak itanja knjiga (1)
Vreme kada su prestali da itaju knjige
8
7
9
30
11
5
2
6
8
7
10
2
8
17
7
9
18
17
8
8
7
7
8
6 6
24
25
20
21
20
14
20
33
18
24
24
17
19 21
18
7
7
17
26
29
18
25
1
2
1
2
1
17
17
20
15
7
33
28
23
12
13
12
14
5
37
6
4
5
2
7
35
2 2
1
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
B
e
z

k
o
l
e
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
d
i
n
j
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na fakultetu
U srednjem dobu
Neto drugo
8
11
8
4
5
7
12
8
6
10
17
7
5
7
8
5
23
20
3
15
36
30
19
10
28
35
24
7
1
10
3
0
17
17
38
34
20
11
5
13
61
18
11
14
7
10
5
6
8
4 4
8
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na f akultetu
U srednjem dobu
Neto drugo
8
17
10
4 4
6
8
5
6
13
15
6
12
8
6
11
9
8
6
20
15
19
24
21
18
35
50
19
8
20
29
27
24
6
60
50
1
1
4
12
17
14
18
9
17
29
29
40
13
26
10
8
4
12
6
5
11
5
2
Total Manje
od 8000
din
8001 -
16000
din
16001 -
24000
din
24001 -
36000
din
36001-
48000
din
48001 -
64000
din
64001 -
80000
din
Vie od
80001
din
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na f akultetu
U srednjem dobu
Neto drugo
8
4
10
9
6
7
10
8
7
8
11
7
7
10
8
9
9
5
7
7
10
20
25
20
20
22
13
22
19
27
20
13
19
17
20
1
3
1
3
1
17
16
18
16
19
20
12
13
7
10
17
13
16
17
5
2
4
9
3
10
Srbija
Centralna
Srbija
Juna
Srbija
Istona
Srbija
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na fakultetu
U srednjem dobu
Neto drugo
8
11
3
7
8
5
8
8
14
8
13
3
8
7
8
8
11
8
5
20
17
24
34
18
20
27
19
17
16
26
20
20
30
1 4
2
5
17
16
18
16
16
28
22
13
17
12
3
11
16
3
5
7
4
3
2
Total Selo Grad do
20000
stanovnika
Grad do
50000
stanovnika
Grad do
100000
stanovnika
Grad do
500000
stanovnika
Grad vei od
500000
stanovnika
Od 1. do 4. O
Od 5. do 8. O
U srednjoj koli
Na f akultetu
U srednjem dobu
Neto drugo
lanstvo u biblioteci (1)
33
28
38
28
39
39
43
29
30
29
36
37
39
23
33
20
25
30
35
40
45
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

v
e
c
i

o
d

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
Da
33
12
27
35
32
34
50
42
24
10
15
20
25
30
35
40
45
50
55
Manje od 8000
din
8001 - 16000
din
16001 - 24000
din
24001 - 36000
din
36001- 48000
din
48001 - 64000
din
64001 - 80000
din
Vie od 80001
din
Total Ukupni meseni prihod domainstva
Da
33
64
47
30
27
25
26
10
20
30
40
50
60
70
14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+
Total Godine ispitanika
Da
Vrsta knjiga koja se pozajmljuje u biblioteci (1)
Koje knjige pozajmljujete iz biblioteke?
5
25
4
8
3
5
5
10
25
18
19
5
14
13
9
18
22
9
10
9
40
7
25
13
11
6
14
39
50
26
24
50
36
43
73
80
59
50
65
71
50
64
71
55
20
Total Manje
od 8000
din
8001 -
16000
din
16001 -
24000
din
24001 -
36000
din
36001-
48000
din
48001 -
64000
din
64001 -
80000
din
Vie od
80001
din
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Publicistiku (memoari...)
Renici, Enciklopedije, Atlasi
Religijske knjige
5 3 3
10
6 4 3
7
10
8
6
10
15
15
7
12
13
3
24 26
24
18
10
7
5
3
15 14
11
39
33
56
48
32
48
17
42
37
59
54
41
52
77
67
69
59
60
Total 14 - 18 19 - 24 25 - 34 35 - 45 46 - 55 56+ Muki enski
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Publicistiku (memoari...)
Renici, Enciklopedije, Atlasi
Religijske knjige
Najmlai ispitanici (14-18 god.) preteno pozajmljuju beletristiku iz biblioteka,
neto stariji vie strunu literaturu, a onda, sa porastom godina, ponovo raste
udeo beletristike, a pada udeo strune literature.
5
2
11
10
8
10
10
13
14
8
7
13
20
14
4
15
15
7
10
7
8
14
8
39
39
36
46
48
29
23
59
51
66
50
68
57
54
Srbija
Centralna
Srbija
Juna
Srbija
Istona
Srbija
Beletristika
Strune knjige
Knjige za decu
Recnici, Enciklopedije, Atlasi
Religijske knjige
Detaljni nalazi
Internet
Da li imate sopstvenu e-
mail adresu?
64
36
Da
Ne
Internet
Da li imate raunar kod kue?
39
61
Da
Ne
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 61% poseduje raunar
kod kue, dok 36% poseduje sopstvenu e-mail adresu.
Internet (1)
61 62
60
40
46
50
70
60
79
100
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
B
e
z

k
o
l
e
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
.
.
.
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
l
e
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
.
.
.
Da
Internet (2)
61
18
34
50
64
78
81
85
86
0
10
20
30
40
50
60
70
80
90
100
Total Manje od 8000
din
8001 - 16000
din
16001 - 24000
din
24001 - 36000
din
36001- 48000
din
48001 - 64000
din
64001 - 80000
din
Vie od 80001
din
Da
Internet (3)
60.8
42
63
70
67
78
74
72
62
53
66
44
46
40
45
50
55
60
65
70
75
80
T
o
t
a
l
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
o
v
n
i
k
a
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
E-mail (elektronska pota) (1)
Da li imate sopstvenu e-mail adresu?
36
42
30
10
20
0
26
42
32
58
75
0
10
20
30
40
50
60
70
80
T
o
t
a
l
M
u
k
i
e
n
s
k
i
B
e
z

k
o
l
e
O
s
n
o
v
n
a

k
o
l
a
S
r
e
d
n
j
a

k
o
l
a

-

d
v
o
g
o
d
i
s
n
j
a
G
i
m
n
a
z
i
j
e
.
.
.
V
i
s
a

k
o
l
a
F
a
k
u
l
t
e
t
P
o
s
l
e
d
i
p
l
o
m
s
k
o

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
Da
36
12
13
25
32
53
55
65
67
0
10
20
30
40
50
60
70
80
Total Manje od
8000 din
8001 - 16000
din
16001 -
24000 din
24001 -
36000 din
36001- 48000
din
48001 -
64000 din
64001 -
80000 din
Vie od
80001 din
Da
36
21
30
36 36
69
51
0
10
20
30
40
50
60
70
80
T
o
t
a
l
S
e
l
o
G
r
a
d

d
o

2
0
0
0
0

s
t
a
n
o
.
.
.
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0

s
t
a
n
o
.
.
.
G
r
a
d

d
o

1
0
0
0
0
0

s
t
a
n
.
.
.
G
r
a
d

d
o

5
0
0
0
0
0

s
t
a
n
.
.
.
Sopstvene e-mail adrese u veem broju poseduju ispitanici iz veih nego iz manjih gradova i sa sela. Ispitanici iz
gradova od 100.000 do 500.000 stanovnika najee poseduju sopstvenu e-mail adresu.
36
47
38
21
35
25
36
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
T
o
t
a
l
B
e
o
g
r
a
d
V
o
j
v
o
d
i
n
a
Z
a
p
a
d
n
a

S
r
b
i
j
a
C
e
n
t
r
a
l
n
a

S
r
b
i
j
a
J
u
n
a

S
r
b
i
j
a
Sopstvene e-mail adrese u veem broju poseduju ispitanici iz Beograda.
45% ispitanika nacionalno reprezentativnog uzorka Republike Srbije (bez Kosova) je
kupilo knjigu u poslednjih godinu dana. Ispitanici koji kupuju knjige u proseku kupuju
8.6 knjiga godinje.
41% ispitanika koji kupuju knjige to ine u knjiari, dok po 15% kupuje knjige na
sajmu knjiga i u kiosku.
Za 41% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana glavni
razlog za kupovinu je sadraj knjige, za 15% je to posao/obrazovanje, dok 11%
kupuje knjigu kao poklon.
Od ispitanika koji kupuju knjige, 41% kupuje beletristiku dok 24% njih kupuje
strune knjige.
44% ispitanika koji su kupili bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana platili su
manje od 400 dinara po knjizi.
57% ispitanika je proitalo bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana.
38% je poelo da ita knjige koje nisu obuhvaene obaveznom lektirom na uzrastu
izmeu V i VIII razreda Osnovne kole, dok je 32% poelo da ita knjige koje nisu
kolska lektira u srednjoj koli.
62% ispitanika najee ita uvee, dok 21% najee ita popodne.
Saetak 1
Saetak 2
Najvie ispitanika koji nisu proitali ni jednu knjigu u poslednjih godinu dana prestao
je da ita u srednjem dobu i kada su poeli da rade, 36% njih je prestalo da ita
tokom kolovanja, a 8% njih nikada nisu itali knjige.
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 33% njih su
lanovi biblioteke. Ispitanici koji su lanovi biblioteke najee pozajmljuju
beletristiku i strune knjige.
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 66%
pozajmljuje knjige od drugih ljudi. Knjige se najee pozamljuju od prijatelja, zatim
slede roaci, komije i kolege sa posla.
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana 8% ita
knjige preko interneta. Polovina ispitanika koji ne itaju knjige preko interneta bi ih
itala kada bi imali mogunosti.
Od ispitanika koji su proitali bar jednu knjigu u poslednjih godinu dana, 61%
poseduje raunar kod kue, dok 36% poseduje sopstvenu e-mail adresu.
Kvalitativno istraivanje
metodom fokus grupa
Knjige
stavovi i miljenja Beograana
oktobar 2006.
Ciljevi istraivanja
Osnovni cilj ovog istraivanja bio je prikupljanje kvalitativnih podataka
vezanih za stavove, miljenja i oekivanja Beograana na temu kupovine,
itanja i oglaavanja knjiga
Podaci dobijeni na ovaj nain pomoi e nam da pravilnije sagledamo
preferencije, poznatost, kao i odnos prema razliitim edicijama,
izdavaima, i anrovima knjiga
Saznaemo, takoe, koji su stavovi Beograana u odnosu na mesto i
naine kupovine i pozajmljivanja knjiga
Ukratko, ovi podaci trebalo bi da nam pomognu da preciznije procenimo
stavove prema knjigama i itanju.
Metodologija
Za prikupljanje podataka korien je polu-standardizovani intervju (sve
informacije dobijene su u linom kontaktu ispitanika i moderatora)
Sve teme je itao moderator i nijedan odgovor nije bio ponuen
Trudili smo se da pitanja ne budu sugestivna, da ne izazivaju drutveno
prihvatljive odgovore, kao i da upitnik ne sadri vrednosne sudove i
procene
Istraivanje je obavljeno u Beogradu na est grupa selekcionisanih po
polu i godinama
Uzorak je po obrazovanju i prosenim prihodima bio u proseku i iznad
njega.
Svi ispitanici su birani meu ljudima koji itaju i kupuju knjige
Instrument i obrada podataka
Standardizovani, polustrukturirani upitnik, posebno konstruisan za ovu
namenu
Grupa je snimljena kamerom (da bi sauvani dokument bio naknadno
detaljnije analiziran)
Istraivanje je vodio moderator, diplomirani psiholog
Podatke dobijene na ovaj nain izloili smo u narednom delu projekta,
trudei se da se (koliko je to mogue), uzdrimo od preteranih tumaenja i
linih predrasuda
Rezultati istraivanja
U prvom delu projekta trudili smo se da analiziramo podatke koje smo
dobili, zadravajui se neto detaljnije na informacijama koje smo smatrali
posebno upadljivim, vanim ili na bilo koji nain znaajnim
Prvi deo je dakle, neminovno, zavisan od linosti analitiara, pa smo zato,
u cilju objektivnosti, u prilogu dostavili kompletno istraivanje na DVD-u
Na kraju se nalazi i primerak upitnika, kako bi se zainteresovani mogli
upoznati sa konkretnim formulacijama i redosledom tema
Kriterijumi izbora
Pri izboru knjiga veina ispitanih oslanja se na preporuke koje dobije od
prijatelja i to nezavisno od uzrasta ili pola
Skoro isto toliko vaan je i saetak koji se nalazi na kraju knjige ili na
zadnjoj korici i njega veina uesnika obavezno proita.
Ne mali broj kupaca knjiga, knjigu i otvori sa namerom da proveri da li ima
svih stranica i da li su dobro odtampane (veinom mukarci), ili sa eljom
da nasumino proita neki pasus i ustanovi koliko im je knjiga zanimljiva
(uglavnom ene)
Stavovima kritiara ili izvodima iz novina (koji se, takoe esto tampaju
na korici) veina uesnika ne veruje kao ni navodima da je knjiga bestseler
ili dobitnik neke vie ili manje poznate nagrade. Veoma je zanimljivo da je
najmlaa grupa (uzrasta od 14 do 18 godina) bila najskeptinija prema
navodima kritike i kvalitetu nagraenih knjiga.
Mukarci ee proveravaju ta o knjizi koja ih zanima i koju nameravaju
da kupe pie na Internetu, a ene ee i radije odlaze u knjiare i tamo
trae i listaju ili se obavetavaju u asopisima (prikazi u Yellow Cab i Elle)
Kriterijumi izbora
I enama i mukarcima su jednako vani dizajn i opema knjiga ali
mukarcima je vanije da struna knjiga ima dobar povez a enama da to
bude neka draga beletristika.
Univerzalno za sve uesnike fokusa je da se definitivna odluka o kupovini
knjige donosi na mestu kupovine i to posle detaljne i esto duge potrage,
(znatno je ree da se u knjiaru ue sa jasnom idejom ta se hoe i da se
kupi samo ta knjiga)
Zanimljivo je da nijedan od uesnilka nije meu prva tri kriterijuma po
kojima bira knjigu naveo cenu, a na direktno pitanje koliko im je vana
cena knjige koju nameravaju da kupe, veina je odgovorila da cena nije
vana
ak i oni uesnici kojima je cena knjige vana, uglavnom su dodali da
besparica moe da odloi kupovinu, ali da e za knjigu koju zaista ele
uvek skupiti pare
Mlaima je cena vanija nego starijima i to nezavismo od pola
Kriterijumi izbora
Paradoksalno, iako gotovo nikome nije vana cena, ipak svi radije kupuju na
popustu ili u knjiarama gde na osnovu kartice imaju popust (ili bar ekiraju
da li eljena knjiga postoji u knjiari u kojoj imaju popust, pa tek ako ne
mogu tamo da je nau kupuju je drugde po punoj ceni)
Dakle cena nije vana, ili bar nije presudna, ali je mogunost popusta veoma
bitan faktor pri izboru knjige
Svi uesnici preferiraju tvrd povez, ali mnogima je (naroito enama i
mlaima) nebitno kako je knjiga opremljena, (vano je samo da se ne
raspada pri listanju, samo da se ne dezintegrie, da moe da stoji
rasklopljena dok je itam na stolu)
Povez, takoe, dobija na znaaju ako je u pitanju vana i draga knjiga, koja
je kupljena da traje, kao i ako se knjiga kupuje za poklon
Kvalitet prevoda je po miljenu svih (nezavisno od pola i uzrasta) veoma
vaan i znaajno utie na ugoaj pri itanju, ali veina nije spremna da
zaobie knjigu koja ih zanima samo zato to je prevod lo.
Manji broj uesnika e, u sluaju da im se prevod uini veoma loim, kupiti
original i nastaviti sa itanjem na stranom jeziku
Kriterijumi izbora
Veina uesnika (naroito starijih od 25 godina), imala je velike primedbe na
kvalitet prevoda mnogih knjiga koju su kupili poslednjih godina i preovlauje
miljenje da je osnovni razlog za to veoma niska nadoknada koju dobijaju
prevodioci, to dovodi do toga da se time bave ljudi koji loe znaju jezik.
Pored toga mnogi izdavai nemaju lektora ni korektora, to dodatno sniava
kvalitet knjiga
Na direktno pitanje da li pri kupovini knjiga obraaju panju na autora,
izdavaa ili ediciju, veina uesnika odgovorila je da im nita od navedenog
nije presudno, ukoliko im se knjiga dopadne po sadraju ili ukoliko su dobili
preporuku od pouzdane osobe.
Autor je najvaniji starijoj populaciji ali je vaan i mlaima (ukoliko proitam
knjigu koja mi se jako dopadne, traim jo dela istog autora) a edicija i
izdava su gotovo potpuno nebitni i veina uesnika na to ne obraa panju
Meu starijim mukarcima nekolicina ipak obraa panju na izdavaa ili
ediciju jer su nekim izdavaima spremni da oproste i pokoji promaaj
Kriterijumi izbora
Zanimljivo je i miljenje jednog od uesnika mlae muke grupe (od 29-
24 godine) Autor je vaan za beletristiku, a edicija za strunu literaturu,
kao i miljenje jedne devojice od 14 godina Edicija mi je vana ako vidim
da izdaju samo dobre knjige, ali vie kao preporuka a ne kao obaveza da
kupim
Na pitanje ta im uopte nije vano pri izboru knjige koju e kupiti,
mukarci su uglavnom odgovarali format, gabarit, broj strana, i dizajn a
ene kvalitet papira i cena
Vei broj ena je odgovorio sa sve mi je bitno i na sve obraam panju
kao i nekoliko starijih mukaraca
Najveu tolerantnost pokazala je najmlaa grupa. Njima nisu vani ni
dizajn korica, ni autor, ni naslov, kao ni ilustracije. Ukoliko im je knjiga
preporuena od nekog kome veruju kupie je bez obzira na sve.
Kupovina knjiga za sebe i druge
Svi uesnici sebi kupuju vie knjiga nego drugima osim najmlae grupe
(14-18) koji u proseku vie knjiga kupuju na poklon
Pri izboru knjiga za poklon veina ena ima iste kriterijume kao za sebe
(pa ako se knjiga ne dopadne, uvek mogu da mi je vrate ili biram kao za
sebe, pa je posle pozajmim da i ja proitam)
Mukarci uglavnom za poklon biraju lepe, skuplje i tvrdo koriene knjige,
a niko od uesnika (nezavisno od pola i godina), ne poklanja polovne
knjige, mada ih mnogi manje ili vie rado kupuju sebi.
to se teme i vrste knjiga tie, izgleda da se mlai kupci knjiga vie trude
da pronau adekvatnu knjigu za poklon, ili da pogode ukus osobe kojoj
je poklon namenjen, dok stariji uesnici (koji uglavnom knjige kupuju sebi)
retko kupuju knjige za poklon i to samo ako veoma dobro poznaju osobu
kojoj e dati knjigu, ili ako dobiju preciznu narudbinu
Zanimljivo je da su se ene svih uzrasta izjasnile kao sebinije, (ili
opreznije zavisi od take gledita), naime ene ee knjige za poklon
biraju kao za sebe i mnogo vie kupuju sebi nego drugima za poklon
Poveanje broja kupljenih knjiga
Miljenja Beogradjana o tome ta bi ih navelo da kupuju vie knjiga se
razlikuju vie po polu nego po uzrastu
ene bi se vie radovale popustima i slobodnom vremenu, a mukarci veem
izboru knjiga (naroito strunih)
Svi bi rado bili bolje informisani, od strane izdavaa i knjiara, i smatraju da
bi bolja informisanost i ak reklama verovatno poveala broj knjiga koje
kupuju, a samo jedan uesnik je rekao da on ni pod kojim uslovima ne bi
kupovao vie knjiga
Nekoliko puta pomenuto je da je izbor stranih knjiga nedovoljan, kao i da fali
vie dobrih prevoda, a najsimpatiniji odgovor dobili smo od jedne uesnice
najmlae grupe koja je rekla da bi jo jedan raspust sigurno doprineo da ona
kupi vie knjiga
Zanimljivo je da je poboljanje materijalnih uslova (kada bi knjige bile
jeftinije ili kada bih imao/la vie novca) prilino retko navoeno kao razlog
za poveanu kupovinu knjiga, a gotovo nikad na prvom mestu, to je prilino
drugaije od podataka dobijenih na kvantitativnom istraivanju. Razlog za
ovo je verovatno to je uzorak samo beogradski (a ne obuhvata
reprezenativnu Srbiju), kao i to je selekcionisano itaki (dakle
obrazovaniji i verovatno bogatiji od proseka)
Omiljene knjige
Najmlaa grupa (14-19 godina) naee kupuje avanturistike, horor i
krimi knjige, i to nezavisno od pola, omladina (19-24) najradije kupuje
istorijske, krimi, SF, epsku fantastiku, popularnu psihologiju, i strune
knjige potrebne za fakultet.
U ovom uzrastu polne razlike u omiljenim knjigama su ve prilino
upadljive, da bi se tokom kasnijih godina sve vie produbljivale
Mukarci od 25 -34 godine najee kupuju strune knjige, zatim naunu
fantastiku, istoriografiju, epsku fantastiku i putopise slino kao i mukarci
od 35-54, s tim to starija grupa rado kupuje i knjige o umetnosti, kao i
to due romane i klasike
ene 25 -34 godine kupuju strune knjige ali mnogo radije knjige
razbibrige, romane sa savremenom tematikom, fantastiku i krimie
Starija grupa ena (35-54) kupuje romane, ljubavne i istorijske, kratke
prie, savremene novele
Jo se bolje vidi razlika meu polovima u odgovoru na pitanje kakve
knjige nikad ne biste kupili?. ene nikad ne bi kupile knjige sa politikom
tematikom, a retko bi kupovale SF, dok su mukarci definitivno protiv
ljubavnih romana, poezije i horoskopa.
Omiljene knjige
Uesnici oba pola saglasni su da knjige samospoznaja u tri koraka,
psihotripovi i instant srea ili bogatstvo ne ele da kupe.
Najmlaa grupa nikada ne bi kupovala knjige na politike i istorijske teme, kao
ni srpsku narodnu poeziju.
Devojke od 14 do 19 godina ne ele da kupe tinejderske knjige jer su sve
pisane isto. (to je u skladu sa podatkom da je najmlaa grupa najskeptinija
kada su u pitanju pozitivni stavovi kritike ili navodne knjievne nagrade)
Veina uesnika radije kupuje nove nego polovne knjige, nemali broj iskljuivo
kupuje nove jer voli miris novih knjiga ili mora da bude prvi koji ita knjigu
Svega par starijih mukaraca, reklo je da radije kupuje polovne knjige, a veina
pristaje da kupi polovnu knjigu samo kad je ista takva samo nova nedostupna
Meu naim ispitanicima (Beograd i nadproseno obrazovanje) svi bar
povremeno kupuju knjige na stranim jezicima, a neki ee kupuju knjige na
engleskom nego na srpskom, ak i u najmlaoj grupi
Ovo se ne moe uzeti kao prosek populacije, ali se moe posmatrati kao dobar
trend, ali i kao trina nia za strane knjige (vekliki broj uesnika alio se da je
ponuda stranih knjiga premala i preuska)
Mukarci vie kupuju strune knjige od ena, dok ene u odnosu na mukarce
vie kupuju beletristiku.
Motivi kupovine
Najrazliitije razloge zbog kojih kupuju knjige navodile su ene od 25- 54
godine: Volim da itam, Imam naviku, Beim od realnosti, Vebam
mozak, Obrazujem se, Uivam u traenju knjige, kupovini i itanju
Preovlaujui motivi meu enama su ipak uivanje, zabava i nova
saznanja, i to izgleda tim redosledom, a moda najbolje objanjenje je
Kupujem knjige da bi ih itala, jer dok ita ovek je dobar sa samim
sobom
Mlai mukarci knjige kupuju iz dva osnovna razloga, da bi se obrazovali i
sticali nova saznanja i da bi se oputali
Stariji mukarci (35-54) pored informisanosti i uivanja navode i jo jedan
bitan trazlog kupovine i itanja knjiga To je jedino vreme samo za mene
Grupa (19-24) prevashodno kupuje knjige da bi se obrazovala i nauila
neto novo, to je sasvim logino jer veina ispitanika tog uzrasta ide na
fakultet, ili da se razonodi (to je takoe oekivano od ovog godita)
Najmlai uesnici kupuju knjige najee da bih poklonili nekome, a zatim
da bi ih itali jer ele da se obrazuju, jer vole da itaju, ili da bi prosto
ubili vreme
Izdavai i edicije poznatost i lojalnost
Na pitanje kojih sve izdavaa moete da se setite, najmlaa grupa (do 18
godina) navela je Narodnu knjigu, Stubove kulture, Plato, Laguna, Solaris
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su: Re i misao, Gradac,
Geopoetika, Laguna, Samizdat, Plato, Mikroklnjiga, Nolit, Mono i Manjana
Mlaa enska grupa 25-34 navela je Samizdat, Klio, Stubove kulture,
Geopoetiku, Plato, Deretu, Narodnu knjigu, Lagunu i Nolit
Starija enska grupa 35-54 prvo je navela Lagunu, Deretu, Prosvetu, Vuk
Karadi, Mono i Manjana, Geopoetika, Plato, Paideia, Libreto, Nolit,
Narodna knjiga, Ezoterija, Klio, Rad
Mlaa muka grupa 25-34 navela je Deretu, Stubove kulture, Bigz,
Lagunu, Anlari, Nolit, Samizdat, Jugoslovensku knjigu, Privredni pregled,
Plato, Polaris, Narodnu knjigu, Dragani, Geopoetiku, Lagunu
Starija muka grupa 35-54 prvo se setila Nolita, zatim slede Stubovi
kulture, Klio, Dereta, Narodna knjiga, Prosveta, Rad, Laguna, Dragani,
Gradina
Izdavai i edicije poznatost i lojalnost
Izgleda da se Stubovi kulture, Plato, Laguna i Narodna knjiga pominju u
svim grupama, a Klio, Geopoetika i Samizdat su poznati u grupama
starijim od 19
Od stare garde najbolje je proao Nolit
Starije grupe pominju Prosvetu ili Vuka Karadia, ali njih niko nije naveo
u grupama mlaim od 34
Izdavaa strunih knjiga setili su se samo u mukim grupama, a tipinih
dejih izdavaa niko
Omiljene izdavae i edicije ima mali broj uesnika, osim to je par starijih
mukaraca navelo Klio jer jedini imaju neto bolji izbor knjiga iz oblasti
drutvenih nauka, a neke od ena iz starije grupe najradije pogledaju
novu ponudu Samizdata, Geopoetike, Mono i Manjana
Meu mladima su najomiljenije knjige Lagune, Geopoetike, Samizdata i
Stubova kulture nezavisno od pola
Samo jedan od svih uesnika ima omiljenu ediciju i to je Alef izdavaa
Gradac, i to je definitivno izuzetak koji potvruje pravilo da edicije kupcima
knjiga uopte nisu vane niti se za njih vezuju na bilo koji nain
Stav prema novim naslovima, klasicima, prema
bestselerima ...
Na pitanje da li radije kupuju klasike ili nove naslove dobili smo od svih
uesnika mahom sline odgovore (stariji su odgovarali klasike sam
kupovao i kompletirao davno, a mlai klasike sam uglavnom nasledio od
roditelja)
Ukratko klasici se samo retko dokupljuju praksa kupovine na metar
izgleda da je prestala bar u Beogradu
Svi se radije opredeljuju za savremene autore, koji god anr da je u pitanju
Stav prema bestselerima vie zavisi od pola i godina.
Starija muka grupa nema nita protiv bestselera, ali bi pre kupovine
proverila u kojim zemljama je knjiga bestseler, a mlaa muka grupa
bestselere radije kupuje na poklon ili prvo proita pa ako im se knjiga
dopadne tek onda je kupe i sebi
Starija enska grupa je najtolerantnija prema bestselerima (Pomalo
zazirem, ali povremeno i kupim, poneki bestseleri to i zasluuju da budu,
kao knjiga Orhana Pamuka koju sam nedavno proitala
Mladje grupe, su, izgleda, manje sklone da kupuju bestselere, jer su vie
puta bili razoarani i jer na svakoj drugoj knjizi pie bestseler dakle
ponekad proitaju, ali veoma retko kupe, osim za poklon
Kupovina strunih knjiga beletristike, dejih knjiga...
Sudei po uesnicima u fokusu svi Beograani ee kupuju beletristiku
nego strune knjige
Mlai od 19 kupuju samo beletristiku, zatim u studentskom dobu i mladim
godinama naglo raste broj strunih knjiga, pa mnogi mladi profesionalci
kupuju gotovo jednak broj knjiga za nauku i onih za oputanje
U kasnijim godinama mukarci nastavljaju da kupuju veliki broj strunih
knjiga, dok je kod ena situacija drugaija utoliko to one sa godinama
poveavaju udeo beletristike u ukupnom broju knjiga
Deje knjige ne kupuje samo grupa od 14-19 godina, (ili bar ne priznaje
pred svojom starosnom grupom), a svi ostali kupuju za poklon svojoj ili
tuoj deci.
Najei kupci dejih knjiga su ene 25-34 godine, ali ni mukarci ne kupuju
znatno manje
Osnovna razlika je to mnoge ene (i iz starije i iz mlae grupe) deje knjige
obavezno proitaju pre nego to ih poklone, za razliku od veine mukaraca
Izuzetak je naravno Hari Poter, koga izgleda da su svi itali i koji je
mnogima u grupi 14-18 najomiljenija knjiga
Kupovina publicistike, poezije, atlasa, renika,
enciklopedija ...
Publicistiku najmlai ne itaju uopte, a onda negde posle dvadesete
mukarci ponu da se zanimaju za te teme i interesovanje im sa godinama
raste.
ene (bar u Beogradu) izgleda da se nikad ne zainteresuju za knjige iz
oblasti publicistike (samo jedna ena mlaa od 35 rekla je da povremeno
voli dobru knjigu ovog anra)
to se poezije tie ne samo da veina i mukaraca i ena odbija i samu
mogunost da kupi knjigu poezije, nego je veini ona pri vrhu knjiga koje
nikada ne bi kupili
Svega par ljudi stidljivo je priznalo da ponekad proita neku pesmu
Atlase na naem jeziku i kolske renike sistematski kupuju svi aci, atlase
na stranom jeziku stariji mukarci (oni isti koji vole i kupuju putopise) a
enciklopedije su neki (uglavnom stariji) eleli da skupe uz Politiku i,
duboko razoarani kvalitetom odustali ve posle prve sveske.
Enciklopedijom koju su skupljali uz Zabavnik svi su bili mnogo zadovoljniji
(ak i do 25 godina)
Inae veina mladih smatra da je vreme enciklopedija prolo jer sve to
oveka moe da zanima mnogo se bre i lake nae na Internetu.
Mesto kupovine
Svi uesnici knjige najradije kupuju u knjiarama (samo povremeno na sajmu
zbog velikog broja izdavaa i popusta) to je u skladu sa podacima dobijenim
kvantitativnim istraivanjem.
Knjiare treba da budu dobro snabdevene, svetle, prostrane i pregledno
organizovane, dobro je i da budu velike (da bi traenje i biranje knjiga moglo da
traje)
Svega par uesnika (poneko u svakoj grupi) radije bira male, pranjave i skuene
knjiare pune kutija sa polovnim izdanjima gde se moe pronai neki neoekivani
naslov
Ono oko ega se svi uesnici slau je vanost prodavaca za atmosferu u knjiari.
Od prodavaca u knjiari se oekuje da budu informisani o knjigama, po
mogustvu i naitani, ljubazni i diskretni, da ne smaraju i ne smetaju, a
naroito da ne stoje kao policajci budno pazei da se neto ne ukrade.
Po dobrim ocenama naroito se izdvojio Plato, zatim IPS u zgradi Akademije
nauka, Mamut, Maccado, Apropo i Papirus i knjiara u RU uro Salaj
Plato i IPS su najei izbor jer su dobro snabdevene, prostrane i rade do kasno i
nedeljom
Nekoliko uesnika starije grupe je kao primer odlino snabdevene i organizovane
knjiare navelo Batu u JDP-u
Mesto kupovine
Na pitanje ta fali knjiarama u Beogradu najei odgovor je bio obrazovani
prodavci a zatim stolice da ovek moe da sedne dok lista, kafa i aj...
Na pitanje Gde nikad ne bi kupili knjigu najmlaa grupa (do 18 godina) bila
je najtolerantnija- knjigu koju ele kupili bi bilo gde (svega par njih reklo je
da bi nerado kupili knigu na ulici)
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su da knjigu ne bi kupili na
kiosku (jer to degradira knjigu i nije pravi ugoaj birati knjigu par sekundi
izmeu ljudi koji kupuju novine i cigarete), zatim na ulici, ili u kafiu.
Mlaa enska grupa 25-34 navela je da knjigu ne bi kupila na ulici, kiosku,
samoposluzi, Internetu (zato to mora da opipa sve to eli da kupi)
Mlaa muka grupa 25-34 knjigu ne bi kupila na ulici, na kiosku, u Maxiju,
Merkatoru, Merkuru to je bizarno malo alat a malo knjige, ali ni u Mamutu
jer ne ele da kupuju knjige uz priveske
Starije grupe, pored svih prethodno navedenih mesta nerado kupuju i
pouzeem, u Garden centru i na mestima gde su prodavci dosadni i
neobrazovani, kao i u knjiarama gde izmeu knjiga i kupca stoji tezga.
Ukratko to su potencijalni kupci stariji to im je tee udovoljiti i to su
muiaviji pri izboru mesta u kome e kupiti knjigu, a sve se ree sree
odgovor sve mi je jedno gde u kupiti knjigu, vano je da elim da je kupim
Kiosci kao mesta za kupovinu knjiga
Mlaa muka grupa 25-34 povodom prodaje knjiga na kioscima ima
podeljena miljenja, neki akciju zduno podravaju (iako sami nisu
kupovali), neki su protivnici zbog toga to knjigama nije mesto na kioscima,
a neki akciju smatraju loom jer su izdanja loe opremljena
Starija muka grupa 35-54 nerado kupuje na kioscima, prodaju knjiga na
takav nain smatra degradacijom knjige, a motive akcije vidi u bogaenju
izdavaa
I mlaa i starija enska grupa su dosta tolerantnije od mukaraca po pitanju
prodaje knjiga na kioscima: iako veina uesnica nije nikada kupila nijednu
knjigu na kiosku (svega par ih je kupilo po knjigu ili dve i bile su uglavnom
nezadovoljne opremom, papirom i prevodom), ene podravaju ovu akciju
mnogo vie nego mukarci, kao mogunost da knjiga ue i u kue u kojima
je manje ima.
Ipak ispitane ene e nastaviti da radije kupuju knjige u knjiari jer je
vaan ritual, odlian provod i jer na kiosku nema ni mesta ni vremena
da knjigu prelista kako treba
Mladi su ee kupili knjigu na kiosku i vie podravaju ovakav nain prodaje
(mada je primetno da to su stariji imaju vie primedbi
Sajam knjiga
to se tie Beogradskog sajma knjiga situacija je dosta jasna i
jednoobrazna osim par izuzetaka (iz grupe starijih mukaraca koji mrze
masovne manifestacije i iz grupe starijih ena koje ne podnose guvu)
svi ostali jedva ekaju Sajam i iz godine u godinu mu se verno vraaju
Motivi su razliiti, neki vole tu guvu, nekima je vano to su na Sajmu
prisutni svi domai izdavai, ukljuujui i one ije se knjige inae retko
mogu nai u knjiarama, pa dolaze, uprkos guvi, veina se raduje
popustima
Retki ekaju Sajam da bi kupili knjigu koju ele na popustu, mada ima i
takvih, naroito meu mlaima, ali svi ponesu neki fond i niko ga odande
ne vrati.
Nekolicina tedi pare namenski za Sajam knjiga ne bi li ih tamo nemilice
troila
Pored Sajma, postoji jo nekoliko manjih gradskih sajmova u Domu
sindikata, Domu omladine i slino i sudei po naim uesnicima svaki je
dobro prihvaen i zbog ponude i zbog popusta
Kupovina preko Interneta
I mlaa i starija enska grupa imaju malo iskustva sa kupovinom knjiga
preko Interneta, smatraju da je takav nain koristan , ali istovremenoo
sumnjaju da e ga lino upranjavati jer kada kupuju vole da opipaju,
pregledaju i omiriu
Svega par ena kupovalo je preko Interneta i to iz belog sveta , uglavnom
strunu literaturu
Mlaa muka grupa 25-34 esto kupuje strune knjige ali i beletristiku, preko
Interneta ali ih jo mnogo ee skida ili down-load-uje besplatno
Starija muka grupa 35-54 kupuje preko Interneta, skida, a jedan od
uesnika samo tako i dolazi do novih izdanja (on naime ve godinama ita
samo sa kompjutera)
Mukarci su oigledno mnogo skloniji da koriste kompjuter pri kupovini (i ne
samo kupovini) knjiga
Informisanje i uticaji pri kupovini knjiga
Zajedniko za sve uesnike je da se o knjigama najradije obavetavaju od
prijatelja, roaka i kolega sa posla.
Nemali broj uesnika je rekao da najvie veruje samo sebi, bilo tako to
poseti knjiare i sam potrai, prelista, i proita poneki deo, bilo tako to se
obavesti na vie strana, pa sam donese zakljuak.
Klubovi italaca Klio, Laguna, Plato, Solaris, Samizdat, Knjiga i mi, Market
print obavetavaju svoje lanove o novim izdanjima bilo tako to im alju
kataloge na kuu ili obavetenja na e-mail i svi koji ih prime kau da se i
na taj nain i informiu o knjigama
Knjiara.com takoe obavetava zainteresovane o novim izdanjima svih
izdavaa i nekolicina uesnika (naroito mlaih), koristi i tu mogunost
Mukarci se ee informiu na Internetu, a ene iz asopisa.
itanje
Svi uesnici se, uglavnom slau da su im kriterijumi za kupovinu knjiga
stroi nego kriterijumi za itanje, to znai da povremeno proitaju i neku
knjigu koju ne bi kupili.
Svega par uesnika (meu starijima, nezavisno od pola) potuje ista pravila
za itanje i kupovinu i to su uglavnom oni koji itaju samo knjige koje kupe,
jer im je veoma vano da knjige budu sasvim nove
Svi uesnici koji vie ne idu u kolu itaju uvee ili nou, vie vikendom
nego radnim danom.
aci itaju kad nisu u koli, a studenti kad nisu rokovi
Vie se ita tokom odmora, ali kao doba godine preovlauju jesen i zima a
ne leto.
Meu starijim grupama ima dosta onih koji ve godinama itaju svakog
dana u manje vie isto vreme, nezavisno od doba godine, (esto posle
ruka ili pred spavanje)
Nekoliko uesnika najradije ita u prirodi ili bar na terasi, mnogi (uglavnom
mlai) u prevozu, ali najvei broj ita u fotelji ili krevetu. Ovo vai za
beletristiku, struna literature se uglavnom ita za stolom
Doba ivota i itanje
Neki od mukaraca i ena iz starije grupe (35-54) itali su najvie u koli i
tokom fakulteta, ali veina sada ita najvie, ili oduvek ita mnogo, ili
povremeno pravi pauze od po nekoliko meseci, ili ne ita kad je
zaljubljena ili ne ita u septembru jer je to divan mesec za etanje
Mukarci (i stariji i mlai) primeuju da sa godinama itaju sve vie
strunu literaturu, a srazmerno manje beletristiku, a ene imaju vee
pauze vezane za materinstvo, ali sudei po starijim uesnicama, kad deca
porastu dolazi najbolje doba za itanje.
Izgleda da su ene uglavnom itale oduvek, a mukarci su itanje otkrili
kasnije.
Ovi podaci nisu sasvim u skladu sa podacima dobijenim na kvantitativnom
istraivanju, ali se razliitost u rezultatima verovatno moe objasniti
injenicom da su u fokusima uestvovali selekcionisani i pasionirani itai
Biblioteke i stavovi prema pozajmljivanja knjiga
Na temu biblioteka, najvie je imala da kae najmlaa grupa (do 18 godina) Oni su svi,
uglavnom ulanjeni i (s obzirom da je re o pasioniranim itaima) ogoreni na
injenicu da se knjige vraaju sa zakanjenjem i da to prolazi nekanjeno, uasnuti
time to druga deca vrljaju i cepaju knjige pa su one u katastrofalnom stanju i to
osim lektire, nema nieg drugog
Na istu temu mladi, uzrasta 19-24 godine, koji su, takoe, uglavnom ulanjeni u
biblioteke, rekli su da su biblioteke jadne, da propadaju, da se knjige raspadaju, da
nema novih naslova i ima malo strunih knjiga
Niko ni iz mlae ni iz starije enske grupe nije ulanjen u biblioteku (osim jedne
devojke kojoj majka radi tamo i par devojaka koje su ulanjene u British Council).
Razlozi su viestruki, dobrih i novih knjiga nema i ne mogu se videti ni dodirnuti, ovek
mora da zna ta eli ili treba da se snae meu karticama a ne meu knjigama (kakva
je situacija u mnogim bibliotekama na Zapadu). Pored toga neke od uesnica nerado
itaju tue i polovne knjige, pa samim tim i knjige pozajmljene iz biblioteke
Mukarci nisu lanovi biblioteka uglavnom zato to radije itaju svoje knjige, ili ih
smara da moraju da misle koji je rok za vraanje knjiga. Samo nekolicina ne
pozajmljuje knjige iz biblioteke zato to je slaba ponuda strunih knjiga ili nema
dovoljno novih naslova pa se eka na red
Svega par uesnika (meu starijima, nezavisno od pola) nikad ne pozajmljuje knjige i
to su uglavnom oni koji itaju samo knjige koje kupe, jer im je veoma vano da knjige
budu sasvim nove
Svi ostali rado i esto pozajmljuju knjige od prijatelja, roaka i kolega
Praenje medija i poverenje u medije
Podatak da starije grupe nemaju poverenja u medije ne iznenadjuje, koliko da
medijima ne veruju ni oni mlai od 18.
Na pitanje koje medije pratite najmlaa grupa (do 18 godina) navela je modne
i teen asopise (devojice) i sportske i komjuterske asopise (deaci). Gleda se
Veliki brat, Simpsonovi, Korak napred i Prijatelji. Jedino oko ega se veina
slae je Politikin zabavnik on se ita i veruje mu se.
Na isto pitanje mladi, uzrasta 19-24 godine rekli su da gledaju Dizanje na B92 i
South Park, vesti na RTS-u i B92, itaju Elle, Cosmopolitan, Blic, Press,
Veernje novosti, sluaju B92, TDI i Top FM. U velikoj meri informiu se na
Internetu.
Mlaa enska grupa 25-34 ita uglavnom enske asopise, Yellow cab i Blic a
gleda filmove i emisije na kablovskoj (History, Discovery...)
Starija enska grupa 35-54 gleda RTS 2, i TV B92, ita politiku (naroito
vikendom)slua radio JAT i Art radio, a ita Prestup i Elle
I mlaa i starija muka grupa 25-34 najradije vrte kanale i gledaju sport i
ponekad vesti na B92 itaju dnevne novine (bez naroite lojalnosti i esto zbog
toga to im je informisanost profesionalna obaveza) a najvie veruju
taksistima i kafanskim priama
Saetak
Pri izboru knjiga veina ispitanih oslanja se na preporuke koje dobije od prijatelja
i to nezavisno od uzrasta ili pola, a skoro isto toliko vaan je i saetak koji se
nalazi na kraju knjige ili na zadnjoj korici i njega veina uesnika obavezno
proita.
Stavovima kritiara ili izvodima iz novina (koji se, takoe esto tampaju na
korici) veina uesnika ne veruje kao ni navodima da je knjiga bestseler ili
dobitnik neke vie ili manje poznate nagrade.
Univerzalno za sve uesnike fokusa je da se definitivna odluka o kupovini knjige
donosi na mestu kupovine i to posle detaljne i esto duge potrage, (znatno je
ree da se u knjiaru ue sa jasnom idejom ta se hoe i da se kupi samo ta
knjiga)
Nijedan od uesnilka nije meu prva tri kriterijuma po kojima bira knjigu naveo
cenu
Paradoksalno, cena nije vana ili bar nije presudna, ali je mogunost popusta
veoma bitan faktor pri izboru knjige
Svi uesnici preferiraju tvrd povez, ali mnogima je (naroito enama i mlaima)
nebitno kako je knjiga opremljena, (vano je samo da se ne raspada pri listanju,
Kvalitet prevoda je po miljenu svih (nezavisno od pola i uzrasta) veoma vaan i
znaajno utie na ugoaj pri itanju, ali veina nije spremna da zaobie knjigu
koja ih zanima samo zato to je prevod lo.
Saetak
Na direktno pitanje da li pri kupovini knjiga obraaju panju na autora,
izdavaa ili ediciju, veina uesnika odgovorila je da im nita od navedenog
nije presudno, ukoliko im se knjiga dopadne po sadraju ili ukoliko su dobili
preporuku od pouzdane osobe.
Autor je najvaniji starijoj populaciji, a edicija i izdava su gotovo potpuno
nebitni i veina uesnika na to ne obraa panju
Svi bi rado bili bolje informisani, od strane izdavaa i knjiara, i smatraju da
bi bolja informisanost i ak reklama verovatno poveala broj knjiga koje
kupuju,
Izgleda da se Stubovi kulture, Plato, Laguna i Narodna knjiga pominju u svim
grupama, a Klio, Geopoetika i Samizdat su poznati u grupama starijim od 19
Omiljene izdavae i edicije ima mali broj uesnika, osim to je par starijih
mukaraca nevelo Klio jer jedini imaju neto bolji izbor knjiga iz oblasti
drutvenih nauka, a neke od ena iz starije grupe najradije pogledaju novu
ponudu Samizdata, Geopoetike, Mono i Manjana
Meu mladima su najomiljenije knjige Lagune, Geopoetike, Samizdata i
Stubova kulture nezavisno od pola
Saetak
Svi se radije opredeljuju za savremene autore, nego za klasike, koji god
anr da je u pitanju
Sudei po uesnicima u fokusu svi Beograani ee kupuju beletristiku
nego strune knjige
U kasnijim godinama mukarci nastavljaju da kupuju veliki broj strunih
knjiga, dok je kod ena situacija drugaija utoliko to one sa godinama
poveavaju udeo beletristike u ukupnom broju knjiga
Publicistiku najmlai ne itaju uopte, a onda negde posle dvadesete
mukarci ponu da se zanimaju za te teme i interesovanje im sa godinama
raste a ene se (bar u Beogradu) nikad ne zainteresuju za tu oblast
Svi uesnici knjige najradije kupuju u knjiarama (samo povremeno na
sajmu zbog velikog broja izdavaa i popusta)
Knjiare treba da budu dobro snabdevene, svetle, prostrane i pregledno
organizovane, dobro je i da budu velike da bi proces biranja trajao to due
Saetak
Ono oko ega se svi uesnici slau je vanost prodavaca za atmosferu u
knjiari.
Od prodavaca u knjiari se oekuje da budu informisani o knjigama, po
mogustvu i naitani, ljubazni i diskretni, da ne smaraju i ne smetaju, a
naroito da ne stoje kao policajci budno pazei da se neto ne ukrade.
Po dobrim ocenama naroito se izdvojio Plato, zatim IPS u zgradi Akademije
nauka, Mamut, Maccado, Apropo i Papirus i knjiara u uri Salaju
Plato i IPS su najei izbor jer su dobro snabdevene, prostrane i rade do
kasno i nedeljom
Mladi su ee kupili knjigu na kiosku i vie podravaju ovakav nain prodaje
(stariji uesnici imaju mnogo primedbi na ovakav nain prodaje)
to se tie Beogradskog sajma knjiga situacija je dosta jasna i jednoobrazna
osim par izuzetaka (iz grupe starijih mukaraca koji mrze masovne
manifestacije i iz grupe starijih ena koje ne podnose guvu) svi ostali
jedva ekaju Sajam i iz godine mu se verno vraaju
Saetak
Zajedniko za sve uesnike je da se o knjigama najradije obavetavaju od
prijatelja, roaka i kolega sa posla.
Nemali broj uesnika je rekao da najvie veruje samo sebi, bilo tako to
poseti knjiare i sam potrai, prelista, i proita poneki deo, bilo tako to se
obavesti na vie strana, pa sam donese zakljuak.
Klubovi italaca Klio, Laguna, Plato, Solaris, Samizdat, Knjiga i mi, Market
print obavetavaju svoje lanove o novim izdanjima bilo tako to im alju
kataloge na kuu ili obavetenja na e-mail i svi koji ih prime kau da se i na
taj nain i informiu o knjigama
Knjiara.com takoe obavetava zainteresovane o novim izdanjima svih
izdavaa i nekolicina uesnika (naroito mlaih), koristi i tu mogunost
Mukarci se ee informiu na Internetu, a ene iz asopisa.
Saetak
Svi uesnici se, uglavnom slau da su im kriterijumi za kupovinu knjiga stroi nego
kriterijumi za itanje, to znai da povremeno proitaju i neku knjigu koju ne bi kupili.
Mukarci (i stariji i mlai) primeuju da sa godinama itaju sve vie strunu literaturu, a
srazmerno manje beletristiku, a ene imaju vee pauze vezane za materinstvo, ali
sudei po starijim uesnicama, kad deca porastu dolazi najbolje doba za itanje.
Izgleda da su ene uglavnom itale oduvek, a mukarci su itanje otkrili kasnije.
Na temu biblioteka, najvie je imala da kae najmlaa grupa (do 18 godina) Oni su svi,
uglavnom ulanjeni i (s obzirom da je re o pasioniranim itaima) ogoreni na
injenicu da se knjige vraaju sa zakanjenjem i da to prolazi nekanjeno, uasnuti time
to druga deca vrljaju i cepaju knjige pa su one u katastrofalnom stanju i to osim
lektire, nema nieg drugog
Na istu temu mladi, uzrasta 19-24 godine, koji su, takoe, uglavnom ulanjeni u
biblioteke, rekli su da su biblioteke jadne, da propadaju, da se knjige raspadaju, da
nema novih naslova i ima malo strunih knjiga
Podatak da starije grupe nemaju poverenja u medije ne iznenadjuje, koliko da medijima
ne veruju ni oni mlai od 18.
Mukarci se o knjigama obavetavaju na Internetu i u nedeljnoj Politici a ene u
asopisima Elle, i Yellow Cab. Mlai itaju Zabavnik
Primerak upitnika
Struktura trita awareness, odnos prema kupovini knjiga,
Kako birate knjige kad ih kupujete, ta Vam je najvanije
Zato
ta vam uopte nije vano - zato
Koliko je vana cena, a kvalitet, popusti, povez, kvalitet prevoda, edicija,
izdava, autor...
Da li su ista pravila za knjige koje kupujete sebi i za knjige koje poklanjate
zato
Koliko esto kupujete knjige sebi - a koliko esto kao poklon,
ta bi Vas navelo da kupujete vie knjiga, (cena, popusti, asortiman,
knjiare, vie novih izdanja, prodavci, lepe knjige, vie vremena...)
Koje knjige kupujete po tematici, nameni, jeziku, nove ili polovne
Koji je osnovni razlog zbog koga Vi kupujete knjige
Primerak upitnika
Najzastupljeniji brendovi, omiljeni brendovi, (preferencije)
Kojih sve izdavaa moete da se setite
Koje su Vam omiljene knjige, a edicije, a izdavai
Koje su Vam neomiljeni, (a ranije, a domai, a strani)
Stav prema novim naslovima, autorima i prema bestselerima, klasicima?
Beletristika, struna literatura,
Deija,
Publicistika,
Poezija,
Atlasi, renici, enciklopedije
Knjige na stranom jeziku
Ako Vam je prvi izbor nedostupan koji onda, (srodnost po ediciji, autoru, zemlji
porekla ili neto drugo)
Koje knjige ne biste kupovali- zato
Primerak upitnika
Mesto kupovine
Gde najradije kupujete knjige Zato
Kakva mesta volite po veliini atmosferi, ambijentu
Gde nikad ne kupujete knjige Zato
ta mislite o kioscima kao mestima za kupovinu knjiga, i kakva su vaa iskustva sa
tim, (da li ste kupili, da li ste itali, i da li imate zamerke)
Sajam da li poseujete, kupujete, da li ekate sajam, popusti, omiljeni tandovi
A kupovina preko interneta
Obavetavanje od strane izdavaa, knjiara kako i koliko esto
Uticaji
Kako se obavetavate o knjigama, (reklama, prikazi u medijima kojim, prijatelji,
knjiari, neki drugi nain)
Ko na Vas najvie utie kad kupujete knjige
Zato ste kupili poslednju knjigu koju ste kupili
Primerak upitnika
itanje knjiga
Do sada smo priali o kupovini knjiga da li se stavovi prema itanju
razlikuju
Da li ista pravila koja vae za izbor pri kupovini, vae i za izbor pri itanju
Kome najvie verujete da Vam preporui knjigu za itanje - Zato
Kada itate (doba dana, situacija, doba godine),
Kada ste najvie itali, a kada najmanje, sa im je to u vezi
Gde itate najvie i sa im je to u vezi
Biblioteke stavovi, zamerke, pohvale, da li ste lan biblioteke, zato da,
zato ne,
Da li pozajmljujete knjige, i od koga,
Primerak upitnika
Informisanost
Koje medije pratite, koliko esto
Kome najvie verujete zato
Kome ne verujete uopte - zato
Koju emisiju na TV ne proputate
Kako se jo informiete, (osim preko medija)
Istraivanje knjiar
Istraivanje je sprovedeno telefonskom anketom na na uzorku od 117 knjiara u
Srbiji.
Istraivanje knjiar
Status preduzea Da li je knjizara deo izdavake kue?
Ne 47%
Da
53%
% knjiara
Dravno
13%
M eovit o
3%
Privatno
79%
Instituc.
5%
Istraivanje knjiar
Koliko je zaposlenih u knjiari? Kvalifikaciona struktura
zaposlenih u knjiarama
Srednja
kola 82%
Via i
visoka
kola 18%
% knjiara
53.0%
28.2%
13.7%
2.6% 2.6%
D
o

3

4
-
5

6
-
1
0
V
i
e

o
d

1
0
P
o
s
l
o
v
n
a

t
a
j
n
a
Istraivanje knjiar
Povrina knjiare u m2 Starost knjiare
% knjiara
35%
30.8%
12%
6%
16.2%
Do 49 m2 Od 50 - 99
m2
Od 100 -
199 m2
Preko 200
m2
Ne zna
% knjiara
17.9%
25.6%
17.9%
26.5%
12%
D
o

5

g
o
d
.
D
o

1
0

g
o
d
.
D
o

1
5

g
o
d
.
P
r
e
k
o

1
5

g
o
d
.
N
e

z
n
a

Istraivanje knjiar
Kako se knjiari obavetavaju o
novim naslovima
Koji su osnovni kriterijumi za
nabavku knjiga za knjiaru
% knjiara
73.5%
44.4%
41.9%
34.2%
26.5%
5.1% Posete pred. izdavakih kua
Posete sajmovima
Od posetilaca knjiare
Preko Interneta
Mediji
Katalog izdavaa
% knjiara
63.2%
47%
25.6%
21.4%
18.8%
17.1%
14.5% Cena
Ostalo
Promocija u medijima
Top liste
Kvalitet
Sopstvena procena
Zahtevi kupaca
Istraivanje knjiar
Broj naslova u prodaji Od koliko izdavaa knjiare
prodaju knjige
%
12.8
8.5
21.4
19.7
10.3
6.0
21.4
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
D
o

5
0
0
O
d

5
0
0

d
o

1
.
0
0
0
O
d

1
.
0
0
0

d
o

2
.
0
0
0
O
d

2
.
0
0
0

d
o

5
.
0
0
0
O
d

5
.
0
0
0
d
o

1
0
.
0
0
0
V
i
e

o
d

1
0
.
0
0
0
N
e

z
n
a
%
23.9
36.8
12.8
19.7
6.8
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
30.0
35.0
40.0
1
Do 10
Od 11 do 50
Od 51 do 100
Vie od 100
Ne zna
Istraivanje knjiar
Veina (64,1%) knjiara smatra da na nabavku knjiga za knjiaru nema
uticaj oprema knjige (npr. tvrd/meki povez, iveno).
Veina knjiara (67,5%) nije specijalizovana za neku oblast knjiga.
Oni koji jesu specijalizovani su za sledee oblasti:
%
21.1
13.2 13.2
10.5 10.5 10.5
7.9
5.3
2.6 2.6 2.6
0.0
5.0
10.0
15.0
20.0
25.0
U
d
b
e
n
i
c
i
D
r
u
t
v
e
n
a

o
b
l
a
s
t
,

m
e
d
.
.
.
V
e
r
s
k
a

P
r
a
v
n
a

S
t
r
a
n
a

k
n
j
i
g
a
B
e
l
e
t
r
i
s
t
i
k
a
M
e
d
i
c
i
n
s
k
a

l
i
t
e
r
a
t
u
r
a
Istraivanje knjiar
Da li se knjiare osim prodaje
knjiga bave jo nekom
delatnou i ako da kojom
Ako se bave dodatnom
delatnou koliko prihoda
donosi samo prodaja knjiga
%
35.0
65.0
63.2
27.6
10.5
9.2
7.9
10.5
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
N
e
D
a
I
z
d
a
v
a
t
v
o
m
K
a
n
c
.

m
a
t
e
r
i
j
a
l

i

k
.

P
r
i
b
o
r
t
a
m
p
a
r
s
t
v
o
m
U
g
o
s
t
i
t
e
l
j
s
t
v
o
m
G
a
l
e
r
i
j
a

s
l
i
k
a
O
s
t
a
l
o

%
48.7
15.8
35.5
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
M
a
n
j
e

o
d

p
o
l
a

p
r
i
h
o
d
a
O
k
o

p
o
l
a

p
r
i
h
o
d
a
V
i
e

o
d

p
o
l
a

p
r
i
h
o
d
a
Istraivanje knjiar
Da li knjiare imaju raunar
Ne, 32.5 %
Da, 67.5 %
Da li koriste Internet u poslovanju
Ne, 45.3%
Da, 54.7%
Da li imaju raunarski program prilagoen poslovanju
knjiare
Ne, 61.5%
Da, 38.5%
Da li imaju e-mail adresu
Ne, 67.5%
Da, 32.5%
Istraivanje knjiar
Da li knjiare imaju komisionu
prodaju
Kakvo je miljenje knjiara o
popustima koje izdavai daju na
sajmovima, u izdavakim
knjiarama i na druge naine.
12.8%
23.1%
17.9%
25.6%
21.4% Ne
Do 30% od ukupne prodaje
Od 30 do 60% od ukupne prodaje
Vie od 60% od ukupne prodaje
Sve je komisiona prodaja
39.3%
13.7%
47.0% Negativno
Svejedno
Misle da tako
treba
Istraivanje knjiar
Da li knjiari misle da je srpskom tritu potreban sistem jedinstvene
cene knjige
Ne, 8.5%
Da, 91.5%
Istraivanje knjiar
*Lista najprofesionalnijih
izdavaa po miljenju knjiara
Izdava br. glasova
1. Laguna 45
2. Kraeativni centar 43
3. Geopoetika 15
4. Narodna kniga 15
5. Dereta 14
6. Cet 13
7. Evro 12
8. Clio 12
9. Mono&Manjana 10
10. Plato 8
11. Dragani 7
12. Kompjuter biblioteka 7
13. PAIDEIA 7
14. Samizdat B92 7
15. Alnari 6
16. JRJ 6
17. Solaris 5
18. Mikro knjiga 4
19. Stubovi kulture 4
20. Zavod za izdavanje udbenika 4
21. Book & marso 3
22. Globosino Aleksandrija 3
23. Klet 3
24. Predrag & Nenad 3
25. Prosveta 3
26. Beseda 2
27. Book bridge 2
28. Finesa 2
29. IPS media 2
30. Knjiga komerc 2
31. Krug 2
32. Mali princ 2
33. Svetigora 2
34. Zmaj 2
*Lista je napravljena tako toje svaki od
anketiranih knjiara mogao da navede tri
izdavaa za koje smatra da su
najprofesionalniji u poslovanju. Na listi
su izdavai koji su dobili glasove iz
najmanje dve knjiare.
Istraivanje knjiar
Da li prodaju
polovne/antikvarne knjige
Da li uestvuju na sajmovima
knjiga
Da, 19.7%
Ne, 80.3%
Da, 49.6%
Ne, 50.4%
1
Istraivanje knjiar Saetak (1)
Velika Veina kontaktiranih knjiara je pristala na saradnju i odgovorila na
postavljena pitanja. Na pitanja o prometu knjiga, broju prodatih primeraka
godinje i obimu finansijskog prometa knjiari nisu odgovarali smatrajui to
poslovnom tajnom.
Knjiarstvo je delatnost koja je gotovo potpuno u privatnom sektoru. Samo
12,8%, od anketiranih knjiara je u dravnom vlasnitvu, odnosno
vlasnitvu javnih preduzuea.
Veina anketiraih knjiara 53% pripada izdavakim kuama.
Veina knjiara je veoma mala po povrini, broju naslova i broju zaposlenih.
Od svih knjiara obuhvaenih ovim istraivanjem 53% knjiara ima do 3
zaposlena i jo 28% ima od 4 do 5 zaposlenih. Oko treine knjiara ima
manju ukupnu povrinu do 49m2, a jo treina je izmeu 50 i 99 m2.
16,2% nije znalo da odgovori na to pitanje.
Veina, odnosno 61,5% knjiara je mlaa od 15 godina.
Zaposleni u knjiarama veinom 83.1% imaju srednje kolsko obrazovanje,
a 16,9% visoko ili vie.
Knjiari se o novim naslovima obavetavaju pre svega peko kataloga
izdavaa 73.5%, medija 44.44%, i Interneta 41% .
Sajamovi su izvor informacija za samo 26,5% knjiara to govori da nai
sajmovi ne vre jednu od osnovnih funkcija a to je spajanje proizvoaa i
trgovaca.
Izdavai ne obilaze knjiare i ne predstavljaju u njima svoje knjige jer je
samo 5.1% knjiara izjavilo da je o novim knjigama saznalo prilikom posete
predstavnika izdavake kue.
Prilikom nabavke knjiga najvei uticaj imaju zahtevi kupaca 63.2% i
sopstvena procena knjiara 47%. Top liste imaju veoma mali uticaj - samo
21.4% to govori o nepoverenju knjiara prema top listama koje se
povremeno objavljuju u medijima. Cena je knjiarima najmanje bitna -
samo 14,6% njih nabavljaju knjige u zavisnosti od cene, a ostali smatraju
da su drugi kriterijumi mnogo vaniji.
Ponuda knjiga u naim knjiarama je siromana u odnosu na tekuu
izdavaku produkciju. ak 42,7% knjiara ima do 2000 naslova u prodaji,
odnosno 63,4% od svih knjiara ima do 5.000 naslova. Ako se uzme u obzir
da se u Srbiji godinje proizvede oko 6000 novih naslova (koji su namenjeni
prodaji) i ako je prodajni rok knjige oko etri godine onda se moe zakljuiti
da se u dve treine naih knjiara nalazi u najboljem sluaju 20% od svih
naslova koje izdavai imaju u magacinima.
Pristup policama u knjiarama ima veoma mali broj izdavaa. 60.7%
knjiara ima knjige od manje od 50 izdavaa. Narodna biblioteka Srbije ima
registrovanih vie hiljada izdavaa, a Knjiga Info u bazi podataka ima oko
850 izdavaa koji u ovom trenutku imaju u ponudi barem jednu knjigu.
Razloge za ovako malu zastupljenost izdavaa moemo nai u injenici da
veina knjiara pripada izdavakim kuama kojima je prvenstveni cilj
prodaja sopstvenih izdanja.
Kvalitet tampe, oprema knjige, povez i slino ima mali uticaj na izbor
knjiga u knjiari - 64,1% knjiara kvalitet knjige ne smatra za vanu
injenicu pri nabavci knjiga.
Dve treine knjiara nije specijalizovanoa za prodaju odreene vrste knjiga.
Da se knjiare nalaze u tekom poloaju i da teko mogu opstati samo
prodajom knjiga govori injenica da samo 35% knjiara prodaje samo
knjige. Od ostalijh knjiara 48.7% vei deo prihoda ostvarujue preko druge
delatnosti , ili oko pola 15.8%, a 35.5% vie od pola prihoda ostvaruje
prodajom knjiga. Dodatne delatnosti su tamparstvo, izdavatvo,
ugostiteljstvo itd.
Veina knjiara ima raunar 67.5% ali Internet u poslovanju koristi samo
45,3%. Samo 32.5% knjiara ima e-mail adresu. Na Internetu su, osim
retkih izuzetaka, predstavljene samo knjiare koje su deo veih izdavakih
kua. Raunarski program prilagoen knjiarskom poslovanju ima 38,5%
knjiara.
Preovlaujui nain prodaje knjiga je komisiona prodaja. Samo 21,4%
knjiara nema knjige na komisionoj prodaji. 25,6% knjiara na komisionoj
prodaji ima 30% svoje ponude. 17,9% knjiara ima 60% komisione prodaje.
23,1% ima preko 60% komisiona i 12,8% knjiara prodaje samo komisiono.
Uobiajeno je da izdavai daju popuste na svoja izdanja u svojim
knjiarama, na sajmovima i preko drugih kanala prodaje. 47% knjiara je
nezadovoljno takvim stanjem, 13.7% nema miljenje o tome, a 39.3%
smatra da je to ispravno. Meutim, na pitanje da li je srpskom tritu knjiga
potreban sistem jedinstvene cene knjiga kakav postoji u veini evropskih
zemalja gde e jedna knjiga imati istu cenu na svim prodajnim mestima ak
91,5% je odgovorilo potvrdno.
U ovoj anketi knjiari su dobili priliku da naprave rang listu
najprofesionalnijih izdavaa. Lista je napravljena tako toje svaki od
anketiranih knjiara mogao da navede tri izdavaa za koje smatra da su
najprofesionalniji u poslovanju. Na listi su izdavai koji su dobili glasove iz
najmanje dve knjiare. Na prvih deset mesta te top liste nalaze se Laguna,
Kraeativni centar, Geopoetika, Narodna kniga, Dereta, CET, Evro, Clio,
Mono&Manjana i Plato.
Istraivanje izdavaa
Istraivanje izdavakih kua, realizovano telefonskom anketom na uzorku od 104
najvee izdavake kue u Srbiji.
Istraivanje izdavaa
Status preduzea Regionalna rasporeenost izdavaa u
Srbiji
% izdavaa
Juna Srbija
1%
Istona Srbija
1.9%
Centralna
Srbija 1.9%
Zapadna
Srbija, 2.9%
Vojvodina
14.4%
Beograd
77.9%
% knjiara
Dravno
11%
Meovito
2%
Instituc.
4%
Privatno
83%
Istraivanje izdavaa
Starost izdavake kue Povrina poslovnog prostora u m2
Preko 15
godina 40%
Do 5 godina,
23%
Do 15
godina 17%
Do 10
godina 15%
Ne zna 5%
% izdavaa
32.7%
18.3%
17.3%
16.3%
12.5%
2.9% U privatnom stanu
Ne zna
Preko 200 m2
Od 100 - 199 m2
Od 50 - 99 m2
Do 49 m2
Istraivanje izdavaa
Broj zaposlenih u izdavakim
kuama
Kvalifikaciona struktura zaposlenih u
izdavakim kuama
% izdavaa
33.7%
12.5% 12.5%
36.5%
4.8%
Do 3 Do 4-5 Do 6-10 Vie od 10 Poslovna
tajna
% zaposlenih
Osnovna
kola
3%
Via ili
visoka
kola
37%
Srednja
kola
60%
Istraivanje izdavaa
Ukupan broj izdanja do septembra
2006.
Broj novih izdanja u proteklih 12
meseci
% izdavaa
33.7%
13.5%
12.5%
21.2%
12.5%
6.7% Ne zna
Preko 500
Od 201 do 500
Od 101 do 200
Od 51 do 100
Do 50
% izdavaa
27.9%
28.8%
26%
13.5%
3.8%
Do 10 Od 11 do
20
Od 21 do
50
Od 51 do
100
Preko 100
Istraivanje izdavaa
Promene broja novih naslova u
poslednjih tri godine
Prosean tira
% izdavaa
51.9%
27.9%
8.7%
11.5% Pad
Promenljivo
Ujednaeno
Porast broja novih naslova
% izdavaa
31.7%
47.1%
21.2%
Do 500 500 - 1000 Preko 1000
Istraivanje izdavaa
Veina 57,7% od 104 najvea izdavaa je specijalizovana za neku oblast
izdavatva.
Oni koji su se specijalizovali izdaju knjige iz sledeih oblasti (broj
izdavaa):
Istraivanje izdavaa
Veina 57,7% od 104 najvea izdavaa se pored izdavatva bavi jednom
ili vie delatnosti.
Oni koji imaju dodatnu delatnost najee se bave:
% izdavaa
tamprstvo
28.3%
Knjiarstvo
53.3%
Ostalo
13.3%
Distribucija,
23.3%
Uvoz knjiga,
18.3%
Ugostiteljstvo
5%
Istraivanje izdavaa
Izdavai u ogromnoj veini imaju raunar 98,1%
U poslovanju koriste Internet 96,2%
Veina nema raunarski program prilagoen izdavakom poslovanju
59,6%
Istraivanje izdavaa
Kome prodaju knjige
% izdavaa
91.3%
91.3%
73.1%
50%
47.1%
41.3%
32.7%
19.2%
13.5%
7.7%
K
n
j
i
a
r
a
m
a
N
a

s
a
j
m
o
v
i
m
a
B
i
b
l
i
o
t
e
k
a
m
a
D
i
s
t
r
i
b
u
t
e
r
i
m
a
P
r
e
k
o

s
v
o
g

w
e
b

s
a
j
t
a
P
r
e
k
o

t
r
g
o
v
.

p
u
t
n
i
k
a
P
r
e
k
o

k
l
u
b
o
v
a

k
n
j
i
g
e
U

s
u
p
e
r

m
a
r
k
e
t
i
m
a
P
r
e
k
o

k
i
o
s
k
a
Istraivanje izdavaa
Izdavai u ogromnoj veini
96,2% uestvuju na sajmovima
knjiga.
Broj sajmova na kojima izdavai
uestvuju
78,9% izdavaa daje popuste na
knjige u maloprodaji (na
sajmovima, svojim knjiarama,
svojim klubovima knjiga i sl.)
Visina popusta koji izdavai
daju u maloprodaji
Do 20%
popusta
daje
27%
izdavaa
Vie od
30%
popusta
daje
29%
izdavaa
Do 30%
popusta
daje
44%
izdavaa
% izdavaa
Jedan sajam
33.7%
Do 3 sajma
27.9%
4 do 5
sajmova
15.4%
Vie od 5
sajmova
23.1%
Istraivanje izdavaa Saetak (1)
Izdavatvo u Srbiji je ogromnom veinom u privatnim rukama 83,7%.
Od prvih 104 izdavaa u Srbji ak 77,9% je u Beogradu.
Izdavake kue su male po broju zaposlenih - samo 36,5% ima vie od 10
zaposlenih. Kvalifikaciona struktura je visoka jer 36,6% ima viu ili visoku
kolu.
Izdavatvo poveava obim proizvodnje knjiga jer od anketiranih izdavaa
njih 51.9% izjavljuje da im se poveava broj novih naslova u poslednje tri
godine, to zajedno sa onima koji imaju ujednaenu produkciju ine 4/5 svih
izdavaa.
Gotovo polovina izdavaa knjige tampa u tirau izmeu 500 i 1000
primeraka.
Istraivanje izdavaa Saetak (2)
Veina izdavaa 57,7% je specijalizovana za neku oblast. Meu njima su
najee Humanistike nauke, Beletristika, Deja knjievnost, Struna
literatura, Udbenici, Raunarska literatura, Medicina, Filozofija, Pravna
literatura, Lingvistika, Umetnost itd.
Samo 42.3% od najveih izdavaa se bavi samo izdavatvom. Ostali se se
najee bave knjiarstvom i tamparstvom.
Izdavai su dobro opremljeni raunarima 98.1% , koriste internet u
poslovanju 96,2% ali samo 40,4% ima odgovarajui raunarski program za
poslovanje.
Izdavai knjige prodaju podjednako i knjiarama i pojedinanim kupcima na
sajmovima.
Na sajmovima 79.8% izdavaa daje popuste, a 73,5% njih daje vee
popuste od 20%.
Istraivanje biblioteka
Istraivanje je realizovano telefonskom anketom na uzorku od 124 javne biblioteke
u Srbiji
Starost biblioteke Povrina biblioteka u m2
% biblioteka
0.8%
3.2%
9.7%
83.9%
2.4% Ne zna
Preko 15
godina
Do 15 godina
Do 10 godina
Do 5 godina
% biblioteka
15.3%
34.7%
32.3%
12.1%
5.6%
D
o

1
0
0

m
2
O
d

1
0
0

d
o

3
0
0

m
2
O
d

3
0
0

d
o

1
.
0
0
0

m
2
P
r
e
k
o

1
0
0
0

m
2
N
e

z
n
a
Broj zaposlenih u bibliotekama Kvalifikaciona struktura zaposlenih u
bibliotekama
% biblioteka
41.9%
30.6%
18.5%
8.9% Do 3
Do 4-5
Do 6-10
Vie od 10
% zaposlenih
Osnovna
kola 8.6%
Srednja
kola
50.6%
Via ili
visoka
kola
40.9%
Broj knjiga u biblioteci Broj lanova bibloteke
Promene broja lanova biblioteke u
poslednje tri godine
% biblioteka
8.9%
19.4%
32.3%
18.5%
21%
D
o

2
0
.
0
0
0
O
d

2
0

d
o

3
0
.
0
0
0
O
d

3
0

d
o

5
0
.
0
0
0
O
d

5
0

d
o

1
0
0
.
0
0
0
P
r
e
k
o

1
0
0
.
0
0
0
% biblioteka
51.6%
33.9%
14.5% Preko 5000 lanova
Od 1000 do 5000
Do 1000 lanova
% biblioteka
38.7%
29.8%
31.5%
Pad br.
lanova
Ujednaeno
Porast
br.lanova
Koliki je godinji budet za nabavku
novih knjiga
Kako nabavljaju knjige
% biblioteka
4.8%
22.6%
28.2%
11.3%
3.2%
9.7%
4.8%
15.3% Ne zna
Deo gradske biblioteke
Preko milion
Od 500 do 1 milon
Od 300 do 500.000 din
Od 100 do 300.000 din.
Do 100.000 din.
0 din.
% biblioteka
96.0%
87.1%
14.5%
13.7%
9.7%
8.1%
5.6% Na sajmovima knjiga
Preko Interneta
Preko mat. bib.
Od knjiara
Od distributera
Direktno od izdavaa
Poklon
Koji su osnovni kriterijumi za
nabavku knjiga
Kako se obavetavaju o novim
naslovima
% biblioteka
84.7%
45.2%
23.4%
7.3%
Nema uticaj na
nabavku
Cena knjige
Kvalitet
Zahtevi lanova
% biblioteka
92.7%
76.6%
49.2%
26.6%
2.4% Na sajmu
Posete pred. izd. kua
Preko Interneta
Mediji
Katalog izdavaa
Veina javnih biblioteka 58,1% se pored bibliotekarstva bavi jo nekom
delatnou
To su uglavnom (od onih koji imaju dodatnu delatnost) izdavatvo 86,1%,
knjiarstvo 9,7%, ostalo (galerija, pozorite, muzej,
manifestacije, tamparija) 13,9%
96,8% biblioteka odrava promocije novih knjiga
Od biblioteka koje se bave izdavatvom do sada su izdale
- do 10 naslova 48,4% biblioteka
- od 11 do 30 naslova 25,8% biblioteka
- preko 30 naslova 14,5% biblioteka
- 11,3% zna da je neto izdalo ali ne zna koliko
Biblioteke koje se bave izdavatvom u poslednjih godinu dana izdale su
- 0 knjiga 11,3% biblioteka
- Do 5 knjiga 77,4% biblioteka
- Preko 5 knjiga 11,3% biblioteka
89,5% biblioteka ima raunar
U poslovanju Internet koristi 58,9% biblioteka
E-mail adresu ima 54% biblioteka
Raunarski program prilagoen potrebama biblioteke ima 60,5% biblioteka
95,2% bibliotekara misli da je tehnika oprema knjiga (npr. tvrd/meki povez,
iveno) vana za upotrebu knjige u biblioteci
Tehnika oprema knjige ima uticaja na nabavku novih knjiga u 77,4%
biblioteka
Veina bibliotekara 54,8% nije zadovoljna kvalitetom tampe novih knjiga
Veina bibliotekara 72,6% nije zadovoljna prostorom u koji je smetena
biblioteka
Poloajem u lokalnoj zajednici je zadovoljno ili veoma zadovoljno 35,5%
bibliotekara, 29% misli da bi taj odnos mogao biti bolji, a 35,5% uopte nije
zadovoljno.
Biblitekari veinom 52,4% smatraju da ne dobijaju dovoljne koliine novih
knjiga
Ipak, u poslednje tri godine u 55,6% poveava se nabavka, u 37,1% ista je
kao i pretjodnih godina , a u 7,3% nabavljaju manje nego ranije
U 71% biblioteka smatraju da nabavka novih knjiga zadovoljava potrebe
lanova biblioteke
Istraivanje biblioteka Saetak (1)
Veina biblioteka 58,1% ima manje od 10 zaposlenih i veliki procenat
visokobrazovanih 40,9%.
Veina biblioteka 60,8% ima do 50.000 knjiga. 51,6% biblioteka ima do 1000
lanova, ali je trend u poslednje tri godine da se broj lanova poveava u 38.7%
biblioteka.
Polovina biblioteka se nalazi u prostorima do 300 m2.
89,5% biblioteka ima raunar, 58.9% koristi Internet i 54% ima e-mail adresu.
55,6% biblioteka ima godinji budet za nabavku novih knjiga do 300.000 dinara.
58,9% biblioteka je u poslednjih 12 meseci nabavilo do 2000 knjiga. 55,6% tvrdi
da u poslednje tri godine postoji porast broja novih knjiga.
Knjige se naee kupuju direktno od izdavaa 87.1% ili dobijaju na poklon 96% .
Mnogo manje nabavljaju knjige od distributera 14,5% ili od knjiara 13,7% .
Najvei uticaj na nabavku novih knjiga imaju lanovi biblioteke 84,7%, kvalitet
knjige znatno manje utie 45.2% a cena je najmanje vana 23,4%.
Glavni izvor informacija o novim knjigama su katalozi izdavaa 92.7%, mediji
76,6% i Internet 49,2%. Mnogo manje se informiu od predstavnika izdavakih
kua 26,6% i na sajmovima knjiga 2,4%.
95.2% bibliotekara misli da je tehnika oprema knjige vana, 77,4% smatra da
ta injenica ima uticaj na nabavku novih knjiga.
Istraivanje trita knjiga
www.knjigainfo.com info@knjigainfo.com
MC Most
Terazije 12
11000 Beograd
Srbija
Tel. +381 11 2685155
Fax. +381 11 2685177
info@knjigainfo.com
Knjino informacioni sistem

Istrazivanje Trzista Knjiga U Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Istrazivanje Trzista Knjiga U Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MC Most - KnjigaInfo.

You might also like