1

SADRAJ
1.1.1 Zatita od prekomernih struja .......................................................................................................................... 2
1.1.2 Selektivnost zatita u elektrinim instalacijama niskog napona ...................................................................... 4
1.1.3 Osigurai .......................................................................................................................................................... 6
1.1.4 Zatita od elektrinog udara (osnovna podela) ................................................................................................ 9
1.1.5 Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira ..................................................................................... 9
1.1.6 Zatita od direktnog dodira delova pod naponom .......................................................................................... 12
1.1.7 Zatita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela) .......................................................... 14
1.1.8 TN sistemi ..................................................................................................................................................... 19
1.1.9 TT sistemi ...................................................................................................................................................... 21
1.1.10 IT sistemi .................................................................................................................................................. 22
1.1.11 Primena zatitnog ureaja diferencijalne struje (ZUDS) .......................................................................... 24
1.1.12 Izjednaenje potencijala ............................................................................................................................ 28







2

1.1.1 Zatita od prekomernih struja

Provodnici pod naponom moraju biti zatieni jednim ili sa vie ureaja za automatski
prekid napajanja u sluaju preoptereenja i kratkog spoja, osim u sluajevima gde prekomerna
struja ne moe biti vea od podnosive struje provodnika (npr. odreeni transformatori za zvonca,
transformatori za zavarivanje i sl). Koristi se vie tipova zatitnih ureaja, i to:

1. Ureaji koji obezbeuju zatitu od struje preoptereenja i od struje kratkog spoja.
Ovi zatitni ureaji moraju da prekinu svaku prekomernu struju do oekivane struje kratkog spoja u
taki gde je ureaj instaliran. Takvi zatitni ureaji mogu biti: (1) prekidai koji sadre prekostrujni
okida, (2) prekidai u kombinaciji sa osiguraima i (3) osigurai tipa gI i gII.
2. Ureaji koji obezbeuju zatitu od struje preoptereenja. To su zatitni ureaji sa
inverznim kanjenjem ija mo prekidanja moe biti ispod vrednosti oekivane struje kratkog spoja
u taki u kojoj je ureaj instaliran.
3. Ureaji koji obezbeuju zatitu samo od struje kratkog spoja. Ovi ureaji mogu biti
instalirani tamo gde se zatita od preoptereenja postie na drugi nain, ili gde nije obavezna zatita
od preoptereenja. Ovi ureaji moraju da prekidaju struju kratkog spoja od oekivane struje kratkog
spoja. Takvi ureaji mogu biti: (1) prekidai sa prekostrujnim okidaem i (2) osigurai.

Zahtevi koji se odnose na obezbeenje zatite od prekomernih struja u elektrinim
instalacijama u zgradama izloeni su u standardima JUS N.B2.743:1988 i JUS N.B2.743/1:1988, i
to su:

a) Zahtevi za zatitu od struje preoptereenja

Zatitni ureaji moraju biti predvieni da prekidaju svaku struju preoptereenja koja
protie provodnicima pre nego to prouzrokuje povienje temperature tetno za izolaciju, spojeve,
stezaljke ili okolinu. Radna karakteristika ureaja koji titi elektrini vod od preoptereenja, mora
da ispuni sledea dva uslova:

1. I
B
I
n
I
Z

2. I
2
1,45 I
Z


gde su:
I
B
- struja za koju je strujno kolo projektovano;
I
n
- nazivna struja zatitnog ureaja;
I
Z
- trajno podnosiva struja provodnika ili kabla. Ako isti zatitni ureaj titi nekoliko
provodnika spojenih paralelno, vrednost (I
Z
) je suma trajno podnosivih struja razliitih provodnika.
I
2
- struja koja odreuje pouzdano delovanje zatitnog ureaja. U praksi se uzima da je (I
2
)
jednako:
- radnoj struji u toku utvrenog vremena za prekidae;
- struji osiguraa u toku utvrenog vremena za osigurae tipa gI;
- 0,9 puta struja osiguraa u toku utvrenog vremena za osigurae tipa gII.
NAPOMENA: Faktor 0,9 uzima u obzir uticaj razlika uslova ispitivanja izmeu
osiguraa tipa gI i gII (topljivi umetak), s obzirom na to da se ovi poslednji ispituju u obinom
ispitnom ureaju gde su mogunosti hlaenja bolje..

Kao to je reeno, prema standardu JUS N.B2.752:1988, trajno podnosiva struja
provodnika ili kabla dobija se na bazi trajno dozvoljene struje kabla (I
tr doz
), uz korekcije odreenim
faktorima, tj:

3
I
Z
= k

k
n
I
tr doz


gde je:
I
tr doz
- trajno dozvoljena struja kabla, tablini podatak (tabela 2.14 i 2.15);
k

- korekcioni faktor za temperaturu (tabela 2.11);

k

- korekcioni faktor za termiku otpornost tla (tabela 2.12);

k
n
- korekcioni faktor za grupno poloena strujna kola (tabela 2.16);

b) Zahtevi za zatitu od struja kratkih spojeva

Zatitni ureaji moraju obezbediti prekidanje struje kratkog spoja koja protie kroz
provodnike strujnog kola pre nego to takva struja prouzrokuje opasnost od toplotnih i mehanikih
dejstava u provodnicima i spojevima. Svaki zatitni ureaj od kratkog spoja mora zadovoljiti
sledee uslove:
- Mo prekidanja ne sme biti manja od oekivane struje kratkog spoja na mestu
postavljanja, osim ako je postavljen drugi zatitni ureaj koji ima potrebnu mo prekidanja na strani
napajanja. U tom sluaju, karakteristike ureaja se moraju tako podesiti da energija koja se proputa
preko ta dva ureaja ne prelazi vrednost koju ureaj postavljen na strani optereenja i provodnika
koji se tite pomou tih ureaja moe podneti bez oteenja.
NAPOMENA: Prema Pravilniku o tehnikim merama za elektroenergetske instalacije u
industriji (Sl. list SFRJ, br. 2/1973) koji je van snage, tip topljivih osiguraa i elektromagnetskih
okidaa treba odabrati prema veliini struje kratkog spoja, koja sme iznositi najvie osmostruku do
desetostruku vrednost termikog okidaa, zavisno od temperature okoline. Ako struja kratkog spoja
ima veu vrednost, treba upotrebiti zatitni prekida vee snage.
- Svaka struja kratkog spoja koja se pojavi u bilo kojoj taki strujnog kola mora biti
prekinutau okviru onog vremena koje dovodi provodnike do dozvoljene granine temperature. Za
kratke spojeve koji traju do 5s, vreme (t) u kojem data struja kratkog spoja podie temperaturu
provodnika od najvie dozvoljene temperature u normalnom radu (
Z
) do granine temperature
(
0
), priblino se izraunava formulom:

t = k
S
I


gde su:
t - trajanje (s);
S - presek (mm
2
);
I - efektivna vrednost stvarne struje kratkog spoja (A);
k - faktor ija vrednost zavisi od vrste materijala provodnika, izolacije i ostalih delova i poetne i
krajnje temperature (tab. 2.37).

Tabela 2.37. Vrednosti faktora k

Vrednosti faktora k Materijal
115 Bakarni provodnik sa PVC izolacijom
135 Bakarni provodnik sa gumom, butil-gumom, umreene
polietilenom i etilen-propilen-gumom
74 Aluminijumski provodnik sa PVC izolacijom
87 Aluminijumski provodnik sa gumom, butil-gumom, umreene
polietilenom i etilen-propilen-gumom
115 Spojevi lemljeni kalajnim lemom kod bakarnih provodnika,
koji odgovaraju temperaturi od 160C
4
NAPOMENA: Vrednosti za k nisu definisane za: male provodnike (preseka manjeg od
10mm
2
), trajanje kratkog spoja preko 5s, druge vrste spojeva provodnika, gole
provodnike i provodnike sa mineralnom izolacijom.

Za vrlo kratko trajanje (< 0,1s) gde je asimetrija struja znatna, za ureaje za ograniavanje
struje mora biti zadovoljen uslov k
2
S
2
> I
2
t. To znai da proizvod (k
2
S
2
) mora biti vei od vrednosti
proputene energije (I
2
t) navedene od strane proizvoaa zatitnih ureaja.

1.1.2 Selektivnost zatita u elektrinim instalacijama niskog napona

Prilikom postavljanja vie od jednog rasklopnog aparata u jednom strujnom kolu ili na
razliitim nivoima u krajnjem strujnom kolu, rasklopni ureaj se mora izabrati tako da se postigne
puna selektivnost. Selektivnost zatite od preoptereenja i od kratkog spoja moe se definisati kao
sposobnost zatitnog ureaja prekomerne struje da prekine strujno kolo u kome se razvio kvar bez
uticaja na ispravna strujna kola istog sistema.
Za sada ovom problemu nije posveena dovoljna panja. Delimino je obraeno u
standardima JUS N.B2.741:1989, JUS N.B2.774:1991 i JUS N.B2.743:1988, kao i Pravilniku o
tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br. 53/1988 i
54/1988). U praksi se koriste sledea pravila:
1) Za obezbeivanje selektivnosti potrebno je da brzi osigurai budu stepenovani za dva
stepena, a tromi za jedan stepen.
2) Selektivnost izmeu dva osiguraa za zatitu provodnika i kablova postie se kada je
nazivna struja (I
n
) veeg osiguraa 1,6 I
n
manjeg. Ovo vai za tipove osiguraa G prema JUS
N.E5.210:1990 (odnosno L prema DIN VDE 0636, u delu 21:1984), koji se koriste za zatitu
provodnika i kablova, i to za osigurae sa I
n
> 16A.
3) Selektivnost izmeu instalacionog automatskog prekidaa i osiguraa postie se kada je
vreme iskljuenja instalacionog automatskog prekidaa manje od vremena topljenja osiguraa
vezanog na red. Vrednost energije (I
2
t) prekidaa i energija (I
2
t) topljenja osiguraa su bitni inioci
u odreivanju selektivnosti (sl. 2.21).
4) Selektivnost izmeu dva automatska instalaciona prekidaa i/ili prekidaa ilustruju slike
2.22 i 2.23. Ovde su takoe vrednosti proputene energije (I
2
t) prekidaa bitne za odreivanje
selektivnosti.
5) Selektivnost dva ili vie zatitnih ureaja diferencijalne struje struje (ZUDS) moe se
ostvariti izborom i postavljanjem ZUDS-a koji iskljuuje sa napajanja samo delove instalacije koji
se nalaze neposredno iza posmatranog ZUDS-a. Slika 2.24 prikazuje ukupnu selektivnost pod
sledeim uslovima:
a) karakteristika vreme-struja nedelovanja ZUDS-a (B) mora biti iznad karakteristike
vremena delovanja ZUDS-a (A);
b) nazivna diferencijalna struja nedelovanja ZUDS-a (B), tj. I
noB
, mora biti vea od
nazivne diferencijalne struje nedelovanja ZUDS-a, tj. I
noA
, i to u odnosu 3:1.
5

Slika 2.21. Karakteristika vreme-struja i (I
2
t) struja; I oekivana struja kratkog spoja; I
S

granina struja selektivnosti (engl. Selectivity Limit Current); I
B
struja preuzimanja (engl. Take-
over Current); I
cu
nazivna najvea mo prekidanja struje kratkog spoja (engl. Rated Ultimate
Short-circuit Breaking Capacity); A karakteristika topljenja osiguraa; B radna karakteristika
topljivog osiguraa; C radna karakteristika prekidaa

Prema IEC 947-2:1991 definie se da li je automatski prekida predvien za ostvarenje
selektivnosti ili ne i to sa odreenim vremenskim zakanjenjem u odnosu na druge prekidae vezane
na red na strani optereenja, a pod uslovima kratkog spoja, i to:

- kategorija upotrebe A: prekidai koji nisu specijalno namenjeni za selektivnost u
uslovima kratkog spoja u odnosu na druge zatitne ureaje od kratkog spoja koji su vezani na red na
strani optereenja, tj. bez namernog zakanjenja predvienog za selektivnost u uslovima kratkog
spoja i stoga bez naznaene kratkotrajne podnosive struje (nazivne moi prekidanja);

1.1.2.1 Slika 2.22. Selektivnost dva instalaciona automatska prekidaa

- kategorija upotrebe B: prekidai koji su specijalno namenjeni za selektivnost u
uslovima kratkog spoja u odnosu na druge zatitne ureaje od kratkog spoja koji su vezani na red na
strani optereenja, tj. sa namernim zakanjenjem koje moe biti sa podeavanjem, predvieni za
selektivnost u uslovima kratkog spoja. Takvi prekidai imaju naznaenu kratkotrajnu podnosivu
struju (nazivnu mo prekidanja).

6
1.1.3 Osigurai

Opti tehniki uslovi za niskonaponske topljive osigurae nalaze se u standardu JUS
N.E5.210:1990. Standard se odnosi i na topljive umetke namenjene za upotrebu u kombinacijama
osigura-sklopka (niskonaponske sklopke sa prekidanjem u vazduhu, rastavljai sa prekidanjem u
vazduhu i kombinacije osiguraa niskog napona prema JUS N.K5.012:1982).
Osnovne nazivne karakteristike osiguraa su sledee:

1. Nazivni napon. Standardne vrednosti nazivnih napona pobrojane su u tabeli 2.38.
Nazivni napon osiguraa je najnia vrednost nazivnog napona njegovih delova (dra osiguraa,
topljivi umetak). To znai da nazivni napon topljivog umetka moe biti razliit (vei) od nazivnog
napona draa osiguraa u kojem e topljivi umetak biti upotrebljen.

Slika 2.23. Selektivnost dva prekidaa

Slika 2.24. Ukupna selektivnost dva ZUDS-a

1.1.3.1.1 Tabela 2.38. Nazivni naponi osiguraa

Nazivni naponi za osigurae naizmenine struje Nazivni naponi za
osigurae jednosmerne
struje (V)
Niz I (JUS N.A2.001:1989) (V) Niz II (IEC 38:1983)
(V)



120
110
125
7

220 (230)

380 (400)
500
660 (690)

208
240
277
415
480
600

220
250
440
460
500
600
750

2. Nazivna struja topljivog umetka i draa osiguraa. Nazivna struja topljivog umetka
mora predstavljati jednu od vrednosti navedenih u tabeli 2.39. Nazivna struja draa osiguraa mora
biti izabrana iz niza nazivnih struja topljivih umetaka ako nije drugaije navedeno u posebnim
standardima za odreenu vrstu osiguraa.

3. Karakteristika vreme-struja. Karakteristika vreme-struja daje se za trajanje topljenja
due od 0,1s. Struja se predstavlja na apscisi, a vreme na ordinati. Za obe koordinate koristi se
logaritamska podela. Primeri karakteristika vreme-struja vide se na slikama 2.25 i 2.26.
Karakteristika vreme-struja topljivog umetka zavisi od konstrukcije, kao i, za odreeni topljivi
umetak, od temperature okolnog vazduha i uslova hlaenja. Ukoliko nije navedeno, podrazumeva
se da se karakteristike odnose na temperaturu okolnog vazduha od 20C.

Slika 2.25. Karakteristika vreme-struja gG osiguraa za optu upotrebu sa punim podrujem prema
IEC 269-2-10:1987

1.1.3.1.2 Tabela 2.39. Nazivne struje osiguraa

Niz nazivnih struja osiguraa (A)
2 4 6 8 10 12 16 20 25 32 40 50 63 80 100
125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250
NAPOMENE:
1. Ako se ukae potreba za niim ili viim vrednostima, one se mogu odabrati iz niza
R10 prema stabdardu JUS N.A0.001:1983.
2. Ako je u posebnim sluajevima potrebno izabrati meuvrednost, ona se moe
odabrati iz niza R20 prema standardu JUS N.A0.001:1983.
8

U vezi sa delovanjem topljivog umetka definiu se: konvencionalno vreme i
konvencionalna struja. Pri tome razlikuje se: (1) konvencionalna struja netopljenja (I
nf
)
utvrena vrednost struje koju topljivi umetak moe da podnese tokom utvrenog (konvencionalnog)
vremena bez topljenja, i (2) konvencionalna struja topljenja (I
f
) utvrena vrednost struje koja
izaziva delovanje topljivog umetka tokom utvrenog (konvencionalnog) vremena. Konvencionalna
vremena i konvencionalne struje nalaze se u tabeli 2.40.

4. Nazivna mo prekidanja topljivog umetka. Nazivna mo prekidanja topljivog umetka
je vrednost (efektivna za naizmeninu struju) oekivane struje koju osigura moe da prekine za
dati napon pod odreenim uslovima. Nazivnu mo prekidanja daje proizvoa u odnosu na nazivni
napon. Vrednosti najmanje nazivne moi prekidanja utvrene su u posebnim standardima za
odreenu vrestu osiguraa.

Slika 2.26. Karakteristika vreme-struja gL osiguraa visoke prekidne moi za zatitu kablova i
provodnika prema DIN VDE 0636, u delu 21:1984

Tabela 2.40. Konvencionalna vremena i konvencionalne struje
za topljive umetke tipa gG

Nazivna struja I
n

(A)
Konvencionalno
vreme (h)
Konvencionalna struja
Topljenja I
f
Topljenja I
f

I
n
< 16 1
*) *)

16 I
n
63 1 1,25 I
n
1,25 I
n

63 < I
n
160 2
160 < I
n
400 3
400 < I
n
4
NAPOMENA:
*)
Vrednosti za nazivne struje manje od 16A nisu utvrene.

Prema odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog
napona (Sl. list SFRJ, br. 53/1988 i 54/1988), pri ugradnji osiguraa mora se voditi rauna o
sledeem:
- Osigura se ne sme postavljati u neutralni provodnik jednofaznih ili viefaznih strujnih
kola.
9
- U TN sistemima napajanja, osigura kao zatitni ureaj od prekomerne struje i/ili ureaj
za zatitu od preoptereenja, koji slui i kao zatita od indirektnog dodira automatskim
iskljuivanjem napajanja, mora se postavljati na poetku svakog strujnog kola, kao i na svim
mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ureaj za zatitu od kratkog spoja i/ili
ureaj za zatitu od preoptereenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje zahtevanu zatitu.
*)

- U IT sistemima napajanja, osigura kao ureaj za zatitu od preoptereenja, kada su
izloeni delovi meusobno povezani pri pojavi druge greke, mora se postavljati na poetku svakog
strujnog kola, kao i na svim mestima na kojima se smanjuje presek provodnika, osim ako ureaj za
zatitu od preoptereenja postavljen ispred tog mesta ne obezbeuje zahtevanu zatitu.
- Ogranci od kablovskih i nadzemnih niskonaponskih mrea osiguravaju se pri ulasku u
zgradu.
NAPOMENA: U Pravilniku o tehnikim normativima za elektrine instalacije niskog
napona (Sl. list SFRJ, br. 53/1988 i 54/1988) nije definisano ta to znai da osigura postavljen
ispred tog mesta obezbeuje zahtevanu zatitu. Zbog toga se esto u praksi primenjuju odredbe iz
Tehnikih propisa za izvoenje elektroenergetskih instalacija u zgradama (Sl. list SFRJ, br.
43/1996; 35/1974 i 13/1978) koji su sada van snage, a koji su odreivali dodatne uslove za ugradnju
osiguraa u sluaju smanjenja preseka provodnika:
1. Osigura koji treba da titi provodnik smanjenog preseka moe se postaviti na
udaljenosti od 1m od mesta odvajanja. Pri tome nazivna struja topljivog umetka prethodnog
osiguraa treba da je najmanje 3 stepena vea nego to bi to odgovaralo provodniku smanjenog
preseka.
2. Osigura koji treba da titi provodnik smanjenog preseka moe se postaviti na
udaljenost vie od 1m od mesta odvajanja ako su ispunjeni sledei uslovi:
- pri kratkom spoju izmeu dva provodnika na mestu ugradnje prethodnog i jaeg
osiguraa mora tei struja koja je najmanje 15 puta vea od nazivne struje topljivog umetka tog
osiguraa;
- pad napona do jaeg osiguraa ne sme prelaziti 3,5%
U ovom sluaju osigura ugraen na kraju provodnika titi od preoptereenja, dok
osigura na poetku provodnika veeg preseka titi od kratkog spoja.


1.1.4 Zatita od elektrinog udara (osnovna podela)

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zatita od elektrinog udara postie se primenom
odgovarajuih mera:
- istovremene zatite od direktnog i indirektnog dodira;
- zatite od direktnog dodira;
- zatite od indirektnog dodira.

1.1.5 Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira

Primenom istovremene zatite od direktnog i indirektnog dodira ne ugroava se
oveiji ivot ni pri direktnom dodiru delova pod naponom ni pri kvaru u izolaciji. Na prvi pogled,
to je najekonominije reenje. Meutim, istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira ipak
ima ogranienu upotrebu u elektroenergetici, jer je to u osnovi primena malih napona (malih snaga).
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira izvodi
se pomou sledeih sistema (sl. 2.35):
- SELV (bezbednosno mali napon i neuzemljena strujna kola);
- PELV (uzemljeni bezbednosno mali napon, odnosno, uzemljena strujna kola);
- FELV (mali radni napon).
NAPOMENA: Nazivi za sisteme koji obezbeuju istovremenu zatitu od direktnog i
indirektnog dodira imaju korene u izrazima na engleskom jeziku:
- SELV (engl. Safety Extra Low Voltage);
- PELV (engl. Protective Extra Low Voltage);
- FELV (engl. Functional Extra Low Voltage).
10
Istovremena zatita od direktnog i indirektnog dodira, pomou sistema SELV i PELV,
ostvaruje se kada su ispunjeni sledei uslovi:

L1
L2
L3
N
PE
SELV
Bezbednosni
transformator
za odvajanje ili
ekvivalentan
izvor, bez
uzemljenja
Bezbednosni transformator
za odvajanje ili ekvivalentan
izvor, spoj sa zemljom
dozvoljen
Ne mora biti
bezbednosni izvor,
spoj sa zemljom
dozvoljen
Oprema
klase III
PELV FELV
Strujno kolo
PELV
Strujno kolo
FELV
PE
PE
E
E

Slika 2.35. Prikaz upotrebe strujnih kola SELV, PELV i FELV (Napomena: na slici nisu prikazani
zatitni ureaji)

1. Nazivni napon ne moe da prekorai gornju granicu opsega I napona elektrinih
instalacija u zgradama. Prema standardu JUS N.B2.702:1984, to je napon: U 50V naizmeninog,
odnosno U 120V jednosmernog napona.
2. Izvor napajanja je jedan od bezbednosnih izvora, tj:
- bezbednosni transformator za odvajanje (prema standardu JUS N.H8.010:1987);
- izvor napajanja koji prua isti stepen bezbednosti kao i bezbednosni izolacioni
transformator (npr. motor-generator sa namotajima koji imaju ekvivalentnu izolaciju);
- elektrini izvor (baterije ili akumulatori) ili drugi nezavisni izvor koji ne zavisi od
strujnih kola viih napona (npr. dizel-generatori);
- elektronski ureaji kod kojih su preduzete mere da, i u sluaju unutranjeg kvara, napon
na izlaznim stezaljkama ne prekorai granicu opsega I (tj. U 50V naizmeninog, odnosno U
120V jednosmernog napona). Vii iznosi napona su ipak dozvoljeni ako je osigurano da u sluaju
direktnog ili indirektnog dodira napona na izlaznim stezaljkama bez kanjenja (< 0,2s) opadne na
dozvoljene il inie vrednosti.
- pokretni izvori napajanja kao to su bezbednosni transformatori za odvajanje ili dizel-
generatori moraju se izabrati i postaviti u skladu sa zahtevima za zatitu upotrebom opreme klase II
ili ekvivalentnom izolacijom.

3. Strujna kola izvedena prema sledeim uslovima:
Delovi pod naponom strujnih kola bezbednosno malog napona (SELV) i uzemljenog
bezbednosno malog napona (PELV) moraju biti elektriki odvojeni od strujnih kola viih napona.
Moraju se preduzeti mere da elektrino odvajanje bude ekvivalentno onome koje postoji izmeu
primara i sekundara bezbednosnog transformatora za odvajanje.
Provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema po pravilu se fiziki odvajaju od
svih provodnika drugih strujnih kola. Gde ovo nije mogue zahteva se jedan od sledeih uslova:
- provodnici svakog strujnog kola SELV i PELV sistema moraju se postavljati u nemetalni
plat koji slui kao dopuna njihovoj osnovnoj izolaciji;
11
- provodnici strujnih kola razliitih napona moraju biti odvojeni pomou uzemljenog
metalnog ekrana ili uzemljenog metalnog plata;
- vieilni kabl ili snop provodnika mogu sadrati strujna kola razliitih napona pd
uslovom da provodnici strujnih kola SELV i PELV sistema budu izolovani pojedinano i skupno,
prema uslovima za najvei napon.
Prikljunice i utikai strujnih kola SELV i PELV sistema moraju zadovoljavati sledee
zahteve:
- utikai ne smeju ulaziti u prikljunice napajanja iz drugih sistema napona;
- prikljunice moraju spreavati uvlaenje utikaa koji su predvieni za druge sisteme
napona;
- prikljunice ne smeju imati kontakt za zatitni provodnik.

4. Posebni uslovi za SELV
- Delovi pod naponom strujnih kola SELV sistema ne smeju biti spojeni sa zemljom ili sa
delovima pod naponom ili zatitnim provodnicima koji ine deo drugih strujnih kola.
- Izloeni provodni delovi ne smeju se namerno spajati sa:
- zemljom;
- zatitnim provodnicima ili izloenim provodnim delovima drugog sistema;
- stranim provodnim delovima, osim onih gde priroda elektrine opreme zahteva da
su nerazdvojivo povezani sa stranim provodnim delovima, pod uslovom da ovi delovi ne mogu doi
pod napon koji prekorauje granice nazivnog napona I (tj. U 50V naizmeninog, odnosno U
120V jednosmernog napona).
- Kada je nazivni napon strujnog kola vii od 25V efektivnog naizmeninog napona ili
60V jednosmernog napona bez naizmenine komponente, zatita od direktnog dodira mora se
obezbediti:
- pregradama i kuitima koji obezbeuju najmanje stepen zatite IP 2X;
- izolacijom koja izdrava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenine
struje u vremenu od 1min.
Kada nazivni napon nije vei od 25V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 60V
jednosmerne bez naizmenine komponente (bez talasnosti), ne sme se izvesti zatita od direktnog
dodira, osim ako se posebnim standardom za specijalne instalacije ne zahteva.

5. Posebni uslovi za PELV
Zatita od direktnog dodira moe se obezbediti:
- pregradama i kuitima koji obezbeuju najmanje stepen zatite IP 2X;
- izolacijom koja izdrava ispitni napon od 500V efektivne vrednosti naizmenine struje u
vremenu od 1min.
Zatita od direktnog dodira (u skladu sa prethodno navedenim uslovima) nije neophodna
ako je oprema u zoni uticaja izjednaenja potencijala i ako nazivni napon ne prelazi:
- 25V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 60V jednosmerne struje bez talasnosti,
kada se oprema koristi samo u suvim uslovima igde se ne oekuje velika povrina dodira sa
ljudskim telom;
- 6V efektivne vrednosti naizmenine struje ili 15V jednosmerne struje bez talasnosti u
svim drugim sluajevima.

6. Posebni uslovi za FELV
Sistem FELV uglavnom se koristi za telekomunikaciona strujna kola. Uslovi za mali radni
napon (FELV) su sledei:
Ako su, zbog rada ureaja, upotrebljeni iz opsega I (U 50V naizmeninog, odnosno U
120V jednosmernog napona), a pri tom nisu zadovoljeni zahtevi zatite bezbednosno malim
naponom (SELV) i uzemljenim bezbednosno malim naponom (PELV), gde nije neophodan SELV
ili PELV, moraju se preduzeti dopunske mere, da bi se obezbedila istovremena zatita od direktnog
i indirektnog dodira.
NAPOMENA: Ovi uslovi se mogu sresti npr. u strujnim kolima koja sadre opremu (kao
to su transformator, relej, daljinski upravljane sklopke, kontaktori), ija je izolacija nedovoljna u
odnosu na strujna kola vieg napona.
Zatita od direktnog dodira mora se obezbediti:
- pregradama i kuitima tako da obezbeuju stepen zatite najmanje IP 2X;
12
- odgovarajuom izolacijom koja se zahteva za minimalni napon primarnog strujnog kola.
Meutim, ako izolacija opreme koja ini sastavni deo strujnog kola FELV sistema ne
izdri minimalni zahtevani ispitni napon za primarno strujno kolo, izolacija neprovodnih
pristupanih delova opreme mora biti ojaana tokom postavljanja tako da moe da izdri ispitni
napon 1,5kV efektivne vrednosti naizmenine struje u trajanju od 1min.
Zatita od indirektnog dodira mora se obezbediti:
- ili povezivanjem izloenih provodnih delova opreme malog radnog napona na zatitni
provodnik primarnog strujnog kola, uz uslov da je to primarno strujno kolo zatieno automatskim
iskljuenjem napajanja. Ovo ne spreava povezivanje provodnika pod naponom strujnog kola
malog radnog napona sa zatitnim provodnikom primarnog strujnog kola;
- ili povezivanjem izloenih provodnih delova malog radnog napona sa neuzemljenim
provodnikom za izjednaenje potencijala primarnog strujnog kola (u ovom sluaju u primarnom
strujnom kolu primenjuje se zatita elektrinim odvajanjem).
Utikai i prikljunice za mali radni napon moraju biti takvi da je nemogue utaknuti utika
strujnog kola za mali radni napon u prikljunicu napajanu drugim naponima, kao i da utikai drugih
strujnih kola ne mogu biti utaknuti u prikljunice za mali radni napon, kao to je to npr. reeno u
standardu JUS N.E3.605:1966.

1.1.6 Zatita od direktnog dodira delova pod naponom

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zatita od direktnog dodira delova pod naponom
obuhvata sledee mere:
- zatita delova pod naponom izolovanjem (spreavaju svaki dodir delova pod naponom);
- zatita pregradama ili kuitima (spreavaju svaki dodir delova pod naponom);
- zatita preprekama (spreavaju sluajan dodir delova pod naponom);
- zatita postavljenjem van dohvata ruke (spreavaju sluajan dodir delova pod
naponom);
- dopunska zatita pomou zatitnih ureaja diferencijalne struje (ZUDS).

1. Zatita delova pod naponom izolovanjem

Uloga zatitnog izolovanja je da sprei svaki dodir sa delovima pod naponom elektrine
instalacije. Delovi pod naponom moraju biti potpuno pokriveni izolacijom koja se moe ukloniti
samo njenim razaranjem.
Za fabriki izraenu opremu izolacija mora odgovarati jugoslovenskim standardima za tu
vrstu opreme. Kod druge opreme izolacija mora biti izraena tako da trajno izdri mehanike,
hemijske, elektrine ili toplotne uticaje kojima oprema moe biti izloena u radu. Boje, lakovi,
emajl i slini proizvodi ne smatraju se dovoljnom izolacijom u pogledu zatite od direktnog dodira.
Kada se izolacija postavlja za vreme izvoenja instalacije, odgovarajuim ispitivanjima
mora se proveriti da je kvalitet izolacije kao kod sline opreme proizvedene u fabrici.

2. Zatita pregradama ili kuitima

Delovi pod naponom moraju biti zatvoreni ili pregraeni tako da obezbeuju stepen zatite
najmanje IP 2X. Ako su potrebni otvori vei od otvora koji se doputaju za IP 2X radi zamene
delova kao to su sijalina grla, prikljunice ili osigurai ili za ispravan rad elektrine opreme:
- moraju biti preduzete odgovarajue mere da se sprei sluajan dodir delova pod
naponom;
- mora se postaviti upozorenje da su delovi pristupani kroz otvor pod naponom i da se ne
smeju dodirivati. Pregrade ili kuita ije su gornje vodoravne povrine pristupane, moraju imati
stepen zatite najmanje IP 4X.
Pregrade i kuita moraju biti sigurno uvreni i dovoljno vrsti i trajni da bi odrali
zahtevani stepen zatite i odgovarajui razmak od delova pod naponom pod uslovima normalnog
rada, uzimajui u obzir odgovarajue spoljanje uticaje.
Kada je potebno ukloniti pregradu, otvoriti kuite ili odstraniti delove kuita, to mora
biti mogue samo na jedna od sledeih naina:
- pomou kljua ili alata;
13
- posle iskljuenja napajanja delova pod naponom koji su zatieni ovim pregradama ili
kuitima, s tim da se napajanje ponovo moe uspostaviti samo posle njihovog ponovnog
uspostavljanja;
- ako se umetne druga pregrada koja obezbeuje stepen zatite najmanje IP 2X i spreava
svaki dodir sa delovima pod naponom, a koja moe biti uklonjena samo pomou kljua ili alata.


3. Zatita preprekama

Prepreke moraju da spree:
- sluajan fiziki pristup delovima pod naponom;
- sluajan dodir sa delovima pod naponom za vreme rada na opremi pod naponom pri
redovnom radu.
Prepreke se uklanjaju bez upotrebe alata ili kljua, ali moraju biti tako privrene, da se
sprei njihovo sluajno uklanjanje.
Zatita preprekama (pregradama, preagama, mreom, pregradama od lima) delova pod
naponom, takoe se primenjuje u trafostanicama. Prema Pravilniku o zatiti niskonaponskih mrea i
pripadajuih transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 13/1978), razmak izmeu prepreka i
delova koji su postavljeni iza tih prepreka, a nalaze se pod niskim naponom, mora iznositi
najmanje:
1) 200mm, ako se koriste preage (samo u elektrinim pogonskim i zatvorenim
elektrinim pogonskim prostorijama);
2) 100mm, ako se koriste mree otvora 20 do 60mm;
3) 40mm, ako se koriste krute mree otvora do 20mm sa prenikom ice najmanje 2mm;
4) 15mm, ako se koristi puni lim debljine najmanje 1mm.
Izuzetno, dozvoljeni su i manji razmaci u prefabrikovanim postrojenjima, ija su izolaciona svojstva
ispitana i zadovoljavaju propisane uslove.

4. Zatita postavljanjem van dohvata ruke

Istovremeno pristupani delovi koji su na razliitim potencijalima ne smeju se nalaziti
unutar prostora dohvata ruke. Dva dela smatraju se istovremeno pristupanim ako su meusobno
udaljeni manje od 2,5m. (sl. 2.36).
Ako je prostor u kome se zadrava ili kree osoblje ogranien u horizontalnom pravcu
nekom preprekom (npr. zatitnom letvom, ogradom, mreom) koja predstavlja stepen zatite ispd IP
2X, prostor dohvata ruke poinje od te prepreke. U vertikalnom pravcu prostor dohvata ruke je
2,5m (poev od povrine S na kojoj se zadrava ili kree osoblje), bez obzira na meuprepreke iji
je stepen zatite ispod IP 2X.
NAPOMENA: Pod prostorom dohvata ruke podrazumeva se oblast dodira golim rukama
bez posredstva pomonih sredstava.
U prostorijama gde se rukuje provodnim elementima velikih duina, prethodno utvrena
rastojanja moraju biti poveana, vodei rauna o dimenzijama tih elemenata.

5. Dopunska zatita pomou zatitinih ureaja diferencijalne struje (ZUDS)

Upotreba zatitnog ureaja diferencijalne struje ija nazivna vrednost diferencijalne struje
delovanja iznosi najvie 30mA, samo je dopuna druge mere zatite od direktnog dodira u sluaju
otkazivanja drugih mera zatite.
Korienje iskljuivo takvih ureaja nije kompletna mera zatite i ne moe se primenjivati
umesto zatitnih mera 1 4.
14
S
1
,
2
5
m
S
1
,
2
5
m
0,75m
2,50m
Granica prostora
dohvata ruke

Slika 2.36. Prostor dohvata ruke; S povrina nakojoj se nalazi ili kree osoblje

1.1.7 Zatita od indirektnog dodira delova pod naponom (osnovna podela)

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zatita od indirektnog dodira delova pod naponom
obuhvata sledee mere:
- zatitu automatskim iskljuenjem napajanja;
- zatitu upotrebom ureaja II klase ili odgovarajuom izolacijom;
- zatitu postavljanjem u neprovodne prostorije;
- zatitu lokalnim izjednaenjem potecijala;
- zatitu elektrinim odvajanjem.

1. Zatita automatskim iskljuenjem napajanja

U sluaju kvara u izolaciji, automatsko iskljuenje napajanja ima cilj da sprei nastajanje
napona dodira takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja opasnost u smislu tetnog
fiziolokog dejstva (IEC 479-1:1985). Ova mera zatite zahteva neophodnost koordinacije izmeu
tipa razvodnog sistema, karakteristike zatitnog provodnika i ureaja za zatitu. Prema standardu
JUS N.B2.741:1989, opti principi zatite automatskim iskljuenjem napajanja su sledei:

Tip razvodnog sistema. Mere zatite u zavisnosti od primenjenog tipa razvodnog sistema
su:
- TN sistem (sl. 2.38, 2.39 i 2.40);
- TT sistem (sl. 2.41);
- IT sistem (sl. 2.42).

Uzemljenje. Izloeni provodni delovi moraju se spojiti sa zatitnim provodnikom pod
specifinim uslovima za svaki tip razvodnog sistema. Istovremeno pristupani izoeni provodni
delovi moraju moraju se spojiti na isti sistem uzemljenja pojedinano, u grupama ili skupno.

Glavno izjednaenje potencijala. U svakoj zgradi provodnik glavnog izjednaenja
potencijala mora meusobno povezati sledee provodne delove:
15
- glavni zatitni provodnik;
- PEN-provodnik, ako je sistem TN i kada je dozvoljeni napon dodira 50V ili vei;
- glavni zemljovod ili glavnu stezaljku za uzemljenje (podrazumevajui i temeljni
uzemljiva);
- cevi i sline metalne konstrukcije unutar zgrade (npr. gasovod, vodovod);
- metalne delove konstrukcija, centralno grejanje i sistem klimatizacije;
- gromobranske instalacije.

Oni metalni delovi koji sa spoljanje strane ulaze u zgradu, moraju se povezati to je
mogue blie svojoj taki ulaska na glavno izjednaenje potencijala. Glavni provodnici izjednaenja
potencijala moraju biti prema standardu JUS N.B2.754:1988.

Iskljuenje napajanja. Zatitni ureaj kojim se obezbeuje zatita od indirektnog dodira
delova strujnog kola ili opreme, u sluaju kvara u izolaciji izmeu delova pod naponom i izloenih
provodnih delova, mora automatski iskljuiti napajanje strujnog kola u takvom vremenu koje ne
dozvoljava odravanje oekivanog napona dodira veeg od 50V efektivne vrednosti naizmenine
struje ili 120V jednosmerne struje bez talasnosti, tako da ne moe predstavljati rizik od fiziolokog
dejstva na osobe u dodiru sa istovremeno pristupanim provodnim delovima.
NAPOMENE:
1) Vee vrednosti vremena iskljuenja i napona dodira utvrenog ovom takom mogu se
dozvoliti u sistemu razvodnih postrojenja saglasno odredbama Pravilnika o izmenama i dopunama
Pravilnika o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih
transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 37/1995).
2) Manje vrednosti vremena iskljuenja i napona dodira mogu se utvrditi u odgovarajuim
standardima za specijalne elektrine instalacije.
3) Zahtevi ove take primenjuju se za naizmenine struje frekvencije 15 do 1000Hz i
jednosmernu struju bez talasnosti.
4) Izraz bez talasnosti je konvencionalno definisan tako da sadraj talasnosti ne prelazi
10% efektivne vrednosti (npr. za jednosmernu struju nazivne vrednosti napona 120V, maksimalna
temena vrednost ne prelazi 140V).
Bez obzira na oekivani napon dodira, dozvoljava se vreme iskljuenja koje ne prelazi 5s
pod odreenim uslovima, zavisno od razvodnog sistema.

Dopunsko izjednaenje potencijala. Ako se zahtevi za zatitu u pogledu iskljuenja
napajanja ne mogu ispuniti u instalaciji ili delu instalacije, mora se primeniti lokalno izjednaenje
potencijala poznato kao dopunsko izjednaenje potencijala. Povezivanje dopunskog izjednaenja
potencijala mora biti u skladu sa standardom JUS N.B2.754:1988.

NAPOMENE:
1) Dopunsko izjednaenje potencijala moe obuhvatiti celu instalaciju, deo instalacije, deo
aparata ili neku lokaciju.
2) Dopunski zahtevi mogu se traiti za specijalne elektrine instalacije ili mesta.
3) Ova mera zatite ne iskljuuje zahtev za automatsko iskljuenje napajanja. Iskljuenje
napajanja zahteva se takoe za zatitu od poara, termika naprezanja itd.

Komentar. Iako su navedeni izrazi za sisteme zatite od indirektnog dodira kod nas
uvedeni pre vie godina, tj. sa objavljivanjem standarda Elektrine instalacije niskog napona
Opte karakteristike i klasifikacija (JUS N.B2.730:1984) i Pravilnika o tehnikim normativima za
elektrine instalacije niskog napona (Sl. list SFRJ, br. 53/1988. i 54/1988), jo uvek se koriste
stari izrazi u nekim propisima i preporukama, i to:
- nulovanje za TN sistem;
- zatitno uzemljenje za TT sistem;
- zatitno izolovanje za IT sistem.
ak u ovom prelaznom periodu imamo sluaj da je Pravilnik o tehnikim normativima za
zatitu niskonaponskih mrea i pripadajuih transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br.
13/1978) jo uvek na snazi, iako se u njemu koristi stara terminologija. Meutim, nije samo razlika
u terminologiji, ve (to je mnogo vanije) i u osnovnim tehnikim uslovima za njihovu primenu.

16
2. Zatita upotrebom ureaja II klase ili odgovarajuom izolacijom

Ova mera je predviena u cilju spreavanja pojave opasnog napona dodira na izloenim
delovima elektrinih ureaja u sluaju kvara na osnovnoj izolaciji. Zatita se obezbeuje pomou:
1) Elektrine opreme sledeih tipova koja je proverena tipskim ispitivanjima i oznaena
prema odgovarajuim standardima, i to:
- oprema sa dvostrukom ili pojaanom izolacijom (oprema II klase);
- fabriki izraena oprema koja ima potpunu izolaciju.

NAPOMENA: Ova oprema se oznaava simbolom

2) Dopunske izolacije za elektrinu opremu koja ima samo osnovnu izolaciju, koja se
postavlja u toku izrade elektrine instalacije i obezbeuje bezbednost koja odgovara bezbednosti
opreme 1) i ispunjava sledee uslove:
a) kada je elektrina oprema spremna za rad, svi njeni provodni delovi odvojeni od delova
pod naponom samo osnovnom izolacijom, moraju biti zatvoreni u izolacionom kuitu iji je stepen
zatite najmanje IP 2X (JUS N.A5.070:1982);
b) izolaciono kuite mora izdrati mehanika, elektrina i termika naprezanja prema
standardu JUS N.A5.070:1982. Prevlake bojom, lakom ili slinim materijalima ne odgovaraju ovim
zahtevima, osim ako zadovoljavaju odgovarajua tipska ispitivanja;
c) ako izolaciono kuite nije bilo prethodno ispitano, treba ispitati dielektriku vrstou
zavisno od klase izolacije;
d) kroz izolaciono kuite ne smeju prolaziti provodni delovi koji bi mogli izneti neki
potencijal. Kuite ne sme da ima vijke od izolacionog materijala ija bi zamena metalnim vijcima
oslabila izolaciono svojstvo kuita. Kada kroz izolaciono kuite moraju proi mehaniki delovi
(npr. upravljaki organi ugraenih aparata), oni se moraju tako postaviti da se ne smanji nivo zatite
od elektrinog udara;
e) kada kuita imaju vratanca ili poklopce koji se mogu otvarati bez upotrebe alata ili
kljua, svi provodni delovi koji su pristupani dok su vratanca ili poklopci otvoreni, moraju biti
zaklonjeni izolacionom pregradom stepena zatite IP 2X, da bi se spreio sluajan dodir. Ova
izolaciona pregrada mora biti takva da se moe ukloniti samo pomou alata.

NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kuita.

3) Pojaane izolacije neizolovanih delova pod naponom, a postavlja se u toku izrade
elektrine instalacije i mora da obezbedi isti stepen bezbednosti kao kod elektrine opreme prema 1)
i da ispunjava sledee uslove: a), b), c), d) i e). Ovakva izolacija primenjuje se samo onda kada iz
konstrukcionih razloga izrada dvostruke izolacije nije mogua.

NAPOMENA: Simbol treba postaviti na vidno mesto izvan kuita.

3. Zatita postavljanjem u neprovodne prostorije

Namena ove zatitne mere je da sprei istovremeni dodir delova razliitog potencijala u
sluaju kvara osnovne izolacije delova pod naponom. Doputeno je korienje opreme klase 0 ako
su ispunjeni svi sledei uslovi:
1) Izloeni provodni delovi moraju biti rasporeeni tako da u normalnim uslovima osoblje
ne doe u istovremeni dodir sa:
- dva izloena provodna dela;
- izloenim provodnim delom i bilo kojim stranim provodnim delom, ako bi ti provodni
delovi mogli doi na razliite potencijale usled kvara na osnovnoj izolaciji delova pod naponom.
2) U neprovodnim prostorijama ne smeju se predviati zatitni provodnici;
3) Zahtev pod brojem 1 smatra se ispunjenim ako prostor ima izolacioni pod i zidove i ako
su primenjeni jedan ili vie sledeih uslova:
a) ostvarena odgovarajua udaljenost provodnih delova i stranih provodnih delova, isto
kao i udaljenost izloenih provodnih delova. Ova udaljenost je dovoljna ako rastojanje izmeu dva
elementa iznosi najmanje 2m. Ovo rastojanje moe se smanjiti do 1,25m izvan zone dohvata ruke;
17
b) postavljanjem efikasnih prepreka izmeu izloenih provodnih delova i stranih
provodnih delova. Ovakve prepreke su dovoljno efikasne ako obuhvataju rastojanja koja prelaze
vrednosti utvrene pod a). One se ne smeju uzemljiti ili spajati sa izloenim provodnim delovima.
Koliko god je to mogue, moraju biti od izolacionog materijala;
c) instalacija ili izolovano postavljanje stranih provodnih delova. Izolacija mora imati
dovoljnu mehaniku vrstou i izdrati ispitni napon od najmanje 2kV. Struja odvoda ne sme da
pree 1mA u normalnim uslovima.
4) Elektrina otpornost izolacionih zidova i poda na svakom mestu, merena prema
standardu JUS N.B2.761:1988, mora biti najmanje:
- 50k kada nazivni napon instalacije nije vei od 500V;
- 100k kada je nazivni napon instalacije vei od 500V.
NAPOMENA: Ako je otpornost zidova na bilo kom mestu manja ili jednaka utvrenim
vrednostima, ti zidovi i podovi se smatraju stranim provodnim delovima u pogledu zatite od
elektrinog udara.
5) Razmetaj veza mora biti trajan i ne sme postojati mogunost da se dovede u pitanje
njihova efikasnost. One takoe moraju da obezbede zatitu pokretnog i prenosivog aparata ako se
predvia njegovo korienje.
NAPOMENE:
1. Kod elektrinih instalacija koje nisu pod nadzorom treba imati u vidu opasnost od
naknadnog unoenja novih provodnih delova (na primer: pokretni i prenosivi aparat I klase ili
provodnih elemenata kao to su metalne vodovodne cevi).
2. Vano je obezbediti da vlaga ne smanji izolaciju poda i zidova.
6) Moraju se preduzeti mere da strani provodni delovi ne prenose potencijal izvan
posmatranog prostora.

4. Zatita lokalnim izjednaenjem potencijala

Lokalno izjednaenje potencijala bez spajanja sa zemljom namenjeno je da sprei pojavu
opasnih napona dodira. Obezbeuje se sledeim uslovima:
- Provodnici izjednaenja potencijala moraju povezivati sve istovremeno pristupane
provodne delove i strane provodne delove.
- Tako izvedeno lokalno izjednaenje potencijala ne sme da bude povezano sa zemljom
direktno niti posredstvom izloenih ili stranih provodnih delova. Ako ovaj uslov ne moe biti
ispunjen, mora se primeniti zatita automatskim iskljuenjem napajanja.
- Moraju se preduzeti mere obezbeenja da ljudi koji ulaze u prostorije zatiene lokalnim
izjednaenjem potencijala ne smeju biti izloeni opasnoj razlici potencijala, naroito tamo gde je
provodni pod izolovan od zemlje povezan sa lokalnim izjednaenjem potencijala.

5. Zatita elektrinim odvajanjem

Elektrino odvajanje jednog strujnog kola instalacije namenjeno je da sprei elektrini
udar usled dodira sa izloenim provodnim delovima koji mogu doi pod napon zbog kvara osnovne
izolacije strujnog kola. Preporuuje se da umnoak nazivnog napona strujnog kola u voltima (V) i
duine strujnog kola u metrima (m) ne bude vei od 100 000Vm, pod uslovom da duina strujnog
kola nije vea od 500m.

Zatita elektrinim odvajanjem

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, zatita elektrinim odvajanjem mora se izvesti uz
pridravanje sledeih zahteva:
Strujno kolo se mora napajati iz izvora za odvajanje tj:
- transformatora za odvajanje (sl. 2.37);
- izvora koji obezbeuje stepen bezbednosti kao kod transformatora za odvajanje (npr.
motor-generator sa namotajima ekvivalentne izolacije).
NAPOMENA: Zahtevana dielektrina vrstoa proverava se visokonaponskim
ispitivanjem.

18
Pokretni izvori za odvajanje vezani na mreu moraju biti izabrani ili postavljeni
upotrebom ureaja II klase ili odgovarajuom izolacijom.

Privreni izvori u zatiti odvajanjem moraju biti:
- izabrani ili postavljeni upotrebom ureaja II klase ili odgovarajuom izolacijom;
- takvi da sekundarno strujno kolo bude razdvojeno od primarnog strujnog kola i kuita
izolacijom koja ispunjava prethodne uslove.
NAPOMENA: Ako jedan takav izvor napaja vie ureaja, njihovi izloeni provodni delovi
ne smeju biti povezani sa metalnim kuitem izvora.
- Nazivni napon elektriki odvojenog strujnog kola ne sme biti vei od 500V.
- Delovi pod naponom odvojenog strujnog kola ne smeju imati zajedniku taku sa drugim
strujnim kolima niti neku taku povezanu sa zemljom. Da bi se izbegla opasnost od zemljospoja,
mora se posebno voditi rauna o izolaciji ovih delova pod naponom u odnosu na zemlju, naroito
kod savitljivih kablova i provodnika. Razmetaj mora obezbediti elektrino odvajanje kao kod
transformatora za odvajanje.
NAPOMENA: Posebno elektrino odvajanje potrebno je izmeu delova pod naponom
elektrine opreme kao to su releji, kontaktori, pomone sklopke i bilo kojeg dela drugog strujnog
kola.
- Savitljivi kablovi i provodnici moraju biti vidljivi po celoj svojoj duini na kojoj bi
moglo doi do mehanikih oteenja.
- Odvojena strujna kola polau se posebno. Ako se to ne moe izvesti, moraju se upotrebiti
vieilni provodnici bez metalnog plata, ili izolovani provodnici postavljeni u izolacionim cevima
ili kanalnim kutijama, pod uslovom da ti kablovi i provodnici budu za napon koji je bar jednak
najviem upotrebljenom naponu i da je svako strujno kolo zatieno od prekomerne struje.
- Kada odvojeno strujno kolo napaja samo jedan ureaj, izloeni provodni delovi ureaja
odvojenog strujnog kola ne smeju biti spojeni sa zatitnim provodnikom ni sa izloenim provodnim
delovima drugih strujnih kola.
NAPOMENA: Ako izloeni provodni delovi elektriki odvojenog strujnog kola mogu
doi u dodir, namerno ili sluajno, sa izloenim provodnim delovima drugog strujnog kola, zatita
od elektrinog udara ne zavisi vie samo od zatite elektrinim odvajanjem ve i od mera zatita
koje su primenjene na ove izloene provodne delove.

Transformator za
odvajanje ili
ekvivalentni
stepen zatite
Oprema klase II
3PE
3PE

Slika 2.37. Transformator za odvajanje sa dva potroaa; 3PE izolovano izjednaenje potencijala
bez povezivanja sa zemljom

- Ako su preduzete mere za zatitu odvojenog strujnog kola od svih oteenja i greaka na
izolaciji, strujno kolo izvedeno iz izvora za napajanje (npr. transformatora za odvajanje, motor-
generatora i dr), moe napajati vie ureaja pod uslovom da su ispunjeni sledei zahtevi:
1. Izloeni provodni delovi ureaja odvojenog strujnog kola moraju biti meusobno
povezani izolovanim neuzemljenim provodnicima za izjednaenje potencijala koji nisu spojeni sa
zemljom. Ovi provodnici ne smeju biti povezani ni sa zatitnim provodnicima ni sa izloenim
provodnim delovima drugih strujnih kola, kao ni sa stranim provodnim delovima.
19
2. Sve prikljunice moraju imati zatitne kontakte koji moraju biti povezani sa spojem za
izjednaenje potencijala.
3. Izuzev ako je oprema II klase, svi savitljivi kablovi moraju imati zatitni provodnik koji
slui kao provodnik za izjednaenje potencijala.
4. Ako dva kvara nastanu istovremeno na izloenim provodnim delovima koji se napajaju
provodnicima razliitih polariteta, zatitni ureaj mora da odvoji napajanje u toku 0,2s.

1.1.8 TN sistemi

Najee korieni sistemi zatite od indirektnog dodira delova pod naponom automatskim
iskljuenjem napajanja su tzv. TN sistemi. Osnovne karakteristike TN sistema su:
- Svi izloeni provodni delovi instalacije moraju se spojiti sa uzemljenom takom sistema
pomou zatitnog provodnika. Obino uzemljena taka sistema je i neutralna taka sistema. Ako
neutralna taka nije raspoloiva ili nije pristupana, jedan fazni provodnik se moe uzemljiti u
transformatorskoj stanici. U tom sluaju, fazni provodnik ne sme sluiti kao zatitni provodnik.
- Zatitni provodnici moraju biti uzemljeni u/ili blizu odgovarajueg transformatora ili
generatora. Ako postoje drugi efikasni spojevi sa zemljom, zatitni provodnici se po pravilu takoe
spajaju sa ovim takama gde god je to mogue. Iz istih razloga, zatitni provodnici po pravilu se
uzemljuju na mestu ulaza u zgrade ili objekte.
- U stalno poloenim elektrinim instalacijama, isti provodnik moe sluiti kao zatitni i
neutralni provodnik (tzv. provodnik PEN) pod uslovom da zadovolji uslove za ove provodnike
prema standardima JUS N.B2.754:1988 i JUS N.B2.754/1:1988. Zavisno od tih reenja, razlikuju
se:

1. TN-S sistem, koji kroz ceo sistem ima razdvojene neutralni i zatitni provodnik;
2. TN-C-S sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom
provodniku samo u jednom delu sistema;
3. TN-C sistem, u kome su neutralna i zatitna funkcija objedinjene u jednom provodniku
kroz ceo sistem.

Principijelne eme TN sistema napajanja u elektrinim instalacijama niskog napona vide
se na slikama 2.38, 2.39 i 2.40.

L1
L2
L3
N
PE
Uzemljenje
sistema
Izloeni provodni delovi

Slika 2.38. TN-S sistem. Razdvojeni neutralni i zatitni provodnici kroz ceo sistem

Uslov zatite u TN sistemima je da se karakteristika zatitnog ureaja i impedansa strujnog
kola moraju izabrati tako da u sluaju nastanka kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog i
zatitnog provodnika ili izloenog provodnog dela, bilo gde u instalaciji, nastupi automatsko
iskljuenje napajanja u utvrenom vremenu. Prema standardu JUS N.B2.741:1988, ovaj zahtev je
zadovoljen ako je:

Z
S
I
a
U
0


20
gde su:
Z
S
- impedansa petlje kvara, koja obuhvata izvor, provodnik pod naponom do take kvara i
zatitni provodnik izmeu take kvara i izvora;
I
a
- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja za automatsko iskljuenje napajanja u
vremenu utvrenom u tabeli 2.46 u zavisnosti od nazivnog napona (U
0
);
U
0
- nazivni napon prema zemlji.

Smatra se da najvea vremena iskljuenja navedena u tabeli 2.46 zadovoljavaju krajnja
strujna kola koja napajaju:
- prikljunice
- direktno bez prikljunice rune aparate I klase ili prenosive aparate koji se pomeraju
rukom tokom upotrebe.
L1
L2
L3
PEN
Uzemljenje
sistema
Izloeni provodni delovi
PE
N

Slika 2.39. TN-C-S sistem. Neutralna i zatitna funkcija objedinjena u jednom provodniku samo u
jednom delu sistema

L1
L2
L3
PE
Uzemljenje
sistema
Izloeni provodni delovi

Slika 2.40. TN-C sistem. Neutralna i zatitna funkcija objedinjena u jednom provodniku kroz ceo
sistem

Due vreme iskljuenja koje ne prelazi konvencionalnu vrednost od 5s dozvoljava se za:
- napojna strujna kola;
- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji nisu spojena kola za koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli 2.46;
- krajnja strujna kola koja napajaju samo neprenosivu opremu, kada su prikljuena na
rasklopni blok na koji su spojena strujna kola za koje se zahtevaju vremena iskljuenja prema tabeli
2.46, pod uslovom da postoji dopunsko izjednaenje potencijala na nivou rasklopnog bloka, koje
sadri iste tipove stranih provodnih delova kao glavno izjednaenje potencijala. Ovo dopunsko
izjednaenje potencijala se ne zahteva ako je ispunjen uslov:

R
PE
(50Z
S
)/U
0

21

gde su:
R
PE
- otpornost zatitnog provodnika izmeu razvodne table i glavnog izjednaenja potencijala;
Z
S
- impedansa petlje kvara;
U
0
- nazivni napon prema zemlji.

Tabela 2.46. Najvea vremena iskljuenja u TN sistemu

U
0
(V) t (s)
120 0,8
230 ili 220
*)
0,4
277 0,4
400 ili 380
*)
0,2
iznad 400 0,1
*)
Vrednosti napona 220V i 380V nisu
navedene u standardu IEC 64:1988.

Ako se svi gore navedeni uslovi ne mogu ispuniti, odnosno, ako se zahtevana vremena
iskljuenja ne mogu ispuniti upotrebom zatitnih ureaja prekomerne struje, mora se primeniti
dopunsko izjednaenje potencijala, ili se moe primeniti zatita pomou zatitnog ureaja
diferencijalne struje (ZUDS).
U izuzetnim sluajevima, kada moe doi do direktnog spoja izmeu faznog provodnika i
zemlje (npr. kod nadzemnih vodova), kada zatitni provodnik i izloeni provodni delovi spojeni sa
njim ne dolaze pod napon prema zemlji koji prelazi dozvoljeni napon dodira (50V), mora se ispuniti
uslov:

R
B
R
E

50
U
0
50


gde su:
R
B
- ukupna otpornost uzemljenja svih paralelno vezanih uzemljivaa;
R
E
- najmanja otpornost dodira sa zemljom stranih provodnih delova, koji nisu spojeni sa
zatitnim provodnikom, a preko kojih moe doi do kvara izmeu faze i zemlje;
U
0
- nazivni napon prema zemlji.

1.1.9 TT sistemi

TT sistem napajanja ima jednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi
elektrine instalacije su spojeni sa zemljom preko uzemljenja koje je elektriki nezavisno od
uzemljenja sistema napajanja. Principijelna ema TT sistema napajanja u elektrinim instalacijama
niskog napona vidi se na slici 2.41.
Svi izloeni provodni delovi koji se zajedno tite istim zatitnim ureajem moraju se
meusobno povezati pomou jednog zatitnog provodnika na isti zajedniki uzemljiva. Kada se
vie zatitnih ureaja povee na red, ovaj zahtev se primenjuje na svaku grupu izloenih provodnih
delova zatienih istim zatitnim ureajima. Neutralna taka ili, ako ona ne postoji, jedan od faznih
provodnika svakog transformatora ili generatora mora se uzemljiti.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, uslov zatite u TT sistemu je:

R
A
I
a
50

gde su:
R
A
- zbir otpornosti uzemljivaa izloenih provodnih delova i zatitnog provodnika izloenih
provodnih delova;
I
a
- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja. Kada se koristi zatitni ureaj
diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (I
a
) jednaka vrednosti nazivne diferencijalne struje
delovanja (I
n
).
22

Ako se gore navedeni zahtev ne moe ispuniti, mora se primeniti dopunsko izjednaenje
potencijala.
U TT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:
L1
L2
L3
N
Uzemljenje
sistema
Izloeni
provodni delovi

Slika 2.41. TT sistem

1. Zatitni ureaj prekomerne struje. Zatitni ureaj prekomerne struje primenljiv je za
zatitu od indirektnog dodira samo u TT sistemima gde je otpornost uzemljenja vrlo niska. Kada se
koristi zatitni ureaj prekomerne struje, on mora biti:
- ureaj sa inverznom vremenskom karakteristikom, pri emu (I
a
) mora biti struja koja
obezbeuje automatsko delovanje do 5s, ili
- ureaj sa trenutnom karakteristikom okidanja, pri emu (I
a
) mora biti najmanja struja
koja obezbeuje trenutno okidanje.
2. Zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS). Zatitni ureaj diferencijalne struje
(ZUDS) tipa sa kanjenjem (tip S) moe se koristiti u rednoj vezi sa ZUDS tipa bez namernog
kanjenja (opti tip) u svrhu selektivnosti. Da bi se obezbedila selektivnost sa ZUDS tipa sa
kanjenjem, vreme delovanja do 1s dozvoljava se za napojna strujna kola.
3. Upotreba zatitnih naponskih ureaja ne iskljuuje se u specijalnim sluajevima gde
se napred navedeni ureaji ne mogu koristiti (npr. u sistemima jednosmerne struje).

1.1.10 IT sistemi

IT sistem napajanja nema nijednu direktno uzemljenu taku, a izloeni provodni delovi
elektrine instalacije su uzemljeni. Principijelna ema IT sistema napajanja u elektrinim
instalacijama niskog napona vidi se na slici 2.42.
L1
L2
L3
Uzemljenje
sistema
Izloeni
provodni delovi
Impedansa
PE

Slika 2.42. IT sistem


23


1. Uslovi za uzemljenje

- U IT sistemima instalacija mora biti izolovana od zemlje ili vezana za zemlju preko
dovoljno velike impedanse. Ovaj spoj se moe izvriti u neutralnoj taki (zvezditu) sistema, ili
vetakom zvezditu.
- Vetako zvezdite moe se spojiti direktno sa zemljom ako je rezultujua nulta
impedansa dovoljno velika. Kada ne postoji zvezdite, moe se jedan fazni provodnik uzemljiti
preko impedanse. Struja kvara je tada mala u sluaju samo jednog kvara prema izloenom
provodnom delu ili prema zemlji i iskljuenje nije imperativ. Moraju se preduzeti mere da se
izbegne rizik od tetnog fiziolokog dejstva na lica koja su u dodiru sa istovremeno pristupanim
provodnim delovima u sluaju kvara koji nastaju istovremeno.
- Nijedan provodnik pod naponom u instalaciji ne sme se spojiti direktno sa zemljom.
NAPOMENA: Da bi se smanjio prenapon ili priguila oscilacija napona, moe biti
potrebno obezbediti uzemljenje preko impedansi ili vetakih neutralnih taaka. Njihove
karakteristike treba da odgovaraju zahtevima instalacije.

2. Poseban uslov za izloene provodne delove

Izloeni provodni delovi moraju se uzemljiti pojedinano, ili po grupama, ili zajedno.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, mora biti ispunjen sledei uslov:

R
A
I
d
50

gde su:
R
A
- otpornost uzemljivaa izloenih provodnih delova;
I
d
- struja kvara u sluaju prvog kvara zanemarljive impedanse izmeu faznog provodnika i
izloenog provodnog dela. Struja (I
d
) uzima u obzir struje odvoda i ukupnu impedansu uzemljenja
elektrine instalacije.

3. Ureaj za nadzor instalacije

Ako je predvien ureaj za nadzor izolacije da signalie pojavu kvara dela pod naponom
prema izloenim provodnim delovima ili prema zemlji, ovaj ureaj mora dati zvuni i/ili vizuelni
signal. Preporuuje se da se prvi kvar otkloni u najkraem roku.

4. Opti uslovi pri pojavi drugog kvara

Obino je iz razloga bezbednosti neophodno prekinuti napajanje elektrine instalacije ili
nekih delova u sluaju kvara na izolaciji. Meutim, postoje specijalni sluajevi kada je vanije
nastaviti napajanje, nego prekinuti napajanje, takoe iz bezbednosnih razloga, tj. za ouvanje ivota
ljudi ili dobara. Ovakvi specijalni sluajevi javljaju se, na primer, u sledeim instalacijama i
delovima instalacija: prostorije za medicinske svrhe, protivpanino osvetljenje u salama za satanke
ili holovima, podzemnim ili povrinskim kopovima, staklarama, industrijskim peima, metalurkim
postrojenjima, elektranama, hemijskoj industriji, fabrikama eksploziva i opasnih agensa, ispitnim
laboratorijama, raunskim centrima, mestima izloenim opasnosti od poara (samo u specijalnim
sluajevima) itd.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, posle pojave prvog kvara, uslovi iskljuenja
napajanja po pojavi drugog kvara zavisi od toga da li su svi izloeni provodni delovi meusobno
spojeni pomou zatitnog provodnika (uzemljeni zajedno), ili su uzemljeni po grupama ili
individualno.
a) Tamo gde su izloeni provodni delovi uzemljeni individualno ili po grupama, uslovi za
zatitu su kao kod TT sistema, s tim to se neutralna taka ili (ako ona ne postoji) jedan od faznih
provodnika svakog transformatora ili generatora, ne uzemljuje.
b) Tamo gde su izloeni provodni delovi uzemljeni zajedno, primenjuju se zahtevi kao za
TN sistem, s tim da moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
- kada se neutralni provodnik ne vodi:
24

Z
S

3 U
0
2 I
a


- kada se neutralni provodnik vodi:

Z

S

U
0
2 I
a


gde su:
Z
S
- impedansa petlje kvara koja se sastoji od impedanse faznog provodnika i impedanse
zatitnog provodnika;
Z

S
- impedansa petlje kvara koja sadri impedansu neutralnog provodnika i zatitnog provodnika.
Ako se (Z

S
) odreuje merenjem, treba tokom merenja zatitni provodnik spojiti sa neutralnom
takom izvora;
I
a
- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja u vremenima koja su data u tabeli 2.47, ili
5s za sva druga strujna kola gde je ovo vreme doputeno;
U
0
- nazivni napon prema zemlji.

1.1.10.1 Tabela 2.47. Najvea vremena iskljuenja u IT sistemima u sluaju drugog kvara

Naponi sistema prema
zemlji/linijski: U
0
/U
(V/V)
Vreme iskljuenja (s)
Ne vodi se neutralni
provodnik
Vodi se neutralni
provodnik
120/440 0,8 5
230/400 (220/380)
*)
0,4 0,8
400/690 0,2 0,4
580/1000 0,1 0,2
*)
Vrednosti napona 220/380 nisu navedene u standardu IEC 64:1988.

5. Zatitni ureaji

U IT sistemima koriste se sledei zatitni ureaji:
- ureaji za nadzor izolacije;
- zatitni ureaj prekomerne struje;
- zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS).

1.1.11 Primena zatitnog ureaja diferencijalne struje (ZUDS)

Zatitni ureaj diferencijalne struje (u daljem tekstu: ZUDS) u ranijoj regulativi nazivan je
zatitna strujna sklopka, fid-sklopka i dr. Obino se ZUDS izrauje kao prekida, retko kao sklopka,
a esto kao kombinacija nekoliko rasklopnih ureaja. Karakteristike ZUDS-a date su standardima, i
to su:
- nazivna struja (I
n
);
- nazivna diferencijalna struja delovanja (I
n
);
- nazivna diferencijalna struja nedelovanja (I
no
);
- nazivni napon (U
n
);
- nazivna frekvencija (f).

Broj polova ZUDS-a je uvek 2 za primenu u jednofaznim strujnim kolima, odnosno 4 za
primenu u trofaznim strujnim kolima. Prema tome, dvopolni ZUDS iskljuuje L i N provodnike,
odnosno, etvoropolni ZUDS provodnike L
1
, L
2
, L
3
i N.
ZUDS se proizvodi u dve izvedbe: tip S koji je sa kanjenjem i tip G sa trenutnim
iskljuenjem napajanja. Standardne vrednosti maksimalnog vremena iskljuenja su:

- za tip G: 0,3s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (I
n
);
25
0,04s pri 5 x I
n
;
- za tip S: 0,5s pri nazivnoj diferencijalnoj struji delovanja (I
n
);
0,15s pri 5 x I
n
;

Osnovni princip zatite (sl. 2.43)

U normalnom pogonu u trofaznom kolu sa 4 provodnika (znai, kroz magnetno kolo
etvoropolnog ZUDS-a vode se svi provodnici strujnog kola: L
1
, L
2
, L
3
i N), ako se pretpostavi da
su struje u faznim provodnicima jednake po intenzitetu (npr. kada strujno kolo napaja simetrini
trofazni potroa), kroz N-provodnik ne tee struja jer je tada vektorski zbir faznih struja jednak:

I
1
+ I
2
+ I
3
= 0

U sluaju nesimetrinog optereenja, struje u faznim provodnicima su razliite i tada
njihov zbir nije nula, nego iznosi:

I
1
+ I
2
+ I
3
= I
L


Tada kroz N-provodnik tee struja jednaka intenzitetu (I
L
), ali koja je za 180 pomerena u
odnosu na nju. S obzirom na emu vezivanja, ZUDS u ovom sluaju nee iskljuiti jer vektorski
zbir struja (I
L
) i (I
N
) iznosi:

I
L
+ I
N
= 0

Nesimetrino optereenje moe izazvati i kratak spoj iza ZUDS-a, ili preoptereenje u
jednoj fazi. Jedini uzrok iskljuenja ZUDS-a je diferencijalna struja, koja nastaje zbog kvara na
izolaciji, tj:

I

= I
L
+ I
N
0

U ovom sluaju jedini uslov je da jaina struje (I

) u sekundarnom namotaju pree

odreenu vrednost (I

> I
n
), dok otkoi magnetni zatitni relej (2) i okine upravljaki mehanizam
koji otvara kontaktni mehanizam.

Nazivna diferencijalna struja delovanja (I
n
) ZUDS-a mora biti usklaena sa otpornou
uzemljivaa izloenog provodnog dela (R
A
), tako da oekivani napon dodira (U
C
) na izloenom
provodnom delu bude manji od trajno dozvoljenog (U
L
), tj:

I
n
R
A
U
L


Najvea dozvoljena vrednost otpornosti uzemljivaa za standardne izvedbe ZUDS-a
navedena je u tabeli 2.48.

Tabela 2.48.
Nazivna diferencijalna struja
delovanja (I
n
)
Najvea dozvoljena vrednost otpornosti
uzemljivaa izloenih provodnih delova
U
L
50V U
L
25V
20A 2,5 1,25
10A 5 2,5
5A 10 5
5A 17 8,5

Srednja
osetljivost
1A 50 25
500mA 100 50
300mA 167 83
100mA 500 250

Visoka osetljivost
30mA
> 500

> 250 12mA
6mA
26

Uslovi za upotrebu (sl. 2.44 i 2.45)

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, kad ne mogu da se ispune uslovi za zatitu pomou
zatitnih ureaja prekomerne struje, zatita od indirektnog dodira ostvaruje se pomou ZUDS-a.
Takvi uslovi mogu postojati u strujnim kolima prikljunica nepoznate duine, u strujnim kolima
velike duine i malog preseka ija je impedansa znatna, i u uslovima velike otpornosti uzemljivaa.

Z
U
D
S
L1
L2
L3
U
C
N
R
A
R
B
I
1
I
d
= I
?
I
2
PE

Slika 2.43. Osnovni princip zatite od indirektnog dodira automatskim iskljuenjem napajanja
pomou ZUDS-a

Zatitni provodnik tienog strujnog kola mora se spojiti:
a) na zatitni provodnik instalacije (PEN provodnik u TN-C sistemu) na strani napajanja
ZUDS-a;
b) na posebni uzemljiva koji mora da zadovolji uslove za zatitu u TT sistemu.
U TN sistemima razvoda moe se upotrebiti ZUDS, uz napomenu da se u ovim sistemima
esto koristi ZUDS sa I
n
30mA kao dopunska zatita, naroito u kolima sa prikljucima van
uticaja glavnog izjednaenja potencijala. Upotreba ZUDS-a ija nazivna vrednost diferencijalne
struje delovanja iznosi najvie 30mA, samo je dopuna druge mere zatite od direktnog dodira u
sluaju otkazivanja drugih mera zatite. Drugim reima, korienje iskljuivo takvih ureaja nije
kompletna mera zatite i ne moe se primenjivati umesto: zatite delova pod naponom izolovanjem,
zatite pregradama ili kuitima, zatite preprekama izatite postavljanjem van dohvata ruke.

L1
L2
L3
N
R
B
PEN
T
F
PE
ZUDS
R
S

Slika 2.44. ZUDS u TN-C-S sistemu

U TT sistemima ZUDS ima najiru primenu zbog zahtevanog uzemljivaa relativno velike
otpornosti koji se lako moe ostvariti. Osim toga, u TT sistemima korienjem ZUDS-a tipa S
27
zadovoljavaju se zahtevi za spreavanje neeljenih iskljuenja usled prolaznih prenapona i
zadovoljavaju sledei kriterijumi:
- selektivan je u odnosu na tip G;
- njegova gornja granica diferencijalne struje iskljuivanja nalazi se u zoni gde ne postoji
rizik od treperenja srane komore za instalacije 230/400V.

Korienje ZUDS-a visoke osetljivosti (I
n
30mA) zahteva se standardom JUS
N.B2.741:1989 i sve se vie primenjuje za krajnja strujna kola prikljunica, naroito van uticaja
glavnog izjednaenja potencijala (npr. za privremene instalacije ili produne gajtane sa
prikljunicom), ili za instalacije iji su izloeni provodni delovi spojeni na uzemljiva vee
otpornosti od 500. Ovaj ZUDS se zahteva i za specijalne instalacije (npr. saune, bazeni, vlane
prostorije i dr).
L1
L2
L3
N
R
B
R
A
1
2
3
4
5
6
7
8
ZUDS
6 6 6

Slika 2.45. ZUDS u TT sistemu; 1 upravljaki mehanizam, 2 relej, 3 otpornik, 4 ispitni
taster, 5 ispitno strujno kolo, 6 primarni provodnici, 7 magnetno kolo, 8 sekundarni namotaj

Struja iskljuenja zatitnog ureaja

Kao to je reeno, nazivna struja osiguraa ili podeena struja zatitnog ureaja (I
N
) bira se
na osnovu uslova normalnog pogona (I
n
) i uslova kvara (I
k
). Struja iskljuenja zatitnog ureaja (I
a
)
treba da obezbedi dovoljno brzo iskljuenje struje kvara (I
k
). Zahtevano vreme iskljuenja zavisi od
nazivnog napona instalacije prema zemlji (U
0
) i primenjenog sistema zatite (TN, TT i IT). Prema
tome, nazivna struja topljivog osiguraa, instalacionog automatskog prekidaa ili podeena struja
elektromagnetnog okidaa zatitnog prekidaa (I
N
) odreuje u zavisnosti od struje kvara kao:

I
k
I
a
= k I
N


gde su:
I
k
- struja kvara (iskljuenja)
k - faktor koji se odnosi na spoljne vodove (kablovske ili nadzemne), ukljuujui kuni
prikljuak i instalacione osigurae glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom ormaru (tab.
2.49).

Kada se koristi zatitni ureaj diferencijalne struje (ZUDS), tada je struja (I
a
) jednaka
vrednosti nazivne diferencijalne struje delovanja (I
n
).





28

Tabela 2.49. Faktor k za niskonaponske instalacije



Prekostrujni zatitni
ureaj
Za instalacije
napajanja potroaa
(posle poslednjeg T-
odvojka ili posle kune
prikljune kutije KPK)
Za kablovske ili
nadzemne vodove,
ukljuujui kunu
prikljunu kutiju KPK i
prekostrujne ureaje u
glavnim dovodima

Osigurai
Brzi Tromi
( 50A)
Tromi
( 63A)

3,5 3,5 5 2,5
Zatitni prekida sa
vremenskim kanjenjem
iskljuenja struje kvara

1,25

1,25


Instala-
cioni
auto-
matski
preki-
da
Tipa K (VDE 0660) 15 2,5
Tipa Z (VDE 0641) 3 2,5
Tipa L (JUS N.E3.310) 5 2,5
Tipa H (JUS N.E3.310) 3 2,5
Tipa G (JUS N.E3.310) 12 2,5
Tipa B (IEC 898) 5 2,5
Tipa C (IEC 898) 10 2,5
Tipa D (IEC 898) 20 2,5

Komentar. Vrednosti faktora (k) u tabeli 2.49 odnose se na instalacije nazivnog napona
230/220V prema zemlji. Kao to se vidi, vrednosti faktora (k) za instalacije napajanja potroaa
neto su vee od uobiajenih u elektrotehnikoj literaturi. Zato? Zato to se na taj nain
obezbeuje iskljuenje kvara prema karakteristikama okidanja u vremenu 0,1 0,2s, tj. bez
vremenskog zatezanja iskljuenja. Ta vremena su u svakom sluaju nia od najveeg dozvoljenog
vremena iskljuenja (0,4s) u instalacijama nazivnog napona 230/220V prema zemlji. Sa manjim
vrednostima faktora (k) od navedenih u tabeli, ulazi se u domen iskljuenja sa vremenskim
zatezanjem. To vreme moe takoe biti ispod 0,4s i da zadovoljava, ali se mora proveriti iz
karakteristike okidanja za svaki konkretan tip i proizvod instalacionog automatskog prekidaa.
Vrednosti faktora (k) koji se odnose na spoljne vodove (nadzemne ili kablovske), ukljuujui kuni
prikljuak i instalacione automatske prekidae glavnih razvodnih vodova u glavnom razvodnom
ormaru, imaju standardne vrednosti 1,25 i 2,5, jer se i oekuju da iskljuuju sa vremenskim
zatezanjem u odnosu na instalacije napajanja potroaa.


1.1.12 Izjednaenje potencijala

Prema definiciji u standardu JUS N.A0.826:1986, izjednaenje potencijala je elektrini
spoj kojim se razni izloeni i strani provodni delovi dovode na isti potencijal.
Prema definiciji u Pravilniku o tehnikim normativima za zatitu niskonaponskih mrea i
pripadajuih transformatorskih stanica (Sl. list SFRJ, br. 13/1978), izjednaenje potencijala je
mera koja se postie galvanskim povezivanjem vodovodnih i drugih instalacija (grejanje, instalacije
za gas, metalna kanalizacija, lift, gromobranska instalacija itd.) sa uzemljenjem objekta.
Obe definicije koriste se i u tehnikoj preporuci Primena temeljnog uzemljivaa i mera
izjednaavanja potencijala u objektima i transformatorskim stanicama (T-5:1997), uz napomenu
da se na taj nain omoguava pojava opasnih napona dodira kako za sluaj proboja izolacije u
elektrinoj instalaciji objekta, tako i za sluaj prenoenja potencijala iz niskonaponske mree, na
primer: pri zemljospoju u trafostanici 110/XkV (X = 35, 20 i 10), pri prekidu neutralnog provodnika
niskonaponske mree u TN sistemu napajanja i sl.
Prema standardu JUS N.B2.741:1989, u svakom objektu (zgradi) izvode se:
1) glavno izjednaenje potencijala, i 2) dopunsko izjednaenje potencijala.
29

1) Glavno izjednaenje potencijala

Glavno izjednaenje potencijala izvodi se meusobnim galvanskim povezivanjem stranih
provodnih delova, to je mogue blie mestu gde se ovi delovi uvode u objekat. Radi bolje
preglednosti i mogunosti kontrole i merenja, preporuuje se da se glavno izjednaenje potencijala
izvede preko sabirnica za glavno izjednaenje potencijala (sl. 2.47).

Prema standardu JUS N.B2.754:1988, glavni provodnik za izjednaenje potencijala mora
da ima presek koji nije manji od polovine preseka najveeg zatitnog provodnika u instalaciji, ali
najmanje 6mm
2
. Njegov presek moe biti ogranien na 25 mm
2
ako je od bakra, ili poprenog
preseka koji odgovara trajno dozvoljenoj struji ako je od drugih materijala.

2) Dopunsko izjednaenje potencijala

Prema standardu JUS N.B2.741:1989, dopunsko izjednaenje potencijala mora obuhvatati
sve jednovremeno pristupane izloene provodne delove uvrene opreme i strane provodne
delove i, gde je to mogue, glavne metalne armature betona koje se koriste u zgradi. Sistem
izjednaenja potencijala mora se povezati sa zatitnim provodnicima celokupne opreme, ukljuujui
prikljunice.

Tamo gde postoji sumnja u pogledu efikasnosti dopunskog izjednaenja potencijala mora
se potvrditi uslov da otpornost izmeu jednovremeno izloenih provodnih delova i stranih
provodnih delova bude:

R
50
I
a


gde je I
a
- struja koja obezbeuje delovanje zatitnog ureaja:
- za zatitni ureaj diferencijalne struje: I
a
= I
n
;
- za zatitni ureaj prekomerne struje: I
a
= f(t), struja delovanja do 5s.

Slika 2.47. Glavno izjednaenje potencijala; 1 glavni prikljuak za uzemljenje ili uzemljiva; 2
sabirnica za glavno izjednaenje potencijala; 3 vodovodna instalacija; 4 livene cevi
kanalizacione instalacije; 5 instalacija centralnog grejanja; 6 voice lifta; 7 zemaljska
30
antena, 8 satelitska antena; 9 instalacija za gas; 10 ormar telefonske instalacije; 11
ventilacioni kanali; 12 kuita (ormari) elektrine opreme

Prema standardu JUS N.B2.754:1988, najmanji preseci dopunskih provodnika za
izjednaenje potencijala su:
- Ako se dopunskim provodnikom za izjednaenje potencijala povezuju dva provodna
dela, njegov presek ne sme biti manji od preseka najmanjeg zatitnog provodnika vezanog na te
provodne delove.
- Ako dopunski provodnik za izjednaenje potencijala vezuje jedan provodni deo i jedan
strani provodni deo, njegov presek ne sme biti manji od polovine preseka zatitnog provodnika
vezanog na taj provodni deo.
- Dopunski provodnik za izjednaenje potencijala mora da zadovolji zahteve:
- 2,5mm
2
za Cu, ili 4mm
2
za Al, ako provodnik ima mehaniku zatitu;
- 4mm
2
za Cu ako provodnik nema mehaniku zatitu;
- 50mm
2
za Fe/Zn.

- Dopunsko izjednaenje potencijala moe se obezbediti i preko stranih provodnih delova
koji se ne mogu demontirati, kao to su eline konstrukcije, ili pomou dodatnih provodnika, ili
kombinacijom ova dva postupka. Dopunsko izjednaenje potencijala obavezno se izvodi u kupatilu
(mokrom voru). U objektima kao to su: bolnice, deije ustanove, fabrike hale itd, dopunsko
(lokalno) izjednaenje potencijala moe da se primeni svuda gde je ova mera neophodna i efikasna.


Literatura

[1] Dotli G., Elektroenergetika kroz standarde, zakone, pravilnike i tehnike preporuke, SMEITS