TEHNIKA DIJAGNOSTIKA I

TEHNOLOGIJE ODRAVANJA
Lekcija 8: Informacioni sistemi u odravanju,
dokumentacija, standardi i propisi
Prof. dr Predrag Popovi
INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Informacioni sistem se definie
kao skup opreme (hardver i
softver) i strunjaka, koji prema
odreenoj metodologiji prikipljaju,
memoriu i obrauju podatke, zatim
generiu informacije potrebne za
donoenje odluka na svim nivoima
upravljanja poslovnim sistemom.




INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU

Osnovni zadatak informacionog
sistema je da se sve izlazne informacije
dobijaju brzo i u formi koja je podesna
za njihovo korienje i tumaenje.

Informacioni sistem odravanja ima
dinamiku prirodu i uvek treba da
predstavlja samo deo jednog
kompleksnog informacionog sistema
u poslovanju organizacije.
INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Za donoenje odluka u procesu odravanja tehnikih
sistema, neophodno je prikupiti veliki broj podataka u
vezi sa stanjem tehnikog sistema, kao to su:
planiranje aktivnosti odravanja,
uzrok i trajanje otkaza sistema ili
funkcionalnih celina,
vrstu i koliinu ugraenih rezervnih delova,
vreme opravke,
izvrioce na poslovima opravke,
trokove odravanja, itd.
INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Kreiranje informacionog sistema u odravanju
treba bazirati na:
Ciljevima i strategiji poslovanja organizacije,
Interaktivnim vezama funkcije odravanja sa
drugim funkcijama (proizvodnja, tehnologija,
nabavka, finansije, kadrovi),
Sistemu oznaavanja resursa,
Uspostavljenim tokovima kretanja
dokumentacije,
Informacijama i podacima koje egzistiraju u
poslovnim procesima,
Hijerarhijskim odnosima i
Raspoloivom hardveru.
INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Prilikom projektovanja informacionog sistema u
odravanju treba imati u vidu da on predstavlja
jednu od kljunih komponenta integralne logistike
podrke odravanju.
Informacije o radu tehnikog sistema i dogaajima
koji prate njegov rad predstavljaju osnovu za
formiranje vremenske slike stanja, to je od
izuzetnog znaaja sa stanovita stvaranja uslova za:
-izmene u sistemu odravanja radi prevencije
buduih otkaza i
- statistiku obradu u cilju odreivanja
pouzdanosti i raspoloivosti tehnikih sistema.
STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
Da bi se definisala struktura informacionog sistema,
neophodno je poi od upravljanja odravanjem.
Sistem upravljanja odravanjem je zasnovan na
injenici da se sve aktivnosti u oblasti odravanja
tehnikih sistema mogu grupisati na:
1.Direktne, tj. one koje se izvode na samom
tehnikom sistemu (pregled stanja,
ienje, podmazivanje, opravka, itd) i
2.Indirektne - obezbeenje rezervnih
delova i potronog materijala, praenje
realizacije, obuka, praenje trokova, itd.
STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
Struktura sistema upravljanja odravanjem
sastoji se iz vie segmenata, gde preko
osnovne baze podataka odravanja
(centralizovani skup uzajamno povezanih
podataka) ostvaruje se komunikacija sa
drugim sistemima.
Razvoj informacionog sistema odravanja u
svetu kretao se od obuhvatanja
standarizovanih aktivnosti koje se ponavljaju,
pa do potpunog obuhvatanja svih aktivnosti.

STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA

STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
Struktura informacionog sistema je saglasna samoj
strukturi odravanja tehnikih sistema, koji se
eksploatiu u definisanim uslovima. To znai da e
postojati bitne razlike u informacionim sistemima
za tehnologiju korektivnog i tehnologiju
preventivnog odravanja prema stanju.

Baza podataka odravanja treba da sadri podatke
DEFINISANE ODGOVARAJUOM
DOKUMENTACIJOM i to:
1. OPERATIVNOM i
2. PROIZVODNOM

STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
OPERATIVNA DOKUMENTACIJA obuhvata:
RADNI NALOG (zahtev za izvoenje odreenih radova),
TEHNOLOGIJA IZVOENJA RADOVA (postupci
odravanja),
KONSTRUKCIONA DOKUMENTACIJA (glavni I radioniki
crtei, montana dokumentacija, eme za izvoenje radova),
TREBOVANJA I POVRATNICE (rezervni delovi, pomoni
materijal, potroni materijal),
TEHNIKA UPUTSTVA I STANDARDI (eme
podmazivanja, uputstva za odravanje, eme defektacije,
ifarnici),
SPECIFIKACIJE,
IZVETAJI (primopredaja posla, prijave otkaza ).
STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
PROIZVODNA DOKUMENTACIJA obuhvata:
RADNI NALOG (predstavlja osnovni operativni
dokument - otvara na osnovu ugovora/naloga prodaje)
SASTAVNICA (dokument koji definie sve
komponente nekog proizvoda).
RADIONIKI CRTE (prikaz proizvoda sa svim
komponentama i detaljima vezanim za oblik i
dimenzije).
OPERACIONA LISTA (tehnoloka lista sa opisom
operacija, njihovim redosledom, nazivom i oznakom
maine za svaku operaciju, alatima, tehnolokim
vremenom izrade, itd).

STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
PROIZVODNA DOKUMENTACIJA obuhvata:
RADNA LISTA (dokument koji se izdaje za svaku radnu
operaciju).
TREBOVANJE MATERIJALA (ostvaruje vezu izmeu
proizvodnje i skladita).
POVRATNICA (slui za vraanje materijala ostatka iz
proizvodnje u skladite).
PROPRATNICA (dokument koji ima funkciju da prati
proizvod po vremenu, lokaciji i koliini tokom procesa
proizvodnje).
PREDAJNICA (koristi se pri predaji gotovih proizvoda,
poluproizvoda magacinu).

STRUKTURA INFORMACIONOG SISTEMA
U svetu je razvijen veoma veliki broj modula
informacionih sistema i softvera koji podravaju,
a najee se sreu:
Modul poslovanja rezervnim delovima;
Modul planiranja, pripreme i praenja radnih
naloga;
Modul tehnologije odrvanja;
Modul evidentiranja i praenja stanja
tehnikih sistema (otkazi, zastoji, greke);
Modul planiranja uesnika na poslovima
odravanja;
Modul za praenje trokova odravanja.
Modul poslovanja rezervnim delovima
Strukturu modula odnosno informacionog sistema poslovanja
rezervnim delovima ine:
segment identifikacije (katalog rezervnih delova),
segment upravljanja zalihama,
segment politike upravljanja i odreivanje parametara za
upravljanje i
segment za definisanje izvora snabdevanja i izdavanja
porudbina.
Za funkcionisanje informacionog sistema poslovanja
rezervnim delovima potrebno je unapred definisati:
koliinu za nabavku,
maksimalnu i minimalnu zalihu,
kritinu taku za naruivanje - signalnu zalihu.




Modul planiranja, pripreme i praenja radnih naloga
Smatra se da funkcionisanje modula tehnologije odravanja
i modula planiranja, pripreme i praenja radnih naloga
predstavlja osnovni preduslov za korienje ostalih modula.
Bez obzira na sluajnu prirodu procesa, koji se na tehnikim
sistemima u eksploataciji odvijaju, moe se izvriti tipizacija
tehnologije odravanja, odnosno tipizacije tehnolokih
postupaka (pregled stanja, podmazivanje, opravke). Na
osnovu ovoga se formira baza podataka o tehnolokom
postupku, koja sadri:
redosled izvoenja operacija,
postupak izvoenja operacija,
potrebna materijalna sredstva i
potrebno vreme za realizacije.

Moduli informacionog sistema odravanja
Moduli informacionog sistema odravanja mogu, na drugi
nain, da se grupiu prema radnim aktivnostima odravanja:
RADNI ZAHTEV (Opisi poslova, Definisanje aktivnosti,
Nain praenja radnog naloga)
PLANIRANJE I TERMINIRANJE (Definisanje naina i
strukture odravanja, Planiranje i terminiranje elemenata
logistike podrke, Planiranje trokova u vremenu,
Planiranje i terminiranje resursa, Izrada kratkoronih i
dugoronih planova odravanja)
TEHNIKA PRIPREMA (Definisanje postupka odravanja,
Definisanje tehnologije odravanja, Definisanje rasporeda
radova, Definisanje elemenata integralne logistike
podrke, Definisanje uslova poetka radova, Definisanje
uslova zavretka radova)

Moduli informacionog sistema odravanja
Moduli informacionog sistema odravanja mogu, na drugi nain, da
se grupiu prema radnim aktivnostima odravanja:
TEHNIKA DIJAGNOSTIKA (Sakupljanje podataka o minulom
radu tehnikog sistema, Merenje i kontrola parametara
tehnikog sistema u toku eksploatacije)
OPERATIVNI REDOSLED IZVOENJA (Kontrole, Rukovanje
rezervnim delovima, Rukovanje materijalom, alatom i priborom
u sistemu odravanja, Osiguranje kontrole kvaliteta, Praenje
toka procesa odravanja)
ANALIZA TROKOVA I POSTUPAKA PROMENE STANJA
(Obrada informacija o toku rada sa utrokom vremena i
materijala, Definisanje informacija o trokovima odravanja)
EKONOMSKO-FINANSIJSKE ANALIZE (Raunovodstvo,
Operativna evidencija, Zakljune kalkulacije, Izrada posebnih
izvetaja)

Moduli informacionog sistema odravanja
Moduli informacionog sistema odravanja mogu, na drugi nain, da
se grupiu prema radnim aktivnostima odravanja:
STRUKTURA TEHNIKIH SISTEMA (Knjigovodstvo osnovnih
sredstava, Definisanje mesta trokova, Proraun amortizacije,
Opis materijalno-tehnikog sredstva)
UPRAVLJANJE MATERIJALOM I REZERVNIM DELOVIMA
(Planiranje potreba, Realizacija nabavke, Skladitenje,
Proizvodnja, Supstitucija uvoza, Voenje evidencije)
STRUKTURA ALATA, PRIBORA I INSTRUMENATA (Planiranje
alata, pribora i instrumenata, Kontrola alata i pribora, Upotreba
alata, pribora i instrumenata, Servisiranje alata, pribora i
instrumenata, Skladitenje alata, pribora i instrumenata)
STRUKTURA OSOBLJA (Planiranje potrebnog osoblja,
Odreivanje kvalifikacione strukture osoblja, Odreivanje
potrebnog broja izvrilaca, Edukacija osoblja)



Moduli informacionog sistema odravanja
Moduli informacionog sistema odravanja mogu, na drugi
nain, da se grupiu prema radnim aktivnostima odravanja:
TEHNIKA I RADNA DOKUMENTACIJA (Uputstva za
odravanje, Projektna dokumentacija, Konstrukciona
dokumentacija za izvoenje, Mikrofilmska dokumentacija,
Dokumentacija u elektronskom obliku, Definisanje naina i
mesta za arhiviranje dokumentacije)
POUZDANOST (Praenje i kontrola nivoa parametara
pouzdanosti, Davanje prognoze parametara pouzdanosti,
Definisanje korektivnih mera za odravanje potrebnog
nivoa parametara pouzdanosti)
LOGISTIKA (Definisanje parametara logistike, Definisanje
elemenata logistikog koncepta odravanja)

INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Automatizovani - kompjuterizovani informacioni
sistem za podrku odravanju koristi razliite tehnike
i pristupe da zadovolji zahteve sistema odravanja.

Kompjuterizovani informacioni sistemi u odravanju
efikasno reavaju problem zaguenja podacima i
obezbeuju obilje podataka na razliitim mestima,
odnosno stavlja na raspolaganje svima onima koji
sa tim podacima imaju neke veze na najbri i
najracionalniji nain.

Kompjuterizovani informacioni sistem treba da bude
podran takvim nainom obrade podataka kojim e
broj izlaznih informacija da se svede na najmanju
moguu meru.
INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Najee se primenjuju sledei automatizovani
informacioni sistemi odravanja:
1. Kompjuterizovani sistem menadmenta
odravanjem (CMMS - Computerised
maintenance management systems)
2. Ekspertski sistemi (ES)
3. Sistem planiranja resursa organizacije
(ERP - Enterprise resource planning)

INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Kompjuterizovani sistem menadmenta
odravanjem (CMMS) prua pomo u procesu
planiranja, upravljanja i administrativnih procedura
za efektivno odravanje tehnikih sistema.

CMMS je najire primenjivani informacioni sistem odravanja.

Pored znaajnog broja prednosti, CMMS pokazuje i
nedostatke, posebno u situacijama kada proizvodnja ima
prioritet u odnosu na funkciju odravanja.
Zbog toga se CMMS projektuje u vie faza, poevi od
zadovoljenja osnovnih zahteva poslovnog sistema
preduzea, pa do potpunog podeavanja kontrolnoj funkciji u
preduzeu.

INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Ekspertski sistemi (ES) su sistemi bazirani
na posebno razvijenim pravilima i
predstavljaju podrku pojedinim zadacima
odravanja koji imaju poznate izlaze.

Ekspertski sistemi predstavlaju integraciju
ljudskog znanja i dokumentovanog znanja
preduzea koje je smeteno u raunarsku
memoriju radi reavanja problema koji
zahtevaju analizu od strane strunjaka.

INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Korienje ekspertskog sistema u odravanju
omoguava konzistentnost u izvravanju
zadataka, unapreuju proces donoenja
odluka i unapreuju sistem kontrole rada
tehnikih sistema.
Nedostatak ovakvih sistema je visok stepen
prilagoenosti ekspertskog sistema poslovnom
sistemu organizacije kojoj je namenjen, pa nije u
stanju da jednostavno i lako prati promene zahteva
u pogledu odravanja (promena opreme, tehnologije
i slino).

INFORMACIONI SISTEM U ODRAVANJU
Sistem planiranja resursa organizacije (ERP),
predstavlja integraciju pojedinih sistema za podrku,
ukljuujui i podsistem odravanja u poslovnom
sistemu organizacije.
Osnovni cilj i prednost sistema ERP je standardizacija
poslovnih procesa, tako to se resursi pojedinih organizacionih
celina objedinjuju u jedinstveni raunarski sistem.
Drugi metodi informatike podrke odravanju obino se
odnose na tzv. digitalne prirunike za odravanje.
Primena digitalnih prirunika odravanja omoguavaju veem
broju korisnika, istovremeno, jednostavno i brzo pretraivanje
podataka i dobijanje informacija o tehnikom sistemu,
moguim uzrocima otkaza i slino.

PRIMENA INFORMACIONIH SISTEMA
Nivo primene savremenih kompjuterski podranih sistema za upravljanje
odravanjem u naoj zemlji je veoma nizak i moe se rei da ne prelazi
5% od ukupnog broja privrednih subjekata.

Razlozi za ovakvo stanje su mnogobrojni, a meu najvanije spadaju:
neodgovarajui i neadekvatan poloaj funkcije odravanja, koji je
potpuno u suprotnosti sa njenim znaajem u savremenom poslovanju,
nedovoljno razvijena svest menadera o potrebi usavravanja sistema
upravljanja odravanjem,
nedovoljan fond znanja i nedostatak informacija,
generalno zaostajanje u primeni savremenih tehnologija u industriji,
informatika nepismenost,
nedostatak razavijenih domaih informacionih paket-programa i visoka
cena stranih paketa,
izraeni problemi prilikom uvoenja stranih informacionih paketa u
nau industrijsku praksu.

STANDARDI U ODRAVANJU
Evropski standard SRPS EN 13306:2009
ODRAVANJE - TERMINOLOGIJA

Termini definisani u standardu SRPS EN 13306
mogu da se grupiu u sledee kategorije:
1. Osnovni pojmovi u oblasti odravanja
2. Pojmovi u vezi predmeta odravanja
3. Karakterisitike predmeta odravanja
4. Otkazi i dogaaji
5. Vrste odravanja i strategije
6. Aktivnosti odravanja
STANDARD SRPS EN 13306
1 Osnovni termini

Odravanje
Kombinacija tehnikih, administrativnih i upravljakih
aktivnosti u toku veka trajanja predmeta odravanja,
kojima se predmet odravanja dovodi u stanje u
kome moe da obavlja zahtevane funkcije.

Menadment odravanjem
Aktivnosti upravljanja koje odreuju ciljeve, strategije,
i odgovornosti i uspostavljaju ih odgovarajuim
sredstvima, kao to su planiranje odravanja,
kontrola i nadzor, unapreenje metoda organizacije
vodei rauna o ekonomskim aspektuma procesa.
STANDARD SRPS EN 13306
1 Osnovni termini

Ciljevi odravanja
Zadaci dodeljeni i prihvaeni za pojedine aktivnosti
odravanja.

Strategija odravanja
Primenjena ,menadement metoda kako bi se
postigli ciljevi odravanja.

Plan odravanja
Struktuirani skup zadataka koji ukljuuje aktivnosti,
procedure, resurse i vremenski okvir potrebne za
realizaciju poslova odravanja.
STANDARD SRPS EN 13306
2 Pojmovi u vezi predmeta odravanja

Funkcionalna celina
Deo, komponenta, ureaj, podsistem, sklop,
funkcionalna jedinica, oprema ili sistem koji moe da
se posmatra odvojeno.

Rezervni deo
Funkcvionalna celina namenjena da zameni
odgovarajui deo ime se predmet odravanja vraa
u radno stanje stanje u kome funkcionalna celina
moe da obavlja zahtevanu funkciju.
STANDARD SRPS EN 13306
3 Karakteristike predmeta odravanja

Raspoloivost
Sposobnost funkcionalne celine da bude u stanju da obavlja
zahtevanu funkciju pod datim uslovima korienja u
predvienom vremenskom periodu, uz pretpostavku da su svi
zahtevani ekstreni resursi obezbeeni.

Pouzdanost
Sposobnost funkcionalne celine da obavlja zahtevanu funkciju
pod datum uslovima u datom vremnskom intervalu.

Pogodnost za odravanje
Sposobnost funkcionalne celine da, pod datim uslovima,
korienja, bude u stanju da obavlja zahtevanu funkciju, kada
se odravanja obavlja pod datim uslovima uz primenu
definisanih procedura i resursa.
STANDARD SRPS EN 13306
4 Otkazi i dogaaji

Otkaz
Prekid sposobnosti funkcionalne celine da obavlja zahtevanu
funkciju.
Napomena 1 Posle nastanka otkaza funkcionalna celina ima greku, koja
moe da bude potpuna ili delimina.
Napomena 2 "Otkaz" je dogaaj i razlikuje se od "greke", koja predstavlja
stanje.

Uzrok otkaza
Razlog koji vodi ka nastanku otkaza.

Greka
Stanje u kome funkcionalna celina ne moe da obavlja
zahtevanu funkciju, iskljuujui stanje u toku preventivnog
odravanja ili drugih planiranih aktivnosti ili zbog nedostatka
eksternih resursa.
STANDARD SRPS EN 13306
4 Otkazi i dogaaji

Stanje u otkazu
Stanje u kome funkcionalna celina, bilo zbog
greke bilo zbog drugih razloga ne moe da obavlja
zahtevane funkcije u toku preventivnog odravanja.
Napomena 1 Ovo stanje je povezano sa raspoloivou
funkcionalne celine.
Napomena 2 Stanje u otkazu se ponekad definie kao
stanje nefunkcionalnosti.

Stanje u radu
Stanje u kome funkcionalna celina obavlja zahtevane
funkcije.
STANDARD SRPS EN 13306
5 Vrste odravanja i strategije

Preventivno odravanje
Odravanje koje se sprovodi u planiranim vremenskim
intervalima prema prethodno definisanim kriterijumima, iji je
cilj da se smanji verovatnoa otkaza ili degradacija
karakteristika funkcionalne celine.

Planirano preventivno odravanje (po rasporedu)
Preventivno odravanje koje se obavlja prema uspostavljenom
vremenskom periodu ili prema broju obavljenih operacija.

Preventivno odravanje po stanju
Preventivno odravanje zasnovano na nadzoru (praenju)
performansi i/ili parametara funkcionalne celine.
STANDARD SRPS EN 13306
5 Vrste odravanja i strategije

Odravanje na bazi predvianja
Odravanje po stanju koje se obavlja na osnovu prognoza
stanja funkcionalne celine, koje su rezultat analiza i procena
znaajnih parametara degradacije funkcionalne celine.

Korektivno odravanje
Odravanje koje se sprovodi posle otkrivanja otkaza sa ciljem
da se funkcionalna celina dovede u stanje u kome moe da
obavlja zahtevanu funkciju.

Odravanje na daljinu
Odravanje funkcionalne celine koje se obavlja bez fizikog
pristupa osoblja za odravanje.
STANDARD SRPS EN 13306
6 Aktivnosti odravanja

Kontrola
Provera usaglaenosti merenjem, posmatranjem,
ispitivanjem znaajnih karakteristika funkcionalne
celine.

Nadzor
Aktivnost obavljena bilo runo bilo automatski, kako
bi se utvrdilo trenutno stanje funkcionalne celine.
Napomena 1 Nadzor se razlikuje od kontrole po tome to se primenjuje radi
procene izmene bilo kog parametra funkcionalne celine u toku eksploatacije.

Napomena 2 Nadzor moe da bude kontinualan, da se obavlja u vremenskinm
intervalima ili posle odreenog broja izvrenih operacija

Napomena 3 Nadzor se esto obavlja u toku rada funkcionalne celine.
STANDARD SRPS EN 13306
6 Aktivnosti odravanja

Ispitivanje usaglaenosti
Ispitivanje koje se koristi da pokae da li su
karakterisitke ili svojstva funkcionalne celine u skladu
sa zadatom specifikacijiom.

Funkcionalna provera
Aktivnost preduzeta posle obavljenog odravanja
radi verifikacije sposobnosti funkcionalne celine da
obavlja zahtevanu funkciju.
Napomena: Funkcionalna provera se obino
sprovodi posle stanja u otkazu.
Evropski standard SRPS EN 13460
o Standard daje spisak i definie komplete dokumenata i
informacionih podataka koje je potrebno razmotriti
prilikom nabavke bilo kog tehnikog sistema
(instalacije, opreme, postrojenja ili funkcionalne celine),
kako bi se omoguilo da se organizuje njegovo
odravanje.
o Kada se neki tehniki sistem naruuje od isporuioca,
navedena dokumenta i informacije u standardu imae
znaaj implicitnog ili eksplicitnog dela narudbine.
o Isporuilac tehnikog sistema treba da izda ona
dokumenta koja su povezana sa uslugom ili zadatom
funkcijom, koja se oekuje da isporueni tehniki sistem
pokriva, a koja spadaju pod odgovornost isporuioca.
Evropski standard SRPS EN 13460
Tabela, struktuirana u etiri kolone, definie dokumenta i sadri
profil dokumentacije.
Kolona Naziv dokumenta sadri naslov, koji se daje svakom
posebnom dokumentu.
Kolona Opis dokumenta sadri kratko objanjenje sadraja
svakog dokumenta, kao njegovu definiciju.
Kolona Informacioni podaci sadri minimalan komplet
informacija koje je potrebno ukljuiti u svaki dokument.
Ukoliko se svaki document posmatra kao struktura podataka u
bazi podataka, informacione podaci bie razliiti.
Isporuilac i kupac nekog tehnikog sistema ili funkcionalne
celine mogu da definiu kompletan spisak detaljnih informacionih
podataka, kao i format za prezentaciju i medijume.

Standard SRPS EN 13460
Naziv
dokumenta
Opis dokumenta Informacioni podaci
5.1 Tehniki podaci Specifikacija proizvoaa za
funkcionalnu celinu (sistem,
podsistem, sklop, element)
Proizvoa
Datum proizvodnje
Model/tip/serijski broj
Veliina
Teina
Kapacitet
Snaga i zahtevi za funkcionisanje
Ostalo: koje se odnosi na fiziku prirodu, detalje o sklopu i
podatke o radu.
5.2 Prirunik (uputstvo)
za rad
Tehnika uputstva da bi se
postigao pravi uinak
funkcionisanja funkcionalne
celine prema njenim tehnikim
specifikacijama i
bezbednosnim uslovima.
Model/tip
Datum prirunika (izdanje)
Tehniki detalji o funkcionalnoj celini
Funkcionalni opis funkcionalne celine
Procedure za:
probni rad / startovanje;
zagrevanje;
stabilan rad;
kontrolisano zaustavljanje
Ogranienja u radu/Predostronost
Zakoni i propisi koje je potrebno potovati
5.3 Prirunik (uputstvo)
za odravanje
Tehnika uputstva namenjena
da se funkcionalna celina
ouva u, ili povrati u stanje u
kome moe da obavlja
zahtevanu funkciju
Model/tip
Datum prirunika (izdanje)
Tehniki detalji o funkcionalnoj celini
Operacije/aktivnosti preventivnog odravanja:
kontrolisanja;
kalibracija/podeavanje;
zamene delova;
podmazivanje
Procedure za:
reavanje problema;
demontau/sklapanje;
popravku;
podeavanje
Dijagrami uzroka i posledica
Potrebni specijalni alati
Preporuke u vezi rezervnih delova
Bezbednosni zahtevi (signali, oblaganje, kontrola izvora
napajanja,...)
Standard SRPS EN 13460
Naziv dokumenta Opis dokumenta Informacioni podaci
5.4 Spisak funkcionalnih
celina - komponenata
(sistem, podsistem,
sklop, element)
Sveobuhvatni spisak
funkcionalnih celina, koje
sainjavaju deo nekog drugog
spiska.
Funkcionalna celina gornjeg nivoa (naslov)
(Model/tip/serijski broj)
Broj stavke
Opis stavke
Koliina stavki.
5.5 Rasporedi Crte koji pokazuje emu
zamene za neku funkcionalnu
celinu.
ifra i identifikacija crtea
Datum (izdanje/revizija)
Dimenzije
Lokacija komponenata opreme i identifikacija
Prostor potreban za rasklapanje i odravanje
Odgovarajue informacije o detaljima
Kada je to potrebno: podizne uke, kontrolni otvori, merdevine,....
5.6 Funkcionalna celina -
Detalj
Crte sa spiskom delova da bi
se osigurala demontaa,
popravka i sklapanje
funkcionalnih celina.
ifra koja identifikuje funkcionalnu celinu koja se detaljno opisuje
Sklopni crte koji pokazuje poloaje delova
Identifikacija svakog dela crtea:
broj dela;
opis;
broj jedinica.
Bilo koja druga relevantna informacija za operacije sklapanja i
rasklapanja.
5.7 Mapa podmazivanja Dijagram ukupne distribucije
snage:
elektrine;
pneumatske;
hidrauline.
Ova vrsta dijagrama ukljuuje
kola razvodne table.
ifra i identifikacija dijagrama
Datum (izdanje/revizija)
Jedinice za distribuciju struje (generatori, transformatori,
rasklopne aparature, ispravljai,..)
Krajnji potroai (samo za rasklopne aparature visokog napona)
Linije uzemljenja za sisteme, opremu i kablove (bie ukljueni
opti principi uzemljavanja).
Standard SRPS EN 13460
Naziv
dokumenta
Opis dokumenta Informacioni podaci
5.8 Jednolinijski
dijagram
Dijagram ukupne distribucije
snage:
elektrine;
pneumatske;
hidrauline.
Ova vrsta dijagrama ukljuuje
kola razvodne table.
fra i identifikacija dijagrama
Datum (izdanje/revizija)
Jedinice za distribuciju struje (generatori, transformatori,
rasklopne aparature, ispravljai,..)
Krajnji potroai (rasklopne aparature visokog napona)
Linije uzemljenja za sisteme, opremu i kablove (bie ukljueni
opti principi uzemljavanja).
5.9 Logiki dijagram Dijagram upravljanja
tehnikim sistemom radi
razjanjenja ukupne logike
sistema.
fra i identifikacija dijagrama
Datum (izdanje/revizija)
Logike funkcije (simboli, rad preko interneta i tok komandi)
Modusi rada (startovanje, zaustavljanje, alarm).
5.10 Dijagram kola Ukupni dijagram napojnih i
komandnih kola.
fra i identifikacija dijagrama
Datum (izdanje/revizija)
Sva interna prikljuivanja za komande, alarme, zatitu,
blokiranja, funkcije zaustavljanja, nadziranje, ...
Podeavanje tajmera, termiko preoptereenje i zatitni releji
Brojevi kablova i ica
Brojevi zavrnih prikljuaka
Spisak komponenti za linijske, komandne i zatitne sisteme
ifra lokacije razvodne aparature/table
ifra lokacije potroaa/isporuioca
Detalji zavrnih prikljuaka i tip eksternog signala (signal za
zaustavljanje vatre i gasa,...)
Nazivne vrednosti snage i struje
Referentni crtei.
Standard SRPS EN 13460
Naziv dokumenta Opis dokumenta Informacioni podaci
5.11 Dijagram cevi i
instrumenta
Ukupno sprovoenje fluida
(vazduh, para, ulje, gorivo...),
i dijagram komandi.
ifra i identifikacija dijagrama
Datum (izdanje/revizija)
Svi interni prikljuci za komande, alarme, zatitu, blokiranje,
funkcije zaustavljanja, nadzora ...
Brojevi cevi
ifra lokacije ventila
Brojevi zavrnih prikljuaka
Spisak komponenata za sisteme liniskog upravljanja i
zatite
ifra lokacije potroaa/isporuioca
Detalji zavrnih prikljuaka i tip eksternog signala (boja,
signal za zaustavljanje vatre i gasa,...)
Nazivne vrednosti pritiska, protoka i temperature
Referentni crtei.
5.12 Lokacija Crte koji pokazuje poloaj
svih funkcionalnih celina
polja u okviru razmatrane
povrine.
ifra i identifikacija crtea
Datum (izdanje/revizija)
Identifikacija povrine (ifra i naziv)
Identifikacija funkcionalne celine i ifra lokacije
Crtei ili simboli funkcionalne celine, bez dimenzionih
detalja.
5.13 Raspored Crte koji pokazuje sve
povrine odreenog pogona.
ifra i identifikacija crtea, Datum (izdanje/revizija)Naziv
pogona (i ifra, kada je potrebno), Povrine: relativni
poloaj, dimenzije, nazivi i ifre.
Standard SRPS EN 13460
Naziv dokumenta Opis dokumenta Informacioni podaci
5.14 Izvetaj ispitnog (test)
programa
Izvetaj o putanju u pogon
koji pokazuje da je tehniki
sistem i/ili neka funkcionalna
celina u saglasnosti sa
specifikacijama.
Proizvoa
Model / tip / serijski broj
Datum proizvodnje
Datum putanja u pogon
Garantni period i uslovi
Ispunjavanje tehnikih detalja:
veliina (kada je potrebno);
teina (kada je potrebno);
snaga i Radni zahtevi (inputi);
kapacitet/uinak (izlazni podatak);
ostalo: upuivanje na fiziku prirodu, detalje sklapanja i
podatke o radu.
Ime i potpis poslednjeg korisnika neke funkcionalne celine,
uz prihvatanje pretnodnih podataka.
5.15 Sertifikati Sertifikati za posebne
bezbednosne i zakonske
regulative za tehniki sistem
i/ili funkcionalne celine
(podizna oprema, parni
kotlovi, posude pod
pritiskom,...).
Proizvoa
Model/tip/serijski broj
Datum proizvodnje
Predmet koji treba da se sertifikuje
Datum sertifikata
Sertifikaciono telo/naziv i potpis/peat
Evropski standard SRPS EN 13460
STANDARDI IZ OBLASTI ODRAVANJA
SRPS EN 60300-3-12
Oktobar 2012., Identian sa EN 60300-3-12:2011.
Menadment sigurnou funkcionisanja
Deo 3-12: Uputstvo za primenu Integrisana logistika podrka

SRPS EN 60300-3-14
Maj 2008., Identian sa EN 60300-3-14:2004
Menadment sigurnou funkcionisanja .
Deo 3-14: Uputstvo za primenu - Odravanje i podrka odravanju

SRPS EN 60300-3-16
Mart 2011., Identian sa EN 60300-3-16:2008
Menadment sigurnou funkcionisanja
Deo 3-16: Uputstvo za primenu Smernice za specifikaciju usluga
podrke odravanju

PROPISI U OBLASTI ODRAVANJA
Primeri zakona u kojima su obuhvaene odredbe i
aktivnosti odravanja:
1. Zakon o vazdunom saobraaju ("Sl. glasnik RS",
br. 73/2010)
2. Zakon o cevovodnom transportu gasovitih i tenih
ugljovodonika i distribuciji gasovitih ugljovodonika
("Sl. glasnik RS", br. 104/2009)
3. Zakon o odravanju stambenih objekata ("Sl.
glasnik RS", broj 44 od 4. novembra 1995, 46/98,
1/01, 27/11, 88/11)
4. Zakon o zatiti od poara ("Sl. glasnik RS", br.
111/2009)

PROPISI U OBLASTI ODRAVANJA
Primeri podzakonskih u kojima su obuhvaene
odredbe i aktivnosti odravanja:
1.Uredba o odravanju stambenih zgrada i
stanova ("Sl. glasnik RS", br. 43/93)
2.Pravilnik o tehnikim normativima za pogon i
odravanje elektroenergetskih postrojenja i
vodova ("Slubenom listu SFRJ", br. 41/93)
3.Prirunik za obuku osoblja koje se bavi
zimskim odravanjem puteva (Javno
preduzee Putevi Srbije, Beograd, 2008.)