67

Dragoljub B. orevi
Mainski fakultet
Ni



SOCIOLOKO RAZUMEVANJE JEZIKA RELIGIJE:
O EMU IDE RE?



APSTRAKT: Sociologija religije, potujui svoj predmetni i metodoloki okvir, iskljuivo bi tre-
balo da prouava uticaj drutva na religiju i religije na drutvo. Pri tome je ona daleko vie zainte-
resovana za rezultate oba uticaja, koji se razdvajaju jedino iz analitikih razloga, na grupno ispo-
ljavanje ljudi npr. poev od branog i porodinog ivota, preko inih primarnih i sekundarnih,
parcijalnih i globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispoljavanje ponaosob.
Sociolozi istiu da i nije osnovni zadatak sociologije religije da zahvata sr svetog, ve insisti-
raju na prouavanju njegovog ovostranog poslanja. A to zemaljsko poslanje nije nita drugo do
ono to se svodi na drutvenost. Socioloki pojmljena drutvenost religije otelovljena je u ver-
skoj zajednici (nazivali je mi tehniki religijskim telom, grupom, organizacijom, institucijom...,
manje je vano) i koja po stepenu razvoja moe biti kult, sekta, denominacija i crkva. U njoj,
kao ovaploenoj i realnoj zbilji, ljudi ivi svoju religioznost i njima se verska zajednica, ukoliko
rauna na uspeh i korektna li je prema vernitvu, treba da obraa socioloki razumljivim je-
zikom. Hoe se rei da iako jeste teko dvojiti onostrano i ovostrano poslanje religije so-
cioloko razumevanje jezika religije, barem prema autorovom shvatanju, nije nita drugo do nje-
govo prevoenje, usmeravanje i sameravanje (i) savremenim, ak trenutno aktuelnim, goruim
pitanjima vaseljene, konkretnog drutva i ljudi sa kojima saobraa. Odgovornost pada na plea
svakog pojedinanog religijskog organizma.
Kljune rei: sociologija religije, ovostrano poslanje religije, drutvenost religije, sociolo-
ki jezik, jezik religije.


Tri su zadatka nauke, uraunavajui sociologiju, a
onda i sociologiju religije: shvatanje, objanjavanje i
pretkazivanje.


O emu ide re

Sociologija religije, potujui svoj predmetni i metodoloki okvir, trebalo
bi iskljuivo da prouava uticaj drutva na religiju i religije na drutvo. Pri tome
je ona neuporedivo vie zainteresovana za rezultate oba uticaja, koji se razdva-
jaju jedino iz analitikih razloga, na grupno ispoljavanje ljudi npr. poev od
branog i porodinog ivota, preko inih primarnih i sekundarnih, parcijalnih i
globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispoljavanje pona-
osob. Sociologija religije, sklona tome ili ne, redukuje religiju na drutvenost
odatle i njen govor o drutvenosti religije.
D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re? 68
Socioloka lua III/1 2009
U tekstu e se saeto komentarisati nekolika pitanja o odnosu sociologije
religije i religije, prema tome i upitnosti o sociolokom razumevanju jezika reli-
gije:
ta prouava sociologija religije;
na ta sociologija religije svodi drutvenost religije; i
koje je socioloko razumevanje jezika religije?

ta prouava sociologija religije?

Tano je: sociologija religije trebalo bi iskljuivo da istrauje uticaj dru-
tva na religiju i religije na drutvo. Odatle i nezamreno odreivanje predmeta
sociologije religije: ona se bavi prouavanjem odnosa drutva i religije, tj. po-
sledicama njihovog meusobnog uticaja (interakcija).
1
Donekle analitinije to
isto veli uro unji (1998, I: 28), nesumnjivi autoritet u stvarima sociologije
religije: Ako u toku analize pojam drutvene strukture (drava, nacija, klasa,
porodica itd.), esto stoji ispred pojma religije (crkva, sekta, kult, mistino isku-
stvo itd.), onda se to moe razumeti kao metodoloko naelo ili usmerenost
istraivaa: on po pravilu istrauje religijski oblik verovanja, miljenja i ponaa-
nja neke grupe u zavisnosti od njenog mesta i uloge u drutvenoj strukturi. Onaj
ko istrauje religiju sociolokom metodom, taj stavlja sve drutvene kategorije
ispred religijskih, jer to zahteva socioloki nain posmatranja: metodoloki de-
terminizam! On pre svega nastoji da upozna drutvo (npr. naine integracije, le-
gitimizacije, kontrole itd.), a onda religiju: zato se njegova nauka i zove sociolo-
gija religije, a ne religijska sociologija! Tim postupkom on ne porie samostalan
razvoj bilo kojoj religijskoj tradiciji, jedino taj razvoj nastoji da sagleda u vezi
sa razvojem drutva u kome data tradicija ini sastavni deo njegove kulture.
Jednovremeno se sociologu religije stavlja u zadatak da, cenei predmetni
i metodoloki ram sociologije religije, to znai brinui o linoj (ne)religioz-
nosti, (ne)religioznosti sopstvene discipline, interdisciplinarnosti discipline, slo-
enosti drutva i religijsko-crkvenog kompleksa, religiji kao drutvenom proi-
zvodu, traganju za kriterijumima prave religioznosti i ogranienosti metode
date mu discipline, a) shvata, b) objanjava i v) pretkazuje pojave i deavanja u
polju meuodnoenja drutva i religije (drutvo religija), tanije u oblasti in-
terakcija drutva i religijsko-crkvenog kompleksa (drutvo religijsko-crkveni
kompleks).
2

Sociologija religije, primera radi, ima da shvati religiju kao drutveni pro-
izvod, potujui injenicu da se ona ne svodi samo na to, da objasni religioznost
stanovnitva i odelitih grupa socijalnim iniocima i drutvenim dogaajima, te

1
Detaljnije u naoj knjizi: Muke sa svetim izazovi sociologije religije (2007a).
2
Konsultovati moj esej: O emu treba da brine sociolog religije pri prouavanju religije
(2009).
69 D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?
Socioloka lua III/1 2009
prui projekciju kretanja u budunosti.
3
Takoe, u drugom primeru, sociologija
religije prvenstveno se ne zanima individualnim sluajevima preobraanja, ma
koliko oni bili stilizovani i paradigmatini, ve je daleko vie vodi interes da ut-
vrdi da li:
ovaj fenomen zadobija masovno ispoljavanje i zato se usmerava i rasprostire
u jednu svojevrsnu grupu po slojnom poloaju, etnikoj odreenosti, verskom
poreklu, kulturi i jeziku;
u rairenom procesu preveravanja kljunu ulogu igraju socijalno-ekonomski,
bogoslovski, kulturni ili politiki faktori;
brojna konverzija za posledicu ima boljitak grupe, tj. emancipaciju i integra-
ciju, napredovanje na stratifikacionoj lestvici, jaanje politike moi i rast
ugleda; i
da li promena vere, bude li zahvatila celu grupu, dovodi do izmene svekoli-
kog identiteta?
4

Ona nam tako i u svim drugim sluajevima izuavanja suodnoenja dru-
tva i religije, drei do specifinosti prilaza i perspektiva koje zahvata, a tru-
dei se da svoje nalaze potkrepi empirijskom evidencijom i razlikujui se od ni-
ske nauka usmerenih na versku stvarnost filozofije i teologije, antropologije i
psihologije, istorije i politikologije ukazuje na drutvenost religije.

Na ta sociologija religije svodi drutvenost religije?

Napisali smo da je za sociologiju religije bitnije da proui uticaj i posledi-
ce meusobnog odnosa drutva i religije na grupno ispoljavanje ljudi npr.
poev od branog i porodinog ivota, preko ostalih primarnih i sekundarnih,
parcijalnih i globalnih grupa, sve do drutva u celini negoli na njihovo ispo-
ljavanje ponaosob. Izbegava li ona time sudar sa sakralnim, jer joj neki mi-
slioci spoitavaju da, primerice u poreenju s bogoslovskim naukama ili antro-
pologijom, nema nikakvih ansi da dopre do sutine religije, do svetog? Religi-
ju, kao razvijen simboliki sistem, nuno prati osoben religiozni doivljaj, koji
se tumai na razliite naine. Po pravilu se religiozni doivljaj svodi na sveto,

3
to Malkom Bul (Bull) i Kit Lokar (Lockhart) izvrsno demonstriraju analizom ameri-
kog adventizma: Adventizam definie sebe kao negaciju amerikog sna neogranienog materi-
jalnog i duhovnog napretka. Milenijum se nee dogoditi na amerikom tlu, jer je nacija u savezu
sa avolom, i njena su postignua osuena na propast. Put ka spasenju i doivljaju nebeskog mile-
nijuma bio je potraga za svetinjom meu aicom svetkovatelja subote koji su se kretali ka savr-
enstvu. Od poetka, adventizam predstavlja sebe kao delotvornije sredstvo za ostvarivanje du-
hovnih ciljeva ka kojima ostatak drutva stremi. Interesantno, adventizam se potvrdio kao efika-
sno sredstvo za sticanje materijalnih i drutvenih koristi ka kojima veina Amerikanaca udi. Ali
ubrzan pomak navie koji adventizam postie zavisi od njihove devijacije od glavnog toka. To je
upravo stoga to je adventizam razvio alternativnu mreu kola i institucija koje omoguavaju ta-
ko brz rast unutar njih. Adventistika devijantna ideologija obezbedila je opravdanje za udvostru-
avanje dravnih institucija. To je, zauzvrat, obezbedilo put brem ostvarenju cilja materijalnog
prosperiteta. Negirajui ameriki san, adventizam ga je pretvorio u stvarnost (2008: 189).
4
Videti moju studiju: Protestantizacija Roma Srbije, u gorespomenutoj knjizi (2007a:
145154).
D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re? 70
Socioloka lua III/1 2009
to je susret sa radikalno drukijim poretkom stvari koji nadilazi ljudsku mo,
izaziva strah, ali pomae i privlai. Stoga je od Emila Dirkema (Durkheim)
(1982), preko Rudolfa Otoa (Otto) (1983) i Mirea Elijadea (Eliade) (1980), do
savremenih fenomenologa, kategorija svetog nezaobilazna sastavnica religije,
ono to nju odvoja od drugih sistema ideja, verovanja i prakse.
Sociologija religije prihvata to da postoji niz tekoa, itavo muka, oko
svetog, pa i u izuavanju njegovog istorijskog i drutvenog ispoljavanja. Zato
sociolog religije treba da brine o sloenosti drutva i religijsko-crkvenog kom-
pleksa onako kako to ukratko izlae tefica Bahtijarevi (1986: 73): Jednom
rijeju, u istraivanju religije od njenog definiranja, razrade teorijsko-hipo-
tetskih okvira, operacionalizacije, odabira indikatora, do interpretativnih hipote-
za sociolog mora voditi rauna o sloenosti religijske situacije (a tu je, da do-
damo, i ambivalentnost religijskog fenomena i ambivalentnost sekularizacionih
procesa), o sloenosti crkvene situacije i o sloenosti drutvene situacije.
Religiolozi, pogotovo sociolozi religije, istiu da i nije osnovni zadatak
sociologije religije da zahvata sr svetog, ve insistiraju na prouavanju nje-
govog ovostranog poslanja. Premda sociologija religije, poput religiologije uop-
te, nije dambasovo brojanje zuba kod konja, ve je trnovito i sistematino
nauno napredovanje ka istini religije.
5
Jer:
nema istine o istini religije (religijskoj istini) bez istine o drutvenoj ulozi re-
ligije,
nema istine o drutvenoj ulozi religije bez istine o istini religije (religijskoj
istini),
istina o istini religije (religijskoj istini) ne svodi se bez ostatka na istinu o
drutvenoj ulozi religije, i
istina o drutvenoj ulozi religije ne svodi se bez ostatka na istinu o istini re-
ligije (religijskoj istini).
6

A to zemaljsko poslanje nije nita drugo do ono to se svodi na drutve-
nost. Socioloki pojmljena drutvenost religije otelovljena je u verskoj zajed-
nici (nazivali je mi tehniki religijskim telom, grupom, organizacijom, instituci-
jom..., manje je vano) i koja po stepenu razvoja moe biti kult, sekta, deno-
minacija i crkva.
Verska zajednica bila istorijska crkva, golema tradicionalna deno-
minacija, novodevetnaestovekovna sekta ili svetski rasprostrt kult kao je-
dan od uesnika u interaktivnom odnosu (drugi je societas sm: drutvo reli-
gijsko-crkveni kompleks) i transponujui onostrano u ovostrano, proizvodi dru-
tvenost religije mnogostrukim zastupnitvima i ustanovama, angamanima i
pregalatvima, pomagalima i tehnikama. Ona e preko:

5
Jedan od prvih profesionalnih sociologa na naim prostorima, pre oko 30 godina ispri-
ao mi je kako su u to vreme, na sastanku SISR, teolozi komentarisali da je kvantitativno istrai-
vanje religioznosti nalik na brojanje zuba kod konja (verovatno pri odreivanju starosti konja,
odn. kod traenja indikatora o vrednosti konja), a sve u kontrastu sa navodno neizrecivom i nedo-
kuivom, razumski i empirijski nedostinom sutinom religije (Flere, 2008b: 114).
6
Slino razmilja i Bojan Jovanovi (2008).
71 D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?
Socioloka lua III/1 2009
vernika (sledbenika, rubnih vernika i privrenika);
sakralnih objekata (hramova, crkava, damija, sinagoga, pagoda, molitvenih
domova);
jerarha (svetenika, propovednika, oda);
slubenika laika (upoljenih mirjana u administraciji i drugih sasluitelja);
obrazovnih institucija (srednjih i visokih bogoslovskih kola; osnovnih, sred-
njih i visokih kola pod ingerencijom, tj. u vlasnitvu religijskih organiza-
cija);
nastavnika i profesora (i ostalog kolskog osoblja);
teritorijalnih jedinica (eparhija, parohija, unija, demata), bolje raspro-
stranjenosti verske grupe;
izdavake delatnosti (listovi, novine, nedeljnici, mesenici, asopisi, zbornici,
knjige);
propagandne aktivnosti (re i slika plakat, kalendar; zvuk radio-difu-
zija, nosai zvuka; pokretna slika televizija, video, film; elektronska sred-
stva uopte, i internet posebno);
misionarenja (u domicilnom prostoru i, odsudnije, van njega);
ekonomske strukture (ukupna materijalna baza, ne iskljuivo u novcu); i
kvaliteta i kvantiteta eha (odjeka ili ugleda u neposrednom okruenju i iroj
javnosti)...
kreirati ovakvu ili onakvu bogatu, sloenu, monu i perspektivnu ili siro-
manu, prostu, nemonu i besperspektivnu drutvenost religije to zavisi od
dosega i svojstava, zamanosti i odlika potcrtanih inilaca.
7
Meutim, u dijalek-
tici odnosa drutva i religije ugraen je i paradoks: verska zajednica, rastui i
uslonjavajui se, vie spram drutva utie na izgraivanje bogate, sloe-
ne, mone i perspektivne drutvenosti religije, a kada je izdela, onda vie dolazi
do izraaja globalno drutvo, iji se peat utiskuje i na versku zajednicu i na
drutvenost religije. Ispada kao da su male verske zajednice u prednosti: jeste da
ne produkuju bogatu, sloenu, monu i perspektivnu drutvenost religije, no li-
ene su prekomernog meanja ireg drutva. Trajno nije tako, zato to ikoje ver-
sko telo sledi logiku: svaki bi kult da bude sekta, a ova preko denominacije
crkva.

ta je socioloko razumevanje jezika religije?

Za sociologiju religije, reeno je, religija kao drutvena injenica dru-
tveni proizvod koji ima svoju relativnu samostalnost ostvaruje se kroz kon-
kretnu versku zajednicu, a ona u sadejstvu sa konkretnim drutvom kreira dru-
tvenost religije (shema 1).





7
Oni su ujedno i parametri uslonjavanja religijskih organizacija od kulta do crkve. Pod-
robno tumaenje tipova verskog organizovanja dajem u knjizi: Sekte i kultovi (1993).
D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re? 72
Socioloka lua III/1 2009
Shema 1
Drutvenost religije

RELIGIJA GLOBALNO DRUTVO





VERSKA ZAJEDNICA DRUTVENE GRUPE
Kult
Sekta Globalne/Parcijalne
Denominacija Primarne/Sekundarne
Crkva




DRUTVENOST RELIGIJE



Drutvenost religije:
predstavlja osobenu stvarnost koja ima svoja sopstvena obeleja (tako Dir-
kem veli za svaku drutvenu grupu i pojavu);
neto je posebno spram elja, interesa i individualnih osobina onih koji je
tvore;
ima u njenoj egzistenciji neeg objektivno datog to se izdie iznad njih;
jeste realnost koju nije mogue egoistiki modelovati...

Elem, ako verska zajednica u dugom vremenu od trenutka raanja,
preko prvobitnog razvoja, uslonjavanja i uvrivanja, do nivoa opteprihvae-
nosti u globalnom drutvu izistinski predvodi uspostavljanje drutvenosti
religije i ukoliko u njoj, kao ovaploenoj zbilji, ljudi ivi svoju religioznost kao
klasini vernici, onda se ona, rauna li na uspeh i korektna li je prema ver-
nitvu, njima treba da obraa socioloki razumljivim jezikom. Hoe se rei da
iako je teko dvojiti onostrano i ovostrano poslanje religije socioloko ra-
zumevanje jezika religije, barem prema autorovom shvatanju, nije nita drugo
do njegovo prevoenje, usmeravanje i sameravanje (i) savremenim, ak tre-
nutno aktuelnim, goruim pitanjima vaseljene, konkretnog drutva i ljudi sa ko-
jima saobraa.
73 D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re?
Socioloka lua III/1 2009
Probni i pomoni popis takvih otvorenih pitanja, nikako detaljan s ob-
zirom na neiscrpno bogatstvo sveta i prirode, drutva i homo sapiens-a dao bi
se sainiti uz sledei sistematski opseg; odnosno bilo koja verska zajednica, da
bi koristila socioloki razumljiv jezik i bila uspena, treba da:
skrajne tradicionalno-patrijarhalnu vertikalu;
izgradi savremen odnos prema politikom polju;
gaji civilizovan stav prema svekolikom manjinstvu;
zastupa borbu za zatitu prirode; i
formulie i zalae se za plansku socijalnu politiku.
Odgovornost pada na plea svakog pojedinanog religijskog organizma
(kult, sekta, denominacija, crkva) i toga bi trebalo da bude svesno njegovo vo-
stvo, elnici i odlinici. Zadatak je sociologije religije i sociologa religije da na
to samo ukau.
L i t e r a t u r a

Abazovi, Dino, eljko kuljevi (uredili) (2008), Sociologija religije sa metodologi-
jom, TPO, Sarajevo.
Asad, Talal (2008), Formacije sekularnog, Beogradski krug, Beograd.
Bahtijarevi, tefica (1986), Napomene uz empirijska istraivanja religijske situacije
na naem prostoru, Gradina 21(12).
Beckford, James A. and N. J. Demerath III (edited by) (2007a), The SAGE Handbook of
the Sociology of Religion, SAGE Publications, London.
_____ (2007b), Introduction, In: The SAGE Handbook of the Sociology of Religion,
SAGE Publications, London.
Berger, Piter L. (prir.) (2008), Desekularizacija sveta, Mediterran, Novi Sad.
Bul, Malkolm i Kit Lokar (2008), Vrata koja se okreu studija o adventistikim
obraenicima i otpadnicima, Teme 32(2). (Zakljuno poglavlje knjige: Seeking
A Sanctuary, Harper & Row, San Francisco, 1989.)
Davie, Grace (2002), Europe: The Exceptional Case. Parameters of Faith in the
Modern World, Darton, Longman and Todd, London.
_____ (2007), The Sociology of Religion, SAGE Publications, London.
Dirkem, Emil (1982), Elementarni oblici religijskog ivota, Prosveta, Beograd.
Dokins, Riard (2007), Zabluda o Bogu, Heliks, Smederevo.
_____ (2009), avolov kapelan, Heliks, Smederevo.
orevi, Dragoljub B. (2003), Sekte i kultovi, arko Albulj, Beograd.
_____ (prir. i uvodnu studiju napisao) (2007a), Muke sa svetim: izazovi sociologije
religije, NKC, Ni.
_____ (2007b), Sociologija pravoslavlja i socijalno uenje SPC, u: Crkva i drava
(uredili . Vukadinovi i S. Antoni), IIC Nova srpska politika misao, Beograd.
_____ (2008a), Uzornici i prijani: skice za portret YU sociologa religije, igoja tampa,
Beograd.
_____ (edited by) (2008b), The Sociology of Religion in the Former Yugoslav
Republics, YSSSR, Ni.
D. B. orevi, Socioloko razumevanje jezika religije: o emu ide re? 74
Socioloka lua III/1 2009
_____ (prir. i predgovor napisao) (2008c), Uspon sociologije religije u bivim YU
zemljama, JUNIR, Ni.
_____ (2008d), Nauka, ateizam, religija i razvoj skica za razgovor, u: Izazovi i
dometi savremene sociologije drutvenog razvoja, prir. Mitrovi, Lj. i G. Stoji,
Filozofski fakultet; Departman za sociologiju i Centar za socioloka istraivanja,
Ni.
_____ (2009), O emu treba da brine sociolog religije pri prouavanju religije, u:
Religija izmeu istine i drutvene uloge, Dereta, Beograd.
Eliade, Mirea (1980), Sveto i profano, Zamak kulture, Vrnjaka Banja.
Flere, Sergej (2005), Religija, druba, posameznik, Pedagoka fakulteta, Maribor.
_____ (2008a), Questioning the Need for a Special Methodology for Study of Eastern
Orthodoxy, Social Compass 55(1).
_____ (2008b), Brojanje zuba ili napredak nauke u istraivanju verskog ivota, u:
Uspon sociologije religije u bivim YU zemljama, prir. i predgovor napisao D. B.
orevi, JUNIR, Ni.
Goe, Marsel (2006), Raaravanje sveta, Filip Vinji, Beograd.
Jakovljevi, Dragan (2006), Religije i vrednosti, Ratio, Podgorica; Beograd.
Jovanovi, Bojan (2008), Religijske istine i istine o religiji, u: Apstrakti sa skupa
Religija izmeu istine i drutvene uloge (umnoeno), Filozofsko drutvo Sr-
bije, Beograd.
Juki, Jakov (1991), Budunost religije, Matica hrvatska, Split.
Mandzaridis, Georgije I. (2004), Sociologija hrianstva, Hrianski kulturni centar,
Beograd.
Mardei, eljko (2007), Rascjep u svetome, Kranska sadanjost, Zagreb.
Marinovi, Jerolimov, Dinka Zrinak, Sinia and Irena Borowik (2004), Religion and
Patterns of Social Transformation, Institute for Social Research, Zagreb.
Oto, Rudolf (1983), Sveto, Svjetlost, Sarajevo.
Ratzinger, Joseph (2008), Kranstvo i kriza kultura, Verbum, Split.
Roof, Wade Clark (ed.) (2007), Religious Pluralism and Civil Society, The Annals of
the American Academy of Political and Social Science, Vol. 612.
Skledar, Nikola (1986), Um i religija, Veselin Maslea, Sarajevo; Narodni list, Zadar.
unji, uro (1988), Religija, tom I i II, igoja tampa, Beograd.
Tomaevi, Luka (2007), Crkva pred izazovom globalizacije: vrednovanje i kransko
propitivanje, Hrvatsko filozofsko drutvo, Zagreb.
Trite dua (2006), Limes plus, 23.
, (2001), , -
, .
Vukomanovi, Milan (2004), Studije religije na univerzitetima u Srbiji, u: Crkva, ver-
ske zajednice, mediji i demokratija, D. B. orevi (ur.), Novosadska novinarska
kola, Novi Sad.
, (.) (2005), / : -
, .
, (2006), . : -
, ,
.
Zrinak, Sinia (2007), Sociology of religion in Central and Eastern Europe. Rapid
development, how much promising?, ISA RC22 Newsletter, 2. 2007. December.
_____ (2008), Pledoaje za sociologiju religije: skica za razgovor, Predgovor knjizi: D.
B. orevi, Uzornici i prijani: skice za portret YU sociologa religije, igoja
tampa, Beograd.