S E M I N A R S K I R A D

Predmet:

METODOLOGIJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA








Tema:

UTICAJ REPROGRAMA STAROG DUGA
ZA UTROENU ELEKTRINU ENERGIJU
NA UBLAAVANJE POSLEDICA
EKONOMSKE KRIZE














Profesor: Student:
Dr. Zdravko Je Jovan evo



S A D R A J

UVOD 1

METODOLOGIJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA 2

METODOLOKI POSTUPCI 3

POSTAVLJANJE HIPOTEZE 4

PRIKUPLJANJE PODATAKA 5

o TABELA 1 6
o TABELA 2 7
o TABELA 3 8

ZAKLJUAK 10

PRILOG 11























UVOD

Tekua finansijska i ekonomska kriza je nastala u SAD i proirila se na ceo svet.
Inicirana je kolapsom trita nekretnina i zahvatila je ceo finansijski, a zatim i realni sektor
razvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Fiskalnim stimulansima izbegnut je kolaps
finansijskog sektora i ublaene su tee posledice krize na realni sektor i zaposlenost.
Financijska kriza od 2007. godine oznaava krizu bankarstva i finansija, koja je poela u
rano leto 2007. godine krizom trita nekretnina u SAD-u
Ova kriza se izraava u globalnim gubitcima i steajima firmi iz financijskog
sektora, a od kraja 2008., i velikog broja steaja u celokupnoj privredi.
Uzrok krize je uglavnom bio brzi pad cena nekretnina u SAD-u koje su se nakon
dugog razdoblja rasta cena razvile u nerealnim razmerama.
Ekonomska kriza koja je zahvatila ceo svet poslednjih godina, dovela je do
rasta cena osnovnih energenata ( nafta i uglja ). Kao posledica toga dolazi do
neminovnog rasta i svih drugih cena, pa tako i elektrine energije. Elektro privreda i
njena distribucija, kao i javna i dravna preduzea, imaju za obavezu da na nain i u
kojoj meri mogu, olakaju stanovnitvu izmirenje svojih obaveza (koje su se u
najveem broju sluajeva nagomilavale u prethodnom periodu ) kako bi bar u
nekoj meri podstakli finansijske tokove,a time doprineli i pokretanju trita.
Kao radnik u Elektrodistribuciji Novi Sad, u sektoru trgovine sa poslovnim
potroaima imao sam priliku da budem koordinator za reprogram duga iz 2012
godine. Reprogram je podrazumevao otpis kamate iz 2012 godine i davanje ostatka
starog duga na otplatu u ratama, kao i mogunost vansudskog poravnanja za utuene
potroae, takoe na vie mesenih rata.
Iako bi za moj rad domainstva bila bolji predmet izuavanja, jer su ona
pokazatelj nivoa standarda, ja sam reprogram radio u centru za poslovne potroae.
To je kancelarija izdvojena od glavne zgrade, gde se referenti menjuju nedeljno i
lino pruaju usluge potroaima, koji imaju neka pitanja u vezi sa svojom
potronjom i plaanjem. U tom centru sam proveo u kontinuitetu dva meseca, i
pruao ljudima mogunost da na kakav takav nain ree probleme svojih starih
dugova, za mnoge je to znailo da ponovo dobiju elektrinu energiju, koja ime je
bila obustavljena. Kako su to poslovni potroai firme i fizika lica koja poseduju
poslovni prostor smatram to malim doprinosom za pokretanjem privrede. Samim
tim to se svim tim potroaima ukazuje mogunost da zaponu, razviju ili nastave
svoje poslovanje sa malim, srednjim i drugim preduzeima postoji mogunost
ireg uticaja na privredni rast i razvoj.
Smatram da tema koju sam odabrao moe biti analitiki aktuelna kao
drutveno ekonomski inilac, iako je sama po sebi potpuno ekonomskog
karaktera. To znai da su cilj, teme i metode uglavnom ekonomske, ali da posotji
uticaj i na druge drutvene pojave i procese. Dokazivanjem hipoteze iz ove teme
moemo doi do zakljuka da se trite i privreda u zemlji polako oporavljaju.
ivotni standard ljudi je, pored trita i privrede, uslovljen navikama i obiajima
stanovnitva. Smatram to bitnim, naroito za mlade ljude koji tek zasnivaju
porodicu. Bila bi veoma korisna mogunost da bez realno velikih sredstava i pod
povoljnim uslovima mogu kupiti nekretninu za stanovanje i da zaponu nov ivot,
bez bojazni da li e moi da plaaju osnovne ivotne izdatke ( pored
egzistencijalnih, raune i kredite..).

METODOLOGIJA NAUNO-ISTRAIVAKOG RADA


Metodologija je nauka o metodu. To je nauka koja se implementira u svaku
drugu nauku.
Da bi ovaj rad imao nauni karakter mora se oslanjati na znanja kojima
raspolae metodologija. Mora koristiti proverene i potvrene metode, postupke i
informacije.
to se tie elemenata metodologije, ovde cemo se uglavnom oslanjati na
tehnike i nauno strateke elemente. Tehniki se odnose na neposredne postupke,
sredstva i vetine, koje koristimo u procesu konstituisanja naune istine; a nauno
strateki aspekt ukazuje da emo obezbeivati sistematizovano pojmovno saznanje o
predmetu prouavanja. Sve su to radnje, usmerene ka postizanju zadatog cilja. Pored
cilja koji nam predstavlja ova tema i njenog rezultata, dodau sebi i cilj koji e me
kroz nauno saznanje, sistematizaciju i ocenu istraivakog iskustva edukovati.

U svrhu nauno istraivakog metoda koristiu se aspektima:
TEORIJSKIM elementi koji ve postoje u nauno teorijskoj praksi
( provereni i potvreni ), koji e mi pomoi da postavim hipotezu ( odnos
reprograma Elektrovojvodine i privrednog podsticaja).

LOGIKIM ASPEKTOM misaone radnje koje utvruju pravila
istinitog miljenja i zakljuivanja, kao i logiki redosled radnji koje
istraiva preduzima u istraivanju.

TEHNIKIM ELEMENTOM tehniki postupci, sredstva i pomona
tehnika sredstva: kompjuter, informacije koje ne podleu zatiti
podataka firme, tampai, grafikoni..itd.

Od drugih metoda po drugom kriterijumu koristiu:
OSNOVNE METODE indukcija, dedukcija.

OPTE NAUNE METODE statistike metode npr.

METODE POSEBNIH NAUNIH DISCIPLINA npr.
komparativno istorijska metoda.

Zatim tu su metode po kriterijumu faza istraivanja, od kojih emo koristiti
metod studije sluaja i analize dokumenata u fazi prikupljanja podataka. U fazi
sreivanja prikupljenog injeninog materijala koistiemo: klasifikaciju, analizu
dokumenata i statistike metode.
U fazi analize i tumaenja koristiemo komparativni i metod multivarijantne
analize.




METODOLOKI POSTUPCI


Postupci pri pisanju nauno istraivakog rada su viestruki i vieslojni.
Izuavanje drutvenih pojava prilino je sloen poduhvat. To proizilazi iz
kompleksnosti i dinaminosti pojava u drutvu. Meutim, meu njima uvek
postoji neka meuzavisnost i povezanost. Upravo su zato savremena
istraivanja u veini sluaja multidisciplinarna. Tema ovog rada je preteno
ekonomska, ali se ipak nalazi u dinaminom drutvenom okruenju.

Procesi koji se koriste u jednom takvom istraivanju su uglavnom:
ODABIR PROBLRMA
PROJEKTOVANJE ISTRAIVANJA izrada skica, planova i
sredstava istraivanja,
PRELIMINARNO ISTRAIVANJE
PRIKUPLJANJE PODATAKA
SREIVANJE PRIKUPLJENIH PODATAKA iskustvenih i
nauno-teorijskih injenica,
ANALIZA I TUMAENJE MATERIJALA
DOKAZIVANJE proveravanje hipoteze i ukljuivanje saznanja u
iri sklop nauno-teorijskog znanja,
APLIKACIJA NA PREKTIAN IVOT ako je istraivanje
primenjivo.

Meutim, od svih postupaka koji se mogu koristiti, ja u
upotrebljavati samo neke, i to:
1. POSTAVLJANJE HIPOTEZE podrazumeva postavljanje
predpostavki i davanje preliminarnih odgovora na formulisana pitanja,
na koja elimo odgovoriti na kraju istraivanja u zakljuku.
2. PRIKUPLJANJE PODATAKA podrazumeva sreivanje i
prikazivanje podataka to znai klasifikovati modele i tipove po
broju, procentu itd.
3. ANALIZA I TUMAENJE PODATAKA razmatranje prikupljene i
sreene iskustvene grae, kao i spoznaja da li je na hipotetiki okvir
u celini ili delimino potvren ili odbaen. U ovoj etapi naunog
istraivanja prevashodno se koristi uporedni metod i metod
multivarijantne analize.
4. DOKAZIVANJE HIPOTEZE ovaj postupak podrazumeva
zakljuivanje, logiko povezivanje i ukljuivanje dobijenih rezultata u
iri sklop nauno teorijskog saznanja.Logiki povezani i integrisani
rezultati prouavanja, kao nauno verifikovano saznanje ukljuuje se u
postojeu teoriju koja se odnosi na izuavani predmet.





POSTAVLJANJE HIPOTEZE

Hipoteze su polazne misaone predpostavke o predmetu izuavanja. Temelje
se na predhodnom, nauno verifikovanom saznanju. Postoje:
OPTE HIPOTEZE (GENERALNE) koje postavljaju jednu hipotezu koja
sadrajno proishodi iz predmeta izuavanja. Moe integrisati nae misaone
predpostavke u pogledu odgovora na pitanja stanja, kvalitativnih i kvantitativnih
svojstava predmeta.
POSEBNE HIPOTEZE po broju i sadrini zavise od iskaza saoptenih u
optoj hipotezi konkretizuje stavove.
POJEDINANE HIPOTEZE konkretizuju posebne poveava se
preciznost i pouzdanost
Hipotetiki okvir uglavnom treba da bude tako konstituisan da se moe
iskustveno i nauno-teorijski proveriti.

Reprogram starog duga za utroenu elektrinu energiju predpostavljao je
otpis kamate na dugovanje iz 2012 godine. I davanje ostatka duga na mesene rate.
Broj mesenih rata zavisio je od visine zaduenja. Kod utuenih potroaa,postojala
je mogunost vansudskog poravnanja i takoe davanja ostatka duga na mesene
rate.
Za reprogram, uslov da se sklopi, bio je izmirenje tekuih obaveza koje
podrazumevaju potronju elektrine energije za decembar, januar i februar. Za
sklapanje vansudskog poravnjanja uslov je bio da se plate sudski trokovi i prva
rata, za tubu koja je podeljena na vie mesenih rata.
Moramo napomenuti da je najvei broj potroaa koji su pozvani da pristupe
reprogramu ( od koji se odazvalo oko 10 %) uglavnom imao i tubu, kao i obustavu
isporuke elektrine energije, a velik broj njih i na period dui od jedne godine.
Najvie zbog injenice da se potpisnicima reprograma posle dueg vremena
omoguava ukidanje obustave elektrine energije i time omoguava dalje
poslovanje hipoteza ovog rada jeste da javna preduzea, svojim delovanjem, mogu
( koliko toliko) bar u maloj meri postii privredni rast, a time i standard
stanovnita.Kao dokaz za to miglo bi nam posluiti npr.uvid u redovna plaanja.
Ako predpostavimo da su zbog ekonomske krize privredni subjekti zapali u dugove
( zbog neredovnog plaanja ), a njihov posao zavisi od standarda stanovnitva.
Dokazano je da ako stanovnitvo nema novca prvo strada privatni sektor. Ako bi im
se olakalo izmirenje dugova i oni nastavili da plaaju redovno ( jer i to je bio jedan
od uslova za odrivost sporazuma o reprogramu ), to bi znailo da je ekonomska
kriza barem malo popustila.
Na prvi pogled evidentno je samo olakavanje izmirenja obaveza privrednim
subjektima, koji sada mogu zapoeti ili nastaviti svoje poslovanje. Da bi dokazali i
iri uticaj ove hipoteze, na drutvene procese, moramo pristupiti sledeoj fazi u
pisanju nauno istraivakog rada prikupljanju podataka.






PRIKUPLJANJE PODATAKA


Zbog internog zakona firme o zatiti podataka, subjekte ije podatke
koristimo oznaavaemo samo rednim brojem.
Prve potrebne podatke naiemo u bazi podataka Elektrodistribucije Novi
Sad. To su podaci koje sam ja lino skupljao tokom dva meseca sklapajui
sporazume reprogramu starog duga sa poslovnim potroaima. Podatke od svakog
reprograma, uz datum potpisivanja, unosio sam u tabelu. Ti podaci su sadrali konto
kupca, visinu starog duga, visinu kamate tj. koliki je otpust, a zatim bi razlika te dve
cifre predstavljala reprogram, koji bi se delio na vie mesenih rata ( u zavisnosti od
visine iznosa ).
Od podataka tu su jo i broj rata, visina iznosa jedne rate, kao i iznos koji
treba uplatiti za tekuu potronju ( decembar, januar, februar ), kao jedan od uslova
za pristupanje potpisivanju.
Za potroae sa tubom uslov za sklapanje sporazuma bio je i dogovor o
vansudskom poravnanju, koji je podrazumevao plaanje sudskih trokova i prve rate
od tube.
TABELA 1

potroai koji su pristupili potpisivanju sporazuma u martu i aprilu
2013.g.

RED.
BR STARI DUG
OTPUST
KAMATA REPROGRAM
BR.
RATA IZNOS RATE
PLAENO U
2013
1 190739,02 38599,42 152139,60 9 16904,40 73431,00
2 8193,64 6074,72 2118,92 3 706,30 17679,86
3 135644,11 21072,39 114571,72 9 12730,19 40460,38
4 57943,54 8641,89 49301,65 6 8216,94 15488,30
5 2748,03 1265,80 1482,23 3 494,07 1638,76
6 7725,70 1026,35 6699,35 3 2233,11 1699,24
7 3535,79 6334,61 3535,79 0 0,00 2529,00
8 15960,15 3769,12 12191,03 3 4063,68 2805,29
9 55966,82 12268,99 43697,83 6 7282,97 30000,00
10 64802,32 7926,28 56877,04 6 9479,50 8212,01
11 27726,66 124,38 27602,28 6 4600,38 2967,51
12 21964,15 10503,22 11460,93 3 3820,31 3820,31
13 40111,82 5221,50 34890,32 6 5815,05 10000,00
14 1567,52 1023,51 1544,01 3 514,67 862,92
15 2671,58 805,31 1866,27 3 622,09 2527,70
16 2671,71 806,31 1865,40 3 621,80 2527,70
17 6324,64 883,94 5440,70 3 1813,57 2615,79
18 6323,99 882,58 5441,41 3 1813,80 2632,70
19 16799,48 1787,69 15011,79 3 5003,93 2894,05
20 7007,92 355,04 6652,88 3 2217,62 2654,55
21 54584,73 31604,14 22980,59 6 3830,09 25289,08
22 22726,94 3569,64 19157,30 3 6385,77 6722,00
23 11398,50 3703,86 7694,64 3 2567,88 6869,40
24 1555,79 906,88 648,91 3 316,30 3170,00
25 78242,18 10994,67 67247,51 6 11207,92 11979,52
26 5345,78 8009,81 5345,78 0 0,00 0,00
27 3356,37 113,50 3242,87 3 1080,95 18813,92
28 9233,03 756,77 8476,26 3 2825,42 1430,94
29 20960,20 20960,20 0,00 0 0,00 28743,78
30 42270,77 18386,83 23883,94 6 3980,65 22270,57
31 2653,50 697,00 1956,50 3 652,17 0,00
32 19739,84 11153,43 8586,41 3 2862,14 10000,00
33 167818,36 20975,62 146842,74 9 16315,86 155951,85
34 58844,17 7623,74 51220,43 6 8536,74 13724,00
35 748671,49 71023,64 677647,85 9 75294,21 70000,00
36 27770,68 5410,96 22359,72 6 3726,62 25283,51
37 19076,82 2613,37 16463,45 3 5487,81 2389,98
38 26319,90 3234,02 23085,88 6 3847,65 2762,93
39 148267,44 18449,07 129818,37 9 14424,26 8964,84
40 29353,53 6031,50 23322,03 6 3887,01 23200,00
41 68239,16 8177,72 60061,44 6 10010,24 35360,00
42 83972,81 15894,12 68078,69 6 11346,45 3647,24
43 5342,69 520,62 4822,07 3 1607,36 3273,00
44 2834,99 2880,79 2834,99 0 0,00 4156,00
45 2723,73 1119,55 1604,18 3 534,73 1639,00
46 4984,22 419,98 4564,24 3 1521,41 1668,00
47 447159,47 237119,64 210039,83 9 23337,76 5485,85
48 32784,75 10810,44 21974,31 6 3662,39 1992,00
49 6380,50 2311,73 4068,77 3 1356,26 6775,46
50 13726,78 4246,42 9480,36 3 3160,12 10010,00
51 542906,49 122892,82 420013,67 9 46668,19 78600,00
52 6569,69 1172,82 5396,87 3 1798,96 2620,00
53 29830,32 8710,21 21120,11 6 3520,02 6158,00
54 1674,74 408,95 1265,79 3 421,93 406,00
55 15704,68 3847,90 11856,78 3 3952,26 2863,00
56 51316,67 16986,81 34329,86 6 5721,64 18707,00
57 33045,90 24851,32 8194,58 3 2731,53 18600,00
58 31510,33 4725,24 26785,09 6 4464,18
59 224646,58 34870,97 189775,61 9 21086,18 59000,00
60 87115,65 21524,49 65591,16 6 10931,86 17017,38
61 1943,06 360,20 1582,86 3 527,62 1634,00
62 8885,05 801,20 8083,85 3 2694,62 2652,00
63 10843,69 448,64 10395,05 3 3465,02 1737,00
64 6443,09 444,95 5998,14 3 1999,38 1712,00
65 5823,17 343,86 5479,31 3 1826,44 1798,00
66 6396,73 1078,51 5318,22 3 1772,74 1450,00
67 1916,42 935,67 980,75 3 326,92 3300,00
68 9107,81 11470,55 0,00 0 0,00 21952,90
69 6220,37 12542,49 0,00 0 0,00 0,00
70 14436,70 7979,26 6457,44 3 2152,48 5115,00
71 27546,12 2849,22 24696,90 6 4116,15 37000,00
72 54660,11 27174,58 27485,53 6 4580,92 105114,97
73 48701,07 7895,01 40806,06 6 6801,01 53890,00
74 10328,82 805,64 9523,18 3 3174,39 2890,00
75 5221,42 350,55 4870,87 3 1623,62 4000,00
76 12193,11 1554,66 10638,45 3 3546,15 2747,00
77 66829,64 58960,29 7869,35 3 2623,12 106300,00
78 2471,88 3559,52 0,00 0 0,00 5000,00
79 1933162,00 686198,53 1246963,47 36 34637,00 1650000,00
80 7661,46 592,94 7068,52 3 2356,17 3550,00
81 56029,86 2744,20 53285,66 6 8880,94 2878,08
82 129156,57 34709,29 94447,28 6 15741,21 338858,54
83 68861,50 6766,10 62095,40 6 10349,23 16000,00
84 77286,11 12090,20 65295,91 6 10882,65 11720,00
85 14383,68 2187,37 12196,31 3 4065,44 2949,44
86 26637,35 46933,87 0,00 0 0,00 20397,18
87 8614,10 2861,43 5752,67 3 1917,56 2728,87
88 365204,10 19182,91 346021,19 12 28835,10 164030,35
89 49500,21 7097,98 42402,23 6 7067,04 6000,00
90 2840,07 10164,55 0,00 0 0,00 2514,75
91 11994,77 795,81 11198,96 3 3732,99 2900,00
92 5440,60 1863,98 3576,62 3 1192,21 2658,46
93 65371,03 14555,60 50815,43 6 8469,24 160438,51
94 25289483,55 3385078,28 21904405,27 48 456341,78 18531613,16
SUMA
32278683,98

5272462,08

27061941,61

1049716,44

21353547,59

Poslednja kolona, pod nazivom plaeno u 2013.god., mogla bi da
predstavlja poveanje prihoda, Elektrodistribucije Novi Sad, u mesecu martu, a u
odnosu na isti period prole godine.
Kao izvor informacija prihod od uplata i njegovo poveanje, nije nam od
velike pomoi za dokazivanje teze o smanjenju negativnih posledica ekonomske
krize. Poto uplate, a time i prihod, u jednoj godini rastu i opadaju, u zavisnosti od
potronje, pa tako leti imamo manji prihod nego zimi, a u septembru najmanji. Zato
bi trebalo uporeivati broj uplata od septembra 2012 do marta 2013 godine. Tim
praenjem bi videli da je dolo do porasta broja uplata u februaru i martu u odnosu
na druge mesece.

od febrara do marta uplate su se poveale za 5000 komada

Meutim to nam ne govori nita o poveanju prihoda, a ni o broju novih
potroaa na mrei tj.onih koji su imali obustavu isporuke elektrine energije due
od jedne godine. Kada bi poredili prihod iz decembra, januara i februara 2012/2013
god. sa prihodima istih meseci 2011/2012 god. i 2010/2011 god. ne bi dobili
verodostojan rezultat, jer bi morali uzeti u obzir diskontne stope cena elektrine
energije, kao i stopu inflacije. To su podaci sa kojima ja ne raspolaem u ovom
samostalnom naunom radu.
Meutim, kada bi predpostavili poveanje prihoda Elektrodistribucije Novi
Sad za period 2012/2013 uz pomo metode korelacije, istakao bih jednu pozitivnu
korelaciju, gde poveanje prihoda javnog preduzea predpostavlja mogunost
poveanja privrednog rasta, a time i rasta standarda stanovnitva. Ipak to nije
dovoljno za potvrivanje hipoteze. Iskustvene pokazatelje u praksi i realnom ivotu
trebalo bi potraiti u podacima merodavnih institucija ( APR, Narodna Banka
Srbije), koje mogu dati podatke o poslovanju i likvidnosti firmi koje su dobile
elektrinu energiju u ovom sluaju.
Da bi smo dobili nama bitne podatke, moramo pogledati koji su od
navedenih poslovnih potroaa imali obustavu elektrine energije od januara
2012god.

TABELA 2

potroai koji nisu imali elektrinu energiju u januaru 2012, od kojih
je 35% imalo i tubu

RED.
BR STARI DUG
OTPUST
KAMATA REPROGRAM
BR.
RATA IZNOS RATE
PLAENO U
2013
1 190739,02 38599,42 152139,60 9 16904,40 73431,00
3 135644,11 21072,39 114571,72 9 12730,19 40460,38
4 57943,54 8641,89 49301,65 6 8216,94 15488,30
9 55966,82 12268,99 43697,83 6 7282,97 30000,00
10 64802,32 7926,28 56877,04 6 9479,50 8212,01
11 27726,66 124,38 27602,28 6 4600,38 2967,51
13 40111,82 5221,50 34890,32 6 5815,05 10000,00
21 54584,73 31604,14 22980,59 6 3830,09 25289,08
22 22726,94 3569,64 19157,30 3 6385,77 6722,00
23 11398,50 3703,86 7694,64 3 2567,88 6869,40
25 78242,18 10994,67 67247,51 6 11207,92 11979,52
30 42270,77 18386,83 23883,94 6 3980,65 22270,57
32 19739,84 11153,43 8586,41 3 2862,14 10000,00
33 167818,36 20975,62 146842,74 9 16315,86 155951,85
34 58844,17 7623,74 51220,43 6 8536,74 13724,00
35 748671,49 71023,64 677647,85 9 75294,21 70000,00
36 27770,68 5410,96 22359,72 6 3726,62 25283,51
38 26319,90 3234,02 23085,88 6 3847,65 2762,93
39 148267,44 18449,07 129818,37 9 14424,26 8964,84
40 29353,53 6031,50 23322,03 6 3887,01 23200,00
41 68239,16 8177,72 60061,44 6 10010,24 35360,00
42 83972,81 15894,12 68078,69 6 11346,45 3647,24
47 447159,47 237119,64 210039,83 9 23337,76 5485,85
48 32784,75 10810,44 21974,31 6 3662,39 1992,00
51 542906,49 122892,82 420013,67 9 46668,19 78600,00
53 29830,32 8710,21 21120,11 6 3520,02 6158,00
56 51316,67 16986,81 34329,86 6 5721,64 18707,00
57 33045,90 24851,32 8194,58 3 2731,53 18600,00
58 31510,33 4725,24 26785,09 6 4464,18
59 224646,58 34870,97 189775,61 9 21086,18 59000,00
60 87115,65 21524,49 65591,16 6 10931,86 17017,38
71 27546,12 2849,22 24696,90 6 4116,15 37000,00
72 54660,11 27174,58 27485,53 6 4580,92 105114,97
73 48701,07 7895,01 40806,06 6 6801,01 53890,00
76 12193,11 1554,66 10638,45 3 3546,15 2747,00
77 66829,64 58960,29 7869,35 3 2623,12 106300,00
79 1933162,00 686198,53 1246963,47 36 34637,00 1650000,00
81 56029,86 2744,20 53285,66 6 8880,94 2878,08
82 129156,57 34709,29 94447,28 6 15741,21 338858,54
83 68861,50 6766,10 62095,40 6 10349,23 16000,00
84 77286,11 12090,20 65295,91 6 10882,65 11720,00
88 365204,10 19182,91 346021,19 12 28835,10 164030,35
89 49500,21 7097,98 42402,23 6 7067,04 6000,00
93 65371,03 14555,60 50815,43 6 8469,24 160438,51
94 25289483,55 3385078,28 21904405,27 48 456341,78 18531613,16
45
kom.
32278683,98

5272462,08

27061941,61

1049716,44

21353547,59





Prvo to bih ovde trebao napomenuti jeste da je obraeni uzorak od 94
potroaa, od ukupno pozvanih 1100, samo ona grupa koja je pristupila potpisivanju
sporazuma u Elektrodistribuciji Novi Sad, i to kod mene lino.
Od ukupnog broja poslovnih potroaa koji su pristupili potpisivanju
sporazuma, njih 45 od 94 nije imalo elektrinu energiju dvanaest meseci unazad.
Ovaj podatak je bitan pokazatelj ireg uticaja reprograma na posledice ekonomske
krize, jer je postignuto da vie od 50 % potpisnika sporazuma, posle vie od godinu
dana obustave elektrine energije, najzad dobije mogunost izmirenja nagomilanog
duga, i to je jo bitnije, mogunost, da zapone ili nastavi poslovanje.


ukupno
potrosaci sa
obustavom od 1
god.
sa obustavom
od 1 god i
tuzbom



Grafikon 1- prikazuje ukupan broj potroaa koji su pristupili potpisivanju
sporazuma o otpisu starog duga za utroenu elektrinu energiju. Plava boja
prikazuje potroae koji su u trenutku sklapanja sporazuma imali elektinu energiju,
ili su imali obustavu krau od godinu dana; i koji su ovde dobili motivaciju i
mogunost da izmire nagomilana dugovanja. Bordo sa utom bojom zajedno,
pokazuje potroae koji su sklapanjem sporazuma dobili elektrinu energiju, koja im
je bila obustavljena pre januara 2012. godine, zbog viemesenog neplaanja
obaveza. Samo uta boja, predstavlja one potroae koji su imali obustavu elektrine
energije vie od jedne godine, verovatno i viegodinju obustavu, a za ta su
predmeti predati sudu, koji bi dalje trebao da se, po zakonu, bavi naplatom tih
potraivanja.







TABELA 3

Broj potroaa sa obustavljenom elektrinom energijom u januaru
2010, 2011, 2012, i 2013godine.

GODINA 2010. 2011. 2012. 2013.
BR.POTROAA 540 670 770 654


Grafikon 2
0 200 400 600 800 1000
obustave2010
odustave2011
obustave2012
obustave2013
BR.POTROSACA


Ako uporedimo broj potroaa sa obustavljenom elektrinom energijom u 2010,
2011, 2012 i 2013 godini videcemo da broj potroaa sa obustavom elektrine
energije raste i na kraju naglo opada.
0
500
1000
1500
2000
2500
3000
za
januar
za
februar
za mart
obustave2013
obustave2012
odustave2011
obustave2010

Grafikon 3 ovaj grafikon prikazuje broj potroaa sa obustavljenom
elektrinom energijom u januaru, februaru i martu 2010, 2011, 2012 i 2013. godine.
Tendencija smanjivanja naloga za obustavu elektrine energije se nastavila u aprilu i
maju, to nam sa sigurnou dokazuje poveanje redovitosti plaanja, po raunima
za elektrinu energiju. Da li se smanjio uticaj ekonimske krize ili su potroai
jednostavno vie motivisani da redovno plaaju svoje obaveze- kroz sporazume ili
kroz popuste za redovna plaanja. Pored toga kao motivacija i olakica za
najugroenije potroae, doneta je i uredba o energetski zatienom kupcu, koji
dobija otpust u kilovatima na mesenom nivou, ali to je ve druga pria.

ZAKLJUAK

Ekonomskoj krizi je prethodilo dugo razdoblje relativno niskih realnih i
nominalnih kamatnih stopa. Meutim treba i napomenuti da su kamatne stope od
80-ih godina u svetu vee od stope rasta bruto domaeg proizvoda, to je moglo
pridoneti izuzetno dinaminom razvoju globalnih financijskih trita.
Velika novana tednja u velikom delu sveta traila je mogunost isplativog
ulaganja na finansijskim tritima i to je dovelo do (iz dananjeg ugla gledanja),
podcenjivanja rizika ulaganja povezanog s hipotekarnim kreditima.
Nakon velikog pada vrednosti deonica Sredinja Amerika Banka je za stimulaciju
amerike privrede snizila kamatne stope na vrlo nizak nivo.
S tim niskim kamatama poeo je ubrzani rast cena nekretnina u SAD. Dodatno je
delovao i spoljnotrgovinski deficit u SAD-u, koji je bio finansiran novanim
sredstvima trita kapitala.
Kina je znaajne delove vika prihoda, od izvoza, ulagala u vrednosne deonice
Sjedinjenih Drava, to je snizilo efektivnu godinju kamatnu stopu dravnih
deonica. Zbog rasta potranje, rasle su cene nekretnina. Banke su koristile taj razvoj
da bi dunicima nudile dodatne kredite. Uz stalni rast cena nekretnina, u sluaju
nesolventnosti dunika, banka je kredit mogla namiriti iz prodaje imovine uz viu
trinu vrednost. Gradnja velikoga broja nekretnina dovela je do preporoda
graevinarstva i rasta potroake potranje. Zajmoprimci s niskim dohodcima nakon
poveanih stopa promenjivih kredita nisu vie mogli vraati hipoteke i morali su
prodavati svoje kue. Rastui broj nekretnina na prodaji, koji je kulminirao u julu
2006. doveo je do pada vrednosti nekretnina. Nesolventnost dunika je tada dovela i
banke i investitore do gubitaka. 2007. u Sjedinjenim Dravama nekoliko desetina
banaka, koje su bile specijalizovane za finansiranje ove vrste kredita, predale su
zahtev za steaj. Istovremeno sve vie i vie dunika nisu vie u stanju podmiriti
obaveze kredita: delimino zbog rasta kamatne stope i delom zbog manjka prihoda.
Obzirom na preprodaje kredita (sekjuritizaciju) bankama u cijelom svijetu, kriza se
proirila u globalnu financijsku krizu. Za izlazak iz krize potrebna su institucionalna
i ekonomskopolitika prilagoavanja koja bi dovela do promene ponaanja
potroaa i investitora. U razreenju krize kljunu ulogu ima drava zbog otkaza
trita i iz toga proisteklog nepoverenja meu uesnicima na tritu. Drava u tom
sluaju moe da doprinese poverenju u trine institucije. Neosnovano je gledite da
trite samo moe da rei krizu koju je izazvalo uz kratkorone gubitke, bez
instervencija drave i institucionalnog prilagoavanja, koje je neophodno, radi
poveanja efikasnosti i stabilnosti trita, kao i kvaliteta ekonomske politike. Trite
sa dovoljnom i adekvatnom regulativom (regulisano trite) je kljuna pretpostavka
izlaska iz tekue globalne ekonomske krize i recesije, a tako i dugorone odrivosti
ekonomske stabilnosti i rasta privrede.
Da bi se ublaile negativne posledice ekonomske krize ova tendencija mora da se
nastavi, kako u elektrodistribucijama, tako i u drugim javnim preduzeima.
Npr, Toplana ve ulazi u slian reprogram koji bi trebao da olaka ljudima
vraanje nagomilanog duga, mnoge banke su ve duboko ule u reprogramiranje
starih dugova i otpuste kamata. Kada bi im se pridruila i druga javna preduzea,
npr. Informatika, Gasprom...svi zajedno bi moda mogli znaajnije da utiu da se
nastavi trend smanjenja negativnih posledica ekonomske krize.


L I T E R A T U R A

Interni podaci: skupljeni dvimesenim radom na potpisivanju
sporazuma o reprogramu duga za utroenu elektrinu energiju, sa
poslovnim potroaima,


kWh asopis elektrovojvodine, koji se deli besplatno zaposlenima
i poslovnim partnerima,


udbenik, Metodologija nauno-istraivakog rada, Zoran S.
Nikoli


INTERNET:
Wikipedija, ekonomska kriza u svetu 2007.god.
ekonomska kriza u Srbiji
poetci ekonomske krize u SAD-u







































P R I L O G

U prilogu se nalazi UPUTSTVO ZA PRIMENU ODLUKE O
REGULISANJU STAROG DUGA, kao i SPORAZUM O
REGULISANJU STAROG DUGA, koji je ujedno bio i osnovni iskustveni
sakuplja informacija za realizaciju ovog rada