21

3. SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE

SUBJEKTIVNI POSTUPCI TEHNIKE DIJAGNOSTIKE
1. Ispitivanje (kontrola) uma
2. Vizuelna ispitivanja (kontrole)
3. Ispitivanje (kontrola) mirisa
4. Ostali postupci (opti, lokalni,
specijalni, laboratorijski i dr.)


Slika 3.1. Subjektivni postupci tehnike dijagnostike

3.1. Ispitivanje (kontrola) uma

Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnostikih postupaka.

Stvaranje zvuka pri radu jednog tehnikog sistema je neprijatna pojava. Samim tim zvuk predstavlja
dobar i kvalitetan pokazatelj stanja jednog tehnikog sistema.

esto akustike oscilacije i vibracije nastupaju istovremeno. Kako nastaju? Kao oblik mehanikih
pokretnih delova maine (tehnikog sistema). Zvune oscilacije se mogu konstatovati uhom, a
vibracije dodirom maine.

Ovakvi oblici oscilacija nose veliki sadraj informacija o stanju jednog tehnikog sistema (maine) i
mogu posluiti za donoenje subjektivne ocene o stanju. Oscilacije se uzimaju kao ocena stanja
kliznih uleitenja, zglobnih osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvrivanja
koaksijalnosti, poveanog zazora, nezaptivenosti i sl.

Ureaji: tehniki elektronski stetoskopi (umovi su esto neujni za ljudsko uho).

Stetoskop je veoma osetljiv tehniki ureaj za oslukivanje tehnikih sistema i njegovih delova.
Neujni i veoma tihi zvuci, koji definiu odreenu anomaliju u sistemu, se stetoskopom pojaavaju
tako ih je mogue registrovati ljudskim sluhom. Pomou njega je mogue locirati izvor uma ili
buke otkazali leaj ili zupanik, pri isticanju gasa iz suda pod pritiskom.


Slika 3.2. Stetoskopi
22
3.2. Vizuelna optika ispitivanja vizuelna kontrola

Nezamenljiva i prva dijagnostika metoda. Ljudsko oko osea i razlikuje svetlost po boji, sjaju i
intenzitetu to ga ini najpouzdanijim i najvanijim instrumentom tehnike dijagnostike. Za manje
dimenzije i ograniene prostore koriste se pomoni ureaji lupe, mikroskopi i dr.

Postupci vizuelne kontrole
Endoskopija
Ogledala
Ureaji za posmatranje
unutranjosti cevi i rezervoara
Provera nivoa ulja i ostalih tenosti
Ostale kontrole


Slika 3.3. Postupci vizuelne kontrole

3.2.1. Endoskopija

Posmatranje nepristupanih mesta bez demontae sistema maine (drugi nazivi su boroskop,
fibreskop itd.).

Tanki cevasti optiki instrumenti vizuelno posmatranje unutranjosti cilindara, cevi i slinih
cilindrinih delova, a pogotovo onih delova koji imaju nepovoljan unutranji pritisak (kotlovi,
rezervoari).

Postoje dve vrste endoskopa:
1. Kruti endoskop primena u sluajevima kada je olakan pristup mernom mestu,
2. Fleksibilan endoskop primena u sluajevima kada je otean pristup.



Slika 3.4. Endoskopija

Fibreskopi su minijaturni fleksibilni instrumenti za ispitivanje unutranjosti zakrivljenih cevi,
oblikovanih upljina i mehanizama. Posmatranje detalja ije su dimenzije 250 m ili manje.

Sastoje se od veoma fleksibilne, vinilom prevuene metalne cevi na ijim se krajevima nalazi po
jedan okular jedan prenosi sliku do kontrolora, a drugi slui za osvetljavanje. Svetlost iz prilino
jake svetlosne kutije sprovedena je do konektora na unutranjem delu prolaza svetlosti kod
23
okulara. Tako preneta slika sastoji se iz vie hiljada zasebnih komponenti vlaknastog karaktera.
Rezultirajua slika se prikazuje kao visoko-kvalitetna odtampana ilustracija u tonovima.


Slika 3.5. Endoskopi fibreskopi

Primena:
Kruti endoskopi: za preglede kondenzatorskih cevi, za preglede izmenjivaa toplote za
parne turbine, kao i skupljae pare i doboe pare (ekonomajzere); otkrivanje taloga,
korozije i pukotina na unutranjoj povrini cevi.
Savitljivi (fleksibilni) endoskopi (sa pokretnim objektivom za vie od 180O, sa izvorom
svetlosti i ureajem za fotografisanje): mesta proputanja (pukotine) kod sistema sa
poveanim pritiskom turbine, cevi pod pritiskom; generatori pare; pregled svih tipova
varova kod istih sistema; pregled kuita i ostalih elemenata od elinog liva (prikljuci za
merenje pritiska, naglavci regulacionih ventila i sl.); pregled ventilatora; pregled namotaja
rotora i statora motora; pregled gasnih turbina;
Noviji sistemi (pogotovo turbine) imaju specijalno predviene prikljuke za endoskopiju
i to na onim mestima gde su ve bile zapaene anomalije (pukotine) ili na onim mestima
gde se mogu oekivati pukotine (na osnovu iskustva).
Endoskopija omoguava da se vri potpuna kontrola nepristupanih delova golom oku
jednog tehnikog sistema (maine) samim tim daje se upozorenje na eventualnu pojavu
neeljenih, iznenadnih oteenja i havarija.
otkrivanje: pukotina, taloga, korozije, erozije, promene boje (temperaturne) itd.

3.2.2. Ogledala za posmatranje

Slue za unutranju kontrolu veih predmeta koji poseduju unutranju upljinu ali i za posmatranje
nedostupnih delova svih vrsta i tipova tehnikih sistema (maina).



Slika 3.6. Ogledala
24
3.2.3. Ureaji za posmatranje unutranjosti cevi i rezervoara

Posmatra unutranjosti cevi i rezervoara slui za posmatranje unutranjosti manjih cevi, buotina i
rupa prenik cevi od 5 do 32 mm, a duine do 200 m.

Alenov posmatra unutranjosti upljine cevi sastoji se od male sonde i uveliavajueg stakla
minijaturni optiki instrument se koristi za posmatranje unutranjosti kotla.


Slika 3.7. Alenov posmatra

3.2.4. Provera nivoa ulja i ostalih tenosti

1. Kontrola nivoa ulja u motoru mera nivoa ulja u karteru.
2. Provera nivoa tenosti za hlaenje motora.
3. Kontrola nivoa tenosti za koioni sistem vozila.
4. Kontrola kardanskih i homokinetikih zglobova vozila.
5. Kontrola pogonskih kaieva motora vozila.
6. Kontrola nivoa elektrolita u akumulatoru.


3.3. Ispitivanje (kontrola) boje i mirisa

Boja na osnovu boje delova, usled odreene fizike promene sistema koji se posmatra, moe se
dijagnostikovati stanje tehnikog sistema. esto izraena promena boje pri promeni temperature
(npr. usijanost, termografija).

Miris koristi se za kvalitativne ocene stanja, jer je skoro nemogue vriti kvatitativnu ocenu stanja
mirisa. Preteranim poveanjem temperature (pregrevanjem) mainskih i elektro elemenata dolazi do
pojave mirisa (varnienje, guma, plastika, itd.).

3.4. Postupak merenja temperature

Kada se vri analiza stanja jednog tehnikog sistema, pri emu se sagledavaju svi uticaji na taj
sistem, polazi se prevashodno od uzroka nastajanja toplotne energije.

Toplotna energija moe nastati zbog prirode samog tehnolokog procesa ili od samog tehnikog
sistema (npr. pojava trenja).
25
Praenjem termikog stanja jednog tehnikog sistema moe se zakljuiti o nivou intenziteta
razmene toplote kao i o eventualnim odstupanjima od veliina koja su unapred poznata (definisana
su pravilima i uputstvima za rukovanje i odravanje).

Prisustvo ili odsustvo temperature, koja je izvan nominalne vrednosti za tehniki sistem (njena
visina, raspodela ili odstupanje od normalne vrednosti), daju dosta preciznu (relativno) procenu
stanja tehnikog sistema.

U industriji, temperatura je jedan od prvih primetnih parametara koji e ukazati na stanje
operativnih procesa i opreme, toplote ili toplotne energije, odnosno ona je nusproizvod rada
elektrinih, mehanikih ili hemijskih procesa.

Praenjem temperature, omogueno je:
1. Da se manuelno kontrolie temperatura ili da se vri nadzor nad pravilnim kontrolisanjem
temperature,
2. Da se otkrije promena temperature usled neispravnog rada dela sistema,
3. Da se otkrije promena u provoenju toplote kroz ili van sistema, izazvana neispravnim
radom sistema ili stvaranjem naslaga u sprovodnim delovima.

Rezultat ponaanja i stanja tehnikog sistema pri emitovanju toplote (elektrina, mehanika i druga
procesna oprema), moe biti snaan trag za dijagnostikovanje problema, sa velikom pouzdanou
predvianja.

Praenjem temperature jednog tehnikog sistema omoguava se:
1. Dobijanje termikog stanja tehnikog sistema,
2. Blagovremeno pronalaenje neispravnih delova u tehnikom sistemu,
3. Spreavanje teih otkaza u tehnikom sistemu,
4. Dobijanje niza vanih podataka za statistiku analizu, analizu kvaliteta, trajnost sistema,
periodinost aktivnosti odravanja jednog tehnikog sistema.

Za praenje termikog stanja mogu se primeniti sledee metode:
1. Kontaktne (termoelementi, termistorski termometri, elektrini otporni termometri i merni
elementi na principu termike ekspanzije),
2. Beskontaktne (optiki pirometar, pirometar za zraenje i termovizijska kamera),
3. Indikatorske (osetljivost pojedinih boja, kreda, papira i kuglica na promenu temperature).

Kontaktna metoda merni element je u neposrednom kontaktu sa sredinom ija se temperatura meri.

Primena: praenje termikog stanja vrstih sistema na osnovu koga se donosi ocena o
termonaponskom stanju sistema; merenjem temperature fluida, pored ocene stanja procesa, moe
se indirektno sagledati temperatursko stanje sistema.

Beskontaktna metoda zasnovana je na principu merenja elektromagnetne energije zraenja.

Primena: omoguavaju brzo utvrivanje radne sposobnosti odnosno termikog stanja celog sistema
pri periodinim kontrolama; naroito su pogodne termovizijske kamere koje daju sliku
temperaturnog polja sistema.

Indikatorska metoda zasnovana na osetljivost pojedinog materijala na promenu, odnosno porast
temperature.

Primena: moe se ustanoviti samo priblino postignuta maksimalna temperatura neke povrine.
26
Praenje termikog stanja moe se organizovati kao:
1. Kontinualno praenje tehnikog stanja,
2. Periodino praenje tehnikog stanja.

Termiko stanje jednog tehnikog sistema se manifestuje kao:
1. Termiko naprezanje,
2. Termike deformacije,
3. Termike dilatacije.

Pri promeni reima rada, odnosno promeni praenja tehnikog sistema, dolazi do znatnih termikih
naprezanja usled promene intenziteta i pravca toplotnog fluksa koji sa radnog medijuma prelazi na
vrste delove sistema promene su intenzivne u masivnim delovima (rotori i kuita, itd.).

Kriterijumi koji definiu dozvoljeno termiko stanje:
1. Pogonski propisi za rukovanje sistemom,
2. Praenje stanja kritinih delova,
3. Postavljanje sigurnosnih ureaja.

U jednom sistemu izvor toplotne energije moe biti od procesa (sagorevanja goriva u kotlu, para u
turbini itd.) ili od samog sistema (trenje u leajevima itd.).

Praenjem termikog stanja, poznavajui izvore toplote, moe se doneti zakljuak o intenzitetu
toplote u pojedinim delovima i na osnovu toga doneti zakljuci o:
1. Umanjenju mehanikih karaketristika pojednih delova sistema,
2. Oteenju povrina za razmenu toplote,
3. Zaprljanju povrina za razmenu toplote,
4. Oteenju izolacionih materijala,
5. Oteenju leajeva i uleitenja,
6. Oteenju elektrinih komponenata i instalacija itd.

Za utvrivanje termikog stanja jednog tehnikog sistema, potrebno je poznavati mehanike
karakteristike materijala delova sistema, koji se definiu prema:
1. Granici razvlaenja materijala,
2. Trajnoj vrstoi materijala,
3. Otpornosti na zamaranje pri malom broju ciklusa.


3.4.1. Metode merenja temperature

Odreuju se na osnovu mernog mesta merenja temperature. Mogu se izvoditi:
Kontaktnim termometrima,
Termoparovima,
Termistorima,
Temperaturnim kredama i bojama,
Infracrvenim detektorima.

Kontaktni senzori (termoelementi)

Obezbeuju lokalnu indikaciju (termometri) ili kontroliu odreenu funkciju temperature
(termostat). Uslov ostvarivanje dobrog termikog kontakta utisnuem u povrinu ili uranjanjem u
fluid.

27
Termoindikatori

Metoda koja je zasnovana na topljenju materijala ili promeni boje pri odreenim temperaturama.
Mogu biti reverzibilni i ireverzibilni (oni koji zadravaju prvobitnu boju kada temperatura postane
nia od one na kojoj reaguje termoindikator i oni koji trajno gube boju kada se premai temperatura
reagovanja.

Termometarski pitolji

Runi prenosivi instrument, za merenje povrinske temperature predmeta u pokretu ili statikog,
bez dodira. Moe se upotrebiti za:
- Skeniranje povrine za grejne take otkazi provodnika ili spoljno oblaganjem
- Kontrolu visokih pei i kotlova, kao i temperature u cevima,
- Kontrolu elektrinih instalacija, motora, transformatora,
- Odravanje temperature grejnih elemenata,
- Oitavanje temperature topljivih metala itd.

Slika 3.8. Termometarski pitolj

Optiki pirometar

Iskorien fenomen da se nevidljive radijacije na temperaturama iznad 50 OC pretvaraju u vidljive
uestalosti. Kontrolisano zagrevanje vlakna odnosno boje vlakna uporeuje se sa bojom zagrejanog
tela ili gasa gde se eli merenje temperature i na osnovu istih boja oitavaju se temperature na
instrumentu. Funkcija optikih pirometara se zasniva na injenici da svako telo na temperaturi iznad
apsolutne nule zrai energiju koja je srazmerna ukupnoj temperaturi tog tela i koja se moe izborom
odgovarajueg detektora precizno izmeriti i pretvoriti u informaciju o temperaturi.


Slika 3.9. Optiki pirometar
28
Primena: U sluajevima gde je nemogue obezbediti direktan kontakt sa objektom ija se
temperatura meri, bilo zbog toga to se on kree ili zato to je pod visokim naponom ili je iz drugih
razloga nepristupaan kao i tamo gde je prenos toplote sa kontrolisanog medija na senzor (npr.
termoelektrini) lo, pirometri su idealano, a esto i jedino reenje.



Slika 3.10. Fiksni optiki pirometar

Radijacioni pirometar

Imaju optiki sistem koji energiju zraenja usmeravaju na senzor, a vidljivo zraenje na okular da bi
se time tano lokalizovalo mesto merenja temperature. U zavisnosti od temperature, na senzoru se
pojaava izlazna veliina i dovodi na instrument kalibrisan za direktno oitavanje temperature.
Opsezi merenja su od oko 50
O
C do 4000
O
C.



Slika 3.11. Radijacioni pirometar

3.4.1.1. Infracrvena termografija termovizija

Kao bezkontaktna temperaturna merna metoda, infracrvena termografija omoguuje otkrivanje
raznolikih potencijalnih greaka i to bez potrebe prekida procesa proizvodnje i trokova koji su
povezani tim prekidom.

Infracrveno slikanje ili termografija je prvenstveno poznata za nono gledanje. Elektromagnetski
spektar podeljen je na vie podruja talasnih duina koji se nazivaju pojasevi. Nema temeljne
razlike izmeu radijacije u razliitim pojasevima, budui da su svi upravljani istim zakonitostima.
Jedina razlika je talasna duina; infracrveni spektralni pojas deli se na kratke talasne duine i duge
talasne duine. Za pojaseve kratkih talasnih duina, granica je na granici ljudske percepcije u
podruju crvenog. Na kraju dugih talasnih duina infracrveni pojas spektra se spaja s talasnim
duinama radio mikrotalasa u milimetarskom rasponu.

29


Slika 3.12. Termovizijska kamera

Za mnoge kategorije proizvoda infracrveni pojas je podeljen na etiri manja pojasa; gotovo
infracrveni (0.75 do 3 mikrona); srednji infracrveni (3 do 6 mikrona); daleki infracrveni (6 do
15 mikrona); i krajnje infracrveni ( 15 do 100 mikrona).


Slika 3.13. Elektromagnetni spektar

Infracrveno zraenje je toplota koja se prenosi putem elektro-magnetskih talasa kroz prazan
prostor (ili sa manjim uincima putem zraka).

U industrijskoj termografiji obino se belom bojom pokazuju vrui objekti (elementi tehnikog
sistema), a hladniji delovi sa crnom bojom. Ako je u pitanju spektar boja, crvenom i utom bojom
se prikazuju elementi sa povienom temperaturom, a plavom i ljubiastom nijansom hladniji
elementi.

S ovim novim mogunostima odravanja postrojenja, infracrvena termografija je prepoznata kao
jedan od najvanijih, svestranih i uinkovitih alata za prediktivno odnosno proaktivno odravanje.

Svi mehaniki sistemi generiraju toplotnu energiju, koja ustvari omoguava normalan rad
infracrvenoj termografiji. Na osnovu toga moe se oceniti trenutno operativno stanje tog sistema.

Jedan od najveih problema u mehanikim sistemima je preterana, previsoka, neadekvatna
temperatura za taj sistem.
30
Ove preterane vruine mogu biti generirane od strane trenja, rashladne degradacije sistema,
materijalnih gubitaka ili blokade rada sistema.

Preteranu koliinu trenja moe uzrokovati habanje, nesaosnost, nepodmazivanje ili preterano
podmazivanje i funkcionalne zloupotrebe sistema.

Veina opreme ili radni procesi su dizajnirani tako da se toplota koja se emituje od strane sistema
moe tumaiti kao normalan rad sistema. Jednostavno, termalna identifikacija rada sistema ne znai
da je na taj nain lociran problem ili uzrok problema.

Zbog toga dijagnostiar (u ovom sluaju termografer) mora biti upoznat sa svim mehanikim
komponentama sistema koje se vrednuju sa aspekta emitovanja tolpote.

Za jedan tehniki sistem ili njegov deo, postoji takozvani termiki potpis koji na taj nain
definie ispravan rad. Odstupanje od ovog normalnog stanja (termikog potpisa), moe pruiti
dokaze o anomalijama u radu jednog tehnikog sistema, a koje mora da snimi i kasnije analizira
dijagnostiar odnosno termografer.

U mehanikim aplikacijama, termografija je vie koristan alat za lociranje problema prostora
(povrine) od ukazivanja na uzrok nastanka pregrevanja. arite poveane temperature, koja je
proizvedena unutar sistema, ne moe se detektovati termovizijskom kamerom.

Termovizijska kamera opaa emitovanje toplote na povrini tela, one toplote koje je prola kroz
materijal (kondukcija, konvekcija). Ostale dijagnostike metode kao to su analiza vibracija, analiza
ulja ili ultrazvuk moe se dalje iskoristiti za utvrivanje problema gde je zapravo problem
odnosno izolovati problem.

ta je infracrvena termografija?

Infracrvena je nevidljivi deo spektra svetlosti u opsegu od 0,75 do 1000 mikrona. Svi objekti
topliji nego apsolutna nula (0 po Kelvinu ili -275,15 C) emituju energiju negde unutar tog
raspona. Kao to je ve reeno bela boja je topla, a crna hladna.

Primena termografije:

Elektrina inspekcija zgrada, postrojenja, objekata, rafinerija.
Inspekcija gubitaka toplote zgrada, postrojenja, objekata, rafinerija.
Istraivanje kontaminacije vlage u zgradama.
Inspekcija postojanosti betona.
Otkrivanje curenja u zgradama (krovovi), postrojenjima, objekatima.
Inspekcija generatora za proizvodnju elektrine energije.
Detekcija proputanja pare i gasova u kotlovskim postrojenjima elektrana.
Elektrina inspekcija podstanica, transformatora, kondenzatora.
Distribucija elektrine energije u urbanom i ruralnom podruju.
Inspekcija elektromotora i njegovih mehanikih komponenti.
Inspekcija emitovanja toplote pri ventilaciji i klimatizaciji.
Inspekcija gubitaka u hladnjaama.
Otkrivanje gubitaka izolacije u rafinerijama kao i detekcija curenja.
Proces vrednovanja rafinerija.
Vrednovanje kvaliteta i uinkovitosti izmenjivaa toplote.
Inspekcija izolacije vatrostalanih pei.
Inspekcija plamenih cevi pei.
31
Analiza plamena eksplozije.
Istraivanje i razvoj aplikacija termografije.
Ocenjivanje uinkovitosti performansi motora i koionih sistema kao i sistema hlaenja.
Medicina.
Inspekcije cevnih sistema i cevovoda, otkrivanje curenja, naponske korozije.
Inspekcije zatite ivotne okoline, zagaenje voda, odlaganje otpadnih voda.
Mapiranje poara, inspekcija poarnih puteva.
Inspekcija visokonaponskih antena.
Pretraivanje i spaavanje.
Tajni nadzori.

Temperatura je daleko najvie izmerena veliina u bilo kojem industrijskom okruenju. Iz tih
razloga, operativno praenje stanja emitovanja toplote kod elektrine i elektromehanike oprema
se smatra kljunim za poveanje operativne pouzdanosti.

Termografija elektro sistema

Glavni zahtev termografije je uvek bio i jo uvek je inspekcija elektro ureaja, aparata i maina
elektro tehnikih sistema.

Infracrvena termografija je koriena kao jedan od uslova praenja prediktivnog odravanja
elektrinih sistema, ak i pre termina "condition monitoring" i "prediktivno odravanje".

Do 2000. godine, gotovo svaka proizvodnja i distribucija elektrine energije kao i svaki veliki
proizvodni proces i elektro pogon koristi infracrvenu termografiju kao uslov praenja, u cilju
poveanja pouzdanosti i smanjenja zastoja.

Infracrvena inspekcija elektrinih sistema ima dosta prednosti. Dve glavne su:

1. Definisanjem dobrog operativnog stanja sistema smanjuje se vreme svih eventualnih
intervencija smanjenje vremena demontae, obnove ili popravak komponenti. Nadalje,
nije garantovano da e biti bolje stanje sistema nakon popravke, jer nije definisana lokacija,
problem ili uzrok. Infracrvena termografija prepoznaje samo ono to treba popravljati.
2. Problemi koji zaista postoje e biti brzo identifikovan, dajui vremena za popravak sistema
pre eventualnog zastoja. U veini sluajeva problem je identifikovan i pre nego to postane
kritian problem.

U druge prednosti infracrvene inspekcije spadaju:

1. Sigurnost neuspeh rada elektrinih sistema mogu biti katastrofalni.
2. Lokacija problema pre kvara uveliko smanjuje neplanski kvar, oteenja opreme i zastoje.
3. Prihod je povean sa neprekidnim radom, prihod je maksimalan. S manjim vremenom
utroenim na odravanje, duim vremenom trajanja elemenata sistema i brom opravkom
neispravnih komponenti, trokovi odravanja su smanjeni.
4. Smanjeni trokovi ispada trokovi hitnih intervencija su deset puta vei nego to su usled
planiranog odravanja.
5. Efikasnija inspekcija od svih zajednikih problema, kod elektrinih se najvie manifestuju
problemi kao poveanje temperature, one se lako otkrivaju u vrlo kratkom vremenu.
6. Poboljano i jeftinije odravanje:
a. precizno definisanje problema sa minimizarenjem vremena potrebnog za
prediktivno i preventivno odravanje,
b. umanjeni su napori usmereni na korektivne mere,
c. smanjenje vremena za popravak i zamene sa dobrim komponentama.
32
7. Smanjena koliina rezervnih delova u magacinu poboljanjem inspekcijskih naprednih
tehnika (davanje upozorenja za mogui ispad sistema), dovodi do manje rezervnih delova
koji su potrebni u magacinu.
8. Smanjenjem trokova sa korienjem ove tehnike i unapreenjem inspekcije pri
odravanju, rezervni delovi i inventar e smanjiti ukupni troak poslovanja.

Toplotna energija generirana iz elektrinih komponenti je direktno u srazmeri s kvadratom struje
koja trenutno prolazi kroz tu elektrinu komponentu, pomnoenom sa komponentom otpora to je
I
2
R gubitak.

Kao uslov za pogoranje rada sistema, njen otpor moe poveati i generirati vie toplote. Tada,
temperatura kao sastavni deo procesa se poveava i samim tim dodatno poveava otpor.

Pomou termografije pregledani elektrini sistemi i komponente koji su klasifikovani kao
neispravni mogu biti identifikovani i klasifikovani prema teini.

Takoe, i zbog trenutnog proporcionalnog gubitka toplote, uslovi koji su doveli do preoptereenja
ili neuravnoteenja sistema mogu biti identifikovani (I
2
R gubitak).

Pri obavljanju infracrvene inspekcije jednog elektrinog sistema, vano je shvatiti da sva opaena
zraenja povrine nisu iskljuivo od temperature povrine. Ovo iziskuje dobro poznavanje sistema i
procesa rada od strane dijagnostiara termografera elektro sistema.

Emitovanje toplote se manifestuje preko sledeih varijacija:

1. Stvarna temperaturna razlika to je toplota koja je uzrok infracrvenog isijavanje povrine
objekta u odnosu na nominalno stanje sistema.
2. Prividna temperaturna razlika to je toplota koju definie drugi spoljni uzrok poveanja
temperature, a ne objekat opaanja koji prihvata tu temperaturu.

U stvarnom toplotnom sistemu varijacija, samo tri e dati indicije problema na elektro sistem:
1. I
2
R gubitak,
2. Harmonijski problem,
3. Indukovano grejanje.

Ostale tri (konvekcija, toplotna kapacitivnost i evaporacija) uinie pravu promenu temperature
na povrini posmatrane komponente, ali to ne daje naznake o elektro greci. U stvari, oni mogu
zapravo dati lane podatke.

Elementi stvarnih indicija elektro problema

1) I
2
R gubitak

Najei gubitak snage u elektrinom vodu je toplota proizvedena usled otpora prolaza struje kroz
elektrini vod. Taan odnos izmeu koliine toplote, struje i otpora se odreuje po jednaini:

P = I
2
R

gde je P snaga usled brzine prenosa ili usled brzine po kojoj se proizvodi toplota. To se vidi iz
jednaine da iznos proizvedene toplotne energije se poveava ili smanjuje poveanjem ili
smanjenjem trenutne struje ili otpora.

33
1a) optereenje

Ako se otpor sistema poveava, snaga kao izlaz e se poveati, i to kao kvadrat optereenja, ali i
temperatura celog sistema i komponenti e se poveati. Sa termografske take gledita, optereenje
se obino posmatra kao posebna vrsta problema sa specifinim termalnim indikacijama. Ova
toplotna slika identifikuje zagrejani prekida. Ne postoji problem sa prekidaem, postoji samo
varijacija optereenja izmeu tri prekidaa.



Slika 3.14. Zagrejani prekida

1b) lokalizovan otpor

Primer otpornika. Otpornik u elektrinom vodu (krugu) moe biti veza, osigura, prekida itd. Pod
standardnim radnim uslovima svaka komponenta e imati neke "normalne" pridruene otpore. Kada
se menjaju otpori dolazi do promene temperature koje se identifikuju.

Pregrevanje komponenti moe imati nekoliko izvora. Mali kontaktni pritisak moe se pojaviti kada
se montira veza ili kroz troenje materijala, naprimer kada je toplo vreme moe doi do slabljenja
veza (zakovicama ili zavrtnjevima). Drugi izvor moe biti usled pogoranja provoenja u
namotajima motora.

Ovaj tip greke moe biti identifikovan jer je "najtoplija taka" na termalnom prikazu.

Poveanja optereenja takoe e imati znaajan uticaj na poveanje temperatura (I
2
R).



Slika 3.15. Termalni prikaz poveanog otpora kontakta emitovanje toplotne energije

2) Harmonijski problem

Harmonici struje i napona su definisani na osnovu frekvencije elektro distributivne mree
frekvencije 50 Hz (60 Hz). Moda najvie izazivaju problem harmonici koji su raspareni harmonici,
poznati kao trostruki. Trostruki harmonici se dodaju na osnovnu frekvenciju i mogu uzrokovati
ozbiljne prenapone, prekostrujne vrednosti i pregrevanja. Frekvencija nije neprijatelj elektrinih
sistema. Stvarni neprijatelj je poveanje vee uestalosti harmonika koji uzrokuju pojavu poviene
emisije toplote.
34
To moe dovesti do drastinih pregrevanja, pa ak i take topljenja neaktivnih provodnika, veza,
kontakt povrina i prikljunih ina. Ostala oprema na koju mogu da utiu vee uestalosti
harmonika su transformatori, stand-by generatori, motori, telekomunikacijska oprema, elektrine
table, prekidai i sabirnice.


Slika 3.16. Harmonijski problem napajanja strujnog kola

3) Indukovano grejanje

Naizmenine struje u elektro sistemima prirodno indukuju trenutni magnetski tok i tok u okolne
predmete kao to su metalna cev, metalne ograde, pa ak i strukturnu elinu osnovu. Ovaj fenomen
se javlja u podrujima elektromagnetskih poljima kao to su visokonaponska oprema, mikrotalasni
predajnici i indukcijsko grejanje opreme.

Taj odnos moe biti indukovan i kada su u pitanju obojeni metali, kada je elektro indukcija elektro-
magnetskog polja prisutna. Polje koje uzrokuje vrtlona struja uzrokuje i naknadne grejanje i tako
stvara povrinske promene temperature.

Primer: aluminijski zavrtnjevi elektro sabirnice. To je stanje teko identifikovati i pojavie se kao
neto izmeu neispravnih komponenti i emisione promene.



Slika 3.17. Aluminijski zavrtnjevi elektro sabirnice

Elektro aplikacija

Tabela 3.1
Primena u elektro sklopovima Utvreno stanje
Distribucija energije, kondenzatori, provodnici,
spojevi, iskljuivai, sklopke itd.
Neprivrene, zarale, nepodeene veze i spojevi;
kondenzatori nemaju uinka; prekomerno grejanje;
prekomerno optereenje; kablovi provodnika u prekidu itd.
Raznovrsni elektrini aparati, prekidai,
konice itd.
Neprivrene ili zarale veze; lo kontakt; debalans
optereenja; prekomerno optereenje; prekomerno grejanje
itd.
Transformatori
Neprivrene, oteene veze; prekomerno grejanje
izolacije; lo kontakt; prekomerno optereenje; debalans
trofaznog optereenja; blokirani i ogranieni elementi
hlaenja itd.
Motori i generatori
Prekomerno grejanje leajeva; debalans optereenja; kratki
ili otvoreni namotaji; prekomerno grejanje etkica; klizanje
prstenova i komutatora; prekomerno grejanje; prekomerno
optereenje; blokiranje elemenata hlaenja itd.


35
Termalna anomalija
kod indukovanog
zavrtnja
Slab kontakt B faze
prekidaa
Ugaona konekcija
sabirnice

Slika 3.18. Primeri

Termografija mainskih sistema

Infracrvena termografija je odlian alat za praenje termo stanja jednog mainskog sistema kako bi
pomogla u smanjenju trokova odravanja na mainama (mehanizaciji). Ova tehnika omoguuje praenje
temperature i toplotne emisije, a oprema moe da radi online i da radi pod punim optereenjem.

Kod veine maina poznata je unapred granica dozvoljene radne temperature koje se mogu
koristiti kao smernice za tehniku termografije. Za razliku od mnogih drugih test metoda, infracrvena
termografija se moe koristiti na irok izbor opreme, ukljuujui pumpe, motore, leajeve,
remenice, vitla, ventilatore, reduktore, transportere, motore sa unutranjim sagorevanjem itd.

Svi mehaniki sistemi vremenom generiraju toplotnu energije ovaj proces kasnije omoguava
normalan rad infracrvenoj termografija koja daje ocenu operativnog stanja.

Jedan od najveih problema u mehanikim sistemima je preterana temperatura.

Ove preterane emisije toplote mogu biti generirani od strane trenja, rashladne degradacije,
materijalnih gubitaka ili blokade rada sistema. Preterana koliina trenja moe biti uzrokovana
habanjem, nesaosnou, nepodmazanou ili preteranom podmazanou i ostalim pogrenim primenama.

Veina opreme ili radni procesi su dizajnirani tako da se toplota koja se emituje od strane sistema
moe tumaiti kao normalan rad sistema. Jednostavno, termalna identifikacija rada sistema ne znai
da je na taj nain lociran problem ili uzrok problema.

Zbog toga dijagnostiar (u ovom sluaju termografer) mora biti upoznat sa svim mehanikim
komponentama sistema koje se vrednuju sa aspekta emitovanja tolpote.

Za jedan tehniki sistem ili njegov deo, postoji takozvani termiki potpis koji na taj nain
definie ispravan rad. Odstupanje od ovog normalnog stanja (termikog potpisa), prua dokaze o
anomalijama u radu jednog mainskog tehnikog sistema, a koje mora da snimi i kasnije analizira
dijagnostiar (termografer).

U mehanikim aplikacijama, termografija je vie koristan alat za lociranje problema prostora
(povrine) od ukazivanja na uzrok nastanka pregrevanja. arite poveane temperature, koja je
proizvedena unutar sistema, ne moe se detektovati termovizijskom kamerom.

Termovizijska kamera opaa emitovanje toplote na povrini tela, one toplote koje je prola kroz
materijal (kondukcija, konvekcija). Ostale dijagnostike metode kao to su analiza vibracija, analiza
ulja ili ultrazvuk moe se dalje iskoristiti za utvrivanje problema gde je zapravo problem
odnosno izolovati problem.

36
Mainska aplikacija

Tabela 3.2
Primena u mainskim sklopovima Utvreno stanje
Pogonske grupe, transporteri, transporteri sa
gumenom trakom, spojnice, prenosnici snage,
vitla, bubnjevi, vratila, osovine, kainici, valjci
itd.
Prekomerno grejanje leajeva u svim sklopovima; grejanje
valjaka na transporterima; nesaosnost vratila (osovina),
remenica i spojnica; nedovoljno podmazivanje; nedovoljan
pritisak itd.
Motori (mehaniki delovi)
Prekomerno grejanje vazuha i leajeva; trenje; vlaenje,
deformacije materijala; kontakt etkica; rotorski problemi itd.
Pumpe, kompresori, ventilatori
Prekomerno grejanje leajeva; emitovanje toplote
kompresora visokog pritiska; visoka temperetura ulja;
slomljeni ili defektni ventili itd.
Agregati sa unutranjim sagorevanjem
Nefunkcionalnost ventila i dizni; nepravilan rad hladnjaka i
nemogunost pravilnog kretanja ulja; emitovanje toplote itd.
Ventili: nepovratni, sigurnosni itd. Curenje; proputanje; blokiranje itd.



Motori generatori

Svi motori imaju normalnu termiku emisiju, kao i poznate maksimalne radne temperature. Ova
temperatura je obino izraena na tablici motora i obino se daje kao porast
O
C iznad ambijentalne
temperature okoline. Veina motora je napravljena da rade u ambijentalnoj temperaturi koja ne prelazi
40
O
C. Problemi kao to su neadekvatan protoka vazduha, parcijalno proticanje vazduha,
neuravnoteenost napona, poputanje leajeva, degradacije izolacije rotora i statora, mogu se
identifikovati sa infracrvenim monitoring sistemom. Prekomerna toplota moe se pojaviti ako postoji
nesaosnost spojnih elemenata (spojnica) u pogonskoj grupi koji su u sistemu sa elektromotorom.



Slika 3.19. Komparacija dva motora

Remenice

Interakcije izmeu toka i remena stvara trenje koje je posledica kontakata kasnije se naputa
kontakt zbog beskonanog obrtanja remena. Uz to, optereenje i neprekidan pritisak uzrokuje
unutranje trenje. Oba ova procesa rezultiraju pojavom toplotne emisije koja se generira i koja se
moe videti sa infracrvenom kamerom. Uporeivanje termalnih boja nekoliko remenica (tokova),
mogu se dobiti uzroci koji su doveli do nepravilnog ponaanja.



Slika 3.20. Remenica

37
Leajevi

Trenje u leajevima, nepodmazanost (suv leaj), nepravilno dimenzionisanje leajeva u uleitenju
(aksijalni, radijalni, radijalno-aksijalni, jednoredni, dvoredni itd.), kritian broj obrtaja, poloaj
uleitenja (vertikalan, horizontalan) itd. leaj je uvek posledica odreene anomalije.



Slika 3.21. Leajevi

Odvaja pare

Para je efikasan nain za transport toplotn energije. Latentna toplota potrebna za pretvaranje vode u
paru, izuzetno je velik. To znai da velike koliine toplote moe biti prenesena s minimalnom
razlikom temperature u okolinu.



Slika 3.22. Odvaja pare

Vatrostalne pei

Vatrostalni materijal je u osnovi izolator visoke temperature. Oni su obino napravljeni od
nemetalnih vrsta keramikih materijala i najee se isporuuju u obliku cigle. Koriste se unutar
visokih pei, pei, kotlova, toplih skladita rezervoara i cisterni, i druge opreme koja proizvodi ili
sadri izuzetno toplu temperaturu.

Idealni sistem (sud) e imati savrenu spoljanju temperaturu na njegovoj povrini. Ako ispucalost ili
druge neispravnosti postoje u izolacijskom sistemu, porast temperature na spoljanjem zidu bi srazmerno i
tano lokalizovao kvar. Nalaenje kvara je zasnovano na oitoj nejednakoj provodnosti toplote.



Slika 3.23. Curenje
38
Obrtne pei

U proizvodnji cementa, grejanje je obino izvedeno u rotacijskim peima koji izgledaju kao
ogromne rotirajue cevi, ponekad i vie desetine metara duge. Ove cevi su pod malim nagibom, a
sirovina se uvedi u gornjem delu cevi, bilo u formi stenskog suvog praha ili kao vlaan polutean
kompozit sastavljen od materijala i vode. Budui da je pod uglom, smesa napreduje prema dole
kroz pe, sui se i prolazi kroz zagrejani vrui gas (plamen) na donjem kraju. Nakon to naputa
pe, klinker se brzo hladi, prelazi u kompresor za pakovanje, pa skladitenje u silose.

Vatrostalne obloge vremenom se habaju i mora se zameniti. Ako se ne zamene na vreme, elina
obloga se moe pregrejati i polomiti (prekinuti). Termografija je idealna za lociranje i merenje
temperature vatrostalnih podruja gdje jo nije dolo do loma.



Slika 3.24. Obrtni cilindar

Toplotni cevni sistemi

Ovi sistemi se koriste za kretanje materijala kroz cevi iz jednog procesa ili lokacije u drugi proces
ili lokaciju. Primer moe biti i sistem za isporuku ugljene praine u kotao. Proces i stanje u cevi
esto se moe pratiti sa kamerom. Razliita stanja u cevi obino e se pojaviti kao razliite
temperature u delu cijevi. Nakon uklonjanja nedostataka u cevi (naprimer kamenac), termografija se
koristi kako bi proverili da je posao zadovoljavajue zavren.



Slika 3.25. Cev












39
Ostali primeri:


T i ij k j bl k t C i N14

3.26. Termovizijsko opaanje bloka motora Cummins N14


Termovizijsko opaanje poklopca glave motora Cummins

3.27. Termovizijsko opaanje poklapca glave motora Cummins K19 i sistema za dovod goriva


Naela:

Kao to je ve spomenuto infracrvene kamere ne vide temperaturu nego infracrveno zraenje.

Ova zraenja s povrine nekog objekta mogu doi iz tri razliita izvora:
1. Energija emitovana s povrine kao funkcija temperature,
2. Energija reflektovana sa povrine kao funkcija pozadinskog izvora,
3. Ili, kao u sluaju nekih plastinih i drugih poluprozirnih materijala, energija kroz objekat
dolazi od izvora toplote iza predmeta posmatranja.