Dr. Svet.

Stefanovi
("Zbor", decembar 1936)
Apsurdi i paradoksi demokratije
I
Poto su iscrpena sva sredstva i svi razlozi, u odbranu demokratije, dolo se najzad sad do skoro nemoguih
i neverovatnih pojava. Tako je pored socijaliste i od komunista na vladi podravanog Leona luma
proglaen za spasioca i !uvara demokratije niko drugi do vo"a # engleskih konzervativaca, $. aldvin. %ad
bar znamo da su engleski konzervativci !uvari svetske demokratije. & ovoj !udnoj konstataciji ima
skrivena jedna duboka istina. %prega demokratije i konzervatizma nije samo prirodna, ona je na svaki na!in
simboli!na. 'na potvr"uje ono to je vo"a (')*, drug L+oti genijalno zapazio i to propoveda, naime,
da je svetska demokratija poto poto za odranje sadanjeg kapitalisti!kog sistema proizvodnje, od koje
engleski konzervatizam eli da stvori tradiciju engleskog naroda, poto su sve druge velike tradicije te
velike nacije naputene ili odba!ene. +o paradoksalnije od te sprege demokratije i konzervatizma,
prikazuje se sprega demokratije i boljevizma. *li se i ona objanjava tim, to boljevizam u stvari zna!i
automatsko dalje odravanje kapitalizma u obliku dravnog kapitalizma, to je u istini i stvarnosti ono to
se naziva boljevizam, komunizam, proleterska diktatura i drugim zvu!nim imenima lai, kao to je i cela
teorija marksizma stvorena za to da praznim i simplicisti!kim -razama zavodi mase radnog naroda
ostavljenog samog sebi, i da popunjava naputene pozicije jedne preivele i izvetrele nauke.
To je o!evidno i razlog da svetska demokratija radije paktira i sa konzervatizmom i sa boljevizmom nego
sa -aizmom i nacional.socijalizmom.
(na!i dalje, poburovljavanje, u jednom irem smislu povaroavanje ne samo radni!kih masa grada, nego,
to je jo tee i kobnije, zna!i de-initivno unitavanje sela ne samo kao ve!itog nosioca narodne kulture,
nego i kao ve!ite rezerve same gradske kulture, unitavanje koje se vri industrijalizacijom i
kolektivizacijom sela, kao to je privatni kapitalizam i industrijalizam u!inio sa engleskim selom, koje je,
kako izgleda, nepovratno upropaeno.
/ad kaemo povaroavanje, mislimo na ono odvajanje narodnih masa od zemlje, od doma, od otadbine i
njihovo pretvaranje ne samo u varoki proletarijat nego u varoki mentalitet, varoki tip, odvojen od
zemlje, od domaje, od nacije, internacionalizovan, i osu"en da u treoj ili !etvrtoj generaciji izumre, i za to
bioloki predodre"en za materijalisti!ko shvatanje i iskoriavanje ivota.
%amo varoki mentalitet mogao je stvoriti parole internacionalizma, kao to je samo iz jednostranog
pro!uvanja varokih odnosa ne pojimljui ni umor a jo manje srcem i duom selo # mogao 0arks da stvori
svoju koliko simplicisti!ku toliko lanu ve i zbog samog simplicizma nauku. /ao i veina njegovih
sunarodnika sposobnih imitatora i pretvara!a tu"ih koncepcija, no nesposobnih za velike originalne ideje,
on je vrlo jednostavno, kako sam kae, izvrnuo 1egelovu osnovnu -ilozo-sku ideju i koncepciju tumbe # na
teme # i od apsolutnog idealizma kojim vlada kozmosom i istorijom ljudskom on je tim prostim
pretvaranjem stvorio istorijski materijalizam, izdvojivi ekonomske -aktore iz njihovih idejnih veza i
proglasivi ih za glavne i jedine ne pokreta!e ljudske istorije.
& tom materijalisti!kom shvatanju istorije, marksizam je naao vernog saveznika u demokratiji i stvaranje
socijalne demokratije bila je prirodna i nuna sinteza marksizma i buruizma, kapitalizma i proleterstva.
%amo to je negiranjem sela i nacije, socijal.demokratizam izgubio ubrzo svoj smisao i prestao da bude i
socijalan i demokrati!an. +er i socijalno i demokratsko mora biti intimno i nerazlu!no vezano za ono to je
ve!ito, to je nacionalno i seosko, ako hoe da se odri. 0e"utim isuvie je poznato da je agrarni
socijalizam bive socijalne demokratije bio jedan potpun -ijasko, kao to je !ist internacionalizam postao
negacija nacionalizma i za to propao, mada pod vladom g. L. luma internacionala hoe da potisne
nacionalnu 0arseljezu.
II
2o apsurdi i paradoksi demokratije nisu samo teorijski oni su i prakti!ki. To se na primer i matemati!ki
pokazalo prilikom izbora predsednika )uzvelta. Takozvana veina postala je zavisna ne od volje naroda
nego od takozvane izborne aritmetike. Tako smo saznali da se po toj izbornoj aritmetici manjina moe da
pretvori u veinu, kao pri ogu po jednom naem starom izbornom zakonu, gde je lista najveeg koli!nika
vukla sve ostatke i sve liste bez koli!nika i odjednom dobijala veinu nesrazmernu svojoj stvarnoj veini u
narodu.
Tako je Tartije u svojoj poslednjoj brouri, svom Pozivu na uzbunu 3rancuzima, koja je za nekoliko nedelja
rasturena u nekoliko stotina hiljada primeraka, pokazao u ci-rama i statistikama, u 3rancuskoj na svim
izborima od 4567.489: broj glasova palih za izabrane uvek je bio za milion do milion i po manji od broja
glasova koji nisu dobili svoje zastupnike u demokratskom parlamentu, ; i po prema < i po, ili < i !etvrt
prema 7 i !etvrt miliona na oko 44 i po miliona glasa!a. & stvari ; i po do najvie < i !etvrt miliona glasa!a
u jednom narodu od ;= miliona reava sudbinu toga naroda. Tardije podvla!i i to, da je jedan od najvanijih
zakona -rancuske istorije, onaj o odvajanju crkve od drave, izglasala jedna veina koja je predstavljala
neto preko : i po miliona bira!a, na ;= miliona 3rancuza. >akle manje nego 4=?.
I onda su 3rancuzi jo ponosni svojom demokratijom, kao i saveznici im engleski konzervativci, !ija je
veina osnovana na jednoj jo apsurdnoj izbornoj aritmetici. I oboje unisono kritikuju najre!itije
nedemokratske i diktatorske reime 1itlera i 0usolinija iza kojih stoji bezmalo !itav narod nema!ki i
italijanski. (apravo, reimi koji na takav na!in mogu da izigravaju i is-alsi-ikuju volju naroda, ne bi imali
prava da kritikuju diktatorske reime. Tim manje, to se takozvane diktature od danas bitno razlikuju od
onog to pod diktaturom znamo iz istorije. +er sve diktature u istoriji ile su u korist jedne vladajue
manjine, gornjih nekoliko hiljada na tetu !itavih narodnih masa. >ananje diktature, !ak i boljevi!ka i
)uzveltova, su prve u istoriji koje stoje na strani malog !oveka, koju svu zatitu daju malom !oveku, radnoj
sirotinji i koje, to nam izgleda zna!ajnije od svega, daju, osobito 0usolini i 1itler, prevagu selu i seljaku
iznad varoi i varoana. & tom saznanju sela i seljaka i 1itler i 0usolini su ne samo spasioci dosadanje
kulture nego i vizionari budue !ije konture naziremo u novim dravnim poretcima kojima su oni udarili
temelje, a koje su duhovno videli ali nisu uspeli da ostvare tragi!ni balkanci %tamboliski i )adi.
+er ako je dosadanja evolucija ila od seljaka preko gra"anina do proletera, da bi u demokratiji i
boljevizmu postala vladavina obespravljenog, pauperizovanog i proletarizovanog radnog naroda, ovi
diktatori okreu evoluciju naroda od proletera i gra"anina ka seljaku, koji u istoriji postaje ponovo pozvan
da nosi kulturu, kao i onu prvu, koju je on i stvorio, ne na kultu ljudske jedinke koja je u naciji i kroz naciju
u dravi dobila svoj najvii i zavrni oblik i internacionale ni demokratske ni konzervativne ne mogu je ni
zameniti a jo manje unititi, sem da i same sebi iskopaju grob.