OSNOVNI PRINCIPI TIRISTORSKE

FAZNE KONTROLE
Predmetni profesor: Dr eljko Despotovi
VISOKAKOLAELEKTROTEHNIKEIRAUNARSTVASTRUKOVNIHSTUDIJAVIER,
BEOGRAD
STUDIJSKIPROGRAM:NOVEENERGETSKETEHNOLOGIJE
SPECIALISTIKESTUDIJE
PREDMET:UPRAVLJANJEELEKTROENERGETSKIMPRETVARAIMA
UVOD
Fazna tiristorska (SCR) kontrola se bazira na podeavanju
faznog ugla kod tiristorski kontrolisanih ispravljaa (AC/DC),
podeavaa napona (AC/AC)
Fazni ugao se rauna od trenutka kada su se stekli uslovi za
ukljuenje tiristora (obino je to kod monofaznih pretvaraa
ugao koji se rauna od trenutka prolaska mrenog napona kroz
nultu vrednost)
Ovo uslovljava sinhronizaciju trenutka ukljuenja tiristora u
odnosu na mreni napon
Uslovi za ukljuenje tiristora se stiu kada je napon izmeu
njegove anode i katode pozitivan.Ovo ne znai da e tiristor
tada biti ukljuen. Njegovo ukljuenje se ostvaruje dovoenjem
odgovarajueg impulsa na gejt elektrodu.
Osnovni zadatak fazne kontrole je podeavanje izlaznog
napona gore pomenutih pretvaraa, ali pored ovoga faznom
kontrolom je mogue obezbediti i dodatne funkcije kao to su:
mekani (soft) start, ogranienje struje, prekostrujnu zatitu,
blokadu pobudnih impulsa, podeavanje faznog ugla u zadatim
granicama, i sl.
Za pravilan rad tiristorski kontrolisanih pretvaraa (polu i puno-
upravljivih) upravljaki (okidni) impuls je potrebno dovesti u
tano preciziranom trenutku vremena i na pravi tiristor koji se
nalazi u topologiji samog pretvaraa
Kao to je ve naglaeno pobudni Impulsi moraju biti
sinhronizovani sa mrenim naponom i trenutak njihovog
formiranja bira se samo praenjem faznog ugla (u sutini
faznog stava) stava prema ulaznom naponu.
Za formiranje upravljakih impulsa se koriste elektronske
komponente
Nekada se za upravljanje tiristorskim ispravljaima koristila
tranzistorska tehnika.
U skorijoj prolosti se fazna kontrola realizovala sa analognim i
digitalnim kolima opte namene i kolima specijalno namenjenim
za ove primene.
U najnovije vreme se fazna kontrola izvodi u mikroprocesorskoj
tehnici (DSP kontrola, industrijska mikroprocesorska (uP)
kontrola i sl.)
OSNOVNA STRUKTURA SISTEMA FAZNE
KONTROLE
Osnovni elementi:
-izolacija od mrenog napajanja
-sinhronizacija sa mreom
-upravljaka logika
-uobliavanje impulsa
-pojaavanje impulsa
-pobuda
-galvanska izolacija pobude
JEDAN PRIMER REALIZACIJE
FAZNE KONTROLE
Kako se realizuje monostabilno
logiko kolo?
Generisanje pobudnih impulsa poreenjem
rampe i referentnog signala
OPSEG PODEAVANJA:
Ekskluzivno ILI kolo i njegova
tablica istinitosti
REALIZACIJA MONOSTABILNOG KOLA
Predstavljeno monostabilno kolo uobliava
impulse V1. Ovi impulsi su promenljive irine
i posledica su poreenja referentnog signala i
signala rampe.
Ulazno EX ILI kolo detektuje uzlaznu i silaznu
ivicu signala V1 i na izlazu daje signal V3 ije
je trajanje znaajno krae od irine Impulsa
V1. Ovo trajanje je odreeno vremenskom
konstantom RC kola.
Korienjem I kola, odnosno formiranjem
logike funkcije V1V3, dobija se signal V4 koji
ustvari predstavlja signal detekcije uzlazne
ivice signala V1.
Na ovaj nain je postignuta jednostavna
promena faze u odnosu na prolazak mrenog
napona kroz nulu
OPSEG PODEAVANJA:
Realizacija referentnog testerstog napona sa RC kolom je jednostavna ali mana
ovog naina je to se zadovoljavajua linearnost ima samo u poetnom delu
napona na kondenzatoru. Napon na kondenzatoru je eksponencijalna funkcija
vremena.
NAPON NA KONDENZATORU
GENERISANJE NAPONSKE RAMPE- bitan inioc fazne kontrole
STRUJA KONDENZATORA
I=E/R
Oblast gde se prava i eksponencijalna
funkcija dobro slau
LINEARIZACIJA RAMPE SE POSTIE KORIENJEM STRUJNOG IZVORA
Ako je kolektorska struja tranzistora
Q1 relativno mala (<1mA) i ako je
njegovo pojaanje relativno veliko
(>200) njegova bazna struja se
moe zanemariti u odnosu ostatak
kola. Takoe ako je U
D
=U
BE
=0.6-
0.7V)(realan sluaj) moemo na
osnovu prethodno reenog napisati
da je napon na otporniku Re
jednak:
Jednosmerna (konstantna) struja strujnog generatora (kolektorska struja
tranzistora Q
1
) je jednaka:
t
C
I
t u
c
c ) (
LINEARNA RAMPA
KOSINUSNA METODA ZA GENERISANJE KONTROLNIH MPULSA
Mreni napon Vs (sinusna funkcija vremena) se dovodi na ulaz integratora te se
na taj nain dobija napon V1 koji je kosinusna funkcija vremena. Ovaj napon se u
komparatoru poredi sa referentnim naponom Vref te se na izlazu komparatora
dobija naponski signal Vout. Promenom referentnog napona se dobija promena
faznog ugla . Kako dobiti iz signala OUT pogodne impulse (ealj impulsa ) za
pobudu tiristora?
PRIMER KOSINUSNE KONTROLE:
PUNOUPRAVLJIVI TIRISTORSKI PRETVARA
UPRAVLJAKO KOLO SE SASTOJI
OD:
-sinhronizacionog transformatra
(obratiti panju na smer motanja
namotaja)
-integratora (od SIN prave COS)
-komparatora
-monostabilnih kola
-RS flipflopova
-VisokoFrekventnog (VF) generatora
-logikih I kola
DRAJVERI
Vs
TALASNI OBLICI KARAKTERISTINIH
SIGNALA U UPRAVLJAKOM KOLU
TALASNI OBLICI SIGNALA U EN.KOLU
DETALJNO OBJANJENJE SLEDI!!!
RAD
INTEGRATORA
RAD
KOMPARATORA
RAD MONOSTABILNIH
KOLA
Impuls sa
mono.st-1
setuje FF1
a resetuje
FF2
Impuls sa
mono.st-2
setuje FF2
a resetuje
FF1
RAD FLIP-FLOPOVA
FORMIRANJE
ELJA
IMPULSA
-uobliavanje
pomou
i logikih kola
-VF generator
odreuje
uestanost
elja
(od 200Hz-1kHz)
DRAJVERSKA KOLA ZA POBUDU TIRISTORA
PRIMER: FAZNA KONTROLA PUNOUPRAVLJIVOG TIRISTORSKOG MOSTA
SA OPERACIONIM POJAAVAIMA I BEZ UPOTREBE SINHRONIZACIONOG
TRANSFORMATORA
KOLO ZA INTEGRACIJU i INVERTOVANJE (da bi se dobio COS)
Uc,M
invertovan signal sa
kondenzatora
Uc
KOMPARATORSKO KOLO
1
Srednja vrednost izlaznog napona
je proporcionsana referentnojj!!!
COS
RAD KOLA ZA
DIFERENCIRANJE
Pravougaoni izlazi
U1, U2 komparatora
se dovode na kolo za
diferenciranje.
Pozitivni impulsi se
proputaju ka izlazu, dok
se negativni blokiraju
diodama.
Na taj nain se dobijaju
pobudni impulsi U3, U4
kojima se pobuuju
tiristori
ZAVISNOST UGLA UPRAVLJANJA U FUNKCIJI OD REFERENTNOG NAPONA
1
Tiristorski ispravlja se ponaa
kao pojaava velike snage sa
pojaanjem k za upravljaki
(referentni) napon UR.
Odnos izlazne i ulazne veliine
u kompleksnom domenu)
predstavlja njegovu prenosnu
funkciju (W(s). Ona je vaana u
analizi dinamikih karakteristika
pretvaraa. Ovako dobijena
prenosna funkcija je samo
priblina i vai za stacionarno
stanje ili vrlo niske frekvencije.
Za bre promene, mora se uzeti u obzir i
kanjenje!!!.Koliko je ono?
Zavisno od trenutka kada je upravljaka elektronika dala nalog da se izlazni napon
promeni, potrebno je jo neko vreme dok se to i ne ostvari. Kanjenje unosi mrtvo
vreme izmeu dva uzastopna impulsa koje za ovaj sluaj (punoupravljivi tiristorski
most) iznosi MAX polovinu vrednosti peiode T, to za 50 Hz iznosi 10ms. U
praktinom sluaju njegova vrednost ne prelazi 3-6ms, tako da se za prenosnu
funkciju moe pisati da je priblino:
PRIMER: FAZNO UPRAVLJANJE SA KOMPARACIJOM REFERENTNOG
SIGNALA I LINEARNE FUNKCIJE UMESTO KOSINUSNE
Talasni oblici za elektrinu emu
sa prethodnog slajda
Rad elektrine eme e biti objanjen za
svaki od pojedinanih podsklopova
U okviru ove eme se razlikuje
nekoliko bitnih podsklopova:
-sinhronizacioni sklop
-integrator
-zadavanje referentnog
talasnog oblika
-komparatorski blok
DOBIJENI NAPON NA IZLAZU
SE DALJE OBLIKUJE I
PRILAGOAVA POBUDI
TIRISTORA (ealj impulsa)
SINHRONIZACIJA SA MREOM
Izoblienja koja unosi punjenje
kondenzatora C3 i C4, ne unose
smetnje jer se punjenje ostvaruje
u vrnim vrednostima napona
sekundara TR1
INTEGRACIJA SINHRONIZACIONOG NAPONA
NAPON SINHRONIZOVAN
SA MREOM
IZLAZ
INTEGRATORA
U1
U2
Izlaz
integratora
KOMPARACIJA REFERENTNOG UPRAVLJAKOG SIGNALA I
IZLAZNOG NAPONA INTEGRATORA
Pravougaoni impulsi se dalje prilagoavaju drajverskom kolu (formira se ealj
impulsa).
U kakvom su odnosu ovi impulsi U1, U2 sa izlaznim naponom poluupravljivog
ispravljaa?
Napon na
optereenju
Upravljaki signali
drajverskih kola
tiristora
Opseg regulacije od MIN=0 do MAX=180, postignut je promenom
upravljakog (referentnog) napona u opsegu od 0 do 10 V.
ZAVISNOST UGLA UPRAVLJANJA OD UPRAVLJAKOG (REF)
NAPONA?

ZAVISNOST UGLA UPRAVLJANJA OD REFERENTNOG NAPONA
SREDNJA VREDNOST PUNOUPRAVLJIVOG MOSNOG
TIRISTORSKOG ISPRAVLJAA:
SREDNJA VREDNOST POLUUPRAVLJIVOG MOSNOG
TIRISTORSKOG ISPRAVLJAA:
TROFAZNI MOSNI ISPRAVLJA (PUN MOST- 6 TIRISTORA)
TOPOLOGIJA
P- katodna grupa tiristora (T1, T3, T5)
N-anodna grupa tiristora (T2,T4,T6)
Optereenje
STRUJNI PONOR
ANALIZA TALASNIH OBLIKA

cos
2 3

LL d
V V
E V
LL
3
t E v
a
sin 2
) 120 sin( 2
0
t E v
b

) 240 sin( 2
0
t E v
c

cos
6 3
E V
d
Srednja vrednost izlaznog napona
Spektar linijske struje
Furijeov red viih harmonika:
Efektivna vrednost linijske struje:
Ukupno harmonijsko izoblienje:
c b a
I I I
0
d
V
0
d
V
0
d
V
+
-
Talasni oblici
izlaznog napona
za razliite
vrednosti ugla
upravljanja

KOSINUSNA METODA KONTROLE TROFAZNOG TIRISTORSKOG
PUNOUPRAVLJIVOG ISPRAVLJAA
Bie predstvljeno dobijanje logikih
signala za pobudu tiristora T1, ali se
isti princip moe primeniti na ostale
tiristore. Veoma bitan je fazorski
dijagram napona dat na slici.
Linijski napon Vac je referentni talasni oblik koji
odreuje opseg 0- , odnosno opseg ugla paljenja
T1. Fazni napon -Vb koji prednjai naponu Vac
ustvari predstavlja COS referencu za T1. Kontrolni
napon Vctrl u preseku sa COS referencom (-Vb) i
komparatorskim kolom -1 odreuje ugao faznog
kanjenja . Signali V1 i V2 se zajedno sa signalom
ALP vode u logiko I kolo te se dobija upravljaki
signal V6, koji se logiki sabira sa signalom RLP i na
taj nain se formira signal V7. Prednja ivica tog
signala setuje flip-flop FF1, dok se FF1 resetuje
upravljakim signalom za paljenje tiristtora T3.
LOGIKI SIGNALI ZA POBUDU TIRISTORA T1
UPRAVLJAKA KOLA PODEAVAA NAPONA
Ova upravljaka kola su takoe bazirana na
faznoj kontroli. Odnose se na topologije sa
tiristorima i diodama, osnosno trijacima.
Primene su uglavnom na monofazne potroae.
omski potroa
srednja vrednost
efektivna vrednost
koeficijent
oblika
IZRAUNAVANJE SREDNJE I EFEKTIVNE VREDNOSTI I KOEFICIJENTA OBLIKA
ZAVISNOST SREDNJE I EFEKTIVNE VREDNOSTI IZLAZNOG NAPONA
OD UPRAVLJAKOG UGLA
U opsegu uglova upravljanja 60-150 zavisnost je priblino linearna
srednja vrednost struje tiristora
struja optereenja
snaga optereenja
snaga kojom je optereena
napojna mrea
faktor snage
OSNOVNE RELACIJE ZA STRUJE I SNAGE
SADRAJ OSNOVNOG I VIIH HARMONIKA U
ZAVISNOSTI OD UPRAVLJAKOG UGLA
Iako se radi o isto omskom
optereenju, zbog ugla
upravljanja mrea je ustvari
optereena i reaktivnom
snagom.
Ovaj faktor snage (), rezultat je
faznog pomeraja osnovnog
harmonika struje u odnosu na
napon (cos1) i prisustva viih
harmonika (n), koji poveavaju
efektivnu vrednost struje ali ne
prenose aktivnu snagu.
REGULATOR JEDNOSMERNOG
NAPONA
Na izlazu se dobija jednosmerni
napon koji je po obliku isti kao da je
dobijen iz tiristorskog regulisanog
ispravljaa (na primer mosnog) sa
zamajnom diodom.
Ovakva ema je jednostavnija za
upravljanje, pogotovu ako se umesto
dva tiristora radi sa trijakom.
Sa aspekta gubitaka ona je
nepovolnija jer sada struja prolazi kroz
tri elementa koji stvaraju svoje
padOve napona i gubitke.
Srednja vrednost izlaznog napona:
esto je potrebno da se ima
promenljivi jednosmerni napon sa
malom valovitou.
Tada se paralelno ispravljau
dodaje kondenzator velikog
kapaciteta (elektrolit).
Struja kondenzatora proporcionalna
je izvodu napona. Pri ukljuenju
tiristora (trijaka) porast napona je
jako veliki, ali i sama struja
ukljuenja.
Ovim kolom se mogu napajati samo
kola sa relativno malim
kapacitetom.
REGULATOR JEDNOSMERNOG NAPONA SA RC-FILTROM
Razne otpornosti namota transformatora, spojnih veza i njihove induktivnosti
ovde dobro dou tako da je strujni impuls pri ukljuenju znatno manji. Takoe i pri
izboru tiristora treba uzeti znaajnu strujnu rezervu. Kondenzatori velikog
kapaciteta u kombinaciji sa tiristorima zahtevaju i dodatne prigunice.
Regulacija izlaznog napona se postie pri:
REGULACIJA BRZINE UNIVERZALNOG MOTORA
UNIVERZALNI MOTOR-
NAZIVA SE TAKO POTO MOE
RADITI I SA JEDNOSMERNOM I
NAIZMENINOM STRUJOM
I PODJEDNAKO DOBRO
GENERISATI OBRTNI MOMENAT
MOTOR JE REDNI (redno vezani
pobudni namotaj i namotaj na
rotoru)
Razvijeni momenat je jednak M=KI, tako da se u obe poluperiode struje razvija
momenat istog znaka (jedina mana je to je on pulsirajui).
Stator mu je napravljen od dinamo limova
Ekvivalentno kolo je predstavljeno induktivnou i otpornou namotaja kao i
Kontra-Ektro Motornom Silom (KEMS) ija je brojna vrednost E.
Kako izgledaju karakteristini talasni oblici regulatora brzine za topologiju
datu na slici?
Ako je ugao upravljanja >, onda
trijak ima uslove za ukljuenje i
ukljuuje se. Dok je trijak ukljuen,
napon na motoru jednak je ulaznom
(mrenom) naponu. Struja motora
traje do ugla t=.
Zbog pauze u voenju trijaka, efektivna vrednost napona motora (a samim tim i
veliina osnovnog harmonika) je manja od mrenog napona. Pri konstantnom
momentu optereenja (konstantnoj struji) i pad napona na impedansi motora je
konstantan, tako da se smanjuje i indukovana elektromotorna sila koja je
proporcionalna brzini obrtanja. Sa smanjenjem KEMS rotora smanjuje se njegova
brzina obrtanja.
upravljiva oblast
neupravljiva oblast
e
PRIMER JEDNOG TIPINOG UPRAVLJAKOG KOLA MONOFAZNIH
PODEAVAA NAPONA
RAD KOLA
ZA SINHRONIZACIJU
I KARAKTERIST.
TALASNI OBLICI
RAD KOLA ZA UOBLIAVANJE
IMPULSA
U sluaju omskog
optereenja kontrolni
napon Vc je u opsegu
0-5V
Vc
Vc
U sluaju induktivnog
optereenja R-L
kontrolni napon Vc
mora biti dodatno
ogranien kako bi se
obezbedio upravljaki
opseg faznog ugla
Kolo za diferenciranje
i formiranje pobudnih
kratkotrajnih impulsa
C2-R16 kolo slui za
diferenciranje impulsa
OUT3.
Na otporniku R16 se
dobijaju kratkotrajni impulsi
(+) i (-) znaka.
Za nas su od interesa (+)
impulsi koje dobijamo
koristei diodu D5.
Dobijeni izlazni impulsi
OUT4 se vode u drajversko
kolo tiristora (trijaka)
PRIMER: FAZNA KONTROLA UNIVERZALNOG MOTORA SA KOLOM NE555
I OPTO IZOLOVANIM DRAJVEROM
TAJMER NE555 (kao monostabilni multivibrator)
TAJMER NE555 (kao astabilni multivibrator)
RAD KOLA ZA SINHRONIZACIJU i GENERISANJE TRIGER IMPULSA
Izlazni napon V4 se dalje vodi na TRIGGER ulaz kola NE 555.
+Vcc
Tabela istinitosti optokaplera
KARAKTERISTINI TALASNI OBLICI SIGNALA: trigger i discharge
KARAKTERISTINI TALASNI OBLICI SIGNALA: out i discharge
POBUDA ENERGETSKOG TRIJAKA
-Pobuda glavnog (energetskog) trijaka se ostvaruje
preko pomonog optotrijaka .
-Pomoni optotrijak se pobuuje impulsima na
pinu-3 kola NE 555. Ovaj izlaz se menja od 0-Vcc.
-Kada je Vtd = 0 provodi LED i on pobuuje optotrijak.
-Kada je Vtd=Vcc, LED ne provodi, te stoga ne vodi ni optotrijak
TALASNI OBLICI NAPONA NA TRIJAKU I NAPONA POBUDNOG KOLA
LITERATURA:
B.Bose, MODERN POWER ELECTRONICS and
AC DRIVES, Prentice Hall, 2002,
. Nedeljkovi, MREOM VOENI PRETVARAI ,
kademska misao, 2007
R.Radeti, . , TIRISTORSKI PRETVARI,
Nauka, 2004
. Brodi, ENERGETSKA ELEKTRONIKA Nauna
knjiga , Beograd, 1990.
DECEMBAR 2013