Polemika Vuka I Vidakovića

UDC 821.163.41.09 Vidakovi M.:821.163.41.09 Karadi V. S.
821.163.41-95
POLEMIKA VUKA I VIDAKOVIA RAT KULTURA
Nenad Nikoli
SAETAK: Tumaewem polemike Vuka Stefanovia Kara-
xia i Milovana Vidakovia preispituju se kwievnoistorij-
ske koncepcije wenih dosadawih tumaewa i predlae se kwi-
evnoistorijski pristup koji bi veu pawu posvetio pita-
wima kulture.
KQUNE REI: Milovan Vidakovi, Vuk Stef. Kara-
xi, istorijski roman, kwievna istorija, moralna povest,
pseudoistorijski roman, rani srpski roman, studije kulture,
teorija romana
G. V. ne zna ni istorije, ni geogra-
fije, ni logike, ni poezije, ni retori-
ke; niti zna to je moral, ni stid, ni
utivost; niti poznaje haraktera na-
roda naega, ni nita.
Vuk Karaxi (DRS*: 176)
Ja ga prezirem, ja i wega i wegovu
onakovu recensiju, kupno i one, koji
su ga na wu podgovarali, za nito vme-
wavam.
Milovan Vidakovi (QJ: , [hh])
Polemiku Vuka Karaxia i Milovana Vidakovia vrlo dugo su svi
opisivali kao bitno kwievnu, instistirajui da je weno poreklo u
razliitim shvatawima romana. Iako Pavle Popovi istie da Vuk,
* Skraenice upuuju na sledea izdawa:
VB Milovan Vidakovi: Velimir i Bosiqka [Blagovonn krn clomudrenn
lybve libo stradatelna povst Velimra i Bosilki na moralnmi pouenm soinenna,
1811], priredila Marija Kleut (Srpska kwievnost: roman, kwiga 2); Beograd: Nolit, 1982.
DRS Druga recenz srbska" (1817), u: O jeziku i kwievnosti , priredio Beri-
slav Nikoli (Sabrana dela Vuka Karaxia, kw. H); Beograd: Prosveta, 1968. Navodi se
transkribovano.
AVP itije Ajduk-Veqka Petrovia", u: Danica. Zabavnik za godinu 1826, u:
Danica: 1826 1827 1828 1829 1834, priredio Milorad Pavi (Sabrana dela Vuka
Karaxia, kw. ); Beograd: Prosveta, 1969.
naravno, nije pravi kwievni kritiar [] nije imao ni potrebnog
obrazovawa [], ni naroito izraena ukusa, ni najzad pravoga intere-
sovawa [] ne operie ni renikom kwievne kritike [] ni sam ob-
lik ove wegove kritike ne pokazuje ni malo kritiara od zanata", ipak
je wegov izredni zdravi razum" dovoqan da se kae da je mogao biti
pravini sudija i u stvarima kwievnog ukusa".
1
Popovieva opta
ocena je da u celoj kritici bar sa neznatnim izuzecima Vuk ima
pravo. Ona je istina primitivna, ali je sva razumna".
2
Dragia iv-
kovi zadrava u potpunosti wegovu ocenu"
3
koju proiruje i nekim
sopstvenim zapaawima, a Jovan Dereti ide jo daqe tvrdei da teo-
rijski najveu vrednost imaju Vukove primedbe na nedoslednost u pri-
kazivawu karaktera kod Vidakovia. On se tu kao i kod pitawa odnosa
478
KC Kassia carica ili Traveziran Oktavan (1827) predgovor se navodi po
transkripciji: Blagohotnim itateqem [predgovor romanu Kasija carica]", u zborniku:
Poeci srpske kwievne kritike.
QJ: Lybomir u Elsumu, Romanteska, no pri tom i moralna povst, soi-
nena Milovanom Vidakoviem, dtovospitatelem, posvena e gospodaru Palu Pe-
riiu, Mladomu kupcu i gradaninu Novosadskomu. V Budim, Pismen Kralevsk:
Vseuilia Petanskago. 1814. Navodi se transkribovano.
QJ: Lybomir u Elsumu ili Svetozar i Dragin. Moralna povst; soinena
Milovanom Vidakoviem. posvena G. Tmotey Gewrgeviu Kupcu i itely Titel-
skomu. ast vtora. V Budim, 1817. Navodi se transkribovano.
QJ: Lybomir u Elsumu, ili Svetozar i Dragin moralna povst soinena
Milovanom Vidakoviem narodnago, Greko-neun: Gm: Novosadskago Professorom,
posvena e Gospodaru Georgy Varsanu kupcu itarskomu, i itely Panevakomu, i
lybezno suprugi ego Gospoi Persdi rod: Radanovi. ast treta. V Budim, Pi-
smen Kralevsk: Vseuilia Peansk:, 1823. Navodi se transkribovano.
QS Lybezna scena u veselom dvoru Ive Zagorice (1833) predgovor se navodi po
transkripciji: Predislovije [romanu Qubezna scena u veselom dvoru Ive Zagorice]", u
zborniku: Poeci srpske kwievne kritike.
PP Primjeanija na prevode G. Tome Qubibratia, i na primjeanije na wih G.
Stanimira ivkovia" (1820), u: Vuka Stef. Karaxia i Save Tekelije pisma visokopreo-
svetenome gospodinu Platonu Atanackoviu, pravoslavnome vladici budimskome o srpskome
pravopisu, sa osobitijem dodacima o srpskom jeziku (1845), u: O jeziku i kwievnosti /1,
priredio Golub Dobrainovi (Sabrana dela Vuka Karaxia, kw. H/1); Prosveta: Beo-
grad, 2001.
SM Siloan i Milena. Srbkin u Englezko (1829) predgovor se navodi po tran-
skripciji: [Predgovor romanu Siloan i Milena]", u zborniku: Poeci srpske kwievne
kritike.
SR 1818 Srpski rjenik, istolkovan wemakim i latinskim rijema, skupio ga i
na svijet izdao Vuk Stefanovi, u Beu, 1818. [fototipsko izdawe: Dela Vuka Karaxia;
Beograd: Prosveta Nolit, 1987].
SR 1852 Srpski rjenik istumaen wemakijem i latinskijem rijeima, skupio ga
i na svijet izdao Vuk Stef. Karaxi, u Beu, u tampariji Jermenskoga namastira, 1852.
[fototipsko izdawe: Beograd: Nolit, 1972].
UJ Usamlen ynoa, Povst nravouitelna ot Milovana Vidakovia nauk
lybitel na Prostomu Dalektu Serbskom soinna. V Budin Grad, Pismen Kra-
levskago Vseuilia Vengerskago, 1810. Navodi se transkribovano.
1
Pavle Popovi: Milovan Vidakovi (1934) (Sabrana dela Pavla Popovia, kw. 7);
Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2000; 170.
2
Pavle Popovi: Milovan Vidakovi; 175.
3
Dragia ivkovi: Poeci srpske knjievne kritike: 18171860; Beograd: Rad, 1957; 76f.
poezije i istorije ponovo pribliava Aristotelovoj Poetici".
4
Meu-
tim, u monografiji Vidakovi i rani srpski roman Dereti e istai
da, suprotno od onog to se obino misli, Milovan Vidakovi nije
naivni stvaralac", on je upuen u pitawa kwievne teorije, posebno
u pitawa kwievnog roda u kome je najvie stvarao",
5
a zatim primeti-
ti da dok o Vukovim recenzijama postoji itava literatura u kojoj su
sve kritike primedbe na Vidakovia podrobno analizirane, nije se
naao skoro niko da bar radoznalosti radi obrati pawu i na drugu
stranu i da bez predrasuda ispita ta je napadnuti i poraeni pisac o
svemu tome mislio".
6
Naalost, iako je prvi opirnije pisao o kwi-
evnom programu Milovana Vidakovia, ni sam Dereti to nije ui-
nio, jer ni u jednom trenutku nije suelio Vukove i Vidakovieve stavo-
ve, nije interpretirao polemiku, nego samo pojedinane pozicije wenih
uesnika. Tako je Dereti govorei o Vuku isticao wegovo uoavawe
istoriografskih i faktografskih netanosti Vidakovievih romana, a
razmatrajui kwievne poglede prvog srpskog romanopisca pisao je da
u Vukovim zahtevima za faktografskim tanostima Vidakovi vidi
puko sitniarewe koje je suprotno duhu romana kao dela slobodne pe-
snike fantazije",
7
ak da Vuk Karaxi, koji je i sam, kad je govorio o
epskim pesmama, isticao wihovu nezavisnost od istorijske istine,
wihovu autonomiju kao umetnikih tvorevina, bio je rigorozan u svojim
vanliterarnim zahtevima od romana. U wegovoj kritici roman je postao
plen filologije, etnografije, istorije i geografije."
8
Dakle, kada pi-
e o Vuku, Dereti kao da wemu daje za pravo; piui o Vidakoviu,
ovaj izrasta u samosvesnog romanopisca definisanog i modernog poe-
tikog programa. Meutim, nije mogue i jedno i drugo. Ili je Vuk bio
u pravu, pa Vidakovi nije imao nikakvu predstavu o istorijskom roma-
nu, ili je Vuk zaista sitniario, to je nespojivo sa wegovom blisko-
u Aristotelovoj Poetici. A bie da je u pitawu neto tree ni
jedan od wih dvojice nije bio toliko superioran nad onim drugim, to
ve i sama mogunost polemike sugerie. Zato bi sueqavawem wihovih
stavova trebalo detektovati kqune take oko kojih se polemika lomila,
a koje se ne nalaze na povrini reenoga, u eksplicitnim poetikim
stavovima koji su nedomiqeni i, uostalom, potpuno nevani za impli-
citnu poetiku kako Vukove kritike tako i Vidakovievih romana.
Sava Damjanov je u studiji Vidakovi, moderniji od Vuka prvi i
dosada jedini suprotstavio Vukovo i Vidakovievo gledite, ali upr-
kos eqi da se wihovi polemiki tekstovi iitaju iznova, pre svega
izvorno [] i nepristrasno",
9
to je itawe ostalo ogranieno zadrava-
479
4
Jovan Dereti: Poeci srpske kwievne kritike", u zborniku: Poeci srpske
kwievne kritike, priredio Jovan Dereti (Srpska kwievna kritika, kw. 1); Novi Sad
Beograd: Matica srpska Institut za kwievnost i umetnost, 1979; 26.
5
Jovan Dereti: Vidakovi i rani srpski roman; Novi Sad: Matica srpska, 1980; 22.
6
Jovan Dereti: Vidakovi i rani srpski roman; 22.
7
8
9
Sava Damjanov: Vidakovi, moderniji od Vuka" (1987), u: Novo itawe tradici-
je: Izazovi istorije srpske kwievnosti; Novi Sad: Dnevnik, 2002; 5758.
wem na nivou samih kwievnih koncepcija i poetikih naela za koja
su se zalagali glavni akteri".
10
Nesumwivo je da wihovo dosadawe
preteno itawe samo sa stanovita Vukovih reformatorskih nasto-
jawa i u globalnom kontekstu wegove borbe sa protivnicima iz 'tabora
konzervativaca' "
11
daje redukovanu sliku polemike, ali ni verovawe na
poetiku re Vuku ili Vidakoviu takoe nee dovesti do najdubqih
osnova wihovog spora. Damjanov, meutim, samo Vidakoviu veruje na
re, dok Vukovu kritiku podvrgava ispitivawu i tako prvi uoava da su
Vukovi moralni zahtevi u stvari, nazori karakteristini za Vukovu
postojbinu (hercegovako selo), nazori koje on tretira kao univerzalne
kriterijume procewujui prema wima ak i postupke sredwevekovne
srpske vlastele".
12
Generalno, u pitawu je Vukova apsolutizacija pro-
stog oveka i neukog naroda wegovog vremena i prostora",
13
to je vrlo
znaajan uvid jer pokazuje da ni sam Vuk nije izbegao zamku onoga to je
wegova najznaajnija [] zamerka u ovoj oblasti [] to se Vidakovi-
evi junaci koji ive u doba cara Duana ponaaju i govore na nain
slavenoserpskih graana u Ugarskoj".
14
Meutim, tu nesumwivu osobinu
Vidakovievih romana koju je i Skerli podvukao u Istoriji nove
srpske kwievnosti
15
Damjanov istie kao nedvosmisleno kwievno
vredan postupak: branei Vidakovievo uvoewe kafe u roman o etrna-
estom veku, on naglaava: naem romansijeru je prevashodno vana
upeatqivost slike, izvesna figura otmenosti koja e pojaati roman-
tini sjaj sredwovekovne srpske vlastele, ali istovremeno i biti bli-
ska wegovom devetnaestovekovnom itaocu",
16
pri emu se ta bliskost
uzima kao samorazumqiva, jer je unapred odlueno da Vidakovievim ro-
manima prevashodna intencija i nije tano, autentino rekonstruisa-
we jedne minule stvarnosti naprotiv, pre bi se moglo rei da oni
tee uspostavqawu mostova izmeu prolosti (sredwevekovne) i svog
vremena".
17
Pitawe je, meutim, koji je smisao tog odnosa, to jest zato
Vidakovi die takve mostove? Sava Damjanov potpuno zanemaruje Vi-
dakovievu moralistiku intenciju jer je moralisawe, u sopstvenim
poetikim pogledima negativnu kategoriju, rezervisao za Vuka i ak-
cenat stavqa na isticawe fikcionalnosti romana, pa se onda Vidako-
vievi predgovori, nastali u polemici sa Vukom, mogu u jednom i-
rem smislu posmatrati kao prva odbrana poezije u srpskoj kwievno-
sti",
18
to dovodi do zakquka da Vidakovieva eksplicitna poetika
480
10
Sava Damjanov: Vidakovi, moderniji od Vuka"; 58.
11
12
13
14
Jovan Dereti: Poeci srpske kwievne kritike"; 25.
15
On nema istorijsko oseawe i sposobnosti da ue u duh epoha koje opisuje, i
linosti iz prolosti slika kao moderne qude, puta da rade i govore kao da su iz da-
nawice. U istorijskom kostimu on predstavqa qude H veka" (Jovan Skerli: Isto-
rija nove srpske kwievnosti (1914); Beograd: Prosveta, 1967; 154).
16
17
18
naela (bez obzira na vrednosne domete wegovih romana) mnogo su mo-
dernija i blia savremenoj literarnoj svesti od Vukovih kwievno-
kritikih simplifikacija".
19
Naravno da sledei odlomak iz predgovora Qubeznoj sceni u veselom
dvoru Ive Zagorice zvui izuzetno moderno: Veselo bo serdce duh na
poetieske fantasije u dvienije privodi i veselo serdce takovi nam
oivqava da on ot brige svobodan silom voobraenija svojego na viso-
ko uzleti i kao svetlooki orao s visine neke na ovaj svet smatra, s vi-
sine predmete na zemqi gledi, takove razlikuje i o wima misli i rasu-
dava da sve u prirodi zato je onako, a ne inae, on istrai, razmer-
si i u svoj red stavi. Sve to poeta trudi se doznati, sve umom postignu-
ti, sve nam jasno predloiti i na liri svojoj takova nam otpojati. Duh
poetieski u ivoj svojoj fantasiji kao muwa plane i u daleaje u-
i zemaqa predela otleti, pak skida sebi ispred oiju svoji[h] ot
starine zavese i umno zagleda tamo kakve obiaje i kakve naravi, koje
dobrodjeteqi, koje li praotaca naih poroke one pokrivaju i za nas,
potomstvo ih, i popravqenije nae uvaju i hrane. / Odovud, ubo, ite
se da poeta mora biti i istorik i geograf, iskusan fisik i logik, do-
bar ritor i gramatik, da moe sve u sluaju na razne predmete razvede-
ne misli u lep sojuz kombinirati i takove nam poukratko, no ivo i
slatko, predstaviti da nam duh voshiti, da nam serdce nae ublai i
razveseli. No i poeta ne smatra se otuda samo za takova koji rei tokmo
kuje i takove nam na stihove slae i nameta, nego i onaj koji lepe
svoje fantasije i misli svoje na takve ideje vozvodi, koji prirodu lepo
opisati zna i koji vei bezdune sute isto oivotvoriti ume, bi-
lo ovo na stihovi, bilo proze" (QS: 151152). Ove Vidakovieve rei
zvue toliko dobro i toliko odudaraju od ostatka predgovora da je pravo
udo da Pavle Popovi ili neko od drugih velikih istraivaa pozi-
tivistikog usmerewa nije potraio wihov uzor u kojoj stranoj kwi-
evnosti. Meutim, koliko su one same po sebi znaajne, ako i Sava
Damjanov, koji jedini dri stranu Vidakoviu, priznaje da nemaju veli-
ke veze sa implicitnom poetikom wegovih romana? Uostalom, sam Vi-
dakovi u istom predgovoru kae, izviwavajui se, da ja mene za takova
poetu i ne metavam" (QS: 152)! Kakav je onda znaaj ovih stavova? Ni-
su li oni znak slabosti srpske kulture, iji vodei romanopisac zna
ta je vrhunski domet poezije, istovremeno uveren da nema sposobnosti
da ga dostigne? Nije li modernost eksplicitne poetike sa naglaenom
staromodnou implicitne poetike jer Vidakovi ne nastoji da se
na bilo koji nain makar priblii pesniku kakvog je opisao u predgo-
voru porazan znak nedelotvornosti poetike u srpskoj kwievnosti?
Ne, dakle, samo da Vidakovievi predgovori nisu otvorili srpskoj
kwievnosti slobodnije stvaralake prostore i ire mogunosti",
20
nego su pre otkrili odsustvo autentine stvaralake slobode, sapetost
stvaralatva ograniewima starog tipa romana i zahteva za moralnom
481
19
20
poveu, koji je u Vidakovievoj poetici Damjanov sasvim zanemario, a
koji je wen osnovni zahtev (i u navedenom odlomku prisutan) kojem se
podreuju i istorinost romana i snaga fantazije.
Dakle, u dosadawim ispitivawima polemike o romanu Vuka i
Vidakovia pawa je prevashodno usredsreena na wihove eksplicitno
izreene poetike stavove, a tek ponekada su ti stavovi problematizo-
vani s obzirom na implicitnu poetiku romana, odnosno podrazumevane
osnove Vukove kritike. Ni u jednom sluaju, meutim, nije uiwen na-
por da se Vukovi i Vidakovievi stavovi ukrste, da se wihova polemi-
ka osmotri u svojoj dinaminosti, da se stavovi jednog i drugog proi-
taju uslovqeni polemikom, s obzirom na roman na koji se odnose i, naj-
vanije, iz perspektive razliitog kulturnog zalea iz kojeg oni govo-
re. Pretpostavqajui da je razlika meu wima poetika, ona je u sferi
poetike i traena. Sava Damjanov je prvi primetio da je Vukova kriti-
ka Vidakovievog morala uslovqena takoe savremenou a ne zahtevom
za istorijskim perspektivizovawem, ali ni on nije iskoraio ka zale-
u koje omoguava da se dva pseudoistorijski usmerena stvaraoca sukobe.
Umesto toga je dokazivao da je Vidakovi poetiki moderniji, uprkos
svesti o potpunoj nevanosti te eksplicitne poetike modernosti za
wegovo stvaralatvo. Da li je zbog eqe da istakne vanost moderne,
pa makar i neprimewene poetike, Damjanov propustio da se osvrne na
uveno a slabo, teorijski najpretencioznije mesto sa zavretka prvog
(kwievnog) dela Druge recenzije srbske, na kojem Vuk navodi uzorne ro-
mane i iz wih izvodi protivrean zahtev da u romanu predstavqa se
ovek kao to jest, i kao to bi trebalo da bude" (DRS: 176)? To je me-
sto vrlo problematino, jer Kopitarevo je nabrajawe onih romana koje
preporuuje Vidakoviu da ita"
21
ako je i ovoga",
22
dodaje Pavle
Popovi te oni nisu, dakle, po vkusu recenzenta" (DRS: 175). Daqe,
kada se iz pozivawa na Vilandova Agatona, Amadisa, Oberona, Aristi-
pa, Zlatno ogledalo, Abderce, i ostale; Geteova Vilhelma i Vertera; Fe-
nelonova Telemaha; Bartelemijeva Anaharzisa; Lesaeva il Blaza i
[H]romog avola; Goldsmitova Vekfildskog popa; Rihardzonovu Klarisu;
Fildingova Tom Xonsa; Sternova endija" (DRS: 175) zakqui da on-
e pametan i poten ovek govori i radi svagda kao pametan i poten;
budala kao budala; rav i nevaqao ovek kao rav i nevaqao ovek; kur-
va kao kurva itd." (DRS: 176), onda se izuzetna heterogenost navedenih
romana previa, a ono to bi bila wihova uzornost postavqa na toli-
ko optem nivou da i najgorij wemakij roman, koji ve ni slukiwe
ne itaju" (DRS: 175) je pametnije napisan, nego [] Qubomir" (DRS:
176). Dobro je poznato da je Filding parodirao Riardsonovu Pamelu
(romanima Shamela i Xozef Endrjus), kao i da je u Sternovom Tristra-
mu endiju parodiji i preispitivawu izloen upravo koncept autobi-
ografskog pripovedawa karakteristian za Riardsona: umesto prie
482
21
Qubomir Stojanovi: ivot i rad Vuka Stef. Karaxia; Beograd, 1924 [foto-
tipsko izdawe: Beograd: Beogradski izdavako-grafiki zavod, 1987]; 161.
22
koja dominira wegovim, ali i Fildingovim romanima, Stern u prvi
plan istie pripovedaeve komentare i odstupawe od pravolinijskog
pripovedawa. Stern u Tristramu endiju problematizuje sopstvo i iden-
titet, a Vuk Tristramom endijem zavrava spisak uzornih romana za
koje tvrdi da u wima pametan i poten ovek govori i radi svagda kao
pametan i poten; budala kao budala; rav i nevaqao ovek kao rav i
nevaqao ovek; kurva kao kurva itd.", pa na osnovu toga zahteva da se
ovek u romanu predstavqa kao to jest, i kao to bi trebalo da bu-
de". Osim to se ne moe izvesti iz navedenih romana u Fildingo-
vom Tomu Xonsu, recimo, pie da ba u ovom sluaju ivot je najvie
slian pozornici, poto se esto dogaa da ista osoba pretstavqa hu-
qu i heroja; i onaj koji izaziva vae divqewe danas, moe, vrlo lako,
da izazove va prezir sutra"
23
ni sam po sebi ovaj zahtev nije jasan.
Moda bi se zaista moglo pretpostaviti da je Vuk preko Kopitara do-
ao do nekih dalekih pojmova o Aristotelovoj Poetici, te da je poku-
ao da u svom iskazu ujedini razliku izmeu Sofokla koji prikazuje
qude onakve kakvi treba da budu" i Evripida koji ih prikazuje onakve
kakvi jesu".
24
Kako, meutim, razumeti da se u istom romanu prikazuju i
qudi kakvi jesu i kakvi treba da budu, ako za pesnika nuno je da on
svagda podraava jedno od ovoga troga: ili stvari kakve su bile ili ka-
kve jesu; ili kakve su prema kazivawu i verovawu qudi; ili, najzad, kakve
treba da budu"?
25
Poto je uzaludno pokuavati ovde prepoznati pole-
miku sa Aristotelom, naroito s obzirom na onoliko heterogenu grupu
romana i to neadekvatno opisanih, mora se postaviti pitawe u kom
smislu se zahtev koji Vuk postavqa moe razumeti? Tri godine kasnije,
na poetku Primjeanija na prevode G. Tome Qubibratia, i na primjea-
nije na wih G. Stanimira ivkovia Vuk prevode Georgija Magaraevi-
a (Toma Qubibrati mu je bio pseudonim) iz Junga i Vilanda opisuje
kao svedoanstvo ta je[ste] spisateq, i kakav on treba da bude" (PP:
174). U tim prevodima se zaista govori o situaciji pisca, te se daju od-
reeni saveti kako da se dostigne ona pozicija koja se smatra idealom,
ali u pitawu je teorijski tekst, u kojem ne samo to se moe slobodno
kombinovati opis situacije i predlog kako da se ona poboqa, nego je
to za wega i najvanije. U romanu, meutim, sluaj je sasvim drugaiji.
Ako bi se i odbacila aristotelovska uverenost da junaci mogu biti ili
kakvi jesu ili kakvi treba da budu i dopustilo se da u istom romanu
mogu junaci koji su veran opis postojeih qudi postojati uporedo sa
onima koji su nosioci ideala, postavilo bi se pitawe da li qudi ka-
kvi jesu onda slue bilo emu osim isticawu idealnosti qudi kakvi
treba da budu, a kada se tome doda i zahtev za potpunom doslednou
svih karaktera, qudi kakvi jesu morae da ustupe mesto junacima koji su
483
23
Henri Filding (Henry Fielding): Tom Dons: istorija jednog nahoda (The History of Tom
Jones, a Foundling, 1749), preveo s engleskog Borivoje Nedi; Rijeka: Otokar Kerovani, 1958;
354.
24
Aristotel: O pesnikoj umetnosti, s originala preveo i objanjenja u registru imena dodao
Milo N. uri; Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1990; 87.
25
Aristotel: O pesnikoj umetnosti; 86, podvukao N. N.
negativitet idealnih junaka oigledno, od Aristotelove Poetike ni-
je ba tako lako umai, a da se ostane veran mimetikom shvatawu kwi-
evnosti. Zato se u ovim Vukovim stavovima prepoznaje zanemarivawe
fikcionalnosti i prevashodno moralistiki zahtev da se negativnim
junacima (qudima kakvi jesu
26
) suprotstave pozitivni junaci (qudi ka-
kvi treba da budu). Uverenost da je svaki ovek sebi dosledan i nepro-
menqiv naravno da previa unutrawe emotivne protivurenosti ili
svesne lai neke linosti",
27
ali je pitawe da li Vuk takav zahtev is-
postavqa zato to ne zna za elementarne nedoslednosti qudske priro-
de? Da li je mogue da je svedok dogaaja u ustanikoj Srbiji koje e
neto kasnije opisati u nizu istorijskih spisa koji izvrsno otkrivaju
promenqivost i prevrtqivost qudskog karaktera bio uveren u psiho-
loku jednostranost oveka? to je to tee zamisliti, to je lake de-
tektovati da Vuk o romanu ne govori kao o slici stvarnosti a na ta
je pristajao i Sava Damjanov, zamerajui mu samo to je stvarnost koja
je za wega mera romana iskquivo stvarnost hercegovakog sela nego
kao o moralnoj, pounoj prii, u kojoj likovi ne treba da budu psiholo-
ki uverqivi nego da otelotvore odreeni princip. Zato i kada je na
nekoliko mesta kritikovao psiholoku neuverqivost Vidakovievih
likova, Vuk je nije kritikovao kao takvu, nego kao neuverqivost ideal-
nih likova kakvi bi trebalo da budu prikazani u romanu.
Iako uveni zavretak Druge recenzije srbske nema poetiki znaaj,
on je vrlo vaan jer tradicionalno prihvatawe Vukovog razmetawa
imenima velikih pisaca i wihovih neproitanih romana kao garanta
nepostojee poetike boqe svedoi o situaciji srpske kulture nego ni-
zak umetniki nivo Vidakovievih romana. Dok estetska slabost Vida-
kovievih romana ukazuje na nemogunost kulture da u prvom koraku iz-
nedri vredan umetniki proizvod, dok velika itanost tih slabih ro-
mana upuuje na potrebu srpske publike za romanima na svom jeziku i
wenu nedovoqnu izobraenost koja joj omoguava da i u slabim romani-
ma uiva, mogunost da se Vukova recenzija prihvati kao utemeqena i
poetiki osveena kritika, iwenica da niko nije upozorio da roma-
ni koje Vuk navodi nemaju nikakve veze sa onim to o wima govori, da
se niko nije zapitao na koji su tano nain junaci Tristrama endija
sebi dosledni i koji su od wih qudi kakvi jesu, a koji su pak qudi ka-
kvi treba da budu sve to svedoi o skoro potpunom odsustvu poetike
svesti o romanu u srpskoj kulturi s poetka devetnaestog veka. Ni ka-
snije nije uoena ova fundamentalna protivrenost Vukove Druge recen-
zije srbske; umesto toga, nastojalo se na formirawu koliko-toliko kohe-
rentne interpretacije koja e od Vukovih stavova stvoriti kakav-takav
kwievnoteorijski sistem. Vuk, meutim, kwievnoteorijski sistem
nema. Razmetqivi zavretak wegove kritike je tipian potez autodi-
dakta koji pokuava da se legitimie: uobliavajui svoju poetiku
maksimu, on hvata odjeke aristotelovskih poetika i kombinuje ih toli-
484
26
to, naravno, nije dosledno s obzirom na wihov potpuni negativitet.
27
ko slobodno da to moe znaiti jedino da ga nikakva poetika ne obave-
zuje. Meutim, iza wegovih stavova prepoznaje se jasan moralistiki
zahtev, koji progovara i kroz primedbe koje se odnose na anahronizme i
netanosti u prikazivawu srpskih obiaja. Upravo lako prepoznatqiv
zajedniki osnov tih primedaba u moralu, a odsustvo koherentnog poe-
tikog sistema iza wih, otkriva da je znaaj ove polemike pre kulturo-
loki nego kwievnoistorijski.
*
* *
Ako Vuk Vidakoviu zamera to se wegovi junaci ponaaju i govo-
re kao savremeni graani, kako je mogue da komentariui svatove
prikazane u Qubomiru u Jelisijumu kae da svatovi su srbski najbezo-
brazniji po Bakoj i po Srbiji, ali Boe sauvaj takovo to i pomi-
sliti, a kamo li uiniti od domaina i od domaice" (DRS: 157)? Ako
Vidakovi grei kada opisuje pojedine odnose meu junacima iz sred-
weg veka po modelu savremenih graanskih odnosa, kako Vuk ne grei
kada ne zahteva sredwevekovne svadbene obiaje, nego Vidakovia kri-
tikuje s obzirom na savremene seoske svadbe? Da li to znai da Vuk ve-
ruje da su svadbeni, kao i bilo koji drugi obiaji, neistorijski? Razli-
ka koju uoava u odnosima meu zaqubqenima, da je Svetozareva etwa
pod ruku sa damama ovako, kao to se danas etaju sluge kojekakve i
kalfe majstorske sa slukiwama po Prateru i po Augartenu"
(DRS: 167), ne provocira Vuka da postavi pitawe i o drugim razlika-
ma, pa i izmeu obiaja sada i u sredwem veku, jer je on uveren da kod
svakoga su naroda najsvetije ove tri stvari: zakon, jezik i obiaji: tim se
narodi jedan s drugim roakaju, i jedan od drugog razlikuju. Kako narod
izgubi te tri svetiwe, on izgubi i svoje ime" (DRS: 157158). Od te
tri svetiwe, meutim, samo je vera zaista nepromenqiva, dok niko bo-
qe od Vuka nije sagledavao promenqivost jezika; obiaje Vuk u tom tre-
nutku posmatra kao mnogo postojanije nego to zaista jesu i homogenije
nego to e ih kasnije sam prikazivati.
28
Ipak, Vidakovievo odstupa-
we od obiaja ne moe se svrstati u, recimo, grupu lokalnih invarija-
nata, ono je sasvim razliito po svom duhu,
29
ali kako je re o obiaji-
ma sredwevekovne aristokratije, da li se wihov duh uopte moe odre-
diti na osnovu obiaja savremenog prostog naroda, sve i da su obiaji
485
28
Dobar primer promene u shvatawu obiaja je odrednica Boi" iz dva izdawa
Srpskog rjenika. U prvom izdawu se od lokalnih invarijanata navodi samo obiaj sjakawa
po Bosni i po Hercegovini (SR 1818: 40), a i to da bi se ispriala aqiva priica ve-
zana za sjakawe, dok je u reniku iz 1852. godine odrednica dopuwena nizom lokalnih
obiaja iz Risna, Bake, Grbqa, Boke, kao i postupcima o Boiu koji nisu suvie ra-
ireni nego ih uprawavaju samo gdjekoji" (SR 1852: 35).
29
Ili moe biti da g. V. misli da je sva srbska narodnost Nationalitt i svi
stari obiaji kad se iznese ladno peewe s bijelim lukom, mlad sir, suvo meso, pogaa,
utura ili tikve ili kondir vina, uture paline; kad povrve ae od ruke do ruke, i kad
se ponu kuckati; kad produe vrijeme pri ai vina i s nogu za srena puta ispiju po
nekolike itd." (DRS: 175).
potpuno postojani? Iako esto Vidakovia kritikuje to junake koji
pripadaju prolosti opisuje nalik na savremenike, Vuk ukazujui na
netanost u opisu obiaja ne zahteva istorijsko perspektivizovawe s ob-
zirom na vreme i stale Vidakovievih junaka, nego raspravqajui o
savremenim obiajima prihvata osnovnu pseudoistorijsku konvenciju ro-
mana. Ukratko, Vuk i Vidakovi se prema istorijskom vremenu odnose na
isti nain. Zato se onda stalno u literaturi istie da je Vuk prepo-
znao anahronost Vidakovievih romana i na woj insistirao, a ne pri-
meuje se da je i sam bio anahron u svojim procenama Vidakovievih ju-
naka? Da li zato da bi se stvorila predstava o Vuku kao zagovorniku
istorijskog romana? Wegove primedbe da kafa i duvan u Evropi nisu
bili poznati u vreme radwe Qubomira u Jelisijumu nisu istoga reda kao
kritika da Svetozar i wegove dame lie na sluge kojekakve i kalfe
majstorske sa slukiwama" u Svetozarevom ponaawu Vuku ne
smeta toliko anahronost koliko wegova niskost, jer samo nekoliko re-
daka kasnije pie da takovij je dar mogao primiti Veqko od Kamen-
skoga i od Crnoga orija, a Kamenski od Aleksandra: sqedovatelno i
Svetozar od Uroa, a ne Uro od Svetozara" (DRS: 168), oigledno su-
dei o Duanovom vremenu na osnovu sopstvenog. Razlika, dakle, nije
metodoloka: Vukova primedba nije toliko usmerena na projektovawe
sadawice u prolost, koliko na to to je ta sadawica neadekvatna,
to se Svetozar ponaa kao beki kalfa. Sadawica koja je Vidakovi-
u uzor neadekvatna je dvostruko: najpre niskou morala, a potom ne-
srpskim karakterom te dve Vukove kritike intencije ujediwuje esto
pomiwawe nemakih plesnivih romana za slukiwe kao najslinijih
Vidakovievom romanu. Vuk oigledno ne bi imao nita protiv junaka
koji bi se ponaali po obrascu tadaweg patrijarhalnog morala, iako
ni to ne bi odgovaralo istorijskim junacima. Dakle, Vuk ima pravo ka-
da Vidakoviu zamera na anahronosti, ali on tu primedbu ne izvodi iz
zahteva istorijske verodostojnosti nego u ime idealnog morala, te se za-
to i sam esto poziva na savremene primere u kritici Vidakovievog
romana, budui da su oni otelotvorewe tog ideala u sadawosti. Au-
tentina kritika anahronosti odnosi se samo na materijalni svet Vi-
dakovievog romana kafu, duvan, kolesnice dok se moral i pri-
kazani obiaji kritikuju iz univerzalistike pozicije koja se o isto-
rinosti morala i obiaja uopte ne pita.
Zato se ne moe rei da se Vuk zalagao za novu poetiku romana.
Traei drugaiji moral i vernije opisivawe obiaja, a ne wihovo
istorijsko perspektivizovawe, Vukova kritika je ostala unutar para-
digme pseudoistorijskog romana. Jer, istorijska vernost romana Valtera
Skota postoji u vremenski uslovqenim osobinama duhovnog ivota,
morala, herojizma, portvovawa, istrajnosti" i upravo to je u istori-
skoj vernosti Valtera Skota vano, neprolazno, i od epohalnog znaaja
za istoriju kwievnosti, a ne esto pomiwani takozvani 'lokalni
kolorit' wegovih opisa, koji je samo jedno od mnogih vetakih pomo-
nih sredstava da se postigne ta najvanija stvar i koji nikad sam ne bi
486
bio u stawu da oivi duh jednoga doba".
30
Vuk, koji je Vidakoviu zame-
rio to je istorijske junake prikazao po obliju savremenih graana,
wihovim je sravwivawem sa savremenim ustanicima i prostim naro-
dom na najboqi nain ospoqio kulturnu, a ne poetiku razliku svog i
Vidakovievog shvatawa unutar istog tipa romana. Kritikovawem ana-
hronosti u prikazivawu materijalnog sveta Vuk zahteva samo preciznije
izraenu masku, dok zahtevom za drugaijim moralom oekuje da se unu-
tar pseudoistorijskog romana odgovori na potrebe druge vrste publike.
Jer, prikazujui u istorijskim kostimima savremenike, pseudoistorij-
ski roman time odreuje publiku kojoj se obraa i iji je interes da se-
be prepozna u istoriji presudno uslovio wegov pseudoistorijski ob-
lik. Vidakovi u predgovorima insistira da e se wegovi romani ti-
cati naroito Srba jer su iz srpske prolosti,
31
a isticawe uzornosti
wihovih junaka
32
otkriva da se oni shvataju kao po svojim bitnim karak-
teristikama slini italakoj publici. Uzornost koju Vidakovi svo-
jim romanima trai ne treba da poiva na refiguraciji istorijskog
vremena, nego na direktnoj primeni predstavqenih obrazaca ponaawa,
te je stoga razumqivo zato se junaci ponaaju kao qudi devetnaestog
veka. To e sam Vidakovi eksplicitno istai odgovarajui na Vukovu
primedbu da Qubomir savetuje Svetozara aqui ga u Prizren kao da
ga je u danawe vrijeme opremao u Pariz ili u Bukurest" (DRS: 164),
reima da sovjet je onaj [] onde priloen samo za sadawe i budue
serbske Svetozare" (QJ: , [xviii]). Vidakovi, dakle, sasvim svesno
ini ono zbog ega ga Vuk napada; meutim, isto to ini i sam Vuk, ali
bez svesti o tome.
Nije, meutim, Vidakovieva odbrana uvek bila tako uspena kao
prilikom insistirawa na pseudoistorinosti kao autorskoj strategiji,
najupeatqivije objavqenoj u priznawu da ja kao u romanu voleo sam i
kafu gospodi za frutuk dati, nego slanine ili mandare" (QJ: ,
[ixx]), a koje upozorava da publika za koju on pie ne bi mogla pojmi-
ti gospodstvo uz slaninu. Pseudoistorijski roman kakav Vuk zahteva
odgovara Lukaevom shvatawu o pseudoistorijskom romanu osamnaestog
veka kao izdanku drutvenog romana toga doba, dok je Vidakoviev pseu-
doistorijski roman zasnovan na starijoj tradiciji baroknog romana od
kojeg je nasledio avanturistiki hronotop, pa ba kao to vreme u we-
487
30
er Luka (Georg Lukcs): Istoriski roman (Der historische Roman, 1955 [1937]), pre-
vod Fride Filipovi; Beograd: Kultura, 1958; 40.
31
Ve u predgovoru svom prvom romanu Usamqeni junoa pie da e wegova kwiga
svakoga pravoga Serbina, budui da se naroito wega kasa, zadovoqiti" (UJ: iv), predgo-
vor prvom tomu Qubomira u Jelisijumu donosi opte uverewe da arheolokom tragu ako
najdemo, da su to ostatci nekiji praotec naih, to mu se jo vie radujemo" (QJ: , [ii])
i iz wega izvedeno da e ovu povest svakij pravij Serbin so usladenijem itati" (QJ:
, [v]), a u predgovoru drugom tomu stoji da e svakomu, u kojemu krov k praotcem svojim
so svim jee ohladnila nije, milo biti kad i ovo uzita; zane viditi e drevnih naih
neke obiaje, poznati e duh i karakter ih" (QJ: , [iv]).
32
Pouenija Qubomira [] jesu pouenija moralna i za svakog junou polezna []
Svetozar i Dragiwa so svojimi estnimi u qubovi postupci neiskusnoj mladei i ovde
za primer i ogledalo slue" (QJ: , [ii]).
mu ne odreuje karakter junaka i wihove odnose, isto je tako i prostor
apstraktan i tek u dalekim vezama sa realnim prostorom ije ime po-
zajmquje, to je pravilo jo od daleke pretee, grkog avanturistikog
romana.
33
Otuda se Vukova primedba da je nemogue iz Ercegovine [] za
qetnu no doi na Moravu nie Kruevca , i odatle do ruanice
stii u podnoje Stare planine" (DRS: 145) lako odbacuje kao neade-
kvatna tipu Vidakovievog romana. Vidakovi, meutim, na wu odgova-
ra tako da svojim odgovorom kao da pristaje uz Vukovu paradigmu pseu-
doistorijskog romana baziranog na vernom, realistikom opisu isto-
rijskog dekora i raspravu situira unutar te paradigme: Kad ubo ja ne-
naznaih mesto ono, gdi je on zatvoren bio, kako moe moj censor ot
neizvestna mesta k mestu izvestnomu rastojanije ono meriti, i mojim
itateqem dokazivati da Qubomir na onamo ni za nekoliko dana sti-
i nije mogao? Ta on ako je i bio iz Hercegovine, ne sleduje da nije
mogao i u Serbiji zatvoren biti, koje ja nisam morao pisati, to je
mojim itateqem do toga" (QJ: , [ix]). Vidakovieva odbrana je meu-
tim dvosmislena, jer on sa jedne strane odgovara na primedbu u duhu mi-
metinosti koja uvaava poznatost prostora i odnose meu stvarnim
geografskim pojmovima, ali pitawe to je mojim itateqem do toga"
otkriva sutinsku nezainteresovanost za mimetinost prostora, sa-
svim u tradiciji romana sa avanturistikim hronotopom. Dvosmisle-
nost ove odbrane je vana, jer istrajavawe na ispijawu kafe i opravda-
nosti Qubomirovih saveta preko Svetozara savremenom itaocu upue-
nih direktno a ne kroz refiguraciju, otvoreno govori o pseudoistori-
nosti romana neutemeqenoj na mimetinosti. Zato u sluaju Qubomi-
rovog kretawa kroz prostor Vidakovi ne koristi isti argument da se
odbrani? Na to pitawe odgovor nudi jedno drugo mesto, iz drugog toma
Qubomira u Jelisijumu, napisano dakle pre Vukove recenzije. Pripove-
da na tom mestu naglaava da se ovaj zamok naimenuje Stolac, koji se
i danas u Hercegovini nahodi, hotja nije kao to je bio" (QJ: , 120).
Dok je na poetku prvog toma prema mestu Qubomirovog tamnovawa i
geografskom okviru wegovog bega bio sasvim nemaran, sada pripoveda
ne samo to precizno odreuje prostor u koji Qubomir dolazi, nego i
uspostavqa razliku izmeu izgleda zamka nekada i sada. to je Vidako-
vievim itateqima do toga, ako im nije bilo do preciznih podataka o
Qubomirovom tamnovawu i bekstvu? Zato to se Qubomir u prvom slu-
aju kree prostorom koji pripada avanturistikom hronotopu, dok do-
lazei u Stolac on zapoiwe svoj drutveni uspon, a upravo se kroz
wegovu drutvenu ulogu prelama istorijski smisao romana. I Vidako-
vi, dakle, pseudoistorijski aspekt romana ume da povee sa mimeti-
nou, ali u wegovom romanu istovremeno postoji i pseudoistori-
nost izraena kroz elemente starijeg tipa romana poput prie o ra-
stavqenim qubavnicima ili prie o oklevetanom heroju a koji su u
488
33
Mihail Bahtin (Mihail Mihalovi Bahtin): Oblici vremena i hronotopa u romanu:
Ogledi iz istorijske poetike" (Form vremeni i hronotopa v romane: Oerki po istoriesko
poetike, 1938), u: O romanu, prevod Aleksandar Badnjarevi, redakcija prevoda orije Vuko-
vi i Zlata Koci; Beograd: Nolit, 1989; 210211.
enciklopedijskoj strukturi Qubomira u Jelisijumu prilino nezavisni
i zbog ega bi taj roman bilo lako podeliti na ak nekoliko mawih ro-
mana, od kojih bi neki bili izrazito usmereni ka problematizovawu
istorijskog smisla srpskog etrnaestog veka (ali dosledno u pseudoi-
storijskom maniru, koji podrazumeva procenu postupaka istorijskih
linosti iz perspektive savremenog doba, s obzirom na racionalisti-
ke kriterijume), neki pseudoistorijski u smislu smetawa savremenih
qudi u dekor prolosti, dok drugi sa istorijom ne bi imali nikakve
veze. Vuk Karaxi u svojoj kritici to dvojstvo pseudoistorijskog i vi-
teko-avanturistikog romana previa, te su pojedine wegove primedbe
uslovqene neprepoznavawem tipa Vidakovievog romana. Ni Vidakovi
sam, meutim, kao da nema potpunu poetiku svest o sopstvenom romanu,
pa se zato trudi da na Vukovu primedbu o Qubomirovom avanturisti-
kom putovawu do Morave odgovori kao da se ta primedba tie statusa
Stolca. Dosledno odbijawe da se istim kriterijumima podvrgnu kafa i
duvan upuuje na nedoslednost mimetinosti, koja meutim nije uslo-
vqena samo tradicijom baroknog romana, nego i izrazitou Vidakovi-
evih pseudoistorijskih shvatawa, po kojima se qudi iz prolosti naj-
boqe mogu shvatiti analogijom sa qudima danawice, a koja je toliko
snana i obuhvatna da u krajwem ishodu qude prolosti pretvara u sa-
vremenike.
34
Nije ni Vuk imun na takvo pretvarawe: sve obiaje u Vidakovie-
vom romanu procewuje s obzirom na obiaje koje on poznaje, pretposta-
vqajui wihov univerzalni i neistorijski karakter, pa primedba da ju-
naci podseaju na nemake kalfe ne potie od zahteva za istorijskim
perspektivizovawem nego iz eqe da se oni saobraze Karaoru i Haj-
duk-Veqku. Vuk, meutim, istorijsku pozornicu na kojoj e zaigrati
pseudoistorijski junaci eli dosledno mimetiku i neprotivrenu,
dok Vidakovi oigledno smatra da ona takva mora biti samo kada je
re o iwenicama od kojih zavisi istorijski smisao romana, dok se sa
druge strane u karakterizaciji junaka od toga moe slobodno odstupati.
Na taj nain Vidakovi pokazuje da nema svest o istorinosti oveka,
da je zatonik koncepcije ovekove nepromenqivosti, to istoriju i-
ni nizom dogaaja koji na takvog nepromenqivog oveka deluju, a on se u
wima snalazi boqe ili loije. I u tom boqem ili loijem snalaewu
je sva wegova istorijska specifinost, te otuda on u etrnaestom veku
moe piti kafu ili koristiti govorne obrasce devetnaestovekovnog
graanina, a da to ne izazove podozrewe u wegovu autentinost. A ako
Vuk tako odluno trai autentinost istorijskog sveta, da li to znai
da on nasluuje autentinost istorijskog oveka? Meutim, ako je na-
sluuje, kako istorijskog oveka moe i on ocewivati prema savreme-
nicima? S obzirom da je ta ocena u domenu herojskog ko kome daje sa-
489
34
Razmatrajui pseudoistorijski roman osamnaestog veka, Luka je istakao: najvea
prepreka za razumevawe istorije sastojala se u tome to je racionalizam smatrao qudsko
bie nepromenqivim, tako da je svaka promena u toku istorije u krajwem sluaju znaila
samo promenu kostima, a, opte uzev, znaila je samo moralne uspone i padove uvek istog
oveka" (er Luka: Istoriski roman; 18).
bqu, ko nosi elenke koje je po definiciji vanvremeno, Vuka u stva-
ri istorijski ovek, ak i ako je wega svestan, ne zanima osim kao iz-
raz univerzalnih principa. Vuk onda i ako ne pati od zablude da su qu-
di uvek isti, u wima ipak trai samo ono to je nepromenqivo. Zahtev
da se u etrnaestom veku ne pije kafa otuda je zahtev da se ne ospoqi
neistorinost oveka, ali ne zato da bi se u romanu pojavio istorijski
ovek, nego zato to se od oigledno neistorijskog oveka, budui la-
nog, ne bi moglo zakquivati o istinitoj nepromenqivosti herojske
etike i obiaja do koje je Vuku stalo.
Vukova i Vidakovieva perspektiva nije zato razliita svojom (pseu-
do)istorinou, nego pseudoistorijskim intencijama, odnosno mora-
lom koji pseudoistorijsku koncepciju koristi za izlagawe svog sistema.
Vidakovi pseudoistorinou prolost ini bliskom i shvatqivom
svojim savremenicima iz graanske klase, dok je Vukova pseudoistori-
nost oblik redukcije istorije na nepromenqive karakteristike herojske
etike. Razlika je, dakle, u tome to Vidakovi istoriju sasvim otvore-
no podreuje savremenosti, dok Vuk traei konstante u istoriji pri-
kriva da to ini s obzirom na savremenost, pokuavajui da zauzme
univerzalnu, vanvremenu poziciju. Dok je Vidakovi duboko u svom vre-
menu, Vuk se trudi da bude van bilo kog vremena. S obzirom da je to ne-
mogue, Vukov pogled na istorijske konstante je pokuaj ukidawa isto-
rije u onome to se wegovom vremenu ini kao etika univerzalija, pa
zahtev za istorijskom verodostojnou tako nije kritika pseudoisto-
rinosti, nego pseudoistorinosti koja je svoju lanu prirodu suvie
glasno objavila. Vidakovieva odbrana kafe je odbrana te lanosti, jer
istorijsku istinu Vidakovi osim to prepoznaje najpre u etici
razliitoj, naravno, od herojske etike koju zastupa Vuk, a to je i uzrok
wihovog sukoba ne gleda drugaije nego kroz prizmu sopstvenog vre-
mena, toliko neodvojivo od wega da ona na kraju prerasta u istinu sa-
vremenosti kroz iwenice prolosti. Nije zato re o lanosti nego o
fikcionalnosti u predgovorima romanima pisanim posle Vukove re-
cenzije, u kojima stalno dotie neke od Vukovih primedaba i na wih
daje uvek nove odgovore ali usmerene u istom pravcu, Vidakovi se op-
irno bavi odnosom istorijskog i fikcionalnog, razlikujui roman od
istorije, najeksplicitnije u predgovoru Kasiji carici: Obae i to, kao
u delu romantieskom, i ne itite u povesti ovoj dva ona istorieska
oka: gdi je to i kad je bilo. Roman bo ot istorije razlikovati vaqa,
ibo ova tokmo o delu istinstvuje i kako je, gdi je i kad je bilo pokazuje,
a roman vei samo nam istini upodobqava i takove u neki primeri
nam kao u jednoj veseloj igri predstavqa; opomiwe nas i ui iz proa-
stog vremena kako to treba i eli se u napredak da bude" (KC: 140).
Sasvim eksplicitno, roman nam predstavqa primere i dobrodeteqi i
poroka", sa istaknutom moralistikom namerom da predstavqenije ubo
dobrodeteqi vozbudava serdca naa na sve to je god dobro i estno,
to je god bogu ugodno i pred svetom pohvalno, a predstavqenije poroka
sgnuava nam takovi i otvratava nam serdce ot svaka nevaqalstva"
(KC: 140). Jo u predgovoru drugoj kwizi Qubomira u Jelisijumu Vida-
490
kovi je istakao primernost Qubomira, Svetozara, Dragiwe, kao i zna-
aj Vlajkovog negativnog primera,
35
ali je novost u predgovorima pisa-
nim posle Vukove kritike zasnivawe te primernosti u eksplicitnom
izlagawu odnosa istorije i fikcije, kojim se ranije nije bavio, ak ni
kada je u predgovoru Velimiru i Bosiqki napomenuo da povest je ova
istina [] no, ja sam ju perom rasprostranio i na podobije romana so-
inio" (VB: 1314). Sada je taj odnos u prvom planu. Istinitost pove-
sti koja je rasprostrawena na podobije romana pretpostavqa odreeni
odnos romana i istine: wihovo nepodudarawe, ali sutinsku vernost
istini uprkos tom nepodudarawu, to bi znailo da o istini ne odlu-
uju romaneskni detaqi koji se mogu dodati ili oduzeti, nego da u samoj
povesti postoji nekakvo istinosno jezgro, nezavisno od pripovednog pred-
stavqawa. To je shvatawe i ovde prisutno, jer se istorija odreuje kao
istina, a roman (fikcija) kao istini podobna povest. Meutim, ako je
istorijska istina ista faktografija kako, gde i kad, bez hermeneu-
tikog zato da li je romaneskna istinopodobnost podobnost takvoj
istini? Stvari koje roman istini upodobqava ne mogu se shvatiti kao
upodobqene faktografskoj istini istorije, nego onoj istini povesti
koja se ne naruava kada se povest rasprostrani u roman i detaqi kako,
gde i kad zanemare, jer mi na hronologiju u povesti istinitoj paziti
moramo, a u izmiqenoj hotja i s istinom pomeanoj kako hoemo"
(QJ: , [h]). Zato ta istina na kojoj se wegovi romani zasnivaju
36
nije
istorijska nego moralna, to je istina primera dobrodeteqi i poroka.
Povest Kasije carice o Oktavijanu Avgustu koji se pred Parizom suko-
bio sa Turcima ne moe biti istinopodobna ni u najudaqenijem od
faktografije shvaenom smislu. Razmimoilaewe sa iwenicama koje
su deo opte kulture toliko je veliko da se taj roman uopte ne moe
itati bez potpunog suspendovawa istorijskog znawa, a tada poznata
istorijska imena ostaju bez svog sadraja i u prvi plan izbija moralna
povest o dobrodeteqi i poroku smetena u bajkoviti svet izmatanih
careva. Odgovarajui u predgovoru sledeem romanu Siloan i Milena na
primedbu Georgija Magaraevia o istorijskoj nepouzdanosti Kasije
carice, Vidakovi se ak ni ne brani ozbiqno, nego ponavqa da isti
roman sutestvuje na nemeckom jeziku i da je tako u onom auktoru, koje
ja kao u romanu nisam hoteo, kao proa, promeniti [] ono moja pogre-
ka zaisto i nije no onoga auktora. Razvje to ga nisam popraviti ho-
teo" (SM: 144). Vidakovi, meutim, nije prevodio. On je vie svojim
reima izlagao stvar [] u svom prepriavawu Vidakovi se esto jako
udaqavao od originala",
37
a i umee vrlo mnogo svoga, a to je sasvim
491
35
Blagovospitanomu i celomudrenomu Svetozaru naemu dovodim ja ovde u srav-
wenije nekojego hudonravnago, roditelmi u detinstvu razmaenago, i po tom razentare-
nago Vlajka, kao jego qubvesopernika i bezumna neprijateqa; da iz sravwenija nravov ih
onago dobrodeteq boqe jee mojim itateqem usladim i ovago porok mladim vema jee
zgnusim i ocernim" (QJ: , [ivv]).
36
Vidakovi pita a da to su i moje kwige nego romani? Samo to se i na isti-
nitoj povesti osnivaju" (QJ: , [xv]).
37
nesrodno karakteru prie".
38
Ipak, ak i da je u pitawu prevod, predgo-
vor koji ga prati, a koji se bavi odnosom istorije i fikcije, nuno je
proitati i u svetlu potpune nemogunosti da se istinopodobnost ve-
e za bilo ta drugo osim za primere morala. Poto su oni ostvareni u
pripovedawu, a ba je pripovedawe u ideji da o istini ne odluuje ro-
maneskno rasprostrawivawe nego nekakvo istinosno jezgro povesti za-
nemareno, onda se istina u Vidakovievim romanima ne moe nalaziti
ni u kakvom odnosu sa istorijom, osim to se i u romanu i u istoriji
prepoznaje isti moral.
Predgovor Siloanu i Mileni donosi daqe razvijawe teze o razlici
izmeu istorije, ali i nauka uopte, i fikcije: Drugo su nam materije
suve i nauke metodieske, a drugo su poetieska izmiqenija i moral-
ne za blagouvstvitelna serdca povesti. Perve nas ue poznati ih pro-
sto kakove su, i ove nam se vie voznose na um neeli na serdce, a po-
etieska izmiqenija upodobqavaju se lepoj musiki i pjeniju. Ova nas
uveseqavaju, serdce nam poublae, brigu i peel nam rasteruju i duu
nam u lepo raspoloenije privode, junost nau kao u nekoj ali i igri
izobraavaju, uvstva nam oblagoroavaju, surovost prostote i grubu
prirodu umegavaju, na blagost i elovjeestvo takova pretvaraju, kra-
snorjeiju nas privikavaju, vkus nam i voqu i daqemu prosvjeeniju
otvaraju, nas, slovom rei, oblagonrave i na svaku vozmonu dobrode-
teq vozbude" (SM: 144145). Poredei nauku i poeziju, Vidakovi nau-
ku opisuje u wenoj objektivnosti, dok poeziju posmatra preko dejstva
koje ini na itaoca, razlikujui ih dakle prema wihovoj intencional-
nosti: dok je nauka usmerena na objektivno saznawe sveta, poezija se
obraa subjektivnosti itaoca, odnosno svet ne prikazuje sa namerom
da se sazna u svom objektivnom postojawu, nego kao primer i model op-
tijih, primewivih principa, pa bi se Vidakovieva svest o univer-
zalnosti poezije i partikularnosti nauke mogla sa Aristotelovim uvi-
dom o odnosu poezije i istorije mnogo lake povezati nego ono uveno
mesto sa zavretka prvog dela Vukove Druge recenzije srbske. Neoaristo-
telovski reeno, opisujui odnos nauke i poezije Vidakovi opisuje
odnos referencije i refiguracije dok istorija i sve nauke sa svojim
predmetima uspostavqaju referencijalni odnos, odnos prepoznatqivo-
sti i odgovarawa, poezija tei refiguraciji, itaoevom aktuelizovawu
predstavqenog sveta u sopstvenom iskustvu, ija istina vie nije fak-
tografska, nego istina samih svetskih mogunosti. Onda nije nikakav
problem da se Turci i Oktavijan Avgust sukobe pod Parizom, samo to
italac tada mora suspendovati svako istorijsko znawe koje ima o Tur-
cima, Rimqanima i Francuzima, kao i o hronologiji poznatog sveta.
Jednostavnije reeno, refigurativna vrednost romana ostaje, ali nema
vie nikakve veze sa istorijskim iskustvom. Roman tada funkcionie
iskquivo kao moralna povest. Meutim, ni kao moralna povest on za
Vidakovia u predgovorima uglavnom nema refigurativnu funkciju, ne-
go se najee istiu wegova direktna uzornost i primenqivost pouka.
492
38
*
* *
Romani pisani posle Vukove kritike jo mawe su istorijski a jo
vie ono to su svi Vidakovievi romani od samog poetka wegovog
stvaralatva trebalo da prevashodno budu moralne povesti.
39
Ve u
predgovoru prvom romanu Vidakovi ispoqava svest o narativnoj kom-
petenciji kao uroenoj sposobnosti za praewe pria,
40
pri emu da li
su one istine ili poetieska izmiqenija" (UJ: v) nije u prvom pla-
nu: najvanije ih je pisati moralno" (UJ: v), da poslue za ispravqe-
nije mladoga serdca" (UJ: v). Nagovetena razlika izmeu prie i mora-
la je u sledeem predgovoru (Velimiru i Bosiqki) istaknuta priznawem
da sam podraavao pametnim nekim i moralnim spisateqem koji []
krasneja su moralna pravila u odedu neku qubovi zavijali" (VB: 17),
kako bi se omladini preko qubavne prie koju eli da ita predstavio
moral za koji ona nema interesovawa kada je u teorijskoj formi. Ve u
tom predgovoru Vidakovi kae da ima neki romani koji su otrov mo-
ralni" (VB: 18), ali jo i u predgovorima Qubomiru u Jelisijumu svoja
dela odreuje kao romane (QJ : [iii]; QJ : [xv]) naravno ne propu-
tajui da podvue wihovu moralnu pounost a tek u predgovorima
kasnijim kwigama produbquje razliku izmeu romana i moralne pove-
sti: moja soiwenija [su] vie moralne i zabavitelne povesti neeli
romani" (SM: 145). Vidakovi je dosledan da na romane skaradne i ja
viem i takove i ja u mojih kwigah zaisto oporoavam" (SM: 144). Po-
kuavajui da u predgovorima uspostavi odnos izmeu romana i moral-
ne povesti, on se odreuje prema jednom vie popularnom nego kwiev-
noteorijski utemeqenom shvatawu tog vremena da su romani kwige o qu-
bavi u kojima se ne vodi rauna o moralu. Zato uvek podvlai romanti-
esko-moralnu prirodu (QS: 153) svojih dela, baziranu na uverewu da
delce ovo, istina, ima neki vid romana, no moja su svuda o qubovi iz-
raenija estna i ista" (QS: 153). Qubavna pria je jo od Velimira
i Bosiqke ne samo doputena nego i poeqna, ali iskquivo ako je
kontrolisana moralnim poukama; zapravo, qubavna pria (roman) treba
omladinu da privue itawu kwiga u kojima su u prvom planu istorija
i moral, ono zbog ega se poune kwige i piu. Ovaj sutinski uvek
isti pogled na odnos romana i morala, odnosno prie i pouka, u po-
znijim predgovorima je ispoqavan sa sve vie kritinosti prema ro-
manu, uz otrije ograivawe od popularnog i tipinog shvatawa roma-
na kao qubavne prie, to sa jedne strane upozorava na porast peora-
tivnog odreewa romana tokom prve polovine devetnaestog veka, dok sa
493
39
Posle treeg dela Qubomira u Jelisijumu srpska istorija vie ni u jednom Vida-
kovievom romanu nije imala znaajnu ulogu, iako su i u Siloanu i Mileni i Qubeznoj
sceni u veselom dvoru Ive Zagorice Srbi i wihova prolost uzgred pomiwani, ali vie
da probude radoznalost italaca i upute ih ka istorijskim kwigama, nego to bi na bilo
koji nain odreivali radwu romana.
40
Lepe prepovedke ta je se gdi u drevna vremena sbilo, [] ako se samo po vkusu
nam skazuju, ili piu, ot prirode nam je milo sluati, i osobito uveselenije u tomu na-
hodimo" (UJ: v).
druge strane otkriva Vidakovievo kolebawe izmeu takvog popularnog
shvatawa romana kao qubavne prie koja ne vodi rauna o moralu i poe-
tikog stava da roman vei samo nam istini upodobqava" ime pred-
stavqa primere i dobrodeteqi i poroka" (KC: 140), a za ta mora kon-
figurisati itav fikcionalni svet, misli svoje na bezislene pred-
mete razrojvati" (QJ: , [ix]). Za Vidakovia je odnos prie i moralnih
pouka uvek bio, na ovaj ili onaj nain, postavqen tako da se pria pre-
pozna kao samo omota moralnih sadraja. Ali ako Vidakovi u svojim
predgovorima zapravo poruuje da smisao qubavne prie mora, poto
je moral prihvaen, da iezne",
41
to znai da mora nestati pripoveda-
wa u kojem se uvek prepoznaje vie mogunosti prie nego to komenta-
ri u poukama doputaju. Paradoks Vidakovievih romana je u tome to
wihova moralistika intencija pokuava da poniti upravo ono to
joj je omoguilo da se iskae: Vidakovievo pripovedawe je rastrzano
izmeu eqe da se pripoveda i tewe da moral ogranii pripovedawe
pre nego to ono otkrije krajwe konsekvence odreenosti likova e-
qom"
42
koja je u osnovi qubavne prie. Nije li upravo taj paradoks Vuk
Karaxi prepoznao i izrazio formulom stidqiva kurvica?
Vuk i Vidakovi su slini po tome to i jedan i drugi od romana
oekuju da predstavi moral, ali su nepomirqivo suprotstavqeni svojim
razliitim shvatawima morala, tako da jedan drugoga vide kao nemoralnog
propovednika morala. Vuk u Drugoj recenziji srbskoj za dve usmene aqive
prie tvrdi da su nalik" na mesta u Vidakovievom romanu, zbog ega
bi wihova nemoralnost trebalo da pomogne da se jasnije uoi nemoral-
nost Vidakovievog romana. Najpre navodei mesto iz prve kwige Qu-
bomira u Jelisijumu na kojem Melisa kae Svetozaru da nije smela da mu
unese rue u sobu u kojoj je spavao jer bi se na taj nain nala sama sa
wim u sobi,
43
Vuk ga ovako komentarie: To je nalik na ono to pri-
povijedaju kako je vozio kum kumu na kolima, pa kad su nastupili u u-
mu, onda kuma rekne: 'Ustavi de kume kola da osijeem prut.' 'to e ti
prut kumo?' 'Da se branim od tebe da me ne ' " (DRS: 150). Drugi ko-
mentar kroz aqivu priu odnosi se na Dragiwino snebivawe da Sve-
tozaru iskae svoja oseawa,
44
koje Vuk komentarie sledeim reima:
494
41
Nenad Nikoli: Kastrirane junoe: eqa i pripovedawe u romanima Milovana Vi-
dakovia; Novi Sad: Matica srpska, 2004; 161.
42
dakovia; 191.
43
Kako je sjutradan ustao Svetozar i poao Melisi u gradinu: 'tek on na vrata
vertogradska, al eto ti mu we s jednom rukom prekrasne ruice (?) u kob' i kae mu osmje-
nuvi se, da je ona bila poitila s ruicama da ij da staroj da ij unese u sobu i metne e-
lo glave wegove, da mu miriu dok jot spava. 'Svet. A ne bi sam imao est, da sami une-
sete? Melis. Ja bi to s dragom duom uinila, no vidila sam, da je moj starij otac iz so-
be iziao i nekud otiao, i Vi ste ostali sami' " (DRS: 149150).
44
U prvoj pripovjedki stoji: kako je Svetozaru bilo teko poi u Prizren; kako je
uzeo Dragiwu ispod ruke, i etajui se s wom govorio joj: 'Dragiwe, draga moja nemoj
na mene zaboravqati, nemoj da umali otsustvije moje nenost tvoju k meni! Nemoj tokmo
misl u serdce tvoje, qubezna moja, pustiti koje bi mi zaisto teko bilo da e Pri-
zren i najmenu kakovu izmenu mojego k tebi naklonenija uiniti moi' i t. d. 'Na ove re-
i jego, ista sleza orosi devici krasne trepavice wene; ona neno povue oi svoje na
To je nalik na ono, kako se nekakav avolan razgovarao s evojkom: 'de-
de reci seko k.' 'Bog s tobom brato! kako bi ja rekla k.' 'A dede reci se-
ko m.' 'Bog s tobom brato! kako bi ja rekla m., kad nisam tela da reknem
k.' " (DRS: 164). U predgovoru treem delu Qubomira u Jelisijumu Vida-
kovi upravo zbog te dve poalice Vuku prebacuje da kad se on tako
strogo morala deri, da ni u romanu aqivoj reci mesta ne da, i je-
dan nevinij razgovor zna oporoavati, nek' mi kae, pitam ga, na to
nam je u recensiji svojoj uveo onu kumu s prutiem u ruci, da se u umi
sua, brani ot kuma. Kuda li mu se one rei klone 'reci seko k. i
reci m!' pfuj! sramota! vrae isceli se najpre sam. Ovde se uprav' moj
istij recensent svojim sobstvenim noem koqe" (QJ: , [xi]). Vuk se
koqe sopstvenim noem, jer Vidakovi ve samo postojawe nemoralnih
pria u recenziji vidi kao dokaz recenzentovog nemorala, to mu omo-
guava da lako odbaci svaku primisao o slinosti tih pria sa wego-
vim romanima. A da li je Vuk znao da ve samo navoewe takvih pria
bode oi graanskoj kulturi? Da to nije znao, zbog ega bi izostavio
glagol u prii o kumi i vulgarizme skratio na k. i m.? On kao da zauzi-
ma meupoziciju izmeu navika prostog naroda iju skarednost karak-
terie neskrivena obnaenost" i zahteva finije obrazovanog dru-
tva [koje] tome pridruuje i formalni uslov dosetke", pa skarednost
postaje duhovita i ona se trpi samo ako je duhovita", a najvie upo-
trebqava aluziju".
45
Vuk koji skaredne rei samo izostavqa, ali tako da
se mogu sasvim lako pogoditi, objavquje svoju potrebu za skarednom i
vulgarno otvorenom dosetkom u graanskom drutvu koje takav govor ne
prihvata. Koje je weno poreklo? Nije li Vuk potrebom za ouvawem vul-
garnosti, izborom ovih poalica kao kritike alatke sa sveu o
skandalu koji e izazvati, objavio ne samo jainu svoje potrebe da ospo-
ri moralistiku dimenziju romana, nego i agresivnosti prema Vidako-
vievoj linosti, oite dokazivawem prikrivene skandaloznosti smi-
sla wegovog romana svoewem pojedinih epizoda na eksplicitnu nemo-
ralnost?
Meutim, ako su poalice nalik" na epizode Vidakovievog ro-
mana, to znai da one wih prevode, a poto prevoewe uvek podrazumeva
interpretaciju, onda se epizode koje se prevode prepoznaju kao nemo-
ralne iz Vukove prevodilake, prethodno italake pozicije. Kakva je
ona? Zato Vuk u Vidakovievim epizodama prepoznaje kao dominantan
ba seksualni motiv, a ne vidi kao preovlaujui smisao naine upra-
vqawa seksualnou koji onemoguavaju potpuno ispoqavawe Dragiwine
eqe i slobodniji odnos Svetozara i Melise? Ako te epizode predsta-
vqaju situacije u kojima se eqa javqa tesno proeta drutvenim kon-
495
junou, i rekne: tee je za na slabi pol qubeznij Svetozare, to mi u ovakovom sluaju
uvstva naego serdca, kao to bi ono nam elilo, izliti pred vami mukimi ne sme-
mo, da so tim ne uvredimo dobrodeteq nau kojom se na pol krasi stidqivost' "
(DRS: 164).
45
Sigmund Frojd (Sigmund Freud): Dosetka i njen odnos prema nesvesnom (Der Witz und
seine Beziehung zum Unbewussten, 1905), preveo s nemakog Tomislav Beki (Odabrana dela
Sigmunda Frojda, knjiga III); Novi Sad: Matica srpska, 1973; 102.
vencijama koje wome upravqaju, zato Vuk snagu eqe prenaglaava, a
snagu konvencija umawuje? Da li zato to konvencije potiu iz graan-
skog morala koji je intenzivirao govor o seksualnosti kako bi wome
upravqao,
46
dok je Vukova situacija odreena kulturom u kojoj je bilo ka-
kvo, pa i najmawe nasluivawe seksualnog nedopustivo i nemoralno?
Kako, meutim, onda Vuk moe da Vidakoviu i graanskoj kulturi upu-
ti izazov opscenim usmenim (narodnim) poalicama? Takav izazov gra-
anskoj kulturi koja je uvela nova pravila pristojnosti" koja proi-
stila su rei" ime je nastala zbirka ispravnih iskaza"
47
nije Vukova
specifinost: uopte suavawe pravila pristojnosti verovatno je,
kao protivdejstvo, izazvalo pridavawe vrednosti neprilinoj rei i
wenu sve veu silovitost",
48
ali upuujui taj izazov narodnim poa-
licama, i to onima koje su utemeqene u tradiciji,
49
Vuk istovremeno
otkriva nemoral unutar narodne kulture, to mu nikako nije bio ciq.
Kako je, dakle, mogue da Vuk koji govori u ime narodnog morala i iz
pozicije narodne kulture, Vidakoviev roman najstroije kritikuje pri-
ama koje postoje u narodnoj tradiciji i koje je Vuk, dobro je poznato,
voleo, a i wegov saradnik na recenziji Kopitar je izgleda bio
qubiteq te vrste folklora"?
50
Kako ono u emu narod uiva moe biti
instrument negativne kritike? Nije li tu objavqena Vukova izofrena
pozicija: proitavi roman i epizode u kojima postoji dijalektika e-
qe i morala prepoznavi kao prikriveno ispoqavawe eqe, on ih je
kritikovao prevodei ih usmenim priama koje su za wega predstavqale
izvor uivawa, ba kao to su to bile i u narodnoj kulturi u ime koje
kritikuje Vidakovia?
Meutim, status opscenih poalica je u narodnoj kulturi speci-
fian, pa Vuk u Srpskom rjeniku kae za poskoice da su gotovo sve ta-
ko sramotne, da i[h] osim kola ne smije niko ni pomenuti; a u kolu i[h]
niko za sramotu ne prima" (SR 1818: 611). Meutim, dok momci govore
i podvikuju u kolu kad igraju [] mlade i evojke, starci i babe, uine
se kao da i ne uju to momci govore" (SR 1818: 611).
51
Sloboda momaka
496
46
Pod zaklonom jezika za koji smo se pobrinuli da ga tako oistimo da se u wemu
seks vie ne imenuje neposredno, govor koji tei za tim da mu ne dopusti ni nerazumqi-
vost i odgaawe kao da progoni seks i preuzima odgovornost za w" (Miel Fuko (Michel
Foucault): Istorija seksualnosti: volja za znanjem (Historie de la sexualit 1: La volont de savoir,
1976), s francuskog prevela Jelena Staki; Beograd: Prosveta, 1982; 23).
47
Miel Fuko: Istorija seksualnosti: volja za znanjem; 21.
48
Miel Fuko: Istorija seksualnosti: volja za znanjem; 22.
49
Pavle Popovi ne sumwa da su u pitawu nepristojne narodne poalice" (Pa-
vle Popovi: Milovan Vidakovi; 176), a i zato bi sumwao kada pria o kumi poiwe
formulom ono to pripovijedaju, kojom se uklapa u opte narodno iskustvo prenoeno
usmenom tradicijom, a i odreewe nekakav avolan iz druge poalice takoe upuuje na
rairenost prie, koja se verovatno sa podruja na kojem je nastala prostorno i vremen-
ski proirila, te su glavni akteri dogaaja zaboravqeni, ime je ona od anegdote prera-
sla u aqivu priu.
50
Qubomir Stojanovi: ivot i rad Vuka Stef. Karaxia; 161.
51
Fridrih Kraus (Friedrich S. Krauss) je u godiwaku ANURWPOCYTEIA (1904
1913) koji je doneo veliku zbirku opscene usmene proze istakao da ne brbqam neke tajne,
nego izvjetavam to se u punoj javnosti, i veinom u prisustvu djece, djevojaka i ena,
prostoduno prialo. Kod Junih Slovena vai jo naturalia non turpia" (u: Duan Iva-
da opscenosti govore uslovqena je preutnom saglasnou staraca i
baba koji su regulator drutvenog ponaawa i merilo norme; mlade i
devojke se takoe prave da ne uju ta momci govore, jer je to jedini na-
in da ne pokvare atmosferu kola, a da ouvaju svoju stidqivost. Vie-
strukost ivotnih sfera narodne kulture karnevalske prie koje
pripadaju posebnom, karnevalskom vremenu i prostoru, i priaju se pod
odreenim uslovima poznaje kao oblik prestupa koji ne ugroava sva-
kodnevni poredak: antiponaawe nema samostalni vrednosni status:
antiponaawe ostaje obrnuto, preokrenuto ponaawe, tj. poima se kao
naruavawe prihvaenih normi".
52
Karnevalski prestupi doputaju da
se iwewem onoga to je inae nezamislivo istovremeno uini oi-
glednim svakodnevni sistem kulture i wegovim prestupawem dospe do
zadovoqstva u prestupu, koji je meutim virtuelan, i to ispoqen razli-
itim stepenima virtuelizacije. Devojka koja nadgorwavajui se sa a-
volanom pita kako bi rekla m. kada nije htela da kae k., nala je na-
in da izgovori i k. i m., a da zadri stidqivost nunu i u prostoru
kola; vrsto dran tabu polnog odnosa izmeu kumova omoguio je da se
pria o kumi nae u recenziji, dok se o odnosu snahe i svekra govori
izuzetno podignutim moralistikim tonom,
53
nunim jer je sudei
po istraivawima Tihomira orevia
54
snohaestvo u Vukovo vre-
me bio est i nedovoqno osuivan prestup, za razliku od polnog odno-
sa meu kumovima koji se u narodnoj kulturi skoro uopte nije javqao,
55
pa je wegova virtuelizacija u prii donosila zadovoqstvo prestupa ne-
mogueg u stvarnosti. Cela ta karnevalska dimenzija narodnih opsce-
nih poalica mora meutim biti odbaena i zaboravqena da bi se one
mogle pojaviti kao sredstvo negativne kritike Vidakovievog romana.
Od specifinog ostvarewa zabrawene eqe u karnevalizovanom pro-
storu narodne kulture koje podrazumeva povratno uvrivawe preko-
raene norme, aqiva pria se u sredstvo kritike Vidakovievih juna-
497
ni: Mrsne prie ili o opscenoj narodnoj prozi" (1984), u: Oblik i vrijeme: Studije iz
istorije i poetike srpske kwievnosti; Beograd: Prosveta, 1995; 228). Kraus, dakle, nije
stekao utisak da se opscenosti mogu govoriti samo u povlaenom prostoru poput kola,
to je izuzetak: Boris Uspenski tvrdi da su erotske prie bile veoma rasprostrawene u
ruskom narodu; one su i do danas rairene u seoskoj sredini, mada se obino priaju
pred odreenim auditorijumom i u posebnim situacijama" (Boris Uspenski (Boris Alek-
sandrovi Uspenski): 'Zavetne skaske' A. G. [? treba N.] Afanasjeva" (Zavetne skaz-
ki" A[leksandra] N[ikolaevia] Afanaseva, 1991), preveli Biljana Sikimi i Dejan Ajdai,
u: Erotsko u folkloru Slovena: zbornik radova, priredio Dejan Ajdai; Beograd: Stubovi kulture,
2000; 445).
52
Boris Uspenski: 'Zavetne skaske' A. G. Afanasjeva"; 449.
53
Doputa li blagoobraznij harakter naroda naega [] da sna[h]a pred svekrom
ree 'detetu dadem sisu' " (DRS: 175).
54
Tihomir orevi: Uzimawe u rodu" (1929) i Poliandrija" (1924), u: Na na-
rodni ivot, tom 1, priredio Nenad Qubinkovi; Beograd: Prosveta, 1984.
55
U aktima Dravne arhive u Beogradu iz vremena prve vlade kneza Miloa ja
sam naao vrlo mnogo podataka iz kojih se vidi da se tada javqala prequba u rodu u vrlo
razliitim oblicima" (Tihomir orevi: Uzimawe u rodu"; 164), pa i snohaestvo se
esto pomiwe" (Tihomir orevi: Poliandrija"; 244). Sa druge strane se vetaka
srodstva (kumstvo, pobratimstvo, pooinstvo) u narodu smatraju kao tea, i o wih se vrlo
retko grei" (Tihomir orevi: Uzimawe u rodu"; 165).
ka pretvorila koncentrisawem na samu anegdotsku radwu i wen ironi-
ni mehanizam, te wihovim posmatrawem kao slike sveta istog statusa
koji ima slika sveta u Vidakovievom romanu. Od karnevalskog ekscesa,
radwa u poalicama je postala pravilo svakodnevnog ivota prikazanog
u Vidakovievom romanu. Na taj nain, izvrivi dvostruku redukciju
kao sredstvo kritike je upotrebio defolklorizovanu usmenu aqivu
priu da bi u Vidakovievim epizodama autentinu dijalektiku eqe i
morala sveo na prikrivawe eqe moralom Vuk je Vidakovieve epi-
zode koje je trebalo da prikau naine upravqawa eqom proitao kao
prikrivene manifestacije eqe. Da li se onda u tim priama moe
prepoznati doticaj eqa Vuka i Vidakovia? Hotei da itaocima
uini oiglednom snagu eqe u epizodama koje prevodi usmenim opsce-
nim poalicama, Vuk je hipertrofiranou svoje kritike skrenuo i
suvie pawe na same poalice, koje prete da, osloboene folklornog
konteksta i iznete kao nalik" na Vidakovieve epizode, ilustruju ne-
pobedivost univerzalnog mehanizma zaobilaznog zadovoqewa eqe
tako je hipertrofiranou svoje kritike Vuk u Vidakovievom romanu
afirmisao upravo ono to je osudio. Ako se poreklo te hipertrofira-
nosti pretpostavi u Vukovoj linoj sklonosti ka toj vrsti poalica,
onda se wegova izofrena pozicija jo jae ispoqava: on odbija da u
Vidakovievom romanu uiva u onome u emu uiva. Strog moralisti-
ki diskurs kritikovae svaki pomen i nagovetaj seksualnosti, ali to
to se iza suptilnih i sublimiranih upravqawa eqom u Vidakovie-
vom romanu prepoznaje iskquivo snaga eqe, i ona izraava poali-
cama toliko snanim da u recenziji na sebe privuku preveliku pawu,
najboqi je znak da iako Vuk od romana trai moral, ni on nita mawe
od Vidakovia ne uiva u pripovedawu eqe. Da li se onda moda we-
govi prevodi Vidakovievih epizoda aqivim usmenim priama javqa-
ju kao istovremeno davawe oduka sopstvenoj eqi i weno kawavawe
projektovawem na drugoga? Da li Vuk eli takve prie i van karneva-
lizovanog prostora folklorne kulture, ali poto mu to wegov moral
ne doputa, on ih projektuje u Vidakoviev roman, ime dobija mogu-
nost da kae ono to inae ne bi smeo, da ostvari jedno zabraweno
uivawe a da istovremeno ostane veran moralu, jer je to uivawe osu-
dio, dok je wegovo izgovarawe navodno bilo nuno da bi itaocima
predoio kakav je u sutini Vidakoviev roman?
56
498
56
Prenaglaavawe eqe moe biti povezano i sa zlonamernou kritike, odnosno
Vukovom tewom da to upeatqivije prikae Vidakovia kao nemoralnog propovednika
morala i potpuno ga ponizi: upravo takva agresivnost prema Vidakovievoj linosti mo-
gla je dovesti da redukovawa smisla epizoda koje se komentariu. To se, meutim, ne mo-
e uzeti kao jedini razlog, jer da bi to bio jedini razlog Vuk bi morao odlino poznava-
ti graansku kulturu i svesno prenebregavati wene naine upravqawa eqom. Iako Vu-
kova uopte agresivna tendencija wegovu kritiku pojaava do krajwih granica, postoji
neto starije od agresivnosti to Vuku omoguava da u dobro prikrivenim i sublimira-
nim iskazima prepozna equ, a da ak ni ne nasluti znaaj erotizovanog, a seksualno
neostvarenog ponaawa Vidakovievih junaka za moral wegovog romana, iako oigledno
ume da manipulie pravilima pristojnosti, odnosno prvim i najoiglednijim nivoom
graanskog morala.
Kao to Vuk nikako ne priznaje svoje uivawe u pripovedawu e-
qe nego se ono detektuje interpretacijom wegove upotrebe opscenih po-
alica kao kritikog aparata, tako ni Vidakovi nije spreman da pri-
zna da u wegovom pripovedawu eqa postoji na bilo koji drugi nain
osim upravqana moralom. Retorika pitawa na to nam je u recensiji
svojoj uveo onu kumu s prutiem u ruci, da se u umi sua, brani ot
kuma" i kuda li mu se one rei klone 'reci seko k. i reci m!' ", sa-
morazumqivou odgovora koji se ne mora ni navesti da bi se Vuk obe-
leio kao nemoralni propovednik morala, otkrivaju odsustvo Vidako-
vieve hermeneutike svesti, do koje on nije ni mogao doi budui sa-
svim siguran da neto toliko nemoralno kao Vukova prostatva ne mo-
e imati nikakve slinosti sa wegovim romanima. Ali, zato onda
sam Vidakovi razgovor koji Vuk prevodi poalicama karakterie kao
aqiv i nevin? Moe li uopte neki razgovor istovremeno biti i a-
qiv i nevin, ako ala omoguava zadovoqewe izvesnog nagona (poho-
tqivog i agresivnog) protiv jedne prepreke koja joj stoji na putu, ona
zaobilazi tu prepreku i time ostvaruje uivawe iz jednog izvora ui-
vawa koji je usled prepreke postao nepristupaan"?
57
Ako bi nevinost
razgovora Svetozara i Melise iskquivala svaku seksualnu primisao,
zato onda Melisa nije ula u Svetozarevu sobu? Da nema predstavu o
seksualnom iskuewu dvoje mladih samih u sobi, Melisa bi u sobu sva-
kako ula; takoe, da nema istu takvu predstavu, Svetozar je ne bi pi-
tao zato mu cvee nije sama donela. aqivost wihovog razgovora, ako
bi je bilo, poticala bi iz aluzivnog poigravawa zabranom i seksual-
nom tenzijom, tako da nevinosti kao odsustva seksualnog motiva u
wemu ne bi moglo biti. Meutim, Vidakovi sintagmom aqiv i ne-
vin" moe oznaiti onu vrstu aqivosti koja sublimira svu seksual-
nost, koja se u poigravawu seksualnou potpuno iscrpquje, te koja
zbog toga to seksualnu energiju ne rasipa i ne umnoava, ne prevodi
je u smeh slualaca koji pretpostavqa daqu akciju o kojoj nije pripove-
dano, zasluuje atribut nevinosti. Upravo to razlikuje Vidakovievu
aqivu epizodu od usmene aqive prie o kumi. Pria o kumi podra-
zumeva nastavak, prenoewe kumine seksualne energije na kuma, provo-
cirawe muke seksualne agresivnosti koja e realizovati ono od ega
kuma hoe da se brani, a upravo nagovetaj takvog razvoja prie, wenog
nastavka i po zavretku pripovedawa, dovodi do gromoglasnog smeha.
Niko se ne smeje Vidakovievoj epizodi, jer se ona preko svojih grani-
ca ne preliva: Melisino obavetewe da je nameravala da staroj d cve-
e da ga unese u Svetozarevu sobu podrazumeva moral koji ne doputa da
se dvoje mladih nau sami u sobi, istovremeno podrazumevajui i pred-
stavu o wihovom seksualnom iskuewu, na koju i Svetozarevo pitawe
zato sama Melisa ne bi unela cvee u wegovu sobu ciqa. Melisin od-
govor da bi tako ostali sami u sobi ne eksplicira razlog zato je to
nedoputeno, ali daje dovoqno elemenata da Svetozar, koji se pravio
lud, shvati da Melisa misli na isto na ta i on, ali da ona, defini-
499
57
Sigmund Frojd: Dosetka i njen odnos prema nesvesnom; 103.
tivno, to nee. Dakle, uzajamno seksualno provocirawe Svetozara i
Melise ostaje zatvoreno u svoje granice, ono se potpuno iscrpquje u
wihovom dijalogu, nita ne nagovetava da se jo neto moe desiti:
Svetozar i Melisa se nee zatvoriti u wegovu sobu, nikakve moguno-
sti za to nema, jer je moral odve jak da bi se tako neto dogodilo. Uza-
jamna seksualna agresivnost ovo dvoje mladih upravqana je, dakle, mora-
lom i upravo je ta upravqivost zatitni ventil za moral. Sva seksual-
na tenzija je iscrpqena u razgovoru i jednostavno nema energije koja bi
mogla nastaviti priu preko granica wihovog dijaloga, to je i razlog
da italac na tu epizodu ne reaguje smehom, iako autor pretpostavqa
wenu aqivost. Dok Vidakovi seksualnou junaka manipulie uz
pomo morala, i u ime morala, Vuk te manipulacije smatra lanim, pu-
kim alibijem, jer oekuje da se i van ispripovedanog moe neto desi-
ti. Zato on tu epizodu prevodi priom ija je energija tolika da pret-
postavqa nastavak u kumovoj akciji, a to je i energetski izvor smeha,
omoguenog zanemarivawem norme koja prei ostvarewe eqe. eqa ko-
ja se u razgovoru Svetozara i Melise sasvim iscrpla, koja je ostala
ograniena normom, u Vukovom je prevodu pojaana i osloboena norme.
Slinost mehanizma Vidakovievih epizoda i Vukovih poalica
koja otkriva ono to treba da prikrije mawe je znaajna za wihov smi-
sao od intencija koje su suprotne: narodne prie tim mehanizmom po-
tenciraju snagu zabrawene eqe, dok Vidakovieve epizode ilustruju
kako se eqom upravqa. I jedne i druge kao svoj ciq imaju zadovoqstvo,
ali je ono takoe razliito: narodne poalice zadovoqstvo dostiu
karnevalskom virtuelizacijom prestupa, dok ga epizode Vidakovievog
romana trae u manipulaciji eqom.
58
Iako u odnosu Svetozara i Me-
lise, te Svetozara i Dragiwe bitnu ulogu igra eqa, podjednako bitno
za Vidakovievo pripovedawe je i upravqawe eqom i wenim ispoqa-
vawima. Prevodei te epizode dosetkama koje normu zaobilaze u ime
eqe, Vuk otkriva svoju hermeneutiku situaciju: on Vidakovia ita
tako da u wegovim romanima u prvi plan izbije eqa, a da se strategije
koje eqom upravqaju sasvim prenebregnu. Zato pretpostavka da Vukove
poalice oglaavaju dubqi smisao Vidakovievih epizoda
59
redukuje
smisao romana na samo jednu dimenziju, ne uvaavajui za wega kqunu
dijalektiku eqe i morala. To, naravno, jeste Vukova pozicija: prevo-
dei Melisino i Dragiwino skrivawe eqa poalicama u kojima e-
ne equ skrivaju tako i samo zato da bi bila otkrivena i za mu-
500
58
to bi moglo uputiti na Fukoovu zapitanost da li scientia sexualis pod pri-
tvorstvom svog uprilienog pozitivizma ne funkcionie, od devetnaestog stolea,
bar sa izvesnim svojim odlikama, kao ars erotica" (Miel Fuko: Istorija seksualnosti: volja za
znanjem; 65).
59
Opscene priice djeluju i kao parodija Vidakovieva teksta, i kao osporavawe
sa stanovita unutarweg smisla i namjera koje pisac eli saoptiti posredstvom ka-
raktera junaka ili posredstvom moralnih pouka. Moralno, emotivno i jeziko bie idea-
lizovanog graanina pod svjetlom opscene radwe i govora dobija nov vid, prikrivena
eqa se oglaava grubo, vulgarno, i prosvjetiteqska maska se rastae" (Duan Ivani:
Jednostavni kwievni oblici u Vukovu djelu", u: Modeli kwievnoga govora: iz istorije
i poetike srpske kwievnosti; Beograd: Nolit, 1990; 59).
karca izazovna, Vuk je objavio presudnu kulturnu razliku u odnosu na
Vidakovia. Jer, u Dragiwinim i Melisinim reima prepoznaju se
priguene erotske eqe, ali upravo je wihovo priguivawe u prvom
planu romana; sa druge strane, prikrivawe erotskih eqa kume i seke
je takvo da u prvi plan narodne prie izbija nemogunost obuzdavawa
eqe. Dakle, umesto prepreke, weno zaobilaewe; zadovoqstvo u prepo-
znavawu upravqawa eqom, nasuprot zadovoqstvu u superiornom progo-
varawu naizgled prikrivene eqe eto razlike izmeu sentimentali-
stikog i diskursa aqive usmene opscene prie, kojoj u zaleu stoji
kulturna razlika Vidakovieve i Vukove pozicije, koja se ispoqava u
suprotnosti graanskog morala kao upravqawa eqom i narodnog mora-
la kao wenog poricawa.
I kod Vidakovia se, meutim, moral esto javqa u obliku porica-
wa seksualnosti to svedoi o wegovoj nepotpunoj profilisanosti
ali u ove dve epizode koje je Vuk preveo aqivim priama moral ne-
sumwivo postoji kao upravqawe seksualnou, to ta mesta i ini ta-
ko znaajnima za susret dve kulture. Detaqnija analiza bi mogla osve-
tliti Vidakovievu osobenu meupoziciju, konstituisanu, sa jedne stra-
ne, oiglednim uticajima zapadnoevropskog kulturnog kruga o ijim me-
hanizmima upravqawa seksualnou pie Fuko i, sa druge strane, si-
tuacijom srpskog graanstva iji su drutveni odnosi bili razliiti
od onih koji su formirali naine govora o seksualnosti u zapadnoj
Evropi. Ova dvostrukost preuzimawa oblika ponaawa koji nemaju
autentinu podlogu u strukturi odnosa unutar drutva (koje je, meu-
tim, upueno na zapadnoevropsko drutvo kojim je okrueno) i zadra-
vawa tradicionalnijih moralnih korektiva vana je za oblik Vida-
kovievog morala i romana pisanog kao moralne povesti, ali se kada je
re o wegovoj polemici sa Vukom moe staviti u zagradu, jer su u woj u
fokus dola upravo ona mesta u romanu koja predstavqaju naine na ko-
je proliferacijom govora o seksualnosti moral upravqa eqom. Kako
bez takvih mesta ne bi bio mogu za Vidakoviev roman osnovni para-
doks pripovedawa eqe, Vukovo usredsreivawe najotrije kritike na
ta mesta govori o wegovom nasluivawu prodora zapadnoevropskog u
koncept tradicionalnog morala koji se prema seksualnosti odnosi po-
riui je, odnosno izolujui wena ispoqavawa u karnevalski prostor,
kao i da je upravo taj prodor morala kao upravqawa eqom ono to
bitno obeleava Vidakoviev roman inei ga nepoeqnim u srpskoj
kulturi (o emu svedoi Vukovo esto upuivawe na nemake romane kao
izvor Vidakovievih). Zbog dominantnog sukoba oko ta dva kulturno
razliita koncepta morala mogue je staviti u zagradu Vidakovievu
meupoziciju u kojoj moral zapadnoevropskog tipa koegzistira sa srp-
skom drutvu bliim tradicionalnijim konceptom morala, kao i zbog
toga to je za oblik wegovog romana kao moralne povesti zapadnoe-
vropski moral presudan. Uostalom, iz pozicije morala kao potpunog
poricawa eqe i seksualnosti ne bi se mogao ni napisati roman
takav moral moe dovesti samo do karnevalskih ispoqavawa eqe, kao
to je sluaj u narodnoj kulturi, pa zato i kada Vidakovi u svom roma-
501
nu prikazuje kolo, Qubomir ga opisuje kao jedan pametnij obiaj []
skupu se u svetac mlade i devojke s momci, pak se u prisustviju svojih
roditeqej ovako isto proveselu, gde nikakovo besestije, nikakova so-
blazan biti ne moe. Ovo je boqe nego u kermu otiti, i koje po kakovi
mesti zavui se, gde se besinija initi mogu i gde nerazumne jot ju-
nosti nevinost u opasnost dolazi" (QJ: , 367), na ta jedan od prisut-
nih staraca odobrava da boqe je svakij put dozvoliti mladim qudma
ovako publino proveseliti se, kad wiov vek to s sobom donosi, nee-
li po osob i tajno koje gde" (QJ: , 367), ime se kolo jasno odreuje kao
prostor u kojem se moe zadovoqiti eqa koja je u svakodnevnom ivo-
tu ograniena, ali koje je suprotno kolu opisanom u Vukovom Srpskom
rjeniku: u Vidakovievom kolu ne samo to nema karnevalske nesputa-
nosti i hipertrofiranog ispoqavawa eqe, nego roditeqi predsta-
vqaju instancu kontrole, upravo onu normativnu funkciju koja je u na-
rodnom kolu suspendovana. Zbog toga kolo, u kojem se u narodnoj kulturi
mogu ispoqiti sve eqe zahvaqujui wegovoj karnevalskoj prirodi, za
svet Vidakovievog romana predstavqa prostor sublimiranog zadovoqe-
wa eqe unutar kojeg vae pravila i inae dominantnog morala dok
je kolo u narodnoj kulturi prostor potpune slobode eqe, u svetu Vida-
kovievog romana ono je prostor upravqawa eqom. Ipak, potreba da
se kolo izdvoji kao drugaije od ostalih, svakodnevnih oblika upravqa-
wa eqom, svedoi o zaostatku wegovog narodnog, karnevalskog statusa,
o pretpostavci da upravqawe eqom unutar kola daje mogunost za vie
zadovoqstva nego u svakodnevici, to je jo jedan znak Vidakovieve
meupozicije, ali za koju ipak ostaje vaniji moral kao upravqawe e-
qom nego narodni moral koji equ u svakodnevici ini nevidqivom, a
u karnevalskom vremenu i prostoru je prenaglaava. Meutim, ako ta
vrsta upravqivosti eqe koja nalikuje na zapadnoevropsku nema u svojoj
osnovi temeqne strukturne promene drutva koje su u zapadnoj Evropi
dovele do novog odnosa prema seksualnosti, odnosno, ako isti pojavni
oblici postoje bez istih uzroka, to onda dovodi do pitawa o wihovom
poreklu. Da li su proistekli iz pukog ugledawa na zapadnoevropske uzo-
re, ili je do wih dovela sutinska potreba da se u romanu pripoveda o
eqi i istovremeno ostane u okvirima morala, koji onda equ ne sme
da porie, ali je mora ograniavawem uiniti prihvatqivom? Verovat-
nije je da do preuzimawa tih oblika ne dolazi samo imitirawem zapad-
noevropskih uzora koji su, uostalom, kada je re o kwievnim uzori-
ma, i stariji od takvih naina odnosa prema seksualnosti kao to je
i sasvim sigurno da u wihovoj osnovi nisu bile analogne drutvene
promene; bie, ipak, najverovatnije da je sam roman, kao zapadnoevrop-
ski anr, doveo do spontanog prihvatawa onog oblika morala koji je
mogao da zajami Vidakoviev roman kao moralnu povest, pri emu taj
moral nije mogao biti ist moral vitekih romana koji su bili wegov
neposredni literarni uzor, nego je morao imati i neke osobine morala
koji je vaio meu publikom kojoj je kao pouka bio namewen. Razlista-
vawem uticaja morala vitekih romana, zapadnoevropskog i tradicio-
nalnog morala pomeanih u shvatawima srpske graanske klase, Vida-
502
kovieva meupozicija reflektuje meupoziciju srpske graanske klase,
wenu raspetost izmeu korena u tradicionalnoj narodnoj kulturi i
prelaska u sistem zapadne kulture, koji nije prihvaen u svom najsavre-
menijem i najautentinijem vidu nego s razrokim pogledom u savremeni
svet i stare obiaje opisane u kwigama iz kojih su se malobrojni pi-
smeni Srbi, a naroito Srpkiwe, uili evropskim manirima.
Meutim, ni Vuk iako tako izgleda na prvi pogled nije ovek
tradicionalnog morala: on koristi to to zna da se unutar graanske
kulture ne moe upotrebiti seksualno eksplicitan glagol, kao i da se
vulgarizmi mogu donekle podneti skraeni na poetna slova, da wiho-
vim nagovetajima koji se lako razreavaju uputi izazov graanskoj
kulturi. Wegova meupozicija uslovqena je sveu o pravilima pristoj-
nosti, koja je u osnovi provokativnosti kritike, ali i neprepoznava-
wem mehanizma kojim graanska kultura proliferacijom pristojnih go-
vora o seksualnosti upravqa eqom. Osim osobene kulturne pozicije,
to bi moglo biti uslovqeno i Vukovom polemikom potrebom, ali i
sopstvenom eqom koja svuda vidi prevashodno seksualne motive i ima
potrebu da ih objavi, to dovodi do pitawa ne svodi li Vuk poalice
na negativitet zato to u wemu uiva? Zadravajui to uivawe za se-
be, a od romana kao obrasca morala zahtevajui tradicionalne
forme ponaawa, ovim iskorakom u prestup bi se u Drugoj recenziji
srbskoj objavila erotika Vukovog pisawa, kao i itawa, pa bi aqive
poalice bile izazov upuen ne samo graanskoj kulturi, nego i moral-
nosti uopte. To, meutim, ve pripada Vukovoj linoj psihologiji i
otuda prekorauje sukob kultura o kojem se ovde radi; koristi ga, zapra-
vo, za posredno zadovoqewe sopstvene eqe u meuprostoru narodne i
graanske kulture.
*
* *
Kao to Vuk Vidakoviev odnos prema istoriji ne kritikuje zbog
odsustva istorijskog perspektivizovawa nego zbog oigledne lanosti
wegovog pseudoistorijskog pripovedawa, tako i Vidakovievu nemoral-
nost kritikuje pre svega zato to wegovo upravqawe eqom koje obo-
jica hoe smatra ne samo nedelotvornim, nego sasvim suprotno
onim to equ izaziva. Meutim, ako Vuk, sa jedne strane, iz perspek-
tive narodne kulture koja odreuje wegov pogled, ne moe prepoznati
delotvornost upravqawa eqom umnoavawem pristojnih govora o woj,
a to je Vidakovieva strategija, i ako, sa druge strane, karnevalizova-
ne anrove narodne kulture koristi da bi u okviru graanske kulture,
koju ipak dovoqno poznaje da zna da je u woj otvoreno opscena re ne-
prihvatqiva, uivao u pripovedawu eqe na mestima na kojima to ne
bi smeo, onda wegovu meupoziciju najpre odreuje specifian nain
prisustva elemenata narodne u graanskoj kulturi. Vuk je, nesumwivo,
eleo da srpski narod poe putem prosveenog graanskog uspona []
Taj put nije ni herojski, ni feudalni. Vuk je graanin",
60
ali je wegovo
503
60
Stanislav Vinaver: Zanosi i prkosi Laze Kostia (1963); Beograd: Dereta, 2005; 80f.
graanstvo razliito od Vidakovievog i nije na prvi pogled oigled-
no. Ve to to Vuk narodnu kulturu koristi da bi pod vidom kritike
Vidakovia govorio o eqi, koju izrie u isti mah je osporavajui,
znak je Vukove istovremene modernosti, objavqene uivawem u prestupu,
i nespremnosti da takvu modernost prihvati. Slino je i sa herojskim
moralom; iako koncepcija herojstva zahteva celovitost herojskog lika,
Hajduk-Veqko koji u vrijeme Ahila i Miloa Obilia on bi zaista
wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bog zna, bi li se oni mogli s wim
isporediti" (AVP: 75) za Vuka je samo delimian uzor Svetozaru: u
junakim stvarima, ali ne i kada je re o odnosu sa enama. Iako je u
itiju Ajduk-Veqka Petrovia Vuk negotinskog gospodara koji ne sa-
mo to je grijeio s drugima, nego se i ovoj prvoj eni, koju je ve je-
dan put ostavio, opet navraao" (AVP: 77) opravdao wegovim heroj-
stvom jer je sve to inio, kao i drugi mlogi slavni vojnici, qubei
vie enski rod nego svoju enu" (AVP: 77), dakle saglasno herojskoj
hipertrofiranosti rasprostrtoj na sve aspekte bia heroja ni mnogo
umereniju seksualizovanost u romanu Vuk nikako nije odobravao, iako
se na Hajduk-Veqkov primer pozvao da bi pokazao da se Vidakovi ne
razume u junake i ratnike stvari. Deliminost Hajduk-Veqkove uzor-
nosti mogua je samo u svetu koji nije herojski, jer se u dosledno heroj-
skom svetu hipertrofiranost heroja mora protegnuti na sve aspekte we-
govog bia, pa i na odnos sa enama; Vuk se, dakle, prema herojstvu od-
nosi slino kao prema patrijarhalnoj kulturi: iz wega uzima samo ono
to se uklapa u wegovu predstavu o poeqnosti i dolinosti idealnog
junaka graanskog romana koji treba da otelotvori junatvo i deseksua-
lizovanu qubav. Ovo je, praktino, ideal vitekog romana, dakle ona-
kvih romana sa kakvima je Vuk podrugqivo poredio Qubomira u Jelisiju-
mu. Iako je podrugqivost pre svega usmerio na nesrpski karakter obi-
aja prenetih u roman o srpskoj istoriji, Vuku smeta i eqa koju je
prepoznao u odnosima izmeu Vidakovievih junaka i koja zajedno sa
mnogim wihovim neherojskim gestovima onemoguava Vidakoviev ro-
man da bude viteki u smislu onog vitetva koje Vuk trai. Vidako-
vi, meutim, smatra da wegov roman ba odgovara zahtevima vitekog
romana, jer su u wemu junaci i wihovi postupci onakvi kao i kod Ne-
maca u ono vreme Riteri" (QJ: , [xiv]). Vuk i Vidakovi, dakle, raz-
liito shvataju osobine vitekog romana u savremenoj kulturi, ali ne
zbog razliitih poetikih pretpostavki, nego zbog drugaijih kultur-
nih obrazaca koje, po wima, roman treba da odraava. Poto obojica
oekuju da roman obrazac morala predstavi pseudoistorijskim pripove-
dawem, to znai da ni Vukova ni Vidakovieva kulturna paradigma ni-
su dovoqno zrele da bi se dogodila promena o kojoj je povodom Valtera
Skota pisao Georg Luka.
61
Iako niko nije toliko u istoriji koliko su
504
61
er Luka: Istoriski roman; 953. Naravno, ne treba biti strog prema odsustvu
istorijskog romana u srpskoj kwievnosti poetkom devetnaestog veka, jer srpska kwi-
evnost, u kojoj se romani tada piu nepune dve decenije, svakako nije mogla stvoriti
anr istorijskog romana, koji u vievekovnoj tradiciji engleskog romana nastaje sa Val-
terom Skotom, iji je prvi roman objavqen posle Vidakovievih romanopisakih poeta-
ka i malo pre Druge recenzije srbske.
to Vidakovi i Vuk, upravo je wihova prevelika zainteresovanost za ko-
rist od istorije u savremenom ivotu onemoguila dostizawe istorij-
skog romana, oivqavawe prolosti kao predistorije sadawice",
62
nego ih je zadrala na nivou pseudoistorijske artikulacije prolosti
oslowene na lano-idilinu sliku nenadmano harmoninog drutva
Sredweg veka",
63
pri emu su tu harmoniju Vuk i Vidakovi razliito
konstruisali, voeni svojim razliitim kulturnim paradigmama koje
su predodreivale da u qudima prolosti vide sve Hajduk-Veqka do
Hajduk-Veqka, odnosno iste srpske graane iz Austrije.
Pitawe je, meutim, da li se uopte moe govoriti o kulturnim
paradigmama Vuka i Vidakovia? Iako se zastupajui narodnu kulturu
Vuk zalagao za neke elemente herojskog i neke elemente patrijarhalnog
obrasca, on ni jedan obrazac nije zastupao do kraja, nego je pokuavao
da iz svakog od wih poneto prenese u poseban oblik graanske kulture,
onaj koji je oekivao da se objavi u srpskom romanu. Zbog naina na koji
je upotrebqavao ove obrasce o wegovoj kulturnoj poziciji se zaista ne
moe govoriti ni kao o herojskoj, niti kao o patrijarhalnoj, jer obe
zahtevaju da budu prihvaene u svojoj celovitosti, to ih ini nepogod-
nima za roman koji je forma zrele muevnosti wegov autor je izgu-
bio zraeu mladalaku vjeru sve poezije 'da su sudbina i narav dva na-
ziva za isti pojam' (Novalis)";
64
sa druge strane, Vukova nemogunost da
ih prihvati kao celovite ne znai da on roman poiwe da vidi kao
formu prave vrijednosti unutarwosti",
65
odnosno anr u kojem je ju-
nak postao problematian. Vuk je, kao i Vidakovi, od romana oekivao
moralno-istorijsku pouku, zbog ega wegovi junaci iako vie nisu, ka-
ko Vinaver kae, ni na herojskom ni na feudalnom, nego na graanskom
putu srpske kulture, jo uvek nisu ni pravi junaci graanskog romana
iji sadraj je povijest due koja polazi u svijet da bi sebe upozna-
la".
66
Roman za koji se Vuk zalagao trebalo je da u sebe ukqui elemente
herojskog i patrijarhalnog obrasca ivota, a poto su oni ve samim
Vukovim odnosom prema wima osporeni kao obrasci ivota, Vukova
pozicija je izuzetno specifina: napustivi neproblematinost he-
rojskog i patrijarhalnog sveta, on nije stigao do problematinosti sa-
vremenog oveka. Druga recenzija srbska svojim pisawem onemoguava da
se moral koji deklarativno zastupa prihvati kao neproblematian tu
se prepoznaje granica Vukovog shvatawa romana i, ire, graanske kul-
ture na osnovama narodne koja je u temequ tog shvatawa. Izrazite, a
neosveene protivrenosti Vukove eksplicitne vezanosti za narodnu
505
62
er Luka: Istoriski roman; 43.
63
er Luka: Istoriski roman; 17.
64
Georg Lukcs: Teorija romana: jedan filozofskohistorijski pokuaj o formama velike ep-
ske literature (Die Theorie des Romans: Ein geschichtsphilosopische Versuch ber die Formen der
grossen Epik, 1916), s njemakog preveo Kasim Prohi; Sarajevo: Veselin Maslea" Svjetlost,
1990; 68.
65
ske literature; 71.
66
ske literature; 71.
kulturu i wegovog pisawa u kojem se prepoznaje dah modernog doba, su-
geriu da je Vuk u meupoziciju u kojoj se nalazi pre baen nego to ju
je izabrao, iako on u toj baenosti oigledno uiva (ili uiva ba za-
to, jer baenost iskquuje odgovornost koju izbor sa sobom neminovno
nosi?). Zato je raslojavawe unutar Druge recenzije srbske zakonomeran iz-
raz toga to Vuk ne samo to nije imao, nego nije ni mogao imati jasnu
ideju kako da u kontekstu modernog doba i graanske sredine koji poi-
wu da odreuju wegovo pisawe sauva tradicionalne vrednosti narodne
kulture do kojih mu je bilo stalo. Intonirajui svoju recenziju kao
prevashodno kwievnu iako wenim sudovima i tonom upravqaju kultur-
ne razlike, Vuk izbegava polemiku o kulturi i govorei o Vidakovie-
vim kwievnim promaajima, grekama, neznawu od italaca zapra-
vo zahteva da pristanu na wegovo podrazumevano shvatawe srpske kulture.
Tradicionalno pristajawe uz Vukovu recenziju, weno isticawe kao
znaajnog datuma srpske kwievnosti, dugotrajno jednoglasno miqewe
o Vukovoj izrazitoj superiornosti nad Vidakoviem, uz dosledno pre-
viawe slabosti i odsustva koherentne poetike toliko hvaqenog razme-
tqivog zavretka kwievnog dela Druge recenzije srbske, svedoi o sna-
zi sa kojom su Vukovi obrasci uestvovali u konstituisawu srpske kul-
ture, tolikoj da Vukova pozicija postane prihvatana kao jedina mogua.
U takvoj situaciji se zapravo ni ne moe govoriti o polemici Vuka i
Vidakovia, jer Vidakovi nije oponent koji zastupa suprotne, ali sta-
vove istog kvaliteta, nego se u wegovim romanima i polemikim odgo-
vorima vide samo deformacije onoga to se samorazumqivo shvata kao
srpska kultura. Te deformacije se moda mogu objawavati Vidakovi-
evim linim osobinama kao to ini Pavle Popovi, koji izri-
ito tvrdi: pamet je doista u pitawu, ne to drugo",
67
poto je pret-
hodno, ogoren nainom na koji je Vidakovi prikazao Marka Kraqevi-
a, izneo surovu ocenu da je pored toga to Vidakovi govori kojeta
[] poeo i da bleji"
68
ali to ne daje odgovor na pitawe o izuzetnoj
popularnosti Vidakovievog romana u graanskoj kulturi, odnosno ta
je to u woj to je tu popularnost omoguavalo. Sava Damjanov, koji je
Vuka otpisao kao predmodernog zatonika sopstvenog lokalno-provin-
cijskog stvarnosnog iskustva",
69
za Vidakovieve polemike priloge ka-
e da se mogu u jednom irem smislu posmatrati kao prva odbrana poe-
zije u srpskoj kwievnosti",
70
to jeste odve radikalno i nedovoqno
nijansirano suprotstavqawe polemikih pozicija, ali je studija Vida-
kovi, moderniji od Vuka ipak donela neto novo i znaajno: postavi-
la je pitawe o kulturi, odnosno prekinula sa samorazumqivim shvata-
wem kulture, iako je pitawe o kulturi i u woj ostalo podreeno poeti-
kim pitawima, samo sada sa obrnutim predznakom. Meutim, poto sa-
morazumqiv odnos prema kulturi koja utemequje Vukove primedbe nisu
506
67
68
69
70
imali batinici nazora koji su karakteristini za Vukovu postojbi-
nu (tj. za hercegovako selo)",
71
nego nesumwivi graani poput, recimo,
Pavla Popovia i Dragie ivkovia to znai da su Vukove pri-
medbe i kultura koja je bila u wihovom zaleu postale integralni deo
graanske kulture zadatak kwievne istorije je viestruk: poto
najpre ispita odnos izmeu poetike i kulture, ona polemiku koja bi se
saeto mogla opisati formulom ista poetika, razliita kultura treba
da sagleda u irem okviru pitawa o nastajawu graanske kulture meu
Srbima u prvoj polovini devetnaestog veka. Rat kultura, provokativni
naslov ove studije, trebalo bi stoga da od analize suprotstavqawa Vu-
kovih pogleda karakteristinih za hercegovako selo" i Vidakovie-
vih graanskih shvatawa preraste u tumaewe polemike Vuka i Vidako-
via kao jednog aspekta borbe za sadraj graanske kulture, jer Vukovi
pogledi nisu pogledi autentinog seqaka, nego seqaka koji postaje gra-
anin i od oveka usmene kulture postaje ovek kwige, elei da u tom
procesu sauva osnovne tradicionalne vrednosti narodne kulture iako
ga sve od tih vrednosti udaqava, zbog ega se rat kultura herojske,
patrijarhalne i graanske primeuje ve u samom Vukovom pisawu, a
wegova sloena pozicija potom se ukrta sa kulturom iz koje Vidako-
vi govori, a koja takoe nije homogena nego se i u woj prepoznaje bor-
ba, izmeu zahtevane neproblematinosti utemeqene izuzetno snanim
poverewem u racionalizam i tradiciju prosveenosti i samog pripo-
vedawa koje svojim oblikovawem junaka i radwe prekorauje tako posta-
vqene granice. Zbog svega toga, za pitawe o nastajawu graanske kulture
na osnovama narodne, preinaavane prema tada dominantnim kulturnim
aspiracijama graanskog sloja iji je Vidakovi predstavnik, polemika
Vuka i Vidakovia oznaava poetak rata kultura kao stvarawa graan-
ske kulture nadmetawem i ukrtawem razliitih kulturnih obrazaca, a
to se nastavqa i u drugim Vukovim polemikama i samom Vukovom ra-
du, wegovim stalnim vraawem i udaqavawem od sopstvenih pretpo-
stavki.
iri kontekst srpske kulture prve polovine devetnaestog veka u
kojoj bi o Vuku moglo da se razmiqa kao o mestu ukrtaja razlii-
tih drutvenih sila toga doba"
72
zahteva ispitivawa u pravcu efektiv-
ne kwievne istorije: tradicionalna kwievna istorija ograniava,
ponavqa i institucionalizuje pisawe prolosti, dok je usmerewe efek-
tivne kwievne istorije da predstavi, situira i kontekstualizuje kwi-
evnost prolosti u kwievnoj kulturi",
73
ime kwievna dela posta-
ju dogaaji, ono to ne samo da doprinosi odvijawu nekog zapleta ve
507
71
72
Nenad Nikoli: Gradani protiv Vuka (Protiv Vuka: Srpska graanska inteli-
gencija 18. i 19. veka o jeziku i wegovoj reformi, priredio Miroslav Jovanovi, transli-
teracija Tatjana Subotin-Golubovi, 'Stubovi kulture', Beograd 2004)"; Novi Sad: Leto-
pis Matice srpske, god. 181, kw. 475, sv. 3, mart 2005; 465.
73
Mario J. Valds: "Rethinking the History of Literary History", in anthology: Rethinking
Literary History: A Dialogue on Theory, Edited by Linda Hutcheon and Mario J. Valds; Oxford:
Oxford University Press, 2002; 68.
mu daje dramsku formu svojevrsnog obrta (preokreta)".
74
Polemika Vuka
i Vidakovia kao kwievni dogaaj graanske kulture u nastajawu za
efektivnu kwievnu istoriju je prvi korak u ispitivawu Vukovog dela
i nesumwivog kulturnog preokreta koji je sa wim doao: iako savreme-
ni pogled u prolost, distanciran od Vukovog optereujueg autori-
teta, moe da prepozna da i Vuk i Vidakovi od romana hoe moral, da
ga obojica doivqavaju kao univerzalnu kategoriju koja nije istorijski
uslovqena, te da zato pria iz bilo kog doba moe posredovati isti
moral, to u krajwoj liniji dovodi do pretvarawa junaka u savremeni-
ke, zbog ega je koncepcija pseudoistorijskog romana za wih zajednika, a
poetika samo maskira sukob kultura za koji je roman najprirodnije boj-
no poqe budui da oblikuje najcelovitiju sliku sveta, to ne znai da
efektivna kwievna istorija gubi sutinsku vezu sa kwievnou i
premeta svoja dominantna interesovawa na poqe kulture, upadajui u
zabludu na koju je jo pre itavog veka upozorio Luka, kada se znae-
we kao 'kwievnosti', kao kwievnoj vrednosti gubi da bi kwi-
evnost imala ulogu samo poput simptoma kulture, samo kao neto u
emu se moe oitovati igra sila koje pokreu drutvo";
75
naprotiv,
efektivna kwievna istorija, koja nije zaslepqena navikama, tradici-
jom i uobiajenim predmetom kwievne istorije koja prolost pred-
stavqa najee nesvesna sopstvene pozicije i wom uslovqenog obli-
kovawa prie o razvoju kwievnosti, koja je, dakle, za razliku od tra-
dicionalne kwievne istorije svesna svoje pozicije i da je efektivna
onoliko koliko je koriste i koliko je od koristi svojim pretpostavqe-
nim itaocima; to je koncept duboko povezan sa idejom da smo mi u sa-
dawosti aficirani naim smislom za prolost",
76
te je stoga efek-
tivna kwievna istorija osvestila i da to kako su dogaaji konceptu-
alno zamiqeni, i zatim rasporeeni kao pripovedne reprezentacije,
odreuje epistemoloki ishod, to jest, ta postaje znaajna iweni-
ca",
77
ime je dobila mogunost da postavi kwievnost prolosti na
distancu, da uini da se wena drugost oseti",
78
ispuwavajui tako zada-
tak kwievne istorije koji je ouvawe drugosti i odravawe dijalek-
tike lokalnih struktura nasuprot unificirajuim i homogenizujuim
pritiscima",
79
dajui, tako, kwievnosti vie digniteta i to sa novom
snagom, jer efektivna kwievna istorija priznaje da nema kwievno-
508
74
Pol Riker: Vreme i pria (Temps et rcite, 1983), prvi tom, prevele s francuskog Slavica
Mileti i Ana Morali; Sremski Karlovci Novi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia,
1993; 288.
75
er Luka (Lukcs Gyrgy): Beleke o teoriji knjievne istorije" (1910), u: Rani rado-
vi (19021910), izbor i prevod Sava Babi; Sarajevo: Veselin Maslea", 1982; 191.
76
Mario J. Valds: "Rethinking the History of Literary History"; 67.
77
Alun Munslow: The Routledge Companion to Historical Studies; London and New York:
Routledge, 2000; 91.
78
David Perkins: Is Literary History Possible? (1992); Baltimore and London: The Johns
Hopkins University Press, 1993; 185.
79
Virgil Nemoianu: "Literary History: Some Roads Not (Yet) Taken", in anthology: Beyond
Poststructuralism: The Speculations of Theory and the Experience of Reading, Edited by Wendell
V. Harris; University Park, Pennsylvania: The Pennsylvania State University Press, 1996; 388.
sti koja ne bi bila u slabijoj ili jaoj, ali neraskidivoj vezi s naim
najvie linim, unutarwim ivotnim sadrajima"
80
i zato ne samo
to pokuava da ostvari ponovno prikazivawe prolog dogaaja, ona
takoe predstavqa savremenu refleksiju pisawa kao estetskog iskustva
u sadawosti. Kwievna istorija tretira pisawe i kao dokument i kao
iskustvo",
81
to je mnogo ire od tretmana koji je kwievnost imala u
tradicionalnoj kwievnoj istoriji. Pozicija sa koje se polazi u kwi-
evnoistorijsku interpretaciju odreena je razvojem kwievnosti, a
predmet wenog prouavawa shvata se kao dogaaj u prii o tom razvoju,
zbog ega efektivna kwievna istorija svoj predmet ne moe posmatra-
ti objektivno, onako kako je to tradicionalna kwievna istorija vero-
vala da ini, nego je on za wu deo wene sopstvene istorije, zbog ega se
kwievni dogaaji razumeju u onim svojim aspektima kojima uestvuju u
kwievnoistorijskoj prii koja je dovela do pozicije sa koje kwievni
istoriar interpretira kwievnu prolost. Iako se kwievna isto-
rija bavi kwievnou kao svojim posebnim predmetom, i zaista nika-
ko ne bi trebalo da joj da ulogu samo poput simptoma kulture, samo kao
neto u emu se moe oitovati igra sila koje pokreu drutvo", ona
je ne moe posmatrati ni izvan kulture, jer iako nije kwievnost na-
stala da bi izrazila jedan pogled na svet [] snagu kojom sreuje svet
dobija od pogleda na svet koji ini wenu osnovu",
82
pa je zapravo pravi
izazov odrediti poloaj dela, a s tim u vezi eventualno i poloaj ce-
le kwievnosti ili kwievne vrste u kulturi jednog doba".
83
Polemika
Vuka i Vidakovia je za takvo preduzee naroito pogodna, jer literar-
nost romana koja je u woj stavqena u drugi plan kwievnu istoriju tera
da, poto je to utvrdila, postavi pitawa o statusu kwievnosti po-
etkom devetnaestog veka, wenoj kulturi, moralu, nacionalnoj ideolo-
giji podreenom poloaju, te da s obzirom na to objasni poetike
pretpostavke romana kojem je takva uloga bila namewena. Zbog svoje her-
meneutike prirode efektivna kwievna istorija ni kada je najusmere-
nija na pitawa kulture ne gubi iz vida da se wima bavi da bi boqe
razumela kwievnost, a to boqe razumevawe je pak mogue samo ako je na
pozadini kulture kao celine simbolikog sistema vremena u kojem kwi-
evno delo nastaje. Hermeneutiko postupawe, naravno, zahteva i da sa-
ma kwievna istorija svoje razumevawe kwievne prolosti uvek vra-
a pitawu o poziciji sa koje ga preduzima, ne zaboravqajui dakle ni-
kada da je ono to se razume i vidi kao znaajno takvo sa stanovita
sadawosti predmet kwievne istorije kao dogaaj neminovno je od-
reen mestom koje zauzima u istorijskoj prii o razvoju kwievnosti
kao istoriji pozicije sa koje se ta pria saoptava kao istina o kwi-
evnosti, ali i kao istina o sebi.
84
Kontekstualizovano u srpsku kul-
509
80
er Luka: Beleke o teoriji knjievne istorije"; 224.
81
Mario J. Valds: "Rethinking the History of Literary History"; 81.
82
83
84
Poto je temporalnost struktura ovekove egzistencije i ona poiva u jeziku
kao narativnosti [] istoriari ne nameu pripovednu formu faktima konstituisanim
turu poetkom devetnaestog veka, tumaewe polemike Vuka i Vidakovia
omoguava pribliavawe drutvenim silama ijim je ukrtawem i
nadmetawem nastajala srpska graanska kultura, ospoqavajui tadawu
potrebu da se kwievnost potini kulturi omoguavajui interpreta-
ciji da prepozna i mesta na kojima otpor koji pripovedawe prua
svoewu na moralnu povest otkriva [] nemogunost prie da bude jed-
noznani primer morala. Ne zato to Vidakovi to ne bi eleo, nego
zato to se pripovedawe ne moe u potpunosti kontrolisati",
85
odno-
sno zato to u pripovedawu uvek postoji viak smisla koji diskurziv-
na jednoznanost bilo koje ideologije kulture, morala, kwievno-
sti ne moe izraziti. Zato kwievna istorija koja je pokazala na
koji nain se u polemici Vuka Karaxia i Milovana Vidakovia obja-
vila dinamika odnosa kwievnosti i kulture, ime je preoblikovala
razumevawe wihovih eksplicitnih zahteva (kako onih koji se odnose na
kulturu, tako i poetikih), svoju konano osvojenu predstavu o tom do-
gaaju sme zadrati samo za trenutak, svesna da ta predstava vai u onoj
meri u kojoj je potrebna kwievnom istoriaru koji je stvara s obzirom
na vreme u kojem pie i vrednosti tog vremena koje deli, zbog ega
kwievna istorija uvek mora biti spremna da dogaaj i priu (u kojoj
on jedino i vai kao dogaaj) iznova preispituje s obzirom na konku-
rentske kwievnoistorijske prie, uslovqene razliitim hermeneu-
tikim situacijama wihovih savremenih pripovedaa, odnosno sebe u
budunosti.
Nenad Nikoli
THE POLEMIC BETWEEN VUK AND VIDAKOVI WAR OF CULTURES
S u m m a r y
By interpreting the polemic between Vuk Stefanovi Karadi and Milovan Vida-
kovi, this paper reconsiders the concepts of literary history found in the background of
the previous interpretations of this dispute. The author proposes a literary historical ap-
proach which would pay more attention to the cultural issues.
510
kao dogaaji koji bi mogli biti predstavqeni kroz nepripovedni diskurs, nego Riker
umesto toga tvrdi da sam istorijski dogaaj ima istu strukturu kao pripovedni diskurs.
Tako je, konsekventno, ova pripovedna struktura ono to razlikuje istorijski dogaaj od
prirodnog dogaaja" (Mario J. Valds: "Rethinking the History of Literary History"; 77).
85
dakovia; 181.

Polemika Vuka I Vidakovića

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Polemika Vuka I Vidakovića

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UDC 821.163.41.09 Vidakovi M.:821.163.41.09 Karadi V. S.

You might also like