D E F R I B.

R A SE L
T AME
Prevod Milena Petrovi-Radulovi /
P0NT
Beograd 1995
SADRAJ
Predgovor .......................................................................................................... 7
Z l o........................................................................................................................11
avo u svetu......................................................................................................17
Dobri Gospod i avo .......................................................................................33
Hrist i sila zl a.....................................................................................................47
Satana i jeres ..................................................................................................... 59
Dualizam i pustinja.............................................................................................83
Klasino hriansko gledite..............................................................................95
Narodni Lucifer i Lucifer el i te..................................................................111
Sholastiari, pesnici i dramski pisci ............................................................127
Nominalisti, mistici i vetice .....................................................................151
avo i reformatori.......................................................................................161
Gore na tronu vlade carske........................................................................179
Dezintegracija pakl a....................................................................................197
Od romanse do nihilizma...........................................................................211
Integracija zl a................................................................................................229
AuSvic i Hi roi ma.......................................................................................243
Znaenje zl a.................................................................................................. 259
uro unji: Pogovor........................................................... ................... 263
Dodatak I ..................................................................................................... 265
Dodatak I I ..................................................................................................... 266
I ndex.............................................................................................................. 267
DODATAK I
PRIMERI BIBLIJSKIH CITATA KOJI UKAZUJU
NA AMBIVALENCIJU BOGA
1Moj. 12.17.
2 Moj. 3.19.; 4. 21-25.; 7.11.; 12.23.; 13.15.; 14. 4-8., 17; 32.14.
5 Moj. 2.30.; 32. 41-42.
Isu.
Sud. 9. 22-23.
1Sam. 2.25.; 6.6.; 15. 1-3.; 16. 14-23.; 18. 10-20.; 19.9.
2 Sam. 12.11.; 17.14.; 22.9.; 24.1.; 24. 13-16.
1Car. 14.10.; 21. 21-29.; 22. 19-23.
2 Car. 22. 16-20.
1Dnev. 18.22.; 34. 24-28.
Jov, naroito 41.10.
Psal. 17/18. 9-13.
Isa. 45.7.
Jer. 11. 11-23.; 18.11.; 19.15.; 23.12.; 25.29.; 26.3.; 32.42.; 35.17.; 36.31.;
42. 10-17.; 44. 2-11.; 45.5.; 49.37.; 51.64.
Pla 3.38.
Jezek. 6.10.; 14.22.
Jona 3.10.
Zah. 8.14.
Mat. 18.7.
Rim. 3. 5-8.; 6. 1-2.; 6.15.; 9. 19-26.
DODATAK II
AVO U NOVOM ZAVETU
Opte odrednice:
Mat. 4. 1-11.; 5.37.; 6.13.; 9.34.; 10.25.; 12. 24-29.; 12.43.; 13.39.; 25.41.
Mar. 1. 12-13.; 3. 22-27.; 4.15.; 8. 28-34; 12. 22-45.
Luka 4. 1-13.; 8.12.; 10.18.; 11. 15-19.; 13.16.; 22.3.; 22. 31-32.
Jovan 8.44.; 12.31.; 13.2.; 13. 27-30.; 14.30.; 16.11.
Djel. 10.38.; 13.10.
Rim. 16.20.
1Kor. 5.5.; 7.5.
2 Kor. 2.11.; 4.4.; 11.14.; 12.7.
Gal. 5.7.?
Ef. 2.2.; 4.27.; 6. 10-16.
Kol 1.13.
1 Sol. 2.18.; 3.5.?
1Tim. 1.20.; 3. 6-7.; 5.15.
2 Tim. 2.26.
Jevr. 2.14.
Jak. 4.7.
1Pet. 3.19.?; 5.8.
1Jov. 3.8.
Juda 1.9.
Otkr. 9. 1-2.; 11?; 12. 1-3. 18.; 19. 17-20.
PREDGOVOR
Pokuaj da razumem problem zla zaokuplja me ve dvadeset godina.
U moje prethodne etiri knjige u kojima sam se bavio avolom, pokuao
sam da razumem ovaj problem prouavajui istoriju najsnanijih simbola zla.
U ovoj knjizi - Princu tame - predstavio sam glavne crte te istorije i
saeo ih u jednu knjigu. Imao sam nameru da itaocima ije je interesovanje
za problem neposredno pre nego akademsko, ispriam priu o avolu u
zapadnom svetu - od njenih poetaka do dananjih dana. Predstavio sam
veliki deo materijala na kome se temelje moje prethodne etiri knjige, ali sam
izbegavao gomilanje detalja i obimnih fusnote kako bih izotrio najznaajnija
pitanja i razjasnio dubinu problema koji stoji u osnovi ove teme.
Moj poriv da zlo razumem istovremeno je i lino traganje i nauno
istraivanje i ja pozivam itaoca da mi se pridrui na ovom tekom, ali i
vrednom putovanju. Moj pogled na problem produbljivao se tokom godina
istraivanja i ova knjiga ispravlja neke greke nainjene u prethodnim knji
gama i neke ranije iznete argumente pretapa u zreliji oblik. Iznad svega
neprestano nastojim da i sebe i druge pribliim razumevanju da je znanje bez
ljubavi mrtvo, kao i nauna karijera bez linog angamana i posveenosti.
Ova knjiga je namenjena onima koji vole da znaju i znaju kako da vole.
itaoci koji ele da se upoznaju sa citiranim delima, da pronau
izvornike ili da se upute u dalja itanja o posebnim temama, mogu da pronau
informacije u bibliografiji i indeksu u mojim ranije objavljenim delima o
avolu. Poglavlja u ovoj knjizi uglavnom korespondiraju sa sledeim knji
gama: poglavlja 2-4: avo: Presonifikacija zla od antike do ranog hrianstva;
poglavlja 5-7: Satana: Tradicija ranog hrianstva-, poglavlja 8-10: Lucifer: avo
u srednjem veku; i poglavlja 11-16: Mefistofeles: avo u savremenom svetu. Sve
etiri knjige objavio je Cornell University Press. Ukoliko ele, itaoci mogu
i da se upoznaju sa sjajnom, nedavno objavljenom knjigom Nila Forsajta:
Drevni neprijatelj: Satana i mit o borbi. (Priceton, Princeton University Press,
1987 80 . . .
Prevodi citata su moji, osim tekstova na hebrejskom i ruskom. Citati
iz Biblije uglavnom su navoeni prema novoj internacionalnoj verziji. Citati
iz romana Dostojevskog u 15. poglavlju navedeni su prema prevodu Kon-
stance Garnet.
Ponovo se najdublje zahvaljujem svima onima koji su mi pomogli u
pisanju prve etiri knjige, kao i D. Gordonu Meltonu i Denisu Rohatajnu.
Defri B. Rasel
Santa Barbara>Kalifomija
Ilustracija: Gvozdena maska.
Sprava koriena za javno kanjavanje ena u Zapadnoj Evropi.
U upotrebi priblino od 1500. do 1800. g.
Zlo se neposredno doivljava i nasluuje. Pretuena je mlada ena;
starac je muki napadnut; silovano je dete; terorista je razneo avion; velika
nacija bombarduje civilno stanovnitvo. Ljudi ija svest nije izvitoprena linim
ili drutvenim ludilom na ovakva dela reaguju razumljivim gnevom. Kada vidi
da je pretueno dete, ovek se ne bavi apstraktnom razradom etike filozofije.
U samom temelju zlo nije apstraktno. Ono je stvarno i opipljivo.
Najznaajnije je upravo ovo neposredno opaanje zla. Meutim, vred-
nost ima i distancirano razmiljanje o optoj prirodi zla. ta je zlo? ta je to
to je zajedniko zlim delima? Filozofi tradicionalno razlikuju tri vrste zla.
Prvo je moralno zlo to je zlo koje nastaje kada inteligentno bie svesno i
namerno ! drugom biu koje osea. Iz ove kategorije izuzima se
hirurgTcoji pacijent u nanosi neizbean bol. Problem ne predstavlja fiziki
bol, ve patnja koja ukljuuje svest, anticipaciju i strahotu bola, a da istovre
meno bie koje pati ne zna ni jedan razlog zbog kojeg bi ono trebalo da
bude povreeno Drugo )c prirodno zlo -patnja proistie iz prirodnih procesa
k to su rak ili razorni vetrovi. Neki ljudi apstraktno dokazuju da prirodne
procese ne trebalo nazivati zlom, ali ovo predstavlja samo izgovor jer ih
mi neposredno doivljavamo kao takve. Osim toga, prirodno i moralno zlo
se prepliu. Dete moe da umire od gladi koja je posledica sue, ali, ako sam
stT mogao da ga spasem, da sam samo bio velikoduniji u raspolaganju
svojim bankovnim raunom, da li je onda to zlo prirodno ili moralno? I dalje,
ako je jedno inteligentno Bie odgovorno za kosmos, onda je to Bie
odgovorno za patnje koje u kosmosu postoje i opet se moralno i prirodno
zlo prepliu. Tree je metafiziko zlo - to je apstraktan pojam kojim se u
ovoj knjizi neemo mnogo baviti. Metafizikim zlom se smatra niian ne
dostatak savr-enstva koji postoji u svakom stvorenom kosmosu, budui da
nijedan kosmos ne moe da bude savren kao to je savren Bog.
Zlo se, takoe, pojavljuje u razliitom stepenu optosti. Neko zlo je
lino, na primer kada pojedinac ubije dete. Druga zla su transpersonalna, na
primer kada mafija smakne svoju rtvu, ili vlada bombarduje grad. ini se
da je transpersonalno zlo bezgranino jer je danas od vlastitog nuklearnog
arsenala izloena opasnosti itava ljudska rasa i vei deo ivih bia na ovoj
planeti. Takoe, moe da postoji i transgeneriko zlo. Ako inteligentna i
moralno nesavrena bia postoje na drugim planetarna, onda zlo prevazilazi
ljudsku zajednicu. I na kraju, zlo moe da se rasprostire izvan transgenerikog
u kosmiko. Ljudska spremnost da destrukcijom ugrozi itavu planetu da bi
i l Prmc tante
se suprotstavila bilo kojoj naciji ili grupi koju u datom trenutku odreuje
kao neprijateljsku moda odraava volju samog avola Princa tame - koji
se svesno odluuje na unitavanje i ruenje kosmosa u onoj meri u kojoj mu
to snage doputaju. Nanosei patnju - patnje radi, inei zlo - zla radi, avo
je, po definiciji, personifikacija kosmikog zla.
Danas mali broj obrazovanih ljudi ozbiljno shvata pojam avola. Neki
relativistiki poriu postojanje zla uopte. Neki priznaju postojanje zlih dela,
ali ne i zlih pojedinaca. A neki, pak, doputaju da osobe mogu biti zle, ali
zlo ograniavaju na ljudska bia. Meutim, istoriari i antropolozi znaju da
neproverene tvrdnje koje postoje u nekom drutvu vie govore o samom
drutvu nego o istinitosti samih vrdnji.
Ljudi esto misle da je u modernom svetu ideja avola staromodna,
pa stoga i lana - o v q je miljenje koje u sebi sadri pretpostavku da je
moderan svet otkrio neku metafiziku istinu zbog koje je danas manje
verovatno da avo postoji. Promenile su se drutvene predstave, stilovi i
predrasude - i promenie se opet - ali problem koji stoji u osnovi zla ostaje
isti. Stoga pravo pitanje jeste: da li pojam avola ima nekog smisla? Da li ga
je ikada imao? Da li e ga imati u budunosti?
U zapadnom drutvu postoje tri osnovna pravca miljenja. Prvi je
tradicionalan judeo-hrianski pogled na svet, koji tokom dva poslednja veka
neprestano gubi snagu, mada se sada u nekim delovima sveta i obnavlja. Drugi
je tradicionalno-nauni pogled na svet, koji je u usponu od osamnaestog
veka. Ovaj danas dominantni pogled na svet podriva fizika dvadesetog veka,
koja izraava miljenje da je materija intelektualna konstrukcija pre nego
konana realnost. Trei pravac predstavlja misao novog doba; ona je odbojna
u odnosu na oba tradicionalna pogleda i karakterie je iroka lepeza uglova
posmatranja, kao i elja da stvarnost istrauje izvan konvencionalnih stavova.
Konstruktivan sukob izmeu ovih divergentnih pogleda na svet pokazao je
da je nova sinteza moda na pomolu.
Gde je ovde mesto avola? Da li Zli predstavlja jedno zastarelo
sujeverje? Jedina univerzalno validna definicija sujeverja jeste da je to
verovanje koje se ne uklapa u preovlaujui pogled na svet. U okviru
naunog pogleda na svet ideja avola zaista predstavlja sujeverje, ali ona to
nije u okviru hrianstva ili islama, jer se ona u taj okvir uklapa. Mislioci
novog doba pokazuju zanimanje za ideju avola, ali oni je reinterpretiraju
zauzmajui mnotvo novih stajalita kojima nedostaje vezivno tkivo.
Nezavisno od toga da li avo postoji izvan ljudskog uma, ideja avola
ima dugu istoriju i najplodniji pristup ovoj ideji jeste istorijski.
I storijskim pristupom prouava se poreklo ideje, opisuju se njeni prvi
obrisi i prati njen postepen razvoj kroz vekove, do dananjih dana. I deja o
avolu postoji u malom broju religijskih tradicija. U drevnim grko-rimskim
7,h -------------------------------------------------------------- ;
religijama nije postojala ideja o jednoj personifikaciji zla, a ona nc postoji,
niii je postojala u hinduizmu ili u budizmu. Veina religija - od budizma do
marksizma - ima svoje demone, ali samo etiri velike religije imaju pravog
avola. To su mazdaizam (zoroasterizam), drevna hebrejska religija (ali nc i
moderni judaizam), hrianstvo i islam. Kroz ove etiri religije tradicija avola
moe istorijski da se prati i definie.
Pod tradicijom ne podrazumevam neto to je do nas predanjem
sriglo nepromenjeno. Zamisao da su religiozne ideje Mojsija, I susa ili Muha
meda kroz vekove ostale neizmenjene je iluzija. Najbolje je ako se religiozna
tradicija shvata kao kontinuitet, ali kontinuitet koji je dinamian i iv, koji
se razvija i evoluira. Hrianska tradicija vue koren i neraskidivo je vezana
s Hristom i najranijom hrianskom zajednicom. Meutim, savremena uenja
hrianskih zajednica (bilo katolikih, pravoslavnih, ili protestantskih) nisu
istovetna sa onim iz prvog veka. Ona su se znatno promenila tokom proteklih
vekova. Tradicija povezuje moderno s ranim hrianstvom, ali ova veza jc
dinamina a ne statina.
avo se, na ovaj nain, definie istorijskom tradicijom. Sama po sebi
je protivrena tvrdnja da je avo odista neto to se razlikuje od istoniskog
predanja. Na primer, neki savremeni satanisti su rado govorili da jc duvo
odista jedno dobro bie. Ali prava definicija avola jeste da je on zao.
Nazvati avola dobrim isto je to i insekta nazvati konjem. Pojedinac, po
slovu zakona, naravno, ima pravo da rei upotrebljava po svojoj volji, ali 4ko
eli da bude shvaen, on e ih upotrebljavati u njihovom uobiajenom
znaenju. Napraviete od sebe budalu ako pokuate da osedlate konjsku
muvu. U ovoj knjizi se iskazi avo jeste, avo je bio, ili avo je postao
pojavljuju kao skraenice za ideja avola jeste, bila je, ili postala je. Niko
ne moe da kae ta avo jeste ili ta on nije u apsolutnoj stvarnosti, zato
to nam je aksiomatski onemoguen pristup stvarnosti koja nadilazi ljudski
um.
Teorija istorije prua pouzdanu osnovu ogranienom ljudskom znanju,
ali, kao i u nauci, u njoj nema mesta za istraivanje metafizike realnosti. U
stvari, mnogi teoretiari istorije su zastupali ideju o progresu oveanstva od
sujeverja ka racionalnosti. Po ovom gleditu, manje je verovatno da e u
odnosu na nove ideje, stare ideje kao to su bog i avo biti istinite, pa
staromodno tako postaje neistinito i tvori kriterijum za njihovo odbaci
vanje. Ovo gledite nije smisleno ni onima koji veruju da je kosmos racion
alno ureen, a ni onima koji veruju da u kosmosu nema plana. U stvari,
progresivistiko gledite je u osnovi nekoherntno, jer tvrdi da cilj ne postoji,
ali da se mi ipak prema njemu kreemo. Ako pojedinac prihvati ovo ne
mogue, mada izuzetno popularno gledite, samo tada moe da odbaci ideje
na osnovu njihove staromodnosti. Uprkos injenici da su maglovite pro-
gresivistike ideje povezane s maglovitim idejama relativizma logiki ne-
14 Princ tame
saglasne, one su ipak potkopale ideju o teologiji kao jednom od puteva ka
istini.
I jedna napomena o nekim reima i imenima. Ne postoji nikakva veza
izmeu rei avo1i rei zlo2, niti postoji veza izmeu rei avo i indo-evrop-
skog korena dev koji tvori indo-evropsku re devas i engleske rei boan
stvo.3 Engleska re Devil, kao i nemaka Teufel, i panska re diabolo,
potie od grkog diabolos. Diabolos je sudski termin i znai klevetnik,
krivokletnik ili dumanin. Prvi put je u II i III veku pre nae ere
upotrebljena u prevodu Starog zaveta na grki da bi oznaila hebrejsku re
satan koja znai: dumanin, prepreka ili protivnik. Princ tame je nosio
mnoga imena i ja kao sinonim za avola koristim ona koja su se najvie
odomaila - Satana, Lucifer i Mefistofeles.
Osnovni razlog za prouavanje avola u judeo-hriansko-musliman-
skoj tradiciji jeste taj to su one u sutini i stvorile ovu ideju. (ao mi je to
je ova knjiga isuvie kratka da bih se pozabavio bogatom islamskom tradici
jom. itaoci koji se interesuju za muslimanskog avola mogu da konsultuju
raspravu u mojoj knjizi o Luciferu). Postoji jo jedan vaan razlog za odabir
ovakavog pristupa. Naglaavajui monoteizam, ove tradicije su morale da
izau na kraj sa odgovornou koju Bog snosi za zlo. Kako se postojanje zla
moe pomiriti s dobrim i svemoguim Bogom? Na ovo pitanje odgovoreno
je na dva radikalno razliita naina. Jedan odgovor - da je Bog potpuno
odgovoran za kosmos, takav kakav jeste, i da mi ivimo u determinisanom,
predodreenom svetu, i drugi - da su apsolutnoj moi Boga postavljena
neka ogranienja i restrikcije. Filozofi su tokom vekova izneli mnotvo takvih
ogranienja: haos, materija, slobodna volja, mera sluajnosti i princip zla. Ova
napetost koja postoji izmeu determinizma i slobode uvek je bila izvor
ogromne intelektualne i duhovne kreativnosti i moi. Tenzija koja proistie
iz moi Boga koja stoji nasuprot egzistencije zla predstavlja prvobitan izvor
ideje avola.
Raspravljati o zlu znai baviti se njegovim poreklom, nainom de-
lovanja, ogranienjem, itd. Rasprave o zlu su nuno pojmovne. Ali, ovek ne
sme da izgubi iz vida zlo koje proima stvarnost, jer ono jeste istinsko
iskustvo istinske patnje.
1 Devil na engleskom jeziku. Prim. prev.
2 Evil na engleskom jeziku Prim. prev.
3 Divine na engleskom jeziku. Prim. prev.
Ilustracija: Lestve vrlina.
Minijatura, alzaka umetnost, XI I vek.
A V O
U SVETU
Iako avo - zlo personifikovano u jednom biu - kao ideja ne postoji
u veini religija i filozofija, problem zla se pojavljuje u svim svetonazorima,
osim u radikalnom relativizmu. Ako kosmos ima neko unutranje znaenje,
ako postoji bilo kakva moralna inteligencija, mora se uiniti napor da bi se
ta inteligencija pomirila s postojanjem zla. Zapaajui i dobro i zlo u kos-
mosu, veina drutava je tu moralnu inteligenciju smatrala ambivalentnom.
Njihov bog ima dva lica, dobro i zlo: on je podudaranje suprotnosti.
Ova ambivalentnost se u razliitim drutvima razliito ispoljavala.
Veina politeistikih gledita pretpostavlja da su razliiti bogovi manifestacije
jednog boga - jednog ambivalentnog principa. U hinduizmu nalazimo jasan
primer ambivalentnog boga. Brahma stvara one koji kode i one koji
pomau; blage i okrutne; iskrene i dvoline; ivot i smrt. Ovaj bog se
manifestuje kroz mnotvo oblija. Prema Brahmanama, ,,i bogovi i demoni
govore istinu i jedni i drugi govore neistinu. Bogovi su se odrekli neistine,
a demoni su se odrekli istine. Ovi demoni mogu se okriviti barem za deo
zla u svetu. Meutim, budui da svako bie predstavlja aspekt boga, i dobro
i zlo, u osnovi, proistiu iz njega, i njegov su neraskidivi deo.
Zato bog ini zlo, zato podstie da se ono vri, ili zato ga doz
voljava? Teodiceja je pokuaj razumevanja odnosa boga prema kosmosu koji
pati. Neke teodiceje predstavljaju teoloke, racionalne ili filozofske po
duhvate u traenju odgovora; druge predstavljaju mitoloki pokuaj da se
odgovor d kroz priu.
Mitoloke teodiceje esto personifikuju zlonamerne aspekte boga i
uobliavaju bogove, demone, ili druga bia koja su donekle analogna s
avolom, ali u celini posmatrano u mitu se ne uobliavaju u potpunosti zla
bia. Mit je blizak nesvesnom, a nesvesno je ambivalentno. Ono to dopire
iz nesvesnog u osnovi je percepcija jastva, a mi ambivalentnost oseamo u
sebi. Obino se u svesti odvija proces racionalizacije i promene smisla, tako
to se prirodna ambivalencija dobra i zla razdvaja na polaritete - suprot
stavljene apsolute. Religije poput hrianstva i islama stavljaju naglasak na
racionalno pre nego na mitoloko i stoga su prijemivije prema ideji avola.
18 Princ lame
Pa ipak, mit nije bezoblino izlivanje nesvesnog; kao i poezija, umetnost ili
muzika, on izvire iz stvaralake napetosti izmeu nesvesnih sadraja i svesnih
oblika. Mit, kao i teologija, esto nastoji da u bogu razdvoji dobro od zla.
Dobro i zlo podjednako dolaze od boga. Zato to ljudi u sebi oseaju
napetost izmeu dobra i zla, analognu napetost oseaju i unutar boga. Dobro
i zlo u njemu moraju da se bore. Ali ljudi, takoe, ele da bog bude dobar
i dobrohotan i stoga ne vole da mu pripisuju zlo. Iz ovih razloga oni i nastoje
da unutar boanskog bia pretpostave suprotstavljene sile. Ova suprotnost
esto se eksternalizuje i bog se razdvaja na dva entiteta - jedan dobar i jedan
zao. U ovakvim podelama dobra strana boga se esto poistoveuje s vr
hovnim bogom, a loa strana s njegovim protivnikom. Iz ovoga izvire nova
napetost izmeu jedinstva boga i njegove mnogostrukosti. Budui da je
veina religija izbegla da pretpostavi pluralitet konanih principa, veina njih
ima jednog boga, a u tom bogu suprotnosti se podudaraju.
Ponekad se ovo podudaranje suprotnosti opisuje kao rat na nebu koji
vode dobri i zli bogovi. Istorijski posmatrano, kada kultura jedan skup
bogova zameni drugim, gubitnika skupina bogova obino degradira u status
zlih duhova. Hriani su od olimpskih boanstava Grke i Rima stvorili
demone, na isti nain na koji je prethodno religija Olimpa zemaljske Titane
preobratila u zle duhove. Rana indo-iranska religija imala je dve grupe bogova,
asuras (ahuras) i devas (daevas). U Iranu su ahurasi pot^dili devase, a voa
ahurasa je postao vrhovni bog Ahura Mazda, bog svetlosti, dok su poraeni
devasi degradirni u zle duhove pod vlau gospodara tame. U Indiji devasi
su porazili ahurase. U jednom smislu ishod rata u Indiji bio je suprotan
ishodu rata u Iranu, ali na dubljem nivou proces je bio istovetan, jer je
poraena skupina boanstava degradirana u zle duhove.
Podudaranje suprotnosti u boanskom ponekad se kod politeista izra
ava u jednom boanstvu koje je ambivalentno i ima dve due u grudima.
Veliki bogovi i boginje Indije, ukljuujui Kali, ivu i Durga, ispoljavaju
suprotne tenje u jednom biu: benevolenciju i malevolenciju, kreativnost i
destruktivnost. Politesti takoe mogu da izraze dva lica boga u mitu o blisko
povezanim, ali neprijateljskim boanskim parovima. U svakom takvom paru
bogovi su jedan drugom suprotstavljeni, ali na dubljem nivou uvek su isto
bie. Kod Irokeza, Ki Zemlje nosi dva sina koji se svaaju jo u njenoj
utrobi. Jedan blizanac se raa normalno, ali drugi na svet izlazi kroz pazuh
i ubija majku. Mlai sin zove se Flint i neumorno nastoji da razrui stva
ralako delo svog brata. Stariji brat stvara ivotinje; Flint pokuava da ga
oponaa, ne uspeva i u svom gnevu pobaca po svetu planine i otre litice,
-azdvoji pleme od plemena i osujeti jedinstvo koje je njegov brat nemenio
Soveanstvu. Kao i jin i jang u taoizmu, ovakvi blizanci, ili dubleti, istovre-
neno su i suprotstavljeni i sjedinjeni; ispod sukoba krije se tenja za
ntegracijom i ravnoteom.
avo svetu
19
Zli aspekti boga esto se povezuju s podzemnim svetom, ali podzemni
svet je sm po sebi ambivalentan. On je dobar jer iz zemlje niu usevi, iz
tog podzemlja vadi se rudno bogatstvo. Ali, on je istovremeno i zao, jer
mrtvi se u zemlju sahranjuju, a ispod zemlje nalazi se oblast tame po kojoj
oni kao senke lutaju. Bogovi podzemnog sveta, kao to je grko-rimski
Pluton ili Pluto, istovremeno su gospodari smrti i plodnosti. Veza avola i
pakla proistie iz poistoveivanja avola sa zlim aspektima gospodara pod
zemlja. Crvena boja paklene vatre, crvenkasta boja zemlje oprljene vatrom i
boja krvi, sve je to dovelo do povezivanja avola sa crvenom bojom.
Crnilo i tama su gotovo uvek povezani sa zlom, nasuprot belom i
svetlosti koji se povezuje sa dobrom. Ovo je istina ak i u crnoj Africi. Crno
u sebi nosi ogroman sadraj negativnih asocijacija nabijenih strahom: smrt,
podzemni svet, nitavilo, slepilo, no u kojoj se prikradaju razbojnici i duhovi.
Psiholoki, ono oznaava strah od nekontrolisanih dubina nesvesnog. Ono
se, takoe, povezuje sa utuenou, glupou, grehom, oajanjem, prljavti-
nom, otrovom i kugom.
Nitavilo, praznina, haos, drugi su simboli koji mit povezuju s avo
lom. Haos, zjapea praznina, to bezoblino, neizdiferencirano stanje koje je
postojalo pre, ili na poetku sveta. U Rigvedama pie: U poetku postojala
je samo tama obavijena tamom. A u Knjizi postanja (1.2) kae se, zemlja
bee bez oblija i pusta, i bee tama nad bezdanom.1U jednom smislu haos
je dobar, jer on je kreativni potencijal bez kojeg nita ne moe da postane(
ali u drugom je zao, zato to mora da bude prevazien i uoblien da bi bogovi
ili ljudi mogli da postoje. U mitovima se haos esto pojavljuje u obliku
udovita, kao to je hebrejski Levijatan ili vavilonska Tijamat, koje bog ili
junak moraju da pobede. Narodi Srednje Amerike kau da je prvobitni haos
bio neto s bezbroj ustiju to je plivalo u bezoblinim vodama i prodiralo
sve ega je moglo da se doepa. Haos su pobedili bogovi Ketzalkoatl i
Tezkatlipoka rascepivi to neto napola, i tako omoguili da se uoblii
univerzum. Haos je preduslov kosmosa, meutim, kosmos moe da se uoblii
samo ukoliko se haos pobedi. Na kraju vremena kosmos e se moda vratiti
u stanje haosa. Ovo bi moglo da ima dvostruku posledicu - unitavanje sveta,
ali i vraanje prvobitne kreativne snage. U ivinoj tandava igri istovremeno
se izraava i radost i tuga. Igra ponitava svet iluzija (maya), ali, ponitavajui
ga, istovremeno ga integrie s Brahmom. Mnogi rituali tee ponovnom
stvaranju haosa kako bi obnovili i oslobodili kreativne snage. esto povezani
s plodnou, takvi rituali ponekad postaju mahniti i nekontrolisano razuzdani
i lako se mogu doiveti kao destruktivni i pretei. Zbog toga se avo povezuje
sa orgijama, simbolom zastraujue bezoblinosti haosa.
1 Svi citati iz Starog zaveta preuzeti su iz Svetog pisma Staroga i Novoga zavjeta, prevod
ure Daniia, Biblijsko drutvo Beograd, 1976.
20
Princ tame
Haos se esto predstavlja kao zmija, guja, ili zmaj. Pleme Dajak sa
Bornea veruje da je svet okruen krugom koji oblikuje vatrena zmija koja
grize svoj rep. Ova prvobitna zmija koja u beskonanim krugovima goni
samu sebe predstavlja jo jedan simbol podudaranja suprotnosti, jedinstva
poetka i kraja. Zmije pomau i lee; simbol lekarske profesije je zmija
(Aesculapius). Boanstva koja nose zmiju kao svoj zatitni znak esto je nose
u obliku polumeseca - simbola rasta i plodnosti. Meutim, preko Meseca
znaenje zmije se povezuje s tamom, smru i menstrualnom krvlju. Kroz
zmiju, avo se povezuje sa ovim strahotama, a takoe i sa zmajem haosa koji
se mora ubiti kako bi se oslobodio ivot i nastao red.
Polumesec, takoe, asocira na rogove. Rogovi crpu dodatnu sim
boliku vrednost iz njihove veze s falusom i fertilitetom rogatih ivotinja.
iva moe da uzme oblije bika ili oblije falusa; Vinu i Krina se, takoe,
predstavljaju u obliku bika. Rogovi se poistoveuju sa zracima Sunca: oko
Mojsijeve glave su sijali rogoliki zraci sunca nakon njegovog susreta s Bogom.
eiri u obliku rogova, kao to su srednjovekovne krune ili biskupske mitre,
oznaavali su mo onoga koji ih nosi. Znak rogova (kao to je okrenuta
konjska potkovica) donosi sreu, plodnost i mo.
avolovi rogovi stoga simbolizuju njegovu prinevsku mo, ali oni,
takoe, imaju i mono negativno znaenje. Rogovi u svesti bude strah od
divljih zveri i bika koji ubija rogovima; oni u sebi nose znaenje misteriozne
i zastraujue razliitosti ivotinja; a njihova povezanost s Mesecom asocira
ne samo na plodnost, ve i na no, tamu i smrt.
Svuda po svetu legije niih duhova manifestuju uase prirode. Divlji i
remetilaki, oni iskazuju udan, misteriozan kvalitet koji izaziva nekontroli-
sani strah, koji su Grci, po bogu Panu, nazvali panikom. Oni zaposedaju
telo ili duu i izazivaju bolest ili ludilo. Pojavljuju se kao muki inkubi ili
enski sukubi i zavode usnule. Runoa i nakaznost su spoljni i vidljivi znaci
njihove izopaene prirode. Oni mogu da delaju kao kuai morala, ali oni
pojedinca ee napadaju direktno i surovo. U drevnom Japanu, u kome se
prepliu prirodni i natprirodni svetovi, ne samo ljudi, ve ivotinje, biljke,
pa ak i beivotni objekti, posedovali su duhove. Ovi duhovi su obino bili
neprijateljski raspoloeni, naroito oni koji su imali rogove i tri grozna oka
koja su istovremeno oznaavala i njihovu mo i njihovu zlonamernost.
Demoni s Istoka i Zapada esto slue kao izvritelji boije pravde tako
to u paklu mue proklete due. U Japanu, dvadest etiri hiljade sluga-de-
mona bez prestanka je dovlailo nesrene due pred boanski sud Ema-O-a.
Groteskne i uasavajue pojave, ovi demoni koriste jeziva orua za muenje.
U Kini i Japanu, kao i na Zapadu, nije ba sasvim jasno da li su demoni
nametenici ili zatvorenici pakla - da li samo nanose bol drugima ili i oni
sami pate.
avo u svetu
21
U nekim kulturama pojavljuje se zli duh kunje. U budizmu naj-
pribliniji avolu je Mara, ije ime znai smrt ili e, a stanja koja se za
njega vezuju su: slepilo, natmurenost, smrt i tama. Sa svojim kerima -
eljom, Nemirom i Zadovoljstvom - on nastoji da zaprei put progresa i
prosvetljenja gospodara Gotame, ali ga Buda, znajui da jedino istinsko dobro
postoji u transcendiranju sveta, otera. Narodi Srednje Amerike su verovali
da su muko boanstvo Ketzalkoatla iskuavali mnogi demoni, nudili mu
vino i mamili ga drugim stvarima kako bi ga odvratili s puta dunosti.
Slinosti koje u predstavama o avolu sreemo irom svela su velike.
Budui da mnoga od ovih drutava nisu istorijski povezana, slinosti upuuju
na zajedniki, uroeni psiholoki odgovor na zajedniko opaanje zla. Me
utim, odreene civilizacije direktno stoje u istorijskom temelju judeo-
hrianske ideje avola. Tu su kulturne veze jasne i naglaene. Najznaajnije
od ovih civilizacija bile su kulture Egipta, Mesopotamije, Kanaana i Grke.
Mnogi egipatski bogovi bili su manifestacije jednog boga. Bog i bogovi
su ambivalentni: oni oveanstvo istovremeno pomau i ometaju. Budui da
je bog nepromenljiv, ni kosmos se nikada ne menja. Egipatski kosmos je
stabilno podudaranje suprotnosti, manifestacija boanskog poretka i har
monije. Univerzum nije stvar, on je iv, on pulsira s bogovima. On nije samo
boanska kreacija; on je njegova spoljna i vidljiva manifestacija. U takvom
boanskom kosmosu apsolutno zlo ne moe da postoji. Postoji idividualno
zlo, ali ono je ogranieno; zlo predstavlja izolovani in, a za njega je
odgovoran pojedinac koji e biti kanjen u zagrobnom ivotu. Zlo proizvodi
ogranien poremeaj ma'at-a - sreene, harmonine pravde kosmosa, meu
tim, ma'at se brzo ponovo uspostavlja kroz neizbenu kaznu koja stie opake
i spokoj boanskog kosmosa se nastavlja.
Sva egipatska boanstva predstavljaju manifestaciju itavog kosmosa i
odraavaju konstruktivne i destruktivne aspekte kosmike harmonije. Po
nekad je ak i milosrdan Oziris neprijetelj uzvienog Ra - boga Sunca, a
destruktivno boanstvo Set esto je milostivo prema svojim poklonicima.
Faraon, koji je ljudska inkarnacija boga na zemlji, poseduje boansku ambi
valentnost: taj blagorodni bog od kojeg se strah iri zemljama kao strah od
Sekmet u godini kuge... On je gospodar milosti, pun je ljupkosti i pobeuje
ljubavlju.
Nijedno egipatsko boanstvo nikada nije postalo princip zla; meutim,
jedan bog - bog Set, oliava ruilaki element vie nego druga boanstva. U
ranom razdoblju razvoja egipatske religije Set je bio neprijatelj nebeskog boga
Hora. Hor je bio bog severnog Egipta, nizije u kojoj je Nil stvarao plodno,
crno, obradivo zemljite. Set je bio bog suvog, neplodnog juga, gde su se
beivotne crvene pustinje prostirale do uarenih stenovitih planina na hori
zontu. Zato to je bio povezan s pustinjom, Seta su esto predstavljali kao
riu ivotinju nepoznatog oblika, i smatralo se da crvenokosi ljudi na neki
22 Princ tame
poseban nain pripadaju njemu. Kako se egipatska religija razvijala, tako se
i Set sve vie poistoveivao sa silom smrti i ostao je u venom zagrljaju borbe
sa Horom ili Ozirisom, bogovima dobrote i ivota.
Pa ipak, Egipani nisu izgubili oseaj da bogovi predstavljaju jedno
boansko naelo. Smrtni neprijatelji Set i Hor smatrali su se braom, blizan
cima, dubletom, a ponekad su predstavljani u liku jednog boga s dve glave.
Sukob meu njima proistekao je iz krenja maat-a i morao je da se razrei.
Egipani su bili razapeti izmeu dva reenja sukoba. U jednom, sjedinili su
Seta i Hora u jednog boga, ali ovo reenje nije dalo objanjenje za trajan
razdor u kosmosu. Tako su uzeli u razmatranje drugo reenje po kome Set
pokuava da obnovi jedinstvo kosmosa, ali na posve pogrean nain. Ovde
se uloga Seta pribliava Satani.
Set pokuava da razrei sukob tako to unitava svog protivnika Hora
ili Ozirisa. On na prevaru namami Ozirisa da ue u veliki koveeg, zatvori
ga i potopi u Nil. Izida nosi dete svog mrtvog mua - Hora Mlaeg, koji
zauzima oevo mesto i postaje Setov neprijatelj. Set neuspeno pokuava da
ubije dete Hora, a kada Hor odraste, Set pokree ogromnu vojsku kako bi
slomio svog drevnog dumanina. Poto uvek naopako misli, Set pokuava da
obnovi boansko jedinstvo grotesknim inom sile: on pokuava da obljubi
boanskog Hora. Branei se, Hor kastrira Seta i tako ga liava moi, ali Set
mu uzvraa tako to mu izvadi jedno oko i zakopa ga. Borba izmeu
pustinjskog i plodnog, ivota i smrti, severa i juga, podzemnog i nadzemnog
sveta, oblikovala je judeo-hiansku borbu dobra protiv zla. Sa egipatske take
gledita, kosmos se ne moe urediti krvavim sukobom, ve samo smirenim
usredsreivanjem i integracijom. Iskren prema stvarnoj svetskoj zbilji, mit
nikada ne govori o takvom pomirenju.
Civilizacije koje su stvorene u Mesopotamiji, gde su istovremeno i
judski sukobi i prirodne katastrofe bile mnogo uestalije nego u Egiptu,
cosmos su videle kao neto to je sutinski daleko nesreenije. Egipanima
e bilo potrebno da objasne svet u kome zlo prodire u boansku harmoniju,
. Sumercima i Vaviloncima svet u kome je ta harmonija bila jedva primetna.
ivet je u svojoj biti bio otuen od boanskog plana i nedokuivi bogovi su
nogli da pomognu, napuste, ili da se jednostavno ne obaziru na naciju, grad,
li pojedinca. Vavilonska poema slina Knjizi o Jovu je dijalog izmeu J
iravednika koji pati i njegovog prijatelja. Muenik se pita zato pate oni koji 1'
e klanjaju bogovima, a napreduju oni koji se na bogove ne obaziru. Prijatelj 't
a usrdno moli da sopstvenu sudbinu primi dostojanstveno, ali ovek se ali
a mu se ini da nema tog mesta gde bogovi spreavaju zle ljude ili zle
uhove. ta sam ja dobio to sam pred svojim bogom leao niice?, pita
;, i ne dobija zadovoljavajui odgovor. Kosmos Mesopotamije bio je bolno
oremeen i ljudi su bili duboko uznemireni saznanjem da ga ni oni sami, a
i bogovi, ne mogu dovesti u red.
avo svetu 23
Kao posledica, svet Mcsopotamije bio je prepun neprijateljski raspo
loenih demona. To su uglavnom bili duhovi koji su u odnosu na bogove
bili nieg ranga i manje moi. Strani annunaki bili su tamniari mrtvih u
paklu. Etimmu su bili duhovi mnotva onih koji su umrli nesreni. Utukku
su iveli na pustim mestima ili grobljima. Postojali su demoni kuge, komara,
oluja, sua, rata i svih ljudskih zala. Jedan od najstranijih bio je Pazuzu, bog
urlajuih severnih vetrova koji isuuju zemlju i od koga sahnu usevi. Druga
je bila Lilitu, drevna pretea Isaijine Lilit. Lilitu je bila frigidna, jalova devica
pustoi, pola ljudsko bie, pola ptica grabljivica koja je svetom lutala nou
i iz mukaraca cedila telesne sokove. Takvi demoni prebivali su svuda, a ljudi
su morali da se tite pridobijajui pomo od monijih duhova. oveka koji
hoda ulicom i za boga ne zna, odmah prekriva demon kao kakvo odelo.
Kanaanska ili fenianska religija mnogo je direktnije uticala na hebrej
sku misao. Vrhovni bog Kanaana bio je El, bog neba i Sunca, koji je esto
predstavljan u obliku bika. Njegov sin bio je Baal, ije ime znai gospodar".
Baal je bio bog vegetacije i plodnosti; njegovi simboli su bili bik i srpoliki
rogovi. Sredini kanaanski mit predstavljao je sukob Baala, koga je pomagala
njegova sestra Anat, i Mota - princa neplodnosti i smrti.
Gospodar Baal odlazi da se bori s Motom, ali nakon duge bitke princ
smrti ga porazi, tako da je gospodar prisiljen da se ponizi pred svojim ljutim
neprijateljem i obea da e mu biti rob. Mot ga ubija i alje u podzemni svet.
Baala sedam godina nema na zemlji, a za to vreme usevi su usahli i svet je
neplodan. Smrt bi zauvek zavladala da Baalova sestra Anat - strana devica,
boginja ljubavi i rata - ne luta svetom, pronalazi Mota i kae mu: Smrti,
umree! Ona ga epa i ...raspori maem. Isee ga srpom, vatrom ga sagori.
U mlinu ga samelje, u polje ga zaseje. U jednom istom inu Anat ubija
Mota i obnavlja plodnost zemlje, i zaista smrt Smrti oivljava njenog brata
Baala koji se pobedniki vraa iz podzemlja, dok zemlja bukti od cvetova.
Meutim, i Mot ponovo oivi i oni su opet u zagrljaju vene borbe. Ovaj
veiti rat jeste borba blizanaca - Baala i Mota, ivota i smrti - borba dva
boga od kojih svaki predstavlja kosmos, univerzum u kojem su dobro i zlo
zauvek isprepletani.
Oigledno protivrena etika svojstva grkih bogova, koje su hriani
toliko prezirali, delimino su proistekla iz injenice da je svaki bog klasinog
perioda bio sinteza razliitih elemenata drevnih lokalnih kultova. I to je jo
znaajnije, ova ambivalencija govori o podudaranju suprotnosti. I dobro i zlo
potiu od boga, a pojedinani bogovi samo su njegove manifestacije. Etika
ambivalentnost ispoljavala se unutar, linosti jednog boanstva ili kroz boan
ske blizance ili dublete.
Mali broj grko-rimskih boanstava je imao direktan uticaj na avola.
Hriani su sve paganske bogove poistoveivali s demonima, ali Pana vie od
ostalih. Pan je ulivao strah zbog svoje povezanosti s divljinom - omiljenim
24 Princ tame
boravitem neprijateljskih duhova - i zbog svoje polnosti. Polna strast koja
ukida razum bila je predmet podozrenja i za grke racionaliste i za hriane
askete; bog polnosti lako je mogao da se poistoveti sa zlom, naroito zato
to je polnost povezana s plodnou, a plodnost s podzemnim svetom i
smru. Pan, maljav i nalik na jarca, s rogovima i papcima, bio je Hermesov
sin. Faliko boanstvo kao i otac, predstavljao je polnu elju istovremeno i
u njenim kreativnim i u njenim preteim aspektima. Panovi rogovi, papci,
kudravo runo i golemi falus postali su deo hrianske predstave o Satani.
Neobina, duboka povezanost izmeu plodnosti i smrti obeleje je
Hada - vladara podzemlja, gospodara tamnog i uasnog carstva mrtvih dua,
boanstva koji usmruje useve, ivotinje i ljude. Drugo ime Hada je Pluton,
i on jeste bog bogatstva zato to mladice niu iz podzemnog sveta i daju
nadu u obnovu ivota. Hadova ambivalentnost se odraava u njegovoj eni,
milosrdnoj Persefoni, gospodarici prolea, koju okrutni mu svake jeseni
otima s lica zemlje. Persefona svake godine izlazi iz svog podzemnog zatvora
i ini da svet ponovo ozeleni. Ali ona je, takoe, predvodila Erinije - duhove
osvete - u nemilosrdnom traenju namirenja.
Harun, etrurski bog smrti dao je doprinos uobliavanju avola. Ha-
runovo ime vodi poreklo od grkog Harona, amdije umrlih. Ali, etrurski
bog bio je znatno uasniji od starog prevoznika mrtvih. Harun je imao
ogroman kukasti nos nalik ptiijem kljunu, gustu dugu bradu i kosu, duge
iljate ivotinjske ui, masivne zube i iskrivljene usne. Ponekad je prikazivan
s krilima ili sa zmijama koje izlaze iz njegovog plaviastog tela. Obino je
koristio golemi malj kojim je ubijao svoju narednu rtvu. Veina ovih
karakteristika, osim malja, pojavljuje se u srednjovekovnim i modernim
slikama avola.
Sve do sada pomenute religije bile su monistike, to znai da su
pretpostavljale jedan boanski princip koji stoji u temelju raznolikosti kos-
mosa. Oko 1200. godine p.n.e. iranski prorok Zaratustra postavio je temelj
prvoj istinski dualistikoj religiji - Zoroasterizmu ili Mazdaizmu. Zaratustra
otkriva da zlo ne predstavlja aspekt dobrog boga, ve da je ono potpuno
odvojeni princip.
Monizam i dualizam ne razdvaja nepremostiva provalija. Bolje je rei
da religije tvore spektar izmeu krajnjeg dualizma i apsolutnog monizma;
skoro sve religije lee negde izmeu ova dva pola. Krajnji monizam koji
proklamuje apsolutno jedinstvo i apsolutnu mo jednog boanskog principa
najsnanije predstavlja proroki i rabinski judaizam, kao i islam. Monistiki
politeizmi Egipta, Grke i Indije na svoj nain se nalaze blizu istog pola. U
meri u kojoj religije ograniavaju mo boga - bilo sluajem, haosom, materi
jom, slobodnom voljom ili zlom - u toj meri se i udaljavaju od ovog pola.
Suprotan pol, krajnji dualizam, koji predstavlja Zoroasterizam, postavlja dva
apsolutno nezavisna principa. Hrianske teologije stoje izmeu dva eks-
avo h svetu
ircma, i pozicija pojedinane teologije u spektru varira prema stepenu u
kojem se doputa ogranienje boijoj suverenosti - od Lutera i Kalvina
bliskih jednom polu, preko Avgustina i Akvinskog, do manihejaca i procesne
teologije koja je blia drugom polu.
Dualizam koji sreemo u hrianstvu razlikuje se od krajnjeg dualizma
Irana, i to ne samo u stepanu, ve i u vrsti. Iranski dualizam je podela izmeu
naela zla i naela dobra, a oba naela su po svojoj prirodi duhovna. Hrian-
ski dualizam se oslanja na grki orfizam, ali i na mazdaistiki dualizam.
Orfizam je pretpostavio suprotnosti, ali ne izmeu dva principa, ve izmeu
duha (koji je u osnovi dobar) i materije (koja ie u osnovi zla). Hrianski
avo je jedan zao duhTalTkoji je nasuprot duhu, takoe, povezan s materijom.
Zaratustrin dualizam bio je potpuna novina u istoriji religije. Da bi
sauvao savrenu dobrotu boga, on je negirao njegovu svemo i jedinstvo.
Zaratustra je prvi ovek koji je izloio ideju apsolutnog naela zla, ije
personifikacije: Angra, Mainyu ili Ariman, predstavljaju prvog pravog avola
u svetskoj religiji. Iako su oba principa potpuno nezavisna, oni se su
kobljavaju, a kad vreme bude dostiglo svoju punou, naelo dobra e neu
mitno nadvladati naelo zla.
Autentine Zaratustrine ideje modifikovane su i transformisane tokom
vekova. U III veku hrianske ere, knjige Pahlavi dale su puno znaenje ideji
kosmike borbe. U poetku postojala su dva duha, Ormazd i Ariman, a
razdvajala ih je praznina. Ormazd je dobrota i svetlost. On je vean, u
vremenu neogranien. Meutim, u prostoru on je ogranien i prazninom i
Arimanom, koji postoji s druge strane praznine. Jedino aktivnou i pobedom
nad Arimanom Ormazd moe da prevazie ova ogranienja i postane besk
onaan, kao to je vean. Ali, budui da je Ormazd lien ambicija i nepri
jateljstva, on ne izaziva borbu sa svojim protivnikom.
Ariman je tama i zlo. On je u prostoru ogranien prazninom i
Ormazdom. Njegovo bivstvovanje je nejasno: Ariman nije ili njega jed
nom nije bilo i ponovo ga nee biti, ili on je bio i jeste, a ipak biti nee.
Tekstovi u kojima se govori o Arimanovom poreklu su dvosmisleni; on kao
i Ormazd postoji od poetka, pa ipak, on sutinski ne postoji i izvesno je
da e nestati. S jedne strane, mazdaizam je tvrdio da su oba principa
apsolutna, a ipak je nagovestio inferiornost tame u odnosu na svetio. Ova
ambivalentnost u mazdaizmu nikada nije razreena; neki teolozi su naglaavali
jednakost naela, drugi uslovljenost Arimanovog bivstvovanja. Kasnija gle
dita mazdaizma bolje su se uklapala u grku filozofiju i hebrejsko-hriansko
otkrovenje i meusobni uticaji bili su svima zajedniki. Iako je Zaratustra
iveo mnogo vekova pre Hrista, knjige Pahlavi su post-hrianske i mogue
je da sadre hianski uticaj.
Ariman je sutina destrukcije. On je unititelj..., prokleti razorni duh
sazdan od zlobe i prepun smrti. Ariman je zao i po prirodi i po sopstvenom
26 Princ tame
izboru. Na poetku venosti, Ormazd zna da Ariman postoji s one strane
praznine, ali Ariman ne zna za svetlost. On je okovan tamom, neznanjem i
mrnjom. Tokom prve tri hiljade godina Ariman postepeno razaznaje da
preko bezdana svetli jedna taka; videi to svetio, zavidi mu, ezne, udi za
njim i vrsto odluuje da e ga imati. Ormazd, uvek miroljubiv i pun ljubavi,
pokuava da sprei borbu nudei Arimanu mir. Ariman, zaslepljen sop-
stvenom zlom prirodom, Ormazdovu ponudu shvata kao znak slabosti i
odbija je elei da iskoristi svoju prednost. Ormazd mu okriva kakva ga
strana sudbina oekuje u venosti i Ariman preneraen pada u prazninu,
gde ostaje zatvoren narednih tri hiljade godina.
Poto je Arimana prikovao za tamu, Ormazd stvara kosmos tako to
ga misli. Sve svetio i lepo potie od Ormazda. On stvara materiju, i ona je
dobra. Potom u kosmos uvodi etiri manifestcije ivota: vegetaciju, vatru,
prvobitnog vola (ili bika) i idealnog oveka. ovek - Gajomart - jeste blistav,
potpun i u svakom pogledu savren mikrokosmos. Ormazd posmatra ono
to je stvorio i vidi da je to dobro.
Meutim, Ariman koji je tri hiljade godina leao okovan u spoljnoj
tami oivljava uz pomo Jehe, laljive kurve, i obnavlja napad na Ormazda
i stvoreni svet. Pun zavisti i poude, Ariman vrsto reava da se doepa
prelepog kosmosa i da ga oblikuje po sopstvenoj zamisli, koristei njemu
svojstvena oruja - tamu, poudu i nered. Naredne tri hiljade godina besni
rat promenljive sree, jer sile su gotovo podjednako jake. Gotovo podjed
nako, ali ne i sasvim, jer poraz zla, mada odloen, jeste neizbean. Oajan,
ali ipak strahovito moan, Ariman iz spoljne tame provaljuje nebo, raspori
ga i vrtoglavo tone kroz nebesa ka zemlji. U tom sunovratu on pada na
zemlju, izruje ogromnu rupu, izleti s druge strane kugle i padne u primalne
vode koje se tamo nalaze. Nasilje i nered po prvi put prodiru u stvoreni
kosmos. Ariman je uzrok tame to prekriva zemlju; on je tvorac nakaznih i
gnusnih stvorenja poput zmija otrovnica i korpiona; on drei ruilake sile
sue, bolesti i smrti. Ariman stvara itave legije demona i svoj ruilaki bes
usmerava protiv dragulja Ormazdovog stvaralatva. Zatire ivot, vatru, bilje,
prvobitnog bika i Gajomarta - savrenog oveka. Od sreenog i dobrog
kosmosa Ariman stvara haotinu, nezdravu ruevinu.
Ariman se sprema na povratak u spoljnu tamu gde eli da proslavi
osvetu. Ali, Ormazd nee da dopusti da se zatre njegova kreacija. On stvara
fravishis, due ljudi koji e tek biti roeni, i oni po slobodnoj volji stupaju
u slubu Ormazda da se bore protiv drevnog dumanina i spreavaju Arimana
da pobegne u prazninu. Okuju ga za kosmos i za vreme, tako da Ormazd
moe da obnovi svoj razrueni svet i vaskrsne ljubljena stvorenja. Mrtvo telo
velikog bika oplodi jalovu zemlju, a blaga kia natopi isueno tlo, tako da
biljke ponovo mogu da ozelene svet. Vatra je ponovo raspaljena. Seme
mrtvog Gajomarta prodire u utrobu zemlje i od tog sjedinjavanja potiu preci
itavog oveanstva, Mashye i Mashyane.
avo u svetu
27
Prvi ljudski par ima slobodnu volju i u poetku, po slobodnoj volji,
voli Ormazda i slui mu. Meutim, Ariman ih navodi na greh tako to protiv
njih upotrebljava samu tatinu greh&Ja. La je da je Ariman, a ne Ormazd,
stvorio svet, a Mshye i Mshyane u to poveruju. Opinjeni neistinom oni
ponovo zgree i ponude bika na rtvu. Za mazdaiste, stoka je predstavljala
svetu manifestaciju prvobitnog bika. Rezultat greha prvobitnog para je am
bivalentan. S jedne strane, oni stiu znanje i kulturno umee, ali istovremeno
u svet, koji je do tada bio savren, prodire sukob, mrnja, bolest, siromatvo
i smrt. Ponaanje ljudskog para postaje izopaeno. Iako Ormazd eli da rode
decu, oni se pedeset godina uzdravaju od polnog odnosa, i kada se na koncu
spoje i zanu blizance, njihova otuenost od prvobitne kosmike harmonije
toliko je velika da oni prodiru sopstvenu decu.
Kasnije roena deca preivljavaju i postaju preci ljudske rase, ali
posledice prvobitnog otuenja ostaju u nama i mi ivimo u svetu koji je
izopaio Ariman i greh prvih roditelja. oveanstvo otelovljuje tri prirode:
boansku, koja potie od Ormazda, brutalnu i grenu, koja potie od Mashye
i Mashyane, i demonsku, koja potie od Arimana. Naa nada se sastoji u
obuzdavanju zla i uzdizanju boanskih elemenata.
U meuvremenu, Ariman i dalje nastoji da nagrdi svet tako Ito nai
dovodi u iskuenje da se pomirimo s disharmonijom. Princ zla je zapovednik
ogromne armade demona koje, u borbi protiv svetlosti, predvodi ledam
neastivih prinevih pomonika. Demoni su sposobni da neprestano menjaju
svoja oblija i odlija. Sm Ariman moe da uzme svako oblije koje poeli,
a esto se pojavljuje kao lav, zmija, guter, pa ak i kao lep mladi. Njegova
bezbrojna preruavanja znak su njegove unutranje prirode - prirode laova
i varalice.
Kraj kosmosa nastupa nakon eona ratovanja u kojima Ariman nastoji
da izopai stvoreno, a Ormazd da stvoreno zatiti. Ormazd suzbija zlo sa
svih strana. Oseajui neizbean poraz, zli okreu svoje ruilake snage jedni
prema drugima i izazivaju rasulo unutar sopstvene hijerarhije. Sve mahnitiji
od predoseanja propasti, raspinju svet u poslednjem gru mrnje. Sunce i
Mesec blede na nebesima i zvezde padaju. Konano su Princ tame i njegovi
miljenici iscrpljeni i Ariman pada - ovog puta potpuno i zauvek. Miljenja
su bila podeljena oko toga da li je on zauvek uniten ili zauvek zatvoren, ali
u obe verzije zlo je za sva vremena uklonjeno iz kosmosa i od tada vlada
Ormazd, beskrajan, vean i svemoan.
Ormazdova pobeda donosi frashkart, kraj pokvarenog sveta i resta
uraciju kosmosa u njegovom prvobitnom savrenstvu, ili ak bolji kosmos,
jer vie ne postoji mogunost da se taj blistavi svet pokvari. Spasitelj po
imenu Soshyans, poslednji od tri blagorodna bia koja raa devica, dolazi na
kraju vremena i vaskrsava mrtve, i svi na kraju primaju veni blagoslov. Tako
zlo, iako moda nema poreklo, ima kraj.
28 Princ tame
Ovaj snaan duhovni dualizam nije razreio mnoga pitanja. Ako su
dva duha ravnopravna, zato dobar mora nuno da nadvlada? Ako nisu
ravnopravni, ta ograniava inicijalnu snagu zlog duha? I zato je dobrom
duhu potrebno toliko vremena da nadvlada zlog? Ako u venosti sila jednog
duha eli unitenje drugog i sposobna je za to, zato onda ne okona bitku
u tom venom, bezvremenom trenutku?
Sasvim drugaija vrsta dualizma pojavila se u Grkoj pod nazivom
orfizam. Ova tradicija potie priblino iz VI veka p.n.e. i pretpostavlja
kosmikii borbu, ali ne izmeu dva duha, ve izmeu duha i materije. U
sreditu orfizma nalazi se mit o Dionisu i Titanima. Na poetku sveta,
postojao je Phanes, dvopolno bie. Phanes je stvorio Urana, Uran je rodio
Kronosa, a Kronos Zevsa. Kronos je kastrirao Urana, a iz te krvi nikli su zli
Titani. Titani kuju zaveru kako bi preuzeli vlast u kosmosu, a Zevs, zapoved-
nik nebeskih bogova, bori se da to sprei. Kada porazi Titane, Zevs guta
Phanesa i tako u sebe unosi prvobitno naelo, postaje bog-tvorac i sve iznova
stvara, zajedno s Titanima. Postaje otac Dionisa. Titani mrze Zevsa i zavide
srei malog Dionisa, priunjaju se detetu, privuku mu panju svetlucavim
ogledalom i otmu ga. Raskomadaju ga i proderu. Ali, Atina, nebeska boginja
mudrosti, spaava deakovo srce i donosi ga Zevsu koji ga proguta. Tada
Zevs obljubi smrtnu Semelu, koja ponovo raa Dionisa. Radostan to mu je
sin oiveo, Zevs nastavlja da kanjava njegove ubice i gromovima ih pretvara
u pepeo.. Iz pepela Titana nastaje ljudska rasa.
Ovaj mit govori o dvostrukoj prirodi oveka, materijalnoj i duhovnoj.
Materijalni deo nae prirode potie od zlih Titana, duhovni od boga Dionisa
kojeg su prodrali Titani. Boanska dua je u venom sukobu sa zlomJ
titansko telo je dri zatoenu. Dua je besmrtna, ali je kao suanj zatvorena I
u smrtnom telu: na zadatak na zemlji je da putem ritualnog oienja|
umaknemo iz ove telesne tamnice. Negde u IV veku p.n.e. gledite da je dua
dobra, a telo zlo, sukobilo se s mazdaistikom idejom o ratu izmeu dva
duha. Postepeno, ova dva verovanja su kombinovana: materija i telo su potpali
pod vlast zlog duha, a dua pod jurisdikciju dobrog duha. Nova ideja da je
telo proizvod kosmikog zla iroko se rasprostrla i izvrila uticaj na jevrejska,
gnostika i hrianska verovanja.
Paganski Grci su verovali u mnotvo zlobnih duhova, ali se nijedan
nije pribliio statusu naela zla. Pa ipak, grko vienje duhova proizvelo je
jezike nejasnoe. Naa re demon koja se ponekad (neprecizno) koristi
kao sinonim za re avo izvodi se iz grke rei daimon, koja uvek ne
oznaava zlo bie. Homer je esto koristio re daimon kao ekvivalent za
theos, bog. U vekovim nakon Homera, re daimon (ili daimonion) gener
alno je oznaavala duhovno bie podreeno bogu. Re je jo uvek imala
dvosmisleno znaenje u Sokratovo doba - Sokratov duh - vodi bio je
demon, ali je Platonov uenik Ksenokrat ustanovio negativno znaenje
avo u svetu 29
termina, razdvajajui dobre bogove od zlih demona, i destruktivne kvalitete
bogova prebacio na demone. Stoici i Plutarh su ga sledili. Plutarh je dokazivao
da je predanje koje govori da je Apolon unitio grad pogreno, da je to u
stvari delo demona koji je uzeo oblije Apolona. Negativno znaenje je vre
utemeljeno u II veku p.n.e. u Septuaginti, prevodu hebrejske Biblije na grki,
u kome se re daimonion koristila da oznai zle duhove.
Grci su prvi pitanje zla istraivali i racionalno i mitoloki. Platon i
njegovi sledbenici kolebali su se izmeu dualizma i monizma. Monisti su bili
uverenja da sve to postoji jeste proizvod, ili emanacija jednog principa.
Meutim, njihov monizam bio je ogranien stanovitem da u kosmosu
postoji element koji se opire tom jednom principu. Ponekad su taj element
smatrali najniom emanacijom jednog principa, a ponekad kao neto potpuno
nezavisno. Obino se smatralo da je ovaj najnii (ili nezavisan) element
materija. to je neto vie materijalno, to je ono i udaljenije od jednog pricipa
koji jeste konana stvarnost.
Gde su izvori zla u takvom svetu? Platonisti su izneli brojna raz
miljanja. Po jednom, zlo je metafiziki nuno. Budui da pojavni svet nikada
adekvatno ne odraava stvarni svet ideja, on je nuno udaljen i manje savren,
manje stvaran i manje dobar. Metafiziko zlo je u bliskoj vezi s plato-
nistikom idejom da zlo ne poseduje stvarno bie i da je ono puki nedostatak
dobra, ili lienost. Krava koja je usahla i ne daje mleko jeste jedno zlo, ali
zlo se ne nalazi u biu krave ve u nedostatku vitalnosti ili zdravlja. Ne-bie
u kravi, a ne njeno bie, jeste nedostatno. I dalje, ako zlo ne poseduje istinsko
bie, ono ne moe biti princip. Na temelju ovoga su potonji filozofi i teolozi
dokazivali da avo ili ne postoji, ili ukoliko postoji, onda on nije istinski
princip zla, ve pre podreeni duh ili aneo ije zlo ne proistie iz njegovog
aneoskog bia, ve iz njegove nesavrenosti. Golema mo koju poseduje
uveava ovaj nedostatak kao vakuum ogromne snage. Apsolutna hladnoa
avola zaista je potpuni nedostatak toplote.
Meutim, Platonisti nikada nisu dokazivali da to to zlo ne poseduje
stvarno bie znai da u svetu moralnog zla nema. Platon je bio sasvim svestan
ratova, ubistava i lai. Zlo postoji, ali postoji kao nedostatak dobra, kao to
rupe u vajcarskom siru postoje samo kao nedostatak sira. Zlo lai jeste
odsustvo istine. Platon nije mislio da je ne-bie zla uklonilo zlo iz sveta, ve
samo da je s Tvorca skinulo odgovornost za zlo. Zlo nije poteklo od boga,
ve od materije.
Otkrie filozofije kao alternative mitu i sredstva kojim se opisuje i
objanjava svet predstavlja najvei doprinos grke i helenske civilizacije. Grci
su prvi izveli racionalno - filozofsko - istraivanje univerzuma i, primenivi
filozofiju na boanski princip, izumeli teologiju. Filozofija je iznedrila teo-
diceju - pokuaj da se postojanje boga uskladi s postojanjem zla, to je
problem racionalne analize. Filozofskim i knjievnim razmiljanjima Grci su
JO
Princ tame
uobliili opte i moralne standarde ponaanja kojima se morao povinovati
ovek, bogovi, pa ak i boanski princip. Stvar nija dobra ili loa zato to je
bog tako arbitrarno odredio. Ako bogu neto nije ugodno, to je stoga to
je ta stvar sutinski zla. Boanski princip je savren i moralno i ontoloki (u
svom biu). U grkoj filozofiji nije bilo prostora za nesavrenost boga koji
je bio jedno apstraktno savrenstvo, osloboeno greenja, osloboeno linog.
U hebrejskoj religiji, u kojoj je bog istinska linost s inteligencijom i
voljom, bie koje se neprestano i neposredno mea u ljudske poslove, pitanje
o odgovornosti boga za zlo predstavljalo je neto vie od intelektualnog
pitanja. Potreba da se razume onaj koji je upleten u najdublje slojeve
ovekovog bia nije trpela odlaganje.
Ilustracija: Lestve vrlina.
Minijatura, alzaka umetnost, XI I vek.
O B RI
GOSPOD
I AVO
Re avo indirektno potie od hebrejske rei satan, onaj koji
ometa, pa su avo i Satana, po poreklu i ideji, jedno. Hebrejska religija je
sve na nebu i zemlji, bilo to konstruktivno ili destruktivno, prvobitno
pripisivala jednom bogu. Meutim, arka elja da se shvati znaenje zla u
svetu kojim vlada bog dovela je do razvoja ideje avola. Evolucija ove ideje
moe da se prati od vremena Starog zaveta, preko ere apokaliptinog ju
daizma, sve do I veka hrianske ere.
Iako u Starom zavetu postoje neki tragovi ranijeg politeizma, pisci
Biblije su boga Izrailja postupno poistovetili s jednim Bogom kosmosa i tako
monizam pretvorili u monoteizam. Stari zavet je nastajao tokom dugog
perioda - od X veka p.n.e., pa gotovo do I veka p.n.e. Veina kniga je zapisana
u toku, ili nakon perioda izgona u Vavilon (568-538 g. p.n.e.). Kada su u III
i II veku p.n.e. hebrejski Sveti tekstovi prevedeni na grki (Septuaginta), ovaj
prevod je sadrao kanon Svetog pisma (standard po kome su knjige uk
ljuivane), i koji su prihvatali obrazovani Jevreji tog doba. Neke od ovih
knjiga su na Jamnijskom saboru (90. g. n.e.) rabini iskljuili iz kanona i danas
su one poznate pod imenom Apokrifi (skrivene knjige).
Starozavetni Bog je bio odgovoran za itav kosmos, pa je bilo jed
nostavno shvatiti ga kao podudaranje unutranjih suprotnosti koje odraavaju
ambivalenciju kosmosa. Istovremeno, Bog je bio svetlost i tama, stvaralatvo
i ruilatvo, dobro i zlo. U Knjizi postanja kae se da je kosmos koji je Bog
stvorio dobar, ali u Knjizi proroka Jeremije (45.5) Gospod kae, ... jer
evo, ja u pustiti zlo na svako tijelo, a u knjizi Isaijinoj (45.7) kae, Koji
pravim svjetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod inim
sve to. (Videti dodatak I i listu starozavetnih citata koji se odnose na
34 Princ tame
ambivalenciju Boga.) Starozavetni Bog poseduje silnu dobrotu, ali on ima i
tamnu stranu, a iz te tamne strane delom potie hebrejski Satana.
Pre svega, milostivost Boga se obino ticala Jevreja i nije se protezala
na neznaboce. Bog je zapovedio Jevrejima da budu pravedni, ali prvenstveno
prema sabrai. Kad je narod Izrailja osvojio Kanaan, Isus uze Asor, i ubi
cara njegova maem. (Izrailjci) pobie sve ivo to bjee u njemu otrijem
maem sjeku, te ne osta nita ivo; a Asor spalie ognjem... A sav plijen iz
tijeh gradova i stoku pograbie za sebe sinovi Izrailjevi; samo ljude sve
isjekoe otrijem maem, te ih istrjebie, ne ostavie nita iva. Izrailjci su
ovakve postupke pripisivali volji Boga. To to su Kanaanci uniteni pruajui
otpor pobednikoj vojsci Izrailja bila je njihova sopstvena greka. I jo vie
od toga, njihova greka bila je deo boijeg plana. ,Jer od Gospoda bi, te
otvrdnu srce njihovo da iziu u boj na Izrailja, da bi ih potr'o i da im ne bi
bilo milosti. (Isu. 11.20)
Bog jedva da je bio blai prema samim Izrailjcima. Kada je jedan od
ratnika za sebe zadrao deo plena koji je bio namenjen Bogu o kome su se
starali svetenici, Bog je kaznio svu decu Izrailja tako to su od Kanaanaca
trpeli ozbiljne poraze. Kada je Isus upitao Boga ta treba da ini, Bog mu je
odgovorio da treba da otkrije krivca tako to e baciti reb. reb je pokazao
na Ahana. Ahan priznaje krivicu, sunarodnici ga odvode u dolinu Ahor i
tamo kamenuju do smrti, a tada se Gospod povrati od estine gnjeva
svojega. Kao nagradu, Bog im predaje grad Gaj, i ... kad pobie Izrailjci
sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih gonie, i padoe svi od otrog maa,
te se istrijebie, onda se vratie svi Izrailjci u Gaj, i isjekoe to jo bjee u
njemu otrijem maem. A svijeh to izgiboe onaj dan, i ljudi i ena, bjee
dveriaest tisua, samijeh Gajana. (Isu. 7-8) Logika je bila nemilosrdna: Bog
je sklopio savez s narodom Izrailja i svaki neznaboac koji je stao na put
Izrailja morao je biti uniten, kao i svaki Izrailjac koji se o Boga ogreio.
Budui da je Bog Izrailja bio jedini Bog, vrhovna mo kosmosa i da, I
je, za razliku od apstraktnog grkog boga, imao linost i volju, nijedno delol
nije moglo da se izvri bez njegovog htenja. Sledi da je Bog bio odgovoran j
za sagreenje pojedinaca, kao i za kaznu koja mu je sledila. Tako u Postanju
(12.17), Bog navodi Avrama, koji je tek stigao u zemlju Misirsku, da kae
da mu je Sara sestra a ne ena. Kada je Faraon naivno poverovao Avramu i
uzeo Saru za sebe, Bog ga kanjava putajui strane bolesti na njega i njegov
dom. U Knjizi izlaska, Bog' neprestano otvrdnjava srca Faraona i podstie ga
da Izraelcima ne odobri izlazak iz Egipta. Bog na Egipane alje nesreu za
nesreom. Svaki put kada Faron smeka, Bog mu otvrdne srce kako bi se i
dalje opirao, i alje nove poasti na njega i njegov narod. Na kraju, Bog ga
kanjava pokoljem prvenaca, tedei samo decu Izrailja. U Zakonima po
novljenim (32.41-42) Bog govori slino ruilakim boanstvima pagana:
Dobri Gospod i avo
3}
Ako naotrim sjajni ma svoj i
uzmem u ruku sud, uiniu osvetu na
neprijateljima svojim i vratiu onima
koji mrze na me.
Opojiu strijele svoje krvlju, i
ma e se moj nejesti mesa, krvlju
isjeenijeh i zarobljenijeh, kad ponem
osvetu na neprijateljima.
Surova priroda Boga u pretprorokoj hebrejskoj religiji odraava divlje
obiaje nomadskog, pobednikog naroda. Meutim, kada je narod Izrailja
poeo sve vie da ivi u stalnim naseobinama, tada su i uenja proroka vie
naglaavala milosre i brigu za sirotinju, udovice i beskunike, i odgovornost
pojedinca koji je morao da izbegava promiskuitet, pijanstvo, davanje ili
primanje mita i la. Jevrejsko oseanje dobra i zla pomerilo je raniji naglasak
na ritual i tabu u pravcu ljudske etike i uzajamne i drutvene odgovornosti.
Kad se ovo pojavilo, promenio se i koncept Boga. Vie nisu bili toliko radi
da ruilatvo i pljaku pripiu volji Boga, i postepeno su se odreki verovanja
u ambivalentnog Boga zarad Boga koji je u potpunosti dobar. Poeli su zlo
da shvataju kao neto strano prirodi Boga. Ali ipak, ostali su najgorljiviji
monoteisti, i tako bili primorani da se suoe s problemom zla u njegovom
najbolnijem vidu: kako pomiriti postojanje zla s postojanjem svemonog i
svedobrog Boga?
Odakle potie zlo? Jedan odgovor je bio da je ono rezultat greha
oveanstva. Bog je stvorio srenu ljudsku rasu u Rajskom vrtu, ali ga prvi
ljudski par nije posluao, te je, za kaznu, bio proteran iz Raja. Pisci Starog
zaveta nisu ovu priu uzimali kao osnovu za doktrinu o prvorodnom grehu,
kao to su to kasnije uinili rabini i hriani, ali motiv o ljudskoj izopaenosti
preko Kaina, potopa u doba Noja, Sodome i Gomore, do stalnih ogreenja
Izrailjaca prema savezu s Bogom, stalno je prisutan. Ideja da se ljudska rasa
od Boga otuila bila je prisutna ve u Postanju (6.5-6): I Gospod videi da
je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda
samo zle, pokaja se Gospod to je stvorio ovjeka na zemlji, i bi mu ao u
srcu. Pa ipak, otuenje oveanstva nije bilo dovoljno da objasni ogromno
i zastraujue prisustvo zla na svetu.
Druga mogunost je bila da se kao izvor zla ustanovi spiritualno bie
suprotstavljeno Gospodu Bogu. U meri u kojoj se ovek suoavao s golemom
moi zla na svetu, toliku mo je i pripisivao duhovnom Princu zla. Ovde se
hebrejski monoteizam naao u tekoj poziciji. Insistiranje na svemoi Boga
i njegovoj suverenosti nije im doputalo da veruju da je ovaj oprean princip
nezavisan od Boga, pa ipak, istrajavanje na dobroti Boga nije dozvoljavalo da
ovaj princip i dalje bude deo Boga. Stoga je to morao biti duh koji je
istovremeno i suprotstavljen i podreen Bogu. Bog mora da ouva svemo i
36 Princ tame
da istovremeno na neki nain odgovara za zlog duha. Posledica je bila ta da
je stari ambivalentan Bog bio podeljen na dva dela: dobrog Gospoda i zlog
avola. to se ovek vie suoava sa silom zla, to vie naginje dualizmu i
kosmos vidi kao poprite dobra i zla. I z ovog je proizala nepetost izmeu
monoteizma i jedne vrste praktinog, implicitnog dualizma, napetost koja je
postala karakteristina za kasnu hebrejsku religiju i hrianstvo.
U hebrejskoj misli, postepeno razdvajanje Boga na aspekt dobrog
Gospoda i zlog avola odvijalo se du linije razgranienja prisutne ve u
prvobitnoj ideji o Bogu. Prvo razgranienje postoji izmeu sinova boijih
ili bene ha-elohim i glasnika boijih ili matak Jahve.
U Starom zavetu, Gospod Bog eta nebeskih ponekad je okruen
nebeskim savetom. lanovi ovog saveta su bene ha-elohim, sinovi boiji.
U najranijem razdoblju Jevreji su smatrali da njihovog Boga okruuje panteon
niih bogova. Kako su razvijali strogi monoteizam, tako je i ideja o panteonu
bledela i bene ha-elohim postali su nejesna i nedefinisana bia. Pa ipak, oni
su odigrali kljunu ulogu u razdvajanju zlih aspekata od boanske prirode
dobra.
. Knjiga postanja govori da su u ranoj istoriji ljudske rase bene ha-elohim
posmatrali keri ljudske i smatrali ih lepim. Imali su odnose s njima i tako
su zaeli rasu dinova. Nakon ovoga, Gospod je poslao potop na zemlju, pa
iako ova kazna nije bila namenjena sinovima boijim, ve ljudima za grehe
i njihovo nevaljalstvo na zemlji (6.5), u Psalmima se kae da: Bog stade
na saboru Boijem, usred bogova izree sud, i zakljuuje: Rekoh: bogovi
ste, i sinovi vinjega svi. Ali ete kao ljudi pomrijeti, i kao svaki knez paete.
(Psal. 82.1-7) Gospod sudi lanovima nebeskog sabora (za neimenovani greh)
i kanjava ih. Objanjenje prirode tog greha i njihovog pada ostavljena je
piscima apokaliptinog perioda, to je bilo znatno kasnije.
Za vreme apokaliptinog perioda (220.g. p.n.e. - lOO.g. n.e.) pojavile
su se brojne knjige poznate pod nazivom pseudografije (krivotvoreni spisi).
Za razliku od Apokrifa, pseudografije nikada nisu bile ukljuene u neki od
kanona Starog zaveta, ali uprkos tome izvrile su veliki uticaj. Budui da je
najvei broj ovih knjiga sadravao vizije ili otkrovenja o kraju sveta, one su
nazvane apokaliptine - knjige otkrovenja. Pisane tokom vekova u kojima
su Jevreji patili pod sirijskom i rimskom vlau, one su duboko zamiljene
nad problemom zla i Satanine moi. Oajno stanje pod stranom okupacijom
navelo ih je na misao da je Satana uspostavio svoju vlast tu gde su nekada
vladali kraljevi i proroci. Ova vladavina Satane ponekad se nazivala starim
dobom. Uskoro bi trebalo da doe Mesija, pomazanik boiji, kralj Izrailja
koji potie od Davidove kraljevske loze, da skri avola, ponovo uspostavi
kraljevstvo Izrailja i utre put novom dobu pravednosti i slobode.
Jevreji apokaliptinog perioda nisu mogli da shvate zato je Bog
napustio Izrailj i dopustio zlu da vlada svetom njihovog doba. Takav stepen
Dobri Gospod i avo 37
zla bio je vei od onoga koji bi Bog mogao da dopusti i intenzivniji no to
su sami ljudi mogli na sebe da navuku. Stoga je zlo moralo biti dclo mone
spiritualne sile. Pisci Apokalipse prouavali su Stari zavet i pronali nagovctaj
takve sile u grenim bene ha-elohim. Sledili su ovaj trag i razvili punokrvne
i ivopisne sadraje, kao to nam to pokazuje Knjiga Enohova. Enoha vode
na put u eol, senovit podzemni svet mrtvih, u zemlju razaranja, zaborava
i tiine. Na putovanju, on vidi pale sinove boije i shvata da su oni aneli,
deca nebeska, to gledae i uae za ljudskim kerima. Na ovom mestu
pisac potvruje prvobitnu bliskost Gospoda i bene ha-elohim, jer izraz deca
nebeska bio je uobiajena jevrejska poetska figura za Boga. Ipak, degradi
rajui ih u status anela, pisac ih postavlja na bezbedne granica izvan
boanske prirode i tako sebi doputa slobodu da ih proglasi potpuno zlim.
Ovim anelima uvarima - kako se od tada nazivaju zbog svog
poudnog zanimanja za smrtnice -Enoh je dodelio vou po imenu Semijaza.
Riznica imena razliitog porekla - Belijal, Mestema, Azazel, Satanajl, Samael,
Semijaza i Satana - u toku apokaliptikog perioda svela se na jedan lik, lik
Zlog - bia koje personifikuje nedeljivo poreklo i sutinu zla. avo - olienje
sutine zla - mora se razlikovati od demona, zlih duhova koji mu verno slue.
A ono to je najznaajnije jeste razvoj ideje jednog naela - naela zla.
Ime Satane je najtenje vezano za ovo naelo. Hebrejska re satan ima
koren u glagolu koji znai protiviti se, osujeivati, ili optuivati. Os
novno znaenje rei je protivnik. U ovom osnovnom znaenju re satan
se nekoliko puta pojavljuje u Starom zavetu i oznaava ljudske protivnike,
kao na primer kada se David obraa sinovima Serujinim, ... ta je vama do
mene, sinovi Serujini, te ste mi danas protivnici? (2 Sam. 19.22) U drugom
odeljku Starog zaveta aneo Gospodnji zaprei put kojim Valam eli da
proe. Na ovom mestu se prvi put natprirodno bie naziva satanom; ali on
je satan samo dok prei put. (4 Moj. 22.22-35)
Zaharije, meutim, otkriva neto zaprepaujue: Poslije mi pokaza
Isusa poglavara svetenikoga, koji stajae pred anelom Gospodnjim, i
Sotonu, koji mu stajae s desne strane da ga pre. A Gospod ree Sotoni:
Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. (Zah.
3.1-2) Pojavila se zamisao o linosti, zamisao o natprirodnom biu u ijoj je
prirodi da ometa i optuuje. Satana kao tuilac postae esta tema apoka-
liptine i hrianske literature koje e sa svoje strane doprineti da se u
Septuaginti re satan prevede reju diabolos klevetnik ili krivokletnik.
Povrh ovoga, Zaharije daje i nagovetaj da se Satana ne suprotstavlja samo
ljudima, ve i Bogu, jer ga Gospod prekoreva zbog njegovih dela. Pa ipak,
ovde je Satanina uloga jo uvek uloga sredstva boijeg u kanjavanju grenika,
sredstva koje je jednostavno bilo isuvie revnosno i nije razumelo da je pravda
boija ograniena milosrem. To to Bog doputa da na nebeskom Sudu
38 Princ tame
Satana pred njim govori ukazuje da je on jedan od bene ha-elohim. A ovo
pak povezuje Satanu s padom anela uvara.
U knjizi Enohovoj greh anela uvara je pouda: oni silaze s nebesa
da obljube ene ljudi. Za kaznu ih aneli Osvetnici - Mihajlo. Gabrijel, Rafael
i Urijel, bace s neba i gurnu u tamupSdzemne^ame. U Knjizi jubileja navodi
se da je devet devetina anela palo, dok je samo deseti deo ostao bezgrean
i odan Bogu. (Srednjovekovni pisci su kasnije okrenuli ovu proporciju.)
Knjiga tajni Enohovih u mit je unela znaajan novi element o ponosu kao
motivu za pobunu anela. Kljuni deo glasi: I jedan od anela odmetnuvi
se s redom svojim zamisli misao nemoguu, da stavi svoj presto nad oblacima
to plove nad zemljom, miljae da moe biti jednak svakoj moi. Bacih ga
s visina, sa anelima skupa, i oni nad bezdanom padae naprestano. Mogue
je da je ovaj pasus nastao kasnije, u doba hrianstva; u svakom sluaju,
motivi pobune i poude su se stopili, iako su prvobitno predstavljali dva
razliita aneoska greha.
Ideja o oholosti je na posve razliit nain povezana s padom avola.
Isaija (14.12-15) je rekao:
Kako pade s neba, zvijezdo danice,
keri zorina? kako se obori na
zemlju koji si gazio narode?
A govorio si u srcu svom: izai u
na nebo, vie zvijezda Boijih
podignuu prijesto svoj, i sjeu
na gori zbornoj na strani sjevernoj.
Izai u u visine nad oblake,
izjednaiu se s vinjim.
A ti se u pakao svre,
u dubinu grobnu.
Isaija je aludirao na vavilonskog cara ili na asirskog cara, metaforiki
ga povezujui sa zvezdom Danicom ija svetlost gasne s prvim zracima sunca.
Naunici su u ovom odlomku pronali neke tragove Kanaanske mitologije,
ali nita u njemu ne govori da je Isaija makar i izdaleka pomiljao na avola.
Meutim, u apokaliptinom razdoblju Isaijin pali vladar ili pala zvezda
povezani su s palim anelom. Uz Tajne Enohove, neki delovi Kumranskih
rukopisa (Stradalniki ivot Adamov), i delovi Novog zaveta (Luka) nago-
vetavaju da je veza izmeu zvezde Danice i avola ve bila uspostavljena.
Pa ipak, o padu Satane postoje i druga vienja, kao u Knjizi Adama i
Eve, gde Satana iz zavisti prema oveanstvu odbija boiju zapovest i nee
da se pokloni Adamu. Tako je apokaliptina literatura objedinila pet do tada
razliitih ideja: 1. o ponosu kao grehu avola; 2. o propasti anela zbog
poude; 3. o padu zvezde danice; 4. o zavisti Satane prema oveanstvu; 5.
o Satani kao princu meu demonima.
Dobri Gospod i avo
39
Druga znaajna linija razgranienja izmeu Boga i zla vodila je do bia
zvanog mal'ak Jahve. Mal'ak je emisar ili glasnik boiji. Kao i bene ha-elohim,
mal'ak je aspekt boanske prirode. On se razlikuje od dece boije u jednom
znaajnom pogledu: stanuje na nebu, ali i luta svetom sluei Bogu. U ranim
starozavetnim tekstovima mal'ak je bio glas boiji, duh boiji, sm Bog. Kada
se u Knjizi izlaska (2 Moj. 3.2) Mojsiju u plamenu ognjenom iz kupine javlja
mal'ak, a odmah nakon toga (2 Moj. 3.4) i sm Bog, jasno je da se radi o
istom biu. Mal'ak je u osnovnoj zamisli predstavljao jednu stranu Boga koja
je okrenuta ljudima, ili aspekt Boga koji ljudi opaaju, ili manifestaciju Boga
u njegovom odnosu prema ljudima. U Septuaginti mal'ak se prevodi reju
angelos, glasnik, od koje i potie re aneo. Mal'ak je, kao i sm Bog, u
poetku bio moralno ambivalentan. U Knjizi izlaska (2 Moj. 12.23) Bog - i
mal'ak - pobiju prvence Egipana.
Saimanje mal'ak-a i bene ha-elohim-a i nastojanje da se oni poistovetc
sa zlom najjasnije je izraeno u knjizi o Jovu. to su se bene ha-elohim i
mal'ak vie razlikovali od Boga, to je bilo jednostavnije da se na njih prebace
zli elementi boanske prirode, a Bog ostavi u svojoj dobroti. U Knjizi o Jovu
taj proces jo nije dovren, jer Bog i Satana jo uvek blisko sarauju:
A jedan dan dooe sinovi Boji da stanu pred Gospodom, a meu njih doe i Sotona.
I Gospod ree Sotoni: od kuda ide? A Sotona odgovori Gospodu i ree: prohodih zemlju
i obilazih. I ree Gospod Sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? nema onakoga ovjeka
na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla. A Sotona odgovori
Gospodu i ree: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nijesi li ga ti ogradio i kuu njegovu i
sve to ima svuda unaokolo? djelo ruku njegovijeh blagoslovio si, i stoka se njegova
umnoila na zemlji. Ali prui ruku svoju i dotakni se svega to ima, psovae te u oi. A
Gospod ree Sotoni: evo, sve to ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne dii ruke
svoje. I otide Sotona od Gospoda. (Jov. 1.6-12)
Porodica Jovova i imovina unitena je i:
Opet jedan dan dooe sinovi Boji da stanu pred Gospodom, a doe i Sotona meu
njih da stane pred Gospodom. I Gospod ree Sotoni: od kuda ide? A Sotona odgovori
Gospodu i ree: prohodih zemlju i obilazih. I ree Gospod Sotoni: jesi li vidio slugu
mojega Jova? nema onakoga ovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i
uklanja se oda zla, i jo se dri dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih
ni za to. A Sotona odgovori Gospodu i ree: kou za kou, i sve to ovjek ima dae
za duu svoju. Nego prui ruku svoju i dotakni se kostiju njegovijeh i mesa njegova,
psovae te u oi. A Gospod ree Sotoni: evo ti ga u ruke; ali mu duu uvaj. I Sotona
otide od Gospoda, i udari Jova zlijem pritem od pete do tjemena, te on uze crijep pa
se strugae, i sjedae u pepelu. (Jov. 2.1-8)
U Knjizi o Jovu Satana je ve linost koja ima funkciju da optuuje,
oponira i povreuje ljudska bia. On jo uvek nije naelo zla jer je jedan od
lanova nebeskog sabora i ne ini nita bez saglasnosti ili naredbe Boga. Pa
ipak, u Knjizi o Jovu ve se daje nagovetaj o sukobu izmeu Satane i Boga.
Satana nije puki instrument koji sprovodi volju boiju, ve on nagovara
40 Princ lame
Gospoda da uini zlo vernom slugi Jovu. Svevinji se sloi, ali postavlja
ogranjenje, a kasnije prekoreva Satanu to ga je na to nagovorio. Satana
deluje kao mrana strana Gospoda, destruktivna sila kojoj Bog nerado
pribegava. I na kraju, Satana je taj koji kao mal'ak silazi na zemlju i mui
Jova.
Duh koji se ponaa kao mal'ak pojavljuje se i u Knjizi o sudijama
(9.22-23): I vlada Avimeleh Izrailjem tri godine. Ali Bog pusti zlu volju
meu Avimeleha i meu Sihemljane. U Drugoj knjizi Samuilovoj (1.16-19)
zli duh koji alje Gospod pomuti um Saulu koji protivno svojoj volji
prorokuje i kopljem se baca na Davida. Mal'ak ubilakih namera koji funk-
cionie kao senka Boga jasnije se prepoznaje neto kasnije (24.13-16). Idi i
kai Davidu: ovako veli Gospod: troje ti dajem, izaberi jedno da ti uinim,
pita Bog Davida kroz usta proroka, hoe li da bude sedam gladnijeh godina
u zemlji tvojoj, ili da bjei tri mjeseca od neprijatelja svojih i oni da te gone,
ili da bude tri dana pomor u tvojoj zemlji? David u oajanju izabire pomor
kao najmanje zlo i: tako pusti Gospod pomor na Izrailja... i pomrije naroda
od Dana do Virsaveje sedamdeset tisua ljudi. A kad aneo (mal'ak) prui
ruku svoju na Jerusalim da ga ubija, saali se Gospodu sa zla, i ree anelu
koji ubijae narod: dosta, spusti ruku. Na ovom mestu ruilaki mal'ak
gotovo izmie kontroli i Gospod ga u poslednjem trenutku obuzda. Na
jednom nivou Jevreji su znali da je mal'ak bio Bog, ali na drugom su poeli
da ga zamiljaju kao razliit entitet. Tada su tek mogli da opravdaju Boga za
postojanje zla i zlo pripiu mal-'ak-u.
Razdvajanje mal'ak-a od boanskog jasnije je u dijalogu u Prvoj knjizi
0 Carevima (22.19-23). Miheja mu ree: za to uj rije Gospodnju; vidjeh
Gospoda gdje sjedi na prijestolu svojem, a sva vojska nebeska stajae mu s
desne i s lijeve strane. I ree Gospod: ko e prevariti Ahava da otide i padne
kod Ramota Galdskoga? I jedan ree ovo drugi ono. Tada izide jedan duh
1stavi pred Gospoda ree: ja u ga prevariti. A Gospod mu ree: kako?
Odgovori: izai u i biu laljiv duh u ustima svijeh proroka njegovijeh. A
Gospod mu ree: prevarie ga i nadvladae; idi i uini tako. Na ovom
mestu se prvi put pojavljuje zao duh u drutvu bene ha-elohim, a potom
odlazi na zemlju kao mal'ak. Mal'ak ne mora da ubeuje Boga da uniti Ahava
jer Bog ve ima takvu nameru. Ali iako je on manje nezavisan od Satane u
Knjizi o Jovu, na drugi nain njegova samostalnost u odnosu na Jahve-a je
znatno izraenija: izai u i biu laljiv duh u ustima svijeh proroka nje
govijeh. Zli mal'ak nije samo protivnik ljudske rase; on je princ lai i
gospodar obmane.
Ako nita drugo, Jevereji su barem na nesvesnom nivou oseali proces
postepenog razdvajanja .Boga i mal'ak-a. U Drugoj knjizi Samuilovoj, David
ini greh zatQ to popisuje stanovnitvo: Gospod se opet razgnjevi na
Izrailja, i nadrai Davida na njih govorei: hajde izbroj Izrailja i Judu. (24.1)
Dobri Gospod i avo 41
Bog je takav popis proglasio grehom, ali jc Davidu zapovedio da ga sprovede
da bi imao razlog da kazni narod Izrailja. Tekst se moe razumeti s prvobitne
take gledita o ambivalentnom Bogu. Meutim, autor Dnevnika, tekstova
koji su nastali kasnije i temeljili se na Knjigama Samuilovim i Knjigama o
Carevima, vie nije mogao da shvati tu ambivalenciju. Gospod nije mogao
da eli da David uini greh, razmiljao je, to je morao biti malak. Pisac jc
izmenio tekst, koji sada glasi: Ali usta sotona na Izrailja i navrati Davida
da izbroji Izrailja (2 Dnev. 21.1)
Mal'ak postepeno stie nezavisnost u odnosu na Boga; njegova de
struktivnost se sve vie naglaava; i na koncu on postaje olienje tamne strane
boanske prirode. Mal'ak je sada postao zli aneo, Satana, osujeiva, laov,
duh unitavanja.
Ovaj sutinski obrt nadgraen je u apokaliptinom periodu. U Knjizi
jubileja, zli mal'ak postaje Mastema, princ zlih duhova koji je potpuno
nezavisan od Gospoda. On iskuava, optuuje, unitava i kanjava ljude,
preuzimajui na sebe sve zlo koje se nekada pripisivalo Bogu. Mastema i
njegovi sledbenici na stranputicu odvode decu i sinove Noja... da bi ih
privoleli grehu i unitili. Krvoprolia koja se pominju u Starom zavetu kad
Gospodov mal'ak ili sm Gospod umore prvence u zemlji Misirskoj, sada
se pripisuju Mastemi. Njemu se pripisuje i sve ono misteriozno to je Bog
uinio protiv svojih sledbenika. Jedan od najneobinijih delova Biblije nalazi
se u Knjizi izlaska (4.24-25) gde se kae da Gospod u pustinji vreba Mojsija
s namerom da ga ubije. U Knjizi jubileja onaj to vreba s ubilakim namerama
je Mastema, a ne Gospod. U Knjizi postanja Gospod iskuava Avrama traei
da ubije sina. U Knjizi jubileja Mastema postavlja taj zahtev: I knez Mastema
stane pred Gospoda i ree: pogledaj na Avrama i vidjee da voli Isaka sina
svojega, veseli mu se vie no iem pod kapom nebeskom. Zapovjedi mu da
ga na oltar prinese i vidjee hoe li ti ga dati.
Zlo sada ini mal'ak pre nego Gospod. Pa ipak, Bog je stvorio Satanu
i izriito mu dodelio mo da kua ljude i unitava ih. Zato? Da li to to je
odgovornost za zlo prebaena na bie koje je Bog stvorio i koje Bog odrava
u ivotu znai da Vinji vie nema odgovornosti? Apokaliptina literatura
odgovara da Gospod doputa zlo samo izvesno vreme i da e posle eona
borbe konano unititi zle anele. Na kraju sveta Mesija e doi i sudie
Mastemi. Snaga zlih anela bie ponitena, on e ih baciti u lance i zauvek
zatvoriti. Pa ipak, Knjige apokalipse nisu reile paradoks: zlo ini mal'ak, a
mal'ak-a je stvorio Gospod kome je on podreen. Jedno reenje ove dileme
bilo je naglaavanje slobodne volje mal'ak-a ili anela. Bog eli stvaranje
anela, ali zlo koje od njih potie plod je njihove slobodne volje, a ne izbora
Gospodovog. Problem s ovim reenjem bio je u tome to je Gospod i dalje
bio odgovoran za stvaranje kosmosa u kome su takve zle sile mogle da haraju.
Drugo reenje bilo je udaljavanje Gospoda i avola do take u kojoj avo
42 Princ tame
postaje skoro odvojen princip. Problem sa ovim dualistikim reenjem jeste
da ono protivrei osnovnoj monoteistikoj premisi hebrejske religije.
Meu apokaliptiarima najvei stepen daulizma pokazali su Eseni iz
Kumrana, ije su ideje znatno jasnije nakon otkria Svitaka s Mrtvog mora.
Eseni su verovali da psiholoki konflikt izmeu dobra i zla u pojedincu
odraava borbu izmeu dobrih i zlih ljudski grupa, a ovo pak odraava
kosmiki rat koji se vodi izmeu dva suprotna duha, duha dobrote i svetlosti
i duha zla i tame. Od Boga saznanja potie sve Sto jeste i to e biti.... On
je stvorio oveka da vlada svetom i dodelio mu dva duha koja e slediti sve
dok ne doe as sudnji: duh istine i duh lai. Oni to su od istine roeni
izviru iz svetlosti, a oni to su od lai roeni izviru iz tame. Decom
pravednika upravlja princ svetlosti i ona hode putem svetlosti, a decom lai
upravlja aneo tame i ona hode putevima tame. Ovde je reenje naeno u
pretpostavci o postojanju dva suprotna duha, oba podreena Bogu.
Ovi duhovi nisu apstrakcije, ve linosti ogromne moi: s jedne strane
je princ svetlosti, s druge princ tame, aneo unitenja. Oni koji slede
gospodara svetlosti, njegova su deca; oni koji slede anela tame, deca su tame.
Rat meu njima je bespotedan, vodi sa na ivot i smrt, i veno je ozbiljan.
Pa ipak, koliko god ovaj sukob bio uasan, on nije apsolutan, jer dva duha
nisu potpuno nezavisna, kao to je to sluaj u Iranu. Sve dolazi od Boga, jer
Gospod sve stvara po svojoj zamisli i nita bez njega ne moe biti uinjeno.
Gospodar svetlosti sjedinjuje se s apsolutnim Bogom, Bogom Izraela, koji
stvara i upravlja svim stvarima. I na koncu ak je i Princ tame njemu
podreen. Suverenitet Boga je ouvan, iako jedva.
Sukob izmeu vojske tame i vojske svetlosti besni jo od poetka sveta,
ali kako se blii njegov kraj, legije tame postaju aktivnije no ikad. Primie
se kraj vremena i Satanina mo se uveava do krajnjih granica, kako bi unitila
kosmos pre neizbenog trijumfa gospodara svetlosti. Tokom svih tih godina
Satana e nesputano moriti Izrailj... I dogod bude Satanina nadmo trajala...
aneo tame e svu decu pravednika voditi stranputicom. Svi gresi Izrailja
rezultat su dominacije Satane, koji se u svakom od nas manifestuje kao yetser
ha-ra sklonost ka zlu u ljudskom biu.
Pa ipak, osnovna poruka Kumranskih svitaka daje nadu. Ako je ovo
najgore od svih doba, ako Satana hodi svetom sramno trijumfujui, to jeste
znak da e se Gospod uskoro dii, unititi ga i najaviti novo doba dobrote
i svetlosti. Jer Gospod svetlosti nikada nee ostaviti zlog anela, ija je
nadmo u saglasju s tajnom boijom... (Bog) je sazdao Satanu, anela
zluradog, za pakao. Njegova vladavina namenjena je tami, a svrha njegova je
da podstakne zlou i pokvarenost. Poto je stvorio Satanu i iskoristio ga
kao sredstvo osvete protiv grenika, Gospod e ga uskoro poraziti. Mesija
e spasiti pravednike, decu svetlosti, i uvee ih u zemaljsko carstvo mira,
sree i napretka. Ali, nevernici i oni Jevreju koji su se ogreili o zavet bie,
Dobri Gospod i avo 43
zajedno sa Satanom i njegovim anelima, zauvek kanjeni. Tako staro Satan-
ino doba dolazi do kraja, zloa nestaje s lica zemlje i svie novo doba
Gospodnje.
Iako monoteisti, Eseni su imali mnogo zajednikog s dualistima. U
apokaliptinim, kumaranskim, kao i mazdaistiim izvorima, avo je predvod
nik legija zlih duhova, koje su, kao i kod dobrih duhova, hijerarhijski
organizovane. Osnovne funkcije avola u apokaliptinoj literaturi da zavodi,
optuuje i unitava, istovetne su s Arimanovim. I u apokaliptinom judaizmu
i u mazdaizmu kosmos je podeljen na dve sile, silu svetlosti i silu tame, koje
se bore na ivot i smrt: deca svetlosti ratuju protiv dece tame. Kako se blii
kraj sveta, ini se da Princ tame nakratko uveava svoju mo u mranom i
jadnom dobu, ali nakon tog doba sledi trijumf Princa svetlosti i veno
zatoenje, ili unitenje Princa tame. Ali meu njima su ipak ostale dve
sutinske razlike. Jevrejski dualizam sadrao je vie etikog, iranski vie
kosmolokog; jevrejski autori uvek su govorili o subordiniranom poloaju
zlog duha. Pa ipak, avo apokaliptinog perioda esto deld kao naelo
nezavisno od Boga. Apokaliptini judaizam je ostao monoteistiki, ali jc zbog
postojanja problema zla krenuo putem radikalnog dualizma.
Odbacujui ideju da zlo, kao i dobro, potie od boanske prirode i
insistirajui na Svevinjem koji svom silinom odbacuje zlo, Jevreji su itigli
do olienja zla - Princa tame suprotstavljenog Gospodu. Ali, budui mono
teisti oni nisu bili spremni da ih odvoje, insistirajui da samo jedan princip
moe da postoji, da je samo jedan Bog. Ni isto dualistiki ni isto mono
teistiki, jevrejski stav bio je ambivalentan. Ali ova ambivalencija je daleko
od toga da bude mana, naprotiv - ona je velika vrlina: utemeljena u krea
tivnom sukobu, ona nije doputala da se zatvore oi pred problemom zla.
Bog je dobar, zlo postoji. Nema jednostavnog reenja ovog problema, a
tekoe hebrejskog gledita samo svedoe o njegovoj dubini. Snano volei
Boga, Jevreji su se prvi suoili s problemom zla i njegovim bolnim dubinama.
Ilustracija: Isus Hrist silazi u istilite.
Minijatura, francuska umetnost, XII vek.
R I ST
I S I L A
Z L A
Novozavetne ideje o avolu prvenstveno proistiu iz hebrejske misli,
a posebno iz apokaliptine tradicije. Grki uticaj bio je od drugorazrednog
znaaja. Budui da su Novi zavet gotovo pola veka sastavljali brojni autori,
postoje neke razlike u takama gledita; pa ipak, one nisu toliko velike da se
ne bi moglo dati jedno konzistentno opte odreenje. Novi zavet je nasledio
nekoliko ideja o avolu. avo je pali aneo. On je predvodnik demonskih
legija. avo je naelo zla. Zlo je nebie. Novi zavet je upio, proistio i
transformisao ove elemente.
Imena koja Novi zavet daje Princu tame govore o njihovom dvos
trukom poreklu: helenistikom i apokaliptinom. Najee je on Satana ili
avo, ali on je i Velzevul - to ime mu je dato po bogu Akaronskom
(Druga knjiga o Carevima 1.2-3). Naziva se jo i Dumaninom, Beli-
jalom, Kuaem, Tuiocem, Zlim, Princom ovog sveta i Princom
demona. (Videti dodatak II). Rei princ (archon) za avola uvek se
suprotstavlja re gospod (kyrios) koja oznaava Hrista.
Izjednaavanje Lucifera, luonoe, sa Satanom nije jasno u Novom
zavetu. Iako se u Septuaginti ker zorina koja je pala (Isa. 14) prevodi kao
heosphoros (zornjaa), koja je kasnije postala phosphoros (luonoa), ili
lucifer na latinskom, i mada se pali aneli u Otkrivenju J ovanovom (12.14)
povezuju s palom zvezdom, re luonoa je u Novom zavetu rezervisana
za Hrista. Najraniji hrianski tekst u kome se poistoveuju Lucifer i Satana
napisao je Tertulijan (170-220) - Contra Marcion (2.10) Ipak, ova pret
postavka se ve bila ustalila u apokaliptinoj literaturi, a Hristove rei u
48 Princ tame
J evanelju po Luci (10.18) - ja vidjeh sotonu gde spade s neba kao
munja1- nagovetavaju da su je prihvatali i najraniji hriani.
Borba izmeu Boga i Zlog nalazi se u samom sreditu Novog zaveta.
Po novozavetnom pogledu na svet ovek ili sledi Boga, ili se pokorava Satani.
Svet je zbog greha podreen avolu. Hrist dolazi da skri njegovu mo i
izlei otuenost koja postoji izmeu Boga i ljudi. Satana svoju prvobitnu
mrnju prema Bogu prenosi na Hrista i na oveanstvo. avo je laov i
grenik od samog poetka (1 J ov. 3-8) i zapovednik smrti. On je Hristov
dumanin (Mar. 8.33; J ovan 13.2, 13.27), to se najjasnije vidi u kunjama
kojima isprobava Spasitelja ne bi li ga odvratio od misije otkupljenja ljudi
(Mat. 4.1-11; Mar. 1.13; Luka 4.1-13). Po ovome, Satana nastavlja svoju
starozavetnu ulogu osujeivaa i ometaa, a kasnije se tako ponaa i prema
Pavlu (1 Sol. 2.18).
avo se povezuje s putenou, smru, ovim svetom, a sve ovo prei
put uspostavljanju Carstva boijeg. U engleskim Biblijama dve grke rei su
prevedene engleskom reju svet: jedna je aion, koju je koristio Pavle, druga
je kosmos, koju je koristio J ovan. One imaju slino znaenje, i avo se naziva
gospodarom aion-a i gospodarom kosmosa. (Mat. 9.34, 12.24-28; Mar. 3.22
26; J ovan 12.31, 14.30,16.2; 2 Kor. 4.4; Ef. 2.2; 1J ov. 4.3-4). avolje carstvo,
a to je ovaj svet, suprotstavi)eno je Carstvu boijem, koje je s one strane
ovog sveta. Od trenutka kada je uinjen prvi greh, Satanina mo nad ze
maljskim svetom stalno se uveavala i do Hristovog dolaska postala je gotovo
potpuna. Ali tada Vinji alje Hrista da skri snagu starog doba i nadomesti
ga novim dobom, Carstvom boijim.
Iako nije jasno ta se podrazumeva pod Carstvom boijim, znatno
je jasnije ta se misli pod ovim dobom ili ovim svetom. Kosmos moe
da znai svet prirode; pod njim se moe misliti ljudsko drutvo; on moe
da oznaava i grenike. Aion moe da znai vreme koje je dato materijalnom
svetu; sm materijalni svet; ili sadanjost optereenu grehom, nasuprot Car
stvu boijem koje tek treba da doe. avo je gospodar sveta prirode zato
to poseduje mo da prouzrokuje smrt, bolest i prirodne katastrofe; on je
gospodar ljudske zajednice zbog njene sklonosti ka grehu. Rei kosmos i aion
su najee koriene da oznae greno ljudsko drutvo, zato to Novi zavet
vie naglaava problem moralnog nego prirodnog zla.
Svet prirode stvorio je dobri Gospod za dobre namene. Pa ipak,
Svevinji je Satani privremeno ustupio mo nad svetom. Ishod toga je da
znamo da smo od Boga i sav svijet lei u zlu. (1 J ov. 5.19). Borba izmeu
starog svetskog doba kojim vlada Satana i novog doba Carstva boijeg
1 Svi citati iz Novog zaveta preuzeti su iz Svetog pisma Staroga i Novoga Zavjeta, prevod
Novog Zavjeta Vuk Stefanovi Karadi, Izdanje biblijskog drutva Beograd, 1976.
Hrist i sila zla 49
ponekad se iskazuje kroz oprenost izmeu tela i due, a ponekad kroz
suprotstavljenost svetla i tame.
avo je princ legije zlih duhova. Poreklo avola i demona je gotovo
u potpunosti definisano. Demoni vode poreklo od niih zlih duhova Bliskog
istoka, dok avo potie od hebrejskog mal'ak-a, senke Gospodnje, i mazda-
istikog naela zla. Demoni su nii duhovi, avo je olienje samog zla. U
Novom zavetu je ouvana ova distinkcija tako to je napravljena razlika
upotrebom pojmova diabolos i daimononion, ali su oni esto brkani, a mnogi
engleski prevodi su ih dodatno zapleli tako to su re daimonion prevodili
reju avo.
Nejasnost pojmova proistie iz ovog pobrkanog renika. Ova tenden
cija ka stapanju avola i zlih demona ima dva izvora. J edan izvor je kasna
helenistika filozofska batina koja pretpostavlja da izmeu boga i ljudi
postoji sfera duhova. Neki od ovih duhova bili su dobri, a neki zli. Pred kraj
prvog veka hrianske ere zli duhovi su se obino nazivali daimonia, de
moni. Ova helenistika tradicija dovela je do toga da se Satana svrsta u istu
kategoriju - daimonia.
Drugi izvor nejasnoa bila je kasna hebrejska tradicija palih anela.
Hebrejski malakim, ili aneli, iveli su u prostoru izmeu Boga i ljudi, isto
kao i grki daimonia. Stapanje malakima i daimonia bilo je podstaknuto
Septuagintom, koja je brojne starozavetne rei za zle duhove prevela grkom
reju daimonia. I na kraju, apokaliptina literatura je avola videla kao vou
zlih aneoskih legija. Hrianstvo je potpuno preuzelo ovu batinu i stvorilo
od avola princa palih anela koji ratuju protiv Svevinjeg (Mat. 9.34,
12.24-28, 25.41; Mar. 3.22-26; Luka 2.14-15, 13.16; Djel. 10.38; 2 Kor. 5.5,
2.4, 12.7; Ef. 2.2, 6.12; Kol. 1.13).
Hrianstvo je, kao i apokaliptini judaizam, moralo biti paljivo kako
bi odralo ravnoteu: nije moglo od avola da stvori naelo zla nezavisno
od Boga, a ipak, on je morao biti neto vie od jednog u mnotvu demona.
avo je morao da bude princ (ili velikodostojnik) zla, a da istovremeno ne
bude princip zla.
Sutinski zadatak novozavetnog Satane jeste da osujeuje Carstvo
boije to due i to temeljnije moe. J edno od njegovih najomiljenijih
metoda je zaposedanje. Sam in zaposedanja obino vre demoni, sluge
Satanine, mada u Knjigama J ovana bogoslova Satana to ini sam. Isterivanjem
demona i isceljivanjem bolesti koje oni alju Isus ratuje protiv Sataninog
carstva i tako ljudima objavljuje dolazak novog doba." ako li ja Duhom
Boijim izgonim avole, dakle je dolo k vama carstvo nebesko. (Mat. 12.28)
Isterivanje demona nije nikakav hir, triavo sujeverje, ve ono predstavlja
sutinu rata protiv Satane i stoga i sam smisao jevanelja. Svako takvo delo
predstavljalo je jo jednu etapu u krenju starog doba, jedan korak blie dobu
kada Satana vie nee vladati svetom.

so
Prine tarne
avo nije samo princ demona, ve i princ zlih ljudi. Ovakvi ljudi
nazivaju se avoljim sledbenicima ili sinovima (Mat. 5.37, 16.23; Mar.8.33;
Luka 22.3; J ovan 8.44, 13.2, 13.27; Djel. 13.10; 1Kor. 5.5; 1Tim. 1.20, 3.6-7,
8.15; 1J ov. 3.8-12). Hrist J udu naziva avolom zato to ovaj ini sve kako
bi Hrista razapeli, to je nedvosmisleno delo avola. Hrist i Petra naziva
avolom zato to ga nagovara da umakne krstu; pokuaj da se raspee sprei
takoe je Satanino delo, jer Hrist mora umreti da bi Boga pomirio s ljudima.
Kunja je Satanino najdelotvornije orue ( Mat. 6.13; Mar. 4.15; Luka
8.12; 1Kor 7.5; 2 Kor 2.11; Ef. 4.27, 6.11; 2 Tim. 2.26; 1Pet. 5.8.). Meutim,
ideja da je avo zmija koja je kuala Adama i Evu nije naglaena u Novom
zavetu. Zli se povezuje sa zmijom samo u J evanelju po J ovanu 8.44, Prvoj
sabornoj poslanici sv. apostola J ovana bogoslova 3.10, i Otkrivenju sv. J ovana
bogoslova 12-13. avo se ee identifikuje s morskom nemani (Psal. 74.13
i J ov. 26.12) nego sa zmijom iz Rajskog vrta. Ideja da je avo bio prvi kua
ljudi implicitno je prisutna u Novom zavetu, ali je tek kasnije postala
nesporan deo hrianskog verovanja.
avo je, takoe, zadrao neke svoje stare odlike boijeg slubenika
koji kua, optuuje i kanjava grenike (Luka 22.31; 1Kor. 5.5; 1Tim. 1.20;
J ak. 4.7). avo i dalje moe fiziki da povreije ljude (Luka 13.11-16; 2 Kor.
12.7). U kasnijoj hrianskoj tradiciji Satana je gospodario paklom i sm tamo
patio, ali nijedna od ovih tvrdnji u Novom zavetu nije izriita. Dve uobiajene
rei za pakao u Novom zavetu su had.es i geenna. U Septuaginti re hades
obino je koriena za prevod hebrejske rei Sheol, i novozavetno shvatanje
ovog mesta slino je hebrejskom: ono se nalazi ispod zemlje i u njemu borave
due liene tela, ali samo do asa uskrsnua. Geenna je neuporedivo uasnije
mesto, mesto venog ognja gde se kanjavaju opaki. eol i Geenna, iako po
znaenju razliiti, u ranohrianskoj misli stopili su se u jedan pakao.
Pakao je povezan sa eshatologijom - krajem sveta. U Otkrivenju
J ovanovom kae se da je Hrist, inom spasenja, avola bacio u lance, ali i
da e avo biti puten i da e se obruiti na svet kada se vreme bude primaklo
svom kraju. Ali i ovde su stvari bile nejasne sve dok, vekovima kasnije, Dante
i Milton, nisu pokuali da ih razjasne. U razliitim vremenima pojavile su se
razliita tumaenja Satanine propasti i propasti njegove aneoske druine.
Prva grupa razlika povezana je s prirodom njegovog pada, koja je shvatana
kao: 1. moralni pad; 2. gubitak dostojanstva; 3. doslovno izbacivanje s nebesa;
4. dobrovoljan odlazak s nebesa. Druga grupa razlika povezana je s geografi
jom pada: l.avo je pao s neba na zemlju; 2. s neba u podzemni svet; 3. sa
zemlje (ili zemljinog vazdunog omotaa) u podzemni svet. Trea grupa je
hronoloka. Satana je pao: 1. na poetku sveta pre Adamovog pada; 2. zbog
zavisti prema Adamu; 3. zajedno sa anelima uvarima u Nojevo doba; 4. s
Hristovim dolaskom; 5. s Hristovim stradanjem; 6. (pae) po drugom
Hristovom dolasku; 7. hiljadu godina posle drugog Hristovog dolaska.
Hrist i sila zla
U samom Novom zavetu postoji irok opseg inerpretacija ovog pi
tanja: 1. Na poetku sveta vodio se rat na nebesima, a avola i njegove anele
proterao je Mihajlo. Oni su se sunovratili u podzemni svet, ali su odatle
nastavili da kuaju oveanstvo. 2. Aneli su pali dugo posle Adama, kada
su poeleli ljudske keri, i tada su bili baeni s nebesa u podzemlje, ali su i
dalje nastavili da nas povreuju. 3. Carstvo boije je stiglo na zemlju s
Hristovim dolaskom, a isterivanje demona jeste znak Hristove nadmoi nad
Satanom. 4. Stradanje Hristovo je samo po sebi svrglo Satanu. 5. Carstvo
Satanino je Hristovim dolaskom bilo oslabljeno, ali ne i konano srueno.
Hrist e ponovo doi i na Stranom sudu Satana e biti uniten, ili barem
zauvek svezan u paklu. Ova poslednja hronologija koju nalazimo u Otkri
venju J ovanovom govori o poljuljanoj veri hrianske zajednice nakon prvog
veka, kada je postalo jesno da Hristov prvi dolazak nije uklonio zlo iz sveta.
Kako se njegov ponovni dolazak odlagao, odlagalo se i unitenje Satanino.
Po drugom dolasku, Hrist e svezati Satanu hiljadu godina, a kada tih hiljadu
godina bude isteklo, on e se jo jednom pojaviti i tada e Satanu konano
unititi.
Nekonzistentnost ovih navoda nasleena je iz apokaliptinog juda
izma. On je bio izvorite kasnijih hrianskih gledita, naroito onih koji su
se hiljadama godina bavili spekulacijama na temelju Otkrivenja J ovanovog.
Pa ipak, postoji potpuno saglasje oko jedne kljune take, a to je da novo
doba koje donosi Hrist ratuje sa starim dobom kojim vlada Satana.
Drugi eshatoloki neprijatelji Carstva boijeg bili su u vezi s avolom:
antihrist, zveri i zmaj. (Otkr. 11-19). Ikonografija zveri imala je samo
ogranien uticaj na ikonografiju Satane. I zmaj i morska neman imali su po
deset rogova i sedam glava; ovo se ne poklapa sa izgledom avola u kasnijoj
tradiciji. Otkrivenje J ovanovo (13.11) opisuje zver s dva roga koja izlazi iz
zemlje. U kasnijem periodu avo je retko imao vie od jedne glave, iako mu
je lice esto bilo na stomaku ili na stranjici, ali nikada nije imao vie od dva
roga. Predstava dvorogog avola je preovladala zato to se zemaljska zver
uklapala u prethodnu povezanost Satane s rogatim divljim zverima, s Panom
i satirima i s meseevim srpom. I nadalje, rogovi moi tradicionalno su
pripisivani Mojsiju i dugim ljudima natprirodnih moi. Demoni se u Novom
zavetu povezuju s razliitim ivotinjama: skakavcima, korpionima, leop
ardima, lavovima i medvedima. A avo se direktno dovodi u vezu samo sa
zmijom, adajom, ili lavom. Lav kao simbol avola nije bio dugog veka jer
je korien kao znak za jevanelistu Marka i samog Hrista.
Uprkos nedoslednosti, Novi zavet je utemeljio opti koncept avola
i, za razliku od apokaliptine literature, stvorio kompaktan obrazac. avo je
stvor boiji, pali aneo, ali kao predvodnik palih anela i svih zlih sila on
esto del kao princip gotovo suprotstavljen Bogu. On je gospodar ovog
sveta, glaveina ogromnog mnotva duhovnih i fizikih sila, aneoskih ili i
S2 Princ tame
ljudskih, svrstanih u bojne redove protiv Carstva boijeg koje dolazi. Satana
nije samo glavni protivnik Gospodnji, on je princ svega to se suprotstavlja
Vinjem. Svako ko ne hodi putevima Gospodnjim, nalazi se pod Sataninom
vlau. I kao to je Satana bio protivnik dobrog jevrejskog Boga, tako je on
sada protivnik Hrista, sina dobrog Gospoda. Budui da Hrist zapoveda
vojskom svetlosti, Satana zapoveda vojskom tame. Kosmos se rastre izmeu
svetlosti i tame, dobra i zla, duha i materije, due i tela, novog i starog doba,
Gospoda i Satane. Gospod je tvorac svih stvari i jemac njihove dobrote, ali
Satana i njegovo carstvo izopailo je i okuilo ovaj svet. Hrist dolazi da skri
stari, zli eon, i namesto njega uspostavi Carstvo boije. Na kraju, Satana i
sve njegove sile bie poraene, a Hristovo carstvo zauvek uspostavljeno.
Ovde se vidi primesa dualizma, najpre u veliini Satanine moi kao
Gospodara ovog sveta, a potom i u snanoj oprenosti izmeu due i tela.
Ali ove dualistike tendencije bile su nadjaane temeljnim uverenjem da je
dobri Gospod stvorio svet, koji, mada izopaen, u biti ostaje dobar. I sm
Satana je boiji stvor. Na kraju vremena, sve zlo je prognano i ambivalencija
i dvojnost se razreavaju u Hristovoj konanoj pobedi.
U meuvremenu, prirodna zla kao to su bolesti ili oluje mogu se
pripisati avolu, bilo da su nam oni poslati kao kazna za grehe ili kao puko
demonsko zadovoljstvo u zadavanju jada. Bog je stvorio dobar kosmos;
njegove mane skrivio je Zli. Moralno zlo bi meu ljudima nesumnjivo
postojalo i bez Satane, ali on ljude neprestano navodi na greh iskuavajui
ih i svi grenici padaju pod njegovu vlast. Svakog dana, na svakom mestu, u
svakom oveku, Satana i njegove sluge nastoje da onemogue uspostavljanje
Carstva boijeg. Novozavetni avo nije neto uzgredno u odnosu na osnovnu
poruku, on nije puki simbol. Hristova misija spasenja moe se potpuno
razumeti samo u odnosu prema avolu. To je sutina poruke Novog zaveta:
svet je prepun jada i patnje, ali izvan Satanine sfere postoji jedna vea mo
koja patnji daje smisao.
I dok je rano hrianstvo avolu poklanjalo znaajnu panju, jevrejska
misao je poela da se kree u drugom pravcu. Posle pada J erusalima u ruke
Rimljana (7O.g. n.e.), Hram je poruen i J evreji su bili proterani iz Palestine.
U dijaspori, u rasejanju, J evreji su se naselili irom Mediterana i Evrope. S
padom kultnog mesta, jevrejska religija je ula u novu fazu. Hram, kao centar
jevrejskog religioznog ivota, zamenila je sinagoga. Verske voe sada su bili
rabini - uitelji, a ne vie staro svetenstvo i proroci. Rabinski judaizam
odbacio je dualistike tendencije apokaliptine literature i insistirao na jed
instvu jednog, dobrohotnog Boga. Zlo proistie iz nesavrenosti stvorenog
sveta (metafiziko zlo) i iz zloupotrebe slobodne volje (moralno zlo), a ne
iz mahinacija kosmikog dumanina, dokazivali su rabini. Veina rabina
odbacila je ideju o biu koje oliava zlo i predvodi zle sile; bili su spremniji
da o avolu govore kao o simbolu ljudske sklonosti ka zlu.
Hrist i sila zla
Prema rabinskom uenju, u svakom pojedincu ive dva antagonistika
duha: jedan je sklon dobru {yetser ha-tob), a drugi zlu (yetser ha-ra). Rabini
su govorili da je Gospod stvorio obe sklonosti, ali je oveku podario Zakon
uz iju pomo moe da prevazie zle sklonosti pridravajui se Tore. avo
se smatrao olienjem yetser ha-ra: rabin Simon ben Laki je pisao, Satana i
aneo smrti jedno su te isto. Rabini su napustili uenje o pobuni anela;
smatrali su da aneli nemaju zlog yetser-a i da ne mogu da ine greh. Pa
ipak, neka od starih uenja ouvala su se u hagadama - priama s moralnom
poukom, legendama i propovedima, u kojima je avo, koji se ee nazivao
Samaelom nego Satanom, aneo visokog ranga koji pada u nemilost, koristi
zmiju da Adama i Evu navede na greh i ponaa se kao kua, tuilac, unititelj
i aneo smrti. Mnoge hrianske legende o demonima potiu iz hagada. Ali
ak i u hagadama Satana ne postoji nezavisno od Gospoda, koji ga koristi
kao kuaa ljudskih srca, kao izaslanika koji tamo gore izvetava o naim
gresima i kao opunomoenog izvrioca kazni.
Kabala, knjiga jevrejskog okultnog i mistikog pokreta koji je dostigao
svoj vrhunac u XIII veku hrianske ere i bio popularan sve do XVIII veka,
obratila je avolu mogo vie panje od rabina. Pod uticajem grke filozofije,
gnosticizma i hrianstva, kabalistika misao je uila da sve stvari potiu od
boanskog bia koje emanira u nizovima, od kojih je svaki niz manje savren
od onog koji mu je prethodio. U poetku, Bog je bio i dobar i zao: njegova
desna ruka bila je ljubav i milost, a njegova leva gnev i unitenje. Ruilaki
aspekt Boga otcepio se od dobrog i od tog doba poznat je pod imenom
Satana. Rabin Isak Luria je dokazivao da je Gospod sam sebe saeo da bi
stvorio prostor za Kreaciju, pa stoga stvoreni svet pati od nepotpunosti,
nedostatka Boga, to jest od zla. Kasnije interpretacije Lurievih ideja govore
da Bog u sebi sadri zrnce zla koje se naziva korenom strogog suenja.
J evrejske legende detaljno opisuje Satanu ili Samaela: on ima dvanaest krila;
svuda po telu su mu razasute oi; maljav je kao jarac; moe po elji da menja
oblik; on je pobunjeni aneo kojeg oveanstvo moe da pobedi samo ako
sledi Toru.
U celini posmatrano, avo u jevrejskoj misli nakon apokaliptinog
perioda nije imao istaknuto mesto, i takvo kakvo je bilo, u velikoj meri je
poticalo od hrianstva, ije je zanimanje za Zlog od samog poetka bilo
vee.
Do 150.g. n.e. Hriani su bili neznatna manjina u mediteranskom
svetu, iveli su u dominantnom paganskom okruenju, iako su J evreji bili
jak element u mnogim gradovima Mediterana. Meutim, neprijateljstvo izme
u hriana i J evreja naraslo je nakon pada J erusalima 70. g. n.e., kada su
Sadukeji, Zeloti i Eseni bili poraeni, a Fariseji postali dominantna struja
meu J evrejima. Fariseji su, borei se za ujedinjenje J evreja i kivni na hriane
koji nisu podrali ustanak protiv Rimljana, proterali hriane iz sinagoga.
54 Princ ume
U to doba hriani jo nisu stvorili organizaciju, niti su imali definisanu
doktrinu. U prvim godinama drugog stolea nije postojao novozavetni kanon
i veliki broj knjiga slobodno je kruio sve do kraja IV veka kada je kanon
konano ustanovljen i kada su mnoge knjige iskljuene iz Svetog pisma. Pa
ipak, meu hrianskim piscima koji su sledili apostole ve je bila uobliena
jedna struja miljenja i verovanja. U dela ovih pisaca, koji su poznati pod
imenom apostolski oci, ubraja se Poslanica Varnavina, knjige Klimenta
Rimskog, Ignjatija Antiohijskog, Polikarpa i Papiasa. Kliment, rimski epi
skop, koji je pisao oko 95.g. n.e., smatrao je avola nezavisnim biem koje
pokuava da podeli hriansku zajednicu sejui kunju i raskolnitvo. Sveti
Ignjatije, episkop Antiohije, koji je bio podvrgnut muenju 107. g. n.e.,
smatrao je avola vladarom ovog doba ije su moi nedavno bile uzdrmane
Ovaploenjem, i koje e konano biti poraene po drugom Hristovom
dolasku. Novo doba e obeleiti radikalni preobraaj same prirode sveta i
njegovih stanovnika. U ovom novom carstvu nee biti mesta za zlo.
U meuvremenu, kae Ignjatije, svetom vlada zli vladar ija je namera
da osujeti Hristovo delo spasenja i to tako to e hrianske narode odvraati
od puta ka Carstvu boijem. avo se lino suprotstavlja svakom hrianinu.
Ignjatije je oseao da u njegovoj dui boravi avo, odvraa ga od nepokole
bljive vere kako bi ga nagovorio da izbegne muenitvo. eznem za pat
njom, pisao je, ali ne znam da li sam je dostojan... Potrebna mi je krotkost
u kojoj princ ovog sveta prestaje da postoji.
Slike muenja gotovo nikada nisu naputale Ignjatija, on je svet video
kao krvavu arenu u kojoj su se Hrist i njegovi sledbenici uhvatili s avolom
i njegovim slugama u kotac borbe na ivot i smrt. Ljudska rasa je podeljena
na decu svetlosti i decu tame. Oni koji nisu deo Hristove zajednice, pripadaju
avolu. U tom ratu muenitvo, svedoanstvo koje hrianin nosi progon
jenom Isusu, jeste najvanije oruje Hristovih elitnih boraca protiv sluga
Sataninih. Progon Hriana delo je avola, i on je odgovoran kako za
neprijateljstvo rimske uprave, tako i za neprijateljstvo rimske svetine, ali
muenitvo samo po sebi je boiji dar, znak boije promisli koje zlo preo
braa u dobro. Kao to obian borac nastoji da u areni ostvari fiziku pobedu,
tako Hristov borac nastoji da nad Satanom ostvari duhovnu pobedu verujui
do smrti.
Progoni koji su Rimljani sprovodili nad hrianima bili su vidljiv znak
da je ta imperija manifestacija starog doba, Sataninog zemaljskog carstva.
Meutim, najopasniji Satanini sledbenici nisu bili pagani, ve hriani koji
stranarenjem dele zajednicu i jeretici koji je dele lanim doktrinama. I sm
episkop Ignjatije je tvrdio da samo oni, kao naslednici apostola, imaju
autoritet koji moe da jami organizacionu stabilnost i doktrinarnu is
pravnost. Kada postoji pokornost prema episkopu, vlada spokojstvo i Satana
Hrist i sila zla
je tada oslabljen, a svako ko se episkopu ne pokorava, kriv je za oboavanje
avola.
Poslanica Varnavina delo je nepoznatog autora i napisana je oko
118.g. n.e. u jevrejsko-hrianskoj zajednici u Egiptu. Varnava je pisao s
helenistike take gledita, alegorizovao je jevrejsku misao koju su rabini
odbacivali. Bio je duboko proet etikim dualizmom, naroito idejom o dva
puta - putu svetlosti i putu tame. Po Starom zavetu, Gospod je izabrao
narod Izrailja, a meu Izrailjcima odabrao je one koji su verni Tori. Hrian-
stvo je proirilo mogunost spasenja sa Izrailjaca na itavu ljudsku rasu, ali
je nastavilo da insistira na tome da je Gospod izabrao samo one koji su mu
odani. Budui da se sredite spasenja pomerilo od Tore ka Hristu, crkva -
zajednica ljudi odanih Hristu - zamenjuje spasenje koje se jamilo samo
Izrailjcima vernim Tori.
Za Varnavu, carstvo ovog sveta pod vladavinom Satane ratuje s ne
beskim carstvom. Iako oslabljen Ovaploenjem, Satana nee izgubiti mo
nad sadanjim dobom sve do predstojeeg Hristovog drugog dolaska. Do
tada, aneli i ljudi svetlosti hvataju se u kotac strane borbe protiv anela
i ljudi tame. Sile tame mogu da napadnu telo oveka spolja (opsednutost),
ili iznutra (posednutost). Mada opsednutost i posednutost mogu da iza
zovu bolest ili ludilo, one ne mogu da nanu duu zato to su se pojavile
protivno slobodnoj volji rtve. Mnogo delotvornije sredstvo Zlog bila je
opresija ili kunja koja napada volju. Satana ne moe da siluje volju ili da
bilo koga prisili na greh, jer Sveti Duh je prisutan u naim srcima i titi nas.
Svako ko se prepusti iskuenju koje Crni natura dui, otpadnik je od Hrista
i stavlja se na stranu tame. Varnava je ocrtao jasnu simboliku vezu izmeu
zla, tame i crnila, i ovaj simbolizam je ekala duga i zloslutna istorija u
hrianskoj civilizaciji.
Polikarp, koji je pao od ruke pagana oko 156.g. n.e., upozoravao je na
brojne urote koje Satana kuje protiv muenika. avo huka pagane da mue
hriane i istovremeno se uvlai u due hriana ne bi li ih naveo da se
odreknu vere. J eretici, isto kao i otpadnici od vere, povezani su sa Satanom.
Antihrist je svako ko ne veruje da je Isus Hrist glavom i bradom doao, a
avolu pripada svako ko ne veruje u svedoanstvo Krsta na kome je Hrist
istinski patio i umro. Polikarp je jasno razlikovao pravoverne hriane,
zajednicu boijih prvenaca, i jeretike, prvence Satanine. Suprotnost izme
u pravovernih i krivovernih - onih koji su verovali drugaije od hrianske
zajednice - nije se smatrala samo razlikom u miljenju, ve je ona predstavljala
deo kosmike borbe dobra i zla. Polikarpa su muila dva duboka straha, jedan
da e crkva biti potkopana progonima spolja, a drugi da e je razdirati jeres
iznutra. Krivoverje je bila vea opasnost, jer u ovom ranom periodu hrian-
stvo jo nije imalo utemeljenu doktrinu, te je opasnost da e se zajednica
rascepkati i rasplinuti bila realna.
Princ Utrne
Nepoznati pisac Pastira iz Hermasa, najranije hrianske knjige s
pastoralnom tematikom, zamisli o dva razliita puta dodao je ideju o dve
naseobine. J ednu nastanjuju oni koji slue Gospodu, drugu oni koji slue
Satani. Saglasno postojanju dva carstva, dva puta i dva naselja, postoje i dva
anela koji su bore u ljudskom srcu. Papias je kombinovao drevnu priu o
anelima uvarima s priom iz jevrejske apokaliptine batine u kojoj se
kae da je Bog postavio anele da upravljaju svetom i njegovim nacijama.
Svaka nacija je imala svog anela, ali ovi aneli su zloupotrebili svoju mo i
potpali pod vlast zlog princa ovog sveta, a ovo pak objanjava ratove i
progone meu nacijama. U to doba hrianska misao i dalje je bila uglavnom
figurativna i mitoloka i pod jakim uticajem apokaliptinih spekulacija.
Ilustracija: Veliki jarac Sabata.
Gravira iz knjige Trancendentalna magija Elifasa Levija, izdanje 1896. g.
ATANA
I J ERES
U hrianstvu su se sredinom II veka desile znaajne promene. Mi
tolokoj i intuitivnoj misli koja je preovladavala meu apostolskim oima,
poela je da se pridruuje i teologija - analitika i logika misao o otkrovenju.
Novi autori, poznati pod imenom apologete, shvatili su da je hrianstvu
- koje je intelektualno moralo da se nadmee s rabinskom i grkom filozofi
jom - potrebno koherentno intelektualno utemeljenje. Ovo je znailo da su
morale da se povuku jasnije granice izmeu pravoverja i jeresi (i izmeu
dobra i zla). Unutar hrianske zajednice razdori su bili sve ea pojava.
Radikalne razlike u miljenjima pojavile su se u brojnim pitanjima. Kada bi
jedno pitanje bilo razreeno, pobenika strana smatrala se pravovernom, a
gubitnika jeretikom.
Gnosticizam je bio najznaajnija opozicija sve veem saglasju meu
patrijarsima. Savremeni naunici koriste termin gnostiki u razliitom
smislu. Gnoza se obino definie kao opti stav koji se pojavljuje u kasnoj
hebrejskoj misli i hrianstvu, i proistie iz mazdaizma, platonizma i mitra-
izma. Ovaj opti stav postepeno se iskristalisao u pokretima, najpre meu
J evrejima i jevrejskim hrianima, a kasnije i meu grkim hrianima. Pokret
je, za razliku od opteg stava koji se naziva gnozom, poznat pod imenom
gnosticizam. Gnostika misao ranih jevrejskih hriana nije se bila mnogo
udaljila od etikog dualizma apostolskih otaca. U periodu nakon 150.g. n.e.
gnosticizam se mitologizovao, helenizovao i zadobio radikalno dualistike
crte. Neki hrianski autori su i ranije u gnosticizmu videli pretnju hrian-
skom jedinstvu; a sada su oci poeli da ga shvataju kao opasnu jeres, u koju
je umean sm neastivi.
Sukob izmeu gnostika i oeva pomogao je da se definiu okviri
hrianske tradicije. Kao i svakom pokretu, hrianstvu su pretile dve su
protne tekoe. Ako bi se granice hrianstva isuvie usko postavile, postojao
je rizik od prevelike rigidnosti i suvika ekskluzivnosti; ono je tako moglo
da postane minorno i neprijemivo, ime se izlagalo opasnosti unitenja. Ali,
60 Princ Ume
ako bi svoje granice postavilo isuvie iroko, tako da je svaki ovek sebe
mogao nazvati vernikom dok, uistinu, u malo ta veruje, hrianstvo se moglo
suoiti s bezbroj podela, pod-podela i drugih raskola, i tako rasplinuti u
besmislenim trivijalnostima. Instinktivno, zajednica je tragala za sredinim
putem, otvarala se svakom narodu i svakoj klasi, a ipak je istovremeno
iskljuivala one iji su pogledi bili previe razliiti da bi se mogli pomiriti ili
prilagoditi sa sve veim unutranjim saglasjem. Postepeno, saglasje je isk
ljuilo gnosticizam.
Nastojanje pravovernih da omee hrianstvo radilo je protiv gnostika,
ali slabosti unutar samog gnosticizma bile su sutinski razlog za njihovo
iskljuenje. Mitologije gnosticizma postale su prenatrpane, komplikovane,
neuverljive; on je delovao elitistiki, i imao je slabu organizaciju; delio se na
bezbrojne sekte s fantastinim razlikama u teologiji i mitu. Pa iako se uticaj
gnosticizma sporadino obnavljao tokom vekova, on je ve krajem IV veka
bio intelektualno mrtav.
Ipak, sredini predmet gnosticizma proizveo je gledita o zlu koja su
znaajna i sama po sebi, ali znaajna je i reakcija na njih u redovima
pravovernih. Privlanost gnosticizma proistie iz njegovog zastupanja radi
kalno dualistike teodiceje: Bog nije odgovoran za zlo zato to ono potie
od nezavisnog zlonamernog principa. Gnostici su smatrali da svaki pojedinac
doivljava svet kao neto tue, uasavajue, neto to je ispunjeno smru,
bolestima, ratovima i neprijateljima. Ovaj svet je toliko proet zlom da mora
biti da je on samo senka neeg boljeg i onostranog. Gnostici su spojili
mazdaistiko stanovite o kosmikoj borbi dva duha s orfikim stanovitem
0 borbi dobrote duha i zlosti materije. Ljudsko telo, materijalna pt, jeste
jadan zatvor koji je napravio Satana da utamnii duu. Dobri Gospod ne bi
stvorio tako sirov svet i zato taj svet mora biti delo jednog ili vie inferiornih
1jalovih duhova. Gnostici su ove zle duhove nazivali arhontima ili eonima,
i tako se pozvali na apostolsku doktrinu o zlom arhontu ovog sveta, s bitnom
razlikom to apostoli nisu nikada ni nagovestili da bi ovaj kosmos mogao da
stvori neko nii od Boga.
I pravoverno hrianstvo i gnosticizam apsorbovali su neke elemente
dualizma, ali gnosticizam je, za razliku od hrianstva, bio znatno blii
dualistikom polu spektra. Za hriane, avo je imao veliku mo u opstrukciji
Hristovog dela, ali on je uvek imao ogranienja i uvek je bio u vlasti Gospoda.
Boije provienje svako zlo preobraa u dobro, jer kosmos je sutinski
stvoren kao dobar. Gnostici su, takoe, verovali u konanu pobdu dobra
nad zlom, ali njihovo uverenje da je stvoreni kosmos po svojoj sutini zao,
dalo je avolu mnogo vee polje uticaja i znatno veu mo.
Gnostici su se meusobno razilazili u shvatanju prirode zlog tvorca
kosmosa. Najekstremniji su tvrdili da postoje dva nezavisna duhovna naela;
Satana i j t m 61
umereniji, da ie tvorac ovog sveta bie drugorazredne moi koje je Bog
stvorio kao dobro bie, ali koje se prepustilo zlu. Ovaj neuk, jalov i pokvaren
duh poistoveen je s avolom. Zato to Stari zavet stvaranje kosmosa
pripisuje Bogu, i zato to je tvorac kosmosa u stvari Satana, sledi da je bie
koje se u Starom zavetu zove Bog, u stvari - avo. Zbog ovoga gnostici nisu
priznavali Stari zavet (ili njegov vei deo), i optuivali su J evreje - kao i
hriane koji su verovali u Stari zavet - za oboavanje avola.
Gnostiki pogled na stanje oveka bio je mraan: ljudsko bie je duh
zarobljen u sirovom telu, kao biser baen u blato. oveanstvo je mikro
kosmos: i mali svet ljudi i veliki svet kosmosa poprita su rata izmeu dobrog
duha svetlosti i zlog duha materije. Prvobitni ljudi koje je stvorio Bog biu
su sazdani od istog duha, ali nas je Zli zarobio u materiju. Naa je dunost
da oslobodimo duu iz telesnog zatvora. Mi ne raspolaemo moima da to
uinimo sami i zato nam Gospod daruje Spasitelja, Hrista, da nam d pouku
o naem istinskom biu, poreklu i sudbini. Gospod spasava iskre svetlosti
zarobljene u telu tako to nas ui da nadvladamo sile koje nas vuku na put
senzualnosti i greha. Satana se u svakom pojedinanom biu bori za suprotne
ciljeve, navodi nas da tragamo za sirovim materijalnim zadovoljstvima umesto
za naim istinskim duhovnim nasleem.
J edan od vodeih gnostika u II veku - Markion - uobliio je tipinu
gnostiku teodiceju. Markion je uoio zapanjujui kontrast izmeu ne
milosrdnog strarozavetnog Boga i novozavetnog Boga proetog ljubavlju.
Oni ne mogu biti jedno isto boanstvo, smatrao je. Bog koji je ljude navodio
na greh, a zatim ih za isti kanjavao; Bog koji je srca inio okrutnim i koji
je pustoio polja ne moe da bude milosrdan Bog kojeg nam je Hrist otkrio.
Duboko uznemiren ovim neskladom, Markion se pitao kako Bog moe da
bude potpuno dobar i svemoan u svetu u kome je zlo neto oigledno.
Njegov odgovor je bio da Bog jeste potpuno dobar, ali da nije svemoan.
Mo dobrog Boga jevanelja ograniava bog zakona, koji je u stvari Princ
tame.
Bog zakona je pravedan, ali je istovremeno okrutan i ratoboran; on
ledeno izrie presude po slovu krutog zakona. To je starozavetni Bog, tvorac
iskvarenog, materijalnog sveta, sastavlja zala. S druge strane, dobri Bog je
predusretljiv i pun milosrdne topline. Pre Hristove misije ovaj Bog bio nam
je potpuno nepoznat, pa ak i danas on je nedostupan naem razumevanju.
Hristovo udotvorstvo sastoji se u tome to nam je on po prvi put omoguio
da nazremo ovog istinskog, skrivenog Boga. Istinski Bog je Isusov otac, i
on nam je poslao Hrista da nam otkrije skrivenu istinu o kosmosu i
suprotstavi je laima koje je rairio Zli. Mada svaki od ova dva boga pred
stavlja nezavisno naelo, zli bog je (iz neobjanjenih razloga) slabiji i na
koncu e propasti. Njegove dane odbrojao je Hrist, a konano e ga poraziti
dobri Bog i Zli e nestati zajedno s materijalnim svetom koji je stvorio.
Ostae samo duh, a s njim ljubav i milosre.
62 Princ Ume
U meuvremenu, materijalni svet, a naroito ljudsko telo, skrnave,
dre u zatvoru i kvare na duh. Istinski Bog se kloni materije i prezire je,
tako da je neshvatljivo zato je njegov sin uzeo ovo sirovo telo. Hristovo
telo. bilo je iluzija, puka pojavnost kojom se obavio kako bi mogao da opti
s nama na nain koji nam je razumljiv. Poto Hrist nije imao telo, on nije
izdahnuo na krstu i nije nas iskupio svojim stradanjem. Njegovo poslanstvo
je pre imalo za cilj da otkrije gnozu, znanje koje nas spasava uei nas da
due oslobodimo tela.
Nije jasno da li je Markion smatrao da je Satana isto to i zli bog, ili
da je on samo stvorenje zlog boga; ovo potonje stanovite prihvatili su neki
gnostiari. U ovome lei jedna od brojnih nejasnoa gnostike mitologije,
jer ako avo ima nekog ko mu je pretpostavljen, onda to bie mora biti
istinski avo. J edina upotrebljiva definicija avola jeste da je on predvodnik
sila zla. Markionov zli bog tvorac, kako god ga on nazivao, jeste istinski
avo.
Nepotrebna gnostika zapetljavanja dodatno je zamrsio Valentin, egi
patski gnostiar koji je iveo u II veku. Valentin i njegov uenik Ptolemi
sastavili su pretrpanu mitologiju u kojoj Bog - prvobitno bie, emanira
osam viih eona, koji zatim emaniraju dvadest dva nia eona, a svi oni
skupa sainjavaju pleromu - punou boanskog bia. Valentin nije objasnio
zlo postavljajui dva suprotstavljena principa, ve ga je objanjavao postup
nom degradacijom niza emanacija koje potiu od J ednog. Iako je svaka od
trideset emanacija plerome deo boanskog, svaka naredna je udaljenija od
svog izvora i, samim tim, manje savrena. Ova nesavrenost proizvodi neuk
ost, greh, strah. Najnia od trideset emanacija, Sofija, najmanjkavija je zato
to je najudaljenija od savrenog Bia, a njena prazna nedostatnost raa
oholost (hubris). Pleroma odbacuje njenu oholost, potiskuje je u nitavilo,
gde postaje stvor po imenu Aamot; od tada taj kukavni stvor luta prazninom.
Tako zlo ima dva izvora: metafiziko zlo koje je sadrano u degradaciji
emanacija i moralno zlo koje proistie iz grenog izbora najnie emanacije.
Aamot stvara starozavetnog Boga, koji zatim stvara kosmos od due,
uma i materije. Ljudi su meavina ovih elemenata. Postoje tri klase ljudi i
svakom od njih dominira jedan od tri elemenata; ona klasa kojom dominira
telo ne moe biti spasena; ona kojom dominira um moe biti spasena uz
tekoe; i ona kojom dominira dua, koja postie spasenje prihvatajui
istinsko znanje, gnozu, koju im je podario Hrist.
Zato to Bog tvorac uopte nije istinski Bog, ve drugorazredno i
iskvareno bie, neposluh Adama i Eve, po Valentinovom miljenju, dobija
sasvim suprotno moralno znaenje. Pobuna protiv tvorca bila je vrlina, a
zmija je bila dobroinitelj koja je dala ljudima deli gnoze: naela dobra i zla
koje je zli tvorac pokuavao da sakrije. Stoga je Hrist kasnije proirio i
dovrio delo zmije. Meutim, u najveem broju gnostikih mitologija zmija
Satana i jeres 63
je zadrala negativno znaenje i poistoveivala se s avolom. Valentijanci i
drugi gnostiari izvodili su ovako sloene argumentacije da bi ouvali dobrotu
Boga i gustim oblakom emanacija zatitili Vinjeg od neistote sveta. Ali
emanacionizam ne uspeva da oslobodi Boga od odgovornosti za zlo zato Sto
njegova odluka da emanira i raspline se ima za nunu posledicu neznanje i
zlo, koje neumitno proistie iz emanacija.
Pre nego to je u IV veku Novi zavet konano kanonizovan, u irokom
opticaju bile su brojne knjige za koje se tvrdilo da su nadahnute. One koje
su na kraju iskljuene iz kanona poznate su pod imenom hrianski apokrifi.
Mnoge od ovih knjiga bile su gnostike; druge su se nalazile unutar irokog
graninog podruja izmeu pravoverja i jeresi. Mnoge hrianske legende i
popularna narodna verovanja potiu iz apokrifnih knjiga kao to je Uskrsnue
Isaijino i Petrove povelje. Na primer, Uskrsnue Isaijino potanko iznosi
vekovima popularnu priu o kralju Izrailja Manai koji naputa Boga i klanja
se Belijaru, princu nepravde koji vlada ovim svetom. On nagoni Manaa da
se prepusti arobnjatvu, magiji, gatanju, preljubnitvu, da progoni pravedne,
kao i da poini najtei greh i odrekne se istinskog Boga. Belijar je besan na
proroka Isaiju zato to prorie dolazak Mesije, ali avo ne moe da sprei
trijumf Gospoda, koji e ,,s anelima doi... i u pakao odvui Belijara i njegove
legije.
Hrianska zajednica je protiv jeretikih knjiga i jeretikih ideja poste
peno izgradila intelektualnu odbranu i povukla jasne granice izvan kojih ideje
vie nisu mogle da se smatraju hrianskim. J ustin Muenik (oko 100-165),
jedan od prvih hrianskih teologa, bio je i prvi koji je o problemu zla
razmiljao u okvirima racionalnih, teolokih pojmova. Za J ustina, Hrist i
hrianska zajednica ratuju sa zlim anelima koje predvodi Satana. Aneli
ive na nebu ili u vazduhu. Geografsko ili kosmografsko lociranje anela
predstavljalo je vaan deo pogleda na svet ranih otaca, pogleda koje su delili
s grkim filozofima.
Pre svega, oni su imali kompletnu i istinsku kosmologiju, koja je
unutar jednog unifikovanog sistema zaokruila fiziki, moralni i duhovni
kosmos. Zatim, ona je bila i fiziki i duhovno hijerarhizovana. U sreditu
kosmosa, najudaljenija od Boga, nalazila se masivna, materijalna Zemlja
(ponekad se mislilo da Zemlja sadri i pakao, mada to u ovom periodu nije
bio sluaj). Kako idemo od Zemlje navie, gledamo prema nebesima koja su
i fiziki i duhovno najuzvienija i najudaljenija od Zemlje. Izmeu Zemlje i
nebesa nalazi se veliki broj sfera (videti tabelu 1). Neposredno iznad zemlje
nalazi se vazduh. U njemu borave materijalnije sazdani aneli, koju je veina
otaca poistoveivala s palim anelima. Iznad vazduha nalazi se sfera Meseca.
Iza Meseeve sfere u prostor prodire finiji medijum etar. U njemu borave
dobri aneli, istananiji, uzvieniji, eteriniji. Iznad sfere Meseca nalaze se
sfere planeta - Merkura, Venere, Sunca, Marsa, J upitera i Saturna - a iznad
64 Princ tame
planeta nalazi se sfera zvezda stajaica. Svaka sfera je via, blia Bogu, manje
materijalna, duhovnija, dobra, lepa. Blistavost zvezda stajaica odraava blis-
tavost nebesa. Izvan sfere zvezda nalazi se primum mobile, sfera koja pokree
itav univerzum, a iza te konane sfere, izvan svega, nalazi se nazamisliva
istota, lepota i svetlost boanskih nebesa. U takvom svetu, sile zla vuku nas
nadole, poput gravitacije, prema masivnom sreditu, i udaljuju od lakoe i
svetlosti koje nam otvaraju put ka nebeskoj slavi.
Rajska nebesa
Tabela 1
J ustin je zle duhovne sile svrstao u tri kategorije. U prvoj je bio avo,
aneo velike moi kojeg je stvorio Gospod. On je zbog svojih greha izgubio
naklonost Vinjeg, a to se desilo ili u trenutku stvaranja kosmosa, ili kada je
Sauna i jeres 65
odluio da Adama i Evu navede na greh. Prihvativi da se znak jednakosti
izmeu zmije i Satane iz Otkrivenja J ovanovog pre odnosi na zmiju iz rajskog
vrta o kojoj govori Knjiga postanja, nego na Levijatana ili Rahaba, J ustin je
zauvek ustanovio vezu izmeu avola i edenske zmije. Drugu kategoriju ine
ostali pali aneli koji nisu greili sve do Nojevog doba, kada su, voeni
poudom, postali oevi dece ljudskih ena. Treu su inili demoni, deca ovog
nezakonitog spoja. J ustinovu trostepenu kategorizaciju na avola, pale anele
i demone, napustila je kasnija tradicija, skupa sa itavom priom o anelima
uvarima. Posle V veka, pali aneli i demoni saeti su u jednu kategoriju.
Satana, i sam pali aneo, samo je delimino pripao ovoj kategoriji, jer ga je
njegova sutinska funkcija drala na odstojanju. On, a ne njegovi aneli
sledbenici, bio je iskljuivo odgovoran za nastanak zla u kosmosu.
J ustin je verovao da je Gospod kaznio oveanstvo zbog prvobitnog
greha Adama i Eve i da je zato avolu dao privremenu mo nad kosmosom.
Hristov osnovni zadatak je da uniti mo koju Satana ima nad nama. Ovo
gledite, koje je prihvatila veina svetenika, postavilo je pred hriane veiti
problem. Pod pretpostavkom da nas je prvorodni greh bacio Satani u zagrljaj,
a da nas je Hrist, rtvujui se, oslobodio, kako je mogue da mi ne vidimo
slom te moi u doba Uskrsnua ili barem neposredno posle njega? Najraniji
hriani su pretpostavljali da e Hrist uskoro ponovo doi, ali kako se drugi
dolazak odlagao, ovo pitanje je postajalo sve bolnije. J ustin je tapkao u mraku
traei odgovor na ovo pitanje. avo je imao potpunu mo nad svetom od
vremena Adamovog do Hristovog dolaska. Hrist je podrio temelje starog
doba, Carstvo Satanino, kroz Ovaploenje i stradanje, ali on nee dovriti
njegovo unitenje sve do drugog dolaska. Isto tako, novo doba, Carstvo
boije, poinje da se raa sa Ovaploenjem, ali nee biti dovreno sve do
drugog dolaska. J ustin nije znao zato Gospod doputa da ovaj proces traje
toliko dugo, ali on je pretpostavljao da je konano unitenje Carstva Satan-
inog odloeno sve dok na onaj svet ne ode dovoljan broj vernih hriana i
popuni nebeske bojne redove koji su padom anela ostali upranjeni.
Carstvo nebesko ne dolazi i zbog Satanine vrste odluke da ouva
svoju mo to je mogue due. Od doba Hristovog stradanja Satana je znao
da je njegova sudbina zapeaena, ali on nastavlja da se protiv sopstvenog
usuda bori estoko, mada uzaludno, i tako podriva hriansku zajednicu. On
se svom snagom opire zato to ne poseduje sposobnost kajanja. Kazna koja
e ga na kraju sigurno stii izvesna je koliko i njegova konana propast. On
i njegovi aneli ve su baeni s nebesa, ali oni sada lutaju svetom, i tako e
i biti sve do kraja vremena, kada e konano pasti. Tada e ih progutati vatra
i zauvek e nestati. J ustinov stav da je kazna za avola ostavljena za kraj
vremena prihvatili su neki patrijarsi, ali je na koncu preovladalo suprotno
stanovite da su zli aneli kanjeni onda kada su zgreili. Doktrina koja je
preovladala sadrala je neobinu protivrenost, jer istovremeno avola je
66 Princ tame
stizala kazna u paklu, i on je lutao svetom nameran da upropasti i razori
due. Kasniji napori da se izmiri ova protivrenost proizveli su neke ivopisne
prikaze u literaturi.
J ustin kae da je u doba Ovaploenja avo kuao Hrista, ali nije uspeo
da ga potkupi, tako da se sada panja Zlog usmerila na hriansku zajednicu.
avo igra na kartu nae slabosti, nae iracionalnosti i nae vezanosti za
ovozemaljske uitke i udobnosti. J edan od njegovih omiljenih manevara jeste
da sprei neznaboce da prihvate spasenje tako to ih uverava da su demoni
bogovi. Demoni borave u paganskim idolima i prihvataju rtve koje im se u
hramovima prinose. Paganski bogovi nisu bili puke iluzije, ve istinski
demoni, a ova injenica objanjava njihovu zloglasnu okrutnost, prevrtljivost
i sumnjivo ponaanje. Prinoenje rtve idolu nije bilo smeno, ve greno,
to je bio in oboavanje avola, svetogre upereno protiv Hrista, delo koje
zavreuje prokletstvo.
avo podstie snove i vizije da bi nas zbunio i iskvario. Demoni
pospeuju magiju, lane doktrine, nepravedne zakone, a iznad svega progone.
Pa ipak, hriani u samoodbrani od Rimljana ne bi trebalo da poseu za
nasiljem, jer nasilje znai moralnu predaju avolu. Satana voli rat i nasilje,
voli nasilje i nad progoniteljima, pa je ak i rat protiv sopstvenog carstva
njegovo delo. J ustin je dokazao da je odan svojim idejama tako to je sm
umro kao muenik.
Pred kraj II veka, dva teologa, Irinej i Tertulijan, raspravljajui o zlu,
u prvi plan su stavili pitanja moralnosti, greha i okajanja. Irinej (140-202) je
odluno odbacio gnostiku tvrdnju da je svet proizvod zlog tvorca. Za njega,
tvorac je bio Logos, Re dobrog Gospoda. Aneli su deo kosmosa kojeg
je stvorio Bog; dobro je sve to je Bog stvorio; stoga je avo stvoren kao
dobar. avo je zgreio po sopstvenoj volji, zavidei Gospodu i srei ovean-
stva i elei da sam bude oboavan kao stvoritelj. Ova pria skree panju
na tekoe koje su rani hriani imali s hronologijom Sataninog pada. Da li
je Satana zgreio iz zavisti prema Bogu i u Rajski vrt uao sa srcem koje je
ve bilo iskvareno, ili je zgreio u trenutku kada je kuao Adama i Evu?
Irinej je ove dve mogunosti meao, kao to je to inila i veina drugih
patrijarha ranog razdoblja. Pitanje se nije razreilo sve do vremena J ovana
Kasjana (360-435), koji je napisao da se svi hriani sada slau da je Satana
pao zbog oholosti i zavisti prema Bogu, a kada je stvoren Adam, avo je
jednostavno svoju raniju mrnju prema Bogu preneo na oveanstvo i tako
uveao svoj greh.
Irinej se drao prie o Rajskom vrtu, zato to je uvek vie bio
zainteresovan za odgovornost ljudi nego za odgovornost demona. Bog je
Adama i Evu stvorio dobrim i nastanio ih u Rajskom vrtu da tamo budu
sreni i s njim bliski. Ali Satana, zavidan to im je Gospod naklonjen i znajui
njihovu slabost, dolazi u vrt.' Koristei zmiju kao sredstvo, on ih navodi na
Satan* i jeres 67
greh, pribliivi se najpre Evi kao slabijem biu (1 Moj. 3.1-6). Bog je stvorio
prve roditelje s potpuno slobodnom voljom; oni nisu bili primorani da mu
se pokoravaju, niti su mogli da budu prisiljeni na greh. Da avo nije postojao
i tada bi imali slobodu da izaberu zlo. Tako avo nije neophodan da bi se
objasnilo poreklo ljudskog greha. oveanstvo je odgovorno za teak poloaj
u kome se obrelo. Irinej je otiao dalje i rekao da ako neko hoe da svali
odgovornost sa oveanstva na nekog drugog, onda i sm Bog mora da
ponese deo krivice, jer on je dopustio da avo kua Adama i Evu, a mogao
je da ih sazda snanijim kako bi se odupreli kunji.
Greh koji su Adam i Eva poinili slobodnom voljom ponitio je
slobodu oveka i bacio ga u Sataninu tamnicu smrti. Budui da smo se po
slobodnom izboru prepustili Satani, Bog ispravno i pravedno doputa Princu
tame da nas dri sve dok se ne iskupimo. Po strogoj pravdi, Bog je mogao
zauvek da nas ostavi u Sataninom zagrljaju, ali je milostivo poslao svog Sina
da nas izbavi. Hristove patnje, njegovo stradanje, to je ono to je raskinulo
nae lance. Stradanje je zapoelo onda kada je avo u pustinji kuao Hrista
- drugog Adama. Ovo kuanje bilo je zapravo ponavljanje prvobitnog isku
avanja Adama, s tim to ovog puta davo nije imao uspeha. Stradanje Isusovo
dostiglo je vrhunac suenjem, izricanjem presude i razapinjanjem na krst.
Hriansko predanje na etiri razliita naina tumai dejstvo Isusovog
stradanja. Prema prvom tumaenju, ljudska priroda je posveena, oplemenje
na, preobraena i spaena samim tim to je Hrist postao ovek. Prema
drugom tumaenju - teoriji rtvovanja - Isus, i ovek i Bog, ponudio se
na rtvu Ocu zarad oveanstva. Tree tumaenje, koje je nastalo kasnije,
kae da je stradanje bilo in iste ljubavi, boije odluke da s ljudima podeli
patnju i da sav bol ovog sveta uzme na sebe. etvrto tumaenje - teorija
iskupljenja - naglaava ulogu avola. Njen prvi vatreni zagovornik bio je
Irinej. Prema teoriji iskupljenja, Satana nas dri u vlasti po pravdi i zakonu.
Da bi nas oslobodio, Gospod mora da mu plati otkupninu. Samo Bog moe
da plati ovu cenu zato to jedino on moe slobodno da odlui da e je platiti.
Podreeni avolu, ljudi za to nemaju ni slobodu, niti imaju sredstva. Tako
je Bog predao Isusa Satani da bi oslobodio zarobljeno oveanstvo. avo je
rado prihvatio otkupninu, ali uinivi to, on je prekoraio granice pravednosti
zato to Hrist, budui bezgrean, po pravdi nije mogao njemu da pripadne.
Krei pravdu, avo je izgubio svoja ovlaenja i vie nije mogao da vlada ni
Hristom ni ljudima.
Teorija iskupljenja neosporno vue korene iz apostolske tradicije koja
je naglaavala kosmiki rat Boga i Satane. I dok teorija rtvovanja stavlja
naglasak na odnos oveanstva i Boga, teorija iskupljenja izmeta oveanstvo
iz sredita zbivanja i postulira rat izmeu dve nadljudske sile. Neki oci su
bili blii uenju o rtvovanju; drugi su sledili Irineja i bili blii uenju o
iskupljenju. Njihov izbor zavisio je od toga da li su u reavanju problema zla
vei naglasak stavljali na teodiceju ili na pokajanje.
68 Princ tame
Racionalna teodiceja je filozofski pokuaj da se postojanje Boga dovede
u sklad s postojanjem zla. S druge strane, teologija pokajanja je, naglaavajui
da Gospod unitava zlo kroz Hristov trijumf, zavisila od vere i mogla je da
ubedi samo verujue. Patrijarsi su esto kombinovali ove pristupe, ali sutin
ski oni se meusobno nikada nisu saglaavali. Teodiceja je po svom usmerenju
monistika, ona objanjava zlo kao nuan deo boijeg sveopteg plana; teorija
okajanja blia je dualizmu jer priznaje postojanje jednog nepomirljivog zla
koje je toliko radikalno da sam Bog mora da umre da bi ga iskorenio.
Teodiceja naglaava suverenost Boga, teorija okajanja boiju borbu protiv zla.
Trvenje izmeu teodiceje i teorije okajanja odraava se u napetosti izmeu
rtvovanja i iskupljenja. Oni oci koji su bili naklonjeni teodiceji priklanjali
su se uenju o rtvovanju, zato to je ono naglaavalo sutinsku dobrotu
boijeg kosmosa. Kosmos je izopaen grehom, ali on se moe dovesti u red
pomirenjem Boga i ljudi. Zlo, po ovom stanovitu, nije toliko radikalno, ono
ne predstavlja silu potpuno suprotstavljenu Bogu, tako da je ovde avo igrao
sporednu ulogu. S druge strane, oni koji su imali vie sklonosti ka ideji
otkupljenja, smatrali su da Bog svoje moi odmerava sa Satanom i da se u
kosmosu vodi tako estok rat da Gospod moe da trijumfuje samo ukoliko
Princu tame ponudi na rtvu svog jedinog Sina.
Irinej je primetio da se avo, ak i nakon Ovaploenja, svom snagom
upire da osujeti delo spasenja tako to podstie paganska verovanja, idolatriju,
vradbine, svetogre, otpadnitvo i jeres. J eretici i drugi nevernici soldati su
Satanine armade koja ratuje protiv Hrista. Ova doktrina imala je kobne
posledice zato to, po njoj, hriani ne samo to imaju pravo da se bore
protiv nevernika, ve je to i njihova dunost; tako je postavljen temelj
buduih svetih ratova i progona. Satanine armade nastavljaju svoj uzaludan
rat protiv hrianske zajednice, a kako se blii kraj vremena, ova soldateska
e krenuti u poslednji zdrueni napad na elu sa antihristom - otpadnikom,
ubicom i pljakaem, koji e uz sebe imati svu avolju silu. Grenici i
nevernici sjatie se pod barjak antihrista, ali on e biti poraen i nastupie
kraj sveta. Antihrist nije pali aneo, ve ovek, ali je njegova funkcija u
nastupajuem kraju sveta ista kao i Satanina: i jedan i drugi predstavljaju
poslednji, oajniki napor sila zla koje hoe da spree boiji naum spasenja.
Tertulijanova dijabologija bila je uticajnija od Irinejeve. Roen oko
170.g. u bogatoj obrazovanoj porodici, Tertulijan je primio hrianstvo u
svojim dvadesetim godinama, pridruio se asketskoj montanistikoj sekti i
umro oko 220.g.. Kao prvi veliki latinski teolog, Tertulijan je doprineo
utemeljenju latinskog teolokog renika. Stara napetost jevrejskog etikog
dualizma bila je jako prisutna u njegovoj misli i on je insistirao na tome da
je disciplinovan monaki ivot deo borbe protiv avola, dok je nemoralan,
svetovan ivot, bio sluenje Satani. Ovo naglaavanje moralnosti navelo je
Tertulijana da zakljui da zlo nije ni delo Boga, niti delo zlog naela, ve
greha i samo greha. On je gnostiki dualizam opovrgao snano i direktno.
Satana i jeres
69
Naelo zla nezavisno od Boga ne moe da postoji, jer bi to znailo isto Sto
i postojanje dva boga. Bog je, po definiciji, jedno svemogue bie. Dva
svemogua ne mogu da postoje. Na delu je princip da se injenice najbolje
objanjavaju najjednostavnijim objanjenjima koja automatski odbacuju du
alizam, jer niko nikada nee pretpostaviti postojanje dva entiteta, kada je i
jedan dovoljan. I dalje, kad bi se kosmos nalazio u stanju stroge ravnotee
izmeu dve jednake i suprotstavljene sile, mi ne bismo bili u stanju da
opazimo bilo kakvu promenu, a mi je opaamo. S druge strane, kada bi
izmeu dve sile postojala i najmanja neravnotea, one ne bi bile jednakej
jedna bi imala nadmo, mada neznatnu. Takoe, bilo kakva prevaga jedne
sile nad drugom odmah bi jaoj donela pobedu, jer ako se u venosti jeziak
sile pomerio na jednu stranu, pomerio se zauvek. Pobeda jedne sile nad
drugom bila bi vena i mi na svetu ne bismo opaali borbu dobra i zla. Dve
oprene sile ne mogu da jaaju ili slabe u vremenu, jer u venosti ne postoji
vreme. U ovom materijalnom svetu u kome vreme postoji, nijedna od
pobednikih sila ne bi drugoj dopustila da u njemu deluje. I na koncu, ako
postoji apsolutno Bie, ono mora biti jedno; alternativa Biu nije drugo bie,
ve nebie. Dualizam je logiki nemogu odgovor na problem zla.
Poto je sruio dualistiko zdanje, Tertulijan se osetio obaveznim da
odbrani svoje. Otkud zlo, ako ono ne potie ni od Boga, niti od nezavisnog
naela? Iz dva izvora - odgovorio je Tertulijan - aneoskog greha i greha
ljudi. Bog je i anelima i ljudima podario slobodu, jer sloboda je najvie
dobro. Ali mi koristimo ovu slobodu da izazovemo zlo. Naa zaokupljenost
ovozemaljskim dobrima, nasuprot beskrajnom dobru Boga, jeste sutina
greha. Svet je sam po sebi stvoren kao dobar, ali u njemu je sadrana opasnost
od ovozemaljskog, sklonost ka ogranienim zadovoljstvima koje prua, na
suprot venoj radosti nadzemaljskog. Svet potie od Boga, ali svetovnost
potie od avola. Ono to je stvoreno jeste dobro, ali je grena naa vezanost
za dobra ovog sveta.
Postojanje zla na svetu toliko je oigledno - govorio je Tertulijan -
da ljudi neposrednim iskustvom mogu da shvate da avo postoji. Ljudski um
kroz iskustvo zla intuitivno zna da avo postoji, isto kao to na temelju
iskustva lepote i dobrote intuitivno zna da postoji Bog. Mi u jedan te isti
as saznajemo i razabiremo Gospoda i njegovog protivnika, Stvoritelja i
Unititelja.
Tertulijan je doprineo uobliavanju hrianskog stava da je razlog zbog
kojeg je Gospod i anelima i ljudima podario slobodnu volju bio taj to bi
svet bez slobodne volje bio svet pukih marioneta. Bog je svet stvorio da bi
rairio ili uveao ukupnu sumu dobrote, a ona se moe uveati samo stvara
njem bia koja mogu slobodno da odaberu dobro. Tako Gospod nije mogao
da nam podari sposobnost za dobro i lii nas sposobnosti za zlo, budui da
istinski slobodna volja podrazumeva mogunost izbora zla.
70 Princ tame
Pre nego to je pao, Satana je bio aneo predvodnik. Tertulijanovo
gledite o ovom problemu bilo je uglavnom, mada ne i apsolutno, prihvaeno,
budui da su neki svetenici (nelogino) dokazivali da su samo nii aneli
bili podloni grehu. Tertulijan se razilazio s veinom teologa u svom shva-
tanju da su aneli inferiornija bia od ljudi, a ovo je temeljio na Bibliji u
kojoj se kae da je Gospod ljude, a ne anele, stvorio po svom liku; veina
je ipak drala da su aneli ontoloki superiorniji od ljudi. Tertulijan je verovao
da aneli imaju tela koja su sazdana od udesno pauinaste i tanane tvari
koja je za nas nevidljiva. Meutim, oni su posedovali mo da uzmu bio koje
oblije i da ga po volji menjaju. Mo Satanina da se preobrati u anela
svetlosti govori o njegovoj sposobnosti da ljude pokoleba i navede na
idolopoklonstvo i jeres.
Idolopoklonstvo i jeres su lai, i u tome je sutina njihovog zla. Sve
dobro to Gospod stvori, avo tei da izokrene i tako izopaava divnu boiju
kreaciju. Poto je la najtei greh, avo je njeno otelotvorenje, rugalica
Gospodu. La se uvlai u ivotnu svakodnevicu, svuda i svakoga dana,
upozoravao je Tertulijan. Satana upravlja astrologijom, magijom, konjskim
trkama, javnim kupatilima, tavernama i pozoritima. Pozorite je naroito
znaajno Satanino stecite. god odlazi na predstave, prima avola, a
odrie se Gospoda. Predstave su idolopoklonike; one podstiu strasti koje
gue razum; i to je najgore, predstave su prazne lai, zato to se glumac
pretvara da je neto to nije. Isto vai i za ensku minku: minka je la, jer
ena koja je upotrebljava izgleda drugaije nego to stvarno jeste; svetogre
je pokuaj da se pobolja ono to je Gospod stvorio.
Tertulijan je verovao da Satana koristi smrtonosnu kombinaciju lai i
straha da bi nas nagnao na takve grehe, kao i na bes, poudu, pohlepu i sve
druge poroke. On je, s boijim doputenjem, uzrok prirodnih zala kao to
su bolest, sua, pohare gladi, komarni snovi i sma smrt. Neke od ovih
poasti stiu nam kao kazna za nae grehe, koje nam po boijoj zapovesti
alje Satana. Tako Gospod Satani dodeljuje dve funkcije: doputa mu da nas
iskuava, a onda ga koristi kao sredstvo kazne. Povreujui nas, Satana ima
svoje motive, ali ini se da on ne razume da svako njegovo delo smo
Provienje preobraa u dobro.
Protiv neprestanih napada Zlog, hrianin ima samo jednu zatitu:
Isusa Hrista. Kao to je Gospod bacio Satanu s nebesa u doba njegove prve
pobune, tako drugi put Hrist svojim stradanjem kri Satanine moi. Trea,
konana kazna, eka ga na kraju vremena.
Hriani mogu da oteraju demone uz pomo imena Hristovog i krsta,
ali i samo krtenje prua Hristovu zatitu, jer je ono in sjedinjenja s
Hristovim telom, naglaavao je Tertulijan. Ako je Sin boiji doao... da skri
dela avolja, on ih je skrio krtenjem koje oslobaa duu. Krtenje je
ponavljanje uda koje je Gospod podario Mojsiju razdvojivi more. Vernici
Satarui i jeres 71
prolaze kroz opasne vode ovog sveta uz pomo milosti krtenja, dok se avo,
kao i Faraon, davi u bujici. Kad uemo u vode krtenja, mi tada primamo
veru po slovu boanskog zakona i tada se odriemo avola, njegovih pompi,
njegovih anela. Pompa je izvorno bila paganska procesija u ast nekog
boanstva. Evo, ta su zapravo avolje pompe, objanjava Tertulijan, to
su ovozemaljske poasti, titule, sveanosti, a u njihovoj sri je idolatrija.
Priredbe, rasko i sve obmane ovog sveta imaju koren u idolatriji, oboavanju
Sataninih del namesto dela Gospodnjih. Ako neko iskljuivo brine 0
bogatstvu ili nekoj drugoj ovozemaljskoj blagodeti, taj je idolopoklonik,
umesto Gospoda oboava ovozemaljsko.
Tertulijan je dao doprinos standardizaciji ceremonije krtenja. Do 200.
godine krtenju je esto prethodio zaseban in egzorcizma, ali, otprilike u
to doba, in isterivanja avola i odricanje od Satane bio je ukljuen u sam
ritual krtenja. Sukob koji se u inu krtenja odvija izmeu budueg hrian-
ina i Satane ima tri elementa: 1. isterivanje demona putem egzorcizma; 2.
dobrovoljno odricanje od avola; 3. mere predostronosti protiv buduih
nasrtaja demona na novog hrianina. Sm egzorcizam imao je dve dimenzije:
dimenziju isterivanja neiste sile vodom i uljem i isterivanje neastovog iz
samog obraenika. Isterivanje avola iz budueg hrianina postalo je stand
ardna praksa, iako je u sebi sadravalo dvosmislenu teoloku implikaciju:
obraenik nije samo Satanin podanik zbog prvorodnog greha, ve je zapravo
zaposednut neistom silom. Dobrovoljno odricanje od Satane postalo je sr
rituala krtenja, i ono je simbolizovalo obraenikov prelazak iz Satanine u
Hristovu armadu. Najstarija poznata formula glasi: Odriem se tebe Satano,
odriem se tvojih anela i tvojih ispraznih pompi. U veini obreda, nakon
odricanja od avola inicijant je izjavljivao da prihvata veru i tim reima
preobraenje je postalo nedvosmisleno i jasno.
Aleksandrijski bogoslovi Kliment i Origen uobliili su istananu i
detaljnu hriansku dijabologiju oslanjajui se na stoike i platonistike ideje.
Oni su bili toliko otvoreni ba prema platonistikoj misli, da se hrianska
dijabologija III veka ne moe razumeti bez osvrta na neoplatonistiku
filozofiju.
Za neoplatoniste, ije e poglede uskoro jasno formulisati Plotin
(205-270), princip kosmosa je *J edan. J edan je savren, on obuhvata sve to
postoji. Pa ipak, mi opaamo mnogostrukost univerzuma. Zato je to tako?
J edan, koji eli da kosmos bude ispunjen oblicima, emanira Bie. Bie zatim
emanira nous - um, koji sadri sve ideje koje su oblici, obrasci ili modeli
od kojih e biti stvoren univerzum. Ove emanacije su dobre zato to ih stvara
J edan i zato to one ispunjavaju svet oblicima koje je J edan eleo. Ni u
jednom pogledu ove emanacije ne mogu biti zle; pa ipak, logika je nunost
da je nous manje savren od Bia koje ga emanira. Nous stvara psych, duu
sveta; psych je nous koji misli sebe (kao hriansko Sveto trojstvo po kome
72 Princ ume
je Sin misao Oca o sebi). Dua sveta emanira fiziki univerzum tako to u
prvobitnu materiju usauje ideje i oblike. Materijalni svet je emanacija koja
nepobitno potie od J ednog i stoga je nepobitno dobra.
Ali ovde je neoplatonizam dospeo u protivreje zato to je materija
istovremeno zla. Samo je J edan beskonano savren i dobar, a svaka naredna
emanacija gubi deo tog dobra. Budui da je materija najudaljenija od dobra,
moe se rei da njoj u potpunosti nedostaje dobrota. ulni objekti, iako
udaljeni od uzvienog, barem poseduju oblik, ali neoblikovana materija je
apsolutno liena, apsolutno oskudna, ona je potpuno nebie, totalno ne-do-
bro. Re za potpuni nedostatak dobra je - zlo. Plotin je otiao jo dalje i
rekao da materija nije zla samo zato to je potpuno liena dobra, ve da ona
deluje u prilog zla tako to spreava ostvarenje promisli J ednog i u zlo mami
due ljudi.
Tako neoplatonistiki stav o materiji nalikuje onim iluzijama koje
stvaraju optike sprave i koje menjaju oblik dok ih gledate. S jedne strane,
Plotin je monista - on insistira da ak i najnia emanacija J ednog, ma koliko
liena bia, zadrava makar i siuan element bia i dobrote. S druge strane,
on je na ivici dualizma po tome to u materiji vidi neto suprotstavljeno
J ednom, to samim tim postaje zlo.
Ljudsko bie, kao i svaki drugi objekat, emanacija je psych. Ali u svakoj
individui postoje dva elementa: dua koja je duh blizak psych i telo koje je
materija udaljena od psych i sklona zlu. Telo je teret za duu, ono duu
vue nanie i spreava je da traga za sjedinjenjem sa spiritualnim. Tako na
svetu postoje dva osnovna izvora zla. J edan je sama materija ije zlo proistie
iz nedostatka dobra. Drugi izvor je pogrean izbor ljudske due zatoene u
mraku i sjedinjene s iskvarenim telom. Lienost koja je priroena materiji
objanjava prirodna zla kao to su zemljotresi ili bolesti; ljudska zaslepljenost
objanjava moralna zla kao to su ubistva i rat.
Neoplatonistika kosmologija je hijerarhijska. Spektar polazi od naj
vieg i ide nadole ka najniem, a na ovoj skali individualna bia zauzimaju
razliite poloaje u kosmosu. Ovaj obrazac velikog lanca dominirao je za
padnom milju od Klementa i Origena, preko Avgustina i Akvinskog, sve
do arlsa Darvina. Hijerarhijske pretpostavke neoplatonizma prodrle su u
sve aspekte misli - od religije, preko zakona i politike do ekonomije. Ali
velikom lancu koji je opisao Plotin potkrala se kontradikcija koja je vekovima
muila hrianske teologe. Protivrenost je proizala iz napora da se kom-
binuju dve inkopatibilne skale vrednosti: ontoloka i moralna.
Prva skala je ontoloka i temelji se na stupnjevima bia, odnosno
realnosti. Na njoj je J edan najstvarnija stvarnost, a materija najnestvarnija
stvarnost:
Satana i jeres 73
J edan = Savrenstvo = Najidealnije ili Najduhovnije = Beskonana
stvarnost
Bie
Nous
Psyche
Materijalni univerzum
Ljudi
ivotinje
Biljke
Neivi objekti
Neoblikovana materija = Nebie = Najnestvarnija stvarnost =
Beskonana lienost
to je bie na lestvici vie, to ono sadri vie duha i blie je savrenstvu.
to je bie na lestvici nie, to je vie materijalno, lieno duha i blie nebiu.
Stvarnija su bia koja su na lestvici via; bia nia na lestvici, manje su stvarna.
Materija na samom dnu toliko je nestvarna da se zapravo nalazi na rubu
samog nitavila. Na ontolokoj skali zlo je lienost, odsustvo dobra, i ono
postoji samo u smislu da mu nedostaje istinska egzistencija, kao rupama
u vajcarskom siru. Od beskonanog na vrhu, skala ide nanie, ka nuli na
dnu.
Druga skala je podeljena na stupnjeve moralnih vrednosti:
J edan = Savrenstvo = Beskonano dobro
Bie
Nous
Psyche
Materijalni univerzum
Ljudi
ivotinje
Biljke
Neivi objekti
Neoblikovana materija = Potpuna nesavrenost = Beskonano zlo
Ovde se vrednost pripisana vrhu lestvice ne zove beskonana stvarnost,
ve se naziva beskonanim dobrom. Svaki sledei stepen sadri vie zla, sve
do dna lestvice, gde se nalazi potpuno zlo. Ova skala omoguava <jase shvati
naelo zla, potpuna negativnost neoblikovane materije koja se opire forma
tivnoj moi dobra. Ove dve skale, iako sline, logiki se razlikuju, ali
neoplatonisti nisu uoili ovu razliku. Za njih, Bie je jednako Dobru, a Nebie
Zlu.
Kliment Aleksandrijski (oko 150-210) pokuao je da uoblii hriansko
objanjenje zla koje bi obuhvatalo obe lestvice. Bog apsolutno postoji;
74 Princ tame
njegovo bie je potpuno i savreno, ono je u celosti dobro i savreno je
dobro. Iako u sebi potpun, Bog eli da podeli svoju dobrotu i proiri je na
druga bia; zato stvara kosmos. Budui da je Gospod savren, to god on
stvori, nuno mora biti manje stvarno i manje dobro od njega. Stvoreni svet
je stvaran, ali ne potpuno; on je dobar, ali ne potpuno. Kosmos je samo
nepotpuna kopija istinske stvarnosti.
Ali, nije sve podjednako nepotpuno. Kosmos sainjava nepregledno
mnotvo oblika, a razlike meu njima neizbeno dovode do toga da su neki
oblici manjkaviji od drugih. Na vrhu skale, ispod Boga, nalaze se aneli koji
su meusobno hijerarhijski razvrstani; najvia aneoska bia su najstvarnija,
najbolja, najblia Bogu. Iza anela dolaze ljudi, potom ivotinje, pa biljke,
stenje, i tako dalje, sve do primalne, neoblikovane materije, koja je najmanje
stvarna, najmanje dobra, najmanje duhovna, najlienija od svih bia i stoga
najvie zla. Ovo je pravilo metafizike teorije koja smatra da je svaki stvoreni
kosmos nuno manje savren od svog tvorca.
Ova teorija je spojila dve nesaglasne lestvice - lestvicu stvarnosti i
lestvicu dobrote, meajui ontoloko i moralno. ovek je na ontolokoj skali
vii od krave. Ko je onda bolji: zdrava, jedra krava ili degenerisani sadista?
Genije je ontoloki na viem stupnju od retardirane osobe. Ko je onda bolji:
dobra retardirana osoba ili okrutni genije? Pitanja deluju apsurdno zato to
jesu apsurdna: ontoloko i moralno ne moe se uklopiti u istu skalu. Ova
zbrka direktno se dotie dijabologije. avo, budui jedan od anela, nalazi
se visoko na ontolokoj skali, dok na moralnoj, on od svih bia zauzima
najnii poloaj. Ontoloki, neoblikovana materija je najudaljenija od Boga;
moralno, najudaljeniji je avo; pa ipak, stavljanje znaka jednakosti izmeu
avola i neoblikovane materije istovremeno je i neutemeljno i nelogino.
J edna jo temeljnija zbrka tie se prirode bia i nebia. Time to je
poistovetio zlo i nebie Kliment je, ini se, smatrao da zlo ne postoji. Ali
on je bio svestan silovanja, ubistava, muenja i rata. On je zapravo hteo da
kae da zlo nema udela u boanskom biu, biu koje jeste apsolutno dobro
i apsolutna stvarnost. Tako se za zlo ne moe rei da ono jeste. Ono je puko
odsustvo dobra, isto kao to i rupe u siru nisu nita drugo do odsustvo sira.
Pa ipak, zlo ispoljava istinsku mo, kao to studen, koja nije nita drugo do
nedostatak toplote, moe da ubije.
avo je nesmetano vladao svetom sve do Ovaploenja, kada je Hrist
skrio okove koji su nas drali u ropstvu. Kliment je in okajanja povezao s
Hristovim silaskom u pakao. Munitvo Hristovo je celina koja poinje u
vrtu na Maslinskoj gori i zavrava se u asu Uskrsnua. Nagovetaji o
Hristovom silasku u pakao pojavljuju se u Novom zavetu, ali njegovo
znaenje je ostalo neodreeno. U II veku je ovo verovanje bilo iroko
prihvaeno kao objanjenje za ono to je Hrist inio u vremenu izmeu
raspea u petak popodne i uskrsnua u nedelju ujutru. Umirui, Hrist je
Satana i jeres 75
nameravao da usmrti smrt, pa je otiao u podzemni svet da svoje neprijatelje
- avola i Smrt - potrai tamo gde borave.
Silazak u pakao dao je podsticaj teolozima zato to je obuhvatao 1
pravdu i milost. Budui da je Bog nakon praroditeljskog greha vekovima
odlagao Ovaploenje, milioni ljudi bili bi lieni mogunosti spasenja samo
zato to im se desilo da ive i umru pre Hristovog dolaska. Pomisao na takvu
nepravdu delovala je skandalozno, pa je hrianska zajednica tragala za
nainom da spasenje proiri i na mrtve. Ako je za vreme svog silaska U
tamnicu mrtvih Hrist propovedao onima koji su ve bili preminuli, onda SU
blagodeti iskupljenja mogli da osete svi.
U Klimentovo doba glavna rasprava se vodila oko toga kome je Hrist
uputio svoje propovedi i koga je oslobodio iz pakla. Postojale su tri osnovne
mogunosti: 1. propovedao je ljudima Starog zaveta, prorocima, patrijarsima
i svim J evrejima koji su bili verni savezu s Bogom; 2. propovedao je svim
pravednicima - i J evrejima i neznabocima; 3. propovedao je svima bez
razlike. Ovo pitanje se u hrianskoj tradiciji nikada nije razreilo, ali je
Kliment, usvojivi kosmopolitsko stanovite grke kulture, zagovarao spa
senje svih pravednika - neznaboaca isto kao i J evreja.
Kako se legenda odvajala od teologije, pakao i smrt su poeli da se
personifikuju. Sm Tertulijan zasluan je za uvoenje ivopisnih predstava o
Hristu koji lomi elezne reze i provaljuje vrata pakla. U III veku, anonimni
autor knjige Uenja Silvanusova, detaljno i vizionarski razrauje sledeu
priu: Hrist silazi u podzemni syet, ali mu Pakao, strahujui od gubitka svojih
zatoenika, preprei put. Hrist lomi vrata pakla, njegove bronzane reze i
gvozdene klinove, a kada Pakao pokua da ga baci u lance, Spasitelj ih kida.
Uvidevi da su se Pakao i Smrt stavili na stranu avola, Hrist rui svod
pakla da bi pokazao kako su tri sile zla zauvek nadvladane. Do IV veka ovaj
mit se esto obraivao u dijalokoj formi kao razgovor izmau Hrista i sila
tame, a u VI veku u apokrifnom ^evanelju po Nikodemu ova forma je
vrsto utemeljena.
U Nikodemu, Satana ili Belzebub obavetava Pakao da je podstakao
Spasiteljevo raspee, da e Hrist od sada biti zatoenik smrti i da sile zla
moraju da budu oprezne kako bi predupredile njegovo bekstvo. Pakao je
sumnjiav u pogledu njihovih sposobnosti da boanskog Gospoda dre u
vlasti, ali Satana se ruga njegovom kukaviluku. Pakao plaljivo zapaa da je
Hrist izbavio Lazara iz senke Smrti, pa da stoga moe da im otme sav
dragoceni plen. Satana zahteva da mu Pakao pomogne da se suprotstavi Isusu,
ali mu on mrzovoljno odgovara da ide sam i proba da zaustavi Hrista. Pakao
stavlja reze na svoja teka vrata, ali u jednom, po njih razornom asu
trijumfalne slave, Hrist ih samo jednom reju smrska i puta svetio da prodre
u veni mrak. Hrist nareuje anelima da sveu Satanu i predaje ga Paklu da
76 Princ tame
ga tu dri do njegovog drugog dolaska. Pakao, Satanin preanji saveznik,
sada postaje njegov tamniar.
Kliment je slutio da e vremenom moda ak i Satana biti spasen. On
je priznavao de je Zli od samog poetka bio istrajan u grehu, ali brojni razlozi
naveli su ga da zastupa univerzalizam - ideju da e dovrenje vremena svima
doneti spasenje. Prvo, neograniena priroda boije milosti zahteva konano
spasenje svih slobodnih i inteligentnih bia. Drugo, neunitivost slobodne
volje navodi nas na zakljuak da avo moe u nekom trenutku i da se pokaje.
Tree, Klimentova teorija bia zahtevala je bezuslovno ispunjenje potencijalne
dobrote u svakom stvorenju. etvrto, Hrist e po svom drugom dolasku
eleti da blagovest o spasenju proiri na sve. Kliment je razvoj ove univer-
zalistike teorije prepustio svom sugraaninu Origenu.
Origen (oko 185-254), najmatovitiji dijabologiar u itavoj hrian-
skoj tradiciji, tvrdio je da onaj ko nije shvatio istinu o takozvanom avolu
i njegovim anelima i ko ne zna ta je avo bio pre nego to je to postao i
ne zna kako je to postao, nikada nee dokuiti korene zla. avo je izvor
svih zala, pa ipak, sve to postoji potie od Boga. Kako se ovi iskazi mogu
uskladiti? Bog je stvorio kosmos da bi uveeo ukupnu sumu dobra, pisao je
Origen. Budui da moralna dobrota zahteva slobodu izbora, Bog je stvorio
istinski slobodna bia. Bez njih u svetu ne bi postojala sposobnost za dobro
i stoga bi svet bio besmislen. Ovakva sloboda nuno podrazumeva sposob
nost za injenje zla. Ako bi bilo koje slobodno bie bilo prisiljeno da ini
dobro umesto zla, njegova sloboda - sma svrha postojanja - bila bi negirana.
Prirodno je da e se istinski slobodna bia u nekim okolnostima opredeliti
za zlo. Stoga moralno zlo nuno proistie iz stvaranja. Origenov argument
je prvi eksplicitno definisan iskaz onoga to e kasnije biti poznato kao
odbrana dobrote Boga slobodnom voljom. Ovaj argument nadalje kae da
Bog nije mogao da stvori svet u kome postoji istinsko dobro, a da istovre
meno ne stvori svet u kome, takoe, postoji istinsko zlo.
Prema Origenu, Bog je prvo stvorio veliki broj inteligentnih bia i taj
broj ostaje zauvek nepromenjen. Sva ova bia bila su stvorena kao jednaka i
podjednako slobodna. Koristei slobodu koju im je Bog podario ona su se
odvojila od Boga i boanske savrenosti, ali u razliitom stepenu, tako to
je svako od ovih bia smo odabralo koliko e se od njega udaljiti. Oni koji
su se najmanje udaljili ostali su u eterinim sferama blizu raja i tela su im
sazdana od istog etera; oni koji su se vie udaljili pali su u niu vazdunu
sferu i tela su im sazdana od gue vazduaste tvari. Ova eterina i vazduasta
bia koja se zovu aneli, zadrala su istananu inteligenciju.
Druga inteligentna bia pala su ak na zemlju. Na zemlji su postali
ljudi i dobili masivna materijalna tela. Ipak, neki su pali ak u podzemni svet
i tamo postali demoni. Tako, za Origena pad nije bio isto to i pad anela
koji su gurnuti u pakao, ve potonue prvobitnih inteligentnih bia u tri
Satana i jeres 77
klase: anele, ljude i demone. Pored toga, pad je predstavljao pre heterogeni-
zaciju bia nego moralno pokleknue.
Ovu teoriju naruavaju ozbiljne tekoe. Biblija i predanje naterali su
Origena da heterogenizaciju bia dodatno objasni moralnim opredeljenjem
za zlo, zbog kojeg su kasnije neka aneoska bia zgreila i bila degradirana
ili u status ljudi, ili u status demona. Ovo meanje ontoloke i moralne skale
beznadeno je podrilo koherentnost Origenove teorije. A zbrka je postala
jo zamrenija: ni svi ljudi nisu bili grenici, objanjavao je Origen pro
dubljujui konfuziju. Ilija, J ovan Krstitelj i, naravno, sm Hrist uzeli IU
ljudska tela da bi postigli dobro. Ali veina inteligentnih bia od kojih su
postali ljudi bili su grenici. Kao ljudi oni su svoju telesnu masivnost dodatno
oteali grehom, a neki su ak potonuli meu demone.
Zato to su prvobitno sva inteligentana bia bila jednaka, svako pojed
inano bie poseduje potencijal i za uspon i za pad. Poloaj u kosmosu zavisi
od izbora svakog pojedinanog bia i ono moe da odlui da se uzdigne ili
da jo vie potone. Svi koji se Hristu odazovu i prime njegovu milost bie
uzdignuti na lestvici bia. Ljudi mogu da postanu aneli. Aneli takoe mogu
da se menjaju: arhanel moe da postane demon i Satana moe ponovo da
se uzdigne i povrati svoje mesto na nebu. Ovaj tok razmiljenja uveao je
konfuziju jer je otvorio mogunost ontolokog uspona ili pada koji zavisi
od moralnog izbora. U celini gledano, hrianska tradicija je bila vie sklona
ouvanju nepromenljivog ontolokog statusa: aneli ostaju aneli, a ljudi
ostaju ijudi.
Satana je po moralnom izboru bio sklon nebiu i nesvrhovitosti,
nasuprot istinskom biu i istinskoj svrhovitosti, rekao je Origen. On je prvo
inteligentno bie koje je palo zbog moralne pogreke, od svih bia koja su
ivela u miru i blaenstvu on je prvi izgubio krila i blaenstvo. Visoki aneo
koji je obitavao sa serafinima izabrao je sopstveni pad. Budui da se pad
inteligentnih bia odigrao pre stvaranja materijalnog sveta, zavist prema
oveanstvu nije u tome imala nikakvu ulogu. Njihov motiv bio je puki
ponos: draa im je bila sopstvena nego boija volja.
Ovakav sled dogaaja omoguio je Origenu da poistoveti Lucifera i
Satanu. Povezujui razliite delove Starog zaveta - J ova, J ezekilja i Isaiju -
dokazivao je da je avo i vavilonski car i tirski car i zmaj. Koristio je biblijske
tekstove kako bi naglasio Satanin ponos i nagli gubitak boije naklonosti.
Vavilonski car i Isaijina ker zorina isto su to i Lucifer, a Lucifer je Satana.
Tirski car takoe je Satana:
Ti si peat savrenstva, pun si mudrosti, i sa svijem si lijep. Bio si u Edemu vrtu Bojem...
Ti si bio heruvim, pomazan da zaklanja... Savren bjee na putovima svojim od dana kad
se rodi dokle se ne nae bezakonje na tebi.. Srce se tvoje ponese ljepotom tvojom, ti
pokvari mudrost svoju svjetlou svojom; baciu te na zemlju... za to u izvesti oganj
isred tebe, koji e te prodrijetL (J ezek. 28.12-18)
78 Princ tame
Levijatan je isto to i zmaj iz Otkrivenja koji se odavno poistoveivao
sa Satanom:
Neu muati o udima njegovijem ni o sili ni o ljepoti stasa njegova... Ko e mu uzgrnuti
gornju odeu? k eljustima njegovijem ko e pristupiti? (J ov 41.2-3)
Koristei ovakve ivopisne citate, Origen je vrsto utemeljio tradiciju
po kojoj je avo bio lep i mudar, jedan od najuzvienijih anela kojeg je na
samom poetku sveta oholost navela na pobunu protiv Gospoda; zato je bio
prognan s nebesa i stigla ga je ognjena kazna. Mnoge kasnije razrade biblijskih
pria i legendi potiu od Origenovih saetaka ovih tekstova.
Origen je pokuao da kroz alegoriju pomiri uenja o rtvovanju i
iskupljenju kroz pokajanje, objanjavajui da je rtvovanje bilo sredstvo
zbacivanja sile zla, ali je naglasak stavio na iskupljenje. On je tvrdio da je
Gospod Satanu uhvatio u boansku zamku nudei mu na rtvu nekog na
koga nije imao pravo, pa je tako, posegnuvi za Spasiteljem, Satana prekoraio
granice pravde i tako izgubio i Spasitelja i ljudsku rasu. Origen je priznao da
ova boanska zamka za avola deluje nedostojanstveno, ali primeuje da je
ona istovetna situaciji u kojoj Gospod otvrdnjava srce Faraona kako bi ga
kaznio. Raspee je imalo dvostruko znaenje. U oima sveta ono je znailo
pobedu nad Isusom, ali u istinskom svetu boanskog ono je znailo da je
avo uniten.
Iako je stradanje potreslo Sataninu kulu moi, ono je nije odmah
sruilo; pre bi se moglo rei da je stradanje pokrenulo proces koji e
kulminirati po drugom Hristovom dolasku. U meuvremenu, Satani je do
puteno da nastavi da nas povreuje. Ovakvo stanovite, odomaeno meu
patrijarsima, sadralo je u sebi opasnost da se stradanje shvati ne kao in
spasenja, ve kao jedna njegova faza, ali ono se istovremeno suoavalo s
oiglednom injenicom da greh i zlo i dalje postoje. Ako carstvo avola nee
biti zbaeno pre drugog dolaska, kakav je njegov sadanji poloaj? U Ori-
genovo doba postojala su razliita gledita: 1. Satana i demoni su od doba
stradanja zatvoreni u pakao i tamo e biti utamnieni sve do doba antihrista
kada e im biti dozvoljeno da izau i da se bore u svojoj poslednjoj bici. 2.
Neki demoni su ak i sada u paklu, dok je drugima, po boijoj zapovesti,
doputno da lutaju svetom u nameri da upropaste i unite due. 3. Demoni
rade u smenama, periodino zamenjuju mesta u paklu i na zemlji. 4. Demoni
su tamniari prokletih dua, a istovremeni su i sami zatoeni. Origen se
priklanjao stanovitu da je kanjavanje demona rezervisano za kraj sveta i da
e do tada zlim duhovima biti doputeno da lutaju svetom i tlae oveanstvo.
Pod Klimentovim uticajem Origen je naveo razloge u prilog Sataninog
spasenja, temeljei svoje uverenje na ideji da se sve stvoreno konano vraa
Bogu. U punoi vremena Bog e biti sve unutar svega. Unitenje poslednjeg
neprijatelja moe se razumeti na ovaj nain, pisao je Origen, jer se nee
Satana i jeres
79
izgubiti supstanca koju je Bog stvorio, ve e doi kraj neprijateljskoj tenji
i volji koja nije potekla od Boga ve iz sebe same. On e biti uniten, ali ne
u smislu da e prestati da postoji, ve on vie nee biti neprijatelj i vie nee
biti smrt. Sve to je Bog stvorio na kraju e se ponovo s njim sjediniti.
avo e nestati tako to e prestati da bude avo, sagoree zlo u njemu, a
njegova aneoska priroda ponovo e se uspostaviti i sjediniti s Bogom.
Origenov stav da e se sve stvari vratiti Bogu imao je dve ne sasvim
skladne osnove. To je unelo zabunu oko pitanja da li je Satanino spasenje
nunost ili samo mogunost. J edna osnova bila je ontoloka. Sutina svih
postojeih bia potie od Boga; zlo je puko nebie. Bie avola, mada
izjedeno grehom, potie od Boga i Bogu e se vratiti. Po ovom stavu spasenje
Satanino je nunost. Druga osnova je boija milost. Budui neograniena,
ona svakom inteligentnom biu za itavo vreme trajanja kosmosa doputa da
se pokaje. Po ovom stavu spasenje Satanino je mogunost. injenica da se
on dosada nije pokajao nije dokaz da to u budunosti nee uiniti. Kada
kosmos bude prestao da postoji i vreme se primakne svom kraju, samo tada
se moe ugasiti nada u pokajanje.
Ideja o univerzalnom povratku nije zadobila iroku podrku. Pored
unutranje nekonzistentnosti ona je iznela tvrdnju da e itav kosmos ponovo
biti sjedinjen s Bogom, to se loe uklapalo u novozavetnu ideju o konanom
sjedinjenu vernika s Hristom. Pa ipak, ova Origenova ideja je u krugovima
hrianskih mistika u razliitim oblicima iznova izlazila na povrinu, a uni
verzalizam - pozivanje na milost boiju koja obuhvata sve - esto je oi
vljavan u kasnijoj istoriji teologije. Gledano u celini, Origenova dijabologija
bila je najpotpunija i najuticajnija u patristikom periodu hrianstva.
Ilustracija: Krst.
Bakrorez, firentinska umetnost, 1491. g.
UALIZAM
I PUSTINJ A
Kako je u III i IV veku ivot u Rimskom carstvu bivao sve nesigurniji,
inilo se da mo avola sve vie dobija na snazi. Nesigurnost i strah uticali
su na ponovno oivljavanje dualizma, koji je dobio novi oblik u teologiji
Laktancija (oko 245-325), zatim u novoj jeresi, maniheizmu i sve veem
prodoru psihologije monasticizma.
Laktancije je udeo da razume zato pravednici u ivotu pate isto
koliko i nepravedni. inilo mu se da je kosmos pun zbunjujuih polariteta:
zemlja nasuprot neba, pakao nasuprot raja, tama nasuprot svetla, smrt na
suprot ivota, no nasuprot dana, studen nasuprot toplote. Zato bi Bog, iji
je um i svrha jedinstvo, stvorio kosmos s ovakvim suprotnostima? Posebno
je zagonetan dualitet dobra i zla: Zato istinski Gospod doputa da ove
pojave postoje, umesto da otkloni ili uniti zlo? Zato je na poetku sveta
stvorio princa demona koji e sve iskvariti i unititi?... ta uzrokuje zlo i
kakvo je njegovo naelo? Laktancijevi odgovori bili su iznenaujue origi
nalni.
Prvo, zlo je logiki nuno. Ovaj argument je prevaziao metafiziko
stanovite po kome je svaki stvoreni kosmos manje savren od svog tvorca.
Zlo je jedna apsolutna nunost, dokazivao je Laktancije, zato to se dobro
ne moe razumeti bez zla, niti zlo bez dobra. Dobro i zlo se definiu u
meusobnom kontrastu, tako da dobro ne bi moglo da postoji bez zla.
J o vie izneneuje drugi odgovor po kome je postojanje zla neto
apsolutno poeljno: Najkrae reeno, Bog eli da tako bude. On to eli
zato to mi nismo u stanju da shvatimo vrlinu bez njene suprotnosti. Da je
Bog stvorio svet bez zla, to bi bio svet u kome nema alternativa i bez kojih
sloboda nije mogua. Mi ne moemo da opazimo vrlinu ukoliko njoj
nasuprot ne stoji porok, niti smo u stanju da budemo vrli ako nas kunja ne
mami suprotnom; Bog je eleo da postoji razlika i udaljenost dobra od zla,
kako bismo bili u stanju da shvatimo prirodu dobra uporeujui je s prirodom
zla... Iskljuiti zlo znai isto to i potrti vrlinu.
Ovo su privlani argumenti. Logiki, dobro ne moe da postoji simo,
a ak i kada bi moglo, to ne bi bilo poeljno zato to bi iskljuilo istinsku
slobodu izbora. I dalje, razmiljao je Laktancije, zlo mora da ima snanu i
84
Princ tame
uverljivu egzistenciju. Kada bi nas zavodili samo triavi poroci, znali bismo
samo za triave vrline. Da se u naoj svesti ne pojavljuje golema i uasavjua
sila zla, mi ne bismo nita znali o beskrajnoj i velianstvenoj moi boijoj.
Razmere kontrasta otkrivaju razmere naih mogunosti da potinimo zlo
sjedinjujui se s Hristom. Gospod je eleo ove suprotnosti zato to je hteo
da mi na sebe preuzmemo odgovornost borbe i budemo spremni da stanemo
u prve borbene redove. Samo kada iskusimo snagu kunje i glamur zla, samo
tada moemo da shvatimo potrebu za milou Hristovom.
Laktancije je sve do ovog stava ostao monista, hrabro pripisujui zlo
boanskoj promisli. Ali, ustuknuo je od ideje da zlo potie od Gospoda, i
naao utoite u kosmikom etikom dualizmu. Na samom poetku,
bilo ega, Gospod je stvorio dva izvora stvari, jedan izvor bio je suprotstavljen
drugom i borio se s drugim. Ova dva izvora zapravo su dva duha, duh
pravednosti i duh pokvrenosti, jedan je kao desna, a dugi kao leva ruka
Gospodova. Bog je svesno stvorio avola, znajui da je pokvaren i ne
pravedan. Sve dobro potie od Boga, sve zlo od avola.
Na jednom nivou, ovo prebacivanje zla na avola ne funkcionie, jer
Laktancije priznaje da Bog i dalje ima potpunu odgovornost. Povrh toga,
ideja da se od poetka vremena vodi rat izmeu dobog i zlog duha znai
pomeranje ka dualizmu na nain koji ne samo to protivrei hrianskoj
tradiciji, ve istovremeno podriva Laktancijev poetni monizam. Na drugom
nivou, Laktancijeva teodiceja je, samo u naznakama, pretea ideje o dve volje
boije koju je razradio Luter i nominalisti kasnog srednjeg veka: zlo mora
da postoji u boijoj sveukupnoj promisli, meutim, Bog mrzi zlo i eli da
se mi protiv njega borimo.
Na nesreu, Laktancijev napor da pojasni svoja gledita samo je uneo
jo veu pometnju. Ako Dobri Duh nije sm Gospod, da li je on onda
njegov Sin? Laktancije je bio nedosledan, ali je povremeno o Hristu i Satani
govorio kao o anelima blizancima; jedan aneo bio je voljen, dugi odbaen,
oni su bili nebeski pandan Kaina i Avelja. Iako je koristio metaforu kada je
govorio da su Hrist i Satana blizanci, Laktancije je previe zagazio u dualizam,
mnogo vie nego to je hrianska tradicija mogla da istrpi.
Laktancije je dokazivao da nas iskustvo ui da je zli princip aktivan na
svetu, on je ,,anti-bog, neprijatelj dobra i dumanin pravde; on je onaj ije
su elje uvek suprotne eljama Gospoda. Ova izopaena sila zavidi Vinjem,
svoju zlou usmerava ka Hristu i ljudima, koje podstie da se odreknu vere
u raj i njemu slue. Svi njegovi napori su uzaludni, jer boije provienje
svako Satanino zlo preobraa u potpuno i konano dobro. Na kraju, Satana
i njegove sluge - zli aneli - bie poraeni. Kada su pali s neba oni su ve
podneli prvu smrt, izgubili su svoju istu formu i s masivnim telima
potonuli u niu vazdunu sferu. Prva smrt liila ih je istih spiritualnih bia
i besmrtnosti, a to je gubitak koji je pripremio teren za drugu smrt koja
e tek doi.
D**lixm i pustinja
Druga smrt zlih anela - vena kazna u paklu - nee se zbiti pre
kraja sveta. Iako razbijen Hristovim stradanjem Zli je u meuvremenu
ponovo prikupio snage. Bog doputa da izmeu prvog i drugog Hristovog
dolaska protekne odreeno vreme, kako bi se ljudi pripremili za raj, ali Satana
ovo vreme koristi za sopstvene zle ciljeve. Antihrist e se pojaviti pred kraj
vremena, i svi zli duhovi i ljudi krenue u poslednji juri na hriansku
zajednicu. U jednom kratkom periodu Zli e biti nadmoan, ali onda e Hrist
ponovo doi na zemlju, bacie Zlog u veni oganj, a preostali deo kosmosa
vratie se u venu harmoniju s Bogom. Laktancijev nain korienja Otkri
venja drastino se razlikuje od Origenovih alegorijskih tumaenja. Alegorija
je Origenu pruala mogunost da dokae da se sve stvari vraaju Bogu,
meutim Laktancije je, saglasan s veinom u crkvi, insistirao na venoj kazni
za proklete.
U odnosu na Laktancija, dualizam Manija i njegovih sledbenika od
makao je daleko izvan granica hrianstva. Mani je roen 216. godine u
plemikoj porodici u mestu u blizini Vavilona, a 277. godine su ga u Iranu
pogubili mazdaisti. Mani je bio osniva maniheizma - eklektine doktrine
pod uticajem judaizma, mazdaizma i budizma, koja je ipak najvei afinitet
ispoljila prema gnosticizmu. Maniheizam je postao jedna od najuticajnih i
najdugovenijih hrianskih jeresi. Mani je zamislio postojanje dva vena
principa - jedan je sazdan od duha, svetlosti i istine, a drugi od materije tame
i lai. Ova dva principa presonifikovana su u Bogu i Princu tame, i mada su
oba vena, jedino je svetlost boanski princip. Carstvo boije sazdano je od
svetlosti, sile i mudrosti; oni deluju zajedno u nepomuenoj harmoniji.
Carstvo tame ispunjava haos, buka i zbrka. Bog stvara Majku ivota, koja
zatim stvara prvobitnog oveka; oni postoje kao Trojstvo Otac/Majka/Sin.
Princ tame napada i pobeuje prvog oveka koji u strahu moli za pomo
Oca i Majku. Otac mu u pomo alje boanskog Glasnika, duh Svetlosti, ali
dua ovekova ostaje zarobljena u haosu tame, pa Otac alje novog Glasnika
- Duh ivota - da pobedi demone. Duh ivota spasava duu prvog oveka,
proiava svetlost, stvara Sunce i Mesec. Meutim, neke estice svetlosti
ostaju zarobljene u tami, pa Otac alje treeg Glasnika. On se pred demonima
pojavljuje u obliju zanosne device; demoni eznu za njom i ejakuliraju
svetlost koju su drali zatvorenu u obliku sperme, a ova sperma/svetlost pada
na zemlju i iz nje niu biljke.
Meutim, ovog treeg Glasnika enski demoni opaaju kao zgodnog
mladia i on ih oplodi. Iz ovog spoja raaju su monstrumi koji prodiru
mlado bilje - tako je svetlost ponovo zarobljena. Demoni stvaraju Adama i
Evu, to je jo jedan in zla koji je jo vie duha zarobio u sirova materijalna
tela. Taj in je sam po sebi odvratan: Princ tame stvara jednog mukog i
jednog enskog demona; muki demon prodire monstrume koji su prodrali
svetlonosne biljke, a potom se sparuje sa enskim demonom. Adam i Eva su
86 firmeume
plod ove gnusne veze, ogavni proizvod u kome je pouda sjedinjena s
demonskim kanibalizmom. Otac svetlosti, preneraen, ali ne i obeshrabren,
ponovo alje treeg Glasnika, ovoga puta dolazi Blistavi Isus i on se opaa
u telesnom obliku (iako to nije stvarnost).
Isus odlazi Adamu i kae mu istinu: njegovo telo je zla prevara koju
su smislili demoni, i Isus mora da pokua da spase njegovu duu za svet
svetlosti. Adam, Eva i njihovo potomstvo, mogu biti spaeni samo ako shvate
ovu poruku i oslobode due iz smradne tamnice. Na kraju vremena, nakon
velikog poslednjeg rata, duh e se osloboditi materije i neko vreme e Isus
vladati kosmosom, a onda e sve materijalno zauvek biti uniteno. Oni koji
su oslobodili svoje due uzdii e se u nebo, a oni koji su amili u tmini,
bie sabijeni u gustu, tamnu masu i bie pokopani u venu grobnicu.
Mitoloka kompleksnost maniheizma daleko je sloenija od ove skice,
a bila je uobliena da bi se odgovornost za zlo skinula s Boga - da bi se to
postiglo izmeu njega i iskustvenog sveta u priu je uveden zamren niz
mitolokih likova. Maniheistiki mit, kao i gnostiki, u tome nije uspeo. Pa
ipak, maniheistike ideje su uticale na pravoverne mislioce - sm Avgustin
je jedno vreme bio manihejac - i tokom vekova bile su oivljavane u
jeretikim grupama poput bogumila i katara. Prisustvo ovog ekstremnog
dualizma koji je izlazio iz okvira hrianstva, delovalo je kao gravitaciona sila
unutar samog hrianstva, pojaavajui napetost izmeu due i tela i jaajui
ulogu avola kao gospodara tela i materije.
Borba izmeu due i tela bila je naglaena u ranoj monakoj misli.
Pruanje mogunosti za usamljeniki ivot i razmiljanja u kojima pojedinac,
neuznemiravan ovozemaljskim meteom, itav svoj ivot moe da posveti
kontemplaciji Boga, svrha je hrianskog monatva. Monasticizam su ute
meljili sveti Antonije (251-356) - prvi isposnik, i sveti Pahomije (286-346)
- osnova prvog manastira sa zajednikim dobrima.
Da bi pobegli od iskuenja ivota u zajednici, isposnici i monasi su se
povlaili u zabite, nenastanjene predele. U Egiptu i Siriji, gde je monatvo
osnovano i doivelo svoj procvat, isposnici su se obino nastanjivali na
planinama u bezvodnim pustinjama. Tu su se oi u oi susretali s avolom.
Pustinja je bila Satanino omiljeno stanite; Satana je Hrista kuao u pustinji
i tu je sabrao svoje snage poto je, zbog irenja hianske crkve, proteran iz
gradova rimske imperije. Zli je naroito kidisao na monahe zato to su doli
u pustinju da ga izazivaju i to su kao verujui ljudi, ini se, bili van njegovog
domaaja. Pripovesti o bitkama izmeu isposnika i avola su Sataninoj
linosti dodale jedan bogat sloj iskustva, pojedinosti i ivosti.
J edno od najuticajnijih dela monake dijabologije je ivot sv. Antonija,
koje je oko 360. g. sastavio Atanasije Veliki, aleksandrijski episkop. ivot
velikog isposnika Atanasije je opisao kao stalnu borbu protiv avola i
demona. Kada su pali s nebesa, Satana i njegove sluge su se odvojili od ostatka
Dualizam i pustinja
87
kosmosa i tako sami sebe osudili na nitavan ivot, na tamu i nebie. Demoni,
koji po prirodi nemaju oblik, mogu da uzimaju vidljiva oblija i proizvode
predstave i fantazije u glavama svojih rtava. avo moe da uzme oblije
golemog dina koji ivi u vazduhu, ili crnog deaka - Sto je znak da ga
ispunjava prazna tama i da je nemoan da se suprotstavi Hristu. Satana i
demoni esto uzimaju oblija zveri, to je znak njihove brutalne gluposti, ili
oblija monstruma, to svedoi o tome da u kosmosu za njih nema pravog
mesta. Atanasijevi opisi postali su obrazac ikonografije avola: oi su mu
nalik keri zorinoj. U razjapljenim eljustima plazi mu plamenje i bljuje
vatreni oganj. Iz nozdrva mu iklja dim pun eravice. Dah mu je sazdan od
ugljena, iz ustiju mu bali vatra.
Atanasije je morao da se suoi s injenicom da, uprkos Hristovom
rtvovanju, demoni i dalje lutaju svetom. Njegovo objanjenje je bilo da je
Hrist skrio mo demona, ali da im je istovremeno dozvolio da kuaju i
optuuju ljude. Hrist je zario udicu u Levijatanov nos i tako ga, pripitom
ljenog, naokolo povlaio. Poistoveujui se s Hristovom rtvom i verujui u
njegovu milost mi ubrzavamo konano unitenje avola. Sledeu priu Ata
nasije stavlja u Antonijeva usta:
Neko pokuca na vrata moje elije, i otvorivi ih, videh osobu golemu i povisoku. Upitah
ga, si ti?", a on odgovori, Satana. Kad ga upitah, Zato si ovde?, on odgovori,
Hou da znam zato me monasi i drugi hriani nepravedno optuuju? Zato me svaki
as proklinju? Odgovorih, Zato im zadaje jade? A on e na to, ,J a to ne inim, jer
oslabile su moje snage: oni sami sebi jade zadaju. Zar nisu proitali da su 'maevi
Dumanina skrhani i gradovi za njega zatvoreni'. J a vie nemam ni jedno oruje, ni jedan
grad. Posvud su se hriani razmileli, a sada su ak i pustinje pune monaha. Nek' misle
o sebi, ne daj im vie da me proklinju. Osetih milost boiju i rekoh Satani, Premda si
laov i istinu nikada ne kazuje, sada si pravo rekao, mada mimo volje svoje. Hristov
dolazak iilio je snagu tvoju, on te je na noge bacio i ogolio. kad u ime Spasiteljvo,
ne mogae da snese bol i nestade.
avo je mogao da uzme oblije anela svetlosti, kao to je rekao sv.
Pavle. On moe umilno da peva, citira Bibliju, izgovara molitve, ili da izgleda
kao monah. Ipak, takvo pretvaranje za demone predstavlja ogroman napor,
pa se esto vraaju u svoja gadna oblija i isputaju nepodnoljiv smrad. Na
najskrivenijem nivou oni su teka, nevidljiva supstanca koja tone ka tami i
unitenju.
to je Antonijev ivot vie nalikovao Hristovom to ga je avo vie
mrzeo. U svakom odsudnom trenutku Satana ga je estoko napadao: prvi
put kada se povukao u grobnicu kraj svog sela, potom kada je otiao da ivi
u razruenoj pustinjskoj tvravi u blizini reke, i konano kada je zaao
duboko u beivotnu pustinju kraj Crvenog mora. Napade su obino izvravali
nii demoni, a sm avo je stupao na scenu onda kada je monahov otpor
bio isuvie snaan. Kada je Antonije doneo odluku da se nastani u naputenoj
88 Princ tame
grobnici, avo mu je, mrzei njegovu mladiku dobrotu i plaei se njegovih
duhovnih potencijala, doapnuo da ini dela koja su sama po sebi dobra.
Govorio mu je o svim milosrdnim delima koje je mogao da ostvari novcem
koji je posedovao i podseao ga je na odgovornost prema mlaoj sestri.
Kasnije, kada je Antonije stekao iskustvo u spiritualnom ivotu, Satana ga
je nagonio da istrauje granice asketizma, kako bi mu monaki poziv postao
nesnosan teret.
Uviajui da mu ne uspevaju takva suptilna iskuenja, avo bi postajao
siroviji. Kada se mladi Antonije nije prepustio mislima o svom imanju i svojoj
sestri, Princ tame je u njegovu svest utiskivao predstave o bogatstvu, ban
ketima, slavi. Podigao je oblak sumnji oko monakog poziva utiskujui mu
u svest predstave o opasnostima i neprijatnostima ivota u pustinji. Nametao
mu je razvratne misli i uzeo oblije zanosne mlade ene. Demoni su kunje
uvek prilagoavali okolnostima i dobu svojih rtvi. Vremenim monasima su
nudili mirnu udobnost, mladim polne uitke:
J edne veeri demon uze oblije lepe ene to putovae pustinjom. ena stie do ulaza u
monahovu peinu i pretvarae se da je premorena od puta i klonula. Pade pred njim niice
preklinjui: No me zatee u pustinji, a sada me preplavi strava. Pusti me u koji kut
tvoje peine da me me zveri ne rastrgnu." Monah se saali i pusti je u svoj dom, mada
se pitae zato je pustinjom hodila sama. Ona zapoe obian razgovor, ali malo po malo
posta slatkoreiva i zaigra na njegovo saoseanje. Slatke rei njene poee da vladaju
mislima njegovim i na koncu sve mu misli postae poudne. Potom ena poe zbijati
ale, pa zapodevati smeh, a onda se protee da mu, toboe iz potovanja, pogladi bradu,
pa posegnu da mu pomiluje i grlo i vrat. Monah se zaari od elje, al' u asu kad odlui
da se preda strasti, demon promuklo kriknu, izmigolji mu se iz zagrljaja i otide, prostaki
se smejui njegovoj sramoti.
Ako slatkoreivost ne uspe, Satana koristi demonske napade (opsesije)
kako bi prestravio monaha i naterao ga da se okane svog poziva. Ponekad
avo alje snove i halucinacije kako bi uplaio usnulog monaha, a ponekad
se demoni opaaju ulima u vanjskom svetu, lue odvratne mirise i stvaraju
buku koja razara nerve. Antonija je jedanput probudila uasna vriska, zidovi
njegove kolibe su se tresli, a onda su u kolibu nahrupili demoni uasnih
oblika: lavovi, medvedi, leopardi, bikovi, guje, naoarke, korpije, vukovi.
Isputali su vriskave, grlene glasove. Sv. Hilarion je uo pla novoroenadi,
stoku koja mue, ene koje nariu, lavove koji riu i priguene umove gomila
niih duhom to nou ukrtaju maeve; bio je oevidac krvave borbe
gladijatora; jedan gladijator je pred njim izdahnuo ne shvativi da je ue
stvovao u glupoj predstavi demona. Demoni sa uasnog prelaze na smeno
kako bi monaha odvratili od kontemplacije. Oni pleu, pevaju, zvide, prde,
ipaju, poskakuju. Ponekada prireuju komedije: Pahomije je posmatrao
minijaturne demone kako paljivo vezuju konopac oko lista, a onda ga toboe
nateu, iako ne mogu da ga pokidaju. Obino se mislilo da ovakve pojave
ne mogu telesno da povrede monaha, meutim, povremeno su beleeni i
Dualizam i pustinja 89
fiziki napadi. J ednom je Satana skoio Hilarionu na lea i izmlatio ga;
demonska druina je iz zasede napala Antonija, pretukla ga i ostavila ga da
lei na zemlji bez svesti. U poodmaklim godinama Antonije je esto pri-
povedao svom mladom bratstvu kako je Zlog najee odbijao fizikim
udarcima. Nikakvu korist nemamo od spekulacija o tome ta se zaista"
deavalo u takvim prilikama; bitno je da su ove pripovesti bile iroko
prihvaene kao istiniti opisi demonskog ponaanja.
Da bi se suprotstavili takvim napadima, monasi su koristili znak krsta
i ime Isusovo. Ovim uobiejenim odbrambenim sredstvima dodavali su
sopstvenu duhovnu pronicljivost i iskustvo. Antonijev asketski ivot, post i
bdenje, slabili su napade Dumanina. Druga sredstva bila su egzorcizam,
prezir, frktanje na demone i najobinija kura. Kada se duh primakne, ovek
telom treba da mu preprei put i upita ga ko je i ta je. Ako je aneo, on
e se pokazati; ako je demon on e se poplaiti od takve hrabrosti i od straha
e zamuckivati.
Monasi nisu uvek bili sigurni da li mogu da razlikuju anela od
demona, pa je sposobnost razlikovanja dela koja potiu od dobrih i dela koja
potiu od zlih duhova, postala temelj sofisticirane psihologije. Svi mi imamo
promenljiva raspoloenja i elje i znamo da ono to nam jednog dana izgleda
ispravno, sledeeg moe delovati pogreno. Uei se rasuivanju, monasi su
mogli da razaberu da li odreena pobuda potie od Boga ili od avola. Oni
su ovo uili i zbog sebe i zbog drugih, tako da su ih, traei savet, esto
poseivali obini ljudi. Razlikovanje duhova razvilo je kod monaha vetinu
interpretacije snova, to e, vekovima kasnije, Frojd nazvati psihopatologijom
svakodnevnog ivota.
Najvei psiholog monasticizma bio je Evagrius iz Ponta (roen 345.
g.). Kao asketa, iveo je u pustinji, a u tome je otiao toliko daleko da je
zimske noi provodio stojei u bunaru, do grla u vodi. Pod uticajem ivota
sv. Antonija, Evagruis je demonima dodelio znaajnu ulogu. Demoni se u
njegovoj knjizi Praktini saveti pojavljuju u ezdeset sedam poglavlja kojih
ima ukupno sto. Pod uticajem Origena, Evagrius je, takoe, zamislio hijer
arhiju demonskih inova; oni s najniim inom izgubili su vie milosti od
demona s viim inom. Budui da su kao aneli bili blizu Boga, demoni su
posedovali veliko znanje i mo, ali prilikom pada oni su izgubili ove kvalitete.
Demoni nemaju istinskog znanja, oni poseduju samo plitku domiljatost i
uopte ne razumeju da istina potie od Boga i na Boga ukazuje. Nesposobni
su da vide Boga i dobre anele, ali zato mogu da vide materijalni svet. Da
bi uluili prilku za napad oni paljivo motre svakodnevan ivot ljudi. Budui
nesposobni da prodru u nae due zatiene boijim prisustvom, primorani
su da se oslone na posmatranje naih dela, rei, pa ak i naih telesnih gestova.
Demoni ne mogu da proniknu u istinu ljubavi i uvek je pogreno tumae,
ali oni su neizmerno pronicljivi kada je re o ljudskim slabostima i grehu.
90 Princ tame
Savladali su jezike i nauke ljudi i neprestano koriste sve svoje vetine kako
bi nas prevarili i.obmanuli.
Demoni borave u vazduhu i kreu se kroz njega uz pomo krila.
Sposobni su da se smanje toliko da moemo da ih udahnemo kroz nos.
Glasovi su im tanki, piskavi i kretavi. Veliina, boja i oblik demona odgovara
njegovom statusu na lestvici bia, ali iako oni mogu da vide nas, mi njih ne
moemo da vidimo, osim ako, da bi nas obmanuli, ne poprime neki od svojih
lanih oblija.
' Budui da svaki demon zauzima razliito mesto u hijerahiji zla, sledi
da svaki ima sopstvenu linost. J edni su pakosniji, drugi uporniji, trei bri,
etvrti vee kukavice. Monah koristi svoju mo razlikovanja i da bi razluio
dobre od zlih duhova i da bi odredio s kojom se vrstom zlog duha suoava.
Budui da je njihov cilj da unite Boga u naim srcima, demoni nastoje da u
nama zatru svaku vrlinu i najuporniji su upravo onda kada posumnjaju da
razmiljamo o kakvom dobrom delu, pisao je Evagrius. Muenici, monasi,
sveci i isposnici, obrazuju neku vrstu svetog gromobrana koji Princa tame
odvlai od ostatka zajednice; oni su neka vrsta elite koju je Bog naoruao
osobitom mentalnom vrstinom.
Demoni nasru i na telo i na um. Iako ne mogu da prodru u nae
due, manipuliui naim ulima, ulivaju strah i kunje. Veinu ljudi mame
polnim uicima, bogatstvom i vlau. Kada je re o monasima, njihov zadatak
je rafiniraniji, primetio je Evagrius. to dua uini vei napredak, to se
dumani s veim strahom poduhvataju borbe. Istanani demoni, koristei
izuzetno delikatne iluzije i opsesije, suptilno ometaju monahe u njihovim
kontemplacijama Boga i samo se monah s delikatnim oseajem za razlike i
zatien boijom milou moe spremno odupreti. Manje uznapredovali
monasi morali su da se suoavaju sa sirovijim napadima; demoni su im golicali
noseve, inili ih dremljivim za vreme molitvi, nadimali im stomake, a po-
nekada su ak izazivali ozbiljne bolesti i povrede.
Evagriusova psihologija kunje izvela je svoje polazne pretpostavke iz
Origenove misli. Nae due, koje su pale s neba, a sada su usaene u tela,
sapete su, i njihova vizija Boga je zamuena. U njoj caruje emotivna uzbur
kanost koje dua ne moe da se oslobodi. Ako elimo da se ponovo
uzdignemo na nebo moramo kroz Hristovu milost da transcendiramo taj
nemir, tu samoupijenost. Iz nemira izviru svetovne elje koje otvaraju vrata
demonima to vrebaju iz prikrajka. Paljivo nas promatrajui, Satana vidi kada
smo oslabljeni nekom posebnom eljom, a onda u tu pukotinu upuuje
demonske trupe, prilagoene i obuene da iskoriste ba tu odreenu elju.
Uvek budni da u nama opaze i najmanju naprslinu, im je primete, demoni
u nju prodiru i ine je veom. Na primer, udnja za enom moe da potakne
srce mukarca; demoni e onda pojuriti i preplaviti mu misli razuzdanim
slikama, sve dok mu u dui ne uzavri kao u kotlu. ena moe previe da se
Dualizam i pustinja 91
zaokupi mislima o sopstvenoj finansijskoj sigurnosti; demoni e je opsedati
mislima o novcu, tako e njenu potrebu pretvoriti u pohlepu i ona e postati
rob tvrdiluka.
Od demonskih nasrtaja moemo da se zatitimo samo ako se, s verom
u srcu, okrenemo boanskoj milosti. Ako tako uinimo, Hrist e nam pomoi
da razaberemo koji je duh dobar a koji zao, i pomoi e nam da razlikujemo
zle duhove, kako bi umeli da protiv naih duhovnih neprijatelja upotrebimo
najprikladnije orue. Evagrius je propisivao moralno ispravan ivot, molitve,
asketizam i esto obraanje Hristu. Takoe je savetovao pruanje upornog
otpora zlim duhovima. Kada ga demoni kuaju, ovek na treba da bude
pasivan, ve treba ljutito da ih izbaci iz glave, a potom preduzme protivakciju.
Na primer, monah koji se nou prevre s bludnim mislima u glavi mora brzo
da ustane i ode do bolnice gde e uiniti kakvo milosrdno delo; tako e
pokazati prezir prema Satani i kunju preobratiti u priliku da pokae vrlinu.
Monaka borba protiv demona doprinela je da ideja avola dobije
osobitost, neposrednost i estoko preteu blizinu. Zli je prisutan u svakom
trenu, spreman je i voljan da nas napadne svim sredstvima: od lane intelek
tualne suptilnosti, preko razvratnih misli i fizikih napada, do sitnih uznemi-
ravanja. Iza ovih napada stoji i vreba nas jedan ledeni, turobni, monstruozni
sveprisutni, promuuran, a ipak budalast, on vue ovaj svet u tamu.
Ilustracija: Aneo.
Detalj del Baldakija de Ribesa, panska umetnost, XII vek.
LAS I CNO
HRIANSKO
GL E DI T E
Sveti Avgustin Hiponski (354-430) sintetizovao je i razvio dijabologiju
patrijarha. Avgustin je iveo u rimskoj severnoj Africi i pisao na latinskom.
Za njegovog ivota latinski Zapad i grki Istok ve su poeli da se razilaze
i Avgustinov uticaj na Istok ne moe da se poredi s ogromnim uticajem koji
je izvrio na Zapadnu misao - i katoliku i protestantsku. Zapadna, avgusti-
novska misao, sklona je pozitivnoj teologiji koja koristi razum kako bi
uobliila detaljan, logiki organizovan i strukturisan pogled na svet. Karak
teristino je da ona zapoinje upotrebom filozofije - prirodne teologije
da bi potom nastavila da osvaja to vee prostranstvo na putu istine, bez
posezanja za otkrovenjem; onda ini sledei korak, uvodei otkrovenje (to
se odnosi uglavnom na Bibliju); i na kraju, ona u teologiju otkovenja"
ponovo uvodi razum kako bi otkrovenje nadgradila.
Sirijski monah poznat kao Dionizije Areopagit (stvarao je oko 500.
g.) tipian je predstavnik, za Istok karakteristine, tradicije negativne teolo
gije. Negativna teologija je tvrdila da je Bog toliko veliki da prevazilazi moi
ljudskog razuma, te da svaki racionalan sistem ima samo ogranienu vrednost.
Za istinom se traga, ne toliko putem logike, ve kroz molitvu i kontemplaciju.
Pa ipak, mnogi kontemplativni, mistini elementi postoje u Zapadnoj misli,
a istonom pravoslavlju pozitivna teologija takoe nije strana. Moe se rei
da se ova dva pristupa vie meusobno dopunjuju nego to se iskljuuju. U
celini gledano, Avgustin i Dionizije su dovrili osnovnu strukturu hrianske
dijabologije za razdoblje koji je trajalo due od hiljadu godina.
Avgustin i Dionizije su svoje formulacije hrianske teologije temeljili
na Novom zavetu, patrijarsima i prihvaenim verovanjima. Ova tradicionalna
teologija svoje polazite nalazi u venom i bezvremenom Bogu. Bog nema
ni poetka ni kraja; on nema uzrok; on je smo Bie. Bog je jedan i nedeljiv.
Meutim, ova vena i vanvremena jedinstvenost nije statina; ona je di
namina, ona vri od moi. Dinamizam se iskazuje u trojstvu: Otac, Sin i
Sveti Duh. Oni nisu tri boga, niti su tri funkcije jednog Boga, ve tri aspekta
96 Princ tame
jednog, jedinstvenog Boga. Sin je Oeva misao o sebi samom, on je Re;
Sveti duh je ljubav koju Otac i Sin oseaju jedan prema drugom.
Uzavreli dinamizam Boga izliva se u kosmos. Istovremeno se izliva i
Re i Duh, tj. razum i ljubav. Da je kosmos stvoren samo ljubavlju, bio bi
jednoobrazan; da je stvoren samo razumom, bio bi maina. Ali kosmos je
stvoren i pulsira i ljubavlju i razumom.
Univerzum nije stvoren od neke prethodno postojee supstance, i on
nije mogao biti stvoren od bilo ega drugog osim od Boga. Bog stvara kosmos
zato to je to u njegovoj prirodi; on ga stvara i zato eli da uvea ukupnu
sumu dobra na svetu. Da bi uveao dobro on stvara bia sa slobodnom
voljom, jer bez slobodne volje ne moe da postoji moralan izbor dobra.
Stvaranje kosmosa istovremeno je znailo stvaranje prostora i vremena. Ono
to se u savremenoj terminologiji naziva prostor/vremenom ima svoj poetak
i kraj. O prostoru i vremenu nema smisla govoriti van kontinuuma. Bog ne
postoji ni u prostoru, ni u vremenu; prostor i vreme su atributi kosmosa
kojeg je stvorio Bog. Bog nije nita radio pre stvaranja kosmosa, zato
to pre kosmosa vreme nije postojalo. U bojem umu kosmos veno
postoji i u tom smislu on nema kraj. Meutim, s take gledita bia koja
nastanjuju kosmos, svet ima i poetak i kraj.
Prva bia koja je Bog stvorio i dao im slobodnu volju, bili su aneli -
stvorenja ogromne moi i inteligencije. Neposredno posle roenja, aneli
su upotrebili svoju slobodnu volju za moralno opredeljenje. Veina se opre-
delila za ljubav prema Bogu, a jedan deo, predvoen Satanom, odluio je da
sopstvenu volju pretpostavi boijoj. Ovi greni aneli proterani su s neba.
Potom je Gospod stvorio materijalni svet skupa s ljudskim biima, kojima
je, takoe, podario slobodnu volju. Satana je, zavidei srei Adama i Eve,
otiao k njima i kuao ih. Satana nije ni na koji nain praroditelje prisilo na
greh; oni su, podleui iskuenju, iskoristili svoju slobodnu volju. Njihov
greh je oveanstvo otuio od Boga i ljude doveo pod vlast Satane.
Od trenutka prvorodnog greha, pa sve do Ovaploenja, svetom je
vladao Satana. Ovaploenje je skrilo njegovu mo, obnovilo ljudsku slobodu
i otvorilo put pomirenju s Bogom. Hrist i njegova zajednica vode teak rat
koji e se na kraju zavriti pobedom nad avolskom silom, koja e po drugom
Hristovom dolasku zauvek biti slomljena, a sve stvoreno ponovo e se vratiti
u harmoniju s Bogom. Ovo je kratak prikaz hrianske teologije koju su
Avgustin i Dionizije nasledili; ona im je ostavila brojne nereene probleme,
od kojih je najznaajniji bio problem zla.
Avgustin je jo kao mladi bio duboko zaokupljen problemom zla;
upravo ga je osetljivost prema zlu, mada za kratko, privukla manihejcima; a
ovaj problem je nastavio da ga zaokuplja i onda kada je posuo vrst hrianin.
I mada ga je, u odnosu na Satanu, uvek vie zanimala grenost ljudske prirode
i Hristovo spasenje, avo je bio sastavni deo njegove teologije.
Klasino hriiansko gledite 97
Avgustin je dijalog u knjizi O blagodati i slobodnoj volji zapoeo s
problemom zla. Njegov sabesednik Evodius pita, Molim te reci, da li Bog
jeste ili nije uzrok zla? Ideja o zlu u kosmosu bila je zagonetna. Avgustin
je smatrao da je kosmos knjiga savrenog pesnika, pesnika koji je zaplet
uobliio od poetka do kraja i savreno odabrao svaku re, svaki slog i svako
slovo. U bojem umu univerzum veito postoji; Tvorcu ne izmie nita to
se u kosmosu zbiva. Kao to je, izlivajui pesnike rei, Bog stvorio kosmos,
on ivotom kosmosa upravlja kroz polifoniju koja tei svom zavrnom stavu.
Boija pesma je skladna, lepa, puna radosti, ona je izraz savrene ljubavi
boije; pesma zavreuje nae potpuno divljenje, zahvalnost i uivanje. Onda
zato je, i kako je, ovaj savreni pesnik stvorio zlo, ili barem dopustio, da
ono prodre u ovaj sklad?
U toku ivota Avgustin je davao razliite odgovore na ova pitanja.
Nakon njegove mladalake opsesije zlom i prolazne maniheistike faze,
Avgustin je primio hrianstvo i do svojih srednjih godina, u celini gledano,
izraavao optimistian stav. Pria boija kree se odmerenim ritmom od alfe
ka omegi, od poetka do kraja. Vreme ima svoje unutranje znaenje. Bog
je, odmah nakon pada, mogao da otkupi oveanstvo; Hrist je mogao da se
vrati odmah posle uznesenja. injenica da je Bog dopustio da izmeu
Adamovog pada i prvog Hristovog dolaska protekne vreme, znai da on to
vreme koristi zarad jednog cilja: pripremanja oveanstva gde e bar neki
ljudi biti sposobni da spoznaju i prihvate svog Spasitelja. Doputajui da
vreme protie izmeu prvog i dugog Hristovog dolaska, Gospod ima u vidu
slian cilj: on eli da to vei broj ljudi prihvati Hrista i pomiri se s Bogom
pre nego to nastupi kraj sveta.
Po ovom optimistikom gleditu, bol i patnja su milost koje nam je
Gospod poslao kako bi nas nauio mudrosti, poniznosti i dobroti - osobi
nama koje su nam potrebne kako bismo prevazili otuenost i kako bi
pomogli Gospodu da izgradi hriansku zajednicu. Zato to je bol deo
procesa uenja koji nas priprema za put Gospodnji, Bog demonima doputa
da ljude, pa ak i decu, mue kunjama i jadima. U ovoj fazi Avgustin je
nudio dva osnovna objanjenja zla. Prvo, slobodna volja je najznaajniji razlog
za stvaranje kosmosa, budui da je ona vrhunsko dobro; meutim, slobodna
volja podrazumeva da e se neka bia opredeliti za zlo; stoga je zlo nuna i
prirodna posledica stvaranja. Drugo, Bog koristi prirodno i moralno zlo da
bi oplemenio nae due i da bi nas kroz iskustvo nauio mudrosti. Ova
teodiceja kaljenja due, pretpostavlja da se oveanstvo neprestano, mada
bolno i mukotrpno, krea ka stupnju omega, kada e sve biti pomireno s
Bogom.
Pad Rima u ruke Vizigota 410. g. okirao je svakog civilizovanog
stanovnika Imperije, a Avgustina posebno. Povrh toga, on je bio sve vie
utuen i zgranut ilavim opstajanjem jeresi i izmi unutar crkve. Kako su
98 Princ Um*
godine odmicale, stari pesimizam i strah od zla, koji ga je nagrizao u ranoj
mladosti, ponovo je izronio i njime zavladao. Tada je za njega kosmos postao
neizleivo bolestan. oveanstvo je od doba prvog greha bilo potpuno
izopaeno i preputeno vlasti avola. U svetu koji je toliko proet zlom nije
mogue stvoriti nijednu sutinski zdravu zajednicu. Patnja sada vie nije bila
putokaz, ve kazna, predigra za jade pakla. Svet je bio izgubljen u tami, a
odbijanje da se uvide njene ogromne razmere bilo je puko bekstvo. Ovo je
hriansko gledite, pisao je Avgustin pred kraj ivota, gledite koje nam
kroz toliki bol i strane muke malene deice ukazuje na pravednog Boga.
Ne skidajui pogled sa zla i smrti, Avgustin je postao toliko mraan i
sumoran, da njegov biograf Piter Braun govori o zastraujuem intenzitetu
s kojim je Avgustin problem zla utisnuo u srce hrianstva.
Ovo je radikalno, zastraujue zlo. Odakle ono potie? Kako moe da
se pomiri s dobrim Bogom? Dualistiko reenje, koje je Avgustin prihvatio
u svom ranom maniheistikom periodu, odavno je bilo prestalo da ga zanima.
Naelo zla, bie koje je samo po sebi apsolutno zlo, gospodar zla nazavisan
od Boga - takvo bie ne moe da postoji, zato to bi ono Bogu nametalo
ogranienje, a Bog je vean, sveznaju i svemogu. Nijedan aspekt kosmosa,
bilo da je duhovan ili materijalan, nijedan avo, nikakva neoblikovana prvo
bitna materija, ne moe da preinai, sprei, skrene, ili odgodi boiji plan.
Knjiga je napisana, pesma je ispevana. Bog je u venosti napisao njen poetak
i kraj i nijedno njeno slovo ne moe da se preinai. Sve to je Gospod stvorio
dobro je i saglasno je s ljubavlju njegovom.
Ali, ako je sve to Bog stvori dobro, kako onda moe da postoji zlo?
Ono moe da postoji zato to uopte nije stvoreno; zlo istinski ne postoji;
u biti ono je lienost, nepostojanje bia; zlo nema unutranju stvarnost. Nita
nije zlo po prirodi i nita u prirodi nije zlo: oba znaenja su istinita. Zlo je
puki nedostatak dobra. Ali, ako je tako, zato ovaj nedostatak postoji? Zato
je Gospod stvorio kosmos s prazninama? Avgustin je na samom poetku
pravio razliku izmeu prirodnog i moralnog zla. Mada prirodna zla - oluja
ili rak - jesu istinski bolni i uasavjui, oni su deo boanskog plana, u iju
sutinu na ogranien pogled ne moe da prodre. Prirodna zla nam se ine
takvim zato to nismo u stanju da potpuno razumemo kosmos. Kad bismo
to mogli, videli bismo da se ove prividne praznine uklapaju u boanski plan.
I mada nae vienje stvarnosti nije savreno, mi ipak nasluujemo neke
razloge za postojanja patnje i bola: oni postoje da bi nas nauili mudrosti,
upozorili na opasnost koja nam preti od greha, ili jamili pravednu kaznu za
grehe. Zla kob je kazna za grenike; za nevine ona je boansko upozorenje;
a ta je zla kob za decu i ivotinje, Avgustin nije znao, ali boija promisao
i najgora zla, pa ak i moralna sagreenja, na kraju preobraa u dobro.
Moralno zlo je daleko gore od prirodnog zla, jer ono ne povreuje
samo rtvu, ve prodire i duu grenika. ta je uzrok moralnog zla? Avgustin
Klasino hriiansko gledifte 99
je smatrao da je moralno zlo posledica slobodne volje koju poseduju inteli
gentna bia poput anela i ljudi. Na nesreu, Avgustin je krenuo da istrauje
razloge koji dovode do takvog izbora. Kaem na nesreu, zato Sto je svaki
odgovor na takvo pitanje po prirodi nelogian, budui da nita ne moe da
bude uzrok izbora slobodne volje.
U Avgustinovom sistemu samo je avo imao netipino mesto. Da
bismo objasnili problem moralnog zla na svetu moramo da istraujemo
ljudsko zlo, a ono moe da se objasni prvorodnim grehom. Budui da su
Adam i Eva i bez uplitanja avola imali slobodu da naine grean izbor, i
budui da avo nije imao mo da ih prisili na greh, njegova uloga je suvina
u objanjavanju ljudskog greha. Povrh toga, ako pokuamo zlo da pripiemo
avolu, onda se nuno suoavamo s odgovornou Boga koji je stvorio
kosmos u kojem on postoji.
Dodeljivanje uloge avolu kako bi se odgovornost za zlo skinula s
Boga nema smisla. Avgustin nije uvaavao ove anomalije, zato to su mu se
one nametale kroz Bibliju i predanje. Da otkrovenje nije svedoilo o Satan-
inom postojanju, Avgustinov sistem ne bi imao potrebu da u sebe ukljui
avola.
Najznaajniji Avgustinov doprinos dijabologiji jeste njegova rasprava
o slobodnoj volji i sudbini. Problem je sledei: mi imamo oseaj da smo
slobodni u odluivanju, a ini se da i Biblija implicira da snosimo odgovornost
za sopstveni izbor. Pa ipak, i razum i otkrovenje govore nam da je Bog
sveznajui i svemoni vladar kosmosa. Ako je Bog svemogu, kako onda
aneli i ljudi mogu da imaju istinsku slobodu izbora ili da snose odgovornost
za svoje odluke? Avgustin je bio prvi koji je ovo sloeno pitanje eksplicitno
postavio, mada ga nikada nije reio, a rasprave o njemu se meu filozofima,
biolozima, psiholozima i teolozima vode do danas. Antajn je rekao: Ono
to me stvarno interesuje jeste da li je Bog ovaj svet mogao da stvori na
drugaiji nain; to jest, da li nunost logikog simpliciteta uopte ostavlja
bilo kakvu slobodu?
Avgustin je uvek tvrdio da su obe premise tane: ljudi i aneli su
slobodni; mo Boga nije ograniena ni jednim naelom, niti je ograniena
naom slobodom. Ponekad je teko videti bilo kakvu istinsku slobodu u
nainu na koji je Avgustin koristio ovaj pojam. U mladim godinama, kada
je bio manihejac, Avgustin je bio sklon determinizmu, inae karakteristinom
za gnostiki dualizam. Potom je, nakon preobraenja, napisao raspravu O
blagodati i slobodnoj volji u kojoj ulogu slobodne volje koristi kao argument
protiv manihejaca i pagana. U starosti, kada se suprotstavljao pelagijanizmu
koji je prenaglaavao slobodnu volju, Avgustin je ideju o predodreenosti
zastupao s takvom iskljuivou, da su ga njegovi protivnici optuivali da se
vratio paganskom fatalizmu.
100 Princ tame
Avgustin je zastupao ideju o predodreenosti iz tri razloga. Prvo,
potpuni suverenitet Boga podrazumeva potpunu determinisanost kosmosa.
Drugo, iako je Avgustin (donekle nedosledno) mislio da su Adam i Eva imali
istinsku slobodu da naine svoj prvi izbor, kada su jednom odabralo zlo ljudi
su srasli s gr ehom i ostali bez istinske slobode. Tree, budui da smo
neslobodni, mi nemamo naina da se promenimo bez Otelovljenja koje nas
obasipa milou i tako oslobaa greha; ali, budui da nas milost snano vezuje
za Hrista, mi opet nemamo istinsku slobodu izbora. Pa ipak, Avgustin je i
dalje tvrdio da i unutar potpuno determinisanog kosmosa slobodna volja na
neki nain mora da postoji, to je nedoslednost iz koje je jedino mogao da
se izvue tvrdei da se radi o misteriji u koju ljudski intelekt ne moe da
prodre. Avgustin je tako krenuo od jednog, a stigao do drugog kraja spektra,
ali su njegove kasnije ideje o predodreenosti izvrile vei uticaj na docnije
teologe, ukljuujui Akvinskog, Lutera i Kalvina.
Najznaajnije logike mogunosti slobode i determinisanosti - tada,
kao i danas - su sledee: 1. Kosmos nema smisla, on je sluajan, kree se
bez plana ili jasnog pravca. 2. Kosmos je determinisan nepromenljivim
zakonima prirode koji proistiu iz strukture prostor/vremena. 3. Kosmos
determinie jedna ili vie misterioznih sila kao to su sudbina ili mark
sistika istorija. 4. Kosmos je predodredio i potpuno projektovao Bog. 5.
Inteligentna bia poseduju ogranienu mo u odreivanju sopstvenih ivota.
Mogunosti pod rednim brojem etiri i pet bile su bliske Avgustinu i
hrianskoj tradiciji.
U granicama ovih dveju mogunosti moe da postoji veliki broj
gledita, zavisno od stava prema vremenu. 1. Celokupno vreme i prostor
postoje u nepromenljivoj etvorodimenzionalnoj celini. ini se kao da se
vreme kree; ini se da se stvari menjaju. U jednom smislu one se zaista
menjaju, zato to mi tako opaamo, a naa opaanja su po sebi stvarna.
Meutim, za Boga, celokupan prostor i vreme postoje istovremeno; prolost
i budunost su podjednako stvarni i prisutni. Po ovome, Avgustinova gledita
su bliska gleditima savremene teorije relativiteta i kvantne fizike. I u jednom
i u drugom gleditu kontinuum prostor/vremena postoji kao celina; koordi
nate prostor/vremena mogu se oznaiti u etiri dimenzije; prolost i bu
dunost nisu nita drugo do nai iskustveni pojmovi za neto to je u irem
smislu nepromenljivo. 2. Budunost ne postoji, ali, kako je rekao filozof
Brajan Hebletvejt, svaki stupanj univerzuma na jedinstven nain determinie
sledei stupanj, tako da bi ovek koji zna sve uzroke koji deluju u datom
vremenu mogao da predvidi kakav e ishod biti u budunosti. Ovo gledite,
koje je do nedavno dominiralo u prirodnim naukama, sa stanovita teologije
samo je neznatno udaljeno od prvog gledita, jer u determinisanom univer
zumu privremene strukture, Bog tano zna ta e se sledee dogoditi, budui
da je determinisani univerzum... prisutan u svojim uzrocima, zapazio je
Klasino hrilansko gleditle 101
Hebletvejt. Teoloki, ovo gledite je slabije od prethodnog, jer izgleda da se
prostor/vreme zamenjuje pojmom venosti, kao da je Bog zarobljen u
prostor/vremenu i ne moe da sagleda ono to mi nazivamo budunou. 3.
Bog je uslovno sveznajui. On moe da zna sve, a ne mora da zna budunost
koja jo uvek ne postoji. Ovo gledite doputa i slobodu inteligentnih bia
i istinsku sluajnost u fizikim zbivanjima. I kao to Hebletvejt kae, Bog
zna za svaku mogunost i zna ta mu je initi u pogledu svake eventual
nosti, ali on ostavlja ovaj svet s istinski otvorenom strukturom. I mada
ovo tree stanovite donekle mea vreme i venost, ono je, i Avgustinu i
kasnijim teolozima, otvorilo jedini put za izmirenje sudbine i slobodne volje.
Iako je Avgustin bio vie sklon predodreenosti, on je ponekad na
sluivao put izmirenja i to na sledei nain: Ne moe da postoji nita to bi
ograniilo svemo Boga - nita, osim Boga samog. Bog, u venosti, slobodno
odluuje da svoju svemo ogranii u odreenim zonama kontinuuma i tako
omoguuje slobodnu volju. On ovo ini zato to je svrha stvaranja kosmosa
uveavanje dobra, a ono moe da se uvea samo ukoliko neka bia imaju
slobodu odluivanja. Bog se ustee, odnosno povlai svoju svemo kada je
u pitanju slobodna volja, te joj on nije uzrok. Kada se ovek suoi s istinskim
moralnim izborom, on ima istinsku slobodu da odabere dobro ili zlo. Pa
ipak, u venosti Bog zna za ovaj izbor, i on je oblikovao kosmos kako bi ga
omoguio. Izraeno savremenim renikom, Bog programira kosmos tako
da on ukljuuje i slobodnu volju i promene nastale delovanjem slobodne
volje. Ova zamisao funkcionie pod uslovom da se ne mea pojam vremena
i pojam venosti. Bog ne juri naokolo kao vodoinstalater koji izbezumljeno
zapuuje rupe. Bog u venosti zna za svaki kvar; on je u samom inu kreacije
opremio kosmos tako da svaki kvar moe da bude sreen. Bog ne moe da
sprei greh, a da istovremeno ne ukine slobodnu volju, ali on se prilagoava
grehu tako to se svaki dogaaj uklapa u briljivo promiljenu svrhu. Bog u
venosti zna o slobodnim odlukama koje inimo, ali on nije njihov uzrok.
Inteligentnim biima - i ljudima i anelima - Bog daruje slobodnu volju i
podrava ih u potrazi za dobrom, dajui im posebnu snagu koja se zove
milost.
Prvobitan poloaj Satane i Adama je, po ovome, bio slian, jer su pre
sagreenja obojica bili potpuno slobodni. U osnovnim crtama oni su pose-
dovali slian karakter i slinu volju - slobodnu i neizopaenu. Budui da je
greh Adamovu volju, kao i volju njegovih potomaka, izopaio, sve dok nas
Hrist nije oslobodio ropstva. Prvobitni greh Satane imao je gori uinak, jer
on se s grehom srodio i tako sebe zauvek upropastio. Kada su jednom zgreili,
avo i njegovi aneli su odmah, i zauvek, svezani za tamu; ne postoji
mogunost da e se oni ikada pokajati. Kazna koja ih je stigla gora je od
kazne za ljude, zato to su oni prvobitno bili via bia, kojima je bila poverena
vea odgovornost. Za razliku od slabih i neukih ljudi, visoka inteligencija i
znanje za anele predstavlja oteavajuu okolnost.
102 Princ tame
Kasniji hrianski teolozi i pesnici nastojali su da prodube ovo obja
njenje, ali nijedno nije bilo u potpunosti uspeno. Osnovna ideja da je
prvorodni greh, bilo anela, bilo ljudi, toliko izopaio volju, da ona bez boije
milosti ne moe da postane ispravna. Meutim, ne postoji ni jedan valjan
razlog zbog kojeg bi Bog ljudima trebalo da prui ruku pomirenja, a da je
zauvek uskrati palim anelima. Ipak, u hriansko; tradiciji ogromna veina
teologa je zastupala stav da je greh anela neiskupiv.
Zato su aneli pali? Avgustin je ponudio dva objanjenja. Prvo je
ontoloko: samo je Bog savren i nepromenljiv. Aneli s Bogom ne dele
venost, ve su oni bia koja je Gospod stvorio na poetku vremena, a sva
stvorena bia podlona su promeni i kvarenju. Drugo objanjenje je moralno:
aneli su slobodno odluili da se priklone dobru sopstvene ograniene volje,
nasuprot neizmernom dobru boije volje i ta odluka nije bila niim izazvana.
Avgustina su ova objanjenja zadovoljavala u njegovom umerenom razdoblju,
ali kako ga je pred kraj ivota zaokupila ideja o predodreenju, on je ozbiljno
razmiljao o mogunosti da je Bog stvorio dve razliite klase anela. Imao
je sledeu dilemu: s jedne strane, obe klase anela (to znai svi aneli) morali
su da budu stvoreni apsolutno jednakim, u suprotnom - Bog bi bio odgo
voran za nejednakost meu njima, pa, konano, i za greh zbog kojeg su pali.
Ali s druge strane, ako meu njima nije bilo poetnih razlika, onda uzrok
njihovog pada ne moe da se otkrije i jedino objanjenje moe da bude
njihova apsolutno slobodna volja. Avgustin, u svojoj sudbinskoj fazi, ovo
nije mogao da dopusti, budui da mu se inilo da ovo ograniava apsolutni
suverenitet Boga.
Ovaj problem je pokuao da razrei na sledei nain: aneli, bia
ograniena i pogreiva, ali isto tako slobodna, sposobni su za greh ako su
preputeni sebi samima. Meutim, Bog nije eleo da oni padnu. Stoga je po
svojoj volji i milosti odluio da ih ojaa i u dobroti uvrsti. Ovo je anelima
donelo duboko razumevanje Boga, kosmosa i sopstvenog poloaja. Budui
da su tako potpuno razumeli stvarnost, oni vie nisu bili u stanju da se ogree
o njena naela, niti da zgree. Ovi aneli su sainjavali jednu skupinu. Druga
skupina je, takoe, stvorena kao dobra i bila im je data sloboda odluivanja,
ali je ovim anelima Gospod uskratio milost koja krepi dobrotu i nije ih liio
sposobnosti za greh. Oni su se slobodno odluili za greh i time postali
demoni. Bog nije uzrok ovih nedostataka volje, ali on ih je dopustio. Bog je
sve anele mogao da uvrsti u dobroti, ali drae mu je bilo da neke prepusti
sopstvenim zamislima.
J edini problem u ovom scenariju jeste taj to je Bog doneo ne
objanjivu i oigledno nepravednu odluku, da neke anele spase, a druge ne.
Osim toga, ova analiza ne uspeva da s Boga skine odgovornost za zlo, to
je bila Avgustinova namera. ak i ako Bog nije stvorio dve grupe anela,
rezultat je isti, ukoliko je odluio da meu anelima pravi razliku i tako
sopstvenom voljom stvori dve klase.
Klasino hriiansko gledite 103
Avgustin je mogao da izbegne ovu zamrenu argumentaciju da je
prihvatio najjednostavnije i najelegantnije reenje, po kome se apsolutno
slobodnom voljom, koja niim nije uzrokovana, neki aneli priklanjaju Bogu,
a neki grehu. Zbrka izvire iz Avgustinove nedoslednosti u izboru jednog od
dva osnovna gledita o zlu. ovek moe da smatra da su svemo i suverenitet
Boga apsolutni. U suprotnom, on mora da pokua da napravi branu izmeu
moralnog zla i Boga i pretpostavi istinsku slobodu inteligentnih bia. Avgu
stin je pokuao da sledi oba puta. Pa ipak, postoji put izmirenja boijeg
suvereniteta i slobodne volje. Avgustin je video taj put - Bog sopstvenu
svemo povlai iz sfere slobode bia - ali je taj put napustio zbog gledita
koje favorizuje predodreenost i koje odgovornost za moralno zlo direktno
prebacuje na Boga, da bi potom odbio da tu odgovornost jasno naglasi.
Kada je aneo po imenu Lucifer pao, postao je avo, a drugi pali aneli
su postali demoni - objanjava dalje Avgustin. Dobri aneli, koji su ostali
uz Boga, ouvali su svoju prirodnu, dodatno prosvetljenu inteligenciju, ali zli
aneli su, zaslepljeni grehom, izgubili i svetlost inteligencije i svetlost ljubavi.
Racionalne moi koje su ouvali bile su zatamnjene glupou. Demoni su
postali glupi, kao to je i zlo glupo - i to je srea za nas, jer Gospod koristi
njihovu glupost kako bi nas od njih zatitio. to je aneo zauzimao vili
poloaj na nebu, to je dublje utonuo u pakao; tako je Lucifer, princ meu
anelima, potonuo do najnie take univerzuma. On iz ove katastrofe ne
moe da se izbavi. Meu dobrim anelima vie se nikada nee pojaviti
nijedan novi avo. Sadanji avo vie nikada nee da se vrati u drutvo
dobrih, pisao je Avgustin.
Bez obzira na to da li greh avola ima ili nema uzrok, on ima specifinu
karakteristiku: oholost. Kada je Satanina volja zgreila, prvi njen greh bila je
oholost. Satanina oholost sastojala se od ljubavi prema sebi koja je bila vea
od ljubavi prema Bogu: Satana nije eleo da ita duguje Bogu i drae mu je
bilo da bude emisar sopstvene slave. Iz oholosti rodila se zavist prema Bogu,
a kada je stvoreno oveanstvo, javila se zavist prema srenom odnosu koji
su ljudi iz Rajskog vrta imali s Bogom. Posle oholosti i zavisti, sledila je la
i svi drugi gresi.
Pre prvobitnog greha avo nije imao mo nad oveanstvom. Ali, kada
smo slobodno odabrali da se od Boga otuimo, on je od Vinjeg dobio
izvesna prava na nas. avo nije mogao da trai ova prava, jer kao najvei
grenik on nikakva prava nije ni imao. Meutim, pravedni Bog je avolu dao
mo da nas iskuava, proverava i kanjava. Po pravdi, Bog je mogao zauvek
da nas ostavi avolu, jer mi smo slobodno odabrali da se od blaenstva
otuimo. Bog je, ne zbog pravde ve milosti radi, poprimio ljudsku prirodu,
kako bi nas sa sobom pomirio. To nije uinio iz potrebe, ve iz ljubavi.
Predao nas je Satani u ruke i mogao je da nas povrati bilo kojim sredstvom.
Meutim, Bogu je pravda draa od sile; zato je eleo da avolu plati dug; i
tako se Satani sm prepustio, a on ga je lakomo i urno epao.
104 Princ tame
Meutim, budui boanske prirode, kao i bezgrean, Isus ni na koji
nain nije mogao da pripada avolu. Zgrabivi ga, Satana se.ogreio o pravdu,
prekrio ugovor s Bogom i tako izgubio pravo na nas. Bogu je, u venosti,
poznata itava pria. Avgustin je napiso ivopisnu storiju o klopci i mamcu:
Hrist je bio sir u miolovci; Gospod ga je stavio u miolovku kako bi avo
posegnuo za plenom i izgubio ga. Meutim, Bog, u stvari, nije eleo da
nasamari Satanu, ve je znao da e ga sama pomisao na ljubav koju Bog ima
prema oveanstvu toliko preplaviti mrnjom, da e se u jalovom besu baciti
na Hrista. Satanin napad na Hrista neizbeno je proizaao iz Gospodove
odluke da uzme ljudsko oblije.
Avgustin je ovde saeo ideje uenja o iskupljenju i uenja o rtvovanju.
Hristovo rtvovanje je bilo delo neizmerne velikodunosti, s potencijalno
neizmernim uincima. Pa ipak, uinci su odmah bili ogranieni, zato to je
in rtvovanja neke ljude spasao, a neke nije. Na svetu postoje dva grada.
J edan je grad boiji - zajednica iji stanovnici eznu za Bogom i dobrotom.
Stanovnici boijeg grada svet vide kao privremeno boravite na putu ka
istinskom zaviaju. Drugi je ovozemaljski grad, a njegovi stanovnici gonjeni
pohlepom, poudom i gramzivou, jure za slavom i sami sebe obmanjuju
da im takva bedna trpeza nudi istinsku hranu. Ovozemaljski grad zaposedaju
zli aneli i zli ljudi; nebeski grad nastanjuju dobri aneli i dobri ljudi. Svet i
drutvo u kojem mi ivimo, meavina su ova dva grada. Neki od nas su
graani raja, a neki pakla, ali nije lako razluiti svece od grenika, teko je
ak biti siguran kojem gradu sami pripadamo.
I mada je Hrist umro za sve i eli da svi nastane nebeski grad, on
nikoga na to ne prisiljava, a mnogi ljudi su toliko izopaeni da ne ele da
ive na nebu i draa su im zadovoljstva ovozemaljskog grada. Stoga, rekao
je Avgustin, Hristovo stradanje ne ostvaruje svoje pune mogunosti: on ne
naseljava nebeski grad tako to iseljava zemaljski. Bog oveanstvu nepre
stano iznova nudi priliku; veina nije spasena, jer je odbila da primi dravljan
stvo neba.
Isus, ovek, umro je zarad svoje ljudske brae i sestara, a ne zbog palih
anela okorelih u grehu. I mada je Isusova smrt otklonila neke posledice
pada anela, ona nije otklonila njihovu otuenost od Boga, niti je spasila
ljude koji su odbili da sudeluju u rtvovanju Hrista- spasioca. Grenici,
zajedno s nevernicima i jereticima, stanovnici su ovozemaljskog grada, njihov
put vodi nanie. Oni su elije Sataninog organizma. Satana nad njima nije
izgubio prava i on e iveti dogod bude bilo njihovog greha. Pali aneli i
palo oveanstvo moda znaju da je Hrist Bog, ali i kada to znaju, iz tog
saznanja se raa strah pre nego ljubav, iz njega se ne izvlai pouka. Oni
spoznaju kosmos zato da bi mrzeli - i sm kosmos i njegovog Tvorca.
Mo, snaga i obimnost Avgustinovog dela, veini njegovih ideja, osigu
rale su istaknuto mesto u dijabologiji Zapadne crkve. Pa ipak, protivrenost
pojedinih Avgustinovih argumenata samo ilustruju tekoe svakog pokuaja
Klasino hriiansko gledite 10}
da se racionalnim pristupom doe do istine. Mistina teologija sirijskog
monaha pseudo-Dionizija Areopagita dala je dijabologiji nove imezije.
Piui oko 500. g., Dionis je razlikovao pozitivnu i negativnu teologiju,
naglaavajui negativan put spoznaje Boga kroz kontemplaciju i molitvu,
nasuprot pozitivnom putu razuma. Negativan put kombinuje ideju o indi
vidualnom oseanju bliskosti i srodnosti s Bogom, s idejom da jc Bog
intelektualno nesaznatljiv. Razumom nita ne moemo da saznamo o Bogu,
jer je Bog izvan svih granica naeg razumevanja. ,J er misli moje nijesu vae
misli, niti su vai putovi moji putovi, veli Gospod; Nego koliko su nebesa
via od zemlje, toliko su putovi moji vii od vaih putova, i misli moje od
vaih misli (Isa. 55.8-9). U poreenju s Bogom, na razum je neizmerno
malen i ogranien. Mrav bolje razume Platona nego mi Boga. I to je jo
znaajnije, Gospod je po sebi vei od samog razuma i nije ogranien ni
jednom racionalnom kategorijom. Ako elimo da se prosvetlimo, Boga
moramo da shvatimo razumevanjem koje nadilazi razum, a to razumevanje
nam je od Boga dato i neodoljivo nas privlai onome koji je izvor svega na
svetu.
Dionizije nije potpuno odbacio razum, jer iako sutina Boga - Boga-
u-sebi - za nas ostaje zauvek skrivena, energije Boga - njegove manifes
tacije, ili dela, ili prostiranje u kosmosu - mogu delimino da se spoznaju.
Bog se moe videti u stvarima ovog sveta, iako one samo prelamaju i
izobliavaju njegov lik. Povrh toga, razum nam govori da su neki iskazi manje
lani od drugih. Prva stepenica negativne teologije je imenovanje svojstava
Boga koja se najvie razlikuju od njegove neizmernosti. Sigurno da je tvrdnja
da je Bog ivot i dobrota istinitija od tvrdnje da je Bog vazduh ili kamen,
rekao je Dionizije, kada odriemo da se pijanstvo i bes mogu pripisati
Bogu, ta tvrdnja je istinitija nego kada odriemo da u saznavanju Boga
moemo da primenimo kategorije ljudskog miljenja. Misao moe da nas
vodi samo deliem tog puta. Sledea stepenica negativne teologije je razu-
mevenje da se ni jedno jedino svojstvo ne moe pripisati Bogu, jer su sva
svojstva proizvod ogranienog ljudskog uma. ak i odrene tvrdnje nemaju
valjanost. Na primer, ne moe se rei da je Bog veliki, ili da je Bog mali, niti
se moe rei da Bog nije ni veliki, ni mali; ove tvrdnje Bogu nameu
ogranienja, a ogranienja potiu od naeg nesavrenog razuma. Sutina
odrene teologije je u tome to ni jedna kategorija ne moe da obuhvati
Boga. Dionizijeva teologija je minimalistika, iskustvena i ograniena na
manifestacije Boga u kosmosu; ona se ne usuuje da govori o Bogu-u-sebi.
Bog-u-sebi, sutina Boga, stvara dela ili manifestacije, a to je kosmos.
Stvari nisu izvan Boga. Bog zna sve to postoji, ali ne u smislu da stvari
postoje pre, ili nezavisno od njegovog znanja. Sve to postoji postoji zato
to Bog to zna. Sve to ne postoji, ne postoji zato to Bog to ne zna. Stvari
istinski postoje zato to postoje u Bogu i deo su njegove energije.
Bog stvara kosmos ni iz ega, u smislu da ga ne stvara od neeg to
mu prethodi. Ne postoji nita osim Boga; osim njega ne postoji niko iz koga
106 Princ tame
bi stvari mogle da poteknu; Bog stvara kosmos iz sopstvenog bia. Kasniji
teolozi koji nisu razumeli sutinu uenja, smatrali su Dionizijeva gledita
panteistikim, ali nisu uspeli da shvate ni panteizam, ni nihilo teologiju.
Panteizam je doktrina po kojoj je kosmos Bog i Bog kosmos; Bog i kosmos
su koegzistentni, identini. Dionizije je bio daleko od ove spoznaje: on nije
bio panteista, ve panenteista. Panenteizam je uenje po kome je kosmos
Bog u smislu manifestacije Boga, ali i da je beskonano transcendiran u
Bogu-u-sebi. Kosmos je u Bogu kao suner u prostranom moru. Teologiju
nihilo stvorili su svetenici kako bi odbacili ideju da nezavisno od Boga
nije postojala nijedna prvobitna materija, nijedan drugi princip, ili tvar; ona
nije stvorena da bi negirala da je Bog stvorio kosmos iz sopstvene tvari.
Kasniji teolozi su esto vodili rasprave o tome da li je Bog postojao istovre
meno s nitavilom i da li je Bog stvorio kosmos iz nitavila. To je predstava
o Bogu koji sedi usred beskrajnog nitavila, a potom iz njega stvara svet.
Meutim, ovo implicira da je Bog podloan vremenu i da je nitavilo odista
neto. U stvari, nitavilo nije nita. Postoji Bog; to je sve to jeste; ne postoji
nita izvan Boga, ak ni nitavilo. Kosmos je manifestacija Boga o sebi.
Bog je ono to jeste. Sve to jeste od njega potie i sve to jeste ezne
da mu se vrati. Sve stvari pokree enja za Lepim i Dobrim, rekao je
Dionizije. Stvorenja koja nemaju volju, ili inteligenciju, prirodno tee Bogu;
bia koja imaju volju i inteligenciju svesno tee Bogu. itav kosmos ezne
da se s Bogom sjedini; i Bog ezne da kosmos u sebe primi. Prvi kreativni
in Boga je elja iz koje se izliva kosmos; njegov poslednji kreativni in je
elja da privue ono to je eljom stvorio. Univerzum potie od beskrajne
kreativne energije svojstvene prirodi Boga. On plamti od energije i isijava je
u beskrajnom obilju. S istom energijom i eljom, Bog kosmos ponovo upija
u sebe. Kosmos se nalazi u stanju stvaralake napetosti izmeu isijavajue i
upijajue energije. Svrha kosmosa je dinamiko ispoljavanje energije Boga.
Kosmos sainjava blistava hijerarhija koja poinje od entiteta najbliih
Bogu, a zavrava se biima koja su od Boga najudaljenija. Ova hijerarhija nije
statina, ve dinamina; ona je kao pokretna skala, ili lestvica na kojoj
inteligentna bia mogu da budu uznesena na putu sjedinjenja s Bogom.
Dionizije je prvi detaljno opisao nebeski poredak, u kome su aneli svrstani
u tri klase, sa po tri kategorije. Najvia trijada - Serafini, Heruvimi i Troni
- direktno prima svetlost od boanskog principa koji osvetljava kosmos.
Srednja trijada - Vladaoci, Vrli i Moni - prima svetlost od prve tijade, a
potom je prenosi na najniu trijadu - Principale, Arhanele i Anele. Arhan-
eli i Aeli prenose ljudima boiju volju. Ovaj hijerarhijski poredak prihva
tile su i Istone i Zapadne crkve.
Ideja da se serafini nalaze na samom vrhu aneoske hijerarhije, i ideja
da je avo najvii od svih anela, navela je mnoge pisce na pretpostavku da
je Lucifer serafin. Sm Dionizije nije zastupao ovo gledite, budui da u
njegovom sistemu najvii aneoski redovi nemaju dodira sa zemljom; veliki
Kua mora da potie iz jednog od najniih aneoskih redova, jer samo oni
Klasino hrifansko glediite 107
opte s ljudima. U stvari, Zli je u ovom sistemu igrao malu ulogu. Dionizije
nije uobliio hijerarhiju zla koja bi odraavala nebesku hijerarhiju.
Kako onda moe da postoji zlo u svetu koji je stvoren boanskom
eljom, u svetu u kome sve stvoreno ima bie u Bogu? Dionizije je smatrao
da se odgovor na ovo pitanje nalazi u razumevanju prirode dobra. Bog je
ljubav, ali je njegova ljubav poput hladnog zimskog vetra to iba i prodire,
protresa i uliva strah. Bog je ono to on jeste. To to on nije onakav kako
bismo mi eleli, za njega ne predstavlja ogranienje; mi smo ogranieni zato
to elimo da se Bog ravna prema naim eljama. Bog jeste ljubav, ali on je
istovremeno i Bog Avrama, Isaka, J akova i Mojsija, i ovek na moe da vidi
njegov lik i da ostane iv. Bog je i jedno i drugo, i vie od toga. Ljubav Boga
i njegova dobrota su izvan svih ljudskih zamisli o ljubavi i dobroti.
Dionizije je morao da se suoi s jednom dilemom. Njegov sistem je
u biti monistiki, jer u njemu nema mesta za bilo ta drugo osim za Boga.
Dosledna monistika pozicija sada mora da potvrdi da ak i zlo predstavlja
deo Boga. Dionizije je, konzistencije radi, morao da kae da ak i zlo potie
od Boga, i da se, ma kako transformisano, njemu vraa. Meutim, Dionizije
nije mogao da se pomiri s tim; stoga je morao da iznae put ouvanja boije
dobrote. Izlaz je naao u teoriji lienosti. Zlo je samo nedostatak dobra; ono
nema istinsko bie, zlo je samo senka bia. U jednom izlivu reitosti
Dionizije je napisao da je zlo: pomanjkanje, nedostatak, slabost, nesrazmer-
nost, greka, besciljnost, neprivlanost, beivotnost, glupost, nerazumnost,
nesavrenost, nestvarnost, nesvrhovitost, neodreenost, jalovost, nepokret-
nost, nemo, bezvrednost, nezgrapnost, nesreenost, tama, bestelesnost; zlo
nikada nije imalo istinsku egzistenciju.
Sve je Bog, ali zlo nije Bog, budui da ono nije nita drugo do
pomanjkanje bia, nedostatak dobra. Ovo je argument teorije lienosti. Ona
predstavlja plemenit intelektualni napor i odvanu logiku odbranu sve
monog i svedobrog Boga. Veina otaca, zajedno s Avgustinom, podrala bi
ovu odbranu. Ali, za Dionizija i njegove sledbenike, ona je predstavljala neto
vie od nunosti. Budui da Bog nije samo stvorio univerzum, ve je sm
univerzum Bog, postavljalo se pitanje kako zlo moe da postoji u samom
Bogu. Ono to jeste, to je Bog; kosmos je Bog; ali u kosmosu postoji zlo.
Kako razreiti ovaj bolan problem? Tako to e se zlu odrei istinsko
postojanje. To je jedno elegantno, logiki brilijantno reenje. Ali ono ne
funkcionie, jer ono ne uspeva da objasni patnju mnotva mukaraca, ena,
dece i ivotinja; istinski bol nije puka lienost. Povrh toga, ak i da je zlo
nedostatak dobra, kao to je hladnoa nedostatak toplote, mi i dalje moramo
da se pitamo otkuda ta hladnoa u telu Boga koji jeste kosmos, otkud taj
nedostatak, otkud zlo?
Pa ipak, Dionizijev kosmos nas upozorava da se svet ne moe smatrati
potpuno zlim i da je dobrota mnogo temeljnija, stvarnija i monija. On nas,
takoe, podsea na snagu nae enje za harmonijom, kao da nas neto
108 Princ tame
privlai tom jedinstvu koje zauvek izmie naem razumevanju. Dionizijev
kosmos je sveti poredak, nepromenljiv, apsolutan. Nita remetilako u njemu
ne moe da postoji. Harmonija je usklaenost svih bia u ovom kosmosu, a
jedinstvo se progresivno ostvaruje, tako to se sva bia postepeno stapaju s
Bogom.
Stoga zlo nije priroeno kosmosu, ili bilo emu postojeem. Meutim,
kako moe biti da demoni nisu dobri, ako su od dobra stvoreni?, pitao se
Dionizije. Priroda avola je stvarna i dobra, budui da je nju stvorio Gospod
Ali avo se udaljava od dobrote, bia i stvarnosti, i kree se ka lienosti, u
onoj meri u kojoj sopstvenu volju od stvarnosti Boga okree ka nestvarnosti
sopstvenih sebinih elja. avo se od svih bia najvie udaljio od Boga i
najvie pribliio praznini. Istono pravoslavlje je sledilo Dionizijevo obja
njenje zla, kombinujui teoriju lienosti i teoriju slobodne volje, dok je
zapadna teologija sledila slina Avgustinova objanjenja. Tako su i racionalna
i mistina teologija dole do slinih odgovora, a njih su kasniji teolozi poput
Akvinskog, utkali u skladnu potku.
Klasina hrianska tradicija je sada ustanovljena. Ram je napravljen,
platno je zategnuto. Vekovi koji su usledili slikali su detalje. Pa ipak, slika
jo nije sasvim skladna, jer je okvir trpeo pritisak i trebalo ga je popravljati,
a moda i preraditi. Klasinoj strukturi nedostajala je konzistentnost isto
monistikog, ili isto dualistikog gledita; njena poludualistika priroda bila
je protivrena i neprestano je predstavljala izazov za hrianske mislioce.
Veina hriana je, svesno ili nesvesno, zatvarala oi, ili izbegavala ove
protivrenosti. Najbolji i najumniji hvatali su se* u kotac s njima, i u tom
procesu oslobodili ogromne stvaralake snage. Iz protivrenosti klasinog
gledita izvire njena ogromna snaga. J ednostavnije reeno, konzistentni si
stemi ne uspevaju da se izbore s ambivalentnou stvarnog sveta kakvim ga
doivljavamo; oni su krhkiji, lake se lome. Protivrenosti su klasinoj
strukturi dali fleksibilnost, suptilnost, gipkost; one su otvorile prostor nepre
kidne napetosti i neprestane borbe za razumevanjem, to hrianski napor
da se uhvati u kotac sa zlom ini kreativnim, otvorenim i oslobaajuim.
Iako se ova knjiga ne bavi muslimanskom tradicijom, mora se primetiti
da muslimansko gledite o zlu i avolu ima slinu stvaralaku napetost. I
mada je islam, u odnosu na hrianstvo, vie monistiki, muslimanski teolozi
se takoe suoavaju s problemom zla na svetu koji je stvorio beskonano
dobar i svemoan Bog. Islam je u mnogim razmiljanjima usvojio gledita
ranih hrianskih otaca. Muslimanski teolozi su razvili i racionalan i mistian
pristup, slian pristupima koji se pojavljuju u hrianskoj tradiciji. Musliman
ska teodiceja je bogato satkana, i s hrianstvom i judaizmom deli identino,
verno prenoenje ljudskog iskustva i istu hrabrost u suprotstavljanju izazovu
koje se zove zlo.
Ilustracija: avo i tata gospa.
Drvorez iz knjige Ogledalo vrline, Bazel, izdanje 1497. g.
ARODNI
L U C I F E R
I LUCIFER
E L I T E
Narodnu religiju - religiju neukih - sainjavale su teorijske ideje elite,
koje su do najniih lestvica drutva stizale u preienom obliku (obino
pojednostavljene), i kombinovane su s elementima folklora i legende.
U ranom Srednjem veku, teologijom, obrazovanjem i uenou domi
nirali su manastiri. Monasi, koji su u manastirskim kolama davali versku
pouku svetenstvu i putem propovedi poduavali laike, svoju dijabologiju su
zasnivali na ivopisnim i zastraujuim opisima pustinjskih otaca, koji su
naglaavali demonsku sveprisutnost i opipljivost. Propovednici su se nadu-
gako i nairoko bavili demonima i tako, zastraivanjem, odvraali pastvu od
greha. Nasuprot monakom naglaavanju moi avola, u folkoru i legendi je,
kao neka vrsta ravnotee, postojala tendencija da se avo ismeje i prikae
kao nemoan. To je bila prirodna psiholoka reakcija protiv uasa koje je
izazivalo monako gledite. to se senka Satane vie pretei nadvijala, to je
bilo potrebno vie humora da se odagna jeza koju je izazivala. U napetosti
izmeu ove dve suprotne tendencije, narodno verovanje je osciliralo izmeu
vienja Satane kao strahovito monog gospodara tame i Satane kao budale.
Popularna i folklorna verovanja bila su manje jasno definisana od
teolokih; folklorni avo se pretapao u druge negativne likove kao to su
dinovi, zmajevi, duhovi, monstrumi, zveri i patuljci. Folklorno predanje
mnogih generacija dodalo je tradiciji mnotvo trivijalnih detalja: kakvo odelo
avo nosi, kako igra, koliko je neprijatan i koliko dlakav i kako moe da se
izbegne ili nadmudri. Neke od ovih pojedinosti postale su iroko prihvaene
i nale su svoj izraz u umetnosti i literaturi. Meutim, budui da se nijedna
od ovih pojedinosti nije ticala sutinskog pitanja prirode zla, mali broj je
postao znaajan element tradicije. Ozbiljne rasprave o problemu zla su daleko
vie poticale od elite. I zaista, narodna banalizacija Princa tame zamagljivala
112 Princ tame
je i podrivala ljudski napor da shvati i da se uhvati u kotac s ruilakom
silom.
Folklor je avola esto razdvajao na vie linosti. J o iz vremena
apokaliptine knjievnosti, avo je nosio mnoga imena, kao to su Satana,
Samael, Asmodeus, Satanel, Belijal, Belezebub, a u nekim priama ova imena
su se pripisivala razliitim linostima. Srednjovekovni folklor i narodna
knjievnost ponekad su posezali za ovim dramskim sredstvom: na primer,
Lucifer se pojavljuje kao princ pakla, a Satana kao njegov pomonik. Ali,
ovakvim razlikovanjima nedostajala je konzistentnost i koherencija; legenda
i literatura ih je veinom ignorisala, a teologija ih je glatko odbacila. Najdublje
i najjasnije teoloko i psiholoko vienje avola bilo je ono po kome je avo
jedna jedinstvena linost koja upravlja silama zla.
Pored drevnih imena koja su poticala iz judeo-hriansko-gnostike
tradicije, Zli je dobio silesiju pukih nadimaka, koji su vremenom postajali
sve brojniji i razliitiji. On je bio Neastivi, Naletnik, Prokletnik, Reponja,
Rogonja, Bradailo, Kusi, Matori, Neid itd., a slina imena ima i u drugim
jezicima. Ova imena se meaju s imenima niih demona, koja se, pak,
poistoveuju s paganskim duhovima patuljaka kao to su troli, goblini,
kepeci, koboldi itd. Postoje na stotine takvih imena, kao to su Teritop,
arlot, Federvi, Hinkebejn, Hejnekin, Rumpelstiltskin, Hauzibut, Hamer-
lejn, Robin Hud, Dobrina Robin itd. Nadevajui avolu apsurdna imena
narod je proizvodio protivotrov za stravu koju je im je Zli ulivao.
Satanina pojava je u folklornoj tradiciji imala isto onoliko oblika koliko
i imena. On se esto poistoveivao ili povezivao sa ivotinjama, delimino i
zato to su se ivotinje tovale kao paganski bogovi, a njih je hrianstvo
poistoveivalo s demonima. avo je mogao da se pojavi u obliku gotovo
svake ivotinje, osim jagnjeta, magarca, ili bika (zato to je Hrist janje
boije, a bik i magarac se tradicionalno vezuju uz jasle). avo se najee
prikazivao kao zmija, zmaj, jarac, ili pas. Uzimao je i brojna ljudska oblija:
pojavljivao se kao starac ili starica, privlana devojka, sluga, uboga skitnica,
ribar, trgovac, ak, obuar, ili seljak. esto se pojavljivao kao svetenik,
monah, hodoasnik, ili kakav drugi sveti ovek. On je mogao da bude teolog,
matematiar, lekar, gramatiar, i u debatama se pokazivao kao veoma vet i
ubedljiv. avo je mogao da uzme oblije anela svetlosti, upozorio je sv.
Pavle, a povremeno se ak usuivao da se izdaje za Hrista ili sv. Majku boiju.
Mogao je da se pojavi i kao zlokobni din, idol, ili ruilaka sila. Njegov
istinski oblik je amorfan ili nevidljiv, meutim, on moe da ga menja u
zavisnosti od svojih namera.
avo esto deluje izoblieno i monstruozno, njegov spoljanji izgled
odaje njegovu unutranju rugobu. On je hrom zato to je pao s nebesa;
kolena su mu okrenuta natrake; na stomaku, kolenima, ili stranjici ima jo
jedno lice; on je slep; ima rogove i rep; ili nema nozdrva, ili ima samo jednu;
Narodni lucifer i lucifer elite m
nema obrva; iz raskolaenih oiju seva mu vatra; umesto nogu ima papke;
oko sebe iri sumporni zadah; obrastao je ekinjastom crnom dlakom; ima
nagrena imiasta krila. Na umetnikim slikama avo je liio na paganskog
boga Pana - imao je rogove, papke, jareu dlaku, krasila ga je povelika nosina
i pozamaan falus.
avo je obino crn, to simbolizuje odsustvo svetla i dobrote. Koa
mu je crna, odea mu je crna, ili se javlja u obliku crne ivotinje. Ponekad,
on je crni jaha na crnom konju. Druga njegova uobiajena boja je crvena -
boja krvi i vatre; avo se oblai u crveno, ili ima plameno riu kosu; smatra
se da su riokose ene i mukarci vie podloni njegovom uticaju. avo je
povremeno i zelen, zato to se povezuje sa silama vegetacije, umskom
divljinom i lovom. Za pojasom nosi plameni ma ili gvozdeni budak, a
ponekad i kropotave lance. Ume nekad da udeli novac, ali pre ili kasnije iz
toga neizbeno ispadne neto vulgarno. Isto vai i za njegove druge darove:
vitez koji je bio pozvan na tajanstveni banket video je kako se, na njegove
oi, sona jela i fina vina pretvaraju u izmet.
avo dolazi sa severa - oblasti tame i nepodnoljive hladnoe. Postoji
udna veza izmeu Satane i Deda Mraza (sv. Nikole). avo ivi na dalekom
severu i vozi upregnute irvase; nosi odeu od crvenog krzna; silazi kroz
dimnjake preruen u aavog crnog Petra; kao crni Petar on nosi ogromnu
vreu u koju trpa grehe grenika (a tu ubacuje i nevaljalu decu); nosi prut
ili tap, kako bi podelio packe krivima (danas on donosi samo eerleme);
on leti po nebu uz pomo udnih ivotinja; ostavlja mu se hrana i vino kako
bi se obezbedila njegova naklonost. Nadimak stari Nida direktno potie
od sv. Nikole. Sveti Nikola se esto vezivao za kult plodnosti i zato su voe,
orasi i voni kolai njegovi karakteristini darovi. Ova neobina veza po
kazuje veliku asocijativnu slobodu folklora i njegovo udaljavanje od sutine
problema. Permutacije folklornog avola gotovo su neograniene; u veini
sluajeva one ne proniu duboko u problem zla.
Sve to je nekada bilo posveeno paganskim bogovima, za Satanu je
postalo svetinja. On je prebivao u paganskim hramovima: hriani su ove
hramove ili ruili, ili posveivali u crkve. Drvee, izvori, planine, bogaze,
peine i ruevine (posebno megalitske), lugovi, potoci i ume, bili su stalna
skrovita Princa tame. avolova omiljena doba dana su podne i pono, ali
on, takoe, voli sumrak; avo nestaje u zoru s prvim petlovima. Vazduh je
toliko ispunjen demonima, da bi igla baena s nebesa zasigurno jednog
pogodila; demoni se kao muve roje u vazduhu. avo obino boravi u
podzemnom svetu, esto u sreditu zemlje; jedno manje poznato predanje
pakao je smestilo na Island - zemlju velike hladnoe, kripavih gleera i ivih
vulkana, to sve govori da se radi o mestu patnje.
Lucifer i njegovi sledbenici aktivni su uvek i svuda. Oni izazivaju
mentalne i telesne bolesti; oni kradu decu, na ljude odapinju strele, mlate ih
114 Princ teme
toljagama, ili ih spopadaju s lea. Prodiru u telo kroz svaki otvor, naroito
kroz usta kada se zeva, ili kroz nos, dok se kija. Oni se stalno vrzmaju po
grobljima, ruevinama i kuama. Duhovi koji se pojavljuju u srednjovek-
ovnom folkloru su due koje su iz istilita putene na odmor, ali je
hrianska teologija ee pretpostavljala da su to zapravo demoni koji su
uzeli oblije mrtvih.
avo jae nou kao predvodnik divljeg lova. Okruuju ga demonski
psi to potmulo ree. Satana i njegovi sledbenici jure kroz ume jaui
sablasne konje i duvaju u svoje prozukle roge. Nesrenik koji bi usred
divljine, i u pola noi, uo ovaj ubitaan zvuk, morao je odmah da padne
niice, jer videti ovaj divlji opor znailo je sigurnu smrt. Lov moe da
predvodi buna gomila divljih ena na elu sa enskim demonom (drevna
boginja plodnosti) - ovaj motiv je postao jedan od elemenata predanja o
veticama. Satana uva podzemna blaga, kao i njegova manifestacija - zmaj.
avo i njegove sluge natrake jau ivotinje. Demoni su, zauzevi mesto
teutonskih dinova - graditelja megalita - zidali dinovske zamkove. Vero-
valo se da svaki ogroman, tajanstven kamen stoji na tom i takvom mestu
zato to ga je tu bacio, nasadio, ili iskopao avo. Postoje avolje jaruge,
nasipi, mostovi, kanjoni i kule. Lucifer na zemlju baca meteore; on u luke
nanosi sprudove da bi nasukao brodove. On zida pristanita, kue, puteve,
pa ak i crkvene tornjeve. Mostovi su njegovi omiljeni graevinarski projekti.
Sledea pria je karakteristina: Dek i avo grade most nedaleko od Kent-
mauta. to god da nou sazidaju, po danu se srui. Na koncu, Satana zavrava
gradnju, znajui da e se dokopati due onoga koji prvi pree most. Ali,
Dek ga prevari tako to na put baca kosku, tako da je pas prvi stvor koji
preko mosta pree.
Teologija je insistirala da avo moe da se porazi jedino uz pomo
Hrista, ali folklor je krotio strah doputajui ljudima da, dosetkama i lu-
kavstavima, sami nasamare Princa tame. avo je obuaru sazidao kuu, tek
kada mu je ovaj obeao da e mu dati duu im dogori svea, ali obuar je
ugasio sveu pre nego to je dogorela. Lucifer moe da se pobedi u rvanju,
koenju, sejanju, pijankama, opkladama, ili raspravama. Ponekada je Satana
doivljavao groteskna ponienja, kao onda kada je skinuo toak s kola i tako
pokuao da sprei sv. Teobalda da stigne na sabor. Svetac ga je naterao da
sam zauzme mesto toka i zadovoljno je nastavio put s Luciferom, koji se
pod njim kotrljao po putu. aci, seljaci, obuari, kovai, teaci, sluavke i
kalueri, uobiajeni su junaci ovakvih pria; pobednik je retko svetenik ili
plemi. Prie razrauju ideju da su siromani i ponizni mudriji od bogatih i
oholih. Oni svojom domiljatou i zdravim razumom pobeuju nadobudne
- ukljuivi i samog Lucifera. Narodna religija i teologija se podudaraju u
verovanju da je avo, ma koliko vet i prepreden, u sutini budala koja nita
ne razume.
Narodni lucifer i lucifer elite
Narodne prie su obino imale za cilj da Zlog svedu na pravu meru,
ali neke zastraujue prie otkrivaju drugu stranu ambivalentnog oseanja
naroda: istinski uas pred mranom silom. Dek od Francuske susreo je kraj
puta kaluera koji je izgovarao imena onih koji e umreti sledee godine;
Dek je uo svoje ime; uasnut, provirio je ispod kaluerove kukuljice i
ugledao grozno i zlobno Satanino lice. ovek nikada u besu ne sme da zaziva
avola, jer on moe da nas iznenadi i da se odazove. Otac, iznerviran plaem
svoje erkice, povikao je da eli da je avo odnese; to se i desilo. Krmar
koji se kleo, Neka me avo odnese ako laem, uskoro je zaalio to nije
utao.
avo je gotovo uvek mukarac. On ima monu staramajku, koje je,
verovatno, personifikacija drevne boginje plodnosti; takoe, on ima enu i
sedam keri koje oliavaju sedam smrtnih greha. On je otac antihrista, kojeg
zainje s vavilonskom bludnicom; avo zainje i druga zla ili natprirodna bia
kao to su Merlin, Atila, Kaliban, ili dinovi. Kada avo oplodi smrtne ene,
naroito kada oplodi majku antihrista, on parodira boansko Ovaploenje.
Budui da je avo, kao jedan od anela, bespolan, i moe da uzme bilo koje
oblije, on bi kao ona mogao da rodi dete nekom mukarcu, ali onda ne
bi mogao da se ruga Svetom duhu koji donosi blagovesti Majci boijoj. U
temelju ovakvog stava stoji seksistika predrasuda da svako ko poseduje tako
ogromnu mo mora da bude mukog pola. Luciferova majka, koja ponekad
nosi ime Lilit, ponosna je na svog sina avola. Parodirajui Mariju i anele,
ona, zajedno s demonima, staje uz tron svoga sina, gde mu svi zajedno pevaju
hvalospeve. U paklu, kao i na zemlji, uloga ene je da sledi mukarca i da
mu se divi. U folkoloru se reflektovalo ne samo savremeno drutvo ve
milenijumima staro verovanja u muku superiornosti i dominaciju.
Linija razgranienja izmeu avola i njegovih sledbenika - niih de
mona, povremeno nejasna ak i u teologiji, u folkolru je bila jo nejasnija.
Najznaajniji od svih Sataninih saboraca je antihrist, koji e doi pred kraj
sveta, kako bi sile zla poveo u poslednji, oajniki boj protiv dobra. Meu
ljudima, Satanini najistaknutiji pomagai bili su jeretici i J evreji, a od kasnog
srednjeg veka i vetice. J evreji i jeretici bar nisu morali da budu svesni da
slue Satani, ali vetice su se svesno svrstavale u njegove redove, oboavale
ga i prinosile mu rtve.
Postoji bezbroj naina uz pomo kojih ovek moe namerno da zazove
Satanu, meutim, najdelotvorniji nain da se Satana pojavi je molitva analogna
molitvi Bogu. Takoe, koristei magiju, ovek moe da prisili avola da se
pojavi, ali ovde ne postoji analogija s boanskim. Bogu moe jedino da se
uputi molba; avo moe biti moljen, ali on moe i da se prisili. Satana se
najozbiljnije poziva kada postoji namera o sklapanju formalnog ugovora.
Ideja o ugovoru s avolom pojavila se ve u V veku, u poznatoj prii o sv.
Bazilu, a nalazimo je u jo poznatijoj prii o Teofilu iz Kilikije, koja je nastala
u VI veku.
116 Prine tarne
Hinkmar iz Remsa je, u IX veku, zabeleio ovakvu priu o sv. Bazilu:
jedan ovek je eleo da zadobije naklonost lepe devojke, pa se za pomo
obratio arobnjaku, i saglasio da e ga platiti tako to e se napismeno odrei
Hrista. arobnjak, radostan to je ugodio svom mranom gospodaru i
regrutovao novog oveka, sastavlja pismo za Satanu, nareuje bludniku da
izae u no i pismo baci u vazduh. On to i uini, pozivajui sile zla. Mrani
duhovi silaze i odvode ga pred samog Lucifera. Veruje li u mene?, pita ga
Gospodar tame sa svog prestola. Da, verujem. Odrie li se Hrista?
Odriem ga se, odgovara bludnik u svetogrdnoj parodiji krtenja. Potom
se Satana ali: Vi hriani mi dolazite uvek kada vam treba pomo, ali kasnije
hoete da se pokajete i zloupotrebljavate milosre Hristovo. elim da mi
podaniku vernost napismeno jami. ovek pristane. avo, zadovoljan
pogodbom, uini da se devojka zaljubi u bludnika, a bludnik od devojinog
oca zatrai dozvolu da je oeni. Otac, elei da devojka postane kaluerica,
to odbija. Devojka se bori protiv avolske kunje, ali na kraju vie nema
snage da se odupire. Meutim, ba u trenu kada devojka odlui da mu poda
svoju ednost, pogodba se razotkriva i devojka umie sudbini goroj od smrti,
a bludnik se, uz pomo sv. Bazila, pokaje.
Druga, i jedna od najpopularnijih evropskih pria - legenda o Teofilu,
sasvim je sigurno pretea legende o Faustu. Teofilu, sveteniku iz Male Azije
je, nakon smrti biskupa, ponuena biskupija. Teofil je najpre odbio ponudu,
ali se potom pokajao, jer mu je novi biskup oduzeo kancelarije i poasti.
Razgnevljen, Teofil je skovao plan kako da povrati svoj uticaj i osveti se.
Posavetovao se s jevrejskim arobnjakom, koji ga je nou odveo na tajno
mesto gde su nali avola u drutvu svojih poklonika, koji su nosili baklje i
svee. avo ga je upitao ta eli, a Teofil je pristao da postane njegov sluga,
u zamenu za izgubljene beneficije. Zakleo se Luciferu na podaniku vernost,
odrekao se Boga i obeao da e svoj ivot ispuniti poudom, oholou i
prezirom. J amei ovo, potpisao je formalan ugovor, uruio ga avolu i
poljubio ga u znak pokornosti. avo mu je dao ogromno bogatstvo i mo,
ali na kraju je doao da zatrai svoju platu. Uasnut, Teofil se pokajao i u
pomo pozvao Majku boiju. Marija je sila u pakao, ugrabila ugovor od
Satane, vratila ga Teofilu, a on ga je potom unitio.
Ova legenda, po kojoj pakao istovremeno reflektuje i hriansko
krtenje i vazalske odnose feudalizma, brzo se irila Evropom i vrsto
utemeljila ideju o ugovoru s avolom. Ovo je jedan od malobrojnih primera
da je narodna ideja izmenila tok elitne teologije. I do tada su svetenici tvrdili
da su se svi grenici implicitno saglasili da budu sluge Satanine, ali ideja o
eksplicitnom ugovoru, uz odavanje potovanja avolu, bila je nova. Ve u
XV veku, ugovor s avolom je predstavljao glavnu optubu protiv nabeenih
vetica, a u XVII veku, dokumenti koji su navodno sadravali takav formalan
ugovor, bili su, kao dokaz, iznoeni pred sud.
Narodni lucifer i lucifer elite ---- 117
Ugovor s avolom bio je jedan od kamena temeljaca za demonizaciju
manjina - u glavama hriana dogodio se preobraaj - jeretici, J evreji i
muslimani sada su bili svesni podanici Princa tame. Potpuno nerazumevanje
religije drugih dovelo je hriane do najneverovatnijih pretpostavki. Verovalo
se da J evreji - koji nisu verovali u Ovaploenje i evharistiju - kradu hostije,
nose ih kuama i probadaju sve dok ih ne unite. Verovalo se da se muslimani,
inae rigidni monoteisti, klanjaju idolima. Nemaka verzija Rolandove pesme
je eksplicitna: muslimani su pagani koji potuju sedamsto idola, a glavni idoli
su Apolon i Muhamed. Muhamed, ovek-prorok, za hriane je bio vrhovni
bog idolopoklonikih muslimana i jedva da su ga razlikovali od samog Satane.
Iz toga je sledilo da hriani imaju i pravo i dunost da iskorenjuju ove
monstrume. To je vailo i za J evreje, jer oni ne samo to su skrnavili hostije,
ve su otimali i rtvovali hriansku decu. Njihove sinagoge bile su Satanini
hramovi; oni su upranjavali crnu magiju; antihrist e biti J evrejin iz plemena
Dan. Relativnu toleranciju prema J evrejima u ranom srednjem veku, u XI
veku je zamenio estoki antisemitizam, koji se ispoljio u masakrima, ubi-
stvima i masovnim izgonima.
avo je u narodnoj religiji igrao i jednu mnogo konstruktivniju ulogu
- on je bio sredstvo ironine kritike samog hrianskog drutva. avolova
pisma postala su popularan anr u kasnom srednjem veku. Ova pisma su
imala trostruku funkciju: ismevala su korumpirano svetenstvo, a naroito
papski dvor; bila su zabavna; i konano, davala su pouku u govornikoj
vetini. Pisma su najee sastavljana u formi darovnica ili povelja, u kojima
Lucifer svoje slubenike obasipa nagradama. On se zahvaljivao svetenstvu
na pohlepi, banenju i ovozemaljskim htenjima, to mu je sve donelo mnogo
novih kandidata za pakao. U ovim pismima pozdravne rei su parodirale
pravnike povelje: J a, Satana, vladar svih paklenih regija, kralj seni, vojvoda
prokletih, svom najvernijem slugi J ovanu Dominiciju, nadbiskupu Raguze i
podstrekau svih avoljih dela, aljem dobro zdravlje i elim vean napredak.
Luciferovo pismo, napisano 1351. g., mnogo se prepisivalo i prekrajalo.
Posle pozdrava svim iteljima naeg kraljevstva, oholim sinovima, a posebno
dostojanstvenicima moderne crkve, u pismu se kae, iz pakla vam aljemo
neke od vienijih demona i plemia da vas posavetuju i ispomognu; vi,
premudri, dobro znate kako da se priklonite njihovim savetima i kako da
usavrite njihove podmukle smicalice. Posle dugog satirinog prikaza stanja
u crkvi, pismo se zavrava, napisano u sreditu zemlje, u naem kraljevstvu
seni, u prisustvu hordi demona to su se, posebno za ovu priliku, okupili na
naem podmuklom zboru.
Hrianska liturgija bila je povezana s narodnom religijom, zato to
se veina ljudi susretala s hrianstvom znatno vie kroz crkvene rituale, nego
kroz teologiju. Meutim, avo je igrao beznaajnu ulogu u liturgiji, osim
jednog znaajnog izuzetka - ritula krtenja. Ve u III veku, u Zapadnoj crkvi
118 Princ tame
je bilo uobiajeno da se za Uskrs organizuju obredi krtenja. U nedeljama
koje su prethodile Uskrsu, organizovale su se serije ritauala predostronosti
- sluenja misa u kojima se vrio egzorcizam nad nekrtenima koji trae da
budu primljeni u crkvu. Egzorcizam je postao neodvojivi deo krtenja. Pre
nego to bi bio primljen u hriansku zajednicu i telo Hristovo, Princ tame
je morao biti isteran iz due kandidata.
Re egzorcizam vodi poreklo iz grkog paganizma, a na grkom re
exorkizo znai zakletvom osigurati, ili usrdno moliti. U korenu, ova re
znai sveano i usrdno obraanje nekom ili neem, i ona nije nuno povezana
s demonima. Paganski Grci, pa ak i rani hriani, egzorkizo su mogli da
upute dobrim, isto kao i zlim silama. U Novom zavetu, dva puta je upotre-
bljena re egzorcirati i ona oznaava iskreno obraanje Hristu.
U III veku znaenje egzorcizma se suzilo: re je oznaavala indirektnu
' molitvu Hristu da odagna kodiljive duhove iz ljudi ili stvari. Voda, tamjan,
so i ulje, koji su se koristili u ritualu krtenja morali su da prou kroz
egzorcizam: Egzorciram te soli, tvoju tvar... i neka tvar tvoja, u ime Svetoga
trojstva, postane delotvorni sakrament i Dumanina natera u beg. Obraanje
avolu i demonima moglo je biti direktno i ta dva modela su kombinovana,
kao, na primer, u egzorcizmu vode: Egzorciram te, tvari vode, egzorciram
vas, vas avolske legije. Nekrtenim osobama je bio potreban egzorcizam,
zato to je Satana jo od doba Adama i Eve drao vlast nad ljudima. U osnovi
egzorcizma stoji pretpostavka da ak i posle Ovaploenja Satana dri izvesnu
mo nad materijalnim svetom, kao i nad posrnulim ljudima.
Pored egzorcizma, postupci u ritualu krtenja sadravali su i druga
sueljavanja s avolom. Zli se strogo opominjao da treba da shvati pravednost
sudbine koja mu je dodeljena, da se pokloni Trojstvu, kao i da izae iz
nekrtenog. Uobiajena formula je glasila: Stoga odlazi, avole prokleti, ali
neki tekstovi, kao ovaj iz galske liturgije, predstavljaju remek dela anateme.
Suprotstavljeni ti se, prokleti i najneistiji due, uzroku pakosti, sri zloina, poreklu
greha, suprotstavljam ti se, tebi, to se sladi zlostima, svetogrima, preljubama i ubi-
stvima! Usrdno te molim Hristovim imenom, javi se, ma gde se u telu krio, izai iz tela
koje si zaposeo, isterujem te duhovnim biem i nevidljivim mukama. Zahtevam da napusti
telo ovo to je Gospod proistio. I nek ti bude dovoljno to si u starim eonima svojim
delima uticao na srca ljudi i vladao skoro vascelim svetom. Danas se svakim danom tvoje
kraljevstvo rui, tvoje oruje malaksava. Kazna tvoja izreena je jo od davnina. U Egiptu
te pokosie kuge, udavio si se u Faraonu, uniten si s J erihonom, poraen u sedam
kanaanskih plemena, Samson te u neznabocu podjarmio, David te u Golijatu sasekao,
Mordehaji te obesili u telu Hamuna, Danilo te u Belu porazio, kanjen si u obliju zmaja,
J udita ti glavu smakla, pojarmljen si u grenicima, spaljen kao guja, oslepljen u proroku,
u Simonu arobnjaku posramio te Petar. Kroz mo svih svetaca izmuen si, samleven i
baen dole u veni plam, u podzeman svet seni... Odlazi, odlazi, ma gde da se krio, i
nikada vie ne trai tela posveena Bogu; nek' ti tela naa budu zauvek nedostupna, u
ime Oca, i Sina i Svetog duha.
Narodni lucifer i lucifer elite 119
Obredni postupci sadravali su i izduvavanje - svetenik je duvao u
lice obraenika kako bi pokazao prezir prema demonima i oterao ih. Svetenik
je, takoe, pljuvao u obraenikove ui, podraavajui Hristova isceljenja. Na
elu mu je opisivao znak krsta, da bi demone drao na odstojanju. Za vreme
usknjih bdenja, obraenik se okretao ka zapadu - oblasti smrti i tame - i
tri puta formalno odricao Satane. Potom se okretao prema istoku, ka svetlosti
i uskrsnuu, i zvanino izjavljivao da se pokorava Hristu. Posle ovoga, bio
je pomazan osveenim uljem koje ga je titilo od daljih nasrtaja Princa tame.
Centralni postupak obreda krtenja - zaranjanje u vodu - simbolizovao je
silazak u podzemni svet smrti, a izranjanje je simbolizovalo ponovno roenje
i uskrsnue. Krtenje, vrhunac individualnog osloboenja od Satane, imalo je
mo da lei bolesti tela i due, kao i iskvarenost due.
Pored toga to generalno poseduju mo nad svetom, avo i demoni
mogu da zaposednu bilo kojeg oveka. rtva takvog zaposedanja zvala se
energumen. Telo rtve je privremeno kontrolisao demon i mogao je da se
istera egzorcizmom. Takvo zaposedanje ni u kom sluaju nije bilo dobro
voljno; rtva nije upotrebila svoju slobodnu volju i pozvala avola, pa tako
opsednuti nisu bili grenici; ove rtve su se u potpunosti razlikovale od ljudi
koji su dobrovoljno, i uz pomo arolija, prizivali demone. Kada bi demon
bio isteran, opsednuti se vraao u svoj normalan ivot i obino se nije seao
perioda u kojem mu je telo bilo van kontrole.
U ranom srednjem veku, elitna teologija se drala patristikog gledita
o avolu. J edini istinski originalan teolog tog perioda bio je Don Skot
Eriugena (820-877), a njegovo najznaajnije delo O podeli prirode (napisano
ili 826. ili 827. g.), temelji se na tradiciji negativne teologije. Bog je ne-
saznatljiv, i za samog sebe, i za nas. Poznavati neto znai definisati ga, a
Bog ne moe da bude definisan. I vie od toga: uopte, Bog je nita. Apsurdno
je rei da Bog jeste neto, jer ga to stavlja u istu kategoriju sa stvorenim
svetom. O Bogu nita ne moe da se potvrdi, jer ta god bi o njemu tvrdili,
ta tvrdnja bi porekla njenu suprotnost. Ako kaemo da je Bog velik, to porie
da je on mali; ako kaemo da je on svetlost, to porie da je on tama. U
sutini, Bog je izvan svih kategorija, on transcendira sve kategorije, u njemu
se mire sve kategorije. Svaka tvrdnja o Bogu moe da bude samo metafora.
Bog nije ni supstanca ni bie. Apsurdna je ak i tvdnja da Bog postoji,
jer to podrazumeva da on, skupa s drugim stvarima koje postoje, zauzima
mesto u kontinuumu prostor/vremena. Pas, sto, zvezda, ili ena mogu da
postoje, ali Bog ne postoji ako pod postojanjem podrazumevamo neto to
je dostupno ulima. Ako koulja postoji, onda Bog ne postoji. Ali ako pod
postojanjem mislimo neuslovljeno bie - veno bie koje ne zavisi ni od
jednog drugog bia - onda Bog postoji, a koulja ne postoji. Bivstvovanje
Boga, kakvo god bilo, potpuno je razliito od bivstvovanja koulje.
120 Princ ume
Eriugena je, kao i Dionizije, bio panenteista. Kosmos je Bog, ali Bog
istovremeno transcendira kosmos. Sve stvari su u Bogu i sve stvari jesu Bog,
ali istovremeno, Bog je i izvan svih stvari. Svako stvorenje koje bivstvuje,
bivstvuje zato to ga Bog misli i u njemu dela; njegovo postojanje lei u
Bogu. Kada bismo mogli da prodremo u najdublji sloj nekog bia, videli
bismo da je to Bog: Mi ne smemo Boga i stvora da pojmimo kao dve
odvojene stvari, ve kao jednu te istu stvar. Bog je iznad i ispod, on je
unutra i spolja; on je poetak, sredina i kraj. Kosmos je Bog po tome to
postoji unutar Boga, meutim, Bog beskonano transcendira kosmos:
U Bogu ivi svaki stvor,
U svakom stvoru slm Bog je stvoren,
U to proniknuti ne moemo.
Nedostian, primie nam se,
Nevidljiv, prikazuje nam se,
Nezamisliv, u svest nau ulazi,
Skriven, otkriva se,
Nepoznat, postaje nam znan,
Neizrecivo Ime izgovara Re u kojoj postoji svaki stvor.
Beskonaan i konaan, sloen i jednostavan,
On je priroda izvan prirode, bie izvan bia.
Tvorac svega, u svemu je stvoren,
Nepokretan, a prodire u svet,
Bezvremen u vremenu, neogranien u ogranienom prostoru,
On koji nije nita postaje sve.
Nikada nije postojalo vreme kada kosmos nije postojao. Kada stvara
kosmos, Bog stvara prostor i vreme. Zamiljati Boga koji neko vreme eka
da potencijalno stvori nema nikakvog smisla. Bog postoji u venosti; ono
to ini, ini veito. Stoga, univerzum je i vean i stvoren. Za bia koja u
njemu obitavaju kosmos ima istinski poetak i kraj, ali on je istinski vean
u rei boijoj. Veza izmeu Boga i stvaranja je Re - Hrist. U Hristu Rei,
lee svi uzroci, sve sutine, sve ideje, sva predodreenja i klice itavog
kosmosa. Kada Bog zapoinje in stvaranja? Na poetku vremena, gledano
s nae take gledita; U venosti, s take gledita Boga. Iz ega Bog stvara
kosmos? Ni iz ega, to jest, iz sebe, jer ne postoji nita drugo osim njega.
Fiziki svet je Bog, ali u odnosu na idealan svet samo u posrednom
smislu: fiziki svet je oblaan, taman i neuk. Upravo je to priroda zla:
nedostatak znanja, nedostatak bia. Zlo ima stvarne posledice, ali u dubljem
egzistencijalnom smislu ono ne postoji. Ono nije nita. Sve to ima bie, ima
ga zato to ga Bog zna. Bog ne zna za zlo, pa tako zlo nema istinsko bie.
Da Bog zna za zlo, onda bi ono poticalo od Boga, a ovo za Eriugenu nije
bila alternativa. Zlo potie iz elje bia da se vrsto dri onoga to potie
od neznanja, a ne onoga to potie iz stvarnosti.
Narodni lucifer i lucifer elite 21
Satanino iskuavanje Adama i Eve je istorijski dogadaj koji se odigrao
u vremenu. Prisustvo avola, po Eriugenu, nije bilo nuno. oveanstvo je
bilo slobodno da umesto stvarnosti odabera neznanje i verovatno bi i bez
avola tako postupilo. Kod Eriugene ne postoji to oseanje mranog, monog
i sveprisutnog avola, koje je toliko dominiralo srednjovekovnom milju. Na
kraju sveta, sve e se vratiti Bogu i tada e nestati iluzija zla, lienost i
neznanje. ak e i avo biti oien od greha, a njegova istinska priroda, u
obliku u kojem je bila prvobitno stvorena, vratie se Bogu. On nee prestati
da postoji, ali e prestati da bude avo. alac zla je iupan, a svet je ponovo
jedna celina.
Ni folkolor ni teologija nisu mogli da prodru u Luciferov karakter na
nain na koji je to uinila hrianska umetnost. Dramatiniji momenti prie
o Luciferu - njegova prva pobuna, izgon s neba, kuanje Hrista, Hristov
silazak u pakao i kraj sveta - bili su podesni za umetniku obradu, koja je
istraivala psihologiju palih anela. Ironija je to su takva istraivanja vodila
do izvesnog poistoveivanja s njima. Bogata literatura na staroengleskom,
koja je u judeo-hriansku priu unela neke teutonske ideje, opisala je
germanskog junaka koji se bori sam, i to esto protiv znatno nadmonijih
protivnika. Ponosan i nezavisan, teutonski junak se nije najbolje uklapao u
model sveca ili Hrista. U hrianskoj tradiciji, najmarkantnija figura bio je
Lucifer, koji, usred beznadene bitke, stoji ponosno sam, odolevajui neu
moljivim protivnicima. Po prvi put, mada nevoljno, inilo se da je Lucifer
vredan neke vrste divljenje. U dijabologiju je, takoe, uao preraen teutonski
koncept vladarskog dostojanstva, gde vojskovou okruuju svite vazala, koje
za gospodara vezuju oseanja privrenosti, asti i dunosti. Hrist je bio
zakonit gospodar neba; Lucifer (kao i Adam) izigrao je njegovo poverenje.
Izdajniku koji se ne bi pokorio svom gospodaru, po teutonskim zakonima,
izricana je kazna izoptenja iz zajednice, i takav ovek je postajao lutalica
bez gospodara i bez zatite. Hrist je izbacio Lucifera u svet u kojem je ostao
sam i bez gospodara: germanski narodi su mogli da shvate i pravednost ove
kazne i uzvienost njegovog prokletstva. Takoe, avo je bio podesan kao
neka vrsta izokrenute ilustracije germanskog feudalizma: privrenost koja
vezuje gospodara i njegove vazale je u paklu, gde Satana vlada nad svojim
podanicima, preokrenuta i izopaena.
Stara engleska pesma Postanje (koja je u XI veku dobila svoj konaan
oblik) puna je dramatinih detalja o pobuni i padu anela i izlazi daleko izvan
okvira biblijske prie. Bog je anele stvorio pre materijalnog sveta i njegovih
stanovnika. Podario im je slobodnu volju, oekujui da e mu oni biti verni
podanici. Ali jedan od anela, pun oholosti i zavisti, hvalio se da ne mora
da slui Bogu. Divei se sopstvenoj pameti i lepoti, misli je, umesto prema
Bogu, usmerio ka kontemplaciji samog sebe. Kao pobunjeni podanik, mislio
je da moe da se odrekne svog zakonitog gospodara i da na nebu ustanovi
122 Princ tame
svoj sopstveni feud ,J a mogu da postanem Bog, da budem isti kao i on!
hvalisao se. Na severozapadnom delu neba podigao je pobunjeniko uporite,
postavio svoj presto i oko svog barjaka okupio druge anele. Meutim, Bog
- ija su gospodarska prava bila pogaena - bacio je Lucifera, zajedno s
njegovim sledbenicima, dole u tamne doline. Pobunjeni aneli su tri dana i
tri noi padali u ponor, a kada su dospeli do dna, izgubii su aneosko
dostojanstvo i postali bedni izoptenici.
Satana, nekad jedan od najlepih anela, obreo se meu smrdljivim
senima pakla. Ne gubei hrabrost, pobunjenik je u tami podigao zamak. Tamo
je, podigavi se sa svog prokletog trona, odrao podanicima prkosan govor
i izvestio ih da je uo kako je Gospod nepravedno odluio da njihova mesta,
koja su sada na nebu ostala upranjena, podari rasi prezira dostojnih nitkova
- obinim ljudima, sazdanim od proste gline i zemaljskog praha. Gospod je,
za ova bedna stvorenja, ve stvorio Raj. Oh, uzviknuo je Satana ophrvan
teskobom, ta bih sve mogao da uinim s ovim paklenim legijama, kada bih
makar za jedan as mogao da se izbavim odavde!
U svom srcu, Satana je znao da u otvorenoj bici s Bogom nema ansi.
Stoga je svojim saborcima izneo novu zamisao. Ako ve ne moemo da
napadamo direktno, barem moemo da iskvarimo ove ljude, da ih okrenemo
protiv Boga i dovedemo ovde u pakao da nam budu robovi. Lake u podneti
svoje lance kada budem znao da su i ljudi izgubili Carstvo boije. J edan od
demona se dobrovoljno javio za misiju, stavio je ratnu kacigu, i reio da
okua sreu gore u Raju, gde su rasla dva drveta, drvo ivota i drvo smrti.
(U odnosu na dvoznanu biblijsku floru, njihovom senzibilitetu vie su
odgovarala dva razliita drveta - nedvosmisleno dobro i nedvosmisleno zlo.)
Uzevi oblije zmije, demon je najpre kuao Adama. Anglosaksonski
sluaoci su bili mnogo prijemiviji za ideju da se na vanom zadatku veliki
gospodar (bilo dobar ili zao) prvo pribliava gospodaru oveanstva, a ne
njegovoj eni. Demon je rekao da donosi poruku Gospoda koji eli da on
uzbere voku s drveta smrti i pojede je. Adam je pronicljivo primetio da ovaj
ratnik ne nalikuje anelu glasniku i odbio ga; potom je demon panju usmerio
na slabiji pol. Poalio se Evi da ga je Adam pogreno razumeo i lukavo je
ponavljao, ,J a nisam kao avo. Razborito je postupio i pozvao se na Evinu
ljubav prema Adamu, kako bi je ubedio da e, ako pojede voku, pomoi
muu. Eva je okusila voe i istog trena videla neto za ta je mislila da je
divna vizija raja. Glasnik joj je estitao na novom izgledu, a njena iluzija je
bila toliko duboka da je zamiljala kako oboje sjaje aneoskom lepotom.
Potom je ubedila Adama da joj se pridrui i okusi voku; tako su se ispunile
nade demona. Smejui se i poskakujui, demon se, s vestima o uspehu,
spremao za povratak u pakao. Adam i Eva, pogreivi, neiskusni ljudi, pove-
rovali su u lai, ali su tada, kada je delo ve bilo uinjeno, shvatili da su izdali
svog Gospoda. udno je kako Bog doputa da toliki ljudi budu obmanuti
laima zaodevenim u ruho mudrosti, pitao se pesnik.
Narodni lucifer i lucifer elite 123
Druga staroengleska poema - Hrist i Satana, u kratkim crtama opisuje
zbivanja na nebu, sve do trenutka u kome su se aneli obreli u paklu. Tada
Satana, sedei na prestolu, dri drzak i patetian govor. Izgubili smo slavu,
govori svojim podanicima, a dobili seni pakla, svezani smo mukama usred
buktinja to ne daju svetlost. Nekada smo pevali usred nebeskih radosti; sada,
na ovom otrovnom mestu, eznemo. Neki okrutni duhovi proklinju svog
gospodara to ih je poveo u kobnu bunu. Lagao si, ale se, zbog tebe smo
poverovali da moemo da budemo sami sebi gospodari i ne sluimo naeg
spasitelja. Pa, sada si tu gde si - izoptenik vrsto svezan u vatri, a mi, tvoji
sledbenici, moramo da patimo s tobom. Satana i njegovi saborci u svom
jadnom razgovoru besne na realnost stvorenog sveta; njihov bes je savren
umetniki izraz demonskog temperamenta i Sataninog nezavidnog poloaja.
Ovi bednici odbijaju da prihvate da je svet onakav kakvim ga je Bog stvorio,
pa ipak, oni nikada nee moi da ga izmene. Odbijanjem da prihvati stvarnost,
avo na sebe navlai veiti jad, i u jadu veito ivi: on stvara svoj sopstveni
pakao. Poraen, a ipak ponosan, ovaj junak se susree sa svojom suajom,
svojom neumitnom sudbinom.
Satana, bljujui vatru i otrov, izvetava saborce u svojoj mranoj peini
i ponavlja razloge za pobunu. Nekada sam bio uzvien aneo na nebu, tuguje,
ali kovao sam zaveru da zbacim svetlost slave. Sada me ovamo Gospod bacio;
pa dobro, time je samo moju mrnju osnaio. Ni u ovoj dubokoj tami ne
postoji mesto na kome bi se od Boga sakrili, jer iako mi vie ne moemo da
vidimo njega, on moe da vidi nas. Bilo bi mi kudikamo bolje da nikada
nisam ni znao za blistava nebesa, koja su mi sada oduzeta i Hristu data.
Barem mi je Bog ostavio mo da uzletim iz ovog kazamata, da zemlju
poseujem i kuam ljude, ali samo one due koje on sm ne eli; jer Gospod
je svom Sinu dao svu vlast nad nebom i zemljom. Satana zavrava naricaljku,
dajui oduka potpunom jadu: Avaj meni, bednog li poloaja za jednog
gospodara, avaj, izgubih boiju mo zatitniku, avaj, moi svemogueg, avaj
zemljo, avaj, svetlosti dnevna, avaj, radosti, avaj, legije aneoske, avaj, nebo
moje! Avaj, ja izgubih venu radost! Pevanje se zavrava opisom Hristovog
blistavog sjaja i slave koju je Lucifer za sebe prieljkivao.
U drugom pevanju Hrista i Satane, opisuju se potresni prizori pakla,
gde sveti mrtvaci ekaju Hrista da doe i izbavi ih. Hrist rui vrata, a tada,
kao u zoru, divotna svetlost prodire u tamu, a s njom i aneoska pesma. U
treem pevanju opisuje se Satanino iskuavanje Hrista. Rugajui se, avo
podie Hrista na ramena, kako bi mu pokazao itav svet. Dau ti vlast nad
zemljama i ljudima, obeava on Hristu; primi od mene gradove, prostrane
palate, dau ti ak i carstvo nebesko. Satanina ponuda je lana, jer on nema
ni pravo, a ni mo da Hristu nudi vlast nad nebom; u Bibliji se kae da je
Satana Hristu ponudio samo zemlju, koju je Bog avolu dao privremeno.
Hrist mu prezrivo odgovara i savetuje ga da se vrati u tamu i sopstvenim
124 Princ tame
rukama premeri duinu i irinu pakla. Satana ga nevoljno poslua i javlja
svojim saborcima da, turobna grobnica meri sto hiljada milja - to je ve-
rovatno najvei broj koji je pesnik mogao da zamisli.
U celini gledano, poema Hrist i Satana prati Lucifera od njegovih
oholih hvalisanja u prvom, preko okantnog poraza u drugom, do njegovog
potpunog ponienja u treem pevanju. To je istcrijska drama o Hristovoj
postepenoj pobedi nad silama zla. Rana srednjovekovna liturgija obogatila je
tradiciju raznovrsnim detaljima. Teolozi su imali mogunost da svoje speku
lacije temelje na jednoj bogatijoj i punijoj tradiciji.
Ilustracija: Drvo spoznaje dobra i zla.
Gravira iz knjige Geheime Figuren der Rosenkrenzer, izdanje 1785. g.
HOLASTICARI,
P E S N I C I
I D R A M S K I
P I S C I
Pismenost se od XI veka brzo irila i donela znaajne promene
kulturnih vrednosti, ukljuujui i porast kritike svesti i individualne samo-
svesti. Intelektualnim ivotom, od 1050. do 1300. g., dominirao je sholasti-
cizam - metod koji karakterie stroga i formalana primena razuma u teologiji,
filozofiji i pravu. U XII veku, sholasticizam je razvio svoju osobenu di
jalektiku metodu: problem bi se postavio, navodili bi se delovi iz Svetog
pisma i predanja koji potkrepljuju razliita stanovita, a potom bi se u
reavanju problema primenjivala logika. Sholasticizam je izvrio fino bruenje
teolokih doktrina sa ciljem da postavi jasne granice izmeu istinitog i lanog,
pravoverja i jeresi. I mada su veliki sholastiari, poput Akvinskog, znali za
ogranienja razuma, u celini posmatrano, sholasticizam je iao u pravcu
utemeljenja pouzdanog znanja kao intelektualnog uporita u odreivanju
granica pravoverja.
Koristei logiku i grku filozofiju, analitika interpretacija Svetog
pisma i predanja promenila je dijabologiju tako to je teologiju oslobodila
tradicije koja je bila karakteristina za rani srednji vek. Istovremeno, pojavile
su se nove opasnosti. Sholastika je na slabim epistemolokim temeljima
izgradila elaboriranu racionalnu nadgradnju i na koncu se previe udaljila od
iskustva.
Velike promene stavova o avolu ponekad su se kretala u protivrenim
pravcima. Satana je i dalje bivao sve ivopisniji i neposredniji u umetnosti,
propovedima i narodnoj svesti. Ova promena je bila deo opte tendencije ka
kristalizaciji religioznih figura - i Hrist i Marija su u to doba postali mnogo
neposredniji i opipljiviji. Marija je u narodnoj legendi postala Satanin najljui
neprijatelj. U celini posmatrano, ini se da su ljudi vie voleli da veruju u
svesni izvor zla, nego u lepu sudbinu ili sluaj. Pa ipak, u teologiji, uloga
avola se smanjivala. Humanizam, napad sholastiara na katarski dualizam,
teorija zadovoljenja sv. Anselma (1033-1109), i oivljavanje aristotelovske
estetike, sve zajedno, oslabilo je ulogu Lucifera u teologiji, toliko da je on
128 Princ tame
ponekad svoen na retoriku figuru ili propagandnu karikaturu, kao na
primer kada su papisti anti-papi Klementu III govorili da je Satanin glasnik
i antihristov lakej, ili u trivijalnim debatama: Da li treba da mrzimo avola
isto onoliko koliko volimo Hrista?
Anselmo je dao znaajan doprinos umanjivanju znaaja avola u teolo
giji. U knjizi avolov pad, on usmerava panju na Lucifera vie nego na
Adama, zato to Adamov pad, delimino i indirektno, moe da se objasni
kunjom zmije; meutim, nije postojalo nikakvo prethodno zlo koje bi moglo
da kua Lucifera. Tako je ova analiza pada, u sutini rasprava o poreklu i
prirodi zla.
Anselmo je verovao da je Bog odgovoran za prirodno zlo zato to je
stvorio kosmos s ontolokim nedostacima: postoje slepe krave i sakata
novoroenad. Pa ak i kad bi ovakvi nedostaci bili nuni za krajnje dobro
u kosmosu, Bog bi i dalje za njih bio odgovoran. Kada se dete rodi bez nogu,
ili kada ena oboli od raka, ovakvi nedostaci prouzrokuju istinsku patnju.
Moralno zlo, koje takoe prouzrokuje istinsku patnju, moe da se objasni
ili izborom slobodne volje ili svrhom. Ali ako se moralno zlo pripie nekoj
svrsi, onda je to samo jo jedan oblik ontolokog zla i Bog je opet direktno
odgovoran. Dela avolove volje deo su kosmosa koji je oblikovao i uzrokovao
Bog koji, u itavoj venosti, zna za svaki detalj, za svaki dogaaj. Moemo
da kaemo da on eli samo dobro i da jedva doputa zlo, ali njegovo
doputenje, samo po sebi, implicira da je sm stvorio uslove koji su izazvali
Luciferov pad.
Tako je Anselmo, analizirajui Luciferov pad, istraivao odgovornost
Boga za zlo. Ako je avo izmislio zlo, Bog mu je to dopustio. Ali zato je
Lucifer eleo pogrene stvari? Budui da mu je Bog podario volju, ona sama
po sebi nije mogla da bude zla. Anselmova analiza se temelji na srednjovek-
ovnoj teoriji prava. Kada se Luciferova volja okrenula od onoga to je trebalo
da eli, ka onome to nije, ona je naruila harmoniju kosmosa i u kosmos
unela nepravdu; zlo se sastoji od ove nepravde. Bog ima svoju zamisao
kosmosa. Ljudi i aneli moraju da delaju u skladu s njom. Kada su zakoni i
dela u skladu s boanskom harmonijom, tada preovlauje pravda, kada nisu,
preovlauje nepravda. Uvodei u kosmos disonancu sopstvenog sebiluka,
Lucifer je prvobitnu harmoniju pretvorio u stanje nepravde. Kako proceniti
relativnu odgovornost Satane i relativnu odgovornost Boga? Anselmo se
suoio s ovim pitanjem odlunije od bilo kog drugog teologa pre pojave
Lutera.
Objanjavajui pad avola, Anselmo je presekao stari vor koji je jo
od Avgustinovog doba stajao u sreditu ovog pitanja. Uslovi koji okruuju
neko zlodelo ni u kom sluaju nisu njegov uzrok. Nijedan preduslov nije
izazvao Luciferov pad. Zato je onda Lucifer zgreio? Zato to je tako eleo.
Da je postojao ijedan uzrok odluke slobodne volje, ona ne bi bila potpuno
ShoUstiiari, pesnici i dramski pisci 129
slobodna. Slobodna volja nije puki privid; ona se ne iznuuje; ona se ne
uzrokuje; ona je istinski i stvarno potpuno slobodna. Odgovor je psiholoki
zadovoljavajui, jer mi zaista iz iskustva znamo da posedujemo slobodu
izbora i, takoe, ponekada oseamo da inimo zle izbore. Ovo je postala
klasina odbrana slobodne volje, koja je oslobodila Boga od tereta odgovor
nosti za izazivanje moralnog zla.
Posmatrajui iz dananje prespektive, Anselmovi odgovori deluju kao
pronalazak toka, meutim, teolozi ranijih epoha nisu uspeli da nau izlaz
iz Avgustinovih zacementiranih ideja o predodreenosti. Anselmo je dokaz
ivao de su rei predodreenost i znanje o budunosti pogreno upotre
bljavane, zato to Bog nije lociran u vremenu tako da gleda u budunost.
Pre bi se moglo rei da su svi trenuci za Boga veni: on vidi itav kosmos
od alfe do omege. Bog je sveznaju - on zna svaki detalj kosmosa, Bog je i
svemoan - on je odgovoran za sve u kosmosu. Sloboda samog Boga je
potpuna. 2a veinu stvari Bog snosi neposrednu odgovornost - on odgovara
za: orbite planeta, let ptica i ontoloka zla poput raka. Za odluke slobodne
volje on je samo indirektno odgovoran. Budui da Bog nije stvorio kosmos
kao mehaniku igraku, ve kao arenu moralno odgovornih bia, on eli da
neka bia - ljudi i aneli - poseduju istinski slobodnu volju, bez obzira na
to da li e ona odabrati dobro ili zlo. Bog odreuje itavom kosmosu da
bude to to jeste. Meutim, neke stvari on eli zbog njih samih; druge stvari,
poput moralnog zla, on eli samo indirektno - u smislu da je stvorio kosmos
kome su one priroene. I mada Bog upravlja stvarima koje su posledice
inova slobodne volje, on ih ne odreuje tako to sili volju, ili je sputava,
ve volju preputa sopstvenoj moi... Neke stvari su predodreene da se
dogode kao posledice slobodnog izbora.
Ovaj odgovor, koji je anticipirao Luterovu doktrinu o dve volje Boga,
uspeo je da rei staru protivrenost izmeu slobodne volje i sudbine i otkloni
odgovornost Boga za greh. Meutim, ova argumentacija nije nita uinila da
Boga oslobodi od odgovornosti za ontoloko zlo: i zaista, ona ga ini
direktno odgovornim za rak i slepilo. Povrh toga, ona ne objanjava zato
moralno zlo, ako ve mora da postoji, mora da izaziva toliku koliinu ili
intenzitet patnje.
Poto je u svet uneo nepravdu, Satana je kuao Adama i Evu kako bi
nepravdu rairio. Zbog toga to su Adam i Eva potpuno odgovorni za
sopstveni izbor, prvobitni greh je mogao da se poini i bez Sataninog
uplitanja. Anselmo, potujui tradiciju, nikada nije ni pomiljao da Satanu
ukloni s pozornice; meutim, on je prvorodni greh i njegove posledice mogao
da objasni i bez pozivanja na avola. Bog stvara ljudsku prirodu da bi se
vladala po pravdi, da bi ljudi iveli u skladu s kosmosom i u skladu s njim
samim. Zapravo, postojala je jedna vrsta ugovora po kome nam je Bog obeao
sreu ukoliko delamo u skladu s pravdom. Ali, mi smo taj ugovor prekrili
130
Princ tame
prvobitnim grehom i nismo uspeli da Bogu uzvratimo pravo koje mu pripada.
I mada nemamo mo da povredimo samog Boga, mi moemo da ga povre-
dimo tako to se otuujemo od pravednog poretka koji nam je on namenio.
I mada Bog, zbog naeg greha, Luciferu daje odreena prava nad
oveanstvom, avo na nas nema nikakva prava. Sve dugove koje imamo, a
koji su nastali kao posledica naeg greha, imamo prema Bogu, a ne prema
avolu. Odbacujui teoriju iskupljenja, Anselmo je uobliio originalnu vari
jantu teorije rtvovanja, koja je poznata pod nazivom teorija zadovoljenja.
U ovoj teoriji, Lucifer igra sporednu ulogu. Zato to smo na ugovor
nepravedno prekrili, pravedni Bog nema nikakvu obavezu da nas izbavlja.
Meutim, on to ini zato to to i dolikuje i odgovara njegovom milosru i
ljubavi. Stoga Bog odluuje da nas spase. Ali, Bog ne moe da izlei otuenost
oveanstva silom ili zapoveu a da sm ne prekri pravdu. Mi ljudi smo
vagu pravde izbacili iz ravnotee i sada moramo da je uravnoteimo nudei
neto u zamenu. Meutim, mi ne posedujemo nita to bismo mogli da
ponudimo Bogu, jer sve to imamo njegov je dar. Tako, oveanstvo ima
prema Bogu ogroman dug koji ne moe da otplati; Bog poseduje sredstva
plaanja, ali on nema dugova. Sledi, da jedino bie koje moe da ponudi
prikladnu rtvu jeste neko ko je istovremeno i Bog i ovek. Kao ovek koji
predstavlja itavu ljudsku rasu Hrist ima dug; budui da je Bog, on moe da
ga otplati. Hristovo rtvovanje zadovoljava zahteve pravde.
Iako legalistika, teorija zadovoljenja predstavlja jednu koherentnu
teoriju rtvovanja. Postepeno, teolozi su je potpuno prihvatili (za razliku od
literature i legende). Kako je teorija iskupljenja lagano bledela, tako se i uloga
avola u teologiji smanjivala.
Sholastiki argumenti razjasnili su i druge probleme dijabologije. Kada
je Lucifer pao? I Svto pismo i predanje govore da je on bio pokvaren od
poetka, ali Petar Lombrad (1100-1160) i drugi, zapazili su da je apsurdna
tvrdnja da je on zao od trenutka kada je stvoren, jer bi to znailo da ga je
Bog takvim stvorio. S druge strane, Lucifer nije dugo mogao da odlae svoj
izbor, jer aneoska inteligencija intuitivno i neposredno shvata prirodu
kosmosa; anelima nije potrebno vreme da bi putem ulnih opaanja i razuma
neto nauili, tako da u njihovu svest ne moe da ue nijedna nova infor
macija koja bi ih izmenila. Stoga je moralo da protekne neko, mada veoma
kratko vreme, izmeu Luciferovog stvaranja i pada.
Sholastiari su izneli dokaze da avo ne moe biti spasen. Prvo, za
razliku od Adama i Eve, on nema izgovor da ga je kuao neko drugi. Drugo,
budui da je njegov intelekt bio neuporedivo jai od ljudskog, njegova krivica
je proporcionalno vea. Tree, budui da aneli ne mogu da saznaju nita
novo, oni ne mogu da izmene svoju svest, niti mogu da se pokaju. etvrto,
posle pada, njihova aneoska svojstva su izgubila kvalitet. Aneli su zadrali
intelekt, ali u oteenom, oslabljenom obliku, pa iako ne gube slobodnu volju,
Sholastiari, pesnici i dramski pisci
oni, u stvari, gube mo izbora izmeu dobra i zla. Peto, Lucifer i njegovi
aneli nemaju nikakvu korist od Hristovog rtvovanja, zato to oni nisu
ljudi. Luciferovo iskupljenje zahtevalo bi nekog od njegove vrste, ali ovo nije
mogue, jer svaki aneo pripada iskljuivo svojoj vrsti. esto, budui da je
avo pao, a nije bio iskuavan, on bi morao da povrati milost bez iije pomoi,
to je nemogue.
Oivljavanje dualizma u redovima katarskih jeretika imalo je znaajne
posledice po dijabologiju. Katari, iji su najdublji koreni poticali iz gnosti
cizma, doli su na Zapad 1140. g., i irili se od severne Italije prema junoj
Francuskoj, Aragonu, oblastima oko reke Rone i delovima dananje Ho-
landije i Belgije. Katarski dualizam - najopasniji jeretiki izazov srednjovek-
ovnoj crkvi - bio je na kraju iskorenjen, ali samo uz pomo krstakih ratova
i inkvizicije. U sutini, katarsko gledite je nastojalo da spasi dobrostivost
Boga ograniavanjem njegove moi i da objasni i razrei sukob izmeu dobra
i zla koji oseamo u sebi i opaamo kod drugih. Katarizam je izraavao jednu
dirljivu enju za iskoraenjem iz ovog beznadeno upropaenog sveta u
jedan drugi, lep i savren svet.
Dualistike doktrine katara razlikovale su se od grupe do grupe;
najznaajnija generalna razlika postojala je izmeu apsolutnih dualista, koji
su smatrali da je avo naelo potpuno nezavisno od Boga, i umerenih dualista,
koji su verovali da je avo uzurpator boije moi. Apsolutni dualisti su
dokazivali da nuno postoje dva nezavisna naela, budui da u svetu opaamo
i dobro i zlo. Kada bi postojao samo jedan princip, on bi morao da bude ili
dobar ili zao, zato to jedno naelo ne moe da obuhvata svoju suprotnost.
Ako je zlo jedinstveno naelo, odakle onda potie dobro? Ako je naelo
dobro, odakle onda potie zlo? Nemogue je da je svedobri i svemogui
Gospod oblikovao kosmos tako da mu je ao zbog onoga to se u njemu
deava. Ovaj pristup je bio isuvie apstraktan, pa su mnogi katari prihvatili
umerenija i konkretnija gledita. J edno od takvih gledita bilo je ono po
kojem je Lucifer bio sin boiji, Hristov brat; po drugom, Lucifer je bio sin
apstraktnog naela zla. Nijedno od ovih gledita nije uspelo da istinski
oslobodi Boga od odgovornosti za zlo. ini se da je jedino apsolutno gledite
davalo konzistentan odgovor.
Kakvo god da je bilo poreklo avola, katari su bili saglasni da je on
princ materijalnog sveta, njegov tvorac i njegov vladar. Svi su se saglali da je
istinski Bog stvorio samo duh. Apsolutisti su tvrdili da je avo stvorio
materijalan svet u isto vreme kada i Bog duhovni, a moda ak i ranije;
umereni dualisti su govorili da je Bog stvorio duhovni kosmos, a da ga je
potom avo grubo podraavao stvarajui neoblikovanu materiju i od nje
stvorio bia; ovim nesrenim stvorenjima on nije mogao da d ivot, pa je
otiao na nebo da otme anele, ugura ih u neivu materiju i tako na zemlji
stvori svoju zajednicu robova.
132 Princ tame
Starozavetni Bog nije istinski, dobri Bog, jer on je nepostojan, okrutan,
a pre svega, on je tvorac ovog zlog materijalnog sveta. Linost koja odgovara
svojstvima starozavetnog Boga, uopte nije Bog, ve Satana. Hrist je doao
u misiju spasenja u ljudskom telu da bi nas upozorio da, ukoliko elimo da
se vratimo Bogu, moramo da oslobodimo due iz sirovih tela u koja nas je
Satana, lani Bog, zarobio.
Katoliki odgovor na dualizam rezimiran je 1215. g. na znaajnom
etvrtom lateranskom saboru - katarska pretnja je bila toliko ozbiljno
shvaena da se o njoj govori u prvom kanonu. Okupljeni biskupi su obznanili
da je istinski, dobri Bog sve stvorio ni iz ega. avo i drugi demoni bili su
dobri kada su stvoreni, ali postali su zli svojom slobodnom voljom. Kada na
kraju sveta uskrsnu sva bia, svako e dobiti ono to zasluuje; zli ljudi i
aneli e, zajedno s avolom, biti na venim mukama, dok e dobri, zajedno
s Hristom, veno uivati. I Sabor, i sholastiari, pobili su tvrdnje dualista,
rekavi da je zlo nebie i da su dva suprotstavljena bia logiki nemogua:
1. Budui da zlo nema bie, iz njega nita ne moe da izvire. 2. Zlo moe
da umanji dobro, ali ne moe da ga zatre, jer, u suprotnom, ne bi preostalo
nita stvarno, ne bi bilo niega u emu bi zlo moglo da obitava, pa bi tako
ono samo sebe odstranilo. 3. Budui da zlo nema bie, ono neto moe da
izazove samo sluajno, i po tome ono obitava u dobrom, koje je uzrok
neemu. 4. Naelo nereda i nekoherencije ne moe da postoji, budui da je
ono puka negacija reda i koherencije. 5. Kada bi dva vena naela bila
apsolutno uravnoteena, kosmos bi izmeu njih mirovao, a kada ne bi bila
uravnoteena, jedan bi veno iskljuivao drugi. 6. Apsolutno zlo bie ne moe
da postoji, zato to apsolutno zlo jeste apsolutno nita; povrh toga, takvo
bie bi bilo samoprotivreno budui da bi ono mrzelo i potrlo sopstvenu
sutinu; ako bi volelo i potovalo makar neto u sebi, onda ne bi bilo potpuno
zlo.
Katoliki i katarski argumenti plovili su naporedo, nikada nisu bili u
dodiru, osim kada su razmenjivali plotune. Katari su insistirali na nepobitnoj
stvarnosti zla; katolici su to poricali tvrdei da je zlo puka lienost. Katolici
su insistirali na tome da nita ne moe da ogranii suverenitet Boga. Katari
su verovali da je Bog organien neim izvan njega samog: materijom i zlom.
Pa ipak, na udan nain, njihova gledita su se poklapala na jednom dubljem
nivou. Obe strane su verovale, mada svaka na svoj nain, da je zlo neto
potpuno strano, neto anti-boansko. Za katare, zlo je ne-bog zato to je
ono drugi bog. Za katolike zlo je ne-bog zato to mu nedostaje od Boga
dato bie. Obe strane su uvek bile isuvie neprijateljski raspoloene da bi
mogle da pronau neto zajednikoga kako je katolika doktrina i organi
zacija postajala sve krua, to je vie nastojala da sve jeretike poistoveti sa
Satanom. Poto su demonizovani, jeretici su postali rtve zakonskog gonjenja
i drutveno sankcionisanog proganjanja.
Sholastilari, pesnici i dramski pisci 133
Sredinom XIII veka, kada su se ova previranja na kratko primirila,
pojavio se najuticajniji sholastiar - Toma Akvinski (1225-1274). Akvinski
je razlikovo etiri vrste zla. Od te etiri vrste, odbacio je apsolutno zlo kao
apstrakciju koja nema nikave veze sa stvarnou, budui da je apsolutno zlo
apsolutno nita. Takoe, smatrao je da metafiziko zlo ne treba uopte
nazivati zlom, zato to je inferiornost stvorenog u odnosu na Stvoritelja
logika nunost. Ostalo je prirodno i moralno zlo. Unutar kategorije prirod
nog zla, Akvinski je pravio razliku izmeu lienosti i negacije. Neki nedostaci
bia nisu prava lienost, pa stoga i ne spadaju u kategoriju prirodnog zla. To
to svinja nema krila, ili kamen nema krge, to nije lienost, ve negacija, i
stoga to ni u kom sluaju ne moe biti zlo. Istinska lienost, prirodno zlo,
javlja se samo onda kada je bie lieno neega to mu odista pripada: Zlo
je neuspeh datog subjekta da se potpuno ostvari. Svako bie tei da se
potpuno ostvari u Bogu/biu/dobroti, a zlo je mera, ili stepen u kojem je
ova tenja osujeena. Gluva ena nije u potpunosti ostvarena ena i stoga je
njena gluvoa prirodno zlo.
Kako sada pomiriti postojanje prirodnog zla s postojanjem dobrog
Boga? Zato postoje ene liene sluha, mukarci lieni vida, deca liena udova?
Na poetku Summa theologiae, Akvinski je priznao da je postojanje zla
najbolji dokaz za tvrdnju da Bog ne postoji. Prvo je pobio argumente ateizma
iznevi pet uvenih dokaza o postojanju Boga, a potom se direktno suoio
s problemom zla.
Bog je odgovoran za itav kosmos. Ne moe da postoji ni jedno drugo
naelo, nijedan nezavisan uzrok zla, nijedan summum malum. Potpuno zlo
je potpuna lienost i nebie. Bog sve stvari stvara dobrim. Sve to postoji,
zajedno sa Satanom, jeste dobro, zato to je sve stvorio Bog. Zlo ne moe
da postoji bez dobra, jer zlo po sebi ne postoji i zato ono mora da bude
nedostatak u inherentno dobrom biu. U kom stepenu je Bog odgovoran za
lienost svojstvenu prirodnom i moralnom zlu?
Svako zlo ima uzrok. Koristei Aristotelove pojmove, Akvinski je
dokazivo da zlu nedostaje formalan ili konaan uzrok, zato to je zlo nita
po sebi. Meutim, ono ima materijalan uzrok - dobro u kome obitava - i
delotvoran uzrok - sredstvo koje proizvodi nedostatak. Prirodno zlo uvek
ima prirodan uzrok. Svaki nedostatak u prirodi izazvan je nekim prethodnim
nedostatkom. Moe da se pomisli da je Bog prvobitan uzrok takvih nedosta
taka, ako ni zbog ega drugog, onda zato to je prvi nedostatak morao da
potekna od njega. Meutim, nedostaci su samo sluajni nusproizvodi dobra.
Bakterije izazivaju patnju drugih bia, ali samo sluajno: one su same po
sebi dobre. Veliki kamen, dobar po sebi, kada se odroni i padne na prolaznika
izaziva sluajan bol. Bog ne eli nedostatke, on eli samo dobro u kome
nedostatak obitava. Stoga moe da se kae da Bog izaziva prirodno zlo samo
sluajno. Bog stvara i oveka i bakteriju: i jedno i drugo je dobro; bakterija
oveka liava zdravlja samo sluajno.
Poto Bog po sebi nema nedostataka, on ne moe da im bude uzrok.
On ne eli zlo. Takoe, tano je da Bog ne iskorenjuje zlo; on doputa da
se ono pojavi samo zbog veeg dobra; promisao boija iz svakog zla izvlai
dobro. Ponekad je to oigledno - kao, na primer, kada nas bol upozori da
maknemo ruku s vrelog poreta. esto to uopte nije jasno, kao kada je
pregaeno dete. Meutim, nestajanje i propadanje bia je nuno u kosmosu
koji mora da bude raznolik, kako bi u potpunosti izrazio i reflektovao svog
boanskog tvorca. Kosmos u kome nita ne bi umiralo bio bi statian i
monolitan. Zlo i nedostaci, zavisni su i podreeni jednom veem dobru. Pauk
ne bi mogao da ivi kada ne bi jeo muve; lasica bi uginulu da nije pojela
mia. Odgovor tipa: Objasni to miu nije adekvatan, zato to ova teorija
u potpunosti uzima u obzir patnje mia. Logiki nije mogue oblikovati
kosmos koji vri od snage i ivota bez nestajanja i propadanja bia i patnje
koja iz toga proizilazi.
Dakle, Bog Akvinskog ne eli prirodno zlo, ali ga prihvata kao nunu
cenu za postojanje kosmosa. Da li je to postojanje vredno tolike patnje ili,
da li je tolika patnja u skladu s postojanjem dobrog Boga? Akvinski je dao
potvrdan odgovor, meutim, argument da je zlo samo privid, budui da je
deo jednog vieg poretka ija je savrena dobrota od nas skrivena, nikada
nije bio zadovoljavajui. Pa ipak, problem bi ostao ak i kada bi se negiralo
postojanje Boga; argument koji negira postojanje Boga na temelju postojanja
zla ne pogaa samo Boga, ve i svaku ideju o bilo kakvom racionalnom,
ureenom, ili svrhovitom kosmosu. Argument koji se temelji na zlu, ako je
validan, ne eliminie samo ono to nazivamo Bogom, ve i svaku ideje o
poretku i kosmikim naelima. Eliminiui poredak i naela, ova ideja sve
vrednosne sudove u potpunosti preputa subjektivnom. U XVIII veku, Makiz
de Sad e to veoma jasno shvatiti. Meutim, tada se desila jedna neobina
stvar: prvobitan argument je paradoksalno eliminisan. Kada ne bi postojao
bilo kakav poredak ili svrha, onda bi sve ljudske tenje i vrednosti bile
apsurdne, a iz toga sledi da su dobro i zlo samo ljudske konstrukcije.
Meutim, budui da zlo ne moe objektivno da postoji, ono ne moe da se
navede kao dokaz protiv postojanja Boga. Pa ipak, svako ko eli da ouva
Boga mora iskreno da se suoi s prirodnim zlom.
Moralno zlo je otvorilo druge probleme. S jedne strane, Akvinski je
eleo da odbrani stav da u jednom ureenom kosmosu sve ima uzrok, ali s
druge strane, on je eleo da odbrani slobodnu volju i da tako objasni svrhu
stvaranja kosmosa, kao i da ogranii odgovornost Boga za greh. Akvinski je
koristio lienost da bi ograniio odgovornost Boga za prirodno zlo; slobodnu
volju je koristio da bi organiio odgovornost Boga za moralno zlo. Po ovome,
Bog nije odgovoran za moralno zlo zato to ono predstavlja slobodan i
neposredan izbor datog aktera. Bog predodreuje itav kosmos i njegovao
promisao upravlja kosmosom, meutim, ovim boanskim planom istovemeno
je obuhvaena i slobodna volja i njene posledice.
Sholastiari, pesnici i dramski pisci m
Kao i Eriugena, Anselmo i drugi vodei sholastiari, Akvinski je mogao
da se uhvati u kotac s problemom zla i da avolu ne dodeli neku nezaobi
laznu ulogu. Pa ipak, za Akvinskog je postojanje avola bila datost otkro-
venja, i zahvaljujui njemu, neke sutinske ideje dijabologije postale su
suptilnije. Na poetku kosmosa, Bog je Luciferu ponudio na dar natprirodnu
milost koja bi mu donela blaenstvo i Lucifer je dar prihvatio. Satana- je.
shvatao da se radi o najviem dobru, veem od bilo koje prirodne sree, ali,
odluio je da ovo saznanje zanemari. Satanin greh ima i sadraj i kvalitet.
Sadraj greha je njegov izbor da odbaci blaenstvo i voen sopstvenim
uverenjem potrai ono to za njega predstavlja prirodnu sreu. Sa svojom
aneoskom inteligencijom i znanjem, on nije mogao da misli da moe da
bude ravan Bogu, ali je eleo da mu bude slian, u smislu da ima slobodu
upravljanja sopstvenom sreom, uz pomo sopstvenih snaga, i da tako
Gospodu niti ta duguje, niti da mora da mu bude zahvalan. Satanin greh se
zbio brzo nakon stvaranja, u trenutku kada je shvatio da nije Bog, da od
Boga zavisi i da ima mogunost da ovo stanje zavisnosti prihvati ili odbaci.
avo samo spolja moe da deluje na nas. On moe da nas iskuava i
u neto ubeuje, ali on ne moe da uzme nau slobodu i poini greh. Budui
da moe da nas iskuava, avo je posredan uzronik greha, meutim, nepos
redan uzrok je uvek sm grenik ili grenica.
Ako avo nije nuan za objanjavanje greha ili kunje, kakva je onda
njegova uloga? Akvinski je odgovorio da je on glaveina, stareina, princ,
vladar i gospodar svih zlih stvorova; on, zajedno s njima, ini jedan entitet.
Kao to su vernici lanovi Hristovog mistinog tela, tako su i grenici lanovi
Sataninog, i s njim su sjedinjeni u otuenju.
Tako su sholastiari izbrusili neke vane ideje dijabologije, meutim,
u njihovom vrstom logikom sistemu nije bilo mnogo mesta za figuru Zlog.
Teoloki, Satana je bio u opadanju. Meutim, u itavoj evropskoj kulturi
u legendi i knjievnosti - Satanina linost je snaila. U nastojanju da stvore
umetniko jedinstvo, da prii o spasenju daju veu dramatinost i napregnutiji
zaplet, pisci su stvorili jedan scnario prepun detalja, koji je bio uzbudljiviji
od onog koji su pisali teolozi.
J edna od najsnanijih slika Satane pojavila se u vizijama s onog sveta,
u knjievnom anru koji moe da se prati od III veka i koji je u XI veku
dao delo pod nazivom Tundejlova vizija. Ovo malo remek delo, uticalo je
na kasnije likovne predstave i knjievne prikaze Zlog, ukljuujui i Danteove
opise muenja prokletih u uerenom grotlu. U knjizi postoje dve potresne
slike demona, a u jednoj je opisan sm Lucifer. Tundejl je video neiskazivo
uasnu zver neverovatne veliine. Bee vea od bilo koje planine koju ikada
viae. Oi joj svetlee kao ljuta eravica, eljust joj bee irom razjapljena,
od lica joj se odizae neugasiv plam. Video je jo jednog demona koji je
imao dva stopala, pr krila, izduen vrat, gvozdeni kljun i gvozdene kande.
136 Princ tame
Zver je sedela posred zaleene bare i prodirala sve due koje je kandama
mogla da dograbi. im bi zver due svarila, luila ih je na led, gde su one
ponovo oivljavale, a potom su ih ekala nova muenja. Na kraju, Tundejl
je video samog Satanu:
Princa tame, dumanina ljudi, koji bee vei od svih zveri to ih u paklu viae... Neman
bee kao gavran crna, oblik ljudskog tela imae, ali i rep i ruku bezbroj. Strana nakaza
uistinu stotinu ruku imae, a svaka merie sto lakata u duinu i deset u irinu. Na svakoj
ruci bee po dvadeset prstiju, a svaki prst u duinu merie sto, a u irinu deset palaca.
Nokti na prstima ruku behu dui od koplja viteza, a na nogama behu skoro isti takvi.
Zver krasie dugaak i golem kljun i iljast rep naikan klinovima to se zarivae u
prokletnike. Grozomorno bie ovo, nadvijae se nad gvozdenom kapijom posred eravice
koju silesija demonska raspaljivae... Ovaj dumanin ljudi vezan bee, s druinom svojom,
gvozdenim i bakarnim lancima to arie se... Dah kad bi pustio, razvejao bi due prokletih
po svijem kutovima pakla. A kad bi dah uzeo, sve bi ih u se opet primio i tad bi se due
obrele u sumpornom dimu ustiju njegovijeh, te bi ih tada vakao... Zver ova zvae se
Lucifer i bee prvi stvor to ga Bog nainjae.
Najznaajnija obrada avola u literaturi pojavila se u delu Dantea
(1265-1321), najveeg srednjovekovnog pesnika i teologa-laika. Boanstvena
komedija, delo koje je pisao poslednjih petnaest godina ivota, jeste kom
pleksna mistina poema u kojoj avo, iako retko na pozornici, predstavlja
monu silu koja itavo vreme dejstvuje i u paklu i na zemlji. Dante nije imao
nameru da napie naunu raspravu o fizikom univerzumu. Pre bi se moglo
rei da je eleo da naslika portret kosmosa i njegovo moralno ustrojstvo. Za
Dantea i njegove savremenike, najdublje znaenje kosmosa bilo je etiko, a
ne fiziko, iako je Dante, kao briljiv umetnik, eleo da ovaj etiki svet bude
analogan fizikom univerzumu. U Komediji, fiziki univerzum je metafora
etikog kosmosa, pre nego obrnuto.
Slino Ptolomejevom univerzumu, Danteov univerzum sastojao se od
niza koncentrinih sfera, sa Zemljom u centru. Iznad, i oko Zemlje, nalazila
se sfera Meseca, a onda redom, sfere Merkura, Venere, Sunca, Marsa, J upitera,
Saturna, zvezda stajaica, i sferaprimum mobile koja pokree itav univerzum.
Izvan i iznad ovih sfera nalazila su se nebesa - stanite Boga, anela i
blagoslovenih dua. U centru Zemlje nalazio se pakao, a u samom sreditu
pakla, zatoen u tami, boravio je Satana.
Dante je stvorio mistinu viziju koja nalikuje Dionizijevoj. Svako bie
u kosmosu se kree ili ka Bogu ili ka avolu. Bog je visoko gore i izvan;
avo je duboko dole i unutra. Kada nas ispunjava naa istinska ljudska
priroda, koja je stvorena po liku boijem i koju bodri Sveti duh u nama, mi
se prirodno uspinjemo prema Bogu, irimo nae vidike, otvaramo se prema
svetlosti, istini, ljubavi; na sveem, istom, lepom i istiniskom vazduhu otvara
nam se iroki vidik. Otvaraju nam se vrata neba i mistina rua. Meutim,
kada nas zavede iluzija i povue nas u greh i glupost, tada tonemo nadole i
ShokstiUri, pesnici i dramski pisci 137
tonemo u sebe, udaljavamo se od Boga, vazda se sve vie ograniavamo, naSe
oi se zatvaraju, a pogled nam se usmerava na sopstvo, oborene oi pritisnute
tekim kapcima ne vide stvarnost i vezuju se za nas same, u nama samima.
Oi su nam svezane, slepe, obavijene tamom, pune mrnje i odseene od
sveta, to vie tonemo, pakao postaje sve teskobniji i mraniji. Na tom putu
nema niega, doslovno niega: postoji tiina, nepostojanje, lienost, praznina.
Bog je ekspanzija, bie, svetlost; Satana, zaronjen u sebe, jeste nitavilo,
mrnja, tama i oaj. Njegova izolovanost potpuno je suprotstavljena zajednici
ljubavi u kojoj Bog sjedinjuje nau svest s prvom zvezdom.
Na jednom nivou, ovaj sistem u centar univerzuma postavlja avola,
a ne Boga. Meutim, na dubljem nivou, Dante je smatrao da je Bog smeten
u istinskom, moralnom sreditu kosmosa, mada ovo nije mogao da predstavi
prostornim pojmovima. I zaista, on je posebno insistirao na tome da moralno
sredite ne moe da se locira ni u prostoru, ni u vremenu. Ono se ne nalazi
u prostoru i nema suprotnih polova; na nebu ne postoji ni jedno drugo gde
izuzev uma boijeg; to je taka u kojoj su prisutna sva vremena, taka u
kojoj se poklapa svako gde i svako kada. Dante je, kao i Nikola Kuzanski
u XV veku, ili fiziari u XX veku, mogao da kae da je sredite univerzuma
svuda i da kosmos nema periferije. Meutim, Dante je svoj kosmos predstavio
prema jedinom modelu koji mu je bio dostupan - Ptolomejevom i pa-
tristikom modelu po kojem se Zemlja nalazila u sreditu sveta. Meutim,
Dante je znao da istinski centar jeste ivot i svetlost boija, koja se nalazi
svuda. Patos i uas Danteovog Satane sastoji se u tome to je on zauvek slep
za tu svetlost, zauvek izolovan od boije ljubavi.
Dante se pozabavio pitanjem geografskog lociranja Satane i smestio ga
u centar univerzuma, pozivajui se na aristotelovsku fiziku, po kojoj sve to
postoji trai svoje prirodno mesto u univerzumu (videti Tabelu 2). Idui
navie od sfere Meseca, prirodno kretanje je zakrivljeno, orbitalno; ispod
sfere Meseca, na Zemlji i u Zemlji, kretanje je pravolinijsko. Vatra se prirodno
kree navie, voda nanie. Kada se ovo gledite fizike prevede u etike
pojmove, ljubav je neto to se prirodno uspinje, a greh neto to prirodno
tone. Ljubav koja vlada kosmosom uzdie se svojom svetlou. Sredite
kosmosa je mesto u koje tonu sve teskobne, grene stvari. To je mesto
najudaljenije od Boga, mesto u kojem, po logici stvari, boravi avo.
Satana i njegovi aneli su zbog oholosti proterani iz svoje domovine
na nebu; prezrena druina je kao kia pala s nebesa, iz blaenstva dospela je
na dno. Pala je jedna desetina anela, a Bog je to nadoknadio stvaranjem
oveanstva i spasavanjem svetaca. Satana je bio najuzvieniji aneo, moni
serafin sa est krila. Meutim, on je kao munja pao s neba i, vrtoglavo
padajui kroz sfere, stropotao se na Zemlju. Kada je udario o tlo, od sudara
se stvorila ogromna pukotina kroz koju je strmoglavo tonuo, sve dok nije
stigao do sredita planete. Satana je toliko oteao od greha da je tonuo kroz
138 Princ tarne
zemlju kao olovo kroz krem. Padajui, on je iskopao pilju, ili grobnicu, i
od nje je nastao pakao. Od ovog rovanja ogromnih razmera na povrinu je
izbaena zemlja, i od nje je nastala planina istilita.
Boije nebo
Tabela 2
Satana ivi u mrtvom sreditu univerzuma, glava mu se uzdie u pravcu
J erusalima, na severu mu se nalazi zadnjica koja se mrzne na ledu, njegove
velike dlakave noge diu se u pravcu istilita i juga. Vergilije, Danteov vodi,
vrsto se dri za Sataninu kosmatu grbau i mora oprezno da se kree s
Danteom na leima, kako bi se upravljao prema kristalnim zvezdama na nebu.
avolova hladna i sumorna mo je uas kosmosa, ali kada Satanu
ugledamo u sreditu pakla, on vie deluje patetino nego uasno. Dante je
posebno eleo da Satanu prikae kao prazno i prezira dostojno bie - jedan
jalov kontrast energiji Boga. Odsustvo dramske radnje pokazuje da Satani
sutinski nedostaje bie. On je sieden u mrtvom kutu sveta koji se okree,
na mestu gde su utonuli najtei gresi i nataloili se u jednoj taki. Na tom
SkoLutiitri, pesnici i drumski pisci 139
mestu ne moe da postoji kretanje; tu se najtee tegobe stapaju u veno
nepokretnu masu, u kojoj je Satana sabijen pod svim teretom kosmosa. Ako
sve stvari streme Bogu, ta je ostalo za Satanu? Nita: samo nita vilo i
besmisao greha. Isto kao kada okrenemo lea Bogu, zatvorimo se u sebe i
tako okrenemo nestvarnosti, tako je i sredite pakla jedna tamna masa zauvek
zatvorena u sebe, apsolutno i navek odseena od stvarnosti. Satana, simbol
ovog nitavila, ne moe da ima istinski karakter, osim njegove negacije - i
njegova jalova nepokretnost je ono to je Dante hteo da prikae. J ezero koje
ga je okovalo, isuvie je zaleeno da bi popucalo - to je znak smrti i
suprotnost svetoj vodici krtenja koja daje ivot. Nepominost Satanina u
suprotnosti je sa slobodom anela; njegova sleena mrnja suprotnost je
boijoj ljubavi koja podstie stvaranje. Njegova prinudna nepokretnost u
suprotnosti je prema voljnom spokojstvu Boga koji, sam po sebi nepokretan,
pokree svet.
Nitavilo Satanino proima sve, ono je ledeni pandan toplom prisustvu
Svetog duha. Prazno i beslovesno, ono zrai iz mrtvog sredita i na grenu
zemlju istie iz svih pukotina pakla, odnosei toplotu i svetlost. Satanina sila
deluje kao gravitacija, privlaei u pakao ene i mukarce. Ovo privlaenje je
potpuno suprotno sili koju upotrebljava Bog, koji prema sebi privlai stvari
u stepenu u kojem one jesu svetlost, duh i dobro.
Najnie grotlo pakla namenjeno je izdajnicima i tamo boravi Satana,
izdajnik Boga Oca, olienje svih otpadnika. On gadnim trostrukim eljustima
vae Bruta i Kasija - izdajnike svojih gospodara, vae i J udu koji je izdao
Hrista. Ispod svakog od tri groteskna lica, Satana ima po pr golemih krila
- ima ih ukupno est, i ona su znak da je on nekada bio serafin. To nisu
perjana aneoska krila od ivog plamteeg zlata, ve kona krila imia koja,
nesposobna da polete, zaludno klepeu po mrzlom vazduhu, kovitlaju vetrove
to lede paklene reke i izlaze na zemlju da smrtnike potaknu na greh. Ovaj
ledeni vetar je suprotnost vetru ljubavi kojim odie Sveti duh.
avo je nagomilana masa beivotne materije. Teologija je smatrala da
su aneli i posle pada ostali aneli. Meutim, Dante je Satanu predstavio kao
sirovu inkarnaciju i ruglo istinskoj inkarnaciji Hrista, kao i potpunu suprot
nost duhu. U oblikovanju Satane s maljavim ivotinjskim telom koje je
gotovo ista materija, Dante je koristio hriansko-platonistiku tradiciju po
kojoj je ista materija najudaljenija od Boga i najblia nebiu.
Nemona runoa ovog glomaznog i patetinog stvora predstavlja
potpuni kontrast lepoti Boga. Veito vakanje trojice izdajnika je istovre
meno i beskorisno i uasno. Dok vae svoj ljudski plen, Satana plae od
nemonog besa, suze mu se meaju s krvlju izdajnika i cure mu niz bradu.
Krvave suze ovog uasnog dina ne prolivaju se radi spasenje; one samo
izazivaju gaenje - i parodiraju suze koje je nebeski Gospod prolio na krstu.
140
Princ Utrne
avo je bio glavni junak i u drugim knjievnim delima kasnog srednjeg
veka, kao i u pozoritu. Tekstove misterija i mirakula uglavnom su pisali
svetenici da bi pouili (ili zastraili), kao i da bi zabavili brojnu neobrazovanu
publiku, za koju je avo, u doba u kome su harali kuga, glad i ratovi,
predstavljao neto veoma opipljivo. Teei dramskom jedinstvu, ovi pisci su
stvorili prvu koherentnu hronologiju avolovih postupaka - od njegovog
stvaranje do konanog unitenja. Do kraja poglavlja ova hronologija je
opisana i ilustrovana citatima iz razliitih drama.
Istorija sveta zapoinje inom stvaranja prostora i vremena. Prema
srednjovekovnoj drami, Bog je, odmah po stvaranju, stvorio devet redova
anela, i Lucifera, najuzvienijeg anela vrhovnog aneoskog reda, koji je bio
drugi po slavi, odmah do Boga. J Bie mi od svih silnika najblii, bie
gospodar i ogledalo moi moje; stvaram te lepog i blaenog i nazivam te
Luciferom, ti si onaj koji nosi svetlost. Kada je Bog Lucifera imenovao za
guvernera itave nebeske legije, um anela svetlosti se preokree. Na sredini
pozornice vidi se presto boiji, aneli stoje okupljeni oko trona i pevaju mu
ode. Kada Gospod ustane i izae napolje, Lucifer vidi prazan presto i sanjari
0 sopstevnoj slavi:
Ah, da sam udesno blistav ja...
Sve na ovom prestolju moje bi bilo,
bio bih tada mudar kao on to je.
Lucifer se ruga anelima koji pokorno hvale Boga i zapoveda im da
umesto Boga pogledaju njega i vide lepotu to ga krasi. Da li ete pesmu
pevati Bogu ili meni? J a sam onaj to va vek najvie vredi.
Dobri aneli ustuknu od uasa: Oholosti tvojoj kroz prste progledati
neemo. Lucifer se nije uplaio:
Uistinu vredniji gospodar sam ja
i od njega uvek vredniji u biti.
Da dokaem da vredniji jesam
na boije prestolje seu.
Luciferov sauesnik, aneo Svetlorod, hrabri ga neuvijenim laskanjem:
Kao dan je jasno da je svetlost bia tvojega hiljadama puta od boije vea.
Dobri aneli ine poslednji pokuaj: Stani, preklinju ga, ne stane li, lepotu
tu e, avaj, izgubiti. Prezirui njihovo upozorenje, Lucifer seda na presto
1uiva u sopstvnoj oholosti: Sva radost sveta utisla se u me, jer zraci
svetlosti moje plamte punom jasnoom. U slavodobitnoj radosti blistam: biu
kao on to je - najvei na nebesima. Ova slika anela ljudskog oblika koji
se, okupljeni oko boijeg prestola, svaaju, u suprotnosti je s teolokom
idejom o hladnokrvnoj odluci koju je velika kosmika sila donela u jednom
Sholastilari, pesnici i dramski pisci 141
trenutku na poetku vremena. Luciferova udnja za vlau bila je isuvie
ivopisna, isuvie bliska ljudskoj prirodi, da bi joj pisci odoleli.
Lucifer velianstveno blista na tronu boijem i poziva anele da mu
se poklone: Aneli, priite mi svi, savetujem vam da kleknete pred svojim
suverenom. Dobri aneli odbijaju, ali slabiji padaju na kolena i Satana,
Belzebub, Atarot i drugi, kliu mu kao voi. Literatura se ponekad razlik
ovala od teologije i Zlom nadevala razliita imena i stvarala razliite likove,
zamagljujui sutinsku razliku izmeu avola i njemu podreenih demona.
Ovo razdvajanje likova nije piscima dozvoljavalo da kroz dijalog prikau
dramatinu napetost u srcu samog avola. Tamo gde su Lucifer i Satana bili
odvojeni likovi, Lucifer je obino imao poasno mesto, jer je to bilo ime
koje je avo nosio pre pada.
Lucifer potom izrie neuveno oholu bogohulnu besedu: Ako se Bog
vrati, ja ustuknuti neu, ve u pred njim sedeti ba ovde. To je njegovu
sudbinu zapeatilo. Kada se Bog vratio, bio je razgnevljen:
Luciferu, ko te je tu postavio dok me bilo nije?
Da li sam te uvredio?
Stvorio sam te kao prijatelja, a ti postade moj
dumanin;
zato me tako vrea?
Luciferu, zbog goleme oholosti tvoje, osuujem te da s neba padne
u pakao, a s tobom e poi i svi oni to ti se pridruie; nikada vie u
blaenstvu sa mnom boraviti nee. Iznenadno i nedostojanstveno isteri-
vanje Licifera ubrzava njegov preobraaj od lepog anela u nakaznog duman*
ina: Kreem sada na put i stii u tamo gde u u venim mukama biti. Zato
to se vatre bojim, iz sve snage prdnuu.
Bog nastavlja da oblikuje materijalni svet, dok pali aneli, zaprepaeni
svojom iznenadnom propau, u paklu lamentiraju nad svojom sudbinom.
Uasava ih otkrie da su postali crni dumani, i jedan od njih zavapi:
Avaj, avaj, emeru!
Zato tako pade Luciferu?
Mi koji besmo aneli isti kao oko
I sedeli nad nebom tako visoko,
Sad postadosmo kao ugljen crni
runi kao lude i odrpani.
avo smatra da ga je Bog nepravedno prognao s neba i ponizio ga
time to je stvorio oveanstvo koje, u nebeskom poretku, zauzima njegovo
mesto. Povrh toga, Gospod ga je dodatno uvredio zato to je oveanstvo
stvorio po svom liku, i uzeo ljudski, a ne aneoski oblik. Satana se ali:
Bejasmo lepi i svetli, te sam mislio da e nae oblije uzeti, ali, razoarao
142 Princ tame
sam se; on je naumio daljudsko oblije uzme i to je razlog zavisti moje.
Zato bi sirovo stvorenje sazdano od gline uivalo u tako velikoj srei?
I dok pali aneli saboruju u paklu i razgovaraju o svom nezavidnom
poloaju, misli im se okreu ka osveti. Odluuju da pokuaju da unite tu
novu kreaciju i njene dragulje - Adama i Evu. Satana kae da e:
Ljudskoj vrsti zavist pokazati svoju.
U as kad ih Bog stvorio bude,
poslau jednog iz moga reda,
da uniti ih,
i na zlodelo navede.
Sabor odabire jednog lana - u veini verzija to je Satana - da ode do
Raja. On kuje planove: Uzeu lik device, a telo zmijsko.
Ii u tamo u obliku crvolikom.
Kao otrovnica to mestu ovom je nalik,
to ima krila kao ptica,
noge kao guter i device lik;
to oblije ja uzeu.
Pre nego to je kuao Evu, avo je bezuspeno iskuavao Adama. Prvo
mu je nudio znanje. Svojoj nesuenoj rtvi postavio je uobiajeno pitanje:
Kako si Adame? Adam mu odgovara da je dobro. Ah, odgovara kua, ali
mogao bi biti i bolje, i ja mogu da te uputim kako. Adam priznaje da ne zna
zato im je Bog zabranio voe, a avo mu odgovara da ono otkriva znanje
0 svemu to postoji. Ako pojede voku, postae ravan Bogu, lae ga. Potom
Adamu nudi mo, govorei mu da mu vie nee biti potreban gospodar kada
jednom okusi voe. Srednjovekovni Adam odmah shvata da bi bilo glupo da
izgubi zatitu gospodara. Uviajui ko je u stvari njegov kua, Adam ga
optuuje za najtee zlodelo feudalnog doba - nelojalnost i izdaju. Odlazi,
vie, ti si Satana!
avo, potom, svoju panju usmerava na Evu. Eva ga, takoe, pre
poznaje, ali u svojoj naivnosti ne shvata da je zao. avo joj nudi pregrt
kunji: on eli da pomogne njoj i njenom muu; Bog je bio sebian kada im
je zabranio voe, zato to e, ako ga okuse, postati njemu ravni; Adam je
isuvie neosetljiv da bi mogao da shvati ta je za oboje dobro; on nije
dovoljno dobar u poreenju sa svojom lepom, prefinjenom enom; on je
glup i potrebna mu je njena pomo; budui da je sposobnija od svog mua,
ona mora da se izjednai s njim; ona moe da utai svoju radoznalost ako
okusi voe; samo ako ga okusi postae kraljica sveta; voka ima boenstven
ukus. Bog vam lukavo brani da okusite voku, zato to ne eli da iko drugi
uiva u velikoj moi koju ona daje. Kao i Adam, Eva primeuje da su oni
1ovako sreni, ali Satana na to odmahuje:
Sholastiari, pesnici i dramski pisci 143
Moete da dosegnete nivo vii.
Da, bogovi ete biti!
poznaete dobro i zlo,
i biete mudri isto kao i on to je.
Satana poziva Evu da poini isti greh koji je i njega srozao - greh
oholosti. Ako okusi ovu jabuku, bie ba kao Bog, i krasie te nebeska
kruna, jer Tvorcu ravna bie.
U bestidnom laskanju Satana se divi Evinom licu, telu, kosi; ponaa
se kao uglaeni ljubavnik koji staje izmeu mua i ene. I dok Eva jo uvek
okleva, avo odlazi i vraa se u obliju zmije. Eva joj prilazi, saslua je bez
rei, a potom naglo zagrize jabuku. A kada je voku pojela, Eva ima vizije
koje je publika doivljavala kao obmane koje je poslao avo; Eva se zatim
vraa Adamu, ponavljajui Satanine argumente: Samo hrabro, okusi je, u
njoj je istina: biemo bogovi i znaemo sve. Adam brzo poputa.
Bog se vraa, pribliava se Adamu i Evi i estoko kune: Ti prokleti
crve oholi! avo pokuava da se pred Bogom opravda:
Kipim od zavisti goleme,
od gneva i mrnje opake
to ovek ivi iznad neba
tamo gde bee dom moj.
Bog ga otpravi nazad u pakao, ali Satana je zadovoljan to je njegova
misija uspela: Ulogu svoju dobro sam odigrao i mogu kui da idem, jer
nijedan avo nikada vie nee u danu jednom svriti tako valjan posao.
Vrativi se u pakao, on izvetava Lucifera i biva nagraen u skladu s naopakim
vrednostima pakla: ekaju ga samo nove kazne. Pohvali me, Luciferu,
uzvikuje Satana, izazavah najveu od svih katastrofa. Sjajno, odgovara
Lucifer, za tebe emo napraviti krunu. Od ega emo je napraviti, od rua?"
pita Atarot. zato da je ne napravimo od debelog eleza to kao munja
ee?
Kako je uasan princ ovog sveta, moni neprijatelj Boga, postao junak
parodije, satire, pa ak i grubog humora? Ve u XII veku, u pozoritu pod
uticajem folklora, pukim izvedbama mima, maioniarskim predstavama i
makarama, moe da se zapazi tendencija ka prikazivanju kominog avola.
Smeni demon imao je funkciju da proizvede olakanje, da zabavi i opusti
publiku, kao i da je pripremi za naredne tragine inove. Srednjovekovne
drame o demonima imaju nekoliko kominih nivoa. Najnii je burleska, u
kojoj demoni jurcaju po pozornici, ipaju, prde, psuju i vreaju, bestidno se
ponaaju, padaju na guzice. Drugi je gruba satira koja je bila rezervisana za
vie demone. Lucifer blagosilja svoje demone tako to im ruku stavlja na
nakitnjak i vrea ih parodirajui sveteniki blagoslov. Pakao je mesto gde
144 Princ tame
su izopaene sve vrednosti: svaka pohvala je proklinjanje, svaka pesma je
kakofonina. Trei nivo je satira o demonskom ponaanju ljudi. Sebastijan
Brant u knjizi Brod Budala (1484. g.) opisuje brod s ludim kapetanom i
budalastim putnicima; oni predstavljaju lakoumnost i ljudske poroke, a poroci
se poistoveuju s demonima. etvrti nivo predstavlja oplemenjena ironija.
avo je istinski moan i uasan, ali Gospod sve njegove grandiozne zamisli
pretvara u prah i pepeo. Satana se opisuje kao najvei neprijatelj Boga, a
njegova propast izaziva neku vrstu mistinog ushienja, oseaj olakanja i
uitka. Mi znamo da je njegova sudbina zapeeena, da e se njegovo
izvrdavanje pravde na kraju izjaloviti i netragom nestati u tami. Kosmos uvek
zbija ale s avolom, a i on sam nee da bude drugaije.
Dramatina istorija avola oslanja se na starozavetne prie, u kojima
se, u raznim situacijama, Bog i Satana jedan drugom suprotstavljaju. avo
tvrdi da je zbog prvobitnog greha njegova mo nad oveanstvom apsolutna
i vena, i dok se menjaju prizori iz Starog zaveta, dramska napetost sve vie
raste zato to publika zna da Lucifer grei i da e Spasitelj uskoro doi da
svoju decu oslobodi iz njegovih kandi.
Blagovesti koje aneo donosi Mariji prvi je nagovetaj da Spasitelj
svakog asa moe da stigne, a kada saznaju novosti, demoni sazivaju jo jedan
mraan sabor, kako bi na njemu raspravljali o znaenju ovoga. avolji sabor
je idealna prilika za ismevanje izopaenosti. Bog te prokleo, urla Lucifer
na Satanu, a Atarot vie, Izbacite avola odavde! Lucifer plae zbog svog
izopaenja, Moja plemenitost se iskvarila, kao i moja lepota, pesma moja je
tubalica, moj smeh je oaj, moje svetio senka, slava moja emerni je gnev,
moja radost neizleiva je tuga. Satana vrea Lucifera kada primeti da on,
kada pokua da zapeva ili da se nasmeje, urla kao izgladneli vuk. Lucifer
nareuje svojim pomonicima da ga zabave pesmom, a Atarot, Satana,
Belzebub i Beri, izmiljaju pesmicu o smrti i prokletstvu. Njihovo pevanje
je toliko uasno, da ak ni gospodar tame ne moe da ga podnese, Hej,
zamlate, vie, ubiste me s tom dernjavom. Sto mu avola, prekidajte. Svi
falirate.
Na kraju, demoni prionu na debatu o Blagovesti, a Lucifer ih pita ta
misle da li iko ima snage da im otme utamniene due. Atarot i Beri ga
uveravaju da to nikada ne moe da se desi, dok se publika znalaki smei,
jer joj je poznato da se napad na pakao sprema. Beri uporno tvrdi da
izgubljene due nikada nee pobei, ali Satana u to ba nije uveren, jer se
sea starozavetnog proroanstva o Mesiji, a Lucifer se pita da li Marijina
trudnoa ima neke veze s ovim problemom. Sabor alje Satanu gore na zemlju
sa zadatkom da iskua Devicu, ali poto mu sto hiljada pokuaja propadne,
on izvetava Lucifera da je ona nepotkupljiva, i upozorava, stvari su se samo
pogorale. Devica je dobila divno muko dete koje e im zadati jo vee
muke, jer se govorkalo da je stigao sm Mesija, koji je doao da iskupi
Sholastiari, pesnici i dramski pisci 14}
oveanstvo. Lucifer nareuje da se Satana kazni zbog loih vesti koje je
doneo, a on ga moli za milost. Satana brzo misli, pa predlae da itavu stvar
popravi i spase sopstvenu kou, tako to e ponovo da ode gore i nagovori
kralja Iroda da pokolje decu. Luciferovo raspoloenje se odmah popravlja.
Kakva brilijatna ideja! uzvikuje. Kasnije, Zli nagovara ker Irodovu da
pogubi J ovana Krstitelja, a Mariju Magdalenu navodi na prostituciju.
Demoni jo uvek nisu sigurni da li je Isus mag, prorok, Mesija, ili sm
Bog. Kakav je avolji ovek taj Isus? uzvikuje Beri. Od ovoga me boli
stomak, cvili Satana. Veoma sam zabrinut zbog tog Hrista. Zaista bih voleo
da znam ko mu je otac. Ako je on dete Boga, a rodila ga je Devica, onda su
nas gadno nasankali, i na uspeh nee biti dugog veka. Sabor demona glupo
i beznadeno raspravlja o Otelovljenju: proroci su najavili Hristov dolazak,
ali zbog toga se ne treba brinuti, jer se Marijin sin zove J eua, a ne Hrist.
Belijal i Belzebub mole svog princa da ih pusti da odu i kuaju Hrista,
kako bi se saznalo ko je on zaista. Satana kua drugog Adama na slian nain
na koji je kuao prvog, ali ishod je suprotan. Hrist ne doputa da ga Satana
ui istini. Da je avo ubedio Isusa da skoi s tornja, Isus bi ili poginuo - i
tako pokazao da nije Bog, ili bi ga uzneli aneli - i dokazali da je bio Bog.
Odbivi da mu odgovori, Isus je istovremeno pokazao prezir prema avolu
i ostavio ga u nedoumici. Satana se uunjava u svoj rodni pakao:
Ne shvatam ko je on;
da li je ovek il' Bog.
Ne mogu nita da razaberem
U znak alosti prdnuu glasno.
Kada se vratio, Lucifer urla na njega: Odlazi, Satano! Proklinje te moj
Bog! Nek' te avo nosi! Atarot jo uvek blebee kako je Isus samo lani
prorok, meutim, Luciferov strah koji se javio u doba Blagovesti polako
narasta. Golema glupost demona, kada pokuaju da izazovu, a potom da
zaustave raspinjanje na krst, ilustruje njihov neuspeh da shvate da ma ta
inili volju boiju i njegovu promisao ne mogu da osujete.
Kada Isus poinje da propoveda, demoni ne mogu da ga slede, jer se
ini da je on istovremeno na svim mestima. Lucifer pita, Satano, reci mi
gde je sada Isus? Satana odgovara, avo me odneo ako znam: svakim
danom postaje sve gori s tim njegovim uenjem i propovedima. Vaskrsavanje
Lazara i njegovo oslobaanje iz pakla imalo je za cilj da upozori demone da
Hristova mo moe da bude nesavladiva, jer ako je iz pakla mogao da spase
jednu duu, onda moe da spase sve. Pa ipak, njegova zemaljska imperija
toliko je dugo trajala da avo ne moe istinski da poveruje da je njegova
propast na pomolu.
U sve veem oaju, i jo uvek sumnjajui u pravu prirodu njihovog
neprijatelja, demoni planiraju da ga ubiju. alju na zemlju Luciferovu ker
146 Princ tame
Oaj da ubedi J udu da izda svog uitelja, a kada J uda to uini, ker Luciferova
ga navodi na samoubistvo. U meuvremenu, Hrist je izveden pred Pilata i
Sinod. Taj dogaaj dovodi Satanu do ushienja. On uri u pakao da Luciferu
dojavi dobre vesti. Meutim, kada je malo bolje razmislio, Lucifer se pok
olebao, jer ako je Isus zaista boanstvo, onda e im se zavera o ubistu samo
jo vie obiti o glavu. Greka Satano, rikne on nezahvalno, sve si up
ropastio. Lucifer alje Satanu nazad na zemlju, u oajnikom pokuaju da
sprei raspinjanje na krst; Satana se u snu javlja Pilatovoj eni i govori joj
da e njenog mua zadesiti velika nesrea ako osudi tog nevinog oveka.
ena upozorava Pilata, ali on joj odgovara da se u carskoj slubi ne sme biti
kolebljiv.
Demoni se ne pojavljuju na raspeu, zato to su pisci smatrali da je
komina crta njihovog karaktera isuvie naglaena, pa bi remetila tako dos
tojanstven trenutak. Meutim, demoni se pojavljuju odmah posle Hristove
smrti, odnosei duu lopova koji se nije pokajao. Satana pokuava da se
doepa Hristove due, ali arhanel Gavrilo ga plamenim maem odbija. Ovo
je trenutak preokreta. Sve do tada, avo je bio u napadu, ali od tog trenutka
on sramno uzmie.
Ponovo u paklu, demoni rasporeuju svoje odbrambene snage. Oni se
i dalje budalasto hvaliu. Satana uzvikuje, Ako Isus ovamo doe i usudi se
da prozbori makar jednu re, svu u mu kosu osmuditi. On i dalje nee da
shvati ko je zapravo Isus: Oca mu znam iz vienja, iveo je od zanata; zato
je onda taj Isus toliko uzvien i moan? On je samo ovek. Samo napred
demoni, epajte tog hvalisavca i u pakao ga zatvorite. Na krst smo ga
razapeli, a sad emo se za njega pobrinuti. Idite i uhvatite ga, unitite tu
hulju. Meutim, u tamnu dubinu pakla prodire sjaj dnevnog svetla i neobian
zvuk radosti dua dopire do mranog sabora. Kakva je to buka? pita
Lucifer, a Beri odgovara, Od ljudske rase, njihovo spasenje je na pomolu.
Lucifer jeca, Znao sam, oduvek sam znao da e taj ovek doi da ukrade
nae naslee.
Presudan trenutak istorije spasenja samo to nije nastupio. Hristova
dua stie do vrata pakla i izgovara rei iz Psalma (24.7): Vrata! izvisite
vrhove svoje, uzvisite se vrata vjena! Ide car slave. Napokon demoni
saznaju istinu. Avaj, oh ne, jeca Belijal, moramo da se povinujemo tvojim
zapovestima; sada znamo da si Bog. avo pokuava da odgodi propast tako
to se raspravlja s Hristom. ekaj! vie. Sluaj, obeano mi je da mogu da
zadrim due prokletih! Dobro, odgovara Isus, izvoli, moe da zadri
Kaina, J udu i sve grenike i nevernike. Da, nastavlja Satana, ali ako mi sada
ukrade ostale due, ja u i dalje da lutam po svetu i potkupljujem tvoje
sluge. Visoanstvo Hrist odbija ovu ponudu: Ne, dumanine, nee, jer u
te vrsto svezati. Mihajlo baca Satanu u lance, a Gospod iz grotla trijumfalno
izvodi srene due.
Sholastiari, pesnici i dramski pisci 147
Kriza je prola. U vreme Hristovog uskrsnua demoni su jo uvek
blesavo uurbani i pokuavaju da povrate kontrolu nad dogaajima, meutim,
sudbina avola je zapeaena. Zavrni in istorije spasenja zbie se na Stra
nom sudu. Neposredno pred drugi Hristov dolazak Satana kree u poslednji
kobni napad na Carstvo boije. Demoni dre poslednji sabor i donose odluku
da avo treba da zane dete - antihrista, njihovu poslednju nadu. Kada uju
da se antihrist rodio, mrana skuptina se veseli. avo obilazi svog sina na
zemlji i nudi mu carstvo ovog sveta, a to je kunja na koju lani mesija, za
razliku od pravog, rado pristaje. Antihrist luta po svetu, ini lana uda,
obmanjuje ljude, proganje svece, podrava nepravedne vladare i sprema se za
poslednji boj.
Odluujua bitka odvija se brzo. Antihrist uzaludno poziva:
U pomo, Satano i Luciferu,
Belzebube, ponosni vitee!
Ophrv'o me strani bol.
Strah me je za telo moje i duu,
sve doavola sada ode.
Kada izdahne, dva demona ga odnose u donji svet. Dugo e on biti
uz skute svoga gospodara Lucifera; na emernoj stolici sedee. Reakcija
demona na antihristov silazak ima primesu ironije. Oni se vesele susretu sa
svojim drugom; drago im je to je proklet, jer se njegova dua pridruuje
gomili drugih dua; pa ipak, oni znaju da je njegova propast znak da je i
njihova propast na dohvat ruke.
Dolazi sudnji dan, a demoni su i dalje zbunjeni. Sreni su to e, od
tog trenutka, pakao zauvek biti ispunjen prokletim duama. J urcajui tamo-
amo s knjigama u koje su upisani grenici i vreama prepunim dokumentacija,
oni pozdravljaju dolazak svakog zatvorenika. To je vreme uzbuenja, naopakc
Boine gozbe. Pa ipak, od tog trenutka Satana je zauvek i konano svezan.
Bog to objavljuje: Luciferu, nikada nisi hteo da prihvati odgovornost za
svoje grehe. Umesto toga ti si, iz dana u dan, istrajavao u zluradosti svojoj...
Zato, neka si proklet. Demoni su uasnuti. Izgubili su carstvo, izgubili su
mo da podrivaju Carstvo boije. Ponovo je uspostavljena harmonija kos
mosa; nema vie smrti, jada i greha. Poslednji in na pozornici sveta odigrava
se brzo, i on je konaan: Hrist zatvara vrata pakla, zakljuava ih, a kljueve
odnosi sa sobom.
Ilustracija: Spaljivanje vetica.
Naslovna strana jednog nemakog rukopisa, 1555. g.
OMINALISTI,
M I S T I C I
I V E S T I C E
XIV, XV i XVI vek - doba koje se obino naziva kasnim srednjim
vekom i reformacijom, moe da se posmatra kao jedan period - period U
kome su knjievnost, narodna legenda, propovedi i lov na vetice podsticali
verovanje u Satanu, dok je nominalizam ovo verovanje slabio. Nominalizam,
dominantan intelektualni trend, temeljio se na odbacivanju platonistikog,
idealistikog verovanja - poznatog pod nazivom realizam da apstraktne
ideje ne poseduju nikakvu intrinzinu stvarnost koja je izvan i iznad stvar
nosti pojedinca. Viljam Okem (1285-1347), oksfordski franjevac i vodei
nominalista, smatrao je da je realizam ne samo laan, ve i da predstavlja
izvor nepotrebnih komplikacija. Okemova Britva - princip po kome je
najjednostavnije objanjenje injenica obino i najbolje objanjenje - sasekla
je apstraktne realnosti koje su izumeli raniji filozofi. Mi, na osnovu
neposrednog iskustva i intuicije znamo da su i Sokrat i Platon ljudi, primeuje
Okem. Da bismo ovo znali nije nam potrebno da se sluimo apstraktnim
pojmom oveanstvo. Ljudi su mogli da razlikuju oveka od kita i pre nego
to je Platon izumeo realizam. Mi nemamo dokaza o postojanju ovean-
stva, ve samo o pojedinanim ljudima. Mi nemamo dokaze da postoji
zajednica kitova, ve samo pojedinani kitovi. Stoga je znanje apstraktnih
svojstava proizvod ljudskih bia, a ne odraz samog spoljnog sveta.
Nominalizam, primenjen na Boga, imao je nekoliko posledica. Prvo,
ta god mi rekli o Bogu, to je ljudska pretpostavka za koju se ne moe rei
da opisuje pravu prirodu Boga. Sve ljudske kategorije su viesmislene, uk-
ljuijui i kategorije bia, moi, znanja - to znai da one, kada se
primene na Boga, znae neto sasvim drugo nego kada se primene na oveka,
konja ili zvezdu. Mi moemo da spoznamo Boga iskustvom i intuicijom, ali
im pokuamo da uobliimo racionalnu teologiju kako bismo otkrili prirodu
Boga, primorani smo da koristimo viesmislene pojmove, pa dopiremo do
Boga u onoj meri u kojoj do njega dopiru ljudske racionalne kategorije.
Za Okema, univerzalne ideje su ljudske konstrukcije. U umu boijem
ne postoje ideje, a ni prototipi koji slue kao obrasci izmeu kojih se
boanstvo opredeljuje. Sloboda Boga je apsolutna, nije ograniena ni jednom
152 Princ tame
nunou, ukljuujui i logiku. Svako zbivanje u kosmosu neposredno zavisi
od Vinjeg. Nominalisti su pravili razliku izmeu apsolutne moi Boga da
ini to mu je volja i njegove determinisane moi - naina na koji je uredio
kosmos. Bog je mogao da stvori sasvim razliite fizike i moralne zakone
kosmosa; on ima apsolutnu mo da ini ono to nikada nije inio i nikada
nee initi: Bog ima apsolutnu mo da od vodonika i kiseonika napravi voni
kola. Meutim, to nije tako po njegovoj determinisanoj moi. Njegova
apsolutna mo je neograniena, meutim, njegova determinisana mo jeste
ono to Bog stvarno odreuje za kosmos. On je ogranien i fiksiran, ali ne
zato to postoji bilo kakvo ogranienje priroeno Bogu, ve zato to Bog
veito i slobodno odluuje da to tako bude. Zlo je zlo zato to je Bog tako
proklamovao, a ne zato to on prepoznaje unutranja svojstva zla koja su
postojale pre nego to je on tako objavio.
Nominalizam je vodio do dva sasvim razliita stanovita o slobodnoj
volji i determinisanosti. Apsolutna sloboda i nedokuivost Boga navela je
neke nominaliste da naglasak stave na determinisanost. Bog moe da pomiluje
ili baci kletvu prema bilo kojem principu koji odabere, ili bez ikakvog
principa. Gledite o predodreenosti prebacilo je odgovornost za zlo na Boga,
jer on je avola mogao da obdari vrlinom koja bi ga uvrstila u dobroti, ali
on to nije uinio. Meutim, veina nominalista je naglaavala privrenost
Boga determinisanoj moi, odnosno poretku koji je sam stvorio, poretku
koji ukljuuje slobodnu volju. Sm Okem je vrsto verovao u slobodnu volju,
iako je naglaavao da ona ni na koji nain na ograniava apsolutno nesputanu
mo Boga. Zlo jeste zlo zato to Bog tako predodreuje; Bog je mogao da
stvori laljivo dobro i prijateljski naklonjeno zlo. Meutim, poto je Bog na
ovakav nain uobliio alternative dobra i zla, on mora da snosi barem
deliminu odgovornost za zlo. Pa ipak, Okem nas podsea da ono to ljudi
nazivaju zlom nije nuno zlo i za Boga; mi ne smemo da mislimo da
bilo koja kategorija koju sami izmislimo korespondira s konanom realnou.
Nikola Kuzanski (1401-1464) bio je blii tome da zlo pripie Bogu.
Njegove glavne postavke bile su nominalistike, ali se, takoe, oslanjao na
mistinu tradiciju poteklu od Dionizija. Ljudi ne mogu da znaju ni jednu
stvar po sebi. Apsolutna istina, ta god to bilo, zauvek je van nae moi
razumevanja. O Bogu znamo samo da je on maksimum koji potpuno preva-
zilazi svaku iskustvenu stvar, pa je on stoga po sebi nepojmljiv, iako mi o
kosmosu - koji je manifestacija Boga - moemo poneto da znamo. Sve
teoloke tvrdnje o Bogu su antropomorfne. Mi ak ne moemo da kaemo
da je Bog maksimum bia, zato to Bog prevazilazi na pojam bia. Budui
da Bog nema trajan odnos s bilo im to je konano, to god mi rekli o
njemu puka je viesmislenost, a jedini nain na koji moemo da barem neto
o Bogu razumemo, jeste da shvatimo da moramo da negiramo svaku dis-
junktivnu tvrdnju o Bogu - svaku tvrdnju koja odrie sopstvenu suprotnost.
Nomirudisti, mistici i veftict
Mi ne moemo da kaemo da je Bog poetak, ako time iskljuujemo da je
on kraj, ili da je Bog velik, ako time iskljuujemo da je on mali.
Budui da je Bog apsolutno bez ogranienja, ne postoji kvalitet koji
njegova priroda iskljuuje. U Bogu su sjedinjene sve suprotnosti. Bog postoji
i ne postoji; on jeste bie i on nije bie; on je i navei i najmanji; on je
transcendentan i imanentan; on je poetak i kraj; on kosmos stvara ni iz
ega, pa ipak, kosmos iz njega proistie; on je jedinstvenost i razliitost; on
je jednostavan, ali ipak obuhvata sve razliitosti. Bog je podudaranje suprot
nosti, jedinstvo oprenog, koje je izvan moi ljudskog razuma, i Nikola
Kuzanski je rekao da je to jedina stvar koju moemo da kaemo o Bogu i
jedina na koju imamo pravo. Mi nikada neemo moi da definiemo Boga,
zato to je Bog sam svoja definicija i njime su sve stvari definisane. Kada je
u pitanju Bog mi smo potpune nezanalice. ipak, na nain koji ne moemo
da shvatimo, apsolutna istina osvetljava tamu naeg neznanja. I mada Boga
ne moemo da spoznamo intelektom, on moe iskustveno da se doivi i
neposredno da se nasluti, kako prirodno, tako i putem uenja. Budui da
nam Bog daje um, mi moramo da ga upotrebimo i da pokuamo da ga
razumemo, meutim, ljubav nas neuporedivo vie pribliava Bogu nego
ijedno najtananije umovanje.
Ovo gledite je blisko apsolutnom monizmu koji ne doputa bilo
kakvo ograniavanje Boga, ne dozvoljava nita izvan totaliteta koji je Bog.
Ali ta je onda sa zlom? Nikola Kuzanski je bio na ivici da napravi poslednji
korak i da dobro i zlo objasni kao jo jedno podudaranje suprotnosti
inherentno Bogu. On je mogao tako da postupi kada je objanjavao da su
dobro i zlo puke ljudske kategorije. Rei da je Bog istovremeno i ono
ito nazivamo zlom i ono to nazivamo dobrom ne bi okrnjilo dobrotu Boga,
jer bi njegovo bie moglo da bude potpuno dobro, s dobrotom koja se
razlikuje od naih pojmova i prevazilazi ih. Naa mrnja prema zlu i naa
odvana volja da zlo prevaziemo, takoe bi mogla da bude deo podudaranja
suprotnosti, deo boije determinisane moi. Ovakva teorija bi bila u skladu
s hebrejskom i hrianskom tradicijom koja je avola oduvek smatrala
boijim stvorom i slugom, kao i njegovim neprijateljem. Meutim, Nikola
Kuzanski je uvideo ovu logiku posledicu svoje teorije, ustuknuo je i prik
lonio se starom gleditu o zlu kao lienosti.
Ponovo oivljeni hrianski misticizma XIV, XV i XVI veka, crpeo je
svoju snagu iz uspona nominalizma. Nominaizam i misticizam delili su
gledite da se Bog moe dokuiti iskustvom, intuicijom i ljubavlju, pre nego
razumom. Mistina intuicija govori da sve to ivi, sve to se kree, svoje
bie ima u Bogu. Rej S. Petri je zapazio da onaj koji shvata, samo Boga ima
i samo Boga misli i sve stvari za njega nisu nita drugo do Bog. On otkriva
Boga u svakom delu i na svakom mestu. Sve to njegova linost ini pridonosi
Bogu.
154 Princ tame
Mistina intuicija po kojoj je kosmos aspekt samog Boga - kosmos
stvoren iz ljubavi koji se Bogu u ljubavi vraa - postavlja pitanje zla mnogo
otrije od bilo koje druge hrianske tradicije. Ako je sve Bog, i kosmos je
preplavljen boanskom ljubavlju, onda se ini da u njemu uopte nama mesta
za zlo i avola. Mistici su doli u iskuenje da zlo objasne lienou. Za
Majstera Ekharta (1260-1327), samo je Bog apsolutno bie; stvorenja imaju
bie u onoj meri u kojoj postoje u Bogu; u suprotnom, ona su potpuno
nita. Ako zlo nema bie u Bogu, ono moe da se smatra potpunim
nitavilom. Meutim, u svom delu, Ekhart se s problemom zla suoio mnogo
hrabrije. Mi ne moemo da pretpostavljamo da je dobrota Boga istovetna
naoj dobroti, jer mi nemamo pravo da Bogu nameemo ljudske pojmove.
Onaj koji Boga naziva dobrim, isto toliko grei kao i onaj koji ga naziva
zlim. Postojanje onoga to mi nazivamo zlom, uslov je savrenosti univer
zuma, jer zlo postoji u onome to je dobro i podreeno je dobru u univer
zumu.
Kontemplativni Dulijan Norvi, koji je iveo u XIV veku, takoe je
uvideo da dobrota Boga prevazilazi nau sposobnost razumevanja dobra i zla:
ovek neka dela smatra dobrim, a neka zlim, meutim na Gospod ih ne
smatra takvim, zato to je Bog stvorio sve to u prirodi postoji, tako da sve
uinjeno ima atribut boijeg dela. Na Gospod ini sve to je dobro, a tolerie
ono to je zlo. J a ne elim da kaem da je zlo za pohvalu, ve elim da
kaem da je za pohvalu to to na Gospod zlo tolerie. I konano, Gospod
u sebe ukljuuje ono to mi nazivamo zlom, ali i on sam pati od istog zla
koje zahteva da mi trpimo. Otelovljenje i Hristovo stradanje, znaci su volje
Boga da s nama podeli uasne posledice zla. Nai ogranieni umovi ne mogu
da shvate smisao toga, ali Bog sve stvari dovodi u stanje ispravnosti. Shvatite,
ja sam Bog, ja sam u svim stvarima. Shvatite, ja inim sve. Shvatite, moje
ruke stalno rade na mom delu i tako e doveka biti. Shvatite, jo od doba
kada nije postojalo vreme, ja sve stvari, s istom snagom, mudrou i ljubavlju
s kojom sam ih stvorio, vodim ka zavretku koji sam im namenio; kako bi
onda ita moglo biti promaeno?
Fundamentalistika vizija mistika bila je saimajua: sve stvari, uk
ljuujui i sva grena stvorenja, sjedinjena su s Bogom. avo ne moe da
ima nikakav konaan znaaj u kosmosu. avo je konano nita, on je
praznina. Za mistike, praznina je imala tri znaenja. J edno je pozitivno: ona
je znaila oslobaanje due od svih sklonosti, tako da je ona mogla da se
susretne s Bogom. Drugo je ontoloko: praznina je nebie onoga to nije
Bog. Tree je moralno: praznina je nebie i besmisao svega onoga to se
okrenulo od Boga. Za mistike, avo je moralni vakuum koji nas odvlai od
stvarnosti. Tenja mistika da izbegnu definicije i njihovo oklevanje da potrae
racionalna objanjenja, spreila ih je da se avolom pozabave intelektualno.
Pa ipak, u stvarnosti, oni su prisustvo avola oseali ee i neposrednije od
veine drugih.
Nomiiudisti, mistici i vefttce 15!
Mistici su verovali da je avo svoju zlu panju vie usmeravao na njih
nego na druge, zato to su njihove due bile sjedinjene s Bogom, to je avo
najee mrzeo. avo je bio izvor svega to je ometalo kontemplaciju. On
je nametao misli poput onih da za molitvu i kontepmlaciju nemamo vremena,
da su one iluzija, da nikuda ne vode, da su traenje vremena, da ih nismo
vredni, da je bolje initi dobra dela, da drugima delujemo budalasto dok se
molimo. Ili, jo gore, avo nas ispunjava ponosom zbog naih duhovnih
dostignua, ispunjava nas oseanjem superiornosti i daje nam laan oseaj
topline ili lakoe, ili namee vizuelne i auditivne halucinacije. to vie pre-
vazilazimo duhovne prepreke, to se on ee napree da nam zaprei put
koji vodi sjedinjenju s Bogom. Njegovi napadi na kontemplativce kretali su
se od duhovnih kunji do fizikih napada: Dulijan Norvi detaljno opisuje
dumanina koji je pokuao da ga na smrt zadavi. Duhovne kunje bile su jo
gore. Dulijan je primetio da, sve suprotstavljeno ljubavi i miru potie od
Dumanina.
Onima koji su oseali demonske kunje, kontemplativci su savetovali
da se ne odupiru direktno, ve da svoje misli usmere u drugom pravcu i mole
za boiju milost, jer avo nad nama nema stvarnu mo. I kao to je neko
rekao, ovek koji bi dopustio da ga avo nadvlada, uinio bi isto kao kada
bi dobro naoruan vojnik dopustio da ga insekt izbode na smrt. Zatieni
milou boijom, mi se s avolom hvatamo u kotac s verom i radosno.
Valter Hilton (umro 1396. g.) je rekao: Ispunjeni smo radou i ushieni
smo kada vidimo da je zlo svrgnuto, kada vidimo da je avo, glaveina svih
zla, ispao nezgrapna hulja koja Hrista ne moe da povredi, hulja koju je
svezala Hristova mo. A Dulijan je video, Gospoda naeg kako se ruga
njegovoj zlobi i prezire ga kao nitariju. Gospod eli da mi to isto inimo.
Mnogo sam se smejao kada sam ovo uvideo. Shvatio sam da je avo u
nadmetanju savladan i shvatio sam da je izvrgnut ruglu, Gospod mu se ruga
i on e ruglu izvrgnut biti, i shvatio sam znaanje ovoga: on je savladan
blagoslovenim stradanjem i smru naeg gospoda Isusa Hrista. Krajnji
odgovor na zlo je ivljenje ivota punog ljubavi i smeha, a ne razbijanje glave
mislima o zlu.
Neposredno iskustvo avola moe da se ispolji u veoma razliitim
oblicima. Iako su i nominalizam i misticizam bili skloni umanjivanju moi
avola, druga, znatno rairenija pojava u XIV, XV i XIV veku, uzdigla je
mo avola do nesluenih visina. Bilo je to arobnjatvo.1arobnjatvo ima
tri sasvim razliita znaenja. Ono ponekad znai obino vraanje ili bacanje
ini, koje se primenjivalo irom sveta i u mnogim drutvima, u cilju postizanja
praktinih ciljeva, kao to je leenje deteta, osiguranje plodnosti useva ili
1 Na engleskom jeziku witchcraft - Sto je sloenica nastala od rei witch (vetica) i craft
(zanat). Prim. prev.
156 Princ tame
odvraanje neprijatelja. U novije doba ova re se koristi da oznai moderni
neopaganizam, religiju s kraja XX veka, koja je ograniena na male skupine,
uglavnom u anglo-saksonskim zemljama. Tree znaenje je jedino relevantno
za ovu istoriju avola: to je navodno satanistiko arobnjatvo vezano za
period od oko 1400. do 1700. g. Bez obzira na to da li su optuene vetice
ikada verovale ili upranjavale satanizam koji im je pripisavan, ili su satan
istiko arobnjatvo na njih projektovali njihovi neprijatelji, verovanje da je
ono stvarno, posve je ispunjavalo zapadno drutvo itava tri veka.
Do XV veka uobliio se stereotip avolskog arobnjatva: nou, sre-
dom ili subotom, neki mukarci, ali veinom ene, tiho su se iskradali iz
svojih postelja kako ne bi probudili suprunike. Vetice koje su ivele u
blizini mesta sastanka ile su peice, a one koje su ivele daleko, trljale su
tela balzamom koji im je davao mo da lete u obliku ivotinja, ili su letele
zajahavi metlu ili kakvu pritku otkinutu s plota. Sastanku je prisustvovalo
od deset do dvadeset vetica, a sastanak je kasnije nazvan sabatom. Cere
monija je zapoinjala kada bi se neka nova vetica zaklinjala da e uvati tajnu
drutva i obeavala da e ubiti dete i na sledei sastanak doneti njegovo telo.
Obraenica bi se odrekla hrianske vere, rugala bi se raspeu i evharistijiskoj
hostiji. Potom bi se vetice prepustile oboavanju avola ili njegovog pred
stavnika, tako to bi ljubile njegove genitalije ili zadnjicu. Posle inicijacije,
vetice donose decu koja se prinose avolu na rtvu, a mast dobijena od
rtve koristila se za pripravljanje balzama za letenje ili za otrov. Vetice
probaju meso ili krv deteta, bogohulno parodirajui evharistiju. Posle veere,
baklje se gase, a vetice se preputaju sveoptoj seksualnoj orgiji, a ponekad
imaju odnos i sa samim avolom.
Kako su ove fantastine ideje ule u verovanje? Fenomen avolskog
arobnjatva razvijao se tokom mnogih vekova i poteko je iz mnogih izvora.
U ranom srednjem veku koristile su se mnogobrojne vradbine i ini da bi
se raspalila polna elja, ostvarila osveta ili zadobilo bogatstvo, meutim, one
nisu shvatane kao neto to ukljuuje demone, ve su pre bile shvatane kao
manipulacija skrivenim prirodnim silama. Meutim, kasnije, pod uticajem
aristotelijanskog sholasticizma, verovalo se da prirodna magija ne postoji i
da ona moe da bude delotvorna samo uz pomo Lucifera i njegovih slugu.
ena koja se zvala Bardone, supruga Loron Motija aumontskog, pozvala
je demona po imenu Zijem kako bi joj pomogao i umanjio polni apetit njenog
mua: doao joj je avo u obliju bledog mladia odevenog u dugaku tuniku,
a u drugoj prilici pojavio se u obliju petla. Izvesna Margarita je pozvala
demona koji se zvao Grifar, koji joj je pomogao da se osveti neprijateljima;
on se pojavljivao u obliju crnog petla ili mukarca u crnoj pelerini i crvenoj
tunici. Miel Rifje pozvao je Lusifela koji mu je, u obliju krupnog crnog
oveka, pomogao da se obogati.
Drugi sastojak arobnjatva inili su elementi proistekli iz paganizma
i folklora, kao na primer enski demoni koji siu krv, a koji imaju dvostruku
Nomiruti, mistici i vehict I S7
ulogu: zavoenja mukaraca i ubijanja male dece. Trei element je srednjovek-
ovna jeres. J eretici, osobe koje uporno negiraju prihvaenu hriansku dok
trinu, smatrani su za Satanine sluge, optuivani su za orgije, ubijanje dece i
druge mrane zloine protiv Boga i crkve. Od 1140. g., katarski dualizam je,
insistirajui na ogromnoj moi Satane, osnaio inae iroko rasprostranjeni
uas od njegove sveprisutnosti.
etvrti element bila je sholastika teologija. Ideje o arobnjatvu nisu
toliko bile deo narodnog pokreta, vie ih je intelektualna elita nametala
neobrazovanom puku. Svi koji su se suprotstavljali Hristovoj misiji na zemlji,
bili to pagani, grenici, J evreji, jeretici ili vrai, svi oni bili su Satanino
bratstvo. Hriane je dunost pozivala da ih, ako je to mogue preobrate, a
kada je neophodno - eliminiu. Luciferova mo da titi svoje sledbenike bila
je toliko ogromna da su oganj i ma esto smatrani neophodnim sredstvima
u njihovom savladavanju. Kamen temeljac sholastikog zdanja o veticama
bila je ideja o ugovoru s avolom, koja moe da se prati unazad sve do prie
o Teofilu. U toj prii ugovor je bio jednostavan akt izmeu dve saglasne
strane koje su smatrane potpuno jednakim, i to je bilo eksplicitno: Teofil je
imao pismeni ugovor sa Satanom. U sholastikoj teoriji ugovora s avolom
ova dva elementa su se promenila. Sada se pretpostavljalo da je osoba koja
je potpisala ugovor laskavi rob koji se odrekao Hrista i koji je avolu iskazao
odanost kleei na kolenima, a ak je i pristajao na polni odnos s njim.
Sholastiari su dokazivali da je postojao implicitan ugovor, ak i kada nije
bilo eksplicitnog akta, jer jeretici i ostali zluradnici bili su pod Lucferovom
komandom, ak i kada se njemu nisu svesno i namerno podredili.
Peti element - gotovo isto toliko znaajan kao i sama teologija - bila
je sudska represija koju su sprovodili i svetovni i crkveni sudovi, a naroito
inkvizicija. arobnjatvo je podrazumevalo sklopljen ugovor, a ugovor je
znaio najteu jeres: verovanje da je Satana dostojan oboavanja. arob
njatvo, definisano kao jeres, dolo je pod jurisdikciju inkvizicije. Pa iako
inkvizicija nije nikada bila organizovana birokratija pod upravom Rima ili
nekog drugog centra, inkvizicije iz razliitih oblasti meusobno su razme-
njivale informacije. Na kraju su stvoreni prirunici za inkvizitore koji su
sadrali veliki broj predstava o veticama; to su bili prirunici u formi spiska
s razliitim pitanjima koja je optuenima trebalo postaviti. Pod pretnjom
muenja mnogi su bez okolienja priznavali ovo obilje optubi; potom se
svako priznanje koristilo kao novi dokaz za valjanost prvobitne pretpostavke.
Tako je stvorena arhiva sudskih sluajeva - veinom utemeljenih na iluzijama.
Suenje starcu, po imenu Pjer Valan, koje se odigralo u junoj Fran
cuskoj 1438. g., ilustruje ovaj postupak. Inkvizicija ga je uhapsila zbog
arobnjatva; prvo su ga muili, potom su ga odvodili s mesta muenja i
ispitivali, a onda su ga stavljali pred izbor: ili e da prizna ili e ga vratiti u
muilite. Pod takvim pritiskom Valan je priznao da je ezdest i tri godine
158 Princ tame
bio avolov sluga, da je sve to vreme poricao Gospoda, skrnavio krst i prineo
na rtvu svoju malu ker. Redovno je odlazio na vetiije sabate, a tamo je
imao odnos s Belzebubom i prodirao je meso dece. Inkvizicija ga je
proglasila krivim za jeres, idolatriju, otpadnitvo i prizivanje demona. Onda
su ga jo nekoliko dana muili, sve dok nije odao imena jednog broja svojih
sauesnika. Dalje nam nije poznata Valanova sudbina, kao ni sudbina njegovih
navodnih sauesnika, ali po ustaljenom obiaju imovina takvih ljudi se kon-
fiskovala, pre nego to bi se spalili na lomai.
Verovanje u avolsko arobnjatvo vuklo je koren iz srednjeg veka, ali
ono je u XVI i XVII veku postalo prava manija. Pisci, sudije i teolozi, koji
su iveli u to doba, verovali su da su vetice rasprostranjene po itavoj Evropi;
one su ivele u svaijem susedstvu i povezivala ih je jedna velika zavera pod
rukovodstvom Satane. Iako takva zavera nikada nije postojala, papski pro
glasi, katoliki sabori, protestantski sinodi, svetovni sudovi, inkvizicija i
vodei naunici, stalno su iznova proklamovali da zavera postoji. Manija je
poela 1486. g. objavljivanjem knjige Malj vetica (Malleus Maleficarum), koju
su napisili dvojica inkvizitora, i koja je toliko brzo rasprodata i bezbroj puta
pretampavana, da je nadmaila prodaju svih knjiga izuzev Biblije. U najveem
delu, arobnjatvo je bilo izmiljotina elite i ona se meu svetom postepeno
irila preko propovedaonica i uionica, a svet je ovo lakomo prihvatio kao
objanjenje za svoje sopstvene nedae. Uas od avolske zavere vetica protiv
hrianskog drutva uvukao se u sve drutvene slojeve. arobnjatvo je,
pojaano verskim i politikim napetostima reformacije, istovremeno bilo i
uzrok i posledica oivljavanja avola, ija je snaga ve malaksavala, ali se on
tada, u punom sjaju i okien kraljevskim znamenjima, vratio u svoje kra
ljevstvo. Uas pred arobnjatvom izazavao je sudska gonjenja i linovanja,
a rtve se broje na stotine hiljada.
Lov na vetice bio je jedna od najznaajnijih epizoda u istoriji avola;
oivljeno je verovanje u njegovu neposrednu i uasnu mo, koja je bila tolika
da je nadmaila verovanje koje je postojalo u doba pustinjskih otaca. Lov na
vetice je, takoe, izneo na videlo najuasniju opasnost verovanja u avola:
spremnost ljudi da poveruju da oni kojima ne veruju, ili oni kojih se plae,
jesu sluge Satanine i jesu prava meta na koju valja usmeriti sopstvenu razornu
mrnju. I mada projektovanje apsolutnog zla na neprijatelje nije ekskluzivno
svojstvo onih koji veruju u avola - ateistiki komesarijati, s revnou ravnom
inkvizitorima, ine to isto - vera u Satanu je idealno posluila kao temelj za
izrazito grotesknu formu demonizacije kakvo je bilo arobnjatvo.
Ilustracija: Svetenik, luda i avo.
Preuzeto iz knjige Istonja Magije Riarda Kevendia, izdanje 1979. g.
A V O
I REFORMATORI
Kompleksan sklop zbivanja koji se naziva reformacijom moe da se
podeli na tri dela: reformaciju koju su sprovodili obrazovani, relativno
konzervativni protestantski lideri poput Martina Lutera i ana Kalvina;
radikalnu reformaciju, koja ukljuuje anabaptiste; i katoliku reformaciju koja
je dostigla svoj vrhunac na Tridentskom saboru. Meutim, nijedan od ovih
pokreta nije proizveo ideje koje bi znaajno odudarale od tradicionalne
dijabologije. Veliku promenu nije donela reformacija, ve je ona dola s
dobom prosveenosti, u XVIII veku. I katolika i protestantska vera i dalje
se oslanjala na aristotelovce, sholastiku i avgustinovski model miljenja koji
je bio karakteristian za kasni srednji vek.
Meutim, ispod povrine ove konzervativne teologije, drutvene pro
mene su lagano pripremale teren za radikalno usmeravanje panje s demon
skog na svetovno, ljudsko zlo. Razvoj gradova povoljno je uticao na porast
pismenosti izvan crkvenih krugova, tako da se gradska srednja klasa osposo
bila da sama ita i tumai Bibliju. Istovremeno, sve vei broj pismenih ljudi
je svoju panju usmeravao na svetovne stvari, poput zaraivanja novca, irenja
poslova i podizanja porodice. Uspon nacionalnih drava ojaao je potrebu
za svetovnom vlau, koja je bila usmerena protiv prava crkve i religije.
avo, suoen s novim zanimanjem za stvari ovoga sveta, nije bio
spreman da se povue i dostigao je vrhunac moi ba u doba kada je poela
da se osipa intelektualna struktura koja ga je podravala. I lov na vetice i
Luterova reformacija, pospeile su njegovu mo. Protestantsko isticanje
Biblije kao jedinog izvora autoriteta znailo je obnovu verovanja u no-
vozavetno uenje o Satani. Povrh toga, protestanti su, zbog straha od
arobnjatva, i uprkos oduevljenju s kojim su odbacivali tradicije koje nisu
proisticale iz Svetog pisma, prihvatili gotovo kompletnu srednjovekovnu
dijabologiju. Uz to, oni su odbacili institucije egzorcizama i ispovesti, koje
su pojedincu pomagale da ima oseaj da je Satana pod kontrolom. I pro
testanti i katolici, koristili su Satanu u meusobnom propagandnom ratu: za
protestantske pastore papa je bio antihrist; katolici - praktikanti egzorcizama
- izvetavali su da su demoni koji su vritei izlazili iz tela rtve veliali
protestantsku doktrinu. Verski rat koji se vodio izmeu katolika i pro
testanata, kao i izmeu razliitih protestantskih grupacija, pospeio je ose-
anje da je avo svuda na delu.
Drugi razlog za porast Satanine moi vezan je za okretanje prema
savesti hrianina, i to ne samo u okviru protestantizma, ve i u novom
162 Prtnc tarne
introspektivnom karakteru katolicizma koji je oliavao Ignacije Lojola (1491
1556). U starim vremenima, avolu se suprotstavljao Bog, Hrist i itava
hrianska zajednica. Kada bi Satana nekoga opseo, takav ovek je, ako nita
drugo, mogao da ima oseanje da ga titi velika vojska koja oko njega zbija
redove. Meutim, sada je ovek imao odgovornost da se s avolom bori kao
pojedinac, sasvim sm. Pojedinca vie nije titio nijedan svetac s oreolom, ili
aneo naoruan ognjenim maem; ovek je bio sm u svom sobiku, sm s
Biblijom, ispunjen strahom, odmeravao je svoje grehe izloen ledenim vetro-
vima zla. Nije nikakvo udo to je knjievni junak tog doba bio Faust - koji
sm, u gluvo doba noi, susrea Mefistofela, i Magbet - koji u pustom polju,
usred oluje, susree tri vetice. Usamljenost izaziva uas, a uas uveliava
sliku avolove moi.
Ironija je to je taj isti vek koji se nagledao takvog golemog porasta
Satanine moi, bio svedok poetaka otvorene skepse. Ponori uasa koji su
otvoreni introspektivnim individualizmom, izazvali su snanu psiholoku
reakaciju protiv vere u mo zla. J ohan Vier je 1563. g. u knjizi O magiji,
izrazio sumnju u dijabologiju i postojanje vetica, a Miel de Montenj
(1533-1592) je tvrdio da su dokazi o arobnjatvu isuvie klimavi da bi mogli
da opravdaju pogubljenja ljudi. Intelektualni skepticizam je bio podstaknut
hrabrom sumnjom praktinog, neobrazovanog laika kakav je bio Brajan
Voker, koji je izjavio: Ne verujem da postoji Bog, a ni avo, i neu da
verujem ni u ta, osim u ono to vidim. Reakcija vernika na ovakav
skepticizam bila je estoka: Ako nema avola, nema ni spasitelja. Ako bi se
avo, druga najpoznatija linost u hrianstvu, odstranio iz predanja, onda
bi na kraju ak i Hrist mogao da nestane. Ako Hrist nije doao da nas od
avola izbavi, onda on moda uopte nije ni doao da nas spase. Religiozni
pogled na svet u kome su se Bog i avo skladno uklapali, postepeno je
zamenjen svetovnim pogledom, gde stvari nisu stajale tako. Iz sumnje u
postojanje avola sledilo je da e se na kraju postaviti i pitanje postojanja
Boga; kada je re o Bogu, ovaj proces je trajao jedva neto due.
Martin Luter (1483-1546) je avolu posvetio vie teoloke i line
panje nego bilo ko drugi posle pustinjskih otaca. Za Lutera, svako valjano
gledite moralo je da se oslanja na biblijsko tivo koje je itano s verom u
srcu. Odmah uz Bibliju, Luterov glavni izvor bio je Avgustin, mada je on
razlikovao pravog Avgustina i avgustinijanske sholastiare, koji su, po
njegovom uverenju, isuvie proirili prostor razuma. Razum mora da se
koristi samo u njemu prikladnoj sferi, to znai da je on pomono sredstvo
za razumevanje istine koju smo nauili iz Biblije.
Pouen Avgustinom i nominalistima, Luter je insistirao na apsolutnoj
svemoi Boga i njenoj prirodnoj posledici - predodreenosti. Luter je zago
varao apsolutnu predodreenost i istrajano je tvrdio da bi neto drugo bilo
nelogino i bogohulno ograniavanje suverene volje Boga. Stoga, rekao je,
avo i reformatori 163
mi moramo da idemo u krajnost, potpuno negiramo slobodnu volju i sve
pripiemo Bogu. Ljudsko bie uope nije u stanju da postigne sopstveno
spasenje; ovek je ili u boijim ili u Sataninim rukama. Bog bira one koje e
spasiti, dok drugima doputa da slede avola. Hrist nije umro zarad svih, ve
samo zbog onih koje je posebno odabrao. Luter je bez rukavica zgrabio
trnovitu ideju o predodreenosti i bio je svestan njenih bodlji: ako je kosmos
tako pomno predodreen, zato su nam onda potrebna priea, propovedi,
Biblija, ili samo Ovaploenje? Zato Bog po sopstvenoj elji ne napravi takav
poredak stvari koji nee zahtevati dalje napore? I mada nije bio u stanju da
odgovori na ova pitanja, Luter je ostao nepokolebljiv i nije dopustio da se
boijoj moi postave bilo kakva ogranienja.
Bog poseduje dve vrste svemoi. Kao Tvorac kosmosa, on ima apso
lutnu slobodu da svet stvori po sopstvenoj elji. Ovo je njegova prirodna
svemo, rekao je Luter. Sve to postoji u kosmosu, postoji zato to Bog
tako eli; neto ne bi postojalo kada Bog ne bi tako odluio. Takoe, Bog
poseduje teoloku svemo: on nije samo daleki uzrok svemu to postoji,
ve je, takoe, neposredan uzrok. Svaku esticu u univerzumu posmatra
njegovo budno oko, on upravlja nebom, paklom, svim stvorenjima, itavim
kosmos om - i avolom.
U tako ureenom svetu Bog istovremeno snosi i daleku i neposrednu
odgovornost za zlo. Luter je razlikovao dva aspekta Boga - suprotstavljao je
njegovu pravednu, strogu i oito surovu stranu i njegovo dobru, milosrdnu
i nenu stranu, koja nam je poznata kroz Hristovo Otelovljenje. Na svetu
postoji zlo zato to je to volja boija. Pa ipak, Bog takoe eli da se dobro
suprotstavlja zlu. Stoga Bog eli dobro; Bog eli zlo; Bog ne eli zlo; sve tri
tvrdnje su istinite. Naem ogranienom umu neke stvari deluju kao dobre,
a neke kao zle, ali, konano, sve to nama deluje kao zlo jeste dobro, budui
da je dobro sve to Gospod ini.
Luter je od mistika preuzeo ideju o Bogu kao podudaranju suprotnosti.
Bog je gnev i Bog je ljubav. Bog moe da odbaci, Bog moe da pomiluje.
Bog je zakon i Bog je pomilovanje. Bog eli zloin i mrzi zloince. Bes
pomoan razum ne moe da pronikne u ovu misteriju; ako nismo obasuti
milou, mi Boga vidimo kao nesposobnog, uasavajueg i okrutnog, zato
to su nae predstave o dobru i zlu razliite i beskonano inferiorne u odnosu
na Boga, mi ne moemo uvek da shvatimo ta je u boijoj promisli dobro.
Mi opaamo da Bog ima dvostruku volju koja istovremeno eli i dobro i zlo,
ali ova naizgled dvostruka volja u sutini je jedna sjedinjena volja koju mi ne
moemo da razumemo. Ova okrutna doktrina je, po Luterovom shvatanju,
bila prirodna posledica apsolutne svemoi Boga.
Strogo, gnevno lice boije, moe da se pojavi kao avolova maska.
Meutim, volja avola je samo naizgled istovetna s voljom Boga; i avo i
Bog mogu da ele istu stvar, ali njihov cilj nikada nije isti. avo je orue
164 Princ tame
Boga, kao kalemarski no ili motika koju Bog koristi kada ureuje svoj vrt.
Motika za svoju duu uiva to unitava korov, ali ona nikada ne moa da
se otme iz boijih ruku, ona ne moe da upa korov tamo gde Bog ne eli,
niti moe da osujeti nameru Boga da odneguje divan vrt. avo, protiv svoje
volje, uvek zavrava posao za Boga. Sve zlo potie i od avola i od Boga, ali
avo eli zlo zla radi, a Bog eli dobro koje iz zla proistie. Bog avola na
zlo nagoni, ali Gospod zlo sm nikada na ini. Saznanje da Bog radi preko
avola moe da nas uasne i baci u beznae; ako nas milost ne obasja, mi
emo sumnjati u dobrotu Boga. Meutim, Ovaploenje Hristovo otkriva nam
milost i ljubav boiju. Kroz Hristovu ljubav mi moemo, uprkos prividnoj
surovosti sveta, da razumemo prisustvo Boga koji nas voli i njegovu svrhu
koja je uvek prisutna.
Ako sve potie od Boga, onda su i avo i zlo od Boga dati. Meutim,
Luterov nepokolebljivi monizam se nije mirio sa zlom. Iako avo ini zlo
pod upravom Boga, Bog mrzi zlo i eli da se mi protiv njega borimo. Bog
se svom silom bori protiv Satane, svaki trenutak moralne odluke poprite je
ove borbe. U kosmosu kojim upravlja apsolutna mo, pojedinac nema slo
bodu, dokazivao je Luter. ovek je ili podvrgnut volji Boga ili volji Satane.
Dua je slina konju: kada je jae Bog, ona ide tamo gde Bog eli, a kada je
zajae avo, ona ide kud avo hoe. Dva jahaa se svaaju oko toga ko e
konja uzjahati, ali ma ko da mu je u sedlu, konj se pokorava.
Luter je u sopstvenoj dui oseao svu estinu ove borbe. Njegova
dijabologija se zasnivala na linom iskustvu, kao i na Svetom pismu i
predanju. I kako je to Heiko Oberman sroio, itav Luterov ivot bio je
rat protiv Satane. Kao i pustinjski oci i srednjovekovni mistici, i Luter je
oseao da avo mnogo ee napada one ljude koji u veri napreduju. Satana
je pokuao da ga odvrati od izvrenja boijeg dela, tako to ga je kuao,
pomuivao um, pa ak i telesno uznemiravao. Stvarao je nesnosnu buku u
Luterovoj pei; u zamku Varburg krkao je orahe na tavanu i kotrljao bave
niz stubite; groktao je buno kao svinja; svaao se s Luterom kao sholastiar;
ponekad se uvlaio u Luterova creva. Satana je neprestano bio u Luterovoj
blizini tako da je ,,s njim spavao ee od njegove ene Kati.
Pa ipak, mo koju Satana nad nama ima uzdrmana je Ovaploenjem
Isusa Hrista. Hrist je Satani zadao strane udarace svojim udima, svojim
propovedima i svojim stradanjem. avo je u svom nepromiljenom gnevu
upriliio raspinjanje na krst, a Gospod je to iskoristio da ga zbaci. Svet, nae
telo i avo, jo uvek nas kuaju, meutim, jedna kratka re - ime naeg
spasioca - moe da ih zgromi.
avo jo uvek ima mo nad ovim svetom, meutim, to je tako zato
to veliki broj ljudi odluuje da ga sledi. Neki svesno potpisuju ugovor s
njim: Luter nije sumnjao u arobnjatvo i jednom je lino, u Vitenbergu,
spasao studenta koji se formalno odrekao Hrista. Svi grenici slue u avolo
avo i reformatori 165
voj vojsci, a nju ine pagani, jeretici, katolici, Turci i radikalni protestanti.
Papa je antihrist lino. Luterovo gledite da itav svet ivi u napetosti izmeu
Boga i avola nije mu ostavilo prostor da teoloke rasprave shvati kao iskreno
neslaganje ili ak kao politiku: one su uvek predstavljale aspekt velikog rata
koji se vodi u kosmosu.
Mo avola ostaje velika kao svet, prostrana kao svet, ona se prua
od neba do pakla, pa ipak, zli duh nad nama nema ni za dlaku veu mo
od one koju mu Bog dozvoljava. Hrist je vernicima na raspolaganje stavio
veliki arsenal oruja protiv avola, a tu spada krtenje, Biblija, propovedi,
priee i pesma. Luterov najpoznatiji doprinos popularnoj dijabologiji je
njegova himna Gospod na tvrava je mona - neke moderne verzije su
iz ove himne izbacili ono glavno, Hristovu pobedu nad Satanom. Original
glasi:
Gospod na tvrava je mona,
Oruje pouzdano i odbrana;
Pomae nas on u nevolji svakoj
to nas snae.
Stari, dumanin zli
Odluan je da nas se doepa;
On kuje svoje zavere zlobne
S golemom moi i lukavau okrutnom;
Nita na zemlji nalik mu nije...
Al' i kad bi zemlja itava od demona vrila
to ude da nas progutaju,
Ni tada strahovali ne bismo,
J er bi i tada spaeni bili.
Princ ovog sveta,
Kol'ko god tvrdio da opak jeste,
Da nas povredi ne moe;
Moi njegovoj presueno je;
J edna malena re moe da ga srui.
Sve nae odbrane od Satane poivaju na Hristovoj moi. Koristei tu
mo, sma protestantska reformacija predstavlja mono utvrenje. Luter je
upotrebljavao i direktna sredstva odbrane, kao to su: veselost, smeh, bu-
nost, prostota, prezir, uvreda i bestidnost. Sve to je aktivno, uporno,
praktino, i sve to se ini s dobrom voljom, spreava depresiju u kojoj Princ
tame buja. J edno od Luterovih najboljih sredstava odbrane bio je odlazak u
krevet s Kati.
Luterovi sledbenici su irili pouku, raspravljajui o njegovim idejama
u propovedima, popularnim knjigama i katehezama. Kateheze, od kojih su
pojedine bile pisane da bi pomogle svetenicima u poduavanju laika, dok su
166 Princ tame
druge bile direktno namenjene laicima, pruaju nam uvid u ono to se od
vernika oekivalo da veruju. avo u ovim dokumentima ima istaknuto mesto
i retko kada je povuen. Njegovo postojanje, njegov uticaj i opasnost koja
hrianima od njega preti nikada se nije potcenjivala. U jednoj katehezi,
Satana se spominje ezdeset sedam, a Hrist samo ezdeset tri puta. Luter, u
svojoj Velikoj Katehezi iz 1529. g., raspravlja o Satani u odnosu na molitvu
Bogu, veru, krtenje i bogosluenje. Pa ipak, usmeravanje panje na avola
nikada se nije preporuivalo; hriani'n je bio najbolje zatien kada je pogled
odvraao od tame i usmeravao ga prema svetlosti Gospoda.
an Kalvin (1509-1564), drugi veliki protestantski reformator, dao je
precizan, racionalan prikaz sopstvenih gledita u knjizi Naela hrianske vere.
Kalvin se s oduevljenjem predao naelima same vere i Svetom pismu. Zbog
toga to je prvobitni greh potpuno izvitoperio ljudsku prirodu, prirodni
razum nije sposoban da spozna ni jednu istinu bez prosvetljenja vere. Istinsko
znanje dolazi iz Biblije, a Sveti duh Bibliju tumai onima koji su sauvali
veru. Kalvin je delio Luterovo gledite o potpunoj svemoi Boga. Nikakva
sudbina, srea, sluaj ili sloboda ne ograniava njegov potpuni suverenitet.
Zato Bog nareuje zlo - to je misterija koju ne moemo da odgonetnemo.
Pa ipak, Kalvin je insistirao na tome da Bog ima jednu volju, i mada se naim
ogranienim umovima ini da je on i dobar i zao, on uvek radi za krajnje
dobro. Bog ne samo da doputa zlo, ve ga i aktivno eli, kao na primer
kada je Faraona prepustio Zlom koji ga je podstakao na tvrdokornost. U
svakom ljudskom zlodelu, tri sile deluju zajedno: ljudska volja da uini greh,
avolova volja za zlom i boija volja za krajnjim dobrom. Satana i Gospod
deluju zajedno u svakoj zloj osobi; meutim, svaki ima svoju nameru.
Uloga avola u ovakvoj teologiji bila je slina Luterovom gleditu.
Kalvin je odluno odbijao skeptino stanovite da su aneli i demoni samo
ljudske ideje. Pa ipak, on ni izbliza nije poklonio toliku panju Zlom kao
njegov nemaki kolega. Uvidevi da Biblija daje malo pojedinosti o avolu,
Kalvin je tvrdio da za detaljnu dijabologiju nema mesta. Budui da je Kalvin,
za razliku od Lutera, nasrtaje avola shvatao manje lino, on mu je dodelio
znatno ui prostor na svetu. Satana je potpuno pod komandom Boga i on
ne moe da uini nijedno zlo ukoliko mu Bog izriito ne dodeli takav zadatak.
Ispunjavajui svoje presude kroz Satanu, koji je poslanik gneva, Bog po
sopstvenom nahoenju usmerava ljude, potstie njihovu volju i uvruje ih
u njihovim nastojanjima.
Danas istoriari shvataju protestantizam i katoliku reformaciju kao
dva dela opteg reformatorskog pokreta. Pa ipak, duboke razlike stavljale su
ih u rivalski poloaj, a rezultat toga je da su, na obe strane, mnoge ideje
formulisane i uvrene u meusobnom suprotstavljanju. Sistematska teolo
gija katolike reformacije vraala se srednjovekovnom realizmu, oivljavajui
i oplemenjujui uenje Tome Akvinskog, koje je gotovo zauzelo poloaj
av o i reformatori 167
dogmatske istine. Ovaj novi tomizam je doneo malo toga novog; on je
samo izbrusio pojedinosti sholastikog sistema i njegovog uzdanja u razum,
koji, utemeljen na otkrovenju i potpomognut boijom milou, moe da
uoblii nepristrasno i istinito gledite o kosmosu.
Tridentski katoliki sabor (1545-1563) preutno je odobrio tomistiko
gledite o avolu. Savremeni katoliki teolozi, iako uvaavaju sabore, sum
njiavi su u pogledu dijabologije i nastoje da, po ovom pitanju, zaobiu
autoritet sabora. S druge strane, samo dva ekumenska sabora - etvrti
lateranski i Tridentski - dala su eksplicitne stavove o Zlom. S druge strane,
praktino svi hrianski teolozi, sve pape i svi sabori, od utemeljenja crkve,
pa do naeg veka, pretpostavljali su da avo postoji. Tridentski sabor nije
izriito potvrdio Satanino postojanje iz jednostavnog razloga to niko takav
zahtev nije ni postavio. Tri saborska dekreta odreuju aspekte avolove
delatnosti, potvrju da njegova mo nad oveanstvom proistie iz prvobit
nog gr eha i optuuju ga za postojanje starih i novih jeresi.
Mistici i kontemplativci iz doba reformacije garantovali su avolu
njegove tradicionalne moi, a osobito karmelianka Tereza Avilska, J ovan od
Krsta i osniva jezuitskog reda Ignacije Lojola. Lojola, koji je sainio si
stematska pravila duhovnog treninga, insistiro je na tome da niko i nikada
nije van domaaja kunje kojom nam Zli neprestano preti, i koji eli da nas
uveri da e nas ovozemaljska zadovoljstva i ulne naslade usreiti. Mi se esto
zavaramo i pokleknemo, ali ishod je uvek isti: nemir, tuga, usamljenost. ini
se da nas Satana ponekad tei, ali koliko god se pretvarao da nam ini dobro,
on to ini zarad sopstvene zle zamisli, a nikada na nau dobrobit. Ignacije
je produbio psiholoke uvide pustinjaka o prepoznavanju demona. Ako smo
okrenuti Bogu, dejstvo dobrog duha e naim srcima doneti mir, radost,
nadu, veru, blagost, i uzvisie nam duh, dok e nam delovanje zlog duha
doneti uzrujanost, depresiju, brige o ovozemaljskim stvarima i pusto u dui.
Meutim, ako smo ogrezli u grehu i okrenuli se od Boga, dejstvo dobrog
duha koji nas poziva na pokajanje delovae strogo, i zao duh e nas uljuljkati,
tako to emo biti zadovoljni naim zlim ivotima, koji e nam delovati
ugodno i lako. Stoga, da bi razluili dobro od zla, mi moramo da razumemo
nae osnovno usmerenje kao posledicu delovanja duhova. Zato to avolova
snaga malaksava i on svoje zamke povlai kada je suoen s nadmonom
snagom Hrista, nain da se avo porazi jeste nepokolebljiva vera.
Tereza Avilska (1515-1582) je pravila otru razliku izmeu sutine
misticizma - kontemplacije ispunjenje ljubavlju prema Bogu i nadahnute
ljubavlju i milou samog Boga - i srodnih fenomena koji se mogu pojaviti
u kontemplativnom ivotu, kao to su vizije, zvune senzacije, ekstaza,
levitacija i znakovi na telu koji nalikuju Hristovim ranama. Zli moe lako da
manipulie ovim fenomenima i koristi ih za sopstvene ciljeve: Satana moe
da stvori iluzije takvih deavanja da bi zaveo lakoverene; ak i kada takve
168 Princ tame
stvari dolaze od Boga, avo moe da ih izopai tako Sto e nas navesti da
se zbog njih ponosimo, ili tako to e nas navesti da nam bude vie stalo do
toga nego do istinskog iskustva Boga. Svrha kontemplativnog ivota nije u
zadobijanju duhovnih prednosti, ve u potpunom predavanju Bogu.
I mada je Tereza upozoravala da avola ne treba uzimati isuvie
ozbiljno i savetovala preziranje njegovih moi, i ona i J ovan od Krsta
(1542-1591) su smatrali da je avo neprestano na delu protiv hriana, a
naroito protiv kontemplativaca, kojima po svaku cenu eli da zaprei put
do cilja - sjedinjenja s Bogom. I mada je Zli uvek nemoan protiv odbrane
koju Hrist uzdie u vernoj dui, on i na najmanji znak slabosti nasre s
predlozima koji u prvom momentu deluju razumno, ali na koncu izazivaju
zbunjenost, uznemirenost i nezadovoljstvo. Kunje su na domiljat nain
uvek razliite: avo ohrabruje samopouzdanje i lanu poniznost i odvraa
nas od molitve; on izaziva nae oseanje prekomerne krivice i tera nas da
radimo pod nemoguim optereenjem kako bi zasluili milost. On izaziva
nau zlovolju prema drugima i podstie sumnju i strah da je razumevanje
koje smo postigli kontemplacijom samo iluzija.
Satana takoe moe da poduzima neposredne i opipljive nastraje. On
je Terezu neprestano poseivao - obino se pojavljivao kao nevidljiva la,
obmana i licemerje - ali ponekad je bio vidljiv: seo bi na njenu levu ruku u
nekom ogavnom obliju, iz tela je isputao plamen koji nije imao senku;
nakazno bi razjapio usta i upozoravao je da se do sada izvlaila, ali da e je
kad-tad uhvatiti. Kada je opisala znak krsta, on je nestao, ali samo na kratko,
i opet se pojavio. Na koncu, najurila ga je tako to ga je poprskala svetom
vodicom. avo je esto potresao njeno telo nevidljivim udarcima. U vizijama
je videla bitke koje se vode izmeu anela i demona i muenja u paklu. Satana
je, takoe, tukao J ovana od Krsta, a ponekad je ovog sveca svom snagom iz
kreveta bacao na hladan kameni pod.
Ovi prikazi Tereze i J ovana, kao i Luterovi prikazi, pokazuju da je
tradicionalna dijabologija imala moan uticaj na misao XVI veka. Takoe,
ovo postavlja problem pred savremene istoriare, jer oni ne mogu da ih
odbace kao legende; ovo su autobiografski prikazi, direktno svedoanstvo
onih koji su sve to sami iskusili. Kakvo je bilo to iskustvo? Moderna gledita,
poput dubinske psihologije, toleriu nove anele, ali svako objanjenje koje
ne uvaava mistiarevo vienje fenomena bilo bi krivo za grubi redukcioni-
zam.
Pod uticajem Lutera i lova na vetice, kao i otrih verskih napetosti
tog doba, literatura XVI veka je bila sklona da avola smatra mnogo moni
jom pretnjom nego to je to sluaj s kasnim srednjim vekom. Omiljeni anr
tog perioda bila je epska pesma ili drama koja je opisivala pad zlih anela na
poetku sveta i velianstvenu pobedu Hrista, ili njegovog predstavnika arhan-
avo i reformatori 169
ela Mihajla. U velianstvenim prikazima bitke, Hrist i Mihajlo su epski
heroji koji se na ivot i smrt bore sa Satanom. Ovaj rat na nebesima, o kojem
ne postoji ni jedna jasna biblijska potvrda, retko se pojavljivao u srednjovek-
ovnoj drami, a Luter i Kalvin su izriito odbacili ovaj scnario. Pa ipak, zbog
unutranje dramske napetosti i uklopljivosti u grko-rimsku sliku rata, ovoj
prii nisu mogli da odole dramski pisci koji su teili da okotale forme
klasinog epa prilagode hrianskom mitu.
U XVI veku su glasovi satire i ironije bili slabi; veliki izuzetak bio je
Fransoa Rable (1494?-1553). Rable ismeva drutveni poredak preko svojih
dinovskih protagonista -Pantagruela, Gargantue i Pangurija, a gotovo itavo
burleskno ismejavanje, usmereno je na biskupe, advokate, naunike, monahe
i fratre. Imena i karakteri likova izvedeni su iz demonskih imena i karaktera,
meutim, njihova pobuna protiv poretka stvari je sirova i aljiva, ali ne i
zlonamerna. Ovo je prvo kapitalno delo u kome postoje simpatije prema
demonskim likovima i njihovoj pobuni, i Gargantua i Pantagruel je delo koje
je pretea odvajanja avola od istinskog zla.
Pantagruel i njegov otac Gargantua su dinovi, to ih folkolorno
povezuje s demonima; njihovi podvizi, kao to je tamanjenje stoke i prodi-
ranje hodoasnika, spaja ih s tradicionalnom demonologijom. avo se povre
meno samostalno pojavljuje, ali uvek u satirinom, kominom svetlu: Lucifer
ima stomane tegobe zbog loe hrane. Nekada je veeravao studente, ali sada
oni previe itaju Bibliju, tako da ne moe da ih svari; umesto njih, za veeru
ima bljutave advokate, spletkare, lihvare, lane monahe, apotekare, varalice i
pijane slukinje.
Najdemonskiji karakter je Pangurije, ije ime, onaj koji sve ini,
sugerie mnogostranu linost avola. Kao i tradicionalni Satana ili avo Getea
i Dostojevskog, a kasnije i Tomasa Mana, Pangurije menja svoju spoljanjost,
odelo, glas i ponaanje, kako bi se prilagodio okolnostima. On je bio ak u
Toledu, irom poznatom centru magijskog nauka, a tamo je radio s rek
torom avoljeg fakulteta. Pangurije je prototip dopadljivog Mefistofela
koji e se pojaviti u kasnijoj knjievnosti o Faustu; on je visok, zgodan,
elegantan, plemenitog je porekla, iako se naznake njegovog demonskog
karaktera pokazuju kroz bledilo, telesne mane i starost od preko tri stotine
godina.
Pria o Faustu bila je velika vododelnica u literaturi o avolu. Posle
Hrista, Marije i Satane, Faust je postao najpopularniji lik u istoriji hrianske
kulture. Drame, slike, pesme, novele, opere, kantate i fimovi, vekovima su
obraivale Fausta i njegovog avolskog pratioca Mefistofela. Legenda o
Faustu je donekle utemeljena na stvarnom ivotu jednog studenta filozofije
i teologije koji se okrenuo magiji, a potom srozao toliko da je za ivot
zaraivao izraujui horoskope i proriui budunost.
170 Princ tame
Prva knjiga koja je bila potpuno posveena Faustu, meavina je ove
legende i fantazije koju je 1587. g. napisao jedan anonimni nemaki protes
tant. U ovoj knjizi Faust pokuava da doe do znanja sopstvenim naporom,
pre nego milou. Ova individualistika pobuna ga povezuje s prvobitnom
oholou Adama i Eve, kao i Satane. Faust tako postaje prototip romantinog
i savremenog revolta protiv autoriteta. Da bi savladao magijsko znanje, on
odluuje da pozove avola. Noima odlazi na jedno raskre, po zemlji crta
magijske krugove i druge figure, i doziva duha. Duh se pojavljuje i menja
oblike: on je zmaj, vatrena kugla, ovek u plamenu, a na kraju je fratar, to
ga povezuje s monasima i papskim dvorom - Sataninim glavnim oruem na
zemlji. Duh objanjava Faustu da je on slubenik pakla i da je pod komandom
velikog princa Lucifera, iju izriitu dozvolu mora da ima pre nego to e
odluiti da pomogne nauniku. Ime duha - Mefisto, je moderna invencija
nejasnog porekla i prvi put se pojavljuje u ovoj knjizi.
Mefisto odlazi Luciferu i dobija dozvolu da slui nauniku, pod uslo-
vom da naunik obea da e svoju duu i telo predati princu pakla. Faust
krvlju potpisuje ugovor, odrie se Hrista i zaklinje se da e biti neprijatelj
hriana. I mada je ovaj ugovor kao uzor imao srednjovekovni Teofilov
model, njegov blii prethodnik bio je ugovor koji se pripisivao savremenim
veticama. Godine 1587., na samom vrhuncu progona vetica, publici je bilo
jasno da potpisivanje ugovora znai da je Faust umean u avolsko arob
njatvo. Ugovor je Faustu jamio dvadeset etiri godine moi, u zamenu za
duu koju e, kada za to doe vreme, uruiti Satani.
Faust, u poetku zadovoljan pogodbom, udno ispituje Mefista o
prirodi pakla i demon ga odvodi u obilazak. Uasnut onim to u paklu vidi,
Faust bi da se pokaje, ali ga Mefisto uverava da je za kajanje kasno. Ovo je
la, jer Gospod uvek prihvata grenika koji se pokaje, meutim, Faust ne
samo to je poinio greh oholosti, ve je poinio i neoprostiv greh padanja
u oajanje. On moe da se izbavi samo ako se osloni na milost boiju,
meutim, kada se naao u kripcu, on se radije priklanja venim mukama i
otuenju od Boga nego poniznom pokajanju.
Faustova prvobitna udnja za znanjem i moi polako se preobraava
u mladalake fantazije o bludu i dominaciji. On putuje u Rim na gozbu koja
se prireuje u papskoj palati - u ovoj protestantskoj prii palata vrvi od
bludnica i pijanaca - i pokazuje koliko prezire papu tako to mu fuka u
lice. Potom odlazi u Konstantinopolj, pretvara se da je prorok Muhamed i
tako dospeva u sultanov harem. Luta Evropom prodajui horoskope care
vima, biskupima i profesorima. Njegovi podvizi su rableovski: on prodire
stog sena, priziva J elenu Trojansku i s njom tai svoju poudu, ali ispostavlja
se da je ona avolska sukuba.
Kada se kraj primakao i dvadest etiri godine gotovo istekle, Faust je
okupio svoje kolege i studente i potanko im ispriao itavu priu, upo
zoravajui ih na greh, kunju, zle saputnike i avolje varke. Na trenutak mu
avo i reformatori 171
se javlja nada da e ovaj in pobonosti moda spasiti njegovu duu, ali
shvatajui da je svaka nada uzaludna, on se konano i potpuno preputa oaju.
U pono, studenti oseaju kako straan vetar potresa kuu, uju iteu buku,
a potom i Fausta kako vriti i zove u pomo. Sledeeg jutra na ubritu
nalaze baeno udnovato unakaeno telo s izokrenutom glavom.
Pria o Faustu ima izrazito moderan karakter koji je odvaja od sre-
dnjovekovne legenge o Teofilu. Prvo, pria je antropocentrina. Srednjovek-
ovne prie Hrista, Devicu ili druge svece suprotstavljaju avolu; u Faustu,
napetost vlada izmeu oveka i avola. Faust je sm kriv za kripac u kome
se obreo. Drugo, antropocentinost je blisko povezana s individualizmom.
Protestantsko naglaavanje izolovanog pojedinca koji usamljen vodi bitku
protiv duhovnih sila, znailo je da Faust nije imao zatitu drutva ili zajednice
svetaca. On i ne pomilja na ispoved ili priee, a pisac, luteranac, svakako
nije mogao da pozove u pomo Devicu Mariju. Tree, pria je pesimistika.
Srednjovekovni grenik bi se pokajao i bivao je spasen; u ovoj prii, pojedinac
elii duu odbijajui spasenje. etvrto, ova pria izraava savremeni sukob
protestantizma i modernog sekularizma oko problema znanja. Faust eli
znanje zbog moi koju ono daje, to je savremeno sekularno gledite koje
se suprotstavlja protestantskom gleditu da dua koju ne obasja milost ne
moe da doe do istinskog znanja i da je potraga za znanjem koju motiviie
lina nadmo istovremeno i iluzija i greh. Peto, Mefistofeles oznaava po
etak promene avolovog karaktera; on pokazuje traak simpatije prema
svojoj rtvi, kao i malo alosti zbog sopstvene pobune. Ovi tragovi introspek
cije, internalizacije i humanizacije Sataninog karaktera postali su znaajna
tema post-faustijanske literature.
Kristofer Mario u svom Faustu (1588/89. g.) uobliio je prvo veliko
knjievno delo zasnovano na legendi o Faustu. Njegov zaplet sledi knjigu o
Faustu. Prvi Faustov greh je oholost - on u poetku umilja da moe da
manipulie Mefistom i tako ostvari sopstvene neskromne ambicije:
On e mi pomoi da budem car sveta;
Napraviu most kroz vazduh treperavi,
Da sa svojom vojskom okean prevalim;
Spoiiu obalska brda Afrike
Sa panijom, pa da se zemlje dve
Granie i obe pod mojom krunom budu.1
Uskoro, Mefisto uz pomo laskanja, lanih obeanja i pretnji, zadobija
prevlast. Faust, obilazei pakao, poinje da shvata ozbiljnost situacije i pada
u oajanje. On nee da veruje da Hrist moe da ga spase zato to zna da bi
pokajanje istovremeno znailo odricanje od moi koju je dobio i u kojoj
1 Kristofer Mario, Faust, Engleske renesansne tragedije, prevod Sima Pandurovi.
172 Princ tame
uiva - Kajem se, a ipak oajavam., kae. Na kraju, avo ga odvlai dok
on vriti; njegovi udovi su iskidani na komade, a telo mu je unakaeno.
Mefisto je delimino tradicionalni hrianski avo, ,J edan spiritualni
luak, kako je to rekla Doroti Sejers, ali kao i mnogi luaci, on je izrazito
slatkoreiv i lukav. Mario daje Mefistu psiholoku dubinu: on nije potpuno
zao; hirovit je i poseduje samouvid, jer ali za gubitkom sree. Tamo gde je
Bog, tamo je stvarnost. Mefisto zna da je sve drugo iluzija, nitavilo, i to
nitavilo ga zauvek okruuje:
Pakao
Granica nema i nije okruen
Na jednom mestu. Tamo gde smo mi
Pakao je, a gde je pakao
Tu moramo uvek biti mi. Ukratko,
Kad celog ovog sveta nestane,
A svaki stvor se oisti, sva mesta
to ne budu nebo bie pakao.
Po Marlou, svaki hrianin je odgovoran za sopstvenu sudbinu. avo
ak i ne mora da kua Fausta, jer arobnjak, preplavljen oholou i udnjom,
sm preuzima inicijativu. Mefisto je puko orue koje Faust koristi da produbi
svoj greh, i on Mefistu dragovoljno preputa dominaciju nad sopstvenom
duom. Ovo nije srednjovekovna borba izmeu Hrista i Satane, ve delo
modernog oveka koji svesno upropatava sopstveni ivot.
Pred sam kraj XVI veka, ba kada su moi avola dostigle svoj zenit,
oiveo je duh ironije i skepticizma. Ponovo se pojavio komian avo i fokus
se sa Satane premeta na zlo u ljudskoj linosti, a ovaj proces je bio
podstaknut jaanjem svetovnog karaktera urbanog drutva.
U delu Viljema ekspira (1564-1616), Zli se nikada nije poiavio u svom
obliju, za razliku od duhova koji su esto izlazili na scenu. U ekspirovom
delu, breme zla i uasa ne nose toliko demonski duhovi, koliko demonski
ljudi - ljudi koji ine zlo zla radi; Aron u Titu Androniku, Riard III, J ago
u Otelu, Magbet i Ledi Magbet, Gonerila, Edmund i Regana u Kralju, Liru.
Aron je bezduno demonski ovek On je glavni graditelj i tka nesrea,
on je otelotvoreni avo i njegove rei odaju zlobu koja prevazilazi ljudsku
motivaciju:
O kako me goji
pomisao sama na ovaj nitkovluk!
Nek' se belci mole, nek' dobro ine lude;
Aronu nek' dua k'o lik crna bude.1
1 Viljem ekspir, Celokupna dela, TitAndronik, Knjiga trea Bigz, Narodna kniga, Nolit,
Rad, Beograd 1978, prevod ivojin Simi i Sima Pandurovi.
avo i reformatori
I
173
Dok ubija, on izgovara okrutnu Salu i hvalie se svojim zloinom:
Nek' moja dela vrednost mi dokau. On odbija da se pokaje:
Nisam dete da planim molitvama
Okajavam ona zla koja poinih.
Radio bih deset hiljada puta gore
Nego ikad to sam kad bih mogao
Sprovesti svoju volju. A ako sam
Uinio jedno dobro u ivotu,
Kajem se i za to iz dubine due.
Ovo nisu Faustove rei, ve rei samog avola, koje nose ista obeleja
hvalisave okrutnosti koje e Milton staviti u usta Satani u paklu. J edina
ljudska motivacija Aronovog ponaanja jeste gorina zbog boje koe, ali ovaj
gnev, kao i Luciferov gnev to je stvoren kao bie zavisno od Boga, jeste
uzaludna, iracionalna mrnja prema svetu onakvom kakav jeste. Aron se
slobodno odluuje za zlo, zarad zla samog.
U svojim kasnijim tragedijama - Hamletu, Otela, Liru i Magbetu -
ekspir se sve vie zanimao za radikalno zlo i demonsko. Hamlet nije demon,
pa ipak, od trenutka kada mu se u srcu zane misao o osveti, avo ga
postupno oblikuje prema sopstvenim ciljevima. Hamlet kuje zaveru o ubistvu;
ljupku Ofeliju otera u ludilo i samoubistvo; munjevitim udarcem maa i
okrutno se rugajui, on ubija blagog, mada trapavog Polonija; on snuje
propast i ponienje za sopstvenu majku. Hamlet nee da iskoristi priliku i
ubije Klaudija koji moli za oprotoj greha da ga, u trenutku smrti, molitva
ne bi spasila prokletstva.
Kljuna figura drame je tobonji duh Hamletovog oca, ije zloslutno
prisustvo od samog poetka baca senku, jer duh je jedna od manifestacija
avola. ekspir je imao nameru da publici, kao i samim linostima drame,
duh deluje ambivalentno. Od trenutka kada se duh prvi put pojavi, likovi ne
znaju kako da ga rastumae. Da li je to duh ili demon? ekspir je eleo da
ova ambivalentnost ostane nerazreena. Njegova publika je pretpostavljala da
je duh demon, a i likovi dele ovo gledite. Horacio izaziva duha:
Ko si ti,
koji vlast nad ovim nonim dobom
prisvojio si, i prisvojio
ratniko divno ono oblije
u kojem je nekad koraalo
pokojno dansko velianstvo? Reci,
nebom te kunem!1
1 Ibid, Hamlet, Knjiga etvrta, prevod Velimir ivojinovi.
174 Princ tame
On Hamletu kae da je video neku priliku vaem ocu slinu i pre
nego to ga sm sretne, Hamlet je nesiguran i sumnjiav:
Ako je na se ova prilika
uzela lik mog oca plemenita,
osloviu je, ma se preda mnom
pakao sm prolomio...
Kada ugleda duha, spreman je da mu se obrati, ali misli su mu jo uvek
nespokojne:
Bio ti dua satanska il' bio
duh blagoestiv, nosio nebeske
lahore ili gromove paklene,
bile ti zle il' dobre namere,
ti u toliko zagonetnom vidu
dolazi da u da te oslovim.
Hamlet smesta donosi kobnu odluku: I pozivam te, kralju, Hamlete,
moj oe, kruno danska... Uasnut, Horacio upozorava princa da duh moe
da ga odvede na strane litice vrh, i tamo, uzme na se drugi kakav stravian
oblik i nagna ga u ludilo? Ali, Hamlet je ve poverovao duhu, a to je tragina
greka u rasuivanju koja e ga i odvesti u propast. Njega i dalje mue sumnje:
Duh to mi se javi
moda je avo: avo je meutim,
kadar da uzme na se lik dopadljiv;
a moda ba i hoe, naravno,
poto sam slab i sumoran - a on
iznimnu ima mo nad takvima -
da me zavede, i upropasti me.
Kada kasnije sazna da mu je stric zaista ubio oca, on uvia da je duh
govorio istinu, ali zaboravlja da avo ume da govori istinu kako bi unitio
duu.
Duh nije glasnik istilita, u njemu se prepozanje avo, jer odie
zaviu, ljubomorom i nadmenou - on se prepoznaje i po tome to
Hamletu grubo, i s gorinom, opisuje zloin Klaudija i Gertrude. Ne izrekavi
nijednu re ljubavi za Hamleta, on savetuje svog sina da se osveti. Da bi
naglasio ove nagoveataje, ekspir je duha postavio ispod scene, oznaavajui
tako podzemni svet. Mukli glas duha dopire odozdo i poziva Horacia da se
zakune na utanje, a Hamleta poziva na osvetu. Nijedna spasena dua ne bi
traila takve, ili bilo kakave, zakletve. Duh neprestano menja svoj poloaj
ispod scene (avo je jedan od najozloglaenijih prevrtljivaca).
avo i reformatori m
ekspir daje obilje naznaka da jc duh davo, ali to nijednom izriito ne
kae, zato to eli da i mi, kao i junaci drame, budemo u nedoumici i tako
shvatimo tekoe jasnog raspoznavanja. Dramska funkcija ambivaletnog duha
je jasna. On mora da bude dovoljno ambivalentan da bi zavarao publiku, zato
to, isto tako, mora da zavara Hamleta. Da je publika u duhu mogla jasno
da prepozna Satanu, njoj bi Hamletov neuspeh u rasuivanju bio neuverljiv
i s njim ne bi saoseali. Kao duh, avo mora da bude dovoljno ubedljiv da
bi zavarao Hamleta i da bi jasno stavio do znanja da moe da obmane svako
ljudsko bie, zajedno s publikom i kritikom. Klju je u rasuivanju. Ra
suivanje se temelji na spoznaji da dobro drvo raa dobre plodove, a zlo
drvo zle. Ako je plod zao, drvo ne moe da bude dobro. Hamlet je morao
da bude u stanju da shvati da duh koji govori grubo, i trai osvetu, nije od
Boga, ve od avola. Tok radnje koju pokree sablast vodi u smrt, razaranje
i unitavanje nevinih ivota. Pa ipak, Hamlet kobno zakljuuje: to je poiten
duh.
ekspirovi podlaci doputaju da transcendentno zlo deluje u njima i
kroz njih, to zlo ih ponekad potpuno preplavi, ali su oni sami retko demoni.
Arena u kojoj se dobro bori sa zlom sada se mnogo rede smeta u predvorje
nebesa ili u ponor paklenog bezdana; ona je sada u ljudskom srcu. U
ekspirovo doba verovanje u avola je i dalje bilo snano, ali ovaj svetonazor,
koji je u Luterovo doba podstican, ve je bio uzdrman. Tokom narednih
vekova, ovo verovanje e postepeno slabiti. Pa ipak, trenutak najveeg sjaja
avola tek e nastupiti.
Ilustracija: Vatra.
Minijatura, alzaka umetnost, XII vek.
NA T R O N U
V L A D E
C A R S K E
Najvelianstveniji portret tradicionalnog avola ikada stvoren - Mil-
tonov Izgubljeni raj, napisan je sredinom XVII veka, kada je Satana ve izlazio
iz mode. Ljudi su se umorili od uasa preteeg i neposrednog prisustva
neprijateljskih duhova, kao i od progona vetica - koji se u nekim sferama
doticao svakog lana zajednice, ukljuujui i vladajuu elitu. Kada se nala u
opasnosti, elita je bila spremnija da nae odgovor i zadovolji sve veu potrebu
za olakanjem. Kada je jednom bilo pripremljeno tle za promenu, poeli su
da cvetaju teorijski argumenti protiv verovanja u arobnjatvo i Sataninu
sveprisutnost. Protestanti su sa zakanjenjem shvatili da u Svetom pismu ima
malo osnova za verovanje u avolsko arobnjatvo. Reginald Skot se u knjizi
injenice o arobnjatvu (1584. g.) estoko obruio na zastranjivanja teorije
arobnjatva i demonologije. On nije bio pobornik naunog materijalizma i
verovao je u Satanino postojanje, ali je dokazivao da ni Sveto pismo, ni
predanje, na daju osnov za verovanje da nas zli duhovi neprestano napadaju.
Ovakav umereni skepticizam je, na samom poetku veka, bio privre
meno nadjaan strastvenom odbranom verovanja u vetice, koje je zastupao
kotski kralj Dejms VI (1597. g.) i Metju Hopkins (1647. g.). Pred kraj
veka, naune i logike odbrane verovanja u vetice nastavile su da se po
javljuju, a tu spada i knjiga Jozefa Glanvila Poraz Skepticizma (1681. g.) Kao
ovek otvoren za nove ideje, Glanvil je verovao u kompatibilnost nauke i
religije, i podvrgao je ispitivanju sve vrste dogmatizma - od religijskih do
materijalistikih. On je odbio da odbaci verovanje u avola i zagovarao je
objektivno istraivanje izvetaja o delovanju demona. Meutim, na kraju je
ipak preovladala jedna vrsta sveobuhvatnog skepticizma. Frensis Hatinson
je svojom knjigom Istorijski esej o arobnjatvu (1718. g.) zadao konaan
udarac intelektualnoj odbrani arobnjatava, i drao je propovedi publici koja
je ve u velikoj meri bila preobraena. Narastajua skepsa prema religiji bila
je pojaana filozofskim, racionalnim skepticizmom, koji je zastupao glediSte
da postojanje bestelesnih duhova ne moe da se dokae. Oni ne postoje po
gleditu koje koristi racionalne pretpostavke; novi skeptici nisu bili dovoljno
180 Princ tame
skeptini da bi uvideli da su i njihova gledita, takoe, nedovoljno potkre-
pljena.
Napetost koja je u XVII veku postojala izmeu skepticizma i lakoverja,
proizvela je novi fenomen - crnu misu, jednu neobinu kombinaciju vero-
vanja u hrianskog avola i neverovanja u hrianstvo. Verovanje u vetice
i demonsko zaposedanje, u kojima je demonska sila bila povezana s ljudskom
seksualnom izopaenou, ve dugo je pripremalo atmosferu za nastajanje
crne mise. Satanina seksualnost je uglavnom bila sporedna u dijabologiji.
Samo je mali broj tumaa Biblije i dramskih pisaca Satanino zavoenje Eve
videlo u svetlu seksualnosti; s vremena na vreme pojavljivale su se slike zmije
koja se lascivno obavija oko Evinog tela, i bilo je raireno verovanje da
demoni u telesnom obliku mogu da obljubljuju usnule mukarce i ene.
Meutim, seksualni aspekti avola - orgije i seksualno optenje sa Saunom
- jedino su u doba progona vetica bili toliko okantni i naglaeni. Nema
sumnje da je seksualno potiskivanje u svim vremenima proizvodilo fantazije,
ali nije jasno zato je ba u XVI i XVII veku avo bio toliko seksualizovan.
Ovo moe delimino da se objasni pomeranjem panje (kao kod ekspira)
s demona, kao spoljne sile, na demonsko u ljudskoj prirodi.
Neki opisi opsednutosti iz XVII veka drali su se tradicije, naroito
kada je bio opsednut pojedinac, a ne grupa. avo je prvi put napao opaticu
iz Kvebeka, Katarinu od Svetog Avgustina (1632-1668), kada je imala pet
godina, i do kraja ivota je nasrtao na nju, kuajui je oajanjem, udnjom,
prodrljivou i si.. Kako je starila, to su napadi postajali suroviji, a kada je
napunila trideset dve godine, opsedale su je horde demona koje su njeno telo
i duu bacale u agoniju; konano su je ostavili na miru tek neto pre njene
prerane smrti.
Opsednutost je dobijala najgroteskniju formu kada se, u atmosferi
kolektivne mahnitosti i halucinacija, Satanina mo udruivala sa seksualnou
ljudi, to se esto upotrebljavalo u politike svrhe. U enskom samostanu
sv. Ursule u Ludanu, mahnitost se usmerila na svetenika Urbana Grondjea
- razvratnika koji je, budui nadobudan, stekao mnoge neprijatelje, od kojih
su neki skovali zaveru da ga unite, pa su ga optuili za bludnienje s
opaticama. Tokom istrage opatice su, pod dejstvom sugestija i optubi,
pomahnitale, a neke od njih su zaista poverovale da su ih demoni seksualno
zloupotrebljavali. Poele su da izgovaraju najpostakije rei i sluile su se
prostakim gestovima. ak i kada je 1634. g. Grondje osuen i spaljen, i
uprkos naporima da se iz opatica isteraju demoni, one su nastavile da se
ponaaju kao opsednutne, sve dok panja javnosti nije iezla.
Sestra Madien Bavon iz enskog samostana sv. Luja, koju je, pre nego
to je stupila u samostan, zaveo njen ispovednik, bila je centar grupne
opsedutosti. Ovaj fenomen se u nekoliko elemenata razlikuje od arob
njatva: prvo, seks je mnogo vie u centru panje; drugo, opscene rituale su
Gort tut trom vlade carsk#
vodili svetenici. Orgije, obelaivanje evharistije, pa ak i povremeno
prisustvo sveltenika na sabatima - sve je to bio deo verovanja u vetice,
meutim, na sabatima su svetenici bili samo deo zbora, ali ne i direktni
uesnici. To to su orgijastiki i antiklerikalni elementi zauzeli sredinje
mesto, ilustruje pobunjeniki antiklerikalizam psihologije XVII veka. U
katolikoj Evropi nije moglo da se zamisli nita bogohulnije od svetenika
koji seksualno zloupotrebljava evharistiju, telo Hristovo.
Ovakve fantazije su u crnim misama dospele do dna. Parika policija
je 1678. g. otkrila razvijenu mreu trgovine afrodizijacima, otrovima, kao i
proricanja budunosti za novac. Kada se otkrilo da su u ovome uestvovale
ugledne porodice i plemstvo, naimenovan je specijalni sud da se njima
pozabavi. Istraga je otkrila praktikovanje magije i crnih misa, kao i proiz
vodnju i upotrebu droga i otrova. Afera je izmakla kontroli kada su neki
ljudi uvideli da protiv svojih neprijatelja moguda koriste mrane optube, a
zarad sopstvene politike i ekonomske koristi. Godine 1680. je veliki broj
svetenika bio optuen za sluenje misa nad telima nagih ena koje su leale
u sredini kruga od crnih svea, kao i za snoaj na oltaru, rtvovanje ivotinja,
ubijanje dece i korienje njihove krvi za spravljanje afrodizijaka, skrnavljenje
evharistija, upotrebu kalea u kojima se deja krv meala s izluevinama
polnog odnosa, zazivanje avola i potpisivanje ugovora s njim. Ove crne mise
su se, navodno, sluile na zahtev dvorana i drugih uticajnih ljudi koji su eleli
da zadobiju politike ili seksualne prednosti. Jedna ljubavnica Luja XIV bila
je optuena da je putem magije htela kraljicu da uini jalovom, kako bi
kraljevu naklonost prigrabila za sebe. Kao i u sluaju progona vetica, zabludi
je bilo presueno kada je poela da se dotie ljudi tolike moi i takvog
poloaja. Kralj je 1682. g. obustavio sudske procese i izdao edikt kojim se
zabranjuju procesi veticama. Crna misa - proizvod cininog, skeptinog, ali
ipak lakovernog XVII veka, nije obnavljana sve do pred kraj XI X veka.
Nasuprot cinizmu crne mise, i pre i posle pojave Izgubljenog raja
Dona Miltona, irom Evrope su i dalje bile popularne ozbiljne drame s
naravouenijem, poeme o ratu na nebesima, padu anela i kuanju Adama i
Eve. Meutim, Milton je bio ovek koji je predanja satkao u jednu toliko
skladnu i divljenja vrednu tkaninu, da je ona postala uzor za sve naredne
generacije. Milton je roen 1608. g.. Vaspitan je u duhu nepokolebljivog
protestanizma, ali je na koncu uobliio neku vrstu sopstvene teologije, koju
je izrazio u raspravi Hrianska doktrina (1655-1660) i u svojim epskim
poemama - Izgubljenom raju (1667. g.) i Raju ponovo steenom (1674. g.).
Ove dve epske poeme obuhvataju gotovo kompletnu hriansku isto-
riju spasenja; njihova izriita svrha je bila da, kako Milton kae, od boijeg
ka ljudskom potvrdim pute. Bog je svet stvorio dobrim; moralno dobro nije
mogue bez slobodne volje; ljudi i aneli imaju slobodu da se opredele za
zlo; neki to i ine; boija promisao sve pretvara u dobro, na pad je prilika
182 Princ tame
da nas Gospod, kroz iskuenje i patnju, naui mudrosti. Bog nas na kraju
iskupljuje Ovaploenjem i stradanjem Isusovim. Milton je nameravao da Bog
i ovek, a ne Satana, budu u dramskom sreditu poeme.
Pa ipak, ini se da je Satana glavni lik - lik koji najvie pokree dramsku
radnju. Milton je, takoe, na samom poetku poeme prikazao Sataninu
velianstvenu pojavu kako bi njegovi itaoci osetili sav glamur zla. italac
kojeg Satana privlai, samo tako moe da prepozna sopstvenu sklonost ka
zlu, i shvati sramotu i patos Satanine konane propasti. Milton je, ini se
nehotice, lik Boga i lik Hrista stvorio manje zanimljivim i manje dramatinim
u odnosu na Zlog. Meutim, apsolutno je sigurno da Milton nije imao
nameru da Satanu naslika u pozitivnom svetlu.
Milton se drao tradicionalne hronologije istorije spasenja. Bog od
poetka prisutan bee, i odmah nakon inicijalnog trenutka stvaranja, i pre
nego to je stvorio materijalni univerzum, Bog, koristei mo svog Sina -
mo Rei - stvara anele. Potom, oko svog prestola okuplja sve legije nebeske
i poziva anele da budu svedoci sinovljevog miropomazanja. Jedan od naj-
uzvienijih anela bio je Lucifer. Milton namerno ne kazuje nita o Lucife-
rovom poloaju na nebu: on ga naziva arhanelom, a ipak ga postavlja na
elo serafina i heruvima. Milton je smatrao da jedino to mora da naglasi
jeste to da je Satana bio toliko uzvien dostojanstvenik neba, da je nakon
pada prirodno postao kralj pakla.
Milton se posebno potrudio da opie njegovu boansku, prinevsku
prirodu i njegovu zastraujuu veliinu:
Preko Satan spreman
Stajae pabire' sve rasute snage svoje,
Nepomian ko Atlas il' Tenerife:
Visinom je svod dostiz'o, a na perjanici
Kezio mu se uas;
Kraj njega puu bujicom u ir i dalj
Bazaju' svuda u hrpi irokoj
Ko ona mitska stvorenja ogromna.1
Ova velika sila osea zavist i bes zbog ustolienja Sina, koji je po
poloaju iznad njega:
... a ispunje ipak
Zaviu spram Sina Boijeg, kog tog dana
Poasti njegov veliki Otac i proglasi
1 Don Milton, Izgubljeni raj, Filip ViSnji, Beograd 1989. Prevod Darko Bolfan, prepev
Duan Kosanovi. Svi citati preuzeti su iz ovog izdanja.
Gore na trom vlade anke
Mesijom, Carem miropomazanim, te podneti
Nije mog'o ponos mu prizor taj, pogoen on bi.
... on rei
Da digne sve legije svoje, i ode
Uskrativ* ast i posluh prestolju vrhovnom.
Satana se pobunio pre stvaranja materijalnog univerzuma, pre stvaranja
oveanstva.
Na jednom nivou, uzrok Satanine propasti je Svemogui, jer on odlu
uje da stvori kosmos takav kakav jeste; aneo Avdiel kae Satani: Da pad
ti je, vidim/ Predodreen. Meutim, na drugom nivou, Bog ne eli direktno
da stvari budu takve kakve jesu, jer on je svim biima podario istinsku
slobodu. On eli slobodu, ali on ne upravlja izborima. Ono to Bog kae o
prvobitnom ljudskom grehu, odnosi se i na Satanu:
Na iju duu?
iju do njeg'vu samu? Nezahvalnik je od me
Imao sve to ' mog'o; dah ga asnim i pravim,
Jakim da izdri, no slobodnim da otpadne.
Satana je slobodno izabrao svoj pad, njegov pad nema uzroka, zato
to istinski slobodna volja nije niim uzrokovana.
Meutim, iako njegov pad nije imao uzrok, on je imao motive. Tokom
poeme, Satanine pobude su sve nie: najpre ponos, pa zavist, pa osveta.
Njegov tvrdokorni ponos postoji od samog poetka:
Veruju' u istost sa Visinom krajnjom,
Ako otpor d; i s lakomim ciljem
Protiv Trona i Carstva Boijeg
Slepi zapoe Rat nebeski i Bitku.
Pored toga to je ponosan, Satana osea zavist prema Sinu boijem, i
ona ga, u dramatinom trenutku, kada Otac uzdie Hrista, potpuno preplavi.
Satana osea da mo Sina vrea njegove vrednote, i deluje mu da je
sinovljeva mo ustoliena jednim udnim zakonom koji je proglasio samo
voljan Bog - Bog tiranin. Za Miltona i njegove itaoce, Satana nije imao
pravo da osea sopstvene vrednote, bilo da su povreene ili ne, budui da
sve dobro koje pojedinac moe da ima potie od Boga. Aneli, na zahtev
Boga, slave njegovog Sina, meutim, Satana se ruga: Da kleknem mole'
milost/ Niice, il' da mu oboavam snagu? Kada se jednom prelomio, Satana,
ne samo to je zavidan, ve eli da se osveti, a kada je stvoreno oveanstvo,
on nas mrzi zato to ivimo sreno u Rajskom vrtu i zato to nas je Bog
stvorio po sopstvenom liku.
Odluivi se za pobunu, Satana je poinio prvi greh na svetu: u
trenutku odluke, iz glave mu se raa ker - Greh. Postavi grenik, Satana
184 Princ tame
ini prvo greno delo - ubeduje neke od anela da se i oni pobune. On
povlai svoje sledbenike iz legija koje su okruivale Tron boiji i svoj presto
postavlja na severno nebo. Satana, elokventnim, ali izvitoperenim rezonova-
njem dokazuje da aneli ne moraju da se pokoravaju Bogu, zato Sto ne mogu
da se sete ina stvaranja; to to Bog tvrdi da ih je stvorio moe da bude la.
Oni moda uopte nisu stvoreni, ve su samoroeni i samorasli, pa nita
ne duguju ni Ocu, ni Sinu:
Naa mo sopstvena je; sopstvena e ruka
Pouit' nas dlom vinjim, da utvrdi dokaz
Ko jednak je nama.
Neposredna posledica pobune je rat na nebesima, koji Milton slika
epskim jezikom Ilijade i Eneide. Satanin rat protiv Boga je luaki in koji
moe da se zavri samo na jedan nain, a itaoci to znaju. Da bi rat protiv
svemonog boanstva bio uverljiv, Milton je pobunjene anele morao da
obdari velikom smelou i hrabrou. Radei to s velikom oduevljenjem,
Milton je u mit uneo potpuno novu priu. Po predanju, rat se zavrio jednom
silovitom bitkom, meutim, Milton je produio sukob, tako to je prvi in
borbe izmeu Satanine vojske i Mihajlove vojske ostao nereen i Bog je treeg
dana bio primoran da poalje svog Sina da zbaci pobunjenike. Tamo gde je
Mihajlo jedva odolevao, Sin lako trijumfuje, jo ni p snage ne upotrebi.
Udar mu Groma tek na pola bie, jer ne htede
Da uniti ih, ve da iskoreni s Nebesa.
Bog im zapravo ostavlja mo da ine jo pohara, to Satanu dovodi u
nedoumicu, jer da je sm bio pobednik, on im milost ne bi ukazao:
Jer ta adska jama drat' nikad nee
Nebeske duhove u negvam', nit bezdan
Tamom skrivene dugo.
Meutim, Bog eli da naui avola da se svaki njegov napor da uini
zlo, neminovno preobraa u dobro:
I doputenje svevladajueg Neba
Ne prepusti njega namerama mranim,
Da ponavljaju' zloine svoje moe
Navu' na sebe prokletstvo, dok eli
Zlo drugima, a razjaren vidi kako
Sva njegova zlost slui tek da donese
Venu dobrotu, milost i blagost to pre
oveku, njime zavedenom, a njemu
Trostruku propast, bes i osvete dad.
to god Satana uinio, o glavu mu se obija, i on nikada nee moi da
bude spasen. oveanstvo je zavelo drugo bie, meutim, Satana nema
izgovor.
Gore trom vledi
Satana je tvorac zla, kao to je Bog tvorac univerzuma. Jad Sto stupa
na ovaj svet, ishod je Sataninog greha.
... kako uznemiri
Blaeni Neba mir i u Prirodu don'o
Jad, to nestvoren do zloina je bio
Pobune tvoje! Kako zarazio si
Zloom svojom hiljade?
Poto je izgubio milost po sopstvenom izboru, Satana i njegovi aneli
se boijom voljom sunovrauju s neba:
Svemona je Snaga
Bacila njega u plamu Venog Neba
Strmoglavce uz strani raspad i tutanj
U tamu najkrajnju, tamo da ivi
U Negvi Adamantnoj i Vatre kazni.
S njim su pali aneli koji su stali na njegovu stranu:
Lucifer s Nebesa
(To ime mu je, svetlij' jednom nad mnotvom
Angela bi od te Zvezde me' zvezdam' to je)
Pade u plamu s legijam' svojim kroz bezdan
Na svoje mesto.
Kada su pali, bili su besvesni ko na potocima lie... Aneli, Heruvimi,
potopom to krue. Devet dana su padali kroz vazduh, kroz haos, i devet
dana su leali u jezeru plamnom.
Devet padahu dana: potresen Haos je tutnj'o
Deset puta metenij' zbog njinog pada,
Kroz bezvlae mu divlje, poraz ogroman taj
Krem ga zakri skroz. Pakao najzad
Zjape' ih primi sve i sklopi se nad njima,
Pak'o, njih dostojno slo, ispunjen ognjem
Neugasivim, dom jada i bola.
Ali gde se nalazi pakao? ini se da je Milton sledio predanje i Dantea,
i pakao smestio u sredite zemlje:
To je mesto vena odredila Pravda
Za pobunjene te, to je mesto pravo
U krajnjoj tami, zapeaene sudbe
Daleko od Boga i sjajnih Nebesa
ko triput Zemlja do krajnjeg Kruga.
Problem je u tome to po Miltonovoj hronologiji Zemlja tek treba da
bude stvorena, tako da pakao nikako ne moe da se nalazi u njenom sreditu!
Takoe, postoji jo jedan problem. Milton kasnije opisuje Satanino putovanje
iz pakla, preko haosa, prema nebu, za koje je zlatnim lancem privezan
univerzum. Ako univerzum visi okaen o nebesa, i ako se u meuprostoru
nalazi haos, gde se onda nalazi pakao? Odgovor je da se pakao ne nalazi na
Zemlji, iako ga Milton opisuje s fizikim svojstvima unutranjosti planete.
Pa gde se onda nalazi? Ne nalazi se nigde, i u tome i jeste lepota Miltonove
zamisli: mesto u kome Satana nastoji da izgradi svoju novu imperiju uopte
ne postoji, a to je savrena metafora za apsolutno nebie zla. Pakao nije
toliko mesto gde borave pali aneli, on je vie duevno stanje koje ih prati
kud god da krenu: Kud god da krenem Pakao je; / Pakao sam i sm. To
je stanje u kojem sav ivot umire, a sva smrt ivi. Budui da se ne nalazi
nigde, pakao je pravo stanite za one koji su umesto stvarnosti odabrali
nitavilo.
Sada kada su aneli pali, Gospod stvara svoju drugu kreaciju - materi
jalni univerzum. On sazdaje novi svet da bi ispunio pusto koju je Satana
ostavio na nebesima:
ako mu se srce uznosi zbog tete
Ve uinjene to umanji itelje Neba,
Te tetu tu moju silnom dri, popravit' mogu
Taj gubitak, ako ' uopte teta izgubit'
One to izgubie se sami, i zaas
u stvorit' nov Svet, a od oveka jednog Rasu
Ljudi bezbrojnu, da na njemu se stani.
Ljudska rasa e biti nadoknada za pale anele; ono je kruna velian-
stvenosti kosmosa; meutim, Satana e uskoro posegnuti za tom krunom i
ukaljati je.
Meutim, prvo vidimo Satanu koji, baen u plamno jezero, razgleda
svoju mranu tamnicu. On uhodi svog pomonika Belzebuba, a potom i
itavu legiju tame. Njihova Bogom dana priroda i dalje je aneoska, meutim,
njihove volje su postale zle i njihov spoljanji izgled se postepeno menja,
odraavajui tu izvitoperenost volje. Satanin karakter postaje sve groteskniji,
isto kao i njegova spoljanost. On e se veno deformisati:
I u bezdanu najdubljem, jo dublje zeva
Prete' da me prodre zjapei udno,
Spram kog Pak'o kog trpim ko Nebo izgleda...
Dok me oboavaju na prestolju Pakla,
Gde dijademu i skiptar uzdignut nosim,
Ja jo dublje padam.
Gore na trom vlade carske 187
Iako isprva, sjaja jo je snanog, jo je naoko staj'o / Nepokolebljiv",
Satana je ve na licu nosio uasan znamen propasti. Kada u paklu prvi put
sretne svog saborca Belzebuba, Satana zine od uda: Zar ti si on; al' o kako
pao! Drugi od onog..., i osea da ve i sm nosi znake propasti, a kasnije
e aneo glasnik potvrditi njegova strahovanja:
Ne umiljaj, buntovni due, da lik ti je isti
II' sjaj nepomuen i poznat kano
Kad na Nebu uspravan si i ist bio;
Slava tadanja, sad kad dobar vie nisi
Napustila te je, te slian si sad
Svom grehu i mestu mranom gde ga okajava.
Da bi obmanuo ljude i anele, Satana uzima brojna ivotinjska oblija,
ukljuujui leinara i zmiju, a onda plaljivo primeuje da ga to degradira:
0 pada li groznog! Da ja, to seah jednom
S Bozima najviim, sad primoran sam
U betiji, meaju' se s ivotinjskom sluzi
Sutastvo da otelotvorim ovo i ogrubim.
U poemi, tokom vremena, Satana postepeno degradira - od sjajnog
anela postaje uhoda i vrebalo, da bi zavrio kao prezrena zmija.
Ustavi iz plamenog jezera u kome se obreo posle izgona s nebesa,
Satana pred Belzebubom glasno razmilja o tekom poloaju u kojem su se
obreli i izgledima za budunost. On kudi Boga zbog okrutne tiranije i zahteva
da se protiv Svevinjeg povede novi rat. Belzebub svog gospodara podrava
u iluziji da je Bogu mogue pruiti otpor i pretvara se da veruje da im je
malo nedostajalo da svrgnu nebeskog despota. Meutim, u mislima mu se
javlja potajna briga: on strahuje da je Bog zaista svemogu, budui da je samo
svemo mogla da savlada njihovu aneosku snagu. Svi demoni koji uestvuju
na adskom savetovanju delimino uviaju realnost, svi osim Satane - njegovo
slepilo je vee zato to je plod vee zloe, i zbog toga se on ne obazire na
ove uvide i istrajava u svom luakom planu. Njegov odgovor na Beleze-
bubove rei upozorenja otkriva potpunu izopaenost volje koja eli zlo zla
radi:
init' dobro dunost nam nikad bit' nee,
Ve svagda zlo, to ushit nam prua,
Jer nasuprot je vioj mu volji kojoj
Opiremo se. Ako tad Provienje
Hoe van naeg zla donet' jo dobra,
Na trud mora izvrnuti taj ishod,
1u dobrom uvek zao znamen nai.
188 Princ tame
Ovo je otvoren plan protiv boije promisli: to god je dobro, poku-
aemo da preobratimo u zlo; mi, iz istog i jednostavnog razloga, mrzimo
dobro zato to je dobro. Satana se miri sa sopstvenim zlom:
Zbogom srena polja
Gde vena radost traje; uasi, zdravo,
Zdravo pakleni svete, a ti Tartaru,
Primi gazdu novog: jednog ko nosi
Duh nepromenljiv vremenom i mestom.
Mis'o je sama sebi gospodar, sama
Stvara od pakla nebo, od neba pak'o...
Bolje vlast u Paklu, no sluga na Nebu.
Izjavljujem da mi je jedini smisao da prigrlim nitavilo i zatrem sve
to je dobro, kae Satana. I to je opet samo prazno hvalisanje, zato to su
njegove zamisli protiv provienja besmislene: u stvarnosti, boansko pro
vienje e svako zlo preobratiti u dobro. Belijal i drugi demoni navaljuju da
ostvare svoj plan o podizanju imperije i njenog glavnog grada Pandemoni-
juma, meutim, ideja da se to smrdljivo i prljavo mesto, koje se nalazi
doslovno nigde, pretvori u raskono kraljevstvo jeste apsurdna.
Satana razrauje sopstveni plan: ako Bog namerava da stvori novi svet
i novu rasu, to mu prua mogunost da uz pomo prevare i lukavstva uzvrati
udarac boanskom tiraninu. Satana saziva sabor i toboe doputa demonima
da vode slobodnu raspravu, a zapravo je unapred smislio da Belzebub na
kraju nametne njegov plan. Satana otvara sabor:
Gore na tronu vlade carske, to ' via
Neg' sjaj obilja Ormuza i Inda,
II' onih gde rasipni Istok svesrdno
Lije na care varvarske biser i zlato,
Satana uzvien seae.
Kao i ostali delovi pakla, tron na kojem Satana sedi oponaajui boije
carstvo na nebesima jeste luaka fantazija. Njegov pozdravni govor je isto
toliko lud, jer on svojim sledbenicima govori da su oni u stanju da poraze
Svemogueg i da na kraju budu ovenani veom slavom no to su je imali
pre pada.
Svaki demon dri govor u kome preovlauje njegov porok zaodenut
u ruho vrline. Okrutni Moloh je za rat po svaku cenu; ak i ako ne moe
da se dobije, bolje ga je voditi, nego amiti ovde u lancima, zakljuuje. Sledei
govornik je blagoglagoljivi Belijal; on koristi sva retorika umea i svoj
harizmatski arm da bi se suprotstavio Molohu i izneo svoju konformistiku,
mlitavu zamisao. Skrasimo se u paklu, savetuje, saekajmo dok se ne stia
boiji bes, a moda emo se na kraju i u paklu dobro oseati. Mamonov
Gore na tronu vlade carske 189
savet je slian Belijalovom, iako se vie temelji na pohlepi nego na konfor
mizmu. Izgradimo grd i imperiju ovde, u podzemnom svetu, predlae.
Iskopajmo bogatstvo iz zemlje, sagradimo palate i izvucimo korist iz naeg
pada.
Okupljeni demoni su skloni da se priklone Belijalu i Mamonu, ali tada
ustaje Belezebub i Satanin plan predstavlja kao svoj. Uglaen, ozbiljan, poznat
kao predsednik Satanine vlade, njegova pojava izaziva strahopotovanje. Smi
reno i uglaeno, on razotkriva zablude prethodnih govornika. Mi u paklu
nikada ne moemo da budemo sreni, zato to je u stvarnosti Bog apsolutni
gospodar pakla, kao i itavog kosmosa. Jasan je zakljuak koji bi iz ove
premise izveo neko nepomuene pameti, ali demoni vie nemaju jasan um.
Tako ih Belzebub podstie na mrnju i prezir prema oveanstvu i razrauje
plan koji je lui od ostalih. Ako Bogu ne moemo direktno da se suprotsta
vimo, moemo da mu naudimo tako to emo iskvariti te njegove ljubimce,
predlae. Demoni oduevljeno prihvataju plan:
... sase' i sruit' rasu
Ljudsku u korenu i Zemlju i Pak'o
Zdruit', s njim je smeat', sve to zbog inata
Velikom Tvorcu.
Ali ova zamisao je od samog poetka uzaludna:
Al' njihov prkos samo
Uvea mu slavu.
Demoni sada moraju da odlue ko e poi u Raj da obavi prliav posao.
Satana se dobrovoljno javlja i pred sledbenicima se hvalie svojom hrabro!u
i preduzimljivou - dok je zapravo njegov stvarni motiv da, makar i na
kratko, pobegne od kazne pakla. Satana kree na put, stie do kapije pakla
i tamo sree svoju ker Greh s kojom je u incestuoznom odnosu zaeo
ogavno oblije - svog sina Smrt, koji je potom silovao svoju majku i s
njom izrodio nakot monstruoznih potomaka. avo, Greh i Smrt su parodija
Svetog trojstva; Greh se obraa Satani reima koje dolikuju samo Bogu:
Ti si mi otac, ti stvoritelj, ti
Dade mi to bie, kom' da se pokorim,
Sem tebi, kome jo? Ti e me skoro odvest'
U taj novi svet svetla i sjaja.
Gorka je ironija to je Zemlja taj novi svet na kome e ovaj izopaeni
trio uskoro nai dom. avo nastavlja svoj put, prolazi kroz vrata pakla i ulazi
u haos - nepostojee mesto, koje nepostojei pakao odvaja od stvarnosti
nebesa i univerzma koji se na nebo oslanja. Satana naputa haos i kree put
univerzuma; Gospod sve vreme posmatra njegov put kroz prazninu i ve
planira kako e da mu uzvrati: Sin e se dobrovoljno rtvovati za oveanstvo,
190 Princ tame
jer Otac i Sin ve znaju da e oveanstvo pokleknuti i da e mu biti potrebno
iskupljenje. Satana konano stie do najudaljenije sfere kosmosa, i tamo, s
visine, pilji, i paljivo motri na ranjivi univerzum, kao grabljiva zver koji trai
svoj plen. Dok se sputa prema sferi Sunca, pretvara se u heruvima; otuda
stie na Zemlju i sputa se na planinu u blizini Rajskog vrta - istu planinu
na kojoj e (mata Milton) Satana kuati Hrista.
Satana seda na planinu i razgovara sam sa sobom, tako da bi njegove
rei moda i mogla da shvatimo kao iskreno poniranje u sopstvenu duu,
kad ne bi znali da se radi o biu koje je potpuno ogrezlo u zlu. Monolog je
jo jedna od Sataninih prevara; pa ipak, nije sasvim tako. Njegov intelekt,
iako mraan i oslabljen, zadrao je deli aneoske snage, i ini se da on tada
drugaije vidi stvarnost, mada taj uvid odmah odbacuje. Gledajui Sunce,
Satana ga mrzi, zato to vidi kako izgleda istinsko svetio. On shvata da je
tamu izabrao sm, i da je sm kriv za sopstveni jad. Na trenutak mu se javlja
misao o pokajanju, ali je ve sledeeg asa odbacuje. On zna emu tei
njegova volja.
Jer kajanje istinsko nikada ne nasta
Gde rane smrtne mrnje duboke su tako;
To vodilo bi me samo u greh jo vei,
i jo tei pad: platio bih ja skupo
Predah kratki dvostrukom sumom bola.
Onaj to kanjava zna to; stog je dalek od tog
Da ponudi oprost, ko i ja da isti molim.
Aneo Urijel, koji izdaleka posmatra ovaj monolog, zapaa da se
Satanino lice izobliava i shvata da nije re o nevinom heruvimu, ve o
opasnoj pretnji za bezazlene stanovnike Zemlje.
Satana kree put Raja, tamo se pretvara u kormorana, penje se na drvo
ivota, i odatle posmatra njegovu lepotu. S mrnjom i zaviu posmatra
Adama i njegovu enu, koji su nevino zagrljeni. U meuvremenu, da bi
zatitio Adama i Evu, Gavrilo postavlja aneosku strau. Iturijel i Zefon -
dva anela uvara, naiu na Satanu koji u obliju krastave abe ui pokraj
usnule Eve i u uvo joj ape izopaene fantazije. Iturijel ga lagano dotakne
kopljem, nata se Lucifer vrati u svoje oblije, meutim, njegov nekadanji
sjaj je toliko izbledeo, da ga oni ne prepoznaju. Kada shvate o kome je re,
Zefon ga prekoreva, i saoptava mu kako stvarno izgleda. Satana se zapanji:
Zasenjen stajae avo,
Oseaju' kako j' strano Dobro, i videv'
Vrline kako j' pojava divna, vide i shvati
Da izgubljen je.
Pa ipak, nije mu toliko ao zbog tete koju ini, ve ali to je izgubio
lepotu i presti. Dva anela Satanu dovode pred Gavrila, i dva velika arhanela
- jedan pali, drugi odabrani - zapoinju dijalog. Satana prezire Gavrilovu
odanost i hvalie se koliko je hrabar i odan svojoj sabrai. Gavrilov odgovor
je poraavajue neuvijen:
O sveto ime odanosti, ukaljano ovde!
Odan kome? Rulji otpadnikoj svojoj?
Vojsci akrepa, glava to pristaju telu...
Ti ljigavi licemeru, to bi sad da bude
Slobode titnik neki, ko vie je od tebe
Puzao, klanj'o se i sluganski oboav'o
Stranog Kralja Nebeskog. I zato, do u nadi
Da svrgnue ga, i ti sm vladat'?
Dok je Satana u obliju krastave abe aputao Evi u uho, ona ga je u
snu videla kao predivnog anela koji joj govori o radostima u kojima e
uivati kada bude okusila zabranjeno voe. Mu je upozorava da njen san
moe da potie i od zlog duha, ali san je ve delovao na prvu enu i pripremio
je za konani in. Da bi delo dovrio, Satana luta zemljom, traei savrenu
krinku, i odluuje se za zmiju. Svojom voljom on uzima to oblije, dok e
kasnije u njega morati da ue. Nalazi usnulu zmiju - jo uvek nevinu zver,
lagano joj ulazi kroz usta i zaposeda je. Nesvestan uasa koji ih oekuje, a
ipak upozoren na opasnost, Adam predlae Evi da se ne razdvajaju, ali ona
je vrsto naumila da se sama po vrtu proeta - a to je prilika koju e Satana
bez oklevanja iskoristiti. Kada je ponovo spazi, Zli za trenutak okleva; on
deliem svog nekadanjeg intelekta vidi lepotu i harmoniju univerzuma, i
njenu najlepu stanovnicu:
Miline nedunosti puna, svaka, i najmanja
Kretnja il' korak su sapinjali
Zlost njeg'vu, i gramzivou slatkom otimali
Po malo ara od vatre namere mu grozne.
Za tren stajae Zli lien sasvim
Svog sopstvenog zla, i ostade zaas
Zabezeknut, neprijateljstva lien,
Lukavtine, mrnje, zavisti, il' osvetnitva;
A onda ga njegova izopaena volja ponovo odvaja od stvarnosti:
Pak'o vreli to uvek u njemu gori,
Ma bio i na srednjem Nebu, gui brzo mu ushit...
Plamnu povrati mrnju, te misli sve svoje
O pakosti hrabre' tako da uzdie poe.
Satana objaanjava Evi kako je on - sirota zmija, postao mudar samo
zato to je okusio plod s divnog drveta. Eva se usprotivi, i kae da im je
Gospod zabranio to voe, ali Satana je razuverava, tvrdei da je Bog tiranin
koji eli da je osujeti u razvoju i samoostvarenju. Drvo e, govori joj zlobno,
i njoj i njenom muu doneti besmrtnost, sreniji ivot i uzvienija znanja.
Postae slini bogovima, a jedini motiv Svevinjeg da im zabrani voe jeste
njegova elja da ih dri pod svojom kontrolom. Eva poputa, ula je nagone
da okusi plod, a njen razum je pomuen Sataninim perfidnim rezonovanjem.
Sa Evinim padom, drama dostie vrhunac, jer e Adam uskoro s njom
poi u' propast. Adam je uasnut kad sazna ta je uinila:
O najlepa od stvorenja, poslednja, a najbolja
Od svih dela Boijih, stvore, u kom se uzvisi
to god mis'o il1gld stvoriti mogu,
Sveto, boansko, dobro, umilno il' slatko!
Kako si izgubljena, tako nenadano izgubljena,
Bezlina, obeaena, i Smrti posveena sad!
Meutim, on i Eva su od iste krvi i istog mesa, i on odmah, i bez
oklevanja odluuje da joj se pridrui. Kakvi god bili Adamovi motivi, on je
svesno odluio da prekri boiju zapovest, a posledicama nije mogao da
umakne. Prvi ljudski par je proteran iz Raja u ivot pun patnje i otuenja,
a na zmiju je baeno prokletstvo. Satana shvata da to prokletstvo znai da
e njegova konana propast doi kada Hrist - drugi Adam, i sin druge Eve
- bude doao da ga potue do nogu. Meutim, u meuvremenu, on se
kratkovido veseli, a njegovi potomci - Greh i Smrt, kre put od pakla ka
Zemlji, koja e biti podvrgnuta Sataninoj vladavini sve do trenutka isku
pljenja.
Satana se trijumfalno vraa u podzemni svet da bi se hvalisao pred
svojim sledbenicima. On isijava trake zvezdane svetlosti koja mu je jo
preostala, penje se na svoj bletavi tron, a pali aneli mu, niice, iskazuju
hvalu i divljenje. Porazio sam Boga i do Zemlje sam prokrio put Greha i
Smrti, hvali se Satana; ustanite i preuzmite vlast nad svojim novim kra
ljevstvom. Meutim, iznenada, on uvia stvarnost, jer su aneli okupljeni u
ogromnoj prestonoj dvorani poprimili oblija koja odgovaraju njihovoj istin
skoj prirodi. Satana ne uje uzvike hvale koje oekuje, ve stvarne zvuke koje
isputa okupljena gomila:
To kazav', postaja malo, oekuju'
Sveopte odobravanje glasno i pljesak njihov
Da mu sluh ispune, al' naprotiv, u
Sa svih strana od jezika bezbrojnih
Zlo itanje opte, inae zvuk
Prezira javnog; zaudi se, al' ne zadugo,
Zaludan nije bio, sebi se sad ude' vie;
Oseti gde mu se lice suava i izduuje,
' '51*''
Gore na tronu vlade carske 193
Ruke mu se za rebra slepie, noge preplee
Jedna s drugom, dok, omakav' se, pade,
Postav' udoviSna zmija Sto na trbuhu gmie,
Protiv svoje volje, al' zalud: vea sila
Vladae sad njime, kanjen oblijem svog greha,
Prema udesu svom. On bi da progovori,
Al' pisak za piskom vraae rascepljeni jezik
Jeziku rascepljenom, jer sad svi pretvoreni behu
Podjednako u guje, to ko nagrada bee
Za drsku njegovu bunu. Uasna bee buka
Siktanja tog kroz dvoranu, posutu svu gusto
udovitima isprepletanim, glava i rep.
Satana, koji je, da bi zaveo oveanstvo, uzeo oblije zmije, sada je
zauvek osuen da na stomaku gmie pred stranim velianstvom Gospod
njim.
U Raju ponovo steenom, Milton je opisao kako je, oduprevi se kunji,
Hrist - dugi Adam, izleio otuenje izmeu Boga i ljudi. Satana, koji je u
prethodnoj poemi, degradiran i ponien, izgubio sva svojstva monika, u ovoj
poemi pokazuje tek nisku lukavost.
Satana je doznao za Isusovo roenje i uo da ga zovu Sinom boijim.
On, u paklu, saziva novi sabor i upozorava demone da im valja saznati ta
sve ovo znai. Da li je Isus tek ovek, ili je boanstvo? Da bi to saznao,
avo mora da proveri da li e Isusova volja podlei kunji. S nebesa, Gospod
vidi da se sprema zavera, ali doputa Zlom da kua Hrista, kako bi pokazao
da novi Adam ima snage da nadoknadi gubitak koji je prouzrokovao prvi
Adam. Otac e kunju iskoristiti kao provienje. Njome zapoinje stradanje,
patnja, koju e Bog iskoristiti da bi skrio Sataninu mo na zemlji. Isto kao
to se stradanje pretvara u spasenje ljudi, tako se i prvo Satanino kuanje
Hrista preobraa u potvrdu Hristove boanske prirode.
Kada Isus ode u pustinju da se moli, avo mu prilazi preruen u starog
seljaka. Pretvarajui se, Satana jadikuje da je on nesrenik kojeg je beda, a
ne greh, dovela do niskih grana. Sin boiji mu ne veruje: Zaslueno pati
jer stvoren si od lai / Od samog poetka, i u njoj e skonat'.1Nijedna
radost te usreiti nee, jer si odabrao nesreu, a radost ti samo raspaljuje
muke, Nita te manje mue' od Pakla samog.
Satana se savetuje sa svojim demonskim saborom, a pohotni Belijal
predlae da Isusa kuaju enom, meutim, Satana misli da ga neim ljud-
1 Don Milton, Raj ponovo steen, Filip Viinji, Beograd 1989. Prevod Darko Bolfan, prepev
Duian Kosanovi. Svi citati preuzeti su iz istog izdanja.
194 Princ tame
skijim kuat' treba - bogatstvom, au, slavom, omiljenou. Vraa se u
pustinju lepo odeven, i Hristu uglaeno nudi hranu, bogatstvo, slavu i
Carstvo zemaljsko. Hrist sve odbija, zato to shvata da Satana moe da
ponudi samo iluzije. avo jo uvek nije siguran i jo se pita, U kojoj si
meri i u kom smislu prozvan / Sinom Boga, to nema samo jedan smis'o.
I ja sam sin boiji, kae, ili barem sam to nekada bio, i svi su ljudi sinovi
boiji.
Stog' da doznam kol'ko si od oveka vie
Vredan imena Sina Boijeg glasom s Nebesa
Nov nain sad primeniti moram.
Satana podie Isusa na vrh Hrama i tera ga da svoju boansku mo
dokae tako to e se baciti s tornja i dopustiti da ga aneli uhvate dok pada.
Isus mu odgovara: Ne iskuavaj Gospoda Boga svojega, to je istovremeno
bila i potvrda njegove vere u Oca i prekor Satani za kuanje Sina. Njegov
odgovor preneraenog Satanu baca nazad u tamu.
Satana je iznenaen to su njegove kunje propale. Jedino to on moe
da razume jeste mo, i ne uspeva da shvati da je Hristova pobuda za dolazak
na zemlju ljubav. Hrist ga upozorava da ne moe jo dugo da se nada:
A ti Zmijo Paklena, nee jo dugo
U oblacima vladat' i ko zvezda padalica
II' munja, ti e s Neba pasti baen...
Evo, ko dokaz ve sluti
Ranu svoju, ne jo poslednju i ne jo smrtnu
Porazom ovim steenu.
Milton je naslikao poslednji i najvei portret tradicionalnog gospodra
zla u svoj njegovoj veliini. Ideju avola e u XVIII veku postepeno slabiti
racionalisti, a romantiari e ga ismevati, iako je ironija to to su upravo oni
Miltonovog Satanu smatrali najznaajnijim simbolom pobunjenitva - koje
je za njih bilo najvee dobro.
Ilustracija: arobnjak priziva demona.
Drvorez iz knjige Doktor Faustus Kristofera Marloa, izdanje 1636. g.
EZINTEGRACIJA
P A K L A
Tradicionalni hrianski pogled na svet je tokom XVIII veka slabio, a
stara pitanja, koja je hrianstvo smatralo reenim, ponovo su se postavila.
Ljudi su iznova doveli u pitanje boansku promisao: da li univerzumom vlada
pravedan i inteligentan um, ili njime upravlja sluaj ili puka mehanika? Kako
su stavovi obrazovanog drutva postajali sve vie sekularni, hriani su se
polako prilagoavali zanimanju za ovozemaljsko. I katolici i protestanti su
usmerili svoju panju na spoljne ili periferne aspekte vere, kao to je dru
tvena akcija i druge vrste dobrotvornog rada. Ovakav pravac razvoja crkve,
istovremeno je bio i znak i uzrok sekularizacije hrianstva - postepenog
potiskivanja Boga iz sredita religijskog ivota ka sve udaljenijoj periferiji,
odakle je Bog mogao lagano da iili iz ljudske svesti. Kada je re o misliocima
XVIII veka - veka prosveenosti, oni su se suprotstavljali crkvama, mada su
ponekada propagirali hrianstvo uoblieno prema njihovim sopstvenim za-
htevima: bili su za religiju drutvenog napretka, lienu uda, nezavisnu od
tradicije - religiju koja e se pokoravati staloenim filozofima i njihovom
hramu razuma.
Svetovnost, moralna popustljivost i intelektualna mlitavost crkve XVIII
veka, umanjila je njen otpor prema prosvetiteljstvu i revoluciji iz 1789. g. -
koja je prema hrianstvu ispoljila estoko neprijateljstvo. Konzervativni
hriani su se vrsto drali svojih starih navika, meutim, drevni simboli su
gubili svoju mo. S druge strane, liberalni hriani su uzmicali, pravdali se, i
toliko prilagoavali materijalizmu, da je hrianstvo gotovo izgubilo znaenje.
Naputajui samostalnu epistemoloku osnovu hrianstva - sadranu u
iskustvu, otkrovenju i predanju, liberali su pokuali da svoju veru uklope u
empirijski, nauni okvir, meutim, ovaj napor se pokazao kao uzaludan, i u
krajnjem ishodu on je bio samorazoran.
Ova greka je proistekla iz jedne prethodne. Tradicionalno hrianstvo
je za sebe prigrabilo zadatak - inae nepotreban religiji - da objanjava
prirodne fenomene, a kada je napredak naunog saznanja boanska obja
njenja prirode satareo u oak, cena je morala da se plati. U poetku XVIII
veka se verovalo da priroda odraava velianstvenost Boga. Kako je vek
odmicao, Bog je bledeo, a priroda je personifikovana kao aktivna sila koja
uobliava univerzum. Na kraju, poetkom sledeeg veka, zanimanje za pri
rodu se pomerilo od personifikacije, ka njenom opisivanju pojmovima fizi
kih fenomena. Sila koja je uobliila ove fenomene - bilo da je ona Bog ili
Priroda - sve se vie zanemarivala.
198 Princ tame
Skeptici XVIII veka su uzimali avola kao primer apsurdnosti hrian-
skog verovanja, dok su liberalni hriani smatrali da je dijabologija teret za
hrianstvo, koje je moglo da ima bolju prou bez prevelikog teolokog
prtljaga. Konzervativci su pokuavali da odre svoje pozicije. Jedan od oblika
odbrane bio je fideizam, koji je slino srednjovekovnim nominalistima zas
tupao stav da hrianstvo ne moe racionalno da se dokae. Fideizam je
tvrdio da boija istina zauvek ostaje van domaaja ljudskog uma. Ni razum,
a ni nauka, ne mogu da dopru do ovih istina, meutim, unutranje iskustvo
nam kazuje da je kosmos nedokuiv, misteriozan i boanski. Ovaj demok
ratski misticizam se klonio neorive tvrdnje da hrianstvo poiva na istim
temeljima na kojima poiva i nauka, a skeptini Volter je u fideizmu video
najefikasniji hrianski protivudarac deizmu. Fideizam je proizveo razliite
posledice. Odbacivanje teoloke iskljuivosti vodilo je ka irokom, nedoktri-
narnom gleditu, koje sa na kraju integrisalo s liberalizmom; s druge strane,
fideizam je osnaio konzervativizam, vraajui se Svetom pismu kao temelju
hrianske vere.
Fideistiko oslanjanje na Sveto pismo sluilo je kao uzor pijetizmu i
metodizmu, koji su krajem veka dominirali u mnogim protestanskim cr
kvama. Pijetizam je, slino fideizmu, odbacio zamrene doktrinarne stavove,
i bio je skeptian prema tradiciji. Strahujui da e racionalna filozofija za
posledicu imati ateizam, pijetisti su naglaavali oseanja, uvstva, sentiment.
Spasenje nije proisticalo iz prihvatanja vere, ve pre iz korenite izmene
linosti - koja je morala da se odrekna grene otuenosti i potpuno prepusti
boijoj milosti i ljubavi. Evangelistiki pokret, potekao iz pijetizma, snano
je odbacivao sekularizam i jedva da je bio dotaknut revolucionarnim intelek
tualnim promenama XVIII i XI X veka. Od svih pokreta XVIII veka, samo
je pijetizam, oslanjajui se na Bibliju, snano branio verovanje u Satanu -
iako pijetisti nisu shvatali koliko se zapravo oslanjaju na tradicionalne inter
pretacije Biblije. Oni su, propovedajui jevanelja, vodili usamljenu bitku
protiv Zlog, i rat protiv Dumanina su preneli na ulice i u prekomorske
oblasti.
S druge strane, veina obrazovanih lidera starijih crkava pourila je da
se prilagodi sekularizmu. Mnogi su prihvatili irok, mada maglovit, hrianski
optimizam koji se vezuje za imena Gotfrida Lajbnica (1646-1716), koji je
dokazivao da je univerzum u kojem ivimo najbolji od svih moguih univer
zuma, i za Aleksandra Poupa (1688-1744), koji je tvrdio da je dobro sve
to jeste. Odbacujui tradicionalno stanovite o oveanstvu koje je izopaio
prvobitni greh, optimisti su verovali da je prosveeni duh u stanju da razlui
racionalan obrazac kosmosa i da se po njemu vlada. Ovaj optimizam je trpeo
udarce suprotstavljenih grupacija. Tradicionalni hrianin Samuel Donson
je ovaj optimizam razgolitio u romanu Raselas (1759. g.), kao i deista Volter
u svojoj Pesmi o Lisabonskom udesu (1755. g.), primetivi da svet u kome
Dezintegracija pakla 199
na hiljade ljudi strada u zemljotresu teko moe da bude najbolji mogui
svet. U Kandidu (1759. g.), Volter je odbacio optimizam kao modu koja se
pretvara da je sve u redu, kada, u stvari, nita nije u redu.
Volter i drugi francuski filozofi (iako oni nisu bili filozofi toliko koliko
zastupnici nove vere u razum, materijalizam i empirizam) dokazivali su da
je postojanje Boga kao racionalne sile koja je uobliila univerzum neto
oigledno, ali da mi o Bogu ne moemo apsolutno nita da saznamo. Stoga
istinska religija mora da odbaci dogmu i da se osloni na istu prirodnu
moralnost. Hrianstvo je lano zato to je pokualo da utemelji doktrinarne
stavove o nesaznatljivom; ono razorno deluje na drutvo zato to njegov
fanatizam i sujeverje uzrokuju veinu drutvenih zla. Volter je bio u isku
enju da kae da budui da nita ne znamo o postojanju Boga, mi takoe
nita ne znamo o apsolutnom dobru i apsolutnom zlu. Meutim, shvatio je
da ovakvo gledite vodi u samodopadljivost i moralni relativizam. Povrh toga,
Volter nije nikada bio hladan, nezainteresovan posmatra; zlo na svetu ga je
dovodilo do besa. Volter je u lisabonskom zemljotresu video dokaz, ne samo
protiv optimistike filozofije, ve i protiv dobrohotne promisli.
Volter je bio siguran da odakle god zlo poticalo ono ne potie od
avola, kojeg je smatrao grotesknim sujeverjem i ogavnom fantazijom.
Budui da je bilo malo obrazovanih hriana koji su bili voljni da brane
postojanje avola, filozofi su ga smatrali beznaajnim likom koji ne zasluuje
njihovo vreme, i s prezirom su ga zaboravili.
Dejvid Hjum (1711-1776) je bio najrafiniraniji skeptik tog perioda, i
postavio je racionalne temelje religijskog skepticizma. Dokazivao je da ljudski
razum nema te moi da sazna bilo ta pouzdano - ak ni o materiji, a kamoli
0 Bogu. Da bismo mogli da funkcioniemo u svakodnevnom ivotu, mi
postuliramo postojanje sveta izvan nas, ali mi o njemu nemamo pouzdano
znanje. Pa ipak, ulni opaaji koje primamo imaju odreene stalne obrasce,
1iz njih moemo da izvedemo prirodne zakone. Iako su ovi zakoni
deskriptivni pre nego preskriptivni, oni ni u kom sluaju ne obuhvataju
prirodu. Hjum je ipak verovao da je neophodno da se pretpostavi njihova
pravilnost i previdljivost. Ako je Y milon puta sledilo iz X, tako e biti i
milion i prvi put. Hjumovi sledbenici su otili dalje i dogradili njegov sistem
kao sutinski preskriptivan, tvrdei da su posmatrane pravilnosti nepromen-
ljive, tako da Y nuno sledi iz X. Oni nisu uspeli da shvate da je njihova
pretpostavka da su opaene pravilnosti nepromenljive sama po sebi in vere
za koju ne postoji empirijski dokaz.
Hjumov napad na religiju kretao se u pet glavnih pravaca. Prvi je da
o transcendentnom ne moemo da znamo apsolutno nita, budui da je
jedino validno znanje empirijsko. Drugi je psiholoki: sve religije potiu iz
projekcija ljudskih nadanja i strahovanja na spoljne objekte. Trei je istorijski:
religija je ljudska tvorevina koja se, kao i druge ljudske intelektualne gra
evine, razvila u isto prirodnom, istorijskom obliku.
200 Princ tame
etvrta - i veoma efektna linija napada - bila je usmerena protiv ideje
da je u univerzumu moglo da se pojavi duhovno posredovanje. Hjum je
ispravno razmiljao da e, bude li opovrgao mogunost injenja uda, time
unititi ivotni sok religije koja se temelji na takvom udu kakvo je uskrs
nue. Isticao je da udo predstavlja krenje zakona prirode; budui da je
nepromenljivo i stabilno iskustvo ustanovilo ove zakone, dokaz protiv uda
se nalazi u samoj prirodi te injenice, i on je potpuniji od bilo kojeg drugog
iskustvenog argumenta koji moe da se zamisli. Meutim, vrsti dokazi u
prilog postojanja uda, ili bilo kojeg natprirodnog bia - kao to su Bog
ili avo, ne mogu biti toliko vrsti kao dokazi protiv njih. Da su svi engleski
istoriari napisali da se Elizabeta I podigla iz groba i tri godine nakon smrti
upravljala svojim kraljevstvom, verovatnoa da su svi istoriari ludi ili da su
uesnici zavere, bila bi vea nego verovatnoa da je kraljica zaista uskrsla.
Hjumov primer je kasnije proirio Didro. Da je Didrou neki estiti ovek
doao i izvestio ga da je kralj pobedio u bici u Pasiju, Didro bi bio sklon da
mu poveruje, ali da je itav Pariz izjavio da se u Pasiju ovek podigao iz
groba, on u to ne bi poverovao, ak (dodaje Peter Gej) i da je tako neto
potvrdio komitet na elu s njegovim prijateljima filozofima.
Slabost Hjumove argumentacije vezana je za njegovu pretpostavku da
su zakoni prirode nepromenljivi i da sve znanje mora da bude empirijsko.
Hjum se obreo u udnom poloaju posveenog empiriste koji je, na temelju
neempirijske vere u regularnost zakona prirode, poricao mogunost em
pirijskog posmatranja jedinstvenih dogaaja. Slabost postaje uoljiva ako
zamislimo dva modela kosmosa u kojem ivimo. U modelu A deluju nad-
materijalni entiteti kao to su Bog ili avo; U modelu B oni ne deluju. Danas
bi veina obrazovanih ljudi pretpostavila da je model B verovatniji. U stvari,
ni jedan od modela nije sutinski verovatniji od drugog. Osim toga, ne mogu
da se sakupe empririjski dokazi koji bi opovrgli model A. Nauka je, po
definiciji, ograniena na izuavanje fizikih kvaliteta prostor/vremena i nje
govih stanovnika; ona po definiciji ne moe da se bavi nadmaterjalnim
entitetima. Istorija se po definiciji bavi delovanjem ljudskih bia; ona po
definiciji ne moe da se bavi delovanjem navodnih natprirodnih entiteta.
Uloga nauke i istorije je podjednako ograniena - i u sluaju da je istinit
model A i u sluaju da je istinit model B. Istorijske i naune injenice ne
idu u prilog ni jednom od modela. Model A je verovatan isto koliko i model
B, meutim, ne moe da se pretpostavi da jedinstveni dogaaji ili uda ne
mogu da se dogode. U sutini, mnogo toga u ljudskom iskustvu ukazuje na
model A, iako ova vrsta iskustva ne moe da poslui kao nauni ili istorijski
dokaz, zato to se istorija i nauka, po definiciji, ne bave ovakvim stvarima.
Kategorino tvrenje da ono to je izvan granica istorije i nauke ne moe
da postoji, predstavlja tipinu modernu aroganciju, poput one koja se pri
pisuje velikom klasicisti Bendaminu Dovetu: JDobar dan, zovem se Do-
Dezintegracija pakla 201
vet; sve Sto moe da ie zna, ja znam. Ja sam upravnik ovog koleda; ono
Sto ja ne znam ne predstavlja znanje".
Hjumov peti, i najkoherentniji, argumet protiv monoteistike religije
temeljio se na postojanju zla. HriSani ne mogu da pomire postojanje Boga
s postojanjem zla a da istovremeno ne izmene svoje stanovite bilo o jednom,
bilo o drugom, rekao je. Ili Bog nije svemogu, ili se boija dobrota potpuno
razlikuje od ljudske dobrote, Sto znai da je besmislica nazivati ga dobrim.
Ako je moralna priroda Boga za nas apsolutno nesaznatljiva, to viSe nije
hriSanski Bog. Osim toga, budui da opaamo da u univerzumu postoji
ogromno i intenzivno zlo, mi iz iskustva tog univerzuma ne moemo da
zakljuimo da Bog postoji. Naprotiv, zakljuak da Bog ne postoji mnogo je
loginiji. Ovaj argument je razorno delovao i na deizam i na hriSanstvo,
zato Sto je podrio veoma staru predpostavku da postojanje Boga moe da se
dokae na temelju posmatranja kosmosa.
Hjumov argument ja prisilo branitelje religije da napuste tradicionalne
dokaze i oslone se na iskustvenu osnovu vere. Ako ovek osea Boga, i polazi
od pretpostavke da on postoji, u tom sluaju on moe da odbaci Hjumov
zakljuak i pomiri postojanje Boga s postojanjem zla. Meutim, ako te
pretpostavke nema, onda postojanje zla ukazuje da Boga nema.
Hjum se nije udostojio ni da pomene avola - jer ako se ukloni Bog
i udo, onda i avo jednostavno iezava. Hjumov dokaz je, do kraja XX
veka, postao toliko rasprostranjen, da ga obrazovan svet smatra neim
zdravorazumskim. Hjumove pretpostavke niti nuno slede, niti su nezaobi
lazne, ali dogod one budu bile dominantne, prirodno je da e druStvo i Boga
i avola smatrati iluzijom.
Za mnoge ljude koji su Hjumove zakljuke razvili do krajnje granice
- do ateizma - dobro i zlo predstavljaju ljudske ideje, praktine aspekte
ljudskih odnosa, a ne apsolute. Ateistima su, time Sto su negirali objektivno
znaenje dobra i zla, ostale tri alternative. Jedna mogunost je bila iznalaenje
potpuno novih temelja etike, kao Sto je konsenzus, ili pravna i ustavna
tradicija. Drugo, mogli su da tvrde da su standardi ponaanja, iako arbitrarni,
druStveno neophodni. Ili su mogli da izjave da su istinski osloboeni od svih
vrednosti, od sveukupne moralnosti. Veina filozofa XVIII veka je s uasom
ustuknula od ove poslednje mogunosti. Meutim, postojao je bar jedan
ovek koji nije ustuknuo.
Donatjen Alfons Fransoa, Markiz de Sad (1740-1814), po kome je
sadizam dobio ime, razvio je ateistiki relativizam da njegovih krajnjih
logikih konsekvenci. Sad je podjednako prezirao avola, Boga i prirodna
naela. Priroda ni u kom sluaju nije svrhovita, ureena, ili blaga; ona je
apsolutno ravnoduSna spram ljudskih napora. Ona se osmehuje uspesima
opakih, isto onoliko esto koliko i trudu dobrih - ak viSe opakima, zato
202 Princ tame
to su oni dovoljno bistri da se doepaju svega to mogu. Tvorac univerzuma
je najopakiji, najsuroviji i najstraniji od svih bia, pisao je Sad. Ili bi takav
bio kada bi postojao. U stvari, Boga nema, nema Prirode, nema apsolutnih
merila ispravnog i pogrenog, nema sutinskih vrednosti.
U svetu koji je, u sutini, relativan, i u kojem ne postoje vrednosti,
jedino to je razborito jeste traganje za linim zadovoljstvom, dokazivao je
Sad. to god ti se prohte da uini za tebe je dobro. Ako uiva u muenju,
lepo i krasno. Ako drugi ne uivaju u muenju, oni to ne moraju da rade,
ali oni nikom ne smeju da nameu svoja gledita. Krenje takozvanih moral
nih zakona u sutini je poeljno, zato to oni vetaki ograniavaju jedino
oigledno dobro: lino zadovoljstvo. Vrlina i zakon su fantazija; milosre,
ljubav i dobrota su izopaenosti.
Zato to su polna zadovoljstva obino najintenzivnija, trebalo bi ih
upranjavati bez ograniavanja. Pod odreenim okolnostima zloin moe da
bude uzbudljiviji od seksa, a seksualni zloin je najbolji od svega. Najvee
zadovoljstvo proistie iz muenja, i to naroito dece, a ako se rtva poniava
i degradira, uivanje je utoliko vee. Ubistvo je odlian stimulus, naroito
kada mu prethodi muenje i seksualna zloupotreba. Neko e intenzitet ovog
iskustva pojaati tako to e se pogostiti mesom rtve. Moda je Sad, zarad
jaanja svoje argumetacije, prevaziao svaku meru, ali na to je imao pravo.
Ako ne postoje granice morala, onda nema moralnih granica. Sadove kolege
filozofi su na njega gledali s gaenjem i uasom, naroito zato to je otkrio
logine posledice njihovih sopstvenih uverenja. Ako Bog i Priroda ne postoje,
ako u kosmosu ne postoji vladajui um, onda ne postoje apsolutni standardi,
a mi smo slobodni da ih sami uobliavamo. Zato onaj ko napastvuje decu
ne bi imao slobodu da siluje i mui svoje rtve? Odgovor da svoje elje ne
bi trebalo nametati drugima potpuno je neubedljiv, objanjavao je Sad. Moe
da se stavi primedba da Sadova zadovoljstva osujeuju zadovoljstva drugih:
kada bismo samo silovali i muili, i ne bismo nita drugo radili, onda ne bi
postojali restorani i pozorita, da i ne govorimo o lekarima iji je posao da
naa tela dovedu u stanje najvie senzibilnosti. Meutim, Sad bi odgovorio
da on nema ijita protiv toga ta vie volite da veeravate nego da silujete.
Sutina njegove doktrine je u tome da on uopte ne obraa panju na izbor
drugih, a tu spada i njegova sopstvena rtva.
Sad je definisao dilemu. Ili stvarno zlo postoji, ili ga nema. Ili postoje
fundamentalni principi na osnovu kojih moemo da procenjujemo dela, ili
oni ne postoje. Kosmos ili ima znaenje, ili ga nema. Ako ga nema, Sadovi
argumenti su ispravni; oni su legitiman proizvod istog ateizma - poricanja
bilo kakvog krajnjeg izvora bitisanja. Kao i Satana, Sad je neprestano eznuo
za zadovoljstvima koja ovek moe da osea unitavajui itav kosmos,
eznuo je da zaustavi zvezde, da pobaca svetove to lebde u kosmosu.
Dezintegracija pakla 203
Istorija i nauka XVIII veka iu, u napadu na teoloiki sistem koji je
stajao u temelju dijabologije, sledile filozofiju. Tradicionalna teologija je imala
statiko vienje prirode; meutim, u XVIII veku su poeli da se otkrivaju
ogromni rasponi geolokog, astronomskog i kosmikog vremena, i poelo je
da se oblikuje novo gledite o dinaminom kosmosu koji neprestano prolazi
kroz promene. Po biblijskoj hronologiji, kosmos je bio stvoren pre samo
est hiljada godina. Meutim, Imanuel Kant je 1755. g. u knjizi Opita istorija
prirode i teorija neba tvrdio da je kosmos, zajedno sa Zemljom, postepeno
evoluirao tokom miliona godina. U periodu od sto godina - od 1750. do
1850. g. - uzajamni uticaji geologije, istorije i astronomije, postepeno su
utemeljili evoluciono gledite o kosmosu, planeti Zemlji i ljudskom drutvu.
Otkrie fantastine starosti univerzuma (sada se rauna da je star oko
petnaest biliona godina) potkopalo je hriansku kosmologiju i podralo
ateistike argumente.
Istorija je otila jo dalje. Iako su obrazovani hriani Bibliju oduvek
tumaili simbolino, ipak su pretpostavljali da je ona istorijski pouzdana.
Meutim, ako je svet bio mnogo stariji nego to je to kazivala Biblija, onda
je pouzdanost bar jednog dela Starog zaveta dovedena u pitanje, a ako je to
sluaj s jednim njegovim delom, zato i itav ne bi bio doveden u pitanje, i
ako je u pitanje doveden Stari zavet, zato se to ne bi odnosilo i na Novi
zavet? Ovakva pitanja su podrila epistemoloku osnovu hrianstva.
Na doktrinu su, takoe, uticale ideje o istorijskom razvoju. Ako su i
kosmos i Zemlja evoluirali, zato ne bi evoluirale i ideje, zajedno s hrian-
skim doktrinama? Dovedena je u pitanje stara ideja da je hrianska teologija
sutinski nepromenljiva. Teoretiari istorije su dokazivali da jedino to si
gurno znamo jesu ljudske ideje o stvarima, a ne stvari po sebi. Mi nemamo
sposobnost da otkrijemo ta je avo po sebi, ali mi s potpunom sigurnou
moemo da ustanovimo ta je avo kao ljudska ideja. Zato to se ljudske
ideje neprestano menjaju, neprestano evoluiraju, najbolji nain da se one
analiziraju je istorijski. Mi ne moemo da istraujemo meru u kojoj ideja
korespondira (ili ne korespondira) s apsolutnom realnou. Mi avola mo
ramo da definiemo istorijskim pojmovima.
Istorijska kritika Biblije, koja se pojavila u XVIII veku, poela je da
slabi ak i veru u osnovni kriterijum hrianske istine - Isusove rei. Novi
kritiari su dokazivali da Hrist mora da se posmatra kao ovek svog doba
kao jedan neobrazovani seljak koji je iveo u opskurnoj provinciji drevne
imperije. Njegovi pogledi su bili nazadni, njegove ideje provincijalne. Kada
je govorio o avolu, ili o demonima, njegove rei su odraavale praznoverice
tog doba. Zato to su o Isusovom ivotu i idejama pisali njegovi, isto toliko,
neobrazovani sledbenici, Novi zavet je prepun praznoverja i nejasnoa.
Ovakvo gledite je bilo prirodno za ateiste, meutim, nepromiljeno
su ga prihvatili liberalni hriani, koji su zauzeli neobian stav da su biblijska
204 Princ tame
gledita validna samo ukoliko su u skladu s bilo kojom od trenutno vaeih
istorijskih teorija, to je bio znak da je u hrianskoj misli tog doba vladala
ogromna konfuzija. Liberalno hrianstvo se ubrzano povlailo pred napret
kom nauke i istorije, i sve je ee, pred svaki novi okraj, zbijalo redove i
gubilo jo jedan deo svoje teritorije. Ve je krajem XVIII veka veina
naprednih liberalnih hriana napustila sutinu hrianskog verovanja. A kada
je re o Satani - on je predstavljao jednu bolnu sramotu, jednu zastarelu
ideju u koju Isus zapravo nije verovao, ili je u nju verovao iskljuivo zbog
ogranienja vremena u kojem je iveo. Kada su se liberali odrekli i prvobitnog
greha - a samim tim i spasenja - ostali su bez oruja u borbi s ateistikim
osporavanjem vere na temelju zla.
Fridrih lajermaher (1768-1824), vodea linost liberalne teologije,
imao je ambiciju da ukloni ideju avola. On je ovu ideju najdirektnije napadao
tumaei smu Bibliju. Kako bi diskreditovao doktrinu o avolu, pokuao je
da dokae da je Hrist nikada nije ni imao na umu. Ni Hrist, ni apostoli,
nikada o avolu nisu govorili s namerom da poue o neem posebnom; oni
su samo nesvesno reflektovali predstave svog zatucanog doba. Hrist je avola
spominjao samo usput, ili kada je navodio poslovice, ili kada je simbolino
govorio o zlim ljudima. Pria o kuanju Hrista je didaktika pripovest bez
istorijskog utemeljenja. lajermahov zakljuak pokrivao je obe mogunosti:
Hrist i apostoli nisu verovali u avola, a i da jesu, to je bilo samo zato to
su se oslanjali na praznoverice svog doba.
Da bi svoje uverenje da je ideja o Satani zastarela i sramotna uskladio
s uverenjem da ia hrianstvo samo po sebi validno, i da je Biblija sama po
sebi nadahnuta, lajermaher je morao da izgradi komplikovanu argumentaciju
da bi neutralisao injenicu da Novi zavet ui o postojanju avola i njegovih
moi.
Drugi duboki zaokret u miljenju kasnog XVIII veka vezan je za prelaz
od prosvetiteljstva ka romantizmu, ija je duhovna pretea bio an ak Ruso
(1712-1778). Snanih emocija i nestalan, Ruso se otuio od filozofa is-
povedajui hrianstvo, a od hriana se otuio tako to je prihvatio emo
cionalnu, estetsku religioznost, koja je negirala Ovaploenje, iskupljenje i
druge sutinske kategorije hrianstva. Prezirao je organizovanu religiju,
odbacivao je crkvu i kolektivnu prirodu hrianstva, i veliao je individualna
oseanja.
Za Rusoa zlo je drutveno, a ne metafiziko: ovee, ne osvri se
oko sebe traei tvorca zla; ti si on. Ova misao je bila pretea Pogoove
misli: Suoili smo se s neprijateljem, to smo mi. Pa ipak, Ruso je senti
mentalno insistirao na tome da je ljudska priroda dobra; drutvo je tu prirodu
iskvarilo. Uklanjanjem drutvenih uticaja koji nas gue i vode na stranputicu,
mi moemo da obnovimo prirodnu dobrotu i prirodan drutveni poredak
koji karakterie sloboda i jednakost. Obrazovanjem, drutvenom reformom,
Dtzintegrtci) pakl* 203
pa ak i revolucijom, mi imamo mogunosti da uklonimo nae sopstvene
represivne institucije i zakoraimo u novo, sreno doba. Ove ideje su uticale
na revoluciju 1789. g., a ve krajem XVIII veka knjievnost ih je ve jasno
izraavala.
Posle doba avolskog arobnjatva, pa sve do kraja XVIII veka, avo
je imao svega nekoliko knjievnih nastupa, a kada je ponovo oivljen, pojavio
se u novom obliku. Kada je esteticizam potisnuo teologiju, Satanino meta
fiziko bivstvovanje je odbaeno, a on je postao simbol osloboen tereta
tradicionalnog znaenja. Kada je prestao da bude konkretna osoba, postao je
linost, knjievni lik koji je mogao da odigra bezbroj uloga. Meu tim
ulogama, najneobinija bila je njegova uloga pozitivnog simbola pobune
protiv nepravednog autoriteta. Delimino zahvaljujui Rusoovom uticaju, ona
je postepeno prela u ulogu samilosnog romantinog avola, tunog pobu
njenika koji istovremeno budi i enju i bol.
Kasnije tokom veka, knjievno zanimanje za Satanu ponovo se razbuk
talo oivljavanjem legende o Faustu. Faust je, kao i sm avo, istovremeno
bio i simbol pobune i simbol potrage za linom moi i savrenstvom. U
Faustu: Tragediji, Johan Volfgang Gete (1748-1832) je stvorio novog, izu
zetno monog Mefistofelesa. Zauzevi ironian, prosvetiteljski pogled na
hrianstvo, Gete se napajao iz vrela hrianskog simbolizma, istovremeno
prezirui crkvu. Faust je bio most koji je spojio ezdest godina Geteovog
kreativnog rada - Gete je ovo delo pisao od svojih dvadesetih do svojih
osamdesetih godina. Faust nema samo jedno znaenje ili skup znaenja. Gete
je imao nameru da izrazi slojevitost i protivrenost sopstvenog uma, sop
stvene kulture, kao i itave zapadne civilizacije.
Mefistov karakter je slojevit koliko i poema. On je isuvie kompleksan,
raznolik i ambivalentan da bi mogao da se poistoveti s hrianskim avolom.
Gete je rado iskoristio i razvio tradicionalni mit, istovremeno negirajui
istinsko postojanje avola. Mefisto je amorfan, on nema moralno odreenje,
on je duh prirode koja predstavlja neizdiferencirani svet, onakav kakav se
oituje u ljudskom iskustvu. Uticaj Fausta je toliki da je, sledea dva veka,
veina knjievnih avola imala utivu, ironinu i ambivalentnu formu Gete
ovog Mefistofelesa. Postoje izuzeci, meutim, pisci koji su, nakon pojave
Fausta, ozbiljno nastojali da se njihov avo shvati kao tradicionalna personi
fikacija zla morali su da savladaju moan obrazac.
Mefistofelesa krasi brilijantna inteligencija i povran arm koji mu
omoguava da manipulie ljudima; meutim, na dubljem nivou, on je budala,
zato to ne uspeva da shvati da sutinsku stvarnost kosmosa sainjava mo
ljubavi. Slep za stvarnost, on pokuava da je negira i uniti. On mrzi lepotu,
slobodu i sm ivot; on unitava pojedince i sprovodi u delo drutvene
projekte koji unitavaju mnotva ljudi. Kao i tradicionalni avo, Mefisto je
laov i varalica, majstor iluzije koji neprestano menja oblija, sejui sumnju
206 Princ tame
i nepoverenje; on remeti sprovoenje pravde i uiva u svireposti i patnji; on
podstie prostaku i brutalnu seksualnost. On ali zbog svoje prolosti, ali
odbija da se pokaje.
Posle predigre, poema zapoinje Prologom na nebu - Gospod je
okruen nebeskim etama koje predvode Rafael, Gavrilo, Mihajlo i Mefi-
stofeles. Radnja se temalji na Knjizi o Jovu, a Mefisto igra ulogu Satane.
Aneli hvale Boga zbog lepote kosmosa, ali Mefisto skree panju na stanje
oveanstva, tvrdei da je uprkos navodne harmonije u kosmosu, oveanstvo
bedno, bezoseajno i nesreno. Bog ga prekoreva zbog ovog negativizma, ali
Mefisto je uporan: Ne, Gospode, uvek je tako traljavo./ Uistinu sirote ljude
alim, ne elim ak ni sam da im podvalim.^avo igra ironinu ulogu na
nebeskom dvoru, koja je slina ulozi nebeskog lakrdijaa ili lude koja svom
gospodaru lucidno ukazuje na promaaje. Njegovo neslaganje s Bogom oko
oveanstva nagovetava romantiarsku pobunu protiv tiranina, i, nasuprot
volji bogova, prometejsku naklonjenost ljudima.
Kao to je nekada Bog privukao Sataninu panju navodei Jova kao
primer pravednog i nepotkupljivog oveka, on sada Mefistu skree panju
na Fausta - oveka koji predstavlja i pojedinanog genija i itavo oveanstvo.
Gospod zapaa da je Faust iskreni tragalac za istinom koji nikad nee odustati
od svog cilja, ali Mefisto se ne slae: U opkladu! Izgubiete tog./ Ako je s
vaom dozvolom, poveu ga polako sa sobom. Bog prihvata opkladu.
Scena se premeta u Faustov radni kabinet, gde veliki naunik sedi i
oajava zato to se njegov istrajan napor da pronikne u tajne univerzuma
zavrio neuspehom. On odluuje da pokua da prinudi duhove da mu odaju
svoja okultna znanja, i nije svestan da njemu nije potrebno znanje, ve ljubav.
U sledeoj sceni, Faust izlazi na ulice prepune etaa: to su zanatlije, aci,
slukinje, vojnici; naunik i njegov pomonik Vagner pijuckaju i razgovaraju.
Faust govori o lepoti prirode, a Vagner o prestiu naune karjere; ni jedan
ni drugi ne uspevaju da zakorae u istinski ivot koji pulsira oko njih. Faust
se ali kako osea da mu u grudima ive dve due, jedna ga vue ka svetovnim
zadovoljstvima, a druga ka beskonanoj mudrosti. Nijedna od dua ne tei
ljubavi. Dok razgovaraju, Faust primeuje psa koji tri u blizini, ali Vagner
misli da je to obian kudrov, dok Faust osea da tu ima jo neeg, jer pas
za sobom ostavlja plameni vrtlog. Pojavio se Mefisto, i to kao crni pas - to
je jedno od avolovih omiljenih i tradicionalnih oblija. Njega nije prizvala
Faustva svesna volja, ve njegov oaj.
Kasnije, kada se Faust vratio u radni kabinet, kudrov se ponovo
pojavljuje, menja oblija, i na koncu se skrasi u obliju putujueg sholastiara.
Faust, slutei istinu, zahteva da mu on otkrije svoj pravi identitet. Mefisto
1 Johan Volfgang Gete, Faust: tragedija, Prosveta, Beograd 1974. Redakcija, Anica Savi-
Rebac, prepev, Milan Savi. Svi citati preuzeti su iz ovog izdanja.
Dezintegracija pakla 207
mu odgovara da je on: One snage deo/ to svagda hoe zlo i svagda dobro
stvara. On daje sve od sebe da bi unitio ono to je stvoreno, ali ga boansko
provienje prisiljava da ini dobro. Mefisto - i zlo - deo su te mrane tvari
iz koje je Bog izbavio svetlost, i Faust shvata, i kae: Haosa porode
udnovati!
Faust nagovetava Mefistu da bi s njim potpisao ugovor ukoliko bi
zadobio pristup njegovim okultnim moima; Mefisto ima svoj plan, on eli
da otupi naunika tako to e ga gurnuti u bezglavu putenost i tako dobiti
opkladu s Bogom. On Faustu nudi da ga slui na ovom svetu, ukoliko se
Faust obavee da e on njega sluiti tamo - na onom svetu, i ugovor postaje
druga opklada koja rekapitulira onu opkladu koja je ve pala ne nebu. Mefisto
ga salee govorei mu da treba da napusti naune apstrakcije i zameni ih
zlatom drveta ivota, a podmuklo preutkuje da postoji srednji put izmeu
naune pedanterije i ulnosti: put velikodunosti i ljubavi.
Kada se uveri da je Faust u njegovim rukama, Mefisto sve vie pokazuje
svoju brutalnost i prostatvo. Scena u vetiinoj kujini otvoreno pokazuje
njegovu sirovost, iako Mefisto i dalje zadrava ironinu distancu i sasvim
smireno pripoveda o sopstvenom istorijskom propadanju, i o tome kako u
modernoj kulturi nema nieg to bi ga obavezivalo da bude prefinjen, i skine
svoje rogove, rep i kande. Moderan svet osea neprijatnost u prisustvu
simbola zla i drae mu je kada je avo preruen u uglaenog gospodina na
kome se jedva primeuje skriven deformitet - avolski papci se lako kriju u
velikim cipelinama. Iz istog razloga Mefisto vie ne koristi ime Satana - jer
avola svi smatraju biem iz bajke - ali to ljudima nije pomoglo: otresli su
se Zlog, zli su jo uvek ivi, primeuje.
Mefisto sve dublje utapa Fausta u ulnost, koristei njegovu udnju
prema mladoj Greti. On raspaljuje naunikovu poudu i istovremeno ga ini
odgovornim za devojinu propast. Mefisto se nada da e njegovoj dui zadati
dvostruki udarac. Kada Greta rodi nezakonito dete, ona poludi, udavi dete,
i zbog toga biva pogubljena. Mefisto se naslauje svojom pobedom, ali njegov
uspeh je jalov, jer se Faustova udnja pretvara u istinsku ljubav prema
Margareti: avolje zlo je po ko zna koji put nehotei uinilo dobro. ulnost,
kojom je omamio Fausta, razbila je naunikovu hladnu pedanteriju i otvorila
njegovo srce za nenost i samilost, a kada ga odvodi na vetiiji sabor gde
vide Gretinu duu kako izgubljena luta, Faust, po prvi put, oseti bol ljubavi
i pokajanja, to a ga na koncu i spasiti.
Mefisto je manje prisutan u drugom, apstraktnijem delu tragedije; kada
se pojavljuje, pojavljuje se u obliju vraa koji poziva na pogubne drutvene
projekte. On se vraa u fokus tek u poslednjoj sceni borbe za Faustovu duu.
Leei na samrti, naunik ima vizije boljeg ivota koji nastaje ljudskim
progresom, dok se njegovom ivotu, i ivotu itavog oveanstva, Mefisto
ruga kao uzaludnom snu. On polae pravo na naunikovu duu, ali Faust je
208 Princ tame
dobio opkladu, jer on nikada nije prestao da tei istini, nikada nije potpuno
odustao od sebe i predao se ulima. Ugovor je nitavan zato to je Faust -
oveanstvo - spasen time to se borio za smisao i naao ljubav. Deva Marija
pozdravlja Gretu koja dolazi na nebo, dok izdaleka, hor anela unosi Faus-
tovu duu. Kada ugleda anele deakog lika, Mefisto, ije je vienje stvari
toliko izvitopereno, sanja o sodomiji. On je opkladu izgubio, izgubio je duu
i smisao svog postojanja. On ostaje u zatvoru tame koji je sm sebi stvorio.
Simbolizam poslednje scene je estetski, a ne teoloki. Geteov Faust je
spasen, i to ne od greha u hrianskom smislu, ve od putenosti i intelektu-
alizma. Njegovo uzaae na nebo nije in beatifikacije pojedinca, ve je
projekat za oveanstvo: mi smo, kao i Faust, pozvani da se odreknemo
sebinosti i da tragamo za drutvom koje e se temljiti na uvaavanju drugih.
Mefisto je najznaajniji knjievni avo koji se pojavio posle Miltonovog
avola, ali razlika izmeu Miltonovog Satane i Geteovog Mefista je razlika
izmeu sutinski hrianskog i sutinski svetovnog pogleda na svet.
Ilustracija: Gospa u zagrljaju gospodina avola.
Preuzeto iz knjige Istorija magije Riarda Kevendia, izdanje 1979. g.
D ROMANSE
DO NIHILIZMA
Prelazno razdoblje izmeu prosvetiteljstva i romantizma donelo je
porast razliitih gledita o avolu. Neobino je to to su se u ranom XI X
veku gledita o avolu povezivala s gleditima o francuskoj revoluciji. Mo
narhisti i tradicionalni katolici su revoluciju smatrali avoljim delom,
restauraciju monarhije 1815. g. trijumfom Hrista kralja nad Satanom. S druge
strane, republikanci i revolucionari su napadali hrianstvo kao deo starog,
represivnog poretka: budui da su kraljevi zli, Hrist, kao najvei kralj, jeste
navee zlo. Za revolucionare, Satana je bio simbol otpora tiraniji starog
reima. Buroazija je, takoe, bila pripremljena za promenu simbola i u Satani
je videla mataforu individualizma i agresivnog nadmetanja. Seosko stanov
nitvo je bilo sklono tradicionalnim gleditima, meutim, gradski proleterijat,
otrgnut iz seoske zajednice, brzo se sekularizovao.
Satana je nastavio da bledi i meu onima koji su ispovedali hrianstvo.
Katoliki preporod je, nakon 1815. g., reafirmisao tradicionalna uenja, ali
nije mnogo radio na tome da se iroka javnost ubedi u Satanino postojanje.
Protestantizam, koji je manje uvaavao tradiciju, smatrao je da Bibliju ugro
avaju protestantski teolozi, koji su sve vie prihvatali istorijsku kritiku.
Slabljenjem dva stuba hrianstva - Svetog pisma i tradicije - prvo su teolozi,
potom propovednici, a na kraju i laici, poeli da preispituju gotovo sve
aspekte hrianskog verovanja: raj, duu, greh, Ovaploenje, i naravno, avola
i pakao. Ve je krajem veka engleski dravnik i vernik Viljem Juart Gledston
mogao da govori o paklu kao mranoj stvari koja je mogla da se odloi u
pranjave kutove hrianske svesti. Rastereeni svog epistemolokog sidra,
liberalni protestanti su se pridruili laicima, odbacujui avola kao staromod
nog i prevazienog. Protiv ovog gledita postepeno se oformio suprotan
tabor, i to meu onim ljudima koji su ostali privreni reformatorskoj veri u
Sveto pismo. Ovi konzervativni hriani su odbijali kompromis sa seku-
larizmom i zajedno s katolicima i istonim pravoslavcima, nastavili da do
kazuju stvarno postojanje Zlog.
U XI X veku, pria o avolu se mnogo vie razvijala u literaturi nego
u teologiji, naroito u romantizmu - koji se najire definie kao pokret koji
je naglaavao emocionalno, nasuprot racionalnom i intelektualnom. Za pokret
je bilo mnogo znaajnije da li neka ideja deluje snano, nego da li je istinita
u smislu dobrog logikog utemeljenja; oseanja su bila sigurniji vodi kroz
ivot nego intelekt. Ovo stanovite je podstaklo psiholoku introspekciju, i
velialo je snagu ljubavi, samilosti i pratanja, nasuprot racionalnoj i naunoj
212 Princ
proraunatosti. S druge strane, sklonost da se odbaci razum vodila je san
jarenju, samozadovoljstvu i elitistikom preziru prema onima koji su smatram
manje finim, otmenim i oseajnim. Povrh toga, zahtev za emocionalnim
stimulisanjem podstakao je sklonost prema udima, natprirodnom, sablasnom
i grotesknom.
Snano zainteresovani za sukob dobra i zla u ljudskom srcu, ro
mantiari su koristili hrianske simbole ne obazirui se na njihov teoloki
sadraj, i oduzimali im njihovo osnovno znaenje. Pogled na svet koji je
zazirao od logike i teio oseajnosti, morao je da sadri mnoge protiv-
renosti. Mnogi revolucionarno raspoloeni romantiari su dokazivali da
mora biti da je Satana herojski pobunjenik protiv nepravednog autoriteta,
budui da je on najvei neprijatelj tradicionalnih hriana, pa je samim tim
vredan hvale. Oni nisu imali nameru da ovo postane teoloka tvrdnja, ve je
to bio simbolian izazov i politiki program.
Romantiarski junak je pojedinac suprotstavljen svetu, istrajan, am
biciozan i snaan, on je pobunjenik koji eli da oveanstvo oslobodi dru
tvenog poretka koji prei put ka slobodi, lepoti i ljubavi. Romantiarsko
divljenje prema Satani nije bilo satanistiko oboavanje zla, zato to ro
mantiarski avo nije bio zao, ve je bio dobar. Meutim, budui da se
romantiarski pogled na dobro nije bitno razlikovao od hrianskog, ovo
izvrtanje simbola elovalo je zbunjujue i bilo je nekorisno. Zamena pojmova,
i nazivanje Boga zlom, a avola dobrom, nikome nije pomogla da razume
prirodu zla. Da bi predstavili svog pobunjenog junaka, a svesni tekoa tako
radikalne promene simbola, neki romantiari su umesto Satane radije koristili
klasine figure poput Prometeja. Romantini avo je mogao da bude junak,
: ali je, takoe, mogao da bude simbol izolacije, nesree, okorelog srca,
nevoljenosti, bezoseajnosti, runoe, zajedljivosti i svega onog to spreava
razvoj ljudskog duha.
Jedna od romantiarskih formi obrade teme zla bio je gotski roman
ili roman noir. Gotski roman je koristio - ili degradirao - uzvieno kako bi
proizveo uzbuenje, jezu, senzaciju. Njegova omiljena tema je bila pro
padanje koje se odvija unutar naizgled dobrog, racionalnog i poznatog.
Roman se drao bizarnog, grotesknog, dekadentnog, ukljuivi tu i fizike i
moralne nakaznosti, sadizam, seksualna orgijanja, zamkove i litice, daleke
zemlje, srednji vek, sablasne strane natprirodnog, s veticama, duhovima,
fantomima, vampirima i demonima. Kad bi se pojavljivao sm avo, on nije
bio toliko ozbiljan simbol zla, koliko jedna od mnogih zlih spodoba smi
ljenih da zabave i uzbude itaoca. ,
Gotski roman Metjua Luisa - Redovnik (1796. g.) izvrio je ogroman
uticaj na englesku i kotinentalnu knjievnost. Luis ga je napisao u svojoj
devetnaestoj godini - on itaoce zabavlja duhovima, incestom, otrovima,
silovanjem i drogama. Ambrozijo, koji je naizgled asketa, zapravo vri od
Od romanse do nihilum* m
poude. Satana ga lako potkupljuje budui da je Ambrozijo predstavnik
arogantnog svetenstva, i tog, ve svima znanog, degenerisanog tkiva ka
tolike crkve. Ambrozijo tone sve dublje, u sve grotesknije poroke, da bi na
kraju, u mranoj grobnici, na satrulim kostima davno preminulih kaluera,
silovao devicu Antoniju. Antonija nije mogla da podnese da poivi bedan
ivot u skuenoj gnusnoj eliji, znajui da nijedno ljudsko bie nee doi i
spasiti je od napasnika. Okruena natrulim leevima, u diui vazduh okuen
izopaenou, znajui da nikada vie nee ugledati danju svetlost, ili ispiti
istu nebesku mirtu, ta misao bila joj je isuvie uasna da bi mogla da je
podnese. Nije ni morala da se brine, jer je Ambrozijo ubija. Engleski itaoci
su istovremeno mogli da uivaju u Luisovoj kakljivoj prozi i da imaju
oseanje da saznaju neto o zloi rimokatolike crkve. Meutim, Ambrozi-
jova zloa je ograniena uskim meama Luisovog adolescentnog bluda; ona
ne uspeva da dotakne dubinu - poput Sadove proze. Povrh toga, ovakvim
knjievnim skandalima hranilo se mnotvo satiriara, koji su pisali parodije
gotskog romana, to je jo vie doprinelo trivijalizaciji radikalnog zla. Satana
je, zajedno sa sablastima i demonima sa kojima su ga povezivali pisci gotskog
romana, postao apsurdna figura.
Najoriginalniji umetnik tog perioda, Viljem Blejk (1757-1827) stvorio
je avola koji simbolizuje krajnosti - kako dobra, tako i zla. Za Blejka,
Satanino uverenje u soptvenu ispravnost je zlo, a njegova pobuna protiv
boanskog tiranina je dobra. U Blejkovom Venanju neba i pakla (1790. g.),
Satana je simbol stvaralakog i aktivnog, on je simbol energije koja se bori
za svoju slobodu. Miltonov Satana, pobunjenik protiv represivnog autoriteta,
za Blejka je znaio ljudsku udnju za slobodom. Razlog zato je Milton
pisao u okovima kada je pisao o Anelima i Bogu, a u slobodi kad o avolima
i Paklu jeste taj to je bio istinski pesnik i od avolove stranke, i ne znajui
za to.1 Satana je bio dobar, a sm Isus je imao satansku prirodu (u
pozitivnom smislu) jer je delao po impulsu, nije se drao pravila i veselo je
pogazio sve zapovesti. Blejk je ovog slobodnog Isusa punog ljubavi stavio
u kontrast s Miltonovim Bogom - strogim sudijom, i smatrao je gorkom
ironijom to to su apostoli Isusa pretvorili u kopiju Oca tiranina: Poto
mislim da je Tvorac ovog sveta jedno veoma okrutno Bie, a budui Hristov
poklonik, ne mogu da se uzdrim i ne kaem: Sine, kako si neslian Ocu!
Za Blejka ne postoji apsolutno dobro i zlo. Sva boanstva ive u
ljudskim grudima, i ni jedan element psihe nije u potpunosti dobar ili zao.
Istinsko zlo izvire iz nedostatka integracije psihikih elemenata; istinsko
dobro izvire iz ravnotee, jedinstva i integracije suprotnosti. Blejk je za
naslovnu stranu Venanja nacrtao anele i demone u zagrljaju. Razum i
1 Viljem Blejk, Venanje neba i pakla, Novi Sad 1928. Prevod Dr Svet. Stefanovi. Svi citati
preuzeti su iz istog izdanja.
214 Princ tame
energija, ljubav i mrnja, pasivno i aktivno, manifestno dobro i zlo, moraju
da se stope u transcendentnu integrisanu celinu iji je vodei duh kreativnost.
Istinski bog je poetska kreativnost - taj duh, pesnik i tvorac, koji ne stvara
samo umetnost, ve itav kosmos.
Blejkovo emotivno shvatanje zla je najuzbudljivije izraeno u njegovoj
pesmi Bolna rua:
0 Ruo, bol te slama!
Crv jo nevieni
to kad padne tama
S bunom burm pleni
Nae vrela sjajna
Gde ti radost rudi;
1ljubav mu tajna
Rastae ti grudi.1
Blejk i romatiari su otvorili vrata istraivanju nesvesnog u onoj meri
u kojoj su ga dotle istraivali samo mistici. Uprkos njihovom idiosink-
ratinom i nekoherentnom korienju simbola, produbljivanje psiholokog
razumevanja zla predstavlja njihov trajan doprinos ideji avola.
uti romantiar, Dor Gordon, Lord Bajron (1788-1824), itavog
ivota se suprotstavljao tradicionalnim hrianskim pogledima na zlo. Pa ipak,
kao i Blejk, bio je duboko uznemiren ovim problemom. Rasprostranjenost
zla na svetu uverila je Bajrona da Tvorac ne moe da bude dobar. U svojoj
poetskoj drami Kain (1821. g.), glavni lik je zbunjen kada mu otac Adam
govori da je Bog svemogu: kad je dobar, emu onda zlo?2 Kasnije
Lucifer pita Kaina: ta voli tvoj Bog? Kain jedino moe da odgovori: On
voli sve stvari, tako veli moj otac, ali priznajem da ne vidim kako on ovde
svoju ljubav deli. Kada Lucifer izjavi da je besmrtan, Kain se brzo sabere i
pita ga da li on za oveanstvo moe da uini ita dobro, i ako moe, zato
to ve nije uinio. Lucifer spremno i neuvijeno odgovara: Zato to nije uino
Bog (Jehova) ? Bajron je bio rastrzan izmeu romantiarskog optimizma, pe^_
kojem ljudska sloboda na kraju trijumfuje, i pesimizma proisteklog iz pos-
matranja stvarnosti.
Bajron je lik Kaina uobliio koristei originalnog Kaina iz Knjige
postanja, prometejske elemenate ovekoljubija i satanistike (miltonovske)
elemente uzvienog. Luciferov lik je ambivalentan - dobar je zato to
podrava Kaina u pobuni protiv tiranije, a zao je zbog ironine distance
1 Viljem Blejk, Izabranepesme, NU Braa Stamenkovi, Beograd 1972. Izbor i prevod Ranka
Kui.
2 Bajron, Kain - Misterija u tri ina - PozoriSna biblioteka, Zagreb 1921. Svi citati preuzeti
su iz istog izdanja.
Od * do nihilizma
prema ljudskim patnjama. Njegova sutinska mana je u tome Sto mu ne
dostaju samilost i ljubav.
Na samom poetku poeme, Lucifer objanjava Kainu da Bog vlada
svetom uz pomo krutih, nepravednih zakona. Kainova ena i sestra Ada
zastupa tradicionalno gledite da je Bog i dobar i svemogu, ali je za Bajrona
Jehova patetian simbol ljudskih tenji koji stvara svet za svetom kako bi
ublaio sopstvenu usamljenost i izolaciju, ali svaki od tih svetova je manjkav,
i on ih, jedan za drugim, razara. Lucifer objanjava da je Jahve i dobar i zao,
i tvorac i unititelj, i da je stvoren kosmos i lep i okrutan. Kada ovo govori,
Lucifer je Bajron: neistinito je svako razumevanje sveta koje vidi samo dobro
ili samo okrutno. Sukob u kosmosu se ne odvija toliko izmeu dobra i zla,
koliko izmeu razliitih ambivalencija koje moramo da pokuamo da inte-
griemo.
Lucifer podrugljivo pita Kaina ko je pravi Zli: Lucifer, koji je eleo da
Adam i Eva poseduju znanje, i podstakao je zmiju da im kae istinu o drvetu,
ili Jahve, koji ih je prognao iz vrta u izgnanstvo i smrt? Ali, iako je Jahve
ogranien zakonom, neosetljiv, a ponekad i okrutan, pobunjeniki raspoloen
Lucifer, iako podstie intelektualnu slobodu i progres, jeste namerno slep,
samodovoljan i bezoseajan. I mada Jahve i stvara i razara, Lucifer, i pored
toga to hvali kreativnost, u osnovi nita ne stvara. I to je najgore, Lucifer,
umesto to svu krivicu baca na Boga i zahteva da ljudi slue njemu a ne
Jahveu, prei jedini put ka savrenstvu kosmosa - put sopstvene integracije
s Jahveom. Beskonana je njegova osvetoljubivost i mrnja prema Bogu:
Sve, sve u mu pobijat! Svet za svetom
za zvijezdom zvjezdu, za svemirom svemir
na vagi igrat e, dok ne mine
ta strana borba - ako ikad mine,
a nee minut, sve dok ne bude
on skren ili ja!
Persi Bi Seli (1782-1822) koristio je demonsko da bi postigao estetski
efekat straha i uzvienosti. Izbaen je s oksforda 1811. g. zbog pamfleta
Neophodnost ateizma, i itavog ivota je odbacivao organizovanu re
ligiju. Isus je uio jevanelju ljubavi u pobuni protiv ogranizovane religije,
govorio je. Selijeva religija je bUa evolucionistika i progresivna: duh ljubavi
vodi ka boljoj, slobodnijoj budunosti, budunosti s vie ljubavi. Zlo stoji na
putu ovog poeljnog progresa, a Satana simbolizuje destruktivne i represivne
sklonosti oveanstva.
Knjiga O avolu i avolima (1820/21. g.), otkriva elijevu zaoku
pljenost problemom zla. Staro maniheistiko gledite o postojanju dva duha
izbalansiranih moi i oprenih tenji, po elijevom uverenju, predstavljalo je
216 Princ tame
uvid u podeljenost ljudske due. Hriansko gledite o avolu kao biu
podreenom boanskoj volji nije uspelo da pronikne u podeljenu prirodu
psihike realnosti. Pa ipak, eli je, kao i Blejk i Bajron, bio ambivalentan
prema obelejima Satan. S jedne strane, on je vrsto verovao da je istinski
satanistika figura bila potrebna kako bi izrazila uasavajuu silu ljudskog
zla; s druge strane, on je Satanu smatrao simbolom progresivne pobune protiv
represije. Kao i Blejk, on se divio Miltonovom Satani kao jednom velian
stvenom pobunjeniku koji je svoje celokupno bie posvetio borbi protiv
tiranije; i kao to je rekao u svojoj Odbrani poezije:
Nita ne moe prevazii snagu i velianstvenost Sataninog lika izraenog u Izgubljenom
raju. Pogreno je misliti da je on ikada mogao biti odreen da predstavlja uobiajeno
olienje zla... Miltonov avo kao moralno bie daleko je uzvieniji od njegovog Boga,
kao Sto je onaj koji je istrajan u nekoj nameri, za koju misli da je odlina uprkos nesrei
i muenju, uzvieniji od onoga koji se u hladnoj sigurnosti nesumnjive pobede najstranije
sveti svom neprijatelju... Milton... svom Bogu nije priznao nikakvu nadmo u moralnoj
vrlini nad svojim avolom. I to smelo zapostavljanje neposrednog moralnog cilja naj
odluniji je dokaz nadmonosti Miltonovog genija.1
Milton bi sigurno bio ozlojeen ovakvim tumaenjem - koje pred
stavlja saetak romantiarskog itanja ove poeme i razumevanja Miltonovog
Satane, koji je postao arhetip romantiarskog junaka.
Pa ipak, eli je uviao tekoe u stvaranju heroja od Satane. Satana
jeste bio uzvien i hrabar, ali je, takoe, bio ambiciozan, zavidan, agresivan
i osvetoljubiv. eli je uzeo Prometja kao bolji simbol, jer njegova pobuna,
poraz i zatoenje, nisu bili rezultat njegove greke, ve ljubavi prema ovean-
stvu. Za elija, Prometej je simbolizovao Hrista koji se rtvovao za dobrobit
svog naroda, i oveanstvo, koje se bori za slobodu, voeno duhom ljubavi;
i za pesnika, ija ljubav i stvaralaka re predstavljaju oruje protiv tame.
Skup simbolikih obeleja Prometeja jeste Hrist, oveanstvo, pesnik, eli i
Satana (sa svojim dobrim aspektima). Prometejev suparnik je Jupiter - zli
tiranin; u simbolikom sazveu Jupitera nalaze se Jahve i Satana (sa svojim
zlim aspektima). Kada bi bili u stanju da u sebi integriemo i transcendiramo
suprotnosti Prometeja i Jupitera, tada bismo bili spremni da mirno koraamo
putem koji kroz zelene predele vodi u uzvienu zemlju razumevanja, slobode
i ljubavi. eli je, kao i Blejk, bio pretea integracionistike dubinske psiholo
gije koja je nastala vek kasnije, i vezuje se za ime Karla Gustava Junga.
elijeva supruga Meri (1797-1851) zastupala je mranije stanovite.
Njen Frankentajn ili Modemi Prometej (1818. g.) bio je dugo popularan, ali
su autorkine filozofske poruke obino zanemarivane. Meri eli se oslanjala
na gotsku ljubav prema uasu, a Frankentajn je bio most koji je spojio gotske
1 Persi BiS eli, Odbrana poezije i slobode, KZ Zvezdara, Beograd 1990. Prevod Ranka Kui.
Od do nihiian* 217
i moderne prie strave i uasa. Knjiga predstavlja i jedan od izvora naune
fantastike zato Sto je u gotski zaplet unela neke znaajne promene. Tvorac
monstruma - Dr Frankentajn, nije arobnjak, maioniar, ili kaluer, ve
naunik, a monstrum nije ni demon, ni sablast, ve bie od krvi i mesa,
stvoreno u laboratoriji. Frankentajn je stupio na mesto starog, natprirodnog
uasa, zamenivi ga modernim pozitivistikim uasom.
Autorka nije imala nameru da napravi jasan raskid sa starim. U stvari,
Frankentajn, i drugi ljudski likovi u romanu, monstruma neprestano nazivaju
demonom, zloduhom, ili avolom. Meutim, Meri eli je htela da bude
ironina, jer zlo ne proistie iz prirode monstruma; monstrum postaje zao
kada ga tome naue ljudi oko njega. Ovde nailazimo na jo jednu promenu
simbola, jer je ovde oveanstvo tvorac, a nakaznu tvorevinu proizvodi
ljudska oholost i sebinost, pa ipak, monstrum, takoe, predstavlja nevinost
- jedan aspekt ljudskosti koji se iskvario iskustvom zla. Individualno ljudsko
bie se raa nevino; njega razara opakost sveta koji ga okruuje. Monstrum
jadikuje: Bio sam dobronameran i valjan; zbog jada sam postao zlobnik.
Usreite me, i ja u opet biti pun vrlina. Meutim, ljudi na koje nailazi ga
izbegavaju, plae ga se, preziru ga, i to toliko deformie njegov karakter da
on na kraju postaje ubilaki zlotvor, kakvim ga i smatraju.
On svoju poslednju nadu u promenu vezuje za Frankentajnovo obe
anje da e mu napraviti enu, meutim, naunika usred novog eksperimenta
preplavi gaenje i on unitava upola dovrenu enu, zajedno s kompletnom
laboratorijskom opremom. Razoarani monstrum progoni naunika voen
neutoljivom ei za osvetom, a naunik, pak, traga za njim da bi ga unitio.
Budui da svaki trai onog drugog, jasno je da Frankentajn i njegov
monstrum predstavljaju dva zaraena aspekta ljudskog karaktera. Meri Seli
se sa svojim muem slagala da bismo mogli da zakoraimo u svet mira kada
bismo bili u stanju da transcendiramo sukob u nama samima, ali zavretak
romana je blii Bajronovom pesimizmu. Posle udne i dugotrajne potere u
venoj arktikoj noi, Frankentajn i monstrum se konano sreu, meutim
doktor umire iscrpljen dugotrajnom poterom, a monstrum, istovremeno
oseajui da je osujeena i njegova elja za osvetom i ljubav prema tvorcu,
zauvek nestaje u ledenoj tami. Nema izmirenja, nema integracije: iezavaju
oba aspekta ljudskosti.
Kao i engleski, i francuski romantiari su se meusobno razlikovali u
pristupu Satani - neki su mu pristupali ironino, drugi komino, a trei su,
pak, arobnjatvo i satanizam povezivali sa socijalnim protestom. Nekolicina
ga je, kao na primer atobrijan (1786-1848), koristila u manje-vie tradicion
alnom smislu. Najveeg romantiarskog Satanu - tunog i usamljenog anela,
stvorio je Viktor Igo (1802-1885). Istinski romantiar Igo je svoje poglede
manje temeljio na intelektualnom, a vie na emocionalnom i estetskom.
Insistirajui na boijem saaljenju i milosti, Igo je mrzeo tradicionalne
218 Princ ume
doktrine o prvobitnom grehu, spasenju kroz raspee i paklu. oveanstvo je
sutinski dobro, a Bog je sutinski dobronameran. Hrianstvo je lano, ali
je sm Isus bio plemenit uitelj, uzor u traganju za pravom istinom - istinom
ljubavi.
Ovu navodnu napetost izmeu Isusa i hrianstva pretpostavljali su
mnogi mislioci prosvetiteljstva i romanitzma, i ona je imala za posledicu
uverenje da su oni istinski hriani, za razliku od lanog hrianstva crkve.
Igo i romantiari su oseali da su doprli do istinskog Isusa, izvan i iznad
hrianstva. Ova tvrdnja je racionalno neodbranjiva, meutim, Igou je razum
manje znaio od oseanja. Plemenit i velikoduan, on je odbacivao Boga koji
je imao mogunosti da sprei zlo, a ipak je odluio da tako ne uini. Iako
nije priznavao tradicionalnog avola, Igo je bio bolno zaokupljen problemom
zla. Put progresa oveanstva ka ljubavi i slobodi spreava surovost i se
binost.
Igoov avo je bio isto toliko raznolik koliko i pieva stalno promen-
ljiva gledita: avo je bio fantastian gotski zlotvor ili nakaza koja je trebalo
da izazove uas i uzbuenje; on je bio rekvizit u dramama o srednjem veku,
i korien je zajedno s veticama i demonima da bi doarao udnovatu
srednjovekovnu tamu. Takoe, on je bio simbol revolucije. Satana je bio
simbol zla u Igoovim mladim, konzervativnim, danima; kasnije, kada je
postao progresivan, Satana je predstavljao i tiranske vlade i pobunu protiv
njih. Igo je oseao da su otuenje, poraz, tuga i kajanje, isto toliko svojstveni
zlu koliko i okrutnost i sebinost, i on je oslikao dimenziju zla koja je do
tada bila zapostavljena: bolnu tugu i usamljenost grenika. Satana je postao
matafora ljudske enje za integracijom s duhom ivota kojeg ispunjava
ljubav, a od kojeg smo se otuili sopstvenom glupou i sebilukom. Igo je
verovao da e do ponovne integracije doi; duh ljubavi, beskonaan u svojoj
milosti, na koncu e isceliti sva ljudska bia i sjediniti ih u zagrljaju ljubavi.
Do tog srenog trenutka zlo ostaje gola stvarnost.
Igo je u avolu mogao da vidi Mefistofelesa - zajedljivog, ironinog,
holog i zasienog ivotom -po ukusu onovremskih Francuza. Igoova pesma
Ruine dobre namere ga opisuje:
Taj svat je imao nemirne oi,
A na izbrazdanom elu su se
Lepo videle
Dve ronate kvrge.
Rascepljen papak kroz arapu je gotovo izvirivao.
Naslaujui se odsustvom iz pakla, udisao je sve vazduh;
I premda mu zubi ne behu lani,
Pogled mu istina nije zarila.
Na zemlju je doao udan plena.
Od do nihilizme 319
U gvozdenim kandama itezao je
Lovaku dozvolu koju je
Bog potpisao, Lucifer zapeatio.
To bee tovani vrag Belzebub.1
Igoova najdublja vizija se pojavila u poemi Satanin kraj, gde je avo
iv, ubedljiv lik. On je istinski zgreio, svojim slepilom i sebinou istinski
je izopaio i sebe i svet, pa ipak, bol i patnja koje osea zbog otuenja bude
saaljenje. On predstavlja nedostatak ravnotee, smirenosti i harmonije u
kosmosu, i otuenje oveanstva od istinskog sklada ljubavi i slobode. Kao
i Satana, i mi smo zatvoreni u sopstveni unutranji svet i ne vidimo stvarnost
oko sebe, mi se od stvarnosti izolujemo, iako nam se ona obraa kroz svako
drvo, pticu, ili ljudski glas. Iako smo usamljeni i jadni, duh ljubavi nas privlai,
i na kraju emo biti spaseni, jer niko zauvek ne moe da se odupire
beskonanoj ljubavi i milosti. Sve suprotnosti e biti izmirene, i itav kosmos
e se sjediniti u slobodi i ljubavi.
Poema zapoinje Sataninim padom. Dok pada, transformie se njegova
aneoska priroda: Iznenada vide gde mu rastu krila imiu nalik; i oseti
kako se u nakazu preobraa; a kada je u njemu aneo izdahnuo, val kajanja
preplavi buntovnika. Njegova oholost i zavist prema Bogu postaju jo ei,
i raaju se iz enje za onim to je izgubio: Gospod e imati plavetna nebesa,
a meni e ostati tamno i posve prazno nebo. Straan glas spremno odgovara:
Prokletnie, kud god da krene oko tebe bledeti e zvezde. Satana pada iz
godine u godinu, milenijumima, i dok pada, zvezde postepeno nestaju, a nebo
postaje sve mranije, praznije, tie, sve dok ne ostanu samo tri blede svetle
take. Potom ostaje samo jedna. On prema ovoj poslednjoj potamneloj
zvezdi upuuje svu snagu svog iscrpljenog bia:
Ka zvezdi to je bleda na obzorju treperila
Hitao je, s jednog mranog nogostupa na drugi skau'...
Trao je, leteo je, uz jeziv krik: Zlatna zvezdo!
Brate! ekaj me! Dolazim! Nemoj jo umreti!
Ne ostavljaj me samog...
Zvezda ve bee tek slaba iskra...
Iskra
Bee tek crvena taka u dubinama mranog ponora...
Hotei da zvezda zasija jae,
Duvao je u nju kao u ugljevlje,
Uase je irio kroz njegove strane nozdrve.
Deset hiljada leta leteo je ka njoj. Deset hiljada leta.
Isteui svoju bledu iju i svoje mahnite prste,
1 Sve Igoove stihove navedene u ovoj knjizi preveo je Vladimir Petrovi.
220 Princ ume
Leteo je bez odmora i predaha.
Katkad bi izgledalo da zvezda gasne i umire,
I jeza groba proela bi crnog anela.
Dok joj se pribliavao,
Satana, kao pliva to ini poslednji napor,
Pruao je svoja gola, kandasta krila napred;
Luda prikaza, dahtava, slomljena,
Sasvim iscrpljena, sva u pueem znoju,
Sruila se na strmoj ivici tmine...
Zvezda bee skoro iezla. Crni aneo bio je tako umoran
Da vie ni glasa ni daha nije imao.
Pred njegovim uasnutim oima zvezda je umirala...
Zatim se ugasila
Meutim, s krila ovog unitenog anela otpada pero i ono se pretvara
u divnog anela koji se zove Sloboda. Tako Satanina ohola pobuna raa seme
povratka slobodi i ljubavi. Sloboda odlazi na zemlju i oveanstvo podstie
na pobunu protiv tamnice koju simbolizuje Bastilja. Revolucijom je ispunjena
misija anela Slobode, misija koju doputaju i Bog i avo.
U meuvremenu, Satana pati, svestan da ga kosmos odbacuje:
Diljem veseljene ujem re: Odlazi!
I svinja balezi veli: Prezirem Satanu.
Oseam da no mni da je obeaujem...
Nekad je ta ista, bela svetlost zore
Bila ja. Arhanel sjajnih obrva bejah...
No bejah zavidan. To je bio
Moj zloin. Re se u; boanska usta
Proglasie me zlim. Bog me izbljuva napolje, u ponor.
O! Ja ga volim! To je uas, to je saiui plam!
ta e, o ponoru, postati od mene? Ja volim Boga!
Pakao je njegovo veno odsustvo,
Pakao je voleti, cvileti: Avaj, gde mi je svetlost,
Gde je moj ivot i moje prosvetljenje?
(Kad padah, hvastah se:)
Taj Bog, srce sveta, taj svetli Otac
Kog aneo, zvezda, ovek, i sve zveri nose u sebi,
Taj pastir oko koga stado svih stvorenja hiljadi se,
To bie, ivotno vrelo, jedino istinito, jedino neophodno -
Ja mogu bez njega, ja kanjeni div...
A ipak: Volim ga!
Znam istinu! Bog nije duh, ve srce.
Bog, to ljubee sredite sveta, boanskim svojim nitima
Ud romans do nwutzma 221
Povezuje vlakna i korenje svega ivog.
(Bog svakog stvora voli)
Osim Satane, zauvek odbaenog, pealnog, osuenog.
Bog me izostavlja; on se kod mene
Zavrava; ja sam mu granica.
Bio bi beskonaan da je ne postojim...
Stotinu puta stokrat ja ponavljam svoj zavet:
Volim! Bog me mui, a moja jedina hula,
Jedina mahnitost, jedini krik, jeste da volim!
Moja ljubav dostaje da nebo uzdrhti. No uzaman!
U agoniji, Satana krikne, Ljubav me mrzi! Ali Bog odgovara:
Ne, ja te ne mrzim!...
O, Satano, samo reci: Hou da ivim!
Doi, tvoja tamnica bie poruena, pakao zatrt.
Doi, aneo slobode tvoja je i moja ker:
To uzvieno roditeljstvo sjedinjava nas.
Arhaneo se raa, demon umire;
Briem gnusnu tminu i svaki njen spomen.
Satana je mrtav: Rodi se ponovo, nebesni Luciferu!
Doi, ustani iz senki sa zorom na obrvi.
Ovaj dirljivi portret avola izraava poetsko moralno stanovite: glu
post i sebinost nas otuuju od kosmosa, ali ljubav strpljivo eka sve dok
ne shvatimo da sebinost, bes i ponos, nisu nita drugo do slepo odbijanje
da se otvore oi, nita, do negacija stvarnosti. Mi smo bili sramotno zagledani
u nau sopstvenu mranu usamljenost, ali kad makar malo otvorimo oi,
ljubav nas preplavi i bleskom ispuni nau tamu, sve dok ne ostane nita drugo
osim svetlosti.
Romantiarska zamena simbola je ponekad vodila u krajnosti. Opat
Alfons Luj Konstant (1810-1875), prvo je pokuao da integrie Boga i Satanu,
ali je na kraju poeo da veruje da je Satana patio zbog nepravednog proklet
stva samovoljnog Boga. Utonuvi u okultno, Konstant je promenio ime u
Elifas Levi, i napisao veliki broj knjiga u kojima je avola opisao kao pozitivnu
duhovnu silu. Kada je postao poklonik Napoleona III, njegov Satana je
postao hijeratski poravalac zakona i poretka. Ovo okultno, pozitivno
tumaenje Satane vodilo je osnivanju satanizma fin-de-siecle.
Osim usamljenog Igoa i pompeznog Levija, ironija, parodija i humor,
bili su dominantni oblici odnosa prema Satani. Jedan od majstora ironije bio
je Teofil Gotje (1811-1872). Njegova pripovetka Onufrije (1832. g.), je
parodija u kojoj Onufrije - mladi pesnik i slikar, kico opsednut srednjim
vekom i udesnim biima - u svemu vidi_avolov prst, sve dok se Satana
222 Princ tame
zaista ne pojavi, ocrni njegove slike i pesme, pomrsi mu raune za kartakim
stolom i upropasti ljubavnu vezu. Na knjievnoj veeri na kojoj Onufrije
treba da ita svoje stihove, avo mu sedi iza lea i sve njegove rei pretvara
u pompezne, smene fraze. Gotjeov avo je savrena ironija Mefista. On je
mlad i zgodan, pravilnih crta lica, riih brkova i usko putene brade, ima
zelene oi, vitak je, bled, ironino se smei i znalaki gleda. On je kompletan
kico koji nosi crni sako, crveni prsluk, bele rukavice i naoare sa zlatnim
okvirom; na njegovim dugim prefinjenim prstima sija ogroman rubin. Tako
je Gotje sebe i svoju kicoku sabrau - elegantne estete pune prezira prema
konvencionalnom, odela i govora koji privlai panju i okira buroaziju,
arogantne, samodovoljne, duhovite i armantne, pre nego istinoljubive -
povezao s avolom ije je stvarno postojanje Gotje smatrao apsurdnim. Pria
je brilijantna rugalica Bogu, avolu, ljudima, umetnosti, drutvu, pa ak i
samom sebi.
Do sredine veka romantizam se postepeno rasplinuo u dva pravca:
naturalizam, koji je s prezirom odbacio natprirodno i unutranje u korist
realistikih opisa svakodnevnog ivota, i dekadenciju, koja je kombinovala
elemente dendizma s istraivanjem dubina ljudske iskvarenosti, a naroito
seksualnih preverzija. Godine 1846. okupio se krug mladih francuskih pesnika
da bi slavio sedam smrtnih greha. Svoje delo su posvetili Satani i sroili ga
na sledei nain:
Tebi Satano, pravedno palom anelu,
Kome pripala je pogibeljna ast
Borbe s vladavinom nepravednom.
Predajem ti se zauvek i potpuno,
Moj um, ula, srce, i ljubav moju
I moje mrane stihove izopaene lepote.
Za mondenski svet, Satana je bio pozorina dekoracija, a za anarhistu
Pjera ozefa Prudona (1809-1865) politiki simbol. Doi Satano, molio
se, ti, to te oklevetae svetenici i carevi, doi da te poljubim i privijem uz
grudi. Pomodnost ove retorike moe da stvori predstavu o preteranom
znaaju Satane na kraju XI X veka. Sigurno da je postojala nekolicina istinskih
satanista, meutim, ova re se odnosi na zanemarljiv broj onih koji su u
Satanu verovali, i oboavali ga kao naelo istinskog zla i sebinosti.
ari Bodler (1821-1867), znaajna linost na prelazu romantizma u
naturalizam i dekadenciju, ponekad je - potpuno pogreno - smatran satan-
istom. Bodler je bio podjednako skeptian i prema scijentizmu i prema
religiji, a vedar materijalistiki progresivizam svog doba smatrao je apsurd
nim. Ateizam mu se inio nesposobnim da se uhvati u kotac s otuenjem
i zlom - najdubljom stvarnou ljudskog iskustva. Vaspitan kao katolik, on
Od romanse do nihilizma 223
se na kraju vratio crkvi. Njegovo iskreno hvatanje u kotac sa zlom dovelo
ga je do saznanja da je zlo istovremeno i privlano i destruktivno, i da je
svako od nas rastrzan izmeu oprenih zahteva Boga i Satane. U svakom
oveku istovremeno postoje dve sklonosti, jedna stremi Bogu, druga Satani,
pisao je u svom asopisu. Duhovnost, zov Boga, jeste elja da se uzdignemo;
animalnost, zov Satane, uiva u propadanju. Zlo nas unitava vukui nas u
osamljenost i sebinost. Ova tama ima duboku privlanost koju svi oseamo,
a to poriu samo licemeri. Bodler je bio nemilosrdan u svom nastojanju da
razgoliti hipokriziju drugih, kao i svoju sopstvenu.
U jednom pismu kae: Oduvek me je zaokupljala nemogunost
objanjavanja pojedinih neoekivanih ljudskih dela ili misli bez hipoteze o
spoljnoj zloj sili. Iznenadna provala intenzivno destruktivnih misli ili ose-
anja moe jedino da se objasni uz pomo sile koja se nalazi izvan ljudske
svesti. Bodler je bio skeptik nad skepticima. Draga moja brao, upozoravao
je, kada sluate hvalu o napretku prosveenosti, nikada ne zaboravite da je
avolji najmudriji trik upravo da nas uveri da ne postoji.
Bodlerovo vrhunsko delo je zbirka pesama pod nazivom Cvee zla.
I mada se ponekad njegova osnovna ideja pogreno smatrala satanistikom,
njegova istinska namera je bila da nam uputi poziv da se suoimo sa zlom i
shvatimo mo koju nad nama ima:
Konce koji nas kreu avo sputa i die!
Pronalazimo drai u svemu to je gadno;
bez groze silazimo u mrano grotlo smradno
i svakog smo dana za korak Paklu blie...
Ti zna, o itaoe, to neno udovite
- dvolini itaoe - nalik na mene - brate!1
Na isti nain, pesnikovo Litanije Satani ne treba shvatiti doslovno:
O, knee u izgnanstvu, prevaren i uvreen,
ti to se jae die otkako si pobeen...
Ti to ljubavlju ui partije odgurnute,
pa ak i ogubale, da ukus Raja slute...
Slava i hvala tebi, Satano, na visini
Neba, gde vladar bee, kao i u dubini
Pakla, gde sad, poraen, tvoj duh na miru sanja!
Daj da se moja dua pod Drvetom Saznanja -
kad se njegovo granje ko novi Hram rairi
po tvom elu - ukraj tebe konano smiri.2
1 ari Bodler, Cvee Zla, Sabrana dela (knjiga I ), Narodna Knjiga, Beograd 1979. Prevod
Branimir ivojinovi.
2 Ibid.
22* Princ Ume
Ovaj hvale vredan Satana, na jednom nivou predstavlja Isusa, na
drugom ambivalenciju ljudskog srca, a ne tream smog pesnika koji nosi
uasan dvosekli ma kreativne ambivalencije.
Ironiju, zdruenu s enjom za istinom - koja je bila karakteristina
za Bodlera, izgubili su neki njegovi sledbenici, koji su podraavali njegov
satanistiki simbolizam, ali ih istinsko zlo nije zabrinjavalo. Pravi satanista
meu piscima dekadencije bio je Isidor Dikas (1846-1870) koji je objavljivao
pod imenom Lotreamon. On se slagao s Bodlerom da moramo da se suoimo
sa zlom u njegovim najjaim i najokantnijim oblicima, ali on je otiao dalje
-put ga je vodio od suoavanja sa zlom do njegovog prihvatanja. Impresioni
ran Sadom, Lotreamon je kreativnu okrutnost smatrao znakom genijalnosti
i iskrenosti, a napad na licemerje je koristio kao izgovor za istraivanje
najgnusnijih kutova svoje due. Maldoror, glavni lik njegovog grotesknog
remek dela, Maldororova pevanja, predstavlja kombinaciju Sada, Satane i
smog pesnika. Maldoror ini, ili zamilja da ini bezbroj izopaenih dla.
Nije do kraja jasno da li je Lotreamon bio lud; sigurno je da nije upraanjavo
sve to i njegov junak, pa ipak, pretpostavka da neko ko je prizivao tolike
mrane sile nije postao njihov rob nije blizu zdrave pameti.
Maldoror, u parku, na klupi, ugleda devojicu i odmah zamilja kako
svinja prodire njene genitalije i rije po njenom telu. On sanja kako mui
mladie i pije njihovu krv i suze. Kada ljubi bebu on zamlilja kako joj obraze
para britvom. Opseda ga vampirizam, nekrofilija, blasfemija, bestijalnost,
incest, ropstvo, pederastija, sakaenje, ubistvo, kanibalizam. Maldoror je
roen zao. On je prihvatio istinu da je okrutan. Reagujui protiv pret
postavke prosvetitelja i romantiara da je ljudska priroda u biti dobra,
Lotreamon je otiao u suprotan ekstrem. Isto kao to vera u prirodnu ljudsku
dobrotu ne objanjava postojanje zla, pretpostavka da su ljudi zli ne obja
njava postojanje dobra.
Poslednjih godina tog veka satanizam se s knievnog polja srozao u
sirovu praksu. Najozloglaeniji dijabolizam tog vremena opisao je roma
nopisac J.K. Ijsmon (1848-1907). Ijsmon je istraivao i savremeni satanizam
i njegovu istoriju. Upoznao je vodee sataniste svog doba, i svoje iskustvo
opisao u proznom delu. Protagonista romana Tamo dole je Dirtal koji u
Parizu, tokom svog istraivanja, poseuje crne mise. On opisuje jednu misu
koju slui ogavni kanonik Dokre. Dokre se sa svojom pastvom tajno okuplja
u mranoj sobi koja je ukraena sablasnim crnim treperavim sveama. Kan
onik, koji na tabanima ima istetoviran krst, svakim svojim korakom gazi po
Spasiocu, posveenom hostijom hrani mieve, i mea izmet s priesnim
vinom. Dok gori tamjan, deli se droga, priziva se avo i intonira himna Satani.
ita se dugo i svetogrdno litije kojim se vrea Hrist, dok hor deaka
deklamuje odgovore. Drogirani vernici stenju i valjaju se po podu. Svetenik
seksualno zloupotrebljava hostiju i oltar, potom prilaze ene koje liu izlu-
Od romanse do nihilizma 225
evine, a mukarci siluju deake iz hora. Iako je ova knjiga postala popularna
- mada ozloglaena - Ijsmon je oseao odvratnost prema onome to je video,
napustio je pokret dekadencije i vratio se katolicizmu.
Ameriki pisci su, ak mnogo vie od evropskih, nastojali da ozbiljne
studije o zlu odvoje od avola, koga su prognali u aljivu literaturu i prie
strave i uasa. Pria strave i uasa koje su amerika obrada gotskog romana,
imale su svog prvog velikog predstavnika u Edgaru Alanu Pou (1809-1849).
Kada je Po pisao o stvarnom zlu, kao u priama Bunar i Klatno, Bava
Serija, ili injenice u sluaju gospodina Valdemara, Zli u njima nije igrao
nikakvu ulogu. On je prisutan samo u Poovim kominim priama, kao to
su avo na zvoniku, u kojoj on uvek zvoni trinaest puta, i Nikada se s
avolom ne kladi u glavu, u kojoj se opaki Tobi neoprezno kladi sa Satanom,
a krljavi hromi gospodin uglaene vanjtine natprirodnim moima izaziva
nesreu u kojoj Tobi ostaje bez glave; na kraju, Tobi shvati da je izgubio
glavu, i umire. Ovakva vrsta aljivosti, koja donekle potie iz folklora, tipina
je za amerike prie o avolu. Omiljena tema i amerikih i engleskih pisaca
bila je nagodba s avolom, jer je ona pruala mogunost za sve - od
uoptenog humora, do satire, i ostavljala je prostor za majstorstvo u izna
laenju naina kojim junaci nadmudruju avola, ili bivaju nadmudreni. U prii
Irvinga Vaingtona, avo i Tom Voker (1824. g.), Tom, da bi zaradio
novac, sklapa posao s tamnoputim, ali mu, na kraju, tamnoputi doe
glave i sve njegove obveznice i hipoteke pretvori u pepeo.
Misteriozni stranac Marka Tvena (1835-1910) daleko je od aljivog -
on je primer tmurnog amerikog nihilizma. Ova knjiga, koju je Tven poeo
da pie 1897. g., pojavila se u tri razliite verzije. Tvenova prvobitna zamisao
je bila da napie priu o anelu koji je nosio ime avola i koji jo nije pao,
priu o misterioznom i monom mladom Satani koji e cinino odbaciti
konvencionalnu veru i etiku, i istovremeno predstavljati pozitivnu pobunu u
ime istote, razuma i ljudskosti, a protiv zla konvencije. Mladi Satana e se
itaocima prvo predstaviti u loem svetlu, ali e se na kraju, uz pomo
Tvenove ironije, otkriti u dobrom svetlu. Ove kategorije su bile zbrkane,
izmicale su odreenju, i Tven se s ovom idejom borio kroz mnotvo verzija.
U prvoj verziji ovog Tvenovog dela, u srednjovekovnom austrijskom
selu iznednaa se pojavljuje stranac. On se predstavlja kao Filip Traum
(San), ali itaoci ubrzo shvataju da je on uistinu mladi Satana, sestri
Gospodra tame. Uz pomo maija, mladi Satana od seljaka pravi budale,
ismeva njihove obiaje, raskrinkava prevarante i licemere, a mladie poduava
katehezi u kojoj se ismeva Hrist. Neodgovorne smicalice ine ga armantnim,
ali povremeno na povrinu izbija njegova zapanjujua okrutnost - na primer
kada zabavlja deake i stvara seoce od ivih majunih ljudi, a onda ih zgnjei
palcem. Tvenova namera je bila da ove epizode budu prekor Bogu: Satanina
okrutnost prema majunim seljanima predstavlja okrutnost Boga prema svetu
stvarnih ljudi.
226 Princ tame
U poslednjoj verziji stranac vie nije mladi Satana, ve tajanstveni Broj
44. Tvenu je bilo lake da izrazi moralnu ambivalentnost ovog lika. Na kraju
prie, Broj 44 se oprata od svog mladog prijatelja Austrijanca govorom iz
koga zjapi poraavajua praznina, reima iste pesimistike negacije, koje
deluju kao sr avolove poruke osvitu XX veka:
Niega nema; sve je samo san. Bog... ovek... svet... sunce, mesec, divljina zvezda... san,
sve je san; nita od toga ne postoji. Niega nema do praznog prostranstva ... i tebel ... A
ni ti nisi ti... nema tela, nema krvi, nema kostiju... samo si misao. Ni ja sm ne postojim.
I ja sam samo san... tvoj san... udnovato je da to nisi naslutio otrag mnogo godina...
otrag mnogo stolea, vekova, odavno, odavno... jer si postojao, sam samcat, kroz sve
venosti! Zbilja je udnovato da nisi naslutio da su tvoj svet i sve u njemu samo snovi,
provienja, izmiljotine! udnovato je, jer je sve to tako otvoreno i pomamno ludo...
kao i svi snovi: Bog koji je mogao da stvori dobru decu isto tako lako kao i ravu, a
ipak je radije stvorio rdavu; koji je mogao svakog od njih da uini srenim, a ipak nije
stvorio nijednog srenika; koji je uinio da nadasve cene svoj gorak ivot, a ipak ga je
tako cicijaki skratio;... koji pria o pravdi, a izmislio je pakao... pria o zlatnim pravilima
i oprotenju pomnoenom sa sedamdeset puta sedam, a izmislio je pakao; koji drugima
pria o vrlinama, a sam ih nema; koji se mrti na zlodela, a sm ih sve ini... i na kraju
krajeva, savreno boanski bandoglavo poziva tog jadnog roba, o kojeg se tako ogreio,
da ga oboava... Sad vidi da je sve to nemogue, do u snu... Nita ne postoji osim tebe.
A ti si samo misao... nestalna misao, beskorisna misao, beskunika misao, koja osamljeno
luta praznim venostima!1
Ove rei, koje bi tradicionalni Satana verovatno rado izgovorio, posled-
nja su Tvenova knjievna izjava. Ove rei su prele most koji je delio
romantiarski satanizam i nihilizam, i stupile na put oajnikog besmisla XX
veka. Pripovedaev odgovor, i poslednje rei ovako glase: On ieznu i ostavi
me uasnuta; jer sam znao i shvatio da je sve to je rekao istina.
Nedoslednost i hirovitost knjievne upotrebe simbola avola u XI X
veku, rasplinule su i zamaglile njegovo znaenje. Zajedno s opadanjem
autoriteta tradicionalog hrianstva i postepenim usponom pozitivizma, ova
zbrka je pomogla da u irokim slojevima drutva erodira vera u Satanu.
Tradicionalani i konzervativni hriani su i dalje verovali, ali su sekularizam
i materijalizam postepeno zamenjivali hrianstvo kao domninatan pogled na
svet Zapadnog drutva.
1 Mark Tven, Misteriozni stranac, Svijetlost, Sarajevo 1960. Prevod Luka Semenovi.
Ilustracija: Haos.
Gravira iz knjige Utrisque Cosmi Historia Roberta Flada, izdanje 1617. g.
NTEGRACIJA
Z L A
U periodu od kraja XI X do prvih decenija XX veka materijalistiki
pogled na svet gotovo je nadvladao religiozne tradicije, ukljuivi i ozbiljno
verovanje u radikalno zlo. Ideje arlsa Darvina (1809-1882), Karla Marksa
(1818-1883), Fridriha Niea (1844-1900) i Sigmunda Frojda (1856-1939) na
razliite naine su doprinele sve veoj intelektualnoj saglasnosti da su i Bog
i avo iluzije. Pa ipak, zapoele su da se formiraju kontra struje, a dubinska
psihologija koju je utemeljio Sigmund Frojd utrla je put (esto protiv namera
samih frojdovaca) veem razumevanju zla - ak i kada je hrianstvo, osla
bljeno sekularnim napadima, bilo sve manje spremno da se suoi s ovim
problemom.
Katolika misao je ostala vrsto vezana za tradiciju. Rimokatoliki
obred je i dalje ukljuivao egzorcizam i detaljne standardne testove za
dokazivanje sluajeva opsednutosti. Svetenicima se nalagao veliki oprez kako
bi izbegli prevare, ali ako je navodno opsednuta osoba mogla da razume jezik
koji joj je prethodno bio potpuno nepoznat, ili znala neto o davnim, ili
buduim dogaajima, ili pokazivala fiziku snagu koja daleko prevazilazi
njene moi, tada je svetenik mogao da razmatra mogunost demonske
aktivnosti. Lav XIII je 1879. g. potvrdio venu vanost teologije Tome
Akvinskog, iji je pogled na svet vrsto ukljuivao postojanje avola. Tako
je katolika crkva, branei stvarnost postojanja avola, ostala u slozi s
istonim pravoslavljem i konzervativnim protestantima.
Glavni tok liberalne protestantske teologije bio je sklon da porekne,
ili barem ignorie avola. Mnogi su dokazivali da ta ideja, ukoliko uopte
treba da se zadri, moe da se ouva kao puka metafora o ljudskom zlu, a
uverenje da Satana postoji kao projekcija ljudskog greha. Postepeno, ovo je
postala liberalna dogma. Doktrina o Satani je odbaena kao tradicionalna, pre
nego biblijska, i pretpostavljalo se da je, govorei o avolu i demonima, Isus
koristio puke matafore. Ovakvo gledite nije toliko poticalo od neutralnih
istoriara i istraivaa Biblije, koliko iz pukog stida koji se vezivao za
verovanje u spiritualna bia usred uspona materijalistikog drutva.
Filozof i psiholog Viljem Dejms (1842-1910) nije se toliko stideo
vere. Dejms je shvatio da je svet u kome postoji avo bogatiji svet, ali
iskljuivo dok mu naa noga stoji za vratom, i naveo je neke primere
neposrednog intuitivnog iskustva Zlog, hrabro se suoivi s radikalnom
prirodom zla: Mogue je da postoje toliko ekstremni oblici zla koji ne mogu
230 Princ tame
da budu deo niti jednog sistema dobra... zle pojave su autentian deo prirode
isto koliko i pojave dobra.
Dejms je bio neobian psiholog po tome to je imao sklonost ka
religiji. Frojd i njegovi sledbenici su prema religiji ispoljavali estoko nepri
jateljstvo, a generalna posledica dubinske psihologije bila je dalje podrivanje
temelja tradicionalnih verovanja. Prva tri stuba hrianstva - Sveto pismo,
tradiciju i argumentaciju - uzdrmale su filozofija, istorija i kritika Biblije.
Sada je etvrti - lino iskustvo - bio podvrgnut ispitivanju psihoanalize koja
je religijsko iskustvo uporeivala s neurotinim iskustvom, odbacivala religiju
kao iluziju, i korene moralnog ponaanja nalazila u nesvesnom, pre nego u
svesnom voljnom izboru. Savremeni psiholozi izbegavaju pojam zlo i radije
koriste pojam agresije. Za veinu, Bog i avo su samo projekcije psihe,
izrazi elemenata nesvesnog.
Sigmund Frojd je religiju smatrao pukim psiholokim fenomenom ije
poreklo i priroda ne samo to mogu da se objasne, ve mogu i da se
opravdaju. Pa ipak, iako Frojd nije verovao u metafiziko zlo, on se 1880.
g. zainteresovao za avola i demone kada je na klinici Salpetrijer, zajedno sa
Zan-Martin arkoom, radio na sluajevima navodne opsednutosti. arko je
dokazivao da je opsednutost stvarna bolest koja se temelji na psiholokim,
a ne na spiritualnim uzrocima, a Frojd je bio fasciniran avolom kao sim
bolom mranih, potisnutih dubina nesvesnog. Kada mu je bibliotekar skrenuo
panju na rukopis o jednom Austrijancu koji je iveo u XVII veku, i koji je
potpisao ugovor s avolom, Frojd je bio oduevljen, i o ovom sluaju je
napisao knjigu.
U ovom i drugim radovima Frojd je razvio dijabologiju koja se temelji
na osnovnoj postavci da avo nije nita drugo do personifikacija potisnutih,
nesvesnih nagona. Zato to je Zli po predanju imao mnogo formi i oblija,
Frojd je mogao da ga poistoveti s isto toliko brojnim mentalnim pore
meajima. Najuoptenije, avo predstavlja protivhtenje nastalo nesvesnim
potiskivanjem. Na primer, neka ena eli da doji svoje dete, ali se razboli i
ne moe da ga doji; ta ena je nesvesno potisnula svoje gaenje prema
dojenju; potiskivanje stvara protivhtenje koje se odraava u njenoj nesposob
nosti da doji dete. Tako nesvesno radi protiv svesne volje - ba kao to se
pretpostavljalo da je tradicionalni avo uvek delovao. Frojd je zapazio da je
avo esto u vezi s analnim matanjem (kao na primer kod Lutera), pa ga
je posebno smatrao simbolom potisnutog analnog erotizma.
I to je najznaajnije, avo je predstavljao substitut zavodljivog oca,
to je gledite koje je Frojd zastupao na poetku karijere. Otac koji seksualno
zloupotrebljava dete, ili detinje fantazije o ocu koji ga zavodi, u deijoj psihi
proizvodi monu nesvesnu silu koja se personifikuje u avolu. to se Frojd
vie udaljavao od naglaavanja zavodljivog oca, to je avola vie shvatao kao
optiji simbol mrnje prema roditeljima iz bilo kojeg razloga, ili detetove
Integracija zla 231
E
otisnute elje da omraeni roditelj umre. Pa ipak, kasnije, avola je shvatao
ao simbol potisnutog straha od smrti i sme smrti. avo je uvek predstavljao
onaj element koji je, po Frojdu, bio u najveoj opoziciji prema svesnoj volji.
Ernest Dons, jedan od vodeih Frojdovih sledbenika, razvio je pot
punu psihoanalitiku teoriju avola koja se zasniva na ideji da su religiozna
uverenja fantazije nastale potiskivanjem nagona koje drutvo osuuje. Snaga
potisnutog libida iskazuje se u predstavama duhova, vetica, demona i avola.
U jednom pogledu, hriani su u pravu to avola vide kao svog glavnog
protivnika, jer on predstavlja energiju libida koju je hrianska crkva oduvek
pokuavala da iskoreni, rekao je Dons. Koristei danas ve diskreditovane
antropoloke teorije, Dons je verovanje u avola opisao kao primitivnu
religiju koju hrianstvo ni tokom vekova nije uspelo da obuzda. avo,
vetice, okrutne boginje i druge zle figure predstavljaju snane i iracionalne
sile autoriteta i represije. Dons je avola shvatao kao simbol zastraujuih,
neukrotivih sila nesvesnog, ija je destruktivnost beskonana ukoliko ne izae
na svetio svesti, odakle moe da se kontrolie.
Jo jedna znaajna pretpostavka dubinske psihologije jeste da mi
neprijateljstvo pripisujemo drugima kada nismo svesni neprijateljstva koje
smo sami potisnuli, a ovaj proces je poznat pod nazivom negativna projekcija.
Ako ja ne mogu da budem okrutan, izvor takvih mojih oseanja mora da
bude X, prema kome oseam odbojnost. Poto sam - definisao kao nekog
okrutnog, sada mogu da opravdam sopstveno oseanje neprijateljstva. to je
moja svirepost snanija, to u mojoj mati X postaje svirepiji. Ako su oseanja
dovoljno snana, ja onda imam puno pravo da napadnem -, ak i da tvrdim
da on mora da bude uniten na temelju svireposti koju sam sm na njega
projektovao. Negativna projekcija je najznaajniji uzrok dehumanizacije po
jedinca i grupa. Za dubinsku psihologiju ovo je najznaajniji izvor avola:
hriansko drutvo je svu svoju netrpeljivost projektovalo na jedno meta
fiziko bie.
Frojdova sledbenica Melani Klajn istraivala je odnos izmeu negativne
projekcije i procesa koji je nazvala podvajanjem. Podvajanje nastaje kao
posledica elje da se ouva apsolutna dobrota voljenog objekta i porekne da
u njemu postoji bilo kakav nedostatak. Svako zlo ili nedostatak voljenog
objekta moraju da se prebace na neto drugo. Ovakvo ponaanje je normalno
kod dece koja i ljude i stvari dele na dobre i loe. U toku razvoja normalna
osoba postepeno prihvata ambivalenciju i sve vie suava sfere apsolutog
dobra ili apsolutnog zla. Klajnova je sklonost ka razdvajanju kosmosa na
Boga i avola smatrala fiksacijom jedne nezrele sklonosti ka podvajanju, koju
treba da zameni prihvatanje ambivalencija.
Karl Gustav Jung (1875-1961) se raziao s frojdovcima i smatrao je da
je religija neophodan i psiholoki legitiman deo psihe i civilizacije. Za Junga,
Bog i avo nisu izumi potisnutog nesvesnog ve sveprisutne psiholoke
232
Princ tame
realnosti. U sreditu Jungovog sistema je proces integracije sila nesvesnog i
sila svesnog. Psiholoka celovitost i zdravlje zavise od spoznaje nesvesnih
elemenata i otvorenog suoavanje s njima, a potom njihove, razumom os-
vetljene, integracije u svest. Jung je pravio razliku izmeu inhibicije i potiski
vanja. Inhibicija je zdrav proces u kojem mi svesno prepoznajemo negativna
oseanja i svesno odluujemo da se za njima ne povodimo. Potiskivanje je
nezdrav proces u kojem nesvesno poriemo svoja oseanja i odbijamo da s
njima izaemo na kraj. Potiskivanjem se u nesvesnom uobliavaju sile koje
mogu da se ispolje u obliku destruktivnog ponaanja.
Jung je insistirao na tome da nesvesni elementi nisu iskljuivo proizvod
potiskivanja; neki delovi nesvesnog proistiu iz kolektivnog nesvesnog koje
nadilazi individualno i obuhvata itavo oveenstvo. Fizika struktura mozga
je proizvod genetske evolucije i ona je slina kod svih ljudi. Slinost modane
strukture ljudi proizvodi mentalnu slinost koja ukljuuje i sline nesvesne
strukture. Jung je ove univerzalne nesvesne strukture nazvao arhetipovima,
koji proizvode po strukturi sline mitove ili predstave. Mi moramo da
uskladimo i line i kolektivne aspekte naeg nesvesnog. Za Junga, avo je
neto mnogo vie od Frojdovog izraza individualnog potiskivanja: avo je
izraz samosvojnog, venog i univerzalnog kolektivnog nesvesnog. Pa ipak,
Jung je demonsku opsednutost smatrao psiholokom, pre nego spiritualnom
injenicom. To je neurotino ili psihotino stanje koje se javlja kada nesvesni
elementi pomrae elemente koji kontroliu linost. Jung je avola povezivao
s posebnim arhetipom koji je nazvao senkom.
Jung je dokazivao da sklonost modernog drutva ka uklanjanju avola
samo pokazuje njegovu nespremnost da se suoi sa stvarnou zla. A naroito
je apsurdno to crkva izbegava ovu stvarnost; moderno drutvo postaje
drutvo pozitivnog razmiljanja, nesposobno da se uhvati u kotac sa
silinom ljudske svireposti ili uasavajuim prstom boijim koji se manifestuje
u prirodnim katastrofama. Jung je, takoe, dokazivao da nas je tradicionalna
teorija o zlu kao lienosti onemoguila da zlo prepoznamo i uhvatimo se u
kotac s istinskim mrakom u ljudskoj linosti.
Po Jungu, zlo je stvarno isto koliko i dobro; ono je nuan deo kosmosa
i Boga. Jungov model kosmosa i psihe je model podudaranja suprotnosti
Nikole Kuzanskog. Bog je potpuno izvan i iznad naih kategorija; kada
kaemo da je Bog dobar, ili moan, mi na njega projektujemo ljudske
kategorije. Apsolutan je samo totalitet Boga. On je podudarnost svih suprot
nosti: velikog i malog, pravednog i milosrdnog, starog i mladog, transcen-
dentnog i imanentnog. Za razliku od Nikole Kuzanskog, Jung je nainio
poslednji korak: Bog je po njemu i dobar i zao. On je prihvatao hriansku
doktrinu o Trojstvu koje simbolizuje dinaminu punou Boga. Meutim,
inilo mu se da hriansko Trojstvo nije doprlo do kraja, jer nije ukljuilo
ni princip zla, a ni enski princip. Jung je izneo ideju o Kvaternitetu, ali je
Integracije zU 233
ova ideja ostala nejasna, jer je Kvaternitet ponekad uobliavo dodajui enski
princip, a ponekad je u njega ukljuivao avola.
Dobri Gospod i avo, dokazivao je Jung, jesu dve strane jedne jedin
stvene stvarnosti: Senka pripada svetlosti kao to i zlo pripada dobru, i vice
versa. Da bi se odredila, svetlost mora da ima tamu, u suprotnom svetlost
ne bi mogla da bude dobra. Zlo je ontoloki stvarno; avo je u moralnom i
psiholokom smislu stvaran. Luciferov izazov Bogu proizveo je viu, dublju
mudrost stvaranja, i tako je on deo konane boije promisli. Demonska
energija deo je prirodnog poretka kosmosa, ali kada je potisnuta, ona se
ispoljava kao neprikriveno zlo. Kada bi se ogromna sila kosmike energije
koju predstavlja avo negirala i potisnula, ona bi iznenada eksplodirala
destrukcijom koja bi bila proporcionalna stepenu potiskivanja. Meutim, ako
je ova energija integrisana, ona moe da se usmeri ka jo veem dobru.
Pojedinca potiskivanje vodi u mentalno oboljenje, a drutvo u fanatinu
iracionalnost; integracija vodi zdravlju, potpunosti i kreativnosti. Demonska
energija nikada nije neutralna, i ako se ne usmeri prema konstruktivnom, ona
e se s istom snagom okrenuti destruktivnosti.
Savremeno odbijanje da se prihvati stvarnost avola jeste i uzrok i
simptom nae predstojee propasti, dokazivao je Jung. Pa ipak, pod avo
lom Jung je podrazumevao mitoloki i psiholoki simbol, a ne metafiziki
entitet u hrianskom smislu. U nekim sluajevima, Jung je avola smatrao
senkom, ali se ona zapravo ne podudara s tradicionalnim avolom. Senka
je moralno nekonotrolisana sila nesvesnog koje sadri potisnute elemente.
amei u tami, ovi potisnuti elementi poinju da snae i da se uobliavaju.
Budui da svaki pojedinac potiskuje razliite stvari, senka se razlikuje od
pojedinca do pojedinca. Stoga individualna senka ne korespondira nuno s
drutvenim ili metafizikim gleditem o zlu. Na primer, senka kriminalca
moe da sadri elemente koje drutvo smatra dobrim. Kasniji analitiari
jungovske orijentacije, a naroito Don Sanford, iznosili su miljenje da
izopaeni ego, pre nego senka, moe da bude primarni izvor zla. Izopaeni
ego moe u nesvesno da potisne zdrave elemente; ako se ovi elementi izvuku
na povrinu postoji mogunost da se integriu na kreativan nain, ali ako
ostanu potisnuti, oni mogu da zatruju i iscrpu snagu. Zato to se sastoji od
neintegrisanih elemenata, senka je uvek opasna. Meutim, ona moe da bude
proizvod, pre nego izvor zla, rekao je Sanford.
Jung je bio miljenja da postoji kolektivna senka, senka grupe, drutva
ili nacije, koja se manifestuje u masovnim pojavama kao to su rasizam, krvave
revolucije, ili oboavanje okrutnih voa kao to su Hitler i Staljin. Takoe,
on je smatrao da uz individualnu i kolektivnu senku moe da se zamisli
postojanje arhetipske senke. Budui da bi se ona najverovatnije sastojala od
kolektivnog potisnutog unutar itavog oveanstva, arhetipska senka bi bila
bliska apsolutnom zlu i tradicionalnom avolu. to je senka izolovanija i
234 Princ tame
potisnutija, to ona postaje benja i destruktivnija. Najdestruktivnije sile
kolektivne, a moda i arhetipske senke, oslobaaju se u savremenim ratovima.
Neprijatelj se dehumanizuje i pretvara u demone, monstrume, ili niu vrstu
ljudi, na koje projektujemo sopstvenu senku, i tako opravdavamo njihovo
unitenje.
Veina drugih psihologa, humanistike ili naune orijentacije, prognala
je pojam zla i radije koristi socijalni pojam kao to je nasilje, ili psiholoki
pojam agresivnosti. Ipak, neki dubokoumniji psiholozi su uoili da ljudska
psiha ima pozitivnu potrebu za transcendentnim vrednostima, bilo da ona
proistie iz nas samih ili se nalazi van nas. U ovom smislu su Viktor Frankl,
Erih From, Rolo Mej i neki dugi naunici ozbiljno prili problemu zla.
Osamdesetih godina se, nakon dugotrajnog rada s osuenim nasilnicima,
Reks Beber, profesor medicine na UCLA, zapitao: Da li postoji spoljna sila,
mrana sila koja deluje kroz ljude i ini uase? Psihijatar M. Skot Pek je
tvrdio da psihijatrija mora da prepozna zlo kao psiholoko stanje koje moe
da se identifikuje, i s kojim moe da se nosi jedino ukoliko ga prepozna i
nazove pravim imenom. Slino gledite su imali Samuel Joelson i Stenton
Sejmnau, a ono je proizalo iz dugogodinje psihijatrijske prakse u zatvorima
drave Nju Jork.
Meutim, najsnaniji psiholoki uvid u zlo nisu ostvarili psiholozi, ve
Fjodor Mihailovi Dostojevski (1821-1881). U mladosti, Dostojevskog je
privlaio nihilizam, anarhizam, ateizam i revolucionarno delovanje. Posle
izdravanja kazne zatvora, progonstva, i pomilovanja za koje je saznao
neposredno pred zakazano smaknue, on je napustio radikalizam i prigrlio
hrianstvo. Odbacivi zapadnu politiku i religiju, Dostojevski se na kraju
okrenuo ruskoj pravoslavnoj duhovnoj tradiciji. Njegov ideal bio je sabomost
- drevno rusko naelo o zajednici vernika koje okuplja ljubav prema Hristu,
kao i meusobna odgovornost i meusobno pomaganje. On je strastveno
proiavao svoj karakter i ideje i od najmanje primese povrnog optimizma.
Zajednica ljubavi moe da se ostvari samo ako se s ljudskim stanjem suoimo
poteno, s jakim oseanjem samilosti, kao i jakim oseajem za greh i patnju,
verovao je Dostojevski.
Za Dostojevskog, avo je predstavljao transcendentnu duhovnu silu,
koja se ipak najbolje vidi kada utie na ponaanje ljudi. avolov dom nije
pakao, ve ljudska dua. On je senka iji oblik i materiju sainjava okrutnost
grenika i patnja slabih i sirotih. Dostojevski je intenzivno i intuitivno
spoznao stvarnost avola. On je verovao da zlo moramo da nazovemo pravim
imenom, kako bi ga savladali i uzvratili mu ljubavlju, jer zlo nije poslednja
re kosmosa, poslednja re je Bog koji je ljubav.
Svako normalno ljudsko bie doivljava unutranju borbu izmeu
dobra i zla, borbu koju je Dostojevski esto prikazivao kroz dvojnike - od
kojih svaki oliava jednu stranu sveukupne linosti. Zli element u dubletu
Integracija zla 23S
predstavlja zloudnu stranu linosti koja mora da se integrie i transforme
ukoliko ne eli da bude unitena. Zli ljudi su inkarnacija avola, kao Sto je
to intelektualac koji bez ljubavi traga za znanjem; laov koji izopaava ljudske
odnose; sumnjalo i cinik; individualista koji uiva u sopstvenoj izolaciji,
prezire ljude i nema oseaj za zajednicu. Pakao u kome borave ovi opaki
ljudi je otuenost od zajednice, od ljubavi, od Boga.
U Zlim dusima, Dostojevski je u iu svog istraivanja demonskog
postavio Nikolaja Vsevolodovia Stavrogina, duhovnog pobunjenika. Sta-
vrogin je rastrzan izmeu zla i krivice, meutim, u svakom odluujuem
trenutku on odabire zlo. On moe da bude izuzetno armantan, dobro
govori, drutven je, deluje otresito i drueljubivo, pa ipak, on je nenadmaan
u obmanjivanju drugih, kao i samog sebe. Ispod ove maske se krije jedan
priseban, hladan, oprezan Stavrogin, koji u sebi nema nenosti, samilosti, i
saoseanja, niti trunke entuzijazma. Kada na kraju izvri samoubistvo, on tim
inom iskazuje besmislenu sebinost svog itavog ivota.
Stavroginovo stanje duha se jasno vidi u epizodi s Matrjoom -
dvanaestogodinjom devojicom, erkom njegove stanodavke. Stavrogin str
pljivo zavodi devojicu, i na koncu postie svoj cilj. Meutim, najstranije
od svega je to to je zavodi bez trunke ljubavi i radosti, oseajui samo
nakaznu meavinu poude i oaja. On je svestan svoje pokvarenosti, ali nee
da joj se odupre, i potpuno je ravnoduan da li e biti otkriven i kanjen.
Devojica se, preplavljena oseanjem sramote i krivice, obesi. Stavrogin e
na kraju to isto da uini, meutim, njegova neposredna reakcija na samo
ubistvo devojice je groteskna enidba s duevno poremeenom enom.
Njegovi motivi za enidbu su ak beivotnije demonski nego kada obljubljuje
dete. On za enu uzima idiotkinju da bi joj se narugao, da bi sebe kaznio
zbog Matrjoe, da bi omalovaio brak, da bi ismejao svaku vrednost, pa Sak
i vrednosti sopstvenog statusa i uspenosti, i da bi sledio svoju bezglavu
radoznalost i video ta e od toga ispasti.1U osnovi njegovog ponaanja
stoji uverenje da je ivot jedan prazan i besmislen apsurd.
Kasnije odluuje da se ispovedi arhijereju Tihonu. Predstavlja mu se
kao ponizan i otvoren ovek - to je jedna vrsta meavine koja ak i zlim
ljudima kakav je Stavrogin moe da poslui kao fasada iza koje se krije jedna
mrana, sloena i haotina linost. Tihon pita Stavrogina da li je odista video
avola, a Stavrogin mu ironino odgovara: Razume se, vidim, vidim, kao i
vas... a ponekad nisam siguran da li vidim, i ne znam ta je istina: ja ili on.
Meutim, prisustvo svetog oveka kakav je Tihon uvek nagoni avola da se
otkrije, pa iako se Stavrogin titi ironinim podrugivanjem, on mu nehotice
1 Fjodor Dostojevski, Zli dusi. Rad, Beograd 1983. Prevod Veljka Markovia. Svi ciuti
preuzeti su iz istog izdanja.
236 Princ tame
otkriva svoje pravo bie. Tihon osea da u njemu vlada haos i dri se na
odstojanju. Stavrogin podrugljivo primeuje da bi od svih ljudi, svetenik bio
poslednji koji bi mogao da sumnja u prisustvo avola u njegovoj dui, ali je
Tihon oprezan, Verovatnije da je to bolest, kae. Naravno da avo postoji,
priznaje on, i naravno da moe da opseda ljude, ali je mudro biti oprezan
pre nego to se potvrdi njegovo prisustvo. I avo je opet prisiljen da jasno
kae istinu: Stavrogin se izleti, Rei u vam ozbiljno i drsko: verujem u zlog
duha, verujem kanonski, u linost, a ne u alegoriju, i nikakve potrebe nemam
da od ikog izvlaim istinu. Stavrogin ima nameru da se naruga onome to
dri da je Tihonova prostodunost, ali istina je zapravo da on nema potrebu
da od ikog trai potvrdu, zato to avola osea u svojoj dui.
Stavrogin i dalje misli da se poigrava s Tihonom. moe li se verovati
u zlog duha ako se ne veruje u Boga, ispituje ga smeei se, a Tihon
odgovara, , i te kako moe, veoma esto. Ispovest se odvija na tankoj
mei izmeu spasenja i prokletstva. ak i u tom zakasnelom asu Stavrogin
moe da otvori srce, i u jednom trenutku ova mogunost postaje bolno
ostvariva, Znate, ja vas mnogo volim, kae on izneneda Tihonu - i Hristu
koji kroz njega govori. U njegovom srcu javalja se traak nade u spasenje,
meutim, ivot mu je isuvie dugo bio zapleten u laima, tako da mu ovaj
trenutak izmie; on je toliko ogrezao u samoobmani da i ne shvata kada
napokon vidi istinu. Ali, Bog je strpljiv, pa ak ni ova poslednja mogunost
jo nije izgubljena. Stavrogin se hvali kako se ne kaje zbog svojih zloina, a
ipak, samo trenutak kasnije, nesvesno ga preplavi kajanje, i on izjavljuje da
bi rado skonao svoj ivot kada bi mogao da potre sva svoja dela. Kod sebe
ima odtampanu ispovest svih svojih greha, i ima nameru da je javno rastura.
U ovoj ispovesti nema bestidnog razmetanja gresima; njegovom sveu ne
vlada ni pouda, ni oholost, ve oaj. tampanje ispovesti jeste svestan in
samounitenja, ono je spoznaja sopstvene potpune i nepopravljive izopa-
enosti. Stavrogin zna da iako ga je Bog prisilio da Tihonu kae istinu, u
njegovoj ispovesti nema ni iskrenosti ni ljubavi. Sasvim sigurno znam da
sam proklet, kae, i dok ovo govori on nesvesno lomi malo raspee, to je
znak da odbija spasenje.
Stavrogin je mogao da nae izlaz ak i posle ispovesti. Znaenje
njegovog oprotajnog pisma zauvek ostaje nejasno: Nikoga ne optuivati,
sam sam. Da li su ove rei kruna podrugljive oholosti, hvalisanja da je do
kraja bio potpuno svoj, nezavisan, izolovan, i da je do kraja odbijao da bude
odgovoran prema drutvu, ak i za svoju sopstvenu smrt? Ili su moda ove
rei izliv istinske samospoznaje? Ako je ovo istina, one su odmah negirane
samim inom samoubistva, to je u pravoslavlju neoprostiv greh. Stavrogin
je savrena slika osobe koja se potpuno i istinski predala avolu, osobe koja
bez oklevanja gasi svaku iskru dobra koja poleti iz njegove due, koja samu
sebe osuuje na tamu tunog greha, i na oajanje, koje je otelovljenje tune
sutine greha.
Integracija zla 237
U Zlim dusima Satana lebdi u atmosferi, a u romanu Braa Karamazovi
on se pojavljuje glavom i bradom. Porodicu Karamazovih ini nekoliko
razliitih linosti koje zajedno formiraju jedan nadkarakter u kome se podu
daraju suprotnosti. Otac je neobuzdani razvratnik, sladostrasnik i bludnik, a
njegova linost se oslikava u najstarijem sinu Dimitriju, jednom od njegova
tri zakonita sina. Srednji sin Ivan je intelektualac motivisan oholom i cini
nom eljom za znanjem; najmlai sin Aljoa je od svih likova Dostojevskog
najblii pievom idealu - on je produhovljen, promiljen i veseo mladi
naklonjen ljudima. Aljoa tei Bogu volei svoje blinje, i on zna da se, kada
ovek voli punim srcem, ljubav iri i na druge. Na kraju jedino Aljoin ivot
predstavlja delotvoran odgovor na iskvarenost njegove porodice. Nezakoniti
sin Smerdjakov motivisan je mrnjom i zaviu koja proistie iz njegovog
inferiornog porekla i poloaja. Najznaajniji lik izvan porodinog kruga je
starac Zosima, Aljoin ispovednik. Zosima je Aljoa u zrelim godinama, on
je ovek duboke duhovnosti koji svoj ivot upravlja prema naelu sabornosti
- verovanju da ljudi mogu da budu istinski slobodni samo ukoliko naue da
delaju slobodno, saraujui i volei svoje blinje. Nesebina ljubav koju ovo
naelo sadri, ljude ini slinim Hristu; individualizam, sa sebinou i zaviu
koje sa sobom nosi, ljude ini slinim Satani.
Smerdjakov pada pod uticaj Ivanovih ateistikih, individualistikih
ideja, koje mu obezbeuju intelektualnu racionalizaciju sopstvene mrnje i
zavisti. Ivan zastupa miljenje da je Bog jedino neogranieno bie kome je
sve doputeno, ali budui da Bog ne postoji, svakom pojedincu je dozvoljeno
sve. Bog ne postoji, a nema ni avola, kae Ivan svome ocu, ali zaboravlja
da ako pojedinac moe da zauzme mesto Boga, onda moe da zauzme i
mesto avola. Ivan je isuvie sebian i pametan da bi svoj moralni relativizam
sledio do njegovog loginog zavretka, meutim, priglupi Smerdjakov teoriju
svog brata sprovodi u delo, i ubija svog oca. Meutim, materijalni dokazi
upuuju na krivicu najstarijeg brata Dimitrija, kojeg hapse, sude i osuuju.
Kljuni deo knjige je poglavlje u kojem Ivan i Aljoa razgovaraju o
postojanju Boga. Snaga Ivanovih dokaza u prilog ateizma do sada je nepre-
vaziena. Njihova sutina je postojanje zla. Ljudska bia su neuporedivo gora
od ivotinja zato to su svesno okrutna, a ideja da bi Bog tolerisao ili stvorio
takva bia predstavlja dokaz da on ne moe da postoji. Ivanovi primeri zla
svi uzeti iz dnevnih novina 1876. g., potresni su: spahija je nahukao svoje
pse, koji su na komade rastrgli seoskog deaia naoigled njegove majke;
seljak krotkim oima biuje svog prenatovarenog konja, koji pokuava
da se pokrene; otac i majka po itavu no, u klozetu, po studeni, dre
zatvorenu svoju malu ker, dok ona udara ruicama po grudima i moli za
milost; vojnik zabavlja dete pitoljem, da bi mu odmah zatim razneo glavu.
Ivan zna da se ovakvi uasi svakodnevno dogaaju, i beskonano ponavljaju.
Uzeo sam samo decu zato da bi bilo oevidnije. O ostalim suzama ljudskim,
238 Princ tame
kojima je natopljena cela zemlja od kore do centra, neu rei ni rei... ako
avo ne postoji, ve ga je, prema tome, stvorio ovek, onda ga je stvorio po
svojoj slici i prilici.1O teoriji da se svi uasi na neki nain uklapaju u
boansku harmoniju, koja je nedostupna naem nejakom umu, Ivan ogoreno
kae, Sluaj: ako svi moraju da pate, da bi patnjom platili venu harmoniju,
ta e tu deca, reci mi, molim te? On zakljuuje: Dok jo imam vremena,
urim da se ogradim i zato se potpuno odriem te apsolutne harmonije. Ne
vredi ona suzica ni onog jednog namuenog deteta... Zamisli da ti sm
podie zgradu sudbine oveanstva, sa ciljem da, na kraju, usrei ljude, da
im, najzad, prui mir i spokojstvo, ali da je za to neophodno i neminovno
da prethodno namui do smrti samo jedno majuno stvorenje... da li bi
pristao da bude arhitekt pod tim uslovima? Ivan sebi ne doputa ni jedan
izgovor. On se bori sa saznanjem o razmerama zla i ne vidi izlaz. On eka
da Aljoa pobije njegove tvrdnje, upola se nadajui da e ga on razuveriti.
Aljoa ima malo ta da kae. On dokazuje da e patnje biti isceljene
i nadoknaene kada doe kraj sveta, as vene harmonije, kada e se desiti
neto toliko dragoceno to e sve nadoknaditi, i kada e se okajati svi zloini
oveanstva. Meutim, on nije siguran, Moja braa sebe unitavaju... moj
otac, takoe. To je sila karamazovske niskosti, i on se pita da li je duh boiji
jai od ove sile. Aljoa ak ni to ne zna, i ne zna da li u Boga veruje. Kada
mu Ivan postavi sutinsko pitanje, Da li bi pristao da bude arhitekt pod
tim uslovima?, Aljoa tiho odgovara, Ne, ne bih. Pa ipak, Aljoine
poslednje rei su da Bog daleko vie prata nama, nego to mi pratamo
njemu. Jedini mogui odgovor Ivanu je Aljoin ivot, ivot oca Zosime, ivot
Hristov. Aljoa pred Ivanom stoji mirno, kao Hrist pred Pilatom. Ne postoji
ni jedan argument koji bi osporio Ivanova razmiljanja; postoji samo ljubav.
Ivan ne dozvoljava Aljoi da odahne, i ita mu svoju okantnu alego
rijsku priu o Velikom inkvizitoru. Ivan priu smeta u XVI vek, u Sevilju,
gde Hrist po drugi put silazi na zemlju. Jednu devojicu podie iz mrtvih, i
ini druga uda; ljudi ga prepoznaju i vole, meutim, Veliki inkvizitor -
vrhovni crkveni autoritet Sevilje, nareuje da se Hrist uhapsi. Kada se nae
oi u oi s Hristom, Inkvizitor mu kae da nema pravo ponovo da dolazi i
bilo ta pridodaje svom uenju, jer crkva sada ve sve ima pod kontrolom.
Svojim povratkom Hrist samo smeta autoritetu koji je crkvi dao. Veliki
inkvizitor avola smatra, stranim i mudrim duhom, duhom samounitenja
i nebia, i kae Hristu, mi nismo s tobom, ve s njim, to je naa tajna! Mi
ve odavno nismo s tobom nego s njim.
Dostojevski je od katolikog dostojanstvenika stvorio hulju zato to
nije voleo zapadne ideje, i s pravoslavnom crkvom je delio drevno nepover-
1 Fjodor Dostojevski, Braa Karamazovi, Pros veta, Beograd 1975. Prevod Jovan Maksi-
movi. Svi citati preuzeti su iz istog izdanja.
Integracija zla 239
enje prema Rimu. Na dubljem nivou, njegova namera je bila da osudi itavu
hridansku crkvu, i zaista sve ljudske institucije. Veliki inkvizitor je simbol
svakog oveka, jer je svakome od nas draa sopstvena udobnost i sopstvena
predrasuda od potresne istine, istine koja preobraava, i koju nam je u oi
bacio Hrist. U raspravi s Aljoom, Ivan je osudio Boga, u prii o Inkvizitoru
on osuuje oveanstvo. Inkvizitorov odgovor na pojavu Hrista je na
odgovor: on ga osuuje, izrie mu smrtnu kaznu, a potom je preinai u
progonstvo, ispraajui ga stranim reima: Odlazi, i ne dolazi vie... uopte
ne dolazi... nikada, nikada! Hrist nema ta da odgovori Inkvizitoru, kao ni
Aljoa Ivanu. Nijedan odgovor ne bi bio delotvoran: slepi su oni koji hoe
da budu slepi, a oni koji odbijaju isceljenje postaju slepi.
Kao to je Aljoin ivot odgovor na Ivanove dokaze, tako je ivot
starca Zosime odgovor na Ivanovu priu, jer ubrzo nakon poglavlja o Ve
likom inkvizitoru, Dostojevski pie poglavlje o ovom monahu. Zosima kae:
Brao, ne bojte se greha ljudskog, volite oveka i u grehu njegovom, jer ta slika boanske
ljubavi i jeste vrhunac ljubavi na zemlji. Volite sve to je Bog stvorio, i celinu i svako
zrnce peska. Svaki listak i svaku zraku Boiju volite. Volite ivotinje, volite biljke, volite
svaku stvar. Ako bude voleo svaku stvar, shvatie i tajnu Boiju u stvarima. Shvatie
jednom i poee je neumorno saznavati sve dalje i vie, svaki dan. I najzad e zavoleti
svet apsolutnom, vasionskom ljubavlju... Moj mladi brat je ptice molio za oprotaj: izgleda
besmisleno, a istina je, jer sve je kao okean, sve tee i spaja se, na jednom mestu dotakne
- a odrazi se na drugom kraju sveta.
Razumite zlo, usrdno moli Zosima, ali razumite da radost i ljubav
trijumfuju nad zlom. Pakao je patnja zbog toga to se vie ne moe voleti.
A kada je re o ateizmu kakav zastupa Ivan, on je proizvod faustovskog
Zapadnog drutva, koje hladno, bez ljubavi, traga za znanjem.
Poriui postojanje avola, Ivan porie demonsko u sebi, ali ono
prokljua u njemu kroz vizije i komare. Ivan najpre ugleda avola kao
zgodnog, armantnog gospodina, koji ba nije najbolje proao u ivotu, ali
ovaj oblik odgovara njegovoj prirodi varalice i obmanjivaa. Satana se menja
pred Ivanovim oima. Fizionomija neoekivanog gosta nije bila mnogo
dobroduna, ali ipak skromna i spremna, u zavisnosti od okolnosti, na svaki
izraz ljubaznosti... Ljudi govore da sam pali aneo, a ja sam samo jedan
pristojan gospodin, armira on Ivana, ,,i ivim kako mogu, nastojei da budem
prijatan. Prepredeni obmanjiva se uskoro razotkriva i kae: Satana sam i
nita ljudsko nije mi tue. To je njegova verzija originalne Horacijeve izreke
- ovek sam, i nita ljudsko nije mi strano - to ukazuje da je on i avo i
ovek. I jo odreenije - avo je sm Ivan. On to uvidi, iako osea da to
demonsko nad njim ima manju mo nego to tvrdi: Ti si ovaploenje mene
samog, istina, samo jedne moje osobine.
Satana se s Ivanom predusretljivo slae: *Ja sam samo tvoj komar, i
nita vie. To to avo spremno priznaje da je proizvod Ivanove podsvesti,
240 Princ tame
upozorava itaoca da je namera Dostojevskog da nas navede da posumnjamo
da je on u sutini stvaran. Ivan je isto toliko spreman da porekne stvarnost.
Kada uhvati Satanu kako mu pria anegdotu koju je sm izmislio, Ivan to
udno prihvata kao dokaz da je vizija nestvarna, a avo mu uglaeno
odgovara: ,Ja sam ti namerno ispriao tvoju anegdotu, koju si ve zaboravio,
da bi se konano razuverio u mene. Za Dostojevskog, kao i za Bodlera,
Satanina najlukavija zamisao jeste da nas uveri da ne postoji. Kada Ivan na
njega besno baci au, Satana mu ironino odobrava: Setio sam se Luterove
mastionice, i uljudno se povlai. Odmah posle njegovog nestanka, u sobu
ulazi Aljoa, donosei jo jedan dokaz da avo u svetu stvarno deluje - vest
da se Smerdjakov obesio.
Borba vere i nevere u Ivanovom dijalogu s Aljoom, i Ivanovom
dijalogu sa Satanom, predstavlja borbu u svesti nadkaraktera koji predstavljaju
svi Karamazovi, i koji su konano sm Dostojevski. Uzdanje u Boga, i vera
u avola, kod Dostojevskog je bila zasnovana na zrelom doivljavanju zla i
milosti koja zlo prevazilazi, na intelektualnoj sumnji i ljubavi koja razgoni
sumnju. Poslednje rei u Brai Karamazovima izgovara Aljoa, i one su
potvrda ponovnog vaskrsa zajednice prijatelja koje sjedinjuje ljubav, zajedno
s njegovim posveivanjem panje (slino Hristu) jednostavnim ivotnim
zadovoljstvima:
Obavezno emo uskrsnuti, obavezno emo se videti i veselo ispriati jedan drugom sve
ta je bilo, odgovorio je Aljoa pola u ali, pola ushien. , a sad da zavrimo govore
i da idemo na dau Iljuinu. Nemojte da vas zbunjuje to emo jesti palainke. Jer to je
iskonsko, veno, i ima u tome neto dobro", nasmejao se Aljoa. hajdemo! Evo, sada
idemo ruku pod ruku."
Vizija Dostojevskog je proeta snanim razumevanjem zla, pa ipak zlo
je u njoj isceljeno verom da nasuprot zlu ogromnih razmera stoji jedna vea
protivtea, da se stvarnost praznine ispunjava jednom viom stvarnou
boanske ljubavi. Njegov pesimistiki stav o ljudskoj prirodi, pomean je s
njegovom nadom u iskupljenje, njegovo oseanje zla integrisano je s na
sluenim dobrom u jednoj dubokoj, i duboko delatnoj afirmaciji smisla i
istine. Bila je to vizija koja se nepokolebljivo uhvatila u kotac s tamom, i
tako mogla da preivi uase XX veka, koje simbolizuju Auvic i Hiroima.
Ilustracija: Svastika.
Keramika iz Samare, umetnost Mesopotamije, V vek p. n. e.
U V I c
I HIROIMA
Od 1914. g., patnje oveanstva su dosegle nezamisliv intezitet sa
svetskim ratovima, holoukastom, genocidom u Kambodi, glau koja nepre
stano traje i pretnjom nuklearnim unitenjem. Ve u osamdesetim godinama
samo je deli nuklearnog arsenala mogao da uniti sve kimenjake koji
postoje na zemlji. avo je definisan kao duh koji tei krajnjim granicam
svoje moi unitavanja kosmosa. Da li sila koja nas nagoni da usavravamo
oruja unitenja moe da bude ona ista sila koja je uvek teila negaciji ivota?
Pod senkom takvih kolektivnih zla, kao to su Auvic i Hiroima,
moderna drutva su birokratizovala odgovornost i proizvela ono to Hana
Arent naziva banalizacijom zla. Ispunjavali su se formulari kako bi se Jevreji
to efikasnije ugurali u krematorijume; danas se crtaju mape s neimenovanim
koordinatama da bi posade aviona mogle da napadaju kole i bolnice i pritom
ne uznemire svoju savest. Apstrakcije - demokratija, socijalizam, religija,
komunizam - maskiraju, prikrivaju i hrane demonske sile mrnje. Samo kada
se ove apstrakcije ostave po strani, samo tada moemo da vidimo lice avola
koji zlurado uiva u patnji. Moderno iskustvo zla je zadah spaljene dece.
Svaki poteni pogled na stvarnost mora da se suoi s neposrednom, linom
i fizikom realnou deteta koje gori u plamenu.
Uasi XX veka istovremeno su proizveli izotreni oseaj za zlo, cininu
otupelost, relativizam, i oaj civilizacije, kao i napetost izmeu dva dominatna
poratna egzistencijalizma. Alber Kami (1912-1960) se u svojim romanima, a
naroito u romanu Kuga (1947. g.) neustraivo suoio s enigmom zla u svetu
u kome nema transcendentnih vrednosti. Roman opisuje stranu epidemiju
i njene posledice na ivot jednog francuskog grada u Aliru, kao i napore
stanovnika da shvate nesreu koja ih je snala. Poten i veran otac Panelu ne
uspeva da objasni kugu kao deo boijeg misterioznog plana; svetovno ori-
jentisan doktoj Riu zna da ovek naprosto mora da nastavi da se odupire i
d sve od sebe, u svetu u kojem ovakvi uasi nemaju smisao - osim u otporu
koji im pruamo. Kamijevo dubokoumno i humano delo nepogreivo pri
kazuje dominantno stanje duha u post-hrianskom Zapadnom drutvu,
meutim, u svetu u kojem ne postoje apsolutne vrednosti, hrabrost i iskre
nost doktora Riua u svojoj sutini nije bolja od sebinosti, kukaviluka, ili
svireposti.
244 Princ tame
Optimistiki progresivizam koji je bio karakteristian za teologiju pre
1914. g., nije mogao da preivi okove XX veka, i mnogi teolozi su se vratili
ozbiljnom prouavanju zla. Leek Kolakovski je tvrdio da mi zlo doi
vljavamo neposredno i intuitivno. Kada vidimo neko svirepo delo mi se ne
uputamo u sloen proces podvrgavanja injenica vrednosnoj analizi ili krit-
erijumima apstraktnog etikog sistema. Mi reagujemo sigurnim intuitivnim
znanjem da je takvo delo zlo. Apstrakcije nas zbunjuju, one nam odvraaju
panju od neposredne stvarnosti, i zlo svode na statistiku.
udno je to su drugi teolozi izbegavali ovu intuiciju, i nastavili da
zanemaruju ili poriu postojanje radikalnog zla, i ini se da su zapravo
pourili da se nadoveu na dominatnu misao od pre sedamdeset godina. U
liberalnom protestantizmu tendencija ka demitologizaciji hrianstva je i
dalje bila dominantna, uprkos tome to je oivljena neo-ortodoksija na elu
s Karlom Bartom i sledbenicima, i uprkos otkriima Junga i Elijadea o
vrednosti mita. Katolicizam, relativno unifikovan do ezdesetih godina, kao
i protestantizam, kreu se u pravcu razdvajanja na nejasno definisana liberalne
i konzervativne grupacije. I dok se u okviru protestantizma debata o avolu
izmeu tradicionalista i skeptika zavrila u prethodnom veku, u XX veku,
ona je najivlja, pa samim tim i najpounija, u okviru katolianstva.
Skeptini katoliki teolozi su osporavali postojanje avola, a ovo su
temeljili na razliitim osnovama - od doktrinarnih stavova, pa do drutvene
prakse. Njihov najsnaniji argument je bio da avo ne daje nikakavo konano
pbjanjenje problema zla. Prebacivanje prvobitne odgovornosti s ljudi na
anele ne objanjava postojanje zla na svetu. avo je suvina hipoteza, i bilo
bi bolje baviti se pitanjem dobra i zla u ljudskoj svesti, koja je i proizvela
ovo poetno pitanje. Kosmika bitka izmeu transcendentnog dobra i tran-
scendentnog zla je projekcija ljudskog iskustva pojedinanog dobra i zla, a
sve zlo na svetu moe da se objasni ljudskim grehom. Povrh toga, po
miljenju skeptika, besmisleno je avola nazivati osobom ili linou, budui
da je ovek jedina vrsta osobe koju znamo, i avo oigledno ne moe da
bude osoba u ovom smislu. Stoga avo nije nita drugo do projekcija ljudskih
kategorija na linost koju smo sami izmislili.
Skeptici su svoje stanovite potkrepili istorijskim i biblijskim dokaz
ima. Dokazivali su da ideja avola ima paganske, mazdaistike i gnostike
korene, i smatrali su da su avola izmislili Jeverji u periodu nakon izgona,
kako bi odgovornost za zlo skinuli s Gospoda i prebacili je na drugo bie.
U Starom zavetu nema jasne slike o avolu, a novozavetne reference ne
pruaju koherentan obrazac, dokazivali su. Rei greh ili zlo mogu uspe-
no da zamene svako mesto u Novom zavetu na kome je pomenut avo.
Kada je re o delovima Novog zaveta koji ukazuju da je Hrist ozbiljno
shvatao avola, skeptici tvrde da su apostoli ove rei Hristu naprosto stavili
u usta. Ili, Isus i apostoli jesu govorili o avolu, ali samo zato to im je to
Auivic i Hiroima 245
bilo potrebno da bi s ljudima tog doba komunicirali uz pomo pojmova koji
su im bili bliski. Ili, Isus i apostoli su zaista verovali u avola, ali ovo
verovanje, kao i verovanje da se Sunce okree oko Zemlje, bilo je deo
zastarelog pogleda na svet, i ono je relevantno iskljuivo kao istorijska
zanimljivost.
Skeptici su, takoe, dokazivali da je vera u avola destruktivna po
drutvo, da podstie negativnu projekciju i demonizaciju autsajdera, i slabi
ljudsku odgovornost za zlo time to nastoji da je prebaci na drugo bie.
Konzervativci su sedamdesetih godina preli u estok napad na skep
tike. Papa Pavle VI je 29. juna 1972. g. odrao propoved, a neposredno nakon
toga, 15. novembra iste godine uputio i zvanian zahtev da Sveta rimska
kurija izradi studiju o ovom problemu. 26. juna 1975. g. u listu Osservatore
Romano objavljen je dugaak lanak koji je podrao papin stav. I Pavle VI i
Jovan Pavle II, podrani brojnim teolozima, branili su dijabologiju, kako na
temelju Biblije, tako i na temelju tradicije.
Argumentacija protiv irokog raspona dokaza skeptika kretala se, kao
i kod samih skeptika, od kritike Biblije, do pitanja neposredne praktinosti.
Pre svega, kritika Bibije teko moe da se posmatra kao unisoni glas: kritiari
i tumai se ponekad otro razilaze u pogledu znaenja i vanosti pojednih
delova Biblije. Povrh toga, u kritiku Biblije esto se upliu savremene pred
stave o prolosti. To zamagljuje napore da se doe do doslovnog znaenja
Svetog pisma, jer najbolja definicija doslovnog znai pronicanje u originalne
namere autora. Razumevanje prvobitne namere podrazumeva ne samo ski
danje naslaga prolosti, ve i naslaga savremenih istorijskih pretpostavki. I
kako je Dejms Kala primetio: Svakom porom Isusovog ivota dominirala
je vera u stvarnost demonskih sila. Da li ovo ima ili nema smisla za savremenu
misao, i da li nas to zbunjuje, potpuno je nebitno.
Ideja da je Isusova vera u avola bila samo deo primitivnog pogleda
na svet postavlja ozbiljne tekoe. Shvatanje da je I vek, nasuprot XX veku,
vek mraka, predstavlja puki hronocentrizam - etnocentrizam primenjen na
vreme. Pogrean zakljuak hronocentrizma pogaa sve, ali je on naroito
udan za hriane koji smatraju da je biblijski pogled na svet inferioran u
odnosu na gledita savremene istorije; da Isus i apostoli nisu bili prosveeni
kao to smo mi. Budui da vera u avola proima Novi zavet, ukoliko bi se
ona pobila na temelju tvrdnje da se ne uklapa u moderne predodbe, sledi
da je vera u Ovaploenje i vaskrsenje isto toliko ranjiva, a neki teolozi su
bez oklevanja sledili ove implikacije.
Skeptici su tvrdili da nijedna dogma ili koncil nikada nisu zahtevali da
se u avola veruje, i da zakljuci koncila koji potvruju postojanje avola ne
treba da se shvate kao obavezujui. Istina je da su jedini ekumenski sabori
koji su avolu posvetili znaajnu panju bili etvrti Lateranski i Tridentski
246
Princ tame
sabor. Meutim, oba su potvrdila da avo postoji. etvrti Lateranski sabor
na istaknutom mestu govori o prirodi i aktivnosti avola, i to u prvom i
najznaajnijem teolokom kanonu. Deo u kome se avo pominje predstavlja
najznaajniji zakljuak sabora; povrh toga, reenice o njemu predstavljaju i
kvantitavno i logiki najznaajniji deo zakljuaka. Rei jasno govore da je
postojanje avola ve reen problem koji ne treba dalje definisati. I na kraju,
sabor je svoje zakljuke eleo da suprotstavi katarskoj jeresi koja je preu
veliavala Satanine moi, i da su zaista eleli da preispitaju Satanino posto-
jenje, ovo im je bila izvanredna prilika. Na kraju, skepticma je ostao jo jedan
argument da je sabor zastupao pogreno, primitivno gledite, utemeljeno na
looj tradiciji, to je pozicija koja podriva apostolsko naslee i itav temelj
tradicionalnog hrianstva.
Argument da avo ne moe da bude osoba takoe je nejasan.
Svakako da avo nije osoba na nain ljudskog bia, ali u stvari, mi re osoba
ne ograniavamo samo na ljude. Mi bismo i vanzemaljce, anele, ili bilo koje
drugo stvorenje nazvali osobom, ako bi posedovalo takve atribute kao to
su svest, inteligencija i volja, ma koliko da su razliiti u odnosu na nas. Iako
re osoba kada se odnosi na ljude, i osoba Trojstva, vanzemaljska
osoba, aneoska osoba, u jednom smislu jesu razliite, svest, inteligencija
i volja su zajednike za sve.
Argument da demonska opsednutost, onakva kakva je opisana u No
vom zavetu, moe da se objasni pojmovima savremene psihijatrije, za avola
je irelevantan, jer se demoni i avo, prirodne katastrofe i moralno zlo,
pogreno saimaju u jednu kategoriju. Medicina moe bolje da razume fizike
simptome od demonologije, ali avo prvenstveno predstavlja moralno zlo, a
nauka i medicina, po definiciji, ne mogu da se bave pitanjima moralnosti.
Ideja o radikalnom zlu koje avo ovaplouje ne moe da bude zastarela, i ne
moe da se nadomesti niti jednim otkriem moderne nauke.
Argument da je verovanje u avola drutveno nepoeljno zanemaruje
injenicu da je dehumanizacija neprijatelja oduvek imala istaknuto mesto u
ideologijama koje su poricale postojanje avola. Takoe, u odnosu na mod
erno verovanje da je ponaanje uslovljeno sredinom, verovanje u avola nita
vie ne umanjuje moralnu odgovornost. Osim toga, hrianstvo je oduvek
insistiralo na individualnoj odgovornosti za zlo i vrsto je ostalo pri uverenju
da avo nikoga ne moe da prisili na greh.
U drutvu kao celini, ne raunajui teoloke krugove, verovanje u
postojanje Boga i avola drastino opada od XVIII veka, i to manje zbog
teoloke argumentacije, a vie zbog sve vee dominacije materijalizma. Tako
sve manja vera u radikalno zlo nije praena bilo kakvim uoljivim smanjiva
njem radikalnog zla, i do osamadesetih godina verovanje u avola je ostalo
vrsto samo meu konzervativnim hrianima i muslimanima i meu
aicom okultista.
Auvic i Hiroima 247
Oivljavanje okultizma kao dela kontrakulturnih pokreta posle 1965.
g., sadrlo je komponentu dijabologije. Popularni filmovi poput Rozmarine
bebe (1968. g.) i Isterivaa avola (1973. g.) podstakli su interesovanje za
avola. Meutim, iako su mediji eksploatisali ovu temu, najdublji uzrok ovog
oivljenog interesovanja za avola bila je potreba za pseudo-religijama koje
bi ispunile prazninu stvorenu nestajanjem tradicionalanih religija. Savremeno
materijalistiko poricanje transcendentnog vodi njegovom potiskivanju u
psihu. Potisnuto transcendentno potom oivljava kroz bizarne forme.
Satanistike grupe sedamdesetih godina u celini su bile frivolne - bile
su jedna udna vrsta mode. Anton andor La Vej, osnovao je Sataninu crkvu
1966. g.; jedna raskolnika struja je 1974. g. osnovala Setov hram. Njihova
Satanska biblija je meavina hedonistikih krilatica i nekoherentnog okul
tizma. Veina okultnih grupa polae sumnjivo pravo na drevno poreklo, a
sam La Vej je tvrdio da potie od drevnog egipatskog boga Seta. Za Setovce,
avo je skrivena sila prirode - dobra, kreativna sila, povezana sa seksom,
uspehom i slobodom od ograniavanja. Tvrdnja da je avo dobar, a ne zao,
doslovno je besmislica, to je tvrdnja koja nema znaenje, jer je u suprotnosti
s osnovnim znaenjem rei.
Otvoreni, organizovani satanizam sedamdesetih godina je iezao, ali
elementi kulturnog satanizma su nastavili da postoje u osamdesetim godi
nama u okviru hevi metal muzike - u kojoj je bilo malo ozbiljnog
satanizma, ako se prenebregne povremeno dozivanje avola, zajedno sa
zlopotrebom droga i oiglednim potovanja satanistikih vrednosti kao to
su okrutnost, runoa, neosetljivost, depresivnost, nasilje, grubost, samodo
voljnost i neveselost. Iznikle iz adolescentnog prezira prema autoritetu, hevi
metal grupe su koristile spoljna obeleja okutnog kao deo kulturne pobune.
Moderna knjievnost, kao i filozofija i teologija, morala je da se uhvati
u kotac s uasima XX veka. Jedna od reakcija bila je cinina odvratnost
prema svetu. Godine 1925. Andre Zid je napisao: Da li ste primetili da je
na ovom svetu Bog uvek utljiv? Samo avo govori... Njegova larma zagluuje
glas boiji... avo i Bog su jedno te isto; oni sarauju... Bog se s nama igra
kao maka s miem... A onda posle svega eli da mu budemo zahvalni...
Okrutnost! To je prvobitno stanovite Boga. Zid je, razume se, poricao
istinsko postojanje Boga i avola; oni su bili samo simboli besmislenosti
kosmosa.
Sredinom veka, cinizam i skepsa su ve predstavljali tekou za ade
kvatno portretisanje tradicionalnog avola, i on je morao da se smeta ili u
mitoloke prie, ili u prie strave i uasa. D.R.R. Tolkin (1892-1973) je
borbu izmeu transcendentnog dobra i transcendentnog zla smestio u fan
tastian svet Srednje zemlje, gde Sauron, mrani gospodar Mordora, pred
stavlja Satanu. Mitologija i nauna fantastika XX veka nastoji da demonske
i aneoske osobine natprirodnih entiteta premesti u navodno naune
248 Princ tame
vanzemaljce. Filmovi 2001 i 2010 (1968. g. i 1985. g.) predstavljaju anele u
obliku bestelesnih svemiraca, a u novoj verziji filma Invazija vanzemaljaca,
oni ite i palacaju jezicima, i svojom okrutnou i sposobnou imitiranja
ljudskog oblija reprodukuju tradicionalne karakteristike demona.
Mitski prikaz najverniji tradiciji pojavio se u radu K. S. Luisa (1898
1963). Njegov najoriginalniji doprinos bila je ideja da je demonsko mo-
tivisano i glau i strahom. Odvojeni od Boga - izvora istinske hrane, demoni
lutaju svetom u potrazi za ljudskim duama. Kada im ovo ne uspe, oni
prodiru jedni druge. Nijedna koliina hrane ne moe da ispuni njihovu
beskonanu prazninu, jer oni odbijaju hleb ivota koji jedino moe da ih
zadovolji. Luis je razradio ovu ideju u knjizi Skmtejpova pisma (1942. g.);
pisma navodno pie demon visokog poloaja Skrutejp da bi svom neaku
Vormvudu dao praktinu pouku o iskvarenosti oveanstva.
U Perelandri (1943. g.), i slinim priama iz dalekog svemira, Luis
zamilja da svakom planetom vlada ojarsa - aneo. Mars nastanjuje starija
civilizacija koja je uspeno odolela iskuenjima i ivi u harmoniji s tvorcem
Maleldilom. Zbog ovekovog prvobitnog greha Zemlja je potpala pod kon
trolu izopaenog ojarse - zlog arhonta, i Maleldil Zemlju stavlja u karantin
da bi zatitio druge planete. Perelandra - Venera - je raj u koji kunje jo
nisu prodrle. Na njoj ive prelepe biljke i ivotinje, i jedan inteligentan par,
Gospodar i Gospodarica, Adam i Eva ovog mladog novog sveta. Izopaeni
arhont alje sa Zemlje zlobnog naunika Vestona da na Perelandru donese
greh i iskvari Gospodara i Gospodaricu. Maleldil reaguje tako to alje
Ransoma - istaknutog naunika, da mu se suprotstavi. Veston i Ransom
moraju da ubede Gospodara i Gospodaricu u svoja gledita, jer prvi stanovnici
Perelandre, kao i Adam I Eva, imaju potpuno slobodnu volju. avo ne moe,
a Bog ne eli da ih prisiljava. Veston ne predstavlja samo avola, ve i Zapadni
materijalizam sa svojim nastojanjem da skroji svet po sopstvenim eljama.
Vestonova lepa privrenost faustovskom znanju i moi, otvara njegovu duu
mranom anelu; u trenutku kada stie na Veneru njegova linost ve pripada
Satani.
Maleldil je Gospodaru i Gospodarici dao slobodu kretanja po planeti,
jedino im je zabranio da no prevedu na jednom suvom, nepokretnom ostrvu.
Oni moraju da imaju poverenje u Maleldila, koji, zarad njihovog dobra,
upravlja ploveim ostrvima; oni ne smeju da se hrane iluzijom da mogu da
zgru boije darove na nepokretnoj zemlji. Zli arhont ima za cilj da upotrebi
Vestonovu blagoglagoljivost, i ubedi Gospodaricu, kao i njenog mua, da
poveruju u sopstvenu volju. Veston koristi sve lukave retorike trikove,
ukljuujui i naoko razumne dokaze koji preutkuju da ispod ostrva postoji
samo bezdan. Kada Gospodarci ne apue lai, Veston se uputa u besk
onane i visokoparne debate s Ransomom. Vestonova domiljatost u ovim
raspravama je udovina, i Ransom shvata da razum ne moe da pobedi bie
koje ni malo ne mari za istinu.
Auvic i Hiroim 249
Kada za trenutak zaboravi na svoj zadatak, Veston pada u idiotsku
prazninu zla. Meu biima koja nastanjuju plovea ostrva ive male ivotinje
sline abama. Uasnut, Ransom otkriva da je suludi Veston noktom rasporio
ova bia i ostavio ih da umiru u agoniji. Ova okrutnost radi okrutnosti
primorava Ransoma da se suprotstavi zlu, i to ne u odori filozofske argu
mentacije, ve u goloj jednostavnosti - da se suprotstavi nepodnoljvoj
bestidnosti koja ga je preplavila sramotom. Bolje bi bilo, mislio je u tom
trenutku, da itav univerzum nikada nije ni stvoren, nego to se dogodila
jedna ovakva stvar.
Uvidevi da verbalna bitka s avolom nema kraja, uenjak uvia -
okiran i preplavljen odvratnou - da ga Bog poziva da se bori fiziki sirovo,
da svoje telo suprotstavi telu koje avo koristi. Izbezumljen, bolestan od
straha i zgroen, on okleva, ali Maleldilov glas ga opominje: I ja se zovem
Ransom. Poinje stvarna bitka, prsa u prsa. Rat izmeu dobra i zla ee je
konkretan i sirov nego apstraktan - ovo je Luis hteo da kae, budui da je
roman pisao za vreme saveznikog rata protiv Hitlera.
Za ora Bernanoa (1888-1948), vodeeg pisca francuskog katolikog
preporoda, zlo je sutinski nepojmljivo zato to nema sutinu: sr zla je
ledeno nitavilo; ono se krije u najdubljim delovima uma, ono kipi od mrnje
prema Bogu i udi za smru. U svojim etrdesetim godinama, Bernano je
bezmalo dopustio da ga ova tama baci u oajanje. Doavola s ovim svetom,
uzviknuo je, on pue preko svog nuklearnog arsenala, zelen je od mrnje,
u njegovom srcu nema ni trunke ljubavi. Satana je negativna linost u
sreditu zla, kao to je Hrist pozitivna linost u sreditu dobra. Bernano nije
sumnjao u njihovo postojanje. Bez vere u Satanu ovek ne moe potpuno
da veruje u Boga, dokazivao je. Razmere zla na svetu daleko prevazilaze zlo
koje ljudi pojedinano ili kolektivno mogu da proizvedu, i svi napori da se
bez ovog razumevanja svet pobolja osueni su na propast.
Bernano je svoj prvi roman Pod suncem Satane poeo da pie u
tegobnim danima prvog svetskog rata, a objavio ga je 1926. g.. Metafora
naslova je tamno svetio i nepodnoljiva hladnoa Sataninog sunca, anti-sunca,
prazne rupe na nebu koja predstavlja znak avolove moi nad nama. Glavni
deo romana se bavi opatom Donisonom, vikarom u jednom selu u Kampanji,
a kasnije parohom u Limbru. Donison je potpuno i strasno posveen Bogu.
Posledica toga je da nema bliskih prijatelja; usamljen i ranjiv, on je podloan
napadima oajanja. Njegova dua je otvorena duboko intuitivnoj spoznaji
dobra i zla. U jednom trenutku, kada je nou zalutao na neki seoski put i
ne moe da nae put koji vodi u Kampanju, susree veselog oveuljka koji
mu nudi pomo. Usluan, mio, prijateljski naklonjen, pun razumevanja,
oveuljak osvaja Donisonovo poverenje, pokazuje mu put, poklanja mu sat,
ak ga i uspava. Dobri ovek tu i tamo natukne poneto o svom pravom
identitetu: on ivi nigde, venan je s bedom, smeje se odseno i pomalo
250 Princ tame
cmizdravo. Ali zato to je Donison usamljen i ima potrebu za prijateljem,
on sebi doputa da bude nasamaren. Biu ti pravi prijatelj, uverava ga
oveuljak, Neno u te voleti.
Postepeno, Donison poinje da nasluuje ko je zapravo njegov prijatelj,
a na kraju on se i predstavlja: ,J a sam Lucifer, luonoa, ali moja svetlost je
u biti nepodnoljivo ledena. Prestani da mumla te tvoje molitve, tvoj
egzorcizam ne vredi ni piljiva boba, ruga se Donisonu. Uzima jedan kamen
s puta, visoko ga podie, i rugajui se izgovara blagoslov svetog priea.
Kada Donison pogleda u oi svog drubenika, strah ga gotovo potpuno
savlada. Meutim, na Satanino iznenaenje, i izneneenje samog Donisona,
svetenikova dua je u dubini nepokolebljiva. On smogne hrabrosti da kae
Zlom da zna da Satana lei zauvek smoden pod teretom sopstvene bede,
pretvoren u nitavilo. Istog trena, poraen istinom, avo se baca u blato,
razdiru ga strani grevi. Kada se pribere, avo pribegava svojoj poslednjoj
odvratnoj kunji: pretvara se u svetenikovog dvojnika, dvojnika u ijim
oima Donison kao u ogledalu vidi svoje sopstvene strahove i sumnje. On
je uasnut injenicom da ne postoji razlika izmeu njega i dvojnika, da je
otpor uzaludan.
Svetenik se ipak pribere i zapovedi avolu da nestane. Meutim, kada
je bio nadomak pobede, pokolebala ga je sopstvena radoznalost i tatina.
Zadivljen svojom sposobnou da prui otpor, a uz to radoznao da vidi koliko
moe da se poigrava sa svojim neprijateljem, on prelazi u napad, i zahteva
da se avo odrekne svog uticaja nad njegovim parohijanima. Satana odmah
ivne, oseajui da mu se ponovo pruila prilika, i nudi sveteniku opkladu.
Danas te je, govori mu, Bog obasuo izuzetnom milou. Donison iz ra
doznalosti zahteva da mu avo kae o emu je re. Videe, odvraa Satana.
Preplavljen ponosom, svetenik se kune: Otkriu tvoju tajnu. Iupau je
iz tebe pa makar morao da te pratim do kue. Ne bojim te se. Donison
istog asa shvata da je smetnuo s uma da snaga kojom se odupreo ne potie
od njega samoga, ve da mu je data boijom milou, i drhti posramljen, dok
mu avo odgovara smejui se samouvereno i podrugljivo. Potom odlazi,
pretei mu da e se sasvim sigurno vratiti.
Mnogo godina kasnije, kada je Donison biskup u Limbru, avo ostva
ruje svoju pretnju. Svetenici su se okupili oko postelje deteta koje umire od
menangitisa. Pretnja se ostvaruje u trenutku kada se Donison nalazi u
najdubljoj depresiji. Kada dotakne dete i shvati da je mrtvo, obuzima ga
ledeni oaj, srce prestaje da mu kuca i ini mu se da se svet pred njim rastae
i spiralno nestaje u nitavilu. Slabost i gresi ga skrhaju. Ispunjava ga strah da
su uasi ovog sveta isuvie veliki da bi ih Bog nadvladao; besan je na Boga
zbog smrti deteta; besan je na sebe to nije uspeo da pomogne detetu; sumnja
u ljubav boiju koja iskupljuje; ispunjava ga besmislena radoznalost da vidi
ta Bog zaista moe da uini i oholost zbog sopstvenih duhovnih sposob-
Auvic i Hiroim
nosti. Kombinacija je smrtonosna. Skrhan, on trai od Gospoda da dete
vaskrsne iz mrtvih. Ovo je manje molba, a vie zahtev, upuen, ne iz ljubavi,
ve iz straha. Zahtev nije uslien, jer Bog slua samo ljubav. I kada dete
samo na trenutak otvori oi, to vie nisu detinje oi, ve ga gledaju one oi
koje je nekada davno sreo usred noi, na putu za Kampanju. On uasnut
ustukne, oi se zatvore i dete se milou vraa meu mrtve. Posledice
Donisonovog greha i dalje traju, jer majka deteta, koja je za trenutak imala
nadu da e dete oiveti, sada ponovo preivljava bol. Pa ipak, uprkos svim
njegovim grekama, ivot ovog svetenika svedoi o udnji za Bogom.
Najvei sveci su izloeni najveim iskuenjima: ako je linost u celini okre
nuta Bogu, milost e doi, ponekad e nasilno i nerazumljivo provaliti.
U Doktoru Faustusu (1947. g.), romanu nemakog emigranta Tomasa
Mana (1875-1955) obraen je motiv Fausta u modernom, svetovnom okviru.
Adrijan Leverkin je kompozitor koji svoju sposobnost voljenja prodaje
Mefistofelu, u zamenu za dvadeset etiri godine intenzivne kreativnosti.
Satana dolazi kod Leverkina, i ta scena namerno nalikuje sceni u kojoj Satana
poseuje Ivana Karamazova. avo menja oblija i nain razgovora kako bi
se prilagodio Adrijanovom raspoloenju. Pojavljuje se kao onii, slabunjav
ovek rie kose, bledog lica, kukastog nosa i zakrvavljenih oiju. Njegova
odea nije besprekorna: on nosi kapu, kariranu jaknu preko prugaste koulje,
ute cipele i nepristojno utegnute pantalone.
Tokom razgovora Satana prolazi kroz metamorfoze - on je varalica,
teolog, lekar, svodnik, poslovan ovek, kriminalac, on je sve ono to odgovara
Adrijanovoj svesti, jer sve to govori potie iz Adrijanovog seanja, i on zna
samo ono to Adrijan zna. Kada mu ponudi ugovor, Adrijan ga rado prihvata,
jer i avo, i ugovor koji mu nudi potiu iz njegove sopstvene ambicije,
sebinosti i mentalnog oboljenja izazvanog sifilisom. avo mu kae: Ume-
sto to iz moje informisanosti izvlai zakljuak da ne raspolaem stvarnim,
telesnim biem, bolje bi ti bilo da zakljui kako moje bie ne samo to je
stvarno-telesno, nego da ja i jesam onaj za koga me sve vreme ti ve i dri.1
Mrana sila koja se namerila da uniti Adrijana Leverkina, bila je istovetna
onoj sili koja je koristila nacizam da bi unitila Manovu rodnu Nemaku, i
pretila da razori civilizaciju u celini.
Posle dvadeset etiri uspene godine, Leverkina su opustoile duhovne
i fizike patnje: on je izgubio sposobnost da voli, a njegovo telo je izmueno
sifilisom. Na svom poslednjem koncertu - na koji je pozvao odabrane
prijatelje i kolege - Adrijan pada s klavirske stolice, i njega odvode u duevnu
bolnicu. Poslednja nota njegovog kobnog oratorujuma Naricaljke doktora
Faustusa je visoko G jednog ela, koje se lagano gubi - to je zvuk tuge koja
se transformie, menja smisao i stoji kao svetio u noi.
1 Tornas Man, Doktor Faustus, Nolit, Beograd 1989. Prevod Dragan Stojanovi.
252 Princ tame
Pronicanje u lagodne iluzije bio je cilj Flaneri O'Konor (1925-1964),
koja je opisala svoj predmet istraivanja kao, milosrdan in na podruju koje
uglavnom dri avo. Zli nam je pomogao da oko naih dua stvorimo debelu
koru u koju je mogue proreti samo milosrdnim delom. O'Konorova je
spojila tragino gledite o stanju oveanstva i optimizam koji izvire iz boije
iskupiteljske moi. Da bi pokazala kako u svakodnevnom ivotu svaka re i
svako delo odraava bitku izmeu greha i milosti, ona je svoje prie smestila
u komian okvir svakodnevnog ljudskog ponaanja, i u posve prepoznatljiv
ambijent amerikog Juga. U njenim likovima vidimo svu apsurdnost nae
sopstvene samodopaljivosti i samozadovoljstva. U XX veku u kojem ljudi
ne samo to su nevernici, ve se ovim hvale kao vrlinom, kora samo-
dopadljivosti je toliko debela da milost u nju moe da prodre samo nasilno.
Glave O'Konorinih likova XX veka toliko su tvrde da nita osim nasilja
u njih ne moe da prodre. Neki od njih su toliko samodopadljivi da moraju
da prime snane i uzastopne okove da bi se uzdrmala njihova ljutura; drugi
ispod prividne sigurnosti skrivaju nesigurnost, strah i strepnju. U svetu koji
je toliko otupeo prema stvarnosti, pisala je O'Konorova u jednom pismu,
ne znam da li se iko moe razuveriti ako samog sebe ne ugleda u jednom
ponitavajuem mlazu svetlosti, mlazu koji e svetleti itav ivot.
O'Konorova je neke od svojih najupeatljivijih likova uzela iz miljea
junjakog protestantskog fundamentalizma, zato to je fundamentalizam,
kao i njena katolika vera, ozbiljno shvatao Bibliju, Boga i avola. Ona je
pisala s namerom da likove napravi kominim i grotesknim, kako bi pojaala
ok itoca kada uvidi da je svaka re koju im je stavila u usta potpuno istinita.
vrsto je verovala da se dobro i zlo ispoljavaju bez ambivalencije. Knji
evnost, kao i vrlina, ne cveta u atmosferi u kojoj se ne priznaje postojanje
avola - i njega samog po sebi i njega kao dramske nunosti za pisca.
Savremeni materijalista stavlja pomalo grae i u milost i u avola, i,
ne uspeva da prepozna avola kada ga vidi. O'Konorova se naroito trudila
da objasni kako veruje u avola kao spoljni, personalni entitet. Nae spasenje
se iscrpljuje s avolom, rekla je na jednom predavanju, avolom koji ne
predstavlja samo uopteno zlo, ve jednu zlu inteligenciju koje se temelji na
sopstvenoj nadmoi... elim da budem sigurna da e se avo prepoznati kao
avo, a ne kao ovakva ili onakva psihika sklonost.
Uprkos Sataninoj sposobnosti da izaziva istinsku patnju, on je, takoe,
komino apsurdan, jer svaki njegov napor Bog pretvara u priliku za dobro,
tako da avo, uvek postie ciljeve koje nije nameravao... Ja sam, vie nego
za avola, zainteresovana za znake milosti. Kada god Zli nasrne na nekog
zarad sopstvenih ciljeva, Bog koristi naprslinu koja nastaje odbranom linosti
i kroz nju uliva milost i ljubav, pisala je O'Konorova. avo je uitelj veine
lekcija koje vode samospoznaji. Nasrtaji demona uvek su prilika za milost.
Aulvic i Hiroima 253
Na likove u njenim priama avo ima naglaen uticaj. U prii Hromi
e ui prvi, deak Norton se nalazi u stanju tupe depresije zbog nedavne
smrti svoje majke. Njegov otac epard je hladan intelektualac koji misli da
samo predan rad i upornost mogu da poprave svet. Ljut na Nortona koji
neprestano misli na svoju majku, epard odluuje da deaka naui kako da
se stara o drugima i u kuu dovodi maloletnog delinkventa Rufusa Donsona.
Rufusova prebijena noga je znak njegove demonske prirode, ali on i ne eli
da je skriva. Donsonovo jasno razumevanje da je na avoljem zadatku u
kontrastu je s epardovom liberalnom iluzijom o ljudskoj dobroti i sop-
stvenoj sposobnosti da se s kriminalcima nosi. Moda ja mogu da ti
razjasnim tog tvog avola, kae on zatitniki Rufusu. Meutim, Rufus zna
bolje: Ja ve znam zato radim, i ta radim... Satana nada mnom ima vlast...
I ne samo nada mnom. Ima je i nad tobom. epardova samozadovoljna
uskogrudost sadri veu demonsku destruktivnost od Donsonovog neskri-
venog zloinatva.
Zli otac zapostavlja sopstvenog sina kako bi dokazao da je plemenit.
On je slep pred injenicom da su Donsonove fundamentalistike ideje i
linost poele da dominiraju Nortonom. Rufus ima demonsku prirodu, ali
on je istovremeno i sredstvo boije istine protiv epardovog bezoseajnog
liberalnog dogmatizma. epard ispria deaku da njegova majka ivi samo u
njihovom seanju, ali Donson mu govori da ona ivi na nebu meu zve-
zdama, i Norton poveruje delinkventu - koji po vienju O'Konorove vie
govori istinu nego Separd. Na kraju, poto ga je Rufus bezbroj puta izneverio,
epard konano shvata da je izdao Nortona. Ljubav prema sinu ga kasno
preplavi i s oiju skida naslage samoobmane. On shvata da je sopstvenu
prazninu nezasito ispunjavao dobrim delima. Zanemario je sopstveno dete
da bi nahranio predstavu o sebi. Video je istinskog avola, ispitivaa srca,
kako ga pakosno gleda kroz Donsonove oi. Ali, bilo je isuvie kasno. U
sobi u potkrovlju, gde je epard postavio teleskop da bi Rufusa pouio
astronomiji, Norton se obesio o gredu - s nje se bacio da bi svoju majku
naao meu zvezdama.
U poslednjem romanu O'Konorove, Nasilni uspevaju, dominira bitka
izmeu avola i milosti. Zli likovi su vie nego demonski; oni su manifestacija
samog Satane. Autorka nije imala strpljenja s kritiarima koji nisu uspeli da
shvate iji su to glasovi bili. Ako je savremeni italac toliko dehristijanizovan
da ne prepoznaje avola kada ga vidi, bojim se za prijem ove knjige,
uzviknula je potiteno. Glavni lik je mladi Tarvoter - mladi koji je odrastao
na jednoj zabitoj farmi uz starog roaka, proroka evangeliste, koji modernom
oku deluje groteskno, ali svaka re re koju izgovori izraava pievu istinu.
Stari Tarvoter je odgojio deaka tako da on veruje da je, takoe, izabran da
bude prorok. U sreditu romana je borba izmeu zova svetovnog i prorokog
ivota, koja se odvija u srcu mladia.
254 Princ tame
Ubrzo nakon smrti starog Tarvotera, deak u svesti uje glas stranca
koji mu se esto javlja i ubeuje ga da se okane prorokovanja. Glas je
Tarvoterova senka, sve ono to se u njemu suprotstavlja tekom ivotu
rtvovanja - iako ga je starac uveravao da je za takav ivot odabran. To je,
takoe, glas Satane. I kako se mladi Tarvoter postepeno pribliava Satani,
glas stranca mu postaje sve prisniji, sve dok taj glas nije, tu i tamo zvuao
kao glas stranca; poeo je da osea da tek sada otkriva sebe. Na kraju,
stranac mu postaje toliko blizak da je sada njegov prijatelj - a ne vie
stranac.
Ba kao to je istinita svaka re koju je izgovorio stari Tarvoter - ma
koliko zvuala neuverljivo, svaka re koju izgovori stranac, ma koliko zvuala
razumno, jeste la. Glas stranca govori da je starac lud; on porie milost,
vaskrsenje, pakao; on ismeva proroke Starog zaveta i Isusa. Tarvoterov
Satana, ba kao i Ivanov i Leverkinov, porie sopstveno postojanje. Ne
postoji neto tako kao to je avo. To mogu da ti potvrdim iz sopstvenog
iskustva. U to sam siguran. Ironija je viestruka. Budui da je avo laov,
sve to kani da uini licemerno je, i njegova izjava da ne postoji jeste la.
Meutim, na kraju avo je ipak prinuen da kae istinu, i on samog sebe
odaje kade mu se omakne i kae da on zna da avo ne postoji - i to ne iz
iskustva, ve iz sopstvenog iskustva, iskustva sebe samog. A kada kae da
tako neto ne postoji, on nenamerno otkriva istinu da je zlo konano samo
nitavilo, negacija stvarnosti.
Nastojei da izopai Tarvotera, avo se svim silama upinje da ga
nagovori da u jezeru, kraj kojeg letuju, udavi maloumnog roaka Biopa.
Dok Tarvoter pogledom obuhvata jezero, Satana mu provlai ideju o dav
ljenju deteta, primeujui da voda postoji iz vie razloga. Tarvoter se sloi,
i dotadanjeg stranca prihvata kao prijatelja. Meutim, kada je Satana
postao prijatelj, u mladievoj dui se javlja novi stranac - koji nasilniko
delo pretvara u priliku za milost. I ponovo je avo nadmudrio samog sebe,
jer voda zaista postoji iz vie razloga, i u trenutku kada potapa deaka,
Tarvoter ga krsti.
Pa ipak, Tarvoter i dalje daje prednost svom prijatelju, ak i kada se
sila milosti uzdie u njemu; potrebno je jo nasilja da bi milost pobedniki
trijmufovala. Uviajui da je Tarvoter poeo da mu izmie iz aka, Satana
uzima oblije oveka i pojavljuje se u bledoljubiastom automobilu, nudei
mu da ga poveze. Kada mu d tenost u kojoj je droga, Tarvoter je ispija
uzvikujui: Bolja je od hleba ivota. Drogiranog mladia voza odvodi na
jedan uvik usred ume i siluje ga. Kada se Tarvoteru povratila svest i kada
je shvatio ta se dogodilo, on pali vatru kako bi oistio zagaenu zemlju.
Tarvoter je potresen i preobraen. Njegove uagrene oi vie ne deluju
prazno, niti deluju kao da mu slue samo da bi ga dalje vodile kroz svet.
One deluju kao ugljevljem dotaknute oi proroka koje vie nikada nee sluiti
Auvic i Hiroima 2Si
za gledanje obinih prizora. Cilj avola je bio da na rubu spasenja Sepa
Tarvotera, ali Gospod je to iskoristio i oteo ga sa samog ruba pakla.
Omamljen silovanjem, Tarvoter podie svoju poslednju odstupnicu
prema Bogu. Hoda drumom koji ga vodi prema imanju na kojem je odrastao,
a kada tamo stigne, avo se jo uvek mota oko njega, okruuje ga vreli,
sladunjavi vazduh, ljubiasta senka mu pritie ramena, ali on se sada
oslobaa razgonei je. Na poetku romana, mladi Tarvoter je pokuao da
spali imanje, zajedno s telom staraca, kako bi unitio duh prorotva, ali u
tome nije uspeo. Sada on to ponovo pokuava, ali ovaj put da bi plamenu
predao Satanu. Ovog puta uspeva. JDuh mu je usplamteo kada je video da
e njegovog neprijatelja uskoro progutati zahuktali plamen. Zli, koji je u
Tarvoterovoj svesti preao dugaak put - od stranca, preko prijatelja, do
neprijatelja, sada zauvek nestaje. Tarvoterove oi plamte istim sjajem, i
mladi uje zov prorotva: idi i upozori decu boiju na stranu pobedu
milosti. Stari prorok je pre mnogo godina osetio da je pozvan da ide u grad;
sada mladi prorok upravlja svoj pogled prema gradu - svoje oprljene oi,
crne u dubinama, i postojano kree napred, licem okrenut ka gradu u kome
su usnula deca boija.
Flaneri O'Konor je istrajno tvrdila da avo postoji, i to usred drutva
u kojem je sve vie dominirao materijalizam i relativizam. U ovom drutvu,
koje je nepokolebljivo reeno da porekne stvarnost radikalnog zla, zlo je
oiglednije nego ikada ranije.
Ilustracija: Gvozdena maska.
Sprava koriena za javno kanjavanje ena u Zapadnoj Evropi.
U upotrebi priblino od 1500. do 1800. g.
NAENJ E
Z L A
Radikalno zlo se globalno ispoljava u genocidu, terorizmu i pripre
mama za nuklearni rat. Individualno, ono se ispoljava u bezobzirnim i
okrutnim delima. U magazinu Tajm od 24. avgusta 1987. g., opisano je stanje
svesti dvadesetetvorogodinjeg Majkla Hagana, koji je ispalio itav arer
na devojku koju nikada ranije nije video, i ubio je, ege radi... Njemu nije
stalo do Keli Mozjer, ni do njene porodice, ni do njenih snova da e postati
model, ili injenica da ona nikada nije bila lan ni jedne bande. Uinio sam
neto, poznat sam' - razmee se, a usne mu se razvlae u irok osmeh, dok
se etka iza reetaka okrunog zatvora u Los Anelesu. Ovo je stanje svesti
osobe koja se potpuno predala radikalnom zlu, i koje se ponosi, i ushiena
je to je tako postupila. To je istinsko lice Satane; za razliku od romantiarske
vizije plemenitog ratnika, ovo lice je grozno, sirovo i maloumno. Ono prkosi
iskupljenju.
Pria o Majklu Haganu nije samo pria o jednoj unitenoj dui; ona
je, takoe, simptom savremenog ljudskog drutva koje rasipa svoje bogatstvo
na oruje i odbija da se suoi sa svojim moralnim i socijalnim problemima.
Radikalno zlo je uvek postojalo; ono sada preti da nas potpuno nadvlada.
Kakva moe da bude istinski zla osoba? Postoji razlika izmeu pojed
inanog htenja volje i generalnog, sveukupnog usmerenja volje neke osobe.
Svako u ivotu poini neko zlo, ali osoba ija je volja generalno okrenuta
prema svetlosti, nije zla osoba. S druge strane, postoje ljudi koji itavu svoju
linost utapaju u tamu, ljudi koji su digli ruke od svojih htenja i svoje linosti
i ive za zlo. Ovi ljudi su esto naoko armantni, ak poseduju harizmu, a
ponekad deluje kao da ine dobro. Ali posledice njihovog uticaja na ljude
oko njih su neizmerno razorne; kada jedan Hitler, ili jedan Staljin steknu
poloaje velike moi, oni mogu da uzdrmaju zemlju iz temelja.
Plitke materijalistike pretpostavke savremenog Zapadnog drutva su,
preziranjem ili lanim uvaavanjem transcendentnih vrednosti, uspeno spre-
ile zanimanje za radikalno zlo. Sekularni napori da se zlo definie (kao i da
se protiv njega bori) u isto naunim pojmovima, svode se na genetiku ili
okolinu. Oni po definciji iskljuuju ideju radikalnog zla. Radikalno zlo je sila
koja transcendira ljudsku svest, i stoga nije predmet racionalane analize ili
kontrole - osim u sluaju kada bi bila identifikovana kao takva. To je sila
260 Princ tame
koja deluje na mnogim nivoima. Ona moe da deluje kao svestan slobodan
izbor volje, iako mnogo ea deluje u nesvesnom, i utie na nae ponaanje
na naine koje mi ne uviamo. Ona moe da deluje transpersonalno i da
utie na itave grupe, ak i nacije; ona ak moe da bude kosmika sila koja
transcendira oveanstvo u celini.
Postojanje radikalnog zla je odmah jasno svakoj direktnoj moralnoj
intuiciji. Mi moramo da nauimo da ga prepoznajemo, jer je to problem koji
duboko dira i linost i drutvo. Ako to ne uinimo, neemo imati naina da
ga kontroliemo.
Ali ako radikalno zlo nedvosmisleno postoji, nije jasno da li postoji
linost koja ga kontrolie. Da li takva linost postoji i nosi ime avola, ili
nosi neko drugo ime? Prvi korak u pristupu ovom pitanju jeste definisanje
avola kao osobe ili linosti koja poseduje svest, volju i inteligenciju, i ije
su namere potpuno usmerene na izazivanje patnje i bede, patnje i bede radi.
Da li je ovo definicija imaginarnog bia, ili da li takvo bie postoji
izvan ljudskog uma? Ovom pitanju nauka ne moe smisleno da pristupi,
budui da je ona po definiciji ograniena na istraivanje fizikog, i ne moe
nita da kae o spiritualnom. Za veinu ljudi dananjice izjava da ovo pitanje
nauka ne moe da izuava, jednaka je iskazu da ono uopte ne moe da se
izuava. Ovakve pretpostavke, koje se jo uvek iroko smatraju zdravorazum-
skim, danas preispituju filozofi, naunici, istoriari, kojima je poznata nedo
voljna utemeljenost svakog pogleda na svet. Da li avo postoji ili ne postoji,
to potpuno zavisi od pojedinanog pogleda na svet. Po materijalistikom
stanovitu koje dominira Zapadnim drutvom gotovo tri veka, avo nedvos
misleno ne moe da postoji. Meutim, kako ovo gledite postepeno slabi,
doputeno nam je da ovo pitanje ponovo postavimo.
Kakve su indikacije da avo - transcendentna linost potpuno predana
zlu - zaista postoji? Ovom pitanju moe da se pristupi na dva naina. Prvo,
kakvi pokazatelji postoje izvan okvira otkrovenja i religije? I drugo, kakvi
pokazateji postoje u kontekstu religije?
Prirodno rezonovanje nam daje odreena pokazatelje da avo moe
da postoji. Prvo, mi svet ne doivljavamo kao moralno neutralan. Psihologija
potvruje da mi veoma rano poinjemo da doivljavamo stvari kao dobre ili
zle, iako se sa zrelou nauimo rafiniranostima ambivalencije. Iskustvo dobra
i zla odnosi se i na ono to se nama ini, i na ono to mi inimo drugima.
Takoe, mi oseamo dobro i zlo i izvan ljudske rase. Mi rak, menangitis i
druga prirodna zla smatramo ljagom na obrazu univerzuma. Takoe, mi
nasluujemo zlo u biima koja mogu da postoje u kosmosu, bilo da su to
aneli ili vanzemaljci. Kad god zamiljamo vanzemaljce kao stvarne osobe
koje poseduju intelekt i volju, mi ih zamiljamo sa sposobnoi injenja dobra
i zla, sposobnou da pate i da drugima nanose patnje. Nema razloga za
pretpostavku da je aktivno zlo u univerzumu ogranieno na oveanstvo.
Znaenje zla 26J
Takoe, ne postoji razlog za pretpostavku da uzrok ljudskih zla lei
iskljuivo u ljudskoj prirodi. Mi se pripremamo za nuklearni rat koji e u
najmanju ruku doneti oajniku patnju hiljadama, milionima ljudi. Mnogi
pretpostavljaju da je ova bezgranina destruktivnost samo produetak indi
vidualne ljudske destruktivnosti. Istina je da u svakom od nas postoji zlo, ali
zbrajanje ak i toliko velikog broja pojedinanih zla ne moe da objasni
Auvic, da i ne pominjemo unitenje planete. ini se da je zlo na ovom nivou
i kvalitativno i kvantitavno drugaije. To vie nije individualno zlo, ve
transpersonalno zlo, koje moda izvire iz kolektivnog nesvesnog. Ili je moda
ono istinski transcendentno, moda je ono jedan entitet koji postoji i izvan
i unutar ljudskog uma. Prirodne indikacije o postojanju avola su sugestivne,
ali nedovoljne za donoenje jasnog zakljuka.
Meutim, unutar hrianskog (ili islamskog) pogleda na svet, dokazi
su snani. Hrianska epistemologija se temelji na Svetom pismo i tradiciji,
i oba ova izvora nedvosmisleno potvruju postojanje avola. Istina je da se
verovanje u avola ne nalazi u jezgru hrianstva, i da nijedna od glavnih
hrianskih tradicija ne insistira na ovom verovanju kao na dogmi. Meutim,
intelektualano je neodbranjivo istovremeno potvrivanje hrianstva i gledita
koja su u suprotnosti sa Svetim pismom i tradicijom.
Pa ipak, ak i kada bi to bilo poeljno, mi ne moemo da se vratimo
pogledu na svet u kojem je avo jednostavno prihvaen kao takav. Mi ne
moemo da se vratimo naivnom prihvatanju starih (ili ak novih) ideja, zato
to nikada ne moemo da prevaziemo nau samosvest i ironinu distancu
prema njima. Mi ne moemo da verujemo u avola na nain na koji su ljudi
XVI veka u njega verovali, zato to su nam poznati argumenti za i protiv
postojanja avola koji nisu bili poznati ljudima tog veka. Ovo ne znai da
avo ne postoji, ili da mi u njega ne moemo da verujemo - ve samo znai
da smo sada svesni nedovoljne utemeljenosti bilo kojeg verovanja ili sistema
verovanja.
Bilo da verujemo ili ne verujemo u avola, mi, na nau veliku nesreu,
zatvaramo oi pred radikalnim zlom koje Satana simbolizuje. S radikalnim
zlom moramo da se nosimo i praktino i filozofski. U filozofiji, mi moramo
da probijemo uska ogranienja materijalistikog redukcionizma i istraujemo
radikalno zlo kao istinski fenomen; drutveno, mi moramo da sprovodimo
projekte iji je cilj minimiziranje sila zla na svetu; psiholoki, mi moramo da
nastojimo da integriemo zlo u sebi.
Ako avo odista postoji, ta je on? Ako ova ideja uopte ima bilo
kakvo znaenje, on je tradicionalni Princ tame, mona linost ija je snana
inteligencija i volja usmerena na razaranje kosmosa i zadavanje jada njegovim
stanovnicima. On je personifikacija radikalnog zla i on nikada nee biti
beznaajan, zato to su ljudi oduvek teili razumevanju zla i borbi protiv zla.
262 Princ tame
Ova tenja, ova potreba, jeste znak da znaenje postoji, ma koliko nam se
inilo da ga tama skriva od naeg intelekta.
Moda ljubav moe da uini ono to intelekt ne moe. Moda se kroz
oblak neznanja moe prodreti strelom ljubavi. Jer ako i inimo zlo, mi takoe
volimo, a ljubav je lek za zlo. Pozvani smo da se sa zlom borimo, ali smo
takoe pozvani da nauimo KAKO da se s njim borimo. Zlu se ne moemo
uspeno suprotstaviti mrnjom i pukama. Zlo ne moe da se porazi zlom,
negacija negacijom, teror terorom, raketa raketom. Proces negacije mora da
se preokrene. Negacija moe da se prevazie samo afirmacijom; zlo moe
da se integrie samo dobrom; mrnja moe da se stia samo ljubavlju. Jedini
odgovor na zlo koji je dao ploda bio je Hristov odgovor, ili odgovor Aljoe
Karamazova, a to znai ivljenje ivota ljubavi. To znai ono to je oduvek
znailo: poseivanje bolesnih, davanje sirotinji, pomaganje onima kojima je
pomo potrebna. Ovo takoe znai da treba teiti razumevanju naina na
koji dla ljubavi mogu da se usavre u kompleksim, modernim drutvima u
kojima su nesigurnost i besmisao iroko rasprostranjeni. I iznad svega, to
znai odgajati decu, voleti ih, ne povreivati ih, tako da budue generacije
budu manje deformisane, kako se Majki Hagan ne bi iznova beskonano
pojavljivao. Ovaj recept je oduvek bio isti; napokon, treba ga samo slediti.
Svako zna do ovo nije jednostavno. Lake je ii avolovim putem
mrnje, nasilja i ravnodunosti. Ali put avola nije samo moralno pogrean,
on je i glup. On nikada nee dati rezultata; nikada nije ni davao. Nasilje uvek
izaziva nasilje; mrnja svuda izaziva mrnju. Svaki dan nas podsea da ovo
jo uvek nismo nauili. avo stoji kao slepac obasjan suncem i vidi samo
tamu, iako stoji usred sjajnih zelenih polja, Bogom danih. Dosta smo mislili
na nain avola. Vreme je za nov nain razmiljanja.