Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.

rs
1

Drako Dragovi
25 . mart. 2012.




Nuklearni Satana





Rusi i Amerikanci se ve decenijama, to javno to tajno,
prepucavaju u vezi naoruanja, i to nee nikad da se promeni.
Svako od njih ima svoje adute i vrlo retko se dogaa da jedna
strana javno prizna da nema odgovor na vojne pretnje druge
strane. Satana je bio jedan od tih pretnji, dokazavi da sa njim
nema ale.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
2


Postoji bilateralan dogovor Rusije i Amerike o smanjenju i ogranienju
stratekog ofanzivnog naoruanja (itaj atomskog naoruanja) i on se naziva
START (STrategic Arms Reduction Treaty). Prvi dogovor je postignut u Moskvi
1991. godine (START I), i tom prilikom je iz arsenala naoruanja velikih sila
povueno ukupno 1.600 nuklearnih interkontinentalnih balistikih raketa koje
su mogle da budu lansirane sa podmornica i bombardera, sa ukupno preko
6.000 nuklearnih bojevih glava
1
. Drugi dogovor (START II) su 2010. u Pragu
potpisali predsednici Medvedev i Obama i on je stupio na snagu u januaru
2011. godine.
ini se lako i mudro, ak sa primesama romantike, ali se ne treba zavaravati
ispod povrine kljua, i neprestano se smiljaju novi naini kako doskoiti
drugoj strani, ak i na prljavi nain. Ono to bih ovde eleo to je da pomenem
jedan projekat koji je izazvao paniku kod druge strane jednostavno, na njega
nije bilo odgovora. O emu se radi?
Radi se o sovjetskom stratekom balistikom kompleksu R36 koju su oni sa
ponosom nazvali Vojvoda (rus. ). Kada je amerika pijunaa
saznala o kakvim se monstruoznim projektilima radi, kosa im se digla na glavi
jer su ubrzo shvatili da nemaju naina da se suprotstave eventualnom prvom
udaru ovih raketa. Zato su im dali ime Satana (SS18), i brebolje pokrenuli
politiku inicijativu za pregovore o razoruanju. Jedan od zahteva na kome
izriito istrajavali je bio da se Satana bespogovorno povue iz svih ruskih
kopnenih i pomorskih baza.


Lansiranje konvencionalne rakete
koja je napravljena na osnovu balistike
rakete 15A18 Satana. Lansirna teina joj je
211 t, duina 34 m, i moe da na visinu od
300900 km odnese kosmiki aparat ili grupu
satelita max teine do 3,7 t. Jedno civilno
lansiranje kota oko 18.000.000 evra.
Na slici se vidi trebutak paljenja motora
prvog stepena rakete. Levo od repa se vidi
odbaen klip, koji je titio pogonski motor od
uticaja gasova prilikom hladnog starta.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
3

R36 oznaava porodicu interkontinentalnih balistikih projektila i
kosmikih raketa koje su Sovjeti izgradili tokom Hladnog rata. Prvobitna verzija
R36 proizvedena je pod sovjetskom industrijskom oznakom 8K67, dok joj je
NATO dao naiv SS9 Scarp. Kasnija verzija, oznaena kao R36M (na ruskom
P36M), proizvoena je pod oznakama 15A14 i 15A18, dok ih je NATO
rezignirano oznaavao kao SS18 Satan.
Ameriki generali i vojni analitiari iz Pentagona su smatrali da bi u sluaju
da prvi napadnu Sovjeti bili u znatnoj prednosti, naroito zbog vrlo velike teine
izbacivanja
2
i izuzetno velikog broja povratnih letilica
3
(PL; rus. ).
Neke verzije R36M nosile su i po 10 bojevih glava i 40 penetracionih pomoi
4
,
a postojala je opasnost i od poveavanja tih brojki. Strah je bio utoliko vei to
su savremeni ameriki projektili, kao to je Minuteman-III (LGM-30G), mogli
da ponesu najvie tri samonavoene bojeve glave.


Levo: Povratna letilica (PL) Mk-6 je bio oruje tokom Hladnog rata i predak veine kasnijih
Nasinih povratnih kapsula. Koristila je ne-metalni ablativni termiki tit. Povratna teina je
bila 3.360 kg a duina 3,1 m. Od ezdesetih, ovakav vrh je postao tipian za balistike rakete.
Desno: sistem Chevaline koji treba da povea probojnost (penetrabilnost) britanskih
bojnih glava Polaris projektila. Nastao je kao odgovor na novi tit oko Moskve, a cilj mu je
bio da makar 1 glava pogodi cilj. Bojeve glave nisu montirane a stajale bi levo i desno od
busa. Srebrne cevi, okrenute gore i dole, sadre laserske mamce. Ima ih ukupno 27. Vidi
se i hidrazinski tank za pozicione trastere. Na samom dnu se ne vide dve mlaznice motora
koji slue za odvajanje sistema od II stepena bustera projektila. Glavna struktura sistema
se sastoji od aluminijumbalzaaluminijum sendvia.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
4



Na slici su crvenom bojom naznaene povratne letilice na amerikom MIRV projektilu
Peacekeeper.


Levo: tri bojeve termonuklearne glave W76/Mk21A montirane na platformu (PBV,
odn.(bus) MIRV Minutemana; desno: poklopac vrha rakete.

Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
5


Testiranje povratnih letilica MIRV Peacekeeper. Vide se svih
8 ispaljenih samo jednim projektilom. Svaka linija predstavlja
putanju pojedinane bojeve glave, od kojih svaka ima snagu
25 puta veu od bombe baene na Hiroimu.

OPIS
R-36 (SS-9 Scarp, 8K67) je bila dvostepena
raketa iji su motori sagorevali samozapaljivo dvo-
komponentno teno gorivo nesimetrini dimetil-
hidrazin
5
(UDMH) kao gorivo i azot-tetraoksid kao
oksidator. Nosila je tri vrste povratnih letilica (PL)
projektovanih posebno za ove projektile:
Mod.1 i Mod.2 su nosili po jednu nuklearnu
bojevu glavu od 18 odn. 25 megatona
6
.
Mod.4 je nosio tri viestruke nezavisno
navoene povratne letilice
7
(MIRV).
Postojala je i verzija Mod.3 koja je trebalo da po
niskoj orbiti leti kosmosom
8
, ali nije ula u
naoruanje zbog ogranienja uvedena Sporazumom
o korienju kosmosa koji su izvorno potpisale SSSR,
SAD i Velika Britanija 1967. godine.
Projektili tipa R-36P (-36, 8K67) bili su
predvieni da nose bojeve glave Mod. 4, dok je tip
R36O (slovo O d ) trebalo da nosi Mod. 3
FOBS. Tipova projektila R36 i R36P lansirani su iz
ukopanih zatienih betonskih silosa.
Metod za merenje jaine neke
eksplozije sastoji se u upo-
reivanju energije koju bi oslo-
bodila eksplozija adekvatne koli-
ine klasinog eksploziva TNT. Je-
dinica energije je tona TNT, koja
oslobaa 4,184 gigadula. Mnogi
neznaju da je dinamit 60% jai od
TNTa. (oko 5,5 MJ/kg prema 4,7
MJ/kg za TNT).
Bomba baena na Hiroimu
stvorila je energiju jednaku 15
kilotona TNTa.
Tokom Hladnog rata SAD je
isprobao hidrogensku bombu jai-
ne 25 Mt TNT, a Sovjeti (bomba
) od 50 Mt.
Energija od 1 Mt TNT mogla bi
da zadovolji energopotrebe je-
dne prosene amerike poro-dine
kue preko 100.000 godina.
Dogaaj u Tunguzijii 1908. Oslo-
bodio je energiju od oko 30 Mt
TNT.
Razorni zemljotres koji je
pokrenuo katastrofalni cunami u
Indijskom okeanu 2004. na povr-
ini je oslobodio energiju jednaku
26,3 megatone TNTa.
Smatra se da ukupni nuklearni
arsenal na Zemlji broji 30.000
nuklearnih glava destruktivne
snage jednake eksplozili 5.000
Mt, odn. 5 gigatona
(5.000.000.000 tona TNTa).
Procenjeno je da je energija
kojom je najvei komad komete
Shoemaker-Levy 9 udario1994. u
Jupiter bila priblino jednaka 6
miliona megatona (odn. 6
milijardi tona) TNTa.
Anihilacijom 1 kg materije
nakon sudara sa 1 kg ant-
imaterije stvorila bi se energija
jednaka 43 megatona TNTa.
Smatra se da je udarna enegrija
asteroida koji je istrebio dino-
saure iznosila oko 96 miliona
megatona TNTa.
Eksplozija jedne supernove
oslobaa kolosalnu energiju od
oko 10
28
megatona TNTa.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
6

R-36M (SS-18 Satan) su po konstrukciji bili
skoro istovetni sa R-36, ali su imali mogunost da
kao MIRV teret nose po 10 bojevih glava, svaka od
po 550-750 kt, ili jednu glavu od 20 Mt. Teina
izbacivanja ovih projektila je bila 8.800 kg, tako da su
ovi sovjetski projektili bili najtei interkontinentalni
nuklearni projektili na svetu; najtei ameriki
pandan, Peacekeeper, koji je nosio 10 glava od po
300 Kt, bio je teak svega 4.000 kg.
R36M ine dva stepena. Prvi stepen ima potisak
od 460 t (4,5 MN), sa motorom koji se sastoji od 4
jednokomorna bloka (ima 4 mlaznice). Glavni motor
drugog stepena je jednokomorni, potiska 77 t (755
kN).
Zbog specifinosti skladitenje, radni vek ovih
raketa u punoj borbenoj gotovosti je 1015 godina,
sa potencijalima za eksploataciju do 25 godina.
VERZIJE R-36M (SS-18 Satan)
R36M (po NATO klasifikaciji SS18 Mod.1,
indeks 15A14): Ova dvostepena raketa je
nosila jednu veliku povratnu letilicu (PL) sa bojevom
glavom od 1825 Mt na udaljenost od oko 6.000 km.
Poetkom 1971. na kosmodromu Pleseck sprovoeni
su prvi testovi hladnog lansiranja, dok su prvi
letovi obavljeni krajem 1972. Faza testiranja Mod.1
sa razliitim bojevim glavama zavrena je poetkom
1975. Do kraja 1977. razmeteno je ukupno 56
projektila, koji e do 1984. svi biti zamenjeni sa
Mod.3 ili Mod.4. Za ovo oruje se u Americi smatralo
da je osmiljeno za napade na njihove kontrolne
centre balistikih raketa tipa Minuteman. Tada se
prialo da bi ove rakete mogle da pretvore ejenske
planine
9
u ejensko jezero.
R36M (SS18 Mod.2): Ovaj projektil je
sadravao sekciju koja je nosila teret (PostBoost
Vehicle
10
, odn. bus) i 8 PL od kojih je svaka nosila
bojevu glavu od 0,5 do 1,5 Mt dometa oko 5.500
km. MIRV su smetene u parovima, a PBV sa
komandnim ureajima i pogonskom jedinicom
Balistike rakete su velike 10
30 metara. Poto lete brzinama
preko 24.000 km/h i nose
nekoliko tona tereta, moraju da
budu lagane.
Po lansiranju, prvih 50 sec one
lete relativno malom brzinom
kroz gue slojeve atmosfere pod
uglom od 45, a onda ubrzavaju
do visine od 350 km, nakon ega
se gase i otpadaju poslednji
raketni stepeni i motori
pogonska faza leta je zavrena
(boost phase). Trajala je 15
minuta. Ovo je idealna faza za
presretanje projektila.
Dok projektil lebdi na vrhu
trajektorije, sekcija koja nosi
projektile, Post Boost Vehicle ili
bus, vri poslednja podeavanja
kursa. Rakete sa 1 glavom se tek
tada usmeravaju ka cilju, a one sa
vie oslobaaju se jedna po jedna i
usmeravaju ka svojim ciljevima.
Tada se izbacuju mamci za
protivraketne radarske sisteme
kopije bojevih glava, baloni, i sl..
Ta faza se naziva PostBoost i
moe da traje sve dok projektil ne
dospe na vrh trajektorije 1.300
km iznad Zemlje. Posle ove faze,
na putanju projektila utie jedino
sila gravitacije.
Bojeve glave, kao i mamci i
ostaci projektila, lebde na vrhu
balistikog luka i postepeno se
irei, zapoinju svoj individualni
slobodni pad. Ovo je najei deo
trajektorije (traje oko 20 min.), i
naziva se Sredinja faza
(Midcourse Phase). Pred kraj
faze, pre ulaska u atmosferu,
bojeve glave postiu maksimalnu
brzinu.
Krajnja faza (Therminal
Phase) poinje kada prvi
molekuli vazduha ponu da koe,
zagrevaju i sagorevaju tanke
mamce i ostake projektila. Ova
faza traje oko 5 min. i tada radari
i sateliti mogu da detektuju glave.
Vazduh zagreva i usporava i
bojeve glave, ali one su zatienje
od toplote i pritiska. Glave
najveeg dometa padaju pod
uglom od ~12, a one manjeg
dometa ~45.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
7

nalazili su se u konusnom vrhu R36M. Prva testiranja Mod.2 zapoeta su
1973. a do 1978. razmeteno je oko 132 rakete. Zbog izvesnih problema
sa PBV, do 1983. sve su zamenjene sa Mod.4. varijantom.
R36M (SS18 Mod.3): Ova raketa je nosila jednu veliku PL, zapravo
unapreenu verziju SS18 Mod.1. Samo par meseci poto je u avgustu
1976. godine R36M (15A14) uao u naoruanje, zapoeti su radovi na
usavrenoj verziji. Ti projektili su kasnije dobili oznaku R36M UUTH (rus.
-36 , 15A18), a razvio ih je konstruktorski biro Junoje (
586). R36M UTTH je mogao da nosi dva razliita nosna konusa. Povratna
letilica SS18 Mod.3 nosila je bojevu glavu od 1825 Mt.
R36M UTTH (SS18 Mod.4, indeks 15A18): Svrha ovog stratekog
raketnog kompleksa tree generacije bila je da napadnu i unite balistike
projektile i utvrene ciljeve u USA. Sa poveanjem njihove preciznosti
11

usledilo je smanjivanje teine bojevih glava ali i poveavanje njihovog
broja sa 8 na 10. To je znailo da je jedna raketa mogla da tue 10 ciljeva i
atomskim udarom pokrije povrinu od 300.000 km
2
. Prema zapadnim
procenama, Mod.4 je mogao da nosi do 14 PL. Probna testiranja R36M
UTTH zapoeta su u oktobru 1977. (od 19 dva su bila neuspena), a ve u
oktobru sledee godine prve jedinice su dobile ovo naoruanje. Tokom
1980. razmeteno je ukupno 120 projektila R36M UTTH, zamenivi
poslednje preostale projektile R36 (SS9), a do 1987. postignut je
ukupan broj od 308 razmetenih projektila, to je bio maksimum
dozvoljen SALT1 ugovorom. Visoka pouzdanost kompleksa potvrena je
sa 159 uspenih lansiranja izvedenih do kraja 2000. godine, od kojih je
samo 4 milo neupeno. Procene su bile da su SS18 Mod.4 bile kadre da
unite 65 do ak 80% svih US nuklearnih silosa koristei po dve bojeve
glave za svaki. ak i posle takvog napada, procenjeno je da bi preostalo
jo preko 1.000 R36M UTTH sposobnih da udare na ostale amerike
ciljeve. Posle 2009. godine, sve SS18 Mod.4 su zamenjene novijom i
boljom SS18 Mod.5.
R36M2 (SS18 Mod.5, indeks 1518): Novija i mnogo
preciznija verzija etvrte generacije, SS18 Mod.5, mogla je da se smesti u
prepravljene silose prethodnih projektila, omoguavajui da SS18 ostanu
stoer sovjetskih stratekih raketnih snaga kada su u pitanju udari po
utvrenim metama. Mod.5 je nosio 10 MIRV, duplo jaih od onih na
Mod.4. (Zapadni izvori su pominjali da je snaga svake bojeve glave od 750
kt do 1 Mt, dok su Sovjeti prijavljivali od 550 do 750 kt.) Poveanje snage
bojevih glava Mod.5, uz poveanje njihove preciznosti, omoguavao je
Sovjetima da odre dovoljno bojevih glava za unitavanje utvrenih ciljeva
ak i nakon ukidanja 50% tekih projektila koliko je zahtevao START
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
8

ugovor. Tehniki zahtev za izgradnjom modernijih tekih balistikih
projektila pojavio se u junu 1973. godine. Projektili su kasnije dobili
oznaku R36M2 Vojvoda i industrijski indeks 15A18M. Njihova
konstrukcija je zavrena u junu 1982. R36M2 je sadravao seriju novih
inenjerskih reenja. Motor drugog stepena je kompletno ugraen u
rezervoar goriva (ranije se to koristilo jedino kod podmornikih nuklearnih
projektila SLBM) a povean je transportnolansirni kontejner
12
. Za razliku
od R36M, 10 bojevih glava u PBV je bilo rasporeeno u specijalne
ramove u dva kruga. Letni testovi R36M2 sa 10 MIRV zapoeti su 1986. a
dovreni 1988. Prvi razmetaj ovih projektila poeo je u avgustu 1988.
godine. U to vreme to su bile najjae nuklearne rakete, koje su
garantovale strategiju povratnog udara.
R36M2 (SS18 Mod.6, indeks 1518): Letni testovi
projektila R36M2 sa jednom bojevom glavom (SS18 Mod.6) snage 20
Mt zapoeti su u septembru 1989. a razmetanje prvih 10 zapoeto je u
avgustu 1991. Jedna od namena ovih velikih bojevih glava jeste njihovo
detoniranje na velikim visinama radi unitavanja elektronike i
komunikacija stvaranjem vrlo snanog elektromagnetnog udara. SS-18
Mod.6 su povuene krajem 2009. godine.
R36M3 : kom 1991. godine razraivan je prototip raketnog
kompleksa pete generacije R36M3, ali zbog raspada SSSRa i prea
dogovora START I projekat je povuen iz razmatranja.

Na primeru US Minutemana III pokazano je kako funkcioniu MIRV projektili. Gl. raketni
motor (booster) nosi PBV (bus) po balistikoj putanji. Nakon aktivne (pogonske) faze
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
9

(Boost Phase), bus zapoinje manevrisanje pomou malih raketnih motora i
kompjuterizovanog astroinercionog sistema za navoenje. Time dovodi povratne letilice sa
bojevim glavama na balistiku putanju usmerenu ka cilju. Tada se ispaljuju pojedinane
bojeve glave, svaka po drugaijoj trajektoriji i svaka ka svom cilju.
1 Projektil se lansira iz silosa pomou motora prvog stepena (A); 2 Oko 60 sec posle
lansiranja, I stepen otpada a ukljuuje se motor II stepena (B). Odbacuje se vrh rakete (E); 3
Oko 120 sec po lansiranju, pali se motor III stepena i odvaja se II stepen; 4 180 sec od
lansiranja gasi se motor III stepena a PBV (D) odvaja se od rakete; 5 PostBoost letilica
(PBV) poinje manevrisanje i pripreme za otputanje PL; 6 Dok PBV odlazi, isputaju se PL,
mamci i chaffovi (mada je na slici prikazano da se to dogaa tokom sputanja, to moe da
se dogodii tokom penjanja); 7 Posratne letilice i chafovi ulaze u atmosferu velikom
brzinom (18.00025.000 km/h) a projektili se pripremaju za napad; 8 Detonacija
nuklearnih bojevih glava, bilo u vazduhu bilo na zemlji.

Na vrhuncu, neposredno pred pad Sovjetskog Saveza 1991. godine,
operativno je bilo 308 lansirnih silosa sa Satanama. Nakon raspada SSSRa,
njih 204 je ostalo na teritoriji Ruske Federacije a 104 na teritoriji nove
nezavisne drave, Kazahstanu. Pod pritiskom Amerike, svih 104 lansera
lociranih u Kazahstanu demontirano je do septembra 1996. godine. Sporazum
START II je zahtevao eliminaciju svih SS18, ali sporazum nije stupio na snagu i
svi projektili su ostali u upotrebi. Rusija konstantno smanjuje brog aktivnih SS
18, i do jula 2009. preostalo je samo 59 (svi verzija Mod.5 sa 10 MIRV). Oko 40
projektila e ostati u upotrebi najmanje do 2020. godine. Posle povlaenja iz
naoruanja bojevih glava SS18 Mod.6 od 20 megatona, najjae pojedinano
atomsko oruje u svetu je kineski Dong Feng 5 balistiki projektil (CSS4)
snage 5 Mt.
Sve verzije R36 dizajnirane su tako da budu lansirane iz betonskih silosa
15714 razmetenih na rasutim i utvrenim lokacijama. Smi projektili R36M
nalaze se u silosima na dubini od 39 metara u cevastim lansernim kontejnerima
prenika 5,9 m. Prilikom lansiranja, projektil se iz silosa izbacuje pomou klipa
pokretanog gasovima sporogorueg crnog baruta smetenog u klipu. Glavni
motor projektila pali se na nekih 10 metara iznad zemlje, spreavajui time
velika oteenja na opremi silosa usled snavih gasova iz motora. To je bilo
prvo takvo reenje u svetu, i nazivalo se hladnim lansiranjem.
Novi strateki raketni kompleks je bio najjai u svetu i daleko je prevazilazio
tehnike karakteristike svog ve pomenutog prethodnika R36 (SS9 Scarp;
8K67):
prema tanosti 3 puta;
po bojevoj gotovosti 4 puta;
po snazi rakete 1,4 put;
po garantovanom roku eksploatacije 1,4 put;
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
10

prema zatiti lansirnih ureaja 1530 puta;
prema stepenu iskorienja lansirnih ureaja 2,4 puta.
Satana je imala takva tehnika reenja da su suvi otseci u raketi
iskorieni na taj nain da je i pored istog prenika i manje ukupne duine prva
dva stepena u odnosu na Scarp koliina goriva (a time i domet) poveana za
11%.
Prvi stepen R36M je koristio pogonski ureaj 264, koji se sastojao od 4
jednokomorna raketna motora zatvorenog sistema 15117, proizvedena u
moskovskom konstruktorskom birou energomainstva (
, ) a konstruisao ih akademik V.P. Gluko. Motori su
bili opremljeni kardanima pomou kojih je sistem upravljanja dirigovao letom
rakete.
Drugi stepen je koristio pogonski ureaj koji je sadravao osnovni motor,
jednokomorni zatvorenog tipa, 157 (-0229), i etvorokomorni otvorenog
tipa za upravljanje 1583 (-0230).


Razliite varijante R-36M (SS18 Satan) projektila (s leva na desno): R36M projektil sa
jednom bojevom glavom; R36M projektil sa MIRV; R36M ; R36M2 projektil.




Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
11

RAZMETENE VERZIJE NUKLEARNIH PROJEKTILA R36M
Sistem: R-36M R-36M R-36M
R-36M
UTTH
R-36M
UTTHH
R-36M2
-oznaka: 15A14 15A14 15A14 15A18 15A18 15A18M
NATO-oznaka:
SS-18 Satan
Mod.1
SS-18 Satan
Mod.2
SS-18 Satan
Mod.3
SS-18 Satan
Mod.4
SS-18 Satan
Mod.5
SS-18 Satan
Mod.6
Razmetanje 19741983 19761980 19761986 19792005 19862009
1988
Present
Max broj
razmetenih
148 10 30 278 30 58
Duina 32,6 m 32,6 m 33,66 m 34,3 m 34,3 m 34,3 m
Max prenik 3,05 m 3,05 m 3,05 m 3,05 m 3,05 m 3,05 m
Lansirna teina 209.200 kg 210.000 kg 208.300 kg 211.100 kg 211.100 kg 211 400 kg
Broj bojevih
glava
8 10 ili 4 1 10 1 10
Snaga boj. glava
4 x 1 Mt + 4 x 0,4
Mt = 20 Mt
100,4 Mt ili
41 + 60,4
Mt
20 Mt 100,5 Mt 20 Mt 100,8 Mt
Teina glava 6.565 kg 7.823 kg 5.727 kg 8.470 kg 8.470 kg 8.730 kg
Domet 11.200 km 10.200 km 16.000 km 11.000 km 16.000 km 11.000 km
Preciznost (CEP) 700 m 700 m 700 m 370 m 370 m 220 m
RAZVOJ
Razvoj R36 zapoet je u konstruktorskom birou OK-586 (Junoje) u
Dnjepropetrovsku (Ukrajina) 1962. godine, kao deo radova iz ezdesetih godina
na programu balistikih interkontinentalnih raketa R-16 ( indeks 8K64,
NATO oznaka SS7 Saddler). Do 1971. godine, glavni konstruktor je bio
Mihail Kuzmi Jangel (1911-1971), a posle toga Vladimir Fjodorovi Utkin
(19232000). Razvijane su tri verzije: laka, teka i orbitna, a letni testovi su
trajali do 1966. Vesti o razvijanju orbitne verzije izazvali su uzbunu na Zapadu,
jer je to znailo da bi Sovjeti mogli da lansiraju veliki broj nuklearnih raketa u
orbitu gde bi ih bilo nemogue presresti. Suoene sa preseljenjem trke u
naoruanju u kosmos, obe sile su su se dogovorile da se prekine sa razvojem
kosmikog oruja za masovno unitenje.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
12


Raketne mlaznice R36 (SS9 Scarp,8K67). etiri vee su u sredini, a ove manje na
krajevima sluile su za korigovanje trajektorije.

1970. godine razvijena je etvrta verzija, sposobna da nosi vie bojevih glava,
koja je testirana sledee godine.
Dalja modernizacija R36 je dovela do konstruisanja R36M, ime je SSSR
doao u poziciju da teorijski bude u prednosti u sluaju prvog udara,
unitavajui u prvom naletu amerike lansirne silose Minutemana i
nuklearne kontrolne centre pre nego to budu u mogunosti da uzvrate.
Meutim, ni Sovjetski Savez ni Ruska Federacija nikada javno nisu objavili
posebne uloge projektila u njihovom arsenalu. Prvobitna konstrukcija projektila
R-36M trebalo je da ponese jednu bojevu glavu od 12 Mt na udaljenost od
10.600 km. Prvi probni projektil je poleteo 1973. ali to lansiranje se zavrilo
neuspehom. Nakon nekoliko odlaganja, R-36M su razmetene po silosima u
decembru 1975. godine. Taj dizajn Mod.1 mogao je da jednu bojevu glavu od
18-20 Mt odnese na udaljenost malo veu od 11.000 km. Ovoj novoj verziji
projektila NATO je dao novu oznaku: SS-18 Satan.
SS-18 je imao est modifikacija, od kojih je prva (Mod.1) koriena sve do
1984. Finalna modifikacija (Mod.6), oznaena kao R-36M2 ,
razmetena je u avgustu 1988. Ti projektili su mogli da iste bojeve glave od 18-
20 Mt poalju na daljinu od 16.000 km. Modifikacije pre Mod.6 su uglavnom
nosile bojeve glave MIRV (viestruke nezavisno navoenje povratne letilice). Ti
projektili (Mod.2, 4 i 5) su po snazi, dometu i sposobnosti preivljavanja
neprijateljskih protivmera bili ispred amerikog parnjaka Peacekeepera
(LGM-118), ali su bili manje precizni (CEP).
Kontrolne sisteme i elektroniku za sve ove rakete konstruisani su u
harkovskom konstruktorsko-proizvodnom zavodu NPO iz
Ukrajine. Glavni konstruktor sistema za upravljanje je bio mladi ineenjer
Vladimir . Uralov.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
13


Balistika raketa R36M2 Vojvoda na izlobi u Orenburgu (Priuralje) u kompozitnom
trnsportnom kontejneru ( 15184). U preseku se vide sistemi za upravljanje i
izmenjivai sistema termoregulacije.




Pogled na servisni deo (PostBoost Vehicle) rakete R36M Vojvoda (15A18M ) iz pravca
bojevih glava. Vide se elementi motora za razdvajanje (boje aluminijuma tankovi goriva i
oksidatora; zeleno loptasti tankovi potisnog sistema) i ureaji sistema upravljanja (braon i
boja morske trave).

Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
14


Vrh prvog stepena 15A18M. Desno: odvojen II stepen, vidi se jedna od mlaznica motora za
upravljanje.

VIESTRUKE BOJEVE GLAVE
Projektili porodice R36M (SS18 Satan) nikada nisu nosili vie od 10
bojevih glava, ali zbog velike teine izbacivanja (8,8 tona prema odredbama
STARTa), mogle su da nose neuporedivo veu destruktivnu snagu. Meu
projektima projektila koje su Sovjeti razmatrali sredinom sedamdesetih godina
bio je i projektil 15A17 koga je pratio R36M UTTH (15A18). Taj projektil je
imao ak i veu teinu izbacivanja 9,5 tona a mogao je da nosi i mnogo vei
broj bojevih glava. Razmatrano je 5 razliitih verzija ovih projektila. Tri od tih 5
verzija mogle su da nose regularne bojeve glave 38 250 kt, 24 500 kt ili
1517 1 Mt. Dve modifikacije su bile predviene da nose samonavoene
bojeve glave (rus. ) 28 259 kt ili 19 500 kt.
Meutim, nijedan od tih poboljabih modela nikada nije proizveden. Dogovor
SALT II, potpisan 1979. godine, zabranio je poveavanje broja bojevih glava
koje interkontinentalne rakete mogu da nose. Pored toga, sa strateke take,
smatralo se nepoeljnim da se vri takva koncentracija bojevih glava u
projektilima u silosima, jer bi to uinilo veliki deo projektila SSSR-a vrlo ranjivim
za sluaj protivnapada.


Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
15


Rasprostranjenost dipolnih smetaa izmad Severnog mora prilikom vojne vebe ruskih
snaga pre koju godinu.

Operativni razmetaj R36M ukljuivao je R36M UTTH, koje su nosile 10
glava od po 500 kt, i njihove naslednike, R36M2, koje su nosile 10 glava od po
800 kt (jedno vreme su postojale i verzije sa po jednom glavom od 8,3 ili 20
Mt). Delimino izbegavajui bilateralni ugovor, projektili su bili opremljeni sa
40 tekih poliesterskih balonamamaca koji su iskoristili kapacitete preostale
nakon limita od 10 bojevih glava. Ti baloni su se na svim radarima prikazivali
kao bojeve glave, tako da je izgledalo kao da jedna raketa ispaljuje 50 glava, to
je inilo prave glave praktino sakrivenim za protivbalistiku odbranu Amerike.
LANSIRANJE
Od 308 lansirna silosa koliko je imao SSSR pre raspada, u Rusiji je ostalo 204
a ostalo se zateklo u nezavisnom Kazahstanu. Polovina kazahstanskih projektila
(tanije, 54) pripadalo je 57. Raketnoj diviziji u angizTobeu, u
Semipalatinskoj oblasti, dok su ostale R36M razmetene u Kazahstanu pripale
38. Raketnoj diviziji u Deravinsku, u Turgajskoj oblasti. Rusija je ubrzo svela
svoj arsenal R36M na samo 154 silosa, a Kazahstan svoje demontirao. Kasniji
sprazum START II je predvideo potpuno ukidanje R-36M projektila, ali zbog
agresivne amerike spoljnje politike i razmetaja njihovog raketnog tita po
obodu Rusije sporazum nije stupio na snagu a projektili su ostali u upotrebi.
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
16


Raketa u silosu.

R36
Tokom 1962. godine u SSSRu su poeti radovi na 3 projekta tzv. globalnih ili
orbitalnih raketa: P36 u burou 586 M. Jangela, -1 u birou 1
S. Koroljeva i 200 u birou 52. V. elimeja. U naoruanje je ula samo
R36O, koja je u literaturi oznaena i kao R36 Orb.
Razvoj kompleksa projektila R36, koji je trebalo da koristi delimino
orbitne projektile 8K69 (FOBS), zapoet je 16. aprila 1962. godine. Ti projektili
su imali odreene prednosti naspram konvencionalnih nuklearnih balistikih
projektila. Domet je ogranien jedino parametrima orbite PL, s tim to ona
moe da se usmeri u bilo kom pravcu, primoravajui tako da neprijatelj gradi
daleko vie skupih protivraketnih sistema. Otvaranjem mogunosti da se
bojeve glave postave u orbitu i dre tamo odreeno vreme, redukovalo se
vreme za napad na samo nekoliko minuta. Time se takoe smanjivala
mogunost predvianja potencijalnih ciljeva takvih projektila, jer su takvi
objekti u orbiti vrlo mali, sa malim brojem uoljivih karakteristika, i teko ih je
detektovati.
Struktura i konstrukcija deliminoorbitnog bombarderskog sistema FOBS je
bila slina konvencionalnom R36 interkontinentalnom balistikom sistemu.
Dvostepena raketa je bila pokretana motorima na teno gorivo. Lansirni silosi i
komandno mesto bili su smeteni u bunkerima protiv atomskih eksplozija.
Osnovna razlika u odnosu na konvencionalne projektile bila je u konstrukciji PL,
koja je bila opremljena jednom bojevom glavom od 2,4 Mt, dodatnim
motorom i kontrolnim blokom. Kontrolni sistem je koristio nezavisnu
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
17

astroinercionu navigaciju
13
i radarski visinomer koji meri orbitne parametre
dvaput prilikom ulaska u orbitu i neposredno pre ukljuivanja motora za
silazak sa orbite.
Letna testiranja su obihvatila 15 uspenih i 4 neuspela lansiranja. Tokom 17.
probnog lansiranja, glava se spustila padobranom. Letna testiranja raketa
zavrena su 20. maja 1968, a u novembru iste godine ule su u upotrebu. Samo
jedan bataljon je dobio 18 ovih silosa i to je bilo u avgustu 1969. godine.
R36 (8K69) su povuene iz servisa u januaru 1983. godine kao deo
SALT II dogovora (tretirani su kao kosmiko nuklearno oruje).
Serija civilnih kosmikih raketa (11K67), koje u do 2009. povuene
iz upotrebe, konstruisane su na osnovu dizajna R-36 (8K69).

Varijante R36 (SS9 Scarp, 8K67) projektila (s leva na desno): 8K67 sa lakom bojevom
glavom (Mod.1); 8K67 sa tekom boj. glavom (Mod.2); 8K67P sa 3 MRV boj. glave (Mod.4);
orbitna varijanta 8K69 (Mod.3).

ELIMINACIJA
Poslednjih desetak godina Ruske oruane snage postepeno redukuju broj
Satana u naoruanju, povlaei one iji vek upotrebe polako istie. Oko 40
projektila najsavremenije varijante R36M2 e ostati u operativnoj
upotrebi do 2019. godine, kada e biti zamenjene novijom MIRV verzijom
To-M (SS-27 Sickle B). U martu 2006. Rusi su napravili dogovor sa
prijateljskom Ukrajinom o uzajamnoj saradnji dve zemlje na odravanju
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
18

projektila R36M2. Kooperacija sa Ukrajinom omoguie Rusiji da produi
upotrebu R36M2 za jo 10 do 28 godina.

Ruska trostepena raketa -2 - (SS-27 Stickle B). potie od
, to znai da je raketa na vrsto gorivo, a od
- , tj. poboljane taktikotehnike
karakteristike. Ovi projektili su imuni na bilo koje trenutne amerike odbrambene sisteme,
a ubitano su precizne greka je samo 200 metara.

U decembru 2008. godine Strateke raketne snage Ruske Federacije
posedovale su 75 R36M UTTH/R36M2 operativnih projektila.
Tadanji komandant Stratepkih snaga, generalpukovnik Andrej avenko je
objavio krajem 2009. da Rusija planira da do 2016. godine razvije novu
generaciju interkontinentalnih projektila na teno gosivo koje e zameniti
Vojvode (SS18 Satan), sposobne da nose po 10 bojevih glava.

Ameriki senator Richard Lugar
tokom inspekcije balistikih raketa
Satan 1991. godine. Poseta je bila
u okviru Nunn-Lugarovog Programa,
kojim se kontrolisalo stanje oruja za
masovno unitenje u bivim
zemljama Sovjetskog Saveza.


Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
19




1
Dogovor jeste potpisan 1991, ali je stupio na snagu 1994. nekoliko godina po raspadu
SSSRa. Rok vaenja dogovora je istekao 2009. godine. Saglasno dogovoru, Rusija je mogla
da ima 6.500 bojevih glava a SAD 8.500. U maju 1992. potpisan je Lisabonski aneks ugovora,
ukada su STARTu prikljuene i Ukrajina, Belorusija i Kazahstan, ije su nuklearne snage bile
jae nego francuske, britanske i kineske zajedno. Obe sile su javile da su do decembra 2001.
ispunile svoje obaveze: u Rusiji je bilo 1.136 stratekih raketa i 5.518 bojevih glava, a u SAD
1.237 raketa i 5.948 glava. Poetkom 2007. Rusi su imali 741 raketu koje su mogle da
ponesu 3.821 glavu.
2
Mera za efektivnu teinu balistikih projektila izraena u tonama. U tu teinu ulaze teine
bojevih glava, povratnih letilica, penetraciona pomo, sistema za navoenje i sl. dakle, sve
komponente sem raketni buster i gorivo.To je glavni kriterijum za klasifikaciju razliitih
tipova stratekih projektila.
3
Rus. . Ovo je zaseban i odvojivi deo balistikog projektila koji nosi bojeve
termonuklearne glave ka cilju. Zovu se povratle letilice jer se tokom krajnje faze (Therminal
Phase) njihove trajektorije ponovo vraaju u Zemljinu atmosferu. Sastoji se od korpusa,
bojevih glava i sistema koji obezbeuje funkcionisanje PL prilikom lansiranja rakete, tokom
leta s bojevim glavama i posle odvajanja od njih prilikom autonomnog leta i izbacivanju
glava u odreenoj taki trajektorije.
Inae, postoji itava nauka vezana za bojeve glave. Recimo, nakon lansiranja i odlaska
projektiva na jako velike visine, prilikom ponovnog ulaska u atmosferi treba reiti problem
velikog zagrevanja. Metalni titovi se tope i ostavljaju dimni trag i delie metala koji se lako
detektuju radarima protivraketnih sistema. Zato savremeni projektili velikih teina imaju
zatupaste vrhove i ablativne termotitove. Koga interesuje ova tema, preporuujem mu da
proui renik argona ove oblasti.
4
Rus. ( ), sredstva za
ometanje PRO. To je kompleks aktivnih ili pasivnih fizikih mera i ureaja (ili taktika) pomou
kojih se poveava ansa da balistiki projektil probije (penetrira) sistem odbrane. Recimo:
projektili koriste stealth tehnologiju, izbacuju chaffove (oblake aluminijumskih ili plastinih
listia) koji prave smetnje neprijateljskim radarima, naduvavaju u kosmosu poliesterske
balone koji imaju iste radarske karakterisitike kao i bojeve glave, raketni nosai se namerno
raspadaju na veliki broj delova da bi se zbunila odbrana, ukljuuju se frekventni ometai
radara, izbacuju se mamci, namerno se izaziva nuklearna eksplozija u svemiru da bi se
zaslepili neprijateljski radari, i mnogo jo kojeta.
5
Glavno raketno gorivo, koje su koristili atlovi, ruski Protoni i Kosmosi3M i sve
evropske, indijske i kineske rakete. Porodice amerikih raketa Titani, Delte i GSLV
sagorevaju meavinu od 50% UDMH i 50% hidrazina.
6
Misli se zapravo na osloboenu energiju klasinog eksploziva TNT. Jedna megatona TNT
oslobaa energiju od 4,184 10
15
Dula. Vizuelno, 1 Mt moemo da zamislimo kao kocku
TNT stranica 85 metara.
7
Ova vrsta bojevih glava predstavlja skup nuklearnog oruja koje nosi jedna
interkontinentalna balistika ili podmornika raketa. Tako se postie da 1 raketa moe da
pogodi vie nezavisnih ciljeva, ili 1 cilj sa zadrkom vie puta. Prvi MIRV projektil je bio
Drako Dragovi: Nuklearni Satana Astronomski magazin www.astronomija.co.rs
20


ameriki Minuteman III iz 1970. sa ciljem da zaspu Rusiju bojevim glavama, ali Sovjeti su
odgovorili veom teinom izbacivanja svojih raketa.
8
Radi se o sovjetskom nuklearnom programu iz ezdesetih, tzv. deliminoorbitnom
bombarderskom sistemu, FOBS, po kome su rakete trebale da lete oko Zemlje i odatle da
napadaju ciljeve na Zemlji. Projektili su bili neogranienog dometa i na osnovu putanje nije
mogao da se utvrdi cilj. Tako je Amerika mogla da bude napadnita i preko Junog pola, znai
sa juga, to je pravac koji ameriki NORAD sistemi za rano upozoravanje ne pokriva. SALT 1
je spreio dalji razvoj FOBS sistema.
9
Operativni centar vazduhoplovstva u Koloradu. Jo od Hladnog rata skupljaju podatke
preko radarskih sistema, satelita, atlova i bezbrojnih senzora, koji se momentalno obrauju
u realnom vremenu. Ukopani su 600 m u planinski masiv.
10
PBV (bus; rus. A , tj. nezavisni odvajajui blok) je deo
balistike rakete koji se odvaja od poslednjeg stepena rakete. Sistem sadri povratnu letilicu
(ili letilice) sa sredstvima za ometanje PRO, sistem za kontrolu i navoenje, gorivo, a u sliaju
MIRV projektila i motore za manevrisanje radi promene balistike putanje, tako da povratne
letilice mogu da se okrenu ka razliitim ciljevima. Nakon okonanja procedure, PBV ulazi
nekontrolisano u atmosferu i sagoreva.
11
U odnosu na prethodne verzije, preciznost je poveana 2,5 puta (zbog novih raunara koji
su proraunavali putanje), a vreme za lansiranje skraeno na samo 62 sekunde.
12
Projektili se lansiraju iz tog cilindrinog hermetikog metalnog ili kompozitnog kontejnera
(rus. T- , ), koji ujedno slui za transport, uvanje i
odravanje. Prvi kontejneri su primenjeni kod najmasovnijeg u SSSRu bojevog raketnor
kompleksa -100 (SS11 Sego, 8K84).
13
Recimo, ameriki astronavigacioni sistem AIRS se sestoji od preko 19.000 delova, a samo
jedan akselerometar sastavni deo sistema kota oko $300.000 (cena iz 1989).