MIRA MARAN

KULTURNI RAZVOJ RUMUNA U BANATU

1918-1941.
1
SKRAENICE:
AJ...............Arhiv J!"#$%vi&'( B'"!r%)
A*BNS.......Arhiv *r"+",r'#vi+'r%+% B%-%+#." N"v" S'$"
A*V.............Arhiv *r"+",r'#vi+'r%+% Vr/%0
AR*CV......Arhiv R1-#.' ,r%v"#$%v-' 0r.v' V$%)i1ir"v%0
AV..............Arhiv V"&v")i-'( N"vi S%)
IABC..........I#+"ri&#.i Arhiv B'$% Cr.v%
IA*.............I#+"ri&#.i Arhiv *%-2'v"
2
U V O 3
Pitanje kulturnog razvoja rumunske nacionalne manjine u
jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata nije do danas nauno dublje
istraivano, mada je kultura odigrala jednu od presudnih uloga u borbi
za ouvanje nacionalnog identiteta ovog stanovnitva, ne samo u ovom
periodu, nego i ranije, pod austrougarskom vlau, pa i kasnije, posle
!rugog svetskog rata" #bog toga, tema za koju smo se odluili od
izuzetnog je znaaja i za prouavanje ukupnog ivota $umuna na ovim
prostorima, kako drutveno%ekonomskog, tako i politikog, verskog i
prosvetnog"
Pored relevantne litarature, za pisanje ovog rada bila su
neophodna i arhivska istraivanja" !ragocene in&ormacije, pre svega o
ulozi drave u kulturnom razvoju $umuna u Banatu, pruila nam je
graa iz 'rhiva (ugoslavije u Beogradu ) *ond +ilana ,tojadinovia i
*ond +inistarstva unutranjih poslova, kao i iz 'rhiva -ojvodine u
.ovom ,adu ) *ond /raljevske Banske 0prave" Pored ovih dravnih
arhiva, znaajne podatke za nau temu prua nam i arhivska graa iz
1storijskih arhiva u Panevu i Beloj 2rkvi"
/ada je re o istraivanju kulturnog razvoja pojedinih mesta sa
rumunskim stanovnitvom, od izuzetnog znaaja bio je na rad u
crkvenim arhivima" #naajnu grau iz ove oblasti poseduju arhivi
rumunskih protopresviterata u Banatskom .ovom ,elu i -rcu, kao i
3
pojedini lokalni parohijski arhivi" Poto se delatnost amaterskih, a pre
svega pevakih drutava, odvijala pod okriljem rumunskog
pravoslavnog svetenstva, u nekim crkvenim arhivima se uvaju
zapisnici sa sednica ovih drutava, koji predstavljaju izvore od
prvorazrednog znaaja za nau temu" 0 drugim crkvenim arhivima
takvih zapisnika nema, to nam donekle oteava praenje rada
amaterskih drutava i uopte kulturnog ivota u tim mestima"
!ragocene podatke za nau temu pruili su nam i nai izvori koji
se uvaju u privatnim zbirkama" .a alost, prilikom naih istraivanja
doli smo do saznanja da se mnogim dragocenim izvorima, za koje se
zna da su postojali, izgubio svaki trag"
4to se tie objavljene grae, treba pomenuti da je !rutvo za
rumunski jezik objavilo 5Priloge za kulturnu istoriju $umuna u
-ojvodini6 752ontribu8ii la istoria cultural9 a rom:nilor din
-oivodina6;, sa dosta grae koja se odnosi i na period izmeu dva
svetska rata" <raa je najveim delom prikupljena po crkvenim
arhivima" 0 $umuniji je 1==>" godine objavljena knjiga .ikolaja
/ipuria pod naslovom 5$om:nii din a&ara $om:niei6 75$umuni
izvan $umunije6;, koja sadri interesantnu grau o kulturnom ivotu
$umuna u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata, pre svega o radu
biblioteka i o ulozi rumunske drave u distribuciji knjiga $umunima u
jugoslovenskom Banatu" ?va graa se uva u !ravnom arhivu u
@urnu ,everinu"
.ajzad, za razumevanje kulturnog razvoja $umuna u Banatu
izmeu dva rata, od izuzetnog znaaja je svakako i savremena tampa
na rumunskom jeziku" .ajdragocenije podatke daju nam oni listovi
A
koji su i najdue vremena izlazili, a to su 5<raiul rom:nesc6
75$umunski glas6; iz Paneva, kao i 5.9dejdea6 75.ada6;, 5*oaia
poporului rom:n6 75Bist rumunskog naroda6; i 5Biruin8a6 75Pobeda6;
iz -rca, a u manjoj meri i drugi listovi na rumunskom jeziku, kao i
neki listovi na srpskom jeziku koji su izlazili u banatskim gradovima"
/ao to je ve reeno, pitanje kulturnog razvoja $umuna u
Banatu u periodu 1=1C%1=A1" nije do danas dublje istraivano" 0 naoj
istoriogra&iji do danas nisu objavljeni obimniji radovi koji bi celovitije
obradili ovu temu" <ligor Popi je, istina, napisao vie monogra&skih
dela o $umunima u jugoslovenskom Banatu, ali se on vie bavio
problematikom drutveno%ekonomskog i politikog ivota ove
nacionalne manjine izmeu dva rata" ?pti poloaj $umuna u Banatu
izmeu dva rata izloen je u radu 5$umuni u jugoslovenskom Banatu
izmeu dva rata6, koji je objavljen u .ovom ,adu 1=DE" godine" 0
ovom radu je kulturni ivot prikazan u sklopu opteg drutvenog
ivota $umuna na ovim prostorima, te se autor nije dublje upustio u
ovu problematiku" 1sti autor se bavi i problemima jugoslovensko%
rumunskih odnosa u periodu izmeu dva rata, u radu 5(ugoslovensko%
rumunski odnosi 1=1C%1=A1"6" 0 sklopu ove teme, dotie se i
jugoslovensko%rumunskih kulturnih veza, koje su imale svoju ulogu u
kulturnom razvoju rumunske manjine u Banatu, mada mu se glavni
deo rada odnosi na jugoslovensko%rumunske politike i ekonomske
odnose u ovom periodu" <ligor Popi se i u drugim radovima koje je
objavio, dotie, izmeu ostalog, i pitanja kulturnog razvoja $umuna u
Banatu izmeu dva rata, kao, na primer, u radu 5$om:nii din Banatul
s:rbesc6 75$umuni u srpskom Banatu6;, objavljenom u Bukuretu
1==3" godine, zatim u delu 5*ormiranje, razvoj i delovanje $umunske
stranke u /raljevini ,F, 1=23%1=2="6, koje je objavljeno u
>
51straivanjima6 73; 1nstituta za izuavanje istorije -ojvodine 1=DA"
godine, kao i u mnogim drugim radovima, koje je objavio u raznim
publikacijama" ,matramo da je doprinos ovog autora u istraivanju
razvoja drutveno%ekonomskog, politikog i kulturnog ivota $umuna
u jugoslovesnkom Banatu, pre svega za period izmeu dva svetska
rata, od izuzetnog znaaja"
?ptim problemima kulturne politike /raljevine (ugoslavije
bavio se Bjubodrag !imi, autor izuzetno znaajnog dela 5/ullturna
politika /raljevine (ugoslavije6, u tri knjige 71==E%1==D;" ?vaj rad,
zasnovan na bogatoj arhivskoj grai, dotie se i pitanja kulturnog
razvoja $umuna u Banatu, pre svega u oblasti prosvete, kao i pitanja
jugoslovensko%rumunskih kulturnih veza" ,vakako da je ovo delo bilo
nezaobilazno prilikom pisanja naeg rada"
!rugi autori, koji istina po struci nisu istoriari, su takoe u
svojim radovima parcijalno doticali i probleme kulturnog razvoja
$umuna u Banatu" @u svakako treba pomenuti sledea imenaG +irjana
+aluckov, koja se u svom radu 5$umuni u Banatu ) Htnoloka
monogra&ija6 7a i u drugim radovima; delimino dotie i ove
problematikeI zatim $adu *lora, znaajan pre svega zbog svojih
dijalektolokih istraivanja banatskih rumunskih govora, ali koji se
bavio i prouavanjem jugoslovensko%rumunskih odnosa i raznim
drugim problemima vezanih za razvoj rumunske manjine u Banatu"
#naajan doprinos prouavanju kulturnog razvoja $umuna u Banatu
dao je radom 5*olclor litarar b9n98ean6 75Banatski knjievni &olklor6;,
koji je objavljen u Panevu 1=D>" godine" $adu *lora je bio
dugogodinji predsednik 5!rutva za rumunski jezik u -ojvodini6,
koje je dalo svoj dragocen doprinos osvetljavanju raznovrsnih oblika
kulturne aktivnosti $umuna u Banatu" ?vo drutvo je organizovalo
vei broj naunih skupova, na kojima su se mnoga saoptenja bavila i
E
ovom problematikom" Poslednjih godina 7od 1==E";, organizovanjem
slinih simpozijuma , pod naslovom 5(ugoslovenski Banat ) istorijska
i kulturna prolost6, bavi se i $umunsko drutvo 7&ondacija; za
etnogra&iju i &olklor, sa seditem u .ovom ,adu" ,vi radovi sa ovih
naunih skupova su objavljeni u posebnim zbornicima"
#naajno delo za upoznavanje kulturnog razvoja $umuna u
Banatu, pre svega razvoja amaterskih drutava, objavio je, pod
naslovom 5+uziki amateri -ojvodine6, 'nton Hberst"
$azliiti prilozi o kulturnom razvoju $umuna u Banatu
objavljeni su i u naim publikacijama na rumunskom jeziku, kao to su
5Bibertatea6, 5Bumina6, 5@radi8ia6 i druge"
0 raznim delima koje se bave lokalnom istorijom, odnosno
prolou pojedinih banatskih naselja u kojima ivi rumunsko
stanovnitvo, mogu se pronalaziti interesantni podaci o temi koja nas
zanima u ovom radu" 'utori ovih radova su u veini sluajeva
publicisti, koji se ne osvru uvek na nauni aspekt ove problematike,
pa ima sluajeva da se ponekad oslanjaju i na izvore sumnjive
provenijencije" #bog toga, prilikom korienja ovih radova pokuali
smo da budemo to obazriviji, mada je njihova vrednost za izuavanje
kulturne prolosti banatskih $umuna nesumnjiva" $aznim pitanjima
lokalne kulturne istorije bavi se i lokalna tampa, koja od devedesetih
godina prolog veka izlazi periodino u pojedinim mestima, u kojoj
takoe ima vrednih in&ormacija, ali uz njihovo oprezno korienje"

/oristei se navedenim izvorima i literaturom, pokuali smo da u
radu prikaemo razliite, ponekad i protivrene procese, koji su bitni
za razumevanje kulturnog razvoja rumunskog stanovnitva na ovim
prostorima" 1ako je kultura, ukljuujui i svoju prosvetnu i versku
D
komponentu, igrala odluujuu ulogu u borbi za ouvanje nacionalnog
identiteta ove manjine, eleli smo da prikaemo i konzervativnu stranu
njenog razvoja, odnosno injenicu da je proces proimanja sa
kulturama drugih naroda sa ovih prostora slab" $umunska manjina se
razvijala u duhu nacionalnog romantizma, to je, s jedne strane,
pomoglo ouvanju nacionalnih posebnosti, ali sa druge strane
usporavalo njen kulturni razvoj, kao i njenu integraciju u ire kulturne
tokove" .jena konzervativnost i zatvorenost u sebe su jedno od
speci&inih obeleja, koje su karakteristine kako za period izmeu dva
rata, tako i za druge periode"
0 radu smo posebnu panju obratili na sledea pitanja, imajui u
vidu njihov znaaj za razumevanje kulturnog razvoja $umuna u
BanatuG
- rad kulturnih drutava, koji su jo u periodu pre Prvog
svetskog rata bili nosioci kulturnih aktivnosti ovog
stanovnitvaI
- delatnost rumunske inteligencije, pre svega iz redova
svetenika i uitelja i njihov uticaj na kulturna kretanja,
pre svega na publicistiko%izdavaki i knjievni ivotI
- jak uticaj &olklora na kulturni ivot rumunske manjine,
imajui u vidu da se radi o preteno ruralnom
stanovnitvuI
- odnos drave prema kulturnom razvoju $umuna, koji je
trebao da bude zasnovan na potovanju meunarodnih
ugovora, ukljuujui i bilateralne odnose sa
$umunijom"

C

0 istorijskoj periodizaciji polazili smo od relevantnih
jugoslovenskih procesa, koji predstavljaju prekretnice u politikom,
ekonomskom, a i kulturnom ivotu /raljevine (ugoslavije, ali i od
dogaaja koji su bitno uticali na razvoj rumunske nacionalne manjine
u Banatu" 0 tom smislu posebno smo uoili vanost 1=1C", 1=2=" i
1=3>" godine, koje predstavljaju prekretnice za razvoj jugoslovenske
drave i rumunske manjine u njoj"
Period od 1=1C" do 1=2=" godine karakterie u poetku rad na
stvaranju organa dravne vlasti, razgranienju sa susedima i na
donoenju 0stava, a zatim i nestabilnost na politikom planu, koja se
ogleda u sukobima politikih predstavnika srpske, hrvatske i
slovenake buroazije" #a rumunsku nacionalnu manjinu, u ovom
periodu je izuzetno znaajna i 1=23" godina, kada ova stupa na
politiku scenu /raljevine ,F, osnivanjem $umunske stranke i
njenim prvim izlaskom na parlamentarne izbore" Politiko
organizovanje $umuna je bitno uticalo i na njihov kulturni razvoj u
ovom periodu"
Period koji poinje 1=2=" godine karakteristian je po ukidanju
parlamentarizma i po autoritarnoj vlasti kralja 'leksandra, jaanju
dravnog centralizma i nacionalnog unitarizma, pokuaju integracije
jugoslovenskog prostora i u tom cilju administrativnoj podeli zemlje
na banovine" Politika integralnog jugoslovenstva koju su vodili organi
dravne vlasti uticala je i na kulturni razvoj $umuna u Banatu" @o je
istovremeno i period velike ekonomske krize koja je zahvatila ceo
svet, pa i /raljevinu (ugoslaviju, to je takoe imalo svoj uticaj i na
poloaj rumunske manjine i u s&eri kulture"
=
Period od 1=3>" do 1=A1" godine karakterie postepeni povratak
dravnih vlasti na priznavanje nacionalnih osobenosti njenih graana,
ali i obnavljanje sukoba nacionalnih buroazija, koji su se zaotravali
kako se bliio !rugi svetski rat" #a rumunsku manjinu, 1=3>" godina
predstavlja znaajnu prekretnicu i zbog dolaska prvih kontraktualnih
uitelja iz $umunije, na osnovu jugoslovensko%rumunske kolske
konvencije iz 1=33" godine, to je uticalo na bri i kvalitetniji kulturni
razvoj $umuna u Banatu" 0 istom periodu, izdvojili bi i znaaj 1=3E"
godine, kada je osnovano kulturno udruenje 5'stra6, kojom e biti
objedinjen rad veine rumunskih kulturnih udruenja na ovim
prostorima"
<rau koju smo koristili u ovom radu, razliitog kvaliteta,
pokuali smo selekcionisati i dovesti u sklad sa karakterom rada, to
nas je navodilo i na saimanja u koja smo nerado ulazili" 0 analizama
izvora koji su korieni u ovom radu, trudili smo se da objektivno
prikaemo kauzalne odnose izmeu kulturnog razvoja rumunske
manjine u Banatu i optih drutvenih tokova, karakteristinih za
meuratnu (ugoslaviju"

1J
I. RUMUNSKA MANJINA I NJEN RAZVOJ U
KRALJEVINI S4S

1"$0+0.1 0 B'.'@0 !? ,@-'$'.(' /$'B(H-1.H ,F,
$umunsko stanovnitvo ivi na teritoriji Banata od davnina" Pod
nazivom -lasi, $umuni se pominju u Banatu jo u K%K1 veku, u vezi
sa ugarskim osvajanjem ove teritorije, dogaaj koji je opisao ugarski
hroniar 'nonimus u delu L<esta hungarorumM" $umunsko
stanovnitvo u Banatu se pominje i u mnogim drugim
srednjovekovnim izvorima, a o njegovom postojanju govore i razni
arheoloki ostaci" @emivarski Banat je poslednji deo srednjovekovne
ugarske drave koji je pao pod tursku vlast 71>>2";, sa kojim se i
zavravaju osmanlijska osvajanja u ovom delu Hvrope" Pod turskom
vlau, stanovnitvo Banata je doivelo ekonomsku, kulturnu i uopte
civilizacijsku stagnaciju u svakom pogledu, te zbog toga moemo
smatrati da je period turske okupacije Banata 71>>2%1D1C"; jedan od
najteih u istoriji ove oblasti"
11
/ada su 'ustrijanci dobili Banat odlukama Poarevakog mira,
posle uspenog rata protiv @uraka 71D1C";, zatekli su na ovim
prostorima jednu opustoenu zemlju, sa malim brojem stanovnika i
nerazvijenom privredom" !a bi se obnovio ivot i unapredila privreda,
pored radova na isuivanju movara i drugih radova na
pripitomljavanju ove ne ba gostoljubive zemlje, habzburke vlasti su
poele i plansku kolonizaciju Banata, tako da e ceo K-111 vek, a i
prve decenije K1K veka, biti period stalnih kretanja stanovnitva
Banata, uglavnom pod nadzorom austrijskih vojnih vlasti" 0 ovim
migracijama uestvuju razni narodi, koji e uiniti etniku strukturu
Banata vrlo arolikom" Pored ,rba i $umuna, dolazi do masovnog
naseljavanja .emaca, ali i drugih naroda kao to su +aari, ,lovaci,
Nesi, Bugari, $usini, 0krajinci, pa ak i *rancuzi, 4panci, 1talijani,
Folanani"
0 zapadnim delovima Banata 7koji e kasnije ui u sastav
jugoslovenske drave;, dolazi do masovnog naseljavanja $umuna iz
istonih delova Banata, a delimino i iz ?ltenije 7+ala -laka; i
Hrdelja" @ako se znaajnije grupe ?ltenaca naseljavaju u Banatskom
.ovom ,elu, ,v" +ihajlu 7danas Bokve; i ,trai, a Hrdeljci naseljavaju
(ankov +ost, /lek, ?vu, a delimino i druga banatska naselja
7Banatsko .ovo ,elo, ,v" +ihajlo, 'libunar, <logonj, (abuku, Hku i
dr";" $umuni iz /riane naseljavaju +ali @orak, a u veini ostalih
mesta preovladava banatsko stanovnitvo" 0 selima u okolini -rca je
rumunsko stanovnitvo starosedelako, koje se tu zateklo prilikom
habzburkog osvajanja Banata" $umuna je bilo i u drugim naseljima
zapadnog Banata i pre habzburke kolonizacije 7Hvlija Nelebija
pominje $umune u (abuci kod Paneva, koji su iveli u ovom mestu
zajedno sa ,rbima i Bugarima;"
12
0 prvim decenijama K1K veka se privodi kraju kretanje
stanovnitva Banata, to vai i za $umune, mada sporadinih migracija
ima i kasnije" @ako je ovaj deo Banata u K1K veku dobio onu etniku
strukturu koju e priblino zadrati i u periodu izmeu dva svetska
rata, period koji je obuhvaen u ovom radu"
/ao pravoslavno stanovnitvo, banatski $umuni su se nalazili
pod crkvenom jurisdikcijom srpske /arlovake mitropolije, na osnovu
privilegija cara Beopolda 1 iz 1E=J" 0 takvoj situaciji, bez nacionalne
crkve, rumunsko stanovnitvo, pre svega iz meovitih sela, bilo je
sklono posrbljivanju, tako da u mnogim naseljima dolazi do
asimilacije $umuna jo u K-111 i K1K veku i do njihovog potpunog
nestanka u tim naseljima" +ada se rumunska pravoslavna crkva
odvojila od /arlovake mitropolije 1CEA" godine, proces crkvene
deobe je u nekim mestima iao sporo, tako da se asimilacija $umuna
nastavlja u nekim mestima i posle 1CEA" godine"
0 kompaktnim rumunskim naseljima, kao i u meovitim
naseljima sa nacionalno svesnim rumunskim stanovnitvom, postojali
su povoljniji uslovi za razvoj nacionalne kulture, mada se i ona
razvijala pod okriljem crkve" 0 tome je znaajnu ulogu igrao i uvoz
crkvenih knjiga na rumunskom jeziku iz -lake sa kojima je dolazio i
uticaj kulture brankovenizma, koji je zaista predstavljao neku vrstu
renesanse rumunske kulture u K-111 veku" @ako se stvaraju uslovi za
samostalniji razvoj rumunske kulture, uprkos zavisnosti rumunske
crkve od srpske crkvene hijerarhije" !a je uticaj brankovenizma
dopirao i do najzapadnijih taaka Banata, dokazuju i crkvene knjige
tampane u K-11 i K-111 veku u -lakoj i +oldaviji, a koje se uvaju
po mnogim parohijskim bibliotekama u ovom delu Banata"
,peci&inu, ali vrlo vanu ulogu u kulturnom razvoju banatskih
$umuna imala je rumunska unijatska crkva, koja je u K-111 i prvoj
13
polovini K1K veka dala niz znamenitih linosti koje su bitno uticale na
razvoj rumunske kulture i jaanje nacionalne svesti stanovnitva" ?va
crkva je imala odreenog uticaja i na prostorima zapadnog Banata, gde
su postojale dve unijatske parohije i to u (ankov +ostu i +arkovcu,
dok su pojedini unijatski misionari imali odreenog uticaja i meu
stanovnitvom drugih naselja"
!uhovne voe i jedini kolovani ljudi po rumunskim selima bili
su uitelji i svetenici, preteno bivi aci ,rspko%rumunske klirikalne
kole u -rcu ili 'radske preparandije" /njievno%nauno stvaralatvo
je bilo na svojim poecima" !osta se prevodilo sa drugih jezika na
rumunski, a originalnih dela je bilo manje"
Pod uticajem prosvetiteljstva i racionalizma, prva znaajnija dela
na rumunskom jeziku napisali su Paul (orgovi, +ihail $ou i
/onstantin !iakonovi Boga, koji su deo ivota proveli u -rcu, tako
da ih moemo smatrati pionirima pisane rei kod rumunske manjine u
jugoslovenskom Banatu" Polovinom K1K veka isticao se .ikolae
@inku -elea, koji je prvi pokuao da napie crkvenu istoriju $umuna u
Banatu, u jeku borbe oko manastira izmeu srpske i rumunske crkvene
hijerahije, do koje je dolo posle odvajanja rumunske crkve"
0kidanjem Bahovog apsolutizma 71CEJ"; stvaraju se povoljniji uslovi
za bri razvoj svih drutvenih snaga u Fabzburkoj +onarhiji, za bru
liberalizaciju politikog ivota, za bri prodor kapitalistikih odnosa i
u ugarski deo monarhije, u kojem su ostaci &eudalizma bili jo prisutni"
'ustro%ugarskom nagodbom iz 1CED" godine, monarhija je preureena
tako to je od centralizovane drave pretvorena u dualistiku" Banat je
pripao 0garskoj, u kojoj je 1CEC" godine donet #akon o
nacionalnostima, kojim se predviaju iroka nacionalna prava za
manjine u 0garskoj, mada e se brzo pokazati da se ugarske vlasti
nee pridravati ovog zakona, da e svim silama nastojati da ometaju
1A
njegovo sprovoenje, pa ak i da nameravaju da sprovedu jo bru
maarizaciju nemaarskog stanovnitva 0garske" 0 takvoj situaciji su
nacionalne manjine 0garske poele borbu za ostvarivanje i
proirivanje svojih nacionalnih prava, gde je razvoju i negovanju
nacionalne kulture ukazana posebna panja"
@ako e i banatski $umuni pokuati, izmeu ostalog, da i kroz
razvoj nacionalne kulture ostvare punu ravnopravnost sa ostalim
graanima 0garske, i da se izbore za ouvanje svog nacionalnog
identiteta, ba u periodu kada politika maarizacije dostie svoj
vrhunac" /ulturni ivot se ispoljava u sledeim vidovimaG osnivanje i
rad kulturnih drutava, publicistiko%knjievna aktivnost, a pre svega
negovanje &olklornih tradicija 7negovanje i sakupljanje narodnih
umotvorina, narodnih pesama i igara i sl";"
Prva rumunska publikacija u ovom delu Banata poela je da izlazi
1CCE" $e je o asopisu LPedagoki razgovoriM 72onvorbiri
pedagogice;, iji je urednik bio Petru ,toika, uitelj iz Banatskog
.ovog ,ela, a kasnije &olklorista (on Pop $eteganul" 0rednitvo ovog
asopisa se nalazilo u Banatskom .ovom ,elu 71CCE";, zatim u
Panevu 71CCE%1CCD"; i Braovu 71CCC";" Prvi knjievni asopis na
rumunskom jeziku izlazi u Panevu 1=J1%1=J2", pod nazivom
L#vezdaM 7,teaua;, a pod urednitvom .ikolaja 2incarijua" Pedagoki
asopis L-aspitaM 7Hducatorul; izlazi u periodu 1=J=%1=1A"
0rednitvo ovog asopisa ima sedite u /utilju kod -rca u periodu
1=1J%1=13", pod vostvom Petru Bizeree i Patrikija $amnjancua"
<odine 1=1J" izlaze etiri broja asopisa LPorodicaM 7*amilia; u
Petrovom ,elu 7-ladimirovac;" -lasnik lista je (oan 2incariju, a
urednik 7najverovatnije; .ikolae 2incariju"
Publicisti iz ovog dela Banata sarauju i u velikom broju listova
koji izlaze na rumunskom jeziku irom tadanje 0garske"
1>
Pomenuemo samo nekoliko imenaG 'vram /ora, svetenik iz
/utilja sarauje u poznatom listu L@ribunaM iz ,ibiua, 'leksandru
2incariju iz Petrovog ,ela 7zaposlen u Panevu; pie za listove kao to
su LBorbaM 7Bupta; iz Budimpete, L$umunski narodM 7Poporul
rom:n; iz 'rada, 5.aa zemlja6 7Oara noastr9; iz ,ibiua itd" 0itelj
@eodor Petrior iz 'libunara je takoe saradnik nekih publikacija, ali
njegovo najznaajnije delo je ipak 5+onogra&ija optine 'libunar6
7+onogra&ia comunei 'libunariu; iz 1C=E" ,linu, ali mnogo
sadrajniju i kvalitetniju monogra&iju napisao je uitelj iz Petrovog
,ela .ikolae Penca ) 5+onogra&ija optine $oman%Petre
7Petrovoselo; 1CJC%1=JC"6, obijavljenu na rumunskom i na
maarskom jeziku u ?ravici 1=11"
?d znaajnih linosti iz sveta knjievnosti, nauke i publicistike,
koji su poreklom iz ovog dela Banata, pomenuemo jo i sledeeG
4te&an Popovi .eagoe, roen 1CJJ" u ,v" (ovanu 7Barice;, radio je
kao rumunski uitelj u Peti, a istovremeno se bavio i publicistikom
delatnou" ?bijavio je kalendare na rumunskom jeziku za 1C2C, 1C2=,
1C3J" i 1C31" godinu, tampane latininom pismom, u periodu kada se
kod $umuna jo uvek mahom koristilo irilino pismo" Petru Brotean,
rodom iz ,eleua, postao je dopisni lan $umunske akademije nauka"
Bavio se sakupljanjem narodnih umotvorina, prevodilakim radom,
naukom i knjievnou" (osi& @empea, poreklom iz -elikog @orka,
pokrenuo je list 5Buenje6 7!ePteptarea; u Bugou, iji je urednik bio
1CCJ%1CC1" 1zdavakom delatnou su se bavili jo i svetenik (anku
+ilu iz 0zdina, uitelj Qore Buigan iz !eliblata i drugi"
.a taj nain e se u ovom periodu, uprkos preprekama koje su
postavljale ugarske vlasti, postaviti temelji publicistike i knjievne
delatnosti koja e biti nastavljena i u periodu izmeu dva svetska rata
71=1C%1=A1;"
1E
.ajznaajniji oblik ispoljavanja duhovnosti banatskih $umuna
bio je i ostao do dananjih dana ) &olklor" #bog toga su narodna
kultura i tradicije, a pre svega narodne pesme i igre, kao i narodna
knjievnost, najvie doprinele da ovo stanovnitvo opstane na ovim
prostorima, uprkos nastojanjima da se izvri njegovo odnaroivanje"
Htnogra&sko blago koje poseduje ovo stanovnitvo primetio je i poznati
nemaki naunik <ustav -aigand, koji je 1C=>" poseivao banatska
sela, vrei dijalektoloka istraivanja" @om prilikom je posetio i
rumunska mesta Petrovo ,elo, 'libunar i /utilj, u kojima je, pored
sprovoenja dijalektolokih anketa, prikupio i neka dela iz narodne
knjievnosti" !rugo veliko ime ) maarski kompozitor i
etnomuzikolog Bela Bartok, radio je na prikupljanju muzikog &olklora
po rumunskim mestima ovog dela Banata ) u Petrovom ,elu, 0zdinu i
,eleuu 71=12;" ?vaj materijal je snimljen i na &onogra&u" $asko i
bogatstvo &olklora banatskih $umuna najbolje oslikavaju i ove rei
poznatog rumunskog pesnika Buijana BlageG 5Banat je barok
rumunske etnogra&ije6" ?vo narodno stvaralatvo e biti prisutno i
kasnije, u meuratnom periodu, a prenosie se u raznim oblicima do
dananjeg dana"
$umunsko stanovnitvo jugoslovenskog Banata pripadalo je u
meuratnom periodu preteno seljakom sloju" 0 toj nerazvijenoj
ruralnoj sredini, uslovi za jedan organizovan kulturni ivot bili su
nepovoljni" Postojanje obiaja, sa svojim obelejima obaveznosti,
odgovornosti i sankcijama, ne samo da je odreivao nain ivota nego
i nain miljenja u ruralnom drutvu" @akav nain ponaanja i miljenja
prenosio se u vidu tradicija sa koleno na koleno, uspostavljajui meu
njima svojevrsnu vezu" .ain proizvodnje i ivota na selu pogodovao
je uspostavljanju posebnog naina miljenja po kome su odravanje
tradicije i obiaja jedan od osnovnih zadataka potomstva" @akav
1D
konzervativizam i tradicionalizam bio je znaajna prepreka irenju
prosveenosti, kao i uvoenju novina u nain proizvodnje i promena u
svakodnevnom ivotu"
1

Period izmeu dva svetska rata bio je vreme u kome se selo
otimalo vekovnom snu, postajalo ekonomski jae, kulturnije, dok je
ivot u njemu postajao kom&orniji i laki nego u prolim vremenima"
@e promene ipak su bile spore, a zavisile su prvenstveno od naina
proizvodnje" ,eljak ih je doivljavao kao korenitu promenu naina
ivota" 0 periodu nastajanja nove drave, nivo kulture seoskog
stanovnitva bio je nii od nivoa njegove proizvodnje" Prodor trine
privrede, dominacija novane nad naturalnom razmenom, pojava
industrijskih proizvoda, potiskivanje nonje, obiaja, praznoverica,
pribliavalo je selo gradu" 0korenjenost obiaja, tradicija i navika
inila ga je konzervativnim i teko promenljivim" ,elo se, iako sporo,
ekonomski i kulturno uobliavalo i prilagoavalo promenama" ,eljak
je ipak postao kulturniji, prekoraivi granice svog nekadanjeg sveta
koji se zavravao na seoskim atarima"
2
0 takvim uslovima je i sam
rumunski seljak doivljavao sporo, ali sigurno, promene koje su
znaile jedan pomak napred u odnosu na prola vremena"
1
Bjubodrag !imi, /ulturna politika /raljevine (ugoslavije 1=1C%1=A1, 1, Beograd 1==E,
DD%DC"
2
1sto, D="
1C
2"!$04@-H.?%H/?.?+,/1, P?B1@1N/1 1 -H$,/1
P?B?R'( $0+0.' 0 /$'B(H-1.1 ,F,
Podelom Banata izmeu /raljevine ,rba, Frvata i ,lovenaca i
/raljevine $umunije nakon Prvog svetskog rata i raspada 'ustro%
ugarske, njegovo stanovnitvo, razliite etnike pripadnosti, ulo je u
sastav drava pobednica u Prvom svetskom ratu % /raljevine ,F,,
nastale ujedinjenjem /raljevine ,rbije sa 2rnom <orom i
junoslovenskim zemljama koje su se do tog trenutka nalazile u
sastavu 'ustrougarske, i /raljevine $umunije" Poto su obe drave
elele pripajanje itave teritorije Banata njihovoj dravi, ostalo je da se
na meunarodnim mirovnim kon&erencijama, koje su sledile posle rata,
razmatra pitanje podele Banata"
3
+eutim, razgranienje sa
$umunijom je ilo sporo, tako da je de&initivno okonano tek
poetkom 1=2A" godine, kada je zavrena razmena pojedinih
pograninih mesta"
A
#bog izmeanosti stanovnitva, sa obe strane
granice je ostalo dosta graana koji su postali nacionalna manjina na
teritoriji one drave u iji su sastav uli" @ako je na teritoriji
rumunskog dela Banata ostala znaajna srpska nacionalna manjina,
3
? razgranienju izmeu /raljevine ,F, i $umunije 1=1=%1=2J" kod '" +itrovia,
$azgranienje (ugoslavije sa +aarskom i $umunijom 1=1=%1=2J, .ovi ,ad 1=D>"
A
<" Popi, (ugoslovensko%rumunski odnosi 1=1C%1=A1, .ovi ,ad 1=CA, >2%>E"
1=
dok je na teritoriji jugoslovenskog Banata ostalo oko AJ naselja
nastanjenih rumunskim stanovnitvom"
@a naselja, u kojima je rumunsko stanovnitvo ivelo homogeno
ili izmeano sa ,rbima i drugim narodima, u zavisnosti od geogra&skog
poloaja, mogu se podeliti u tri velike grupeG prvu grupu ine naselja u
okolini -rca 7jugoistoni Banat; i radi se preteno o selima sa manjim
brojem stanovnika ) +arkovac, +alo ,redite, +ali Ram, ,oica,
(ablanka, +esi, /utilj, -ojvodinci, ,traa, <rebenac, ?reac,
$itievo, -lajkovac, +argita i ,veti (ovan 7danas Barice;" !rugu
grupu ine vea ravniarska naselja u junom i jugozapadnom Banatu,
grupisanih oko Paneva i 'libunara % .ikolinci, ,veti +ihajlo 7danas
Bokve;, ,eleu, 'libunar, -ladimirovac, Banatsko .ovo ,elo, !olovo,
+ramorak, !eliblato, ?moljica, ?va, (abuka, <logonj i 0zdin, a
treu grupu ine ravniarska naselja u centralnom Banatu ) -eliki i
+ali @orak 7Begejci;, ,ara 7danas ,utjeska;, (ankov +ost, Hka i
/lek" $umuna je u manjem broju bilo i u drugim banatskim selima, ali
je kod njih bio u toku ubrzani proces asimilacije sa veinskim srpskim
stanovnitvom 7!obrica, $usko ,elo i dr";"
0 gradovim (unog Banata, rumunsko stanovnitvo je bilo
malobrojno, ali je uprkos tome bilo organizovano na kulturnom,
verskom i prosvetnom planu 7-rac, Panevo, Bela 2rkva, /ovin,
-eliki Bekerek;" .eposredno posle Prvog svetskog rata u
jugoslovenskom Banatu je bilo preko DJ"JJJ pripadnika rumunske
nacionalne manjine, dok je prema popisu stanovnitva iz 1=21" broj
$umuna iznosio E="JDC"
Poetkom tridesetih godina, od ukupno 2,1JD"E>C stanovnika
koliko je imala !unavska banovina, D="E21 je bilo rumunske
nacionalnosti, odnosno 3,DCS od ukupnog broja stanovnika" 0
jugoslovenskom Banatu, najvie $umuna je bilo u alibunarskom srezu
2J
) 1>"A13 73E,E3S;, u vrakom srezu je bilo 12"ADJ stanovnika
pripadnika ove nacionalnosti 71=,=ES;, zatim u velikobekerekom
srezu 1J"2E=, u panevakom srezu ="EC3 71D,11S;, u belocrkvanskom
srezu D"2EC 71D,=CS;, u kovaikom >"1C3 711,3JS;, u kovinskom
A"D1D 71A,>2S;, dok su se kao $umuni izjanjavali i stanovnici
moravskog 7>"JC>;, ramskog 73"2>1; i drugih srezova koji su pripadali
!unavskoj banovini"
>
Prema tome, u srezovima junog i srednjeg
Banata ivelo je u ovom periodu EA"=C3 graana rumunske
nacionalnosti" 0 pojedinim naseljima, $umuni su imali apsolutnu
veinu i to u ,v" +ihajlu i ,ari 7==S;, u ,eleuu, /utilju, +alom
,reditu, +esiu, ,oici i -ladimirovcu 7=CS;, <rebencu,
-ojvodincima, +arkovcu i ,v" (ovanu 7=DS;, .ikolincima i ,trai
7=ES;, itd"
E

?snovna privredna grana kod $umuna u jugoslovenskom Banatu
bila je poljoprivreda, kojom se bavilo oko =JS stanovnitva" 0 selima
u okolini -rca bilo je razvijeno i vinogradarstvo, a znaajnu ulogu je
igralo i stoarstvo" 1ndustrijskih postrojenja nije bilo, osim nekoliko
mlinova ) u -ladimirovcu, Banatskom .ovom ,elu, ,trai,
-ojvodincima i nekim drugim mestima sa rumunskim ivljem" ,amim
tim, nije postojala ni rumunska industrijska buroazija" 0
ekonomskom ivotu $umuna u jugoslovenskom Banatu, odreenu
ulogu su imali i novani zavodi, od kojih su najznaajniji 5Bua&arul6
iz -rca, 5,entinela6 iz Banatskog .ovog ,ela, 5,teaua6 iz
-ladimirovca, 5!unareana6 iz /ovina, 5/onkordija6 iz 0zdina i
druge" @o su uglavnom bila akcionarska drutva, u kojima su vlasnici
akcija bili malobrojni pripadnici rumunske buroazije, kao i bogati
seljaci" $umunski seljaci bili su izuzeti iz agrarne re&orme, tako da je
zbog velikog broja seljaka bezemljaa ili sa malo zemlje, agrarno
>
'(, #birka +ilana ,tojadinovia, 3D%22%1CJ%>>2"
E
1sto
21
pitanje ostalo nereeno, to e prouzrokovati i prve seobe u $umuniju
7!obruda;, /anadu i ,'!"
,ve do 1=23" godine, jugoslovenski $umuni nisu imali
organizovan politiki ivot" 0zrok tome je odlazak velikog broja
rumunskih intelektualaca u $umuniju, nakon Prvog svetskog rata"
1pak, 1J" &ebruara 1=23" u 'libunaru je odrana konstitutivna skuptina
$umunske stranke u /raljevini ,F,,
D
koja je na parlamentarnim
izborima 1C" marta 1=23" dobila i prvog narodnog poslanika, u linosti
dr (oana Rijana, advokata iz 'libunara" 0 sledeem periodu, meutim,
u stranci dolazi do nesuglasica i rascepa, to e prouzrokovati njene
neuspehe na sledeim parlamentarnim izborima, sve do zavoenja
4estojanuarske diktature, kada joj je zabranjen rad, kao i drugim
politikim strankama u zemlji"
4to se tie obrazovanja na rumunskom jeziku u jugoslovenskom
Banatu, ono je dvadesetih godina prolazilo kroz teku krizu" ?snovni
uzrok tome je odlazak velikog broja rumunskih uitelja, koji su
napustili svoja radna mesta i poetkom dvadesetih godina preli u
$umuniju" ?d ukupno 1J> uitelja koliko ih je bilo u rumunskim
kolama pre raspada 'ustrougarske, na radnim mestima je ostalo svega
32"
C
0kinute su kon&esionalne i optinske kole, a umesto njih su
otvorene dravne kole" 0pranjena mesta su zauzeli uitelji koji nisu
poznavali rumunski jezik, pa je zbog toga situacija u kolama bila jo
tea" +ada e od strane jugoslovenske i rumunske vlade biti uinjeni
napori da se kolsko pitanje rei, ono e biti reeno tek dolaskom
kontraktualnih uitelja iz $umunije 1=3>" godine" 1stovremeno su i
kontraktualni uitelji iz (ugoslavije zauzeli upranjena mesta u
srpskim kolama u rumunskom Banatu"
D
<" Popi, *ormiranje, razvoj i delovanje $umunske stranke 71=23%1=2=;, 1straivanja 111,
1nstitut za izuavanje istorije -ojvodine, .ovi ,ad 1=DA, 3J=%3EE"
C
<" Popi, $umuni u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata 71=1C%1=A1;, .ovi ,ad
1=DE, =3"
22
0 verskom pogledu, $umuni u jugoslovenskom Banatu su
pripadali /aransebekoj 7(uni Banat;, odnosno 'radskoj eparhiji
7srednji Banat;" 0 ovom periodu, rumunska pravoslavna crkva u
jugoslovenskom Banatu bila je organizovana u tri protopopijataG -rac,
Panevo 7sa seditem u Banatskom .ovom ,elu; i ,ara"
=
1majui u
vidu da je broj rumunskih intelektualaca dvadesetih godina bio mali,
pravoslavno svetenstvo je igralo znaajnu ulogu u drutveno%
politikom, ekonomskom i kulturnom ivotu rumunskog sela"
=
/alendar 5.9dejdea6, -rac 1=3>, AD%>2"
23
3"/0B@0$.' P?B1@1/' P$H+' $0+0.,/?( +'.(1.1"
(0<?,B?-H.,/?%$0+0.,/1 0<?-?$1 ? P?B?R'(0
.'21?.'B.1F +'.(1.'
Pitanje zatite nacionalnih manjina nakon Prvog svetskog rata
bilo je jedno od tema koje je trebalo da bude reena potpisivanjem
mirovnih ugovora" 0govori o zatiti nacionalnih manjina obavezivali
su drave potpisnice da odredbe o zatiti manjina budu regulisane
zakonima tih drava" 0 lanu >1 ,en Rermenskog ugovora priloen je
ugovor izmeu glavnih sila 'ntante i /raljevine ,F, o regulisanju
poloaja nacionalnih manjina u ovoj dravi" 0 lanu >1 ,en
Rermenskog ugovora stojiG L!rava ,F, prima sve propise usvajajui
da se oni unesu u jedan ugovor sa <lavnim ,ilama saveznikim i
udruenim, koji te ,ile budu smatrale kao potrebne radi zatite u
!ravi ,F, interesa onih stanovnika koji se od veine stanovnika
razlikuju po jeziku ili po veriM
1J
" !eklaracijom od >" decembra 1=1="
godine delegacija /raljevine ,F, je pristupila 0govoru o zatiti
manjina u lanu >1 ,en Rermenskog ugovora"
.eki od lanova 0govora i deklaracije odnosili su se i
na prosvetna i kulturna pitanja" Nlanom D 0govora, izmeu ostalog se
zabranjuje uvoenje bilo kakvih ogranienja to se tie slobodnog
korienja bilo kog jezika nacionalnih manjina u privatnom ivotu,
privredi, verskim poslovima, tampi i izdavatvu, kao i na javnim
zborovima" .acionalnim manjinama je omogueno da se slue svojim
jezikom i u sudskim poslovima" +anjine imaju pravo da odravaju,
upravljaju i kontroliu verske poslove, dobrotvorne i socijalne
ustanove, kole i druge vaspitne ustanove, te da u njima koriste svoj
1J
Bj" !imi, nav" delo, 111, >"
2A
jezik i da slobodno ispovedaju svoju veru" ?dredbe ,en Rermenskog
ugovora o zatiti manjina unete su i u -idovdanski ustav" Nlan A ovog
0stava proglaavao je ravnopravnost svih graana pred zakonom" Nlan
12 garantovao je slobodu vere i savesti, a Nlan 1E se osvrnuo i na
pitanje kolskih sloboda nacionalnih manjina" 2ilj zatite manjina bio
je da ih osposobi, garantovanjem njihovih prava, da postanu lojalni
prema dravi u kojoj ive" Primena ovih odredbi u /raljevini ,F,
zavisila je od konkretne istorijske situacije i od odnosa snaga"
/ulturna i prosvetna politika jugoslovenske drave
prema rumunskoj manjini u Banatu zavisila je, pre svega, od odnosa
koji su vladali izmeu dve susedne i prijateljske drave ) (ugoslavije i
$umunije" 0 prvim godinama posle Prvog svetskog rata, kada pitanje
razgranienja u Banatu nije bilo de&initivno reeno, stav vlasti
/raljevine ,F, prema rumunskoj manjini u Banatu nije omoguavao
slobodan razvoj kulturnog i prosvetnog ivota ove manjine, to je i
dovelo do odlaska velikog broja rumunskih intelektualaca u matinu
zemlju"
@ek je pozitivno reavanje pitanja razgranienja, kao i
osnivanje +ale 'ntante, omoguilo stvaranje uslova za postepeno
reavanje kulturnog i prosvetnog pitanja rumunske manjine u Banatu"
Potpisivanjem takozvanog !opunskog protokola br"3TB, u okviru
0govora o odbranbenom savezu izmeu /raljevine ,F, i $umunije
7koji su D" juna 1=21" godine u Beogradu potpisali .ikola Pai i @ake
(onesku;, vlada /raljevine ,F, se obavezala da proui crkveno%
kolsko pitanje u Banatu i pregovara o tome sa rumunskom stranom u
cilju potpisivanja sporazuma o tom pitanju" .a toj osnovi otpoeo je
itav niz pregovora tokom dvadesetih i poetkom tridesetih godina,
koji su se vodili oko tri glavna pitanjaG crkvenog pitanja, pitanja
2>
naknade po predmetu agrarne re&orme za crkvena dobra i zaklade, kao
i ureenja manjinskih kola u Banatu, sa svim mogunostima za
slobodno kulturno razvijanje" Posle potpisivanja pomenutog ugovora,
doneta je odluka da se to pre u cilju reavanja ovih pitanja stvori
jedna meovita rumunsko%jugoslovenska komisija" $ad ove komisije
dao je prve rezultate potpisivanjem @emivarskog protokola o ureenju
manjinskih kola u Banatu
11
novembra 1=23" godine , kojim je
postignuta saglasnost u sledeim pitanjimaG manjinske kole bie
dravne koleI nastava u njima se izvodi na maternjem jeziku, a od
treeg razreda je obavezno uenje dravnog jezikaI kola e se otvoriti
u mestima u kojima ima najmanje 3J uenikaI uitelji treba da budu
iste veroispovesti i narodnosti kao i veina uenikaI obe drave starae
se da pripreme odgovarajui nastavni kadar" @emivarski protokol,
meutim, nije bio promenjen u praksi"
(edan od konkretnijih koraka u smislu reavanja
prosvetnog pitanja bilo je potpisivanje Bledskog sporazuma 1D"
avgusta 1=2D" godine" ?vaj sporazum predvia neke izmene i dopune
u odnosu na @emivarski protokol, kao to su smanjenje minimalnog
broja uenika neophodnih za otvaranje jedne kole na 2J,
konstituisanje glavnog kolskog odbora koji e birati rumunski uitelji
i svetenici u jugoslovenskom Banatu na > godina, koji bi imao pravo
da nadzire rad rumunskih kola i dr" +eutim ovaj sporazum nije
rati&ikovan u ,kuptini /raljevine ,F," @ek je potpisivanjem
/onvencije o ureenju manjinskih osnovnih kola u Banatu 1J" marta
1=33" godine, poelo konkretno reavanje kulturno%prosvetnog pitanja
$umuna u Banatu" /onvencija je zasnovana na principu reciprociteta i
na potovanju kolskih zakona i pravilnika koji su na snazi u
/raljevini $umuniji i (ugoslaviji" Pored dolaska kontraktualnih
uitelja iz $umunije, koji su bitno doprineli kulturalizaciji rumunske
11
<"Popi, (ugoslovensko%rumunski odnosi 1=1C%1=A1, 2=>%2=E"
2E
kolske dece i poboljali aktivnost kulturnih drutava, /onvencija je
omoguila otvaranje odeljenja na rumunskom nastavnom jeziku pri
0iteljskoj koli i <imnaziji u -rcu, to je ubrzalo stvaranje sloja
rumunskih intelektualaca koji e u sledeim decenijama igrati
odluujuu ulogu, izmeu ostalog, i u kulturnom ivotu banatskih
$umuna"
A"/'$'/@H$ /0B@0$.H P?B1@1/H /$'B(H-1.H ,F,
2D
0 situaciji u kojoj su opti politiki tokovi u meuratnoj
(ugoslaviji imali karakteristike borbe za vlast i iskoriavanje te vlasti
za line ili grupne interese, za interese politikih partija ili drutvenih
slojeva, i sama kulturna politika mnogih jugoslovenskih vlada, ukoliko
je uopte postojala, nije predstavljala osmiljenu i skladnu celinu"
,vaki ministar prosvete, u ijoj kompetenciji je bila i kulturna politika
/raljevine, imao je svoje vienje i nudio je svoju kulturnu politiku, ali
u itavom meuratnom periodu kulturna i prosvetna pitanja nisu
realizovana u dovoljnoj meri, pa su se ak neki problemi uveali
12
"
?rganizacija vlasti u /raljevini ,F, poivala je na etnikom
unitarizmu" Politike grupe koje su donele -idovdanski 0stav 71=21; )
radikali i demokrati, nastojale su da unitarizam, garantovan 0stavom,
postane rukovodee naelo na osnovu koga je u celokupnom dravnom
i drutvenom ivotu trebalo sprovesti optu uni&ikaciju" ?vu
uni&ikaciju Ltroimenog narodaM trebalo je da omogue i ubrzaju,
izmeu ostalog, i kulturni inioci" .jihov je zadatak bio da uravnotee
razliite kulturne i civilizacijske neravnomernosti i doprinose
kulturnom zbliavanju, kao i da ujednae prosvetno zakonodavstvo"
1pak, ve nekoliko godina posle osnivanja /raljevine ,F,, bilo
je jasno da u njoj ne postoji jedna strogo utvrena kulturna i prosvetna
politika koja bi bila u stanju da ostvari postavljene ciljeve" Politiki
sukobi presudno su uticali na udaljavanje pisaca, slikara i drugih
umetnika, kao i samih naunika"
0 nedostatku prosvetnog i kulturnog zakonodavstva, kulturnih
radnika i ustanova, postavljeni ciljevi su se pokuavali ostvariti
politikim stredstvima" (aanje centralne vlasti po svaku cenu, brisanje
postojeih istorijskih i kulturnih razlika, prisilno nametanje zajednike
12
Bjubodrag !imi, /ulturna politika /raljevine (ugoslavije 1=1C%1=A1 1, Beograd 1==E,
3D3%3DA"
2C
kulture, neki su od metoda koje je politika nametnula i u s&eri kulture i
prosvete, ali koji su samo stvarali nove otpore i kompromitovali ideju
koja se elela realizovati na taj nain" ,pori razvoj drutvenog ivota,
iskljuivost i netrpeljivost u politikom ivotu, prenosili su se i u s&eru
kulture i prosvete"
/ulturna politika /raljevine ,F, bila je u nadlenosti
+inistarstva prosvete" Prva 0redba o ureenju +inistarstva prosvete
doneta je 1=1=" godine" .a osnovu ove 0redbe, +inistarstvo prosvete
je imalo vrhovnu upravnu i nadzornu vlast nad svim kolama, kao i
nad svim kulturnim ustanovama" 0 ovom ministarstvu su postojala tri
odeljenjaG opte, prosvetno i odeljenje za umetnost
13
" Posle donoenja
-idovdanskog 0stava i podele zemlje na 33 oblasti, u svakoj od njih
&ormirano je i prosvetno odeljenje kao podruni organ +inistarstva
prosvete" 4to se tie uloge .arodne skuptine u sprovoenju kulturne
politike, pitanja kulturne politike u njenom radu samo su se uzgredno
doticala u okviru politikih duela i rasprava o budetu"
>"/?.2HP21(' /0B@0$.H P?B1@1/H $0+0.' 0
(0<?,B?-H.,/?+ B'.'@0
13
1sto, 1D2%1D3"
2=
/ulturni ivot i raznovrsne &orme kulturne aktivnosti kod
banatskih $umuna u K1K i poetkom KK veka su odraz tenje
banatskih $umuna da prate opti kulturni razvoj karakteristian za
Banat i uopte za 'ustrougarsku tog vremena" 0 drugoj polovini
devetnaestog veka, u banatskim mestima sa rumunskim stanovnitvom
osnivaju se biblioteke i kulturna drutva, gde dolazi do izraaja
pripadnost banatskih $umuna iroj kulturnoj oblasti kojoj pripada i
ostala -ojvodina, ali sa izraenom karakteristikom socijalne
pripadnosti selu"
1A
Po gradovima Banata osnivaju se tokom K1K veka
horovi, orkestri i itaonice ,rba, .emaca i drugih naroda koji su iveli
na ovim prostorima, a koji su uticali na pojavu slinih kulturnih
drutava kod $umuna" @ako je 1C3D" osnovan ,rpski zanatlijski
italaki klub u -rcu, zatim <radski orkestar u -rcu 1C>2" godine,
,rpsko crkveno pevako drutvo, osnovano 1CED" godine,
1>
dok je
osamdesetih godina K1K u ovom gradu ve postojalo pet horova" 0
Panevu je 1C3C" godine osnovano Panevako srpsko crkveno
pevako drutvo, koje je u drugoj polovini K1K i poetkom KK veka
igralo znaajnu ulogu u nacionalnom pokretu panevakih i banatskih
,rba, imajui u svojim redovima najuglednije panevake ,rbe"
1E
0
-elikom Bekereku 7#renjanin; osnovan je hor 1CEC" godine" ,lina
kulturna drutva osnivaju se i u srpskim, ali i u nemakim, slovakim i
maarskim selima na itavoj teritoriji Banata"
0 gradovima i selima sa rumunskim stanovnitvom postojale su
jake &olklorne tradicije, gde pre svega treba pomenuti veliku ljubav
prema narodnim pesmama i igrama, to e, zajedno sa ve pomenutim
uticajem kulturnih dostignua drugih naroda sa ovih prostora, ubrzati
osnivanje rumunskih kulturnih drutava, pre svega horova" Prvi
1A
+irjana +aluckov, $umuni u Banatu ) etnoloka monogra&ija, .ovi ,ad 1=C>, 1E"
1>
*eliks +ileker, -rac u starini, -rac 1==E, 213"
1E
+ihovil @omandl, ,pomenica panevakog pevakog drutva 1C3C%1=3C, Panevo
1=3C"
3J
rumunski hor u Banatu osnovan je u gradu Bugou 1CAJ" godine,
1D
dok
je prvi seoski hor osnovan 1C>D" godine u selu /izeteu kod Bugoa"
0brzo dolazi do osnivanja mnogobrojnih rumunskih horova i u drugim
mestima, tako da se razvija odgovarajui vid kulturno%umetnikog
ivota, ija aktivnost i nivo zavisi od preduzimljivosti samih metana"
-e 1=JJ" godine u Banatu je bilo ukupno 1AJ rumunskih horova, od
kojih su u osamdesetak radile horovoe poreklom iz /izeteua"
1C
.eki
rumunski horovi delovali su samo kao crkveni horovi, dok su drugi bili
sastavni deo takozvanih 5Nitalakih i pevakih drutava6 7$euniuni de
citire Pi c:nt9ri;, sa irom kulturnom delatnou" @akva drutva su
organizovala priredbe, na kojima su se, pored horskih pesama,
prikazivali i kratki pozorini komadi, kao i rumunske narodne igre
5/aluerul6 i 5Batuta6" Ponekad su se odravala i predavanja iz raznih
oblasti, u cilju emancipacije rumunskih seljaka" 0 okviru tih drutava
radile su i biblioteke i itaonice, sa skromnijim brojem knjiga i drugih
publikacija"
.a elu ovih kulturnih drutava nalazili su se lokalni
intelektualciG uitelji, svetenici, lekari, dok su lanovi preteno bili
seljaci" #a svakog seljaka je bila ast biti lan kulturnog drutva, ali
istovremeno i velika obaveza" 1ntelektualci ) rukovodioci drutva su
uivali veliki ugled meu lanovima, ali i uopte meu seljacima, tako
da su zahtevali od lanstva poslunost i disciplinu" 0 sluajevima
nepridravanja Pravila drutva i gaenja discipline, autoritativni
rukovodioci su mogli i da iskljue neposlune lanove iz drutva"
1=
Bilo je, meutim i sluajeva kada je zbog nesporazuma meu
rukovodiocima i lanovima drutva dolazilo do prestanka njegovog
rada, to je dovodilo do duih ili kraih prekida u kulturnom ivotu
1D
-asile -" +untean, 2ontribu8ii la istoria Banatului, @imiPoara, 1==J, 1=D"
1C
<eorge (urma, !escoperirea Banatului, $ePi8a 1==A, 3C"
1=
'$P2-, #apisnik pevakog drutva"
31
pojedinih mesta" -eliki problem je predstavljao i nedostatak strunih
kadrova, pre svega horovoa" Pored ve pomenutih horista iz /izeteua,
kao horovoe po rumunskim selima su radili i uitelji i svetenici"
Poto nisu svi uitelji i svetenici bili osposobljeni da budu horovoe,
odlaskom horovoe iz sela 7najee zbog promene radnog mesta; i
nepostojanjem drugog horovoe u mestu, horisti su bili preputeni
sami sebi, to je takoe predstavljalo potencijalnu opasnost za gaenje
jednog kulturnog drutva" -eliku prepreku za nesmetan kulturni razvoj
rumunskog sela predstavljale su i ugarske vlasti, koje su esto pravile
probleme oko registrovanja Pravila 5Nitalakih i pevakih drutava6"
@ako, na primer, ugarske vlasti su 1CC>" odbile da registruju pravila
hora u Petrovom ,elu 7danas -ladimirovac;"
2J
1ako je rumunski
crkveni hor u Banatskom .ovom ,elu osnovan jo 1CDJ" godine,
ugarske vlasti su odbile priznavanje njegovih pravila u vie navrata
21
,
registrujui ga tek 1=11"
0 mestima sa rumunskim stanovnitvom koja danas pripadaju
jugoslovenskom Banatu, prvi hor je osnovan 1CE=" godine u /utilju
kod -rca"
22
Prvi horovoa bio je uitelj Petru +aiogan, a muziki
repertoar je bio skroman" Pesme su se uile prema sluhu bez korienja
muzikih nota" 1ako skroman, ovo je ipak bio poetak organizovanog
kulturnog pokreta $umuna u ovom delu Banata" -e 1CDJ" osnovan je
i muki hor u 1ankahidu 7(ankov +ost kod #renjanina; ije je prvi
horovoa bio .ikolae +agda"
23
?vaj hor je prestao sa radom 1CCJ
godine, najverovatnije zbog odlaska horovoe, tako da je obnovljen
tek 1=2>"
2A
-e je pomenuto da je rumunski crkveni hor u Banatskom
2J
'PB.,, B$" 1=1 B"
21
,atu .ou ) Banatsko .ovo ,elo 1DE>%1=DD, +onogra&ie, Banatsko .ovo ,elo 1=D=,
1A>%1AE"
22
+arius Bizerea, -iorel ,elejan, +onogra&ia corului din 2oPtei, /utilj 1=E=, EA"
23
*lorin 0rsulescu, 1ankov +ost ) 1ancaid, @recut Pi prezent, .ovi ,ad 1==D, =A"
2A
1sto"
32
.ovom ,elu osnovan iste 1CDJ" godine, iji je osniva bio Petru
+ioku" ?vaj hor je imao vie prekida u svom radu, tako da je njegov
kontinuirani rad poeo tek 1C=2" 0 +arkovcu kod -rca, hor je
osnovan 1CD1" godine, ali je i on imao nekoliko prekida u svom radu"
2>
(edan od najjaih horova osnovan je 1CD=" godine u Beloj 2rkvi,
2E
pod
nazivom 5-okalni hor u Beloj 2rkvi6, iji su osnivai i lanovi bili
preteno rumunski intelektualci i trgovci iz Bele 2rkve" ?vo pevako
drutvo je imalo i registrovana Pravila od 1CD=" godine
2D
" ?vo je bilo
jedno od retkih rumunskih kulturnih udruenja sa ovih prostora koje je
uspeno delovalo u urbanoj sredini, u gradu u kome su uspeno radila
istovremeno i kulturna drutva ,rba i .emaca" 0speno je delovao i
rumunski hor u -lajkovcu kod -rca, osnovan 1CD>" kao muki, ali
koji 1CD=" godine prerasta u meoviti hor"
2C
0 /ovinu je crkveni hor
osnovan 1CD3, koji je registrovan 1C==" kod ugarskih vlasti pod
nazivom 5$umunski pravoslavni crkveni i svetovni hor iz /ovina6"
2=
/rajem K1K i poetkom KK veka osnovana su i sledea pevaka
drutvaG u $itievu 1CDC, koje je imalo nekoliko prekida u svojoj
aktivnostiI u +alom @orku 1CC=, u -elikom @orku 1C=1" godine u
sastavu kultunog drutva 5'rmonia6I u ,vetom +ihajlu postojala je
grupa pevaa jo 1CC3, ali je pravi hor osnovan tek 1C=>" 0
-ojvodincima je hor osnovan 1CC>, a iste godine su osnovani horovi u
+argiti i HkiI u 'libunaru 1CCEI u .ikolincima je postojalo
5$umunsko pevako i italako drutvo6 od 1C=J, koje je gostovalo i
u drugim mestima, prireujui koncerte
3J
I u !olovu je rumunski hor
osnovan 1C=2I u (ablanci kod -rca 1C=EI u 0zdinu i !eliblatu 1C=CI
2>
2osta $oPu, 2orurile noastre b9n98ene, Panevo 1==2, 1E"
2E
1sto, 2J%21"
2D
1'B2, Pravila $umunskog -okalnog Fora u Beloj 2rkvi
2C
2osta $oPu, nav" delo, 2E"
2=
1sto, AC"
3J
*oaia !iecezan9, 2aransebeP, br" A od 1DT2=" &ebruara 1C=1"
33
u Petrovom ,elu 7-ladimirovac; 1=J2I u ,trai 1=J>I u +ramorku
1=JEI u ,eleuu 1=JD" 7mada je sporadina horska aktivnost u ovom
mestu postojala jo od 1CCA";
31
I u <logonju 1=J=I u ?moljici 1=1JI u
+alom Ramu 1=12I u ?recu 1=13" /ratkog veka bio je rumunski hor
u !obrici, osnovan 1C==" godine
32
, zatim 5$umunsko pevako drutvo
iz Paneva6, osnovano 1=J1" godine
33
, kao i rumunski hor iz -rca,
koji e biti obnovljen poetkom dvadesetih godina"
?d znaajnih uspeha ovih pevakih drutava, pomenuemo
uee kutiljskog hora na velikoj izlobi u Bukuretu 1=JE, kao i na
sveanostima u @emivaru 1=JA" i na takmienju u ?ravici 1=J=
3A
"
Forovi iz -ladimirovca i !eliblata su uestvovali na kulturnim
mani&estacijama u ?ravici 1=JD" godine
3>
"
0 kulturnom ivotu banatskih $umuna pod austrougraskom
vlau znaajnu ulogu je igralo i kulturno udruenje 5'stra6,
osnovano u ,ibiu 1CE1" ?d 1C=E" godine 5'stra6 je proirila svoju
delatnost i na Banat"
?d ukupno DD odeljenja, tri odeljenja 5'stre6 su se nalazila na
teritoriji jugoslovenskog Banata" @o su sledea odelenjaG Panevo,
-rac i @orak
3E
, u kojima su lanovi preteno bili rumunski
intelektualci iz okolnih mesta" 5'stra6 je predviala osnivanje sekcija
i biblioteka u svim mestima nastanjenim rumunskim stanovnitvom"
?snovni zadatak 5'stre6 je bio organizovanje predavanja i kurseva za
opismenjavanje seljaka, radi irenja kulture i obrazovanja po
rumunskim selima"
31
'urel Bojin, ,eleuP ) 0n secol de activitate cultural9, ,eleu 1==J, DD"
32
1oan +untean, +iPcarea na8ional9 din Banat 71CC1%1=1C;, @emivar 1==A, 1>A"
33
'PB.,, Protocolul Un&iin89rii $euniunei"
3A
+arius Bizerea, -iorel ,elejan, nav" delo, E=, DD"
3>
Bupta, Budimpeta, br" 1D3 od 1JT23" avgusta 1=JD, A%>"
3E
'nalele 'socia8iunii pentru literatura rom:n9 Pi cultura poporului rom:n, br" 1-, jul
1=J3"
3A
#a vreme Prvog svetskog rata 71=1A%1=1C";, rumunska kulturna
drutva u Banatu, kao i veina drugih kulturnih udruenja na teritoriji
'ustrougarske, prestaju sa radom" ?snovni uzrok tome je proglaenje
opte mobilizacije u 'ustrougarskoj, tako da je veina lanova
kulturnih drutava rat provela na raznim bojitima, na kojima su mnogi
od njih ostavili ivote, ratujui za interese dualistike monarhije"
Posle zavretka Prvog svetskog rata i konstituisanja /raljevine
,F,, stvaraju se povoljniji uslovi za nastavak aktivnosti rumunskih
kulturnih drutava u onim mestima sa rumunskim stanovnitvom koja
su pripala jugoslovenskoj dravi" 1zgleda da je prvo obnovilo svoj rad
5Nitalako i pevako drutvo iz /utilja6, koje je prilikom posete
&rancuskog generala Bertloa ovom mestu prikazalo i jedan kulturno%
umetniki program uz uee lokalnog hora i duvakog orkestra" @om
prilikom je kutiljski hor otpevao i &rancusku himnu +arseljezu
3D
"
/oncertu je prisustvovao lino general Bertlo, kao i mnogobrojni
&rancuski o&iciri i vojnici" /utiljci su spremali +arseljezu i druge
&rancuske pesme svega dve nedelje, pod rukovodstvom horovoe
(osi&a +ikua, poto su unapred bili obaveteni o dolasku *rancuza"
<odine 1=1=" (osi& +iku sa jo nekoliko lanova starog saveta,
saziva generalnu skuptinu 5Nitalakog i pevakog drutva u /utilju6
u cilju reorganizacije hora i duvakog orkestra"
3C
!rutvo ponovo
poinje sa intenzivnom aktivnou" Nesto se organizuju priredbe u
/utilju i susednim mestima" Pored mukog, osniva se i meoviti hor,
koji nastupa sa uspehom i na nekoliko priredbi u -rcu
3=
" 1ako su
najznaajnije linosti koje su se nalazile na elu ovog drutva )
3D
2" +", 5+arseilaise6 7+arseieza; la 2oPtei, 'lmanah LBibertateaM, .ovi ,ad 1==J, 33%
3A"
3C
+" Bizerea, -" ,elejan, nav" delo, C1"
3=
1sto"
3>
svetenik 'vram /ora i horovoa (osi& +iku ) napustile /utilj i
preselile se u $umuniju, ovo drutvo nastavlja sa radom" .a mestu
horovoe se jedno vreme nalazi $omulus +iku
AJ
, sin (osi&a +ikua
71=2J%1=21;, zatim, od 1=21, mesto horovoe preuzima Pantelije
!ragi, koji u sledeim godinama uspeno vodi i hor i duvaki
orkestar" /utiljski hor i duvaki orkestar prireuju koncert u -rcu
1=2J" godine, na kojem uestvuje i &olklorna sekcija, zatim 1=21" u
Beloj 2rkvi, a uestvuje i 1=22" na smotri horova u Beloj 2rkvi kojom
prilikom duvaki orkestar svira i na ulicama ovog junobanatskog
grada"
A1
0 okviru 5Nitalakog i pevakog drutva iz /utilja6 u
pomenutom periodu deluje i dramska sekcija" Prvi posleratni pozorini
komad ovo drutvo prikazuje 1=2J" $adi se o 5/raljici u +araetiju6,
pozorinom komadu ija se radnja deava za vreme rata" ,ledee 1=21"
godine, prikazan je i pozorini komad 5@ramvajska karta6
A2
"
0 godinama neposredno posle Prvog svetskog rata, izuzetno
bogatu kulturnu aktivnost ostvaruje i 5$umunski vokalni hor u Beloj
2rkvi6" Pravila ovog hora usvojena su prvi put jo 1CD=" godine, dok
je zahtev za njihovo priznavanje od strane vlasti /raljevine ,F, bio
predat 2A" septembra 1=2J" .a osnovu Pravila, osnovni zadatak hora je
5da pesmu uopte, a osobito crkve i pojanje dalje -okal kvartet iz istog
proizlazei -okal hor da izobrazi i usavri6 7Nlan 1;
A3
, odnosno
muziko usavravanje svojih lanova" !rutvo se sastoji od redovnih,
pomonih i poasnih lanova 7Nlan 111;" $edovni lanovi imaju
sledeu obavezuG 5+arljivo sudelovanje kod svake pevake vebe i
predstave drutva i svaki lan koji tri puta uzastopce nedoe i izostane,
AJ
2" $oPu, nav" delo, 12"
A1
2ornel +ata, *an&arele rom:nePti din Banatul iugoslav ) 2oPtei, Bibertatea, Panevo, ="
decembar 1==>, 1E"
A2
1on +aiogan, @eatrul de amatori 5.eica6 din 2oPtei, 'ctivitatea interbelic9 71;,
Bibertatea, 1>""&ebruar 1==D, 1A"
A3
1'B2, Pravila $umunskog vokalnog hora u Beloj 2rkvi"
3E
i to njegovo izostajanje ne bude opravdao, ima se smatrati kao da je iz
drutva istupio, a kod ponovnog stupanja u drutvu ima i na novo i
upisninu platiti6 7Nlan 1-;" .a elu drutva nalazi se 0prava koja se
sastoji 5iz jednog predsednika, jednog horovoa 7iz odbora od A
lana;, jednog blagajnika, jednog arhivara 7koji poslednji je ujedno i
perovoa;6 7Nlan -1;" #naajna je i <eneralna skuptina drutva,
koju ine svi lanovi drutva 7Nlan -11;" Pravila imaju ukupno 21 lan"
Prvi koncert posle rata, belocrkvanski hor je odrao 3J" maja
1=2J" godine
AA
" /ao horovou nalazimo 'leksandra $istia,
belocrkvanskog ,rbina, koji je vodio ovaj hor od 1=J=" do 1=2>"
godine"
A>
0 to vreme, prisutna je vrsta saradnja sa 5Nitalakim i
pevakim drutvom iz /utilja6, sa kojim prireuje zajedniki koncert
72J" jun 1=21; u bati hotela 5Foler6
AE
" Pomenuemo jo nekoliko
priredbi koje je organizovao belocrkvanski rumunski hor u ovom
perioduG 13" januara 1=21, kada je hor otpevao dve kompozicije uz
solo pevanje 'ne (eremi, a prikazan je i jedan pozorini komad )
jednoinka"
AD
#atim, 1A" januara 1=22" godine, pored nekoliko horskih
kompozicija prikazan je i pozorini komad 5Ninel )Ninel6 7-"
'leksandri;, a u programu su uestvovali i 5konzervatoristi6 +arijeta
Brankovi i /ornel (ankovi"
AC
Primetna je jedna tesna saradnja
izmeu srpskih i rumunskih kulturnih radnika u Beloj 2rkvi, to
dokazuje da su u ovom gradu meunacionalni odnosi bili izuzetno
dobri" .eki od plakata za ove priredbe su bili tampani na tri jezikaG
srpskom, rumunskom i nemakom" ,astavljen preteno od
intelektualaca i trgovaca, belocrkvanski hor je pored kompozicija
AA
<" Popi, ,picuiri din trecutul 2orului -ocal $om:n din Biserica 'lb9 ) unul dintre cele
mai vechi coruri din Banat, 2alendarul popular, Bibertatea 1=D3, D="
A>
2" $oPu, nav" delo, 2>"
AE
2ontribu8ii la istoria cultural9 a rom:nilor din -oivodina -, !ocumente, #renjanin 1=D=,
br" 3D>, AE1"
AD
1sto, br"3D2, A>="
AC
1sto br" 3DE, AE1"
3D
rumunskih autora izvodio i klasine kompozicije" @ako je na koncertu
odranog 1" januara 1=21" godine, orkestar 7nije jasno da li je drutvo
imalo svoj orkestar;, odsvirao ariju iz -erdijeve @ravijate"
A=
1 na
kasnijim koncertima ovog drutva su izvoene arije iz pojedinih
opera"
>J
.eposredno posle reorganizacije ovog drutva, koja je usledila
1=2J" godine, na mestu predsednika drutva nalazio se +artin +odo,
da bi u periodu 1=2J%1=2>" na ovoj &unkciji nalazili dr 'urela .ovaka,
advokata iz Bele 2rkve i jednog od politikih prvaka $umuna u
/raljevini ,F, u ovom periodu"
@ree rumunsko kulturno drutvo koje se isticalo u ovom periodu
je 5$umunski hor iz !olova6" .jegov predsednik i horovoa bio je,
sve do 1=22" godine, uitelj $omulus $oman" ?n je i osniva ovog
hora 71=JA;, ovek koji je sa puno energije i znanja radio na njegovom
organizovanju, mada je esto nailazio i na otpor, kako austrougarskih
vlasti, tako i lokalnih intelektualaca"
>1
$omulus $oman se bavio i
knjievnou i publicistikom" 1zdavao je .arodni kalendar 71=22%
1=2>;, pisao je pesme, pozorine komade itd" <odine 1=22" je preao u
Belu 2rkvu, gde se jedno vreme nalazio na elu rumunskog hora, a
1=23" prelazi u $umuniju, gde nastavlja da se bavi publicistikom"
0mro je 1=>2" godine"
>2
Pod predsednitvom $omulusa $omana,
$umunski hor iz !olova je odrao prvu posleratnu sednicu =" marta
1=1=" .a toj sednici
>3
konstatovano je da od 3D lanova hora, koliko ih
je bilo pre rata, njih 33 je uestvovalo u ratu" !vojica su izgubila ivot
u ratu, a estorica su nestali" Poto su neki lanovi napustili !olovo, a
A=
2artea comemorativ9 a 2orului -ocal $om:n din Biserica 'lb9, 2ontribu8iiV-, AA>"
>J
<" Popi, nav" delo, CJ"
>1
'PB.,, Pismo $omulusa $omana panevakom proti @ri&onu +iklji, br" 3E3T1=1A, 1A"
mart 1=1A"
>2
'urel @ri&u, $omulus $oman ) un vizionar Pi deschiz9tor de orizonturi, 'nalele ," B" $"
3%A, #renjanin 1=D2%1=D3, E11%E3J"
>3
*ond Bivius $oman, Protocol luat la adunarea general9 a 2orului $om:n, 8inut9 la =
martie 1=1=, 2ontribu8iiV-, br" 3E3, AAC%AA="
3C
drugi su bili bolesni, pristupilo se primanju novih lanova hora, tako
da je na skuptini 5$umunskog hora iz !olova6, odranoj 22" juna
1=1=, konstatovano da drutvo ima 2E horista"
>A
Prvi posleratni koncert
ovaj hor je odrao 2T1>" juna 1=1="
0 Petrovom ,elu 7-ladimirovac;, kulturni ivot je obnovljen
odmah posle zavretka Prvog svetskog rata" ,tudenti iz mesta su
odrali priredbu ve 13T2E" januara 1=1="
>>
@om prilikom je, pored
jedne horske kompozicije, koju je izveo meoviti hor, prikazan i
pozorini komad 5Ninel%Ninel6, koji je u to vreme bio popularan po
rumunskim selima" 52rkveno%svetovno vokalno horsko drutvo6 u
-ladimirovcu, osnovano 1=J2, obnovilo je svoj rad odmah posle
Prvog svetskog rata" .a generalnoj skuptini ovog drutva izabrano je
novo rukovodstvo na elu sa svetenikom /onstantinom !imijanom
>E
"
,ekretar drutva je bio uitelj .ikolae Penca, dok je potpredsednik
,vetislav ,mederevac dao ostavku" #a horovou je predloen (on
+ioku, ali ovaj odbija, sa obrazloenjem da je zauzet poljoprivrednim
radovima, te predlae za horovou uitelja Petra /iua" .a prvom
koncertu 7E" januar 1=21";, odranom u sali hotela 52entral6, na elu
hora se nalaze obe pomenute linosti" @om prilikom je prikazan i
pozorini komad 5<raniar6" Program je pratilo oko 3JJ gledalaca"
.akon pomenutog koncerta, ovo drutvo preivljava teke trenutke"
.aime, prvo dolazi do nesporazuma meu rukovodiocima drutva, a
zatim i do masovnog naputanja -ladimirovca od strane rumunskih
intelektualaca, koji su emigrirali u $umuniju" Pored svetenika
(oanikija .jagoja, koji je napustio -ladimirovac 1=2J, godine, tokom
1=21" godine odlaze uitelji .ikolae Penca, $omulus @eorean, Petru
/iu, lekar 'leksandru 'ndresi, a 1=22" i pisac .ikolae 2incariju, jedan
>A
1sto, br" 3EC, A>A%A>E"
>>
?pinca, /utilj, br" 3 od 2J" januaraT2" &ebruara 1=1=, ="
>E
'$P2-, Protocolul $euniunii 2orului, <odinja skuptina od 2C" maja 1=2J"
3=
od glavnih pokretaa kulturnih aktivnosti u ovom mestu" .jihovim
odlaskom zadat je teak udarac petrovoselskom kulturnom drutvu, ali
ono uspeva da prebrodi krizu, tako da nastavlja sa kontinuiranim
radom" .a mestu horovoe nalazi se zemljoradnik (on +ioku, koji je
zavrio muziki kurs za horovoe u Bugou, kod poznatog banatskog
kompozitora (ona -idua" 0 to vreme pomenuti kurs su pohaali i
zavrili i drugi stanovnici -ladimirovcaG @rajan Barbu, @ri&u @abak i
Petru 'lmaan, tako da je ovo kulturno drutvo u sledeem periodu
imalo kvali&ikovane kadrove"
1 druga rumunska drutva obnavljaju svoj rad posle Prvog
svetskog rata" 0 mestu (ablanka kod -rca, rumunsko 5Nitalako,
pevako i muziko drutvo6 je odralo svoj prvi posleratni koncert ve
1D" &ebruara 1=1=, kojom prilikom su, pored horskih kompozicija,
prikazani i monolozi, dijalozi i jedna jednoinka
>D
" <odine 1=21,
uitelj ,avu Petrovi je reorganizovao hor iz (ablanke koji je brojao EJ
lanova" 0 <logonju je rumunsko pevako drutvo obnovilo svoj rad
1=2J"
>C
/ao horovoa radila je nemaka uiteljica Feti /raus,
poreklom iz Banatskog .ovog ,ela, koja je dobro poznavala rumunski
jezik" 0 ,eleuu je aktivnost 5Nitalakog i pevakog drutva6
obnovljena 3J" juna 1=21" godine"
>=
?vo drutvo je imalo i
registrovana Pravila, pod brojem 1=EJA od 3J" aprila 1=23"
EJ
Posle
zavretka rata i u 0zdinu dolazi do reorganizacije hora, od strane
svetenika $omula Pope i horista koji su preiveli rat"
E1
+eutim, ve
dve godine kasnije ovaj svetenik naputa 0zdin, tako da hor ostaje
bez horovoe" <odine 1=22", novi svetenik @rajan Boin obnavlja rad
>D
-iorel ,elejan, 2orul L$euniunii de citire, c:nt9ri Pi muzic9M din 1ablanca, 2uv:nt
rom:nesc, .ovi ,ad, januar 1==D, br" 1D, 2>%2E"
>C
$oman 2ristea, 'ctivitatea corului Pi &an&arei din <logoni, 2ontribu8iiV1-, -rac 1=DD,
212"
>=
#apisnik 5Nitalakog i pevakog drutva6 u ,eleuu, 1=3J" godina, 2D"
EJ
<raiul rom:nesc, Panevo, br" 1= od C" jula 1=23, 3"
E1
,ocietatea cultural9 L!oinaM din 0zdin, @ibiscus, 0zdin, br" 2 73=;, &ebruar 1==>, E"
AJ
ovog hora i kulturnog drutva, pod imenom 5!oina6, koji e se
odvijati u kontinuitetu sve do dananjeg dana" Pored svetenika
Boina, u osnivanju kulturnog drutva 5!oina6 iz 0zdina, znaajnu
ulogu je odigrao i uitelj @ri&u 4okarda
E2
"
0 -lajkovcu kod -rca hor obnavlja svoj rad 1=1=" godine, na
elu sa uiteljem .ikolajom Boldeom
E3
" 0 $itievu se stari hor
reorganizuje 1=21" godine pod vostvom (osi&a -ranjancua
EA
" 0 ,v"
+ihajlu 7Bokve;, u periodu od 1=1C%1=23" postoji crkveni hor na ijem
se elu nalazi <eorge !atku
E>
" 0 -ojvodincima se aktivnost
5Nitalakog i pevakog drutva6 obnavlja ve krajem 1=1C,
osnivanjem meovitog hora, pod vostvom svetenika (ona
'ndreeskua
EE
, koji meutim ve 1=1=" naputa -ojvodince, tako da
ulogu horovoe preuzima jedan od horista ) (ulijan /apec" 0
'libunaru, kulturnu aktivnost $umuna obnavlja posle Prvog svetskog
rata uitelj .ikolae Popovi, uz pomo zemljoradnika Qora ,imia"
'libunarski rumunski hor u ovom periodu prima i nove lanove"
ED
'ktivnost obnavljaju u istom periodu i kulturna drutva u Banatskom
.ovom ,elu, +argiti, Hki, /ovinu i u drugim mestima"
!ok je veina kulturnih udruenja postepeno obnavljala svoju
aktivnost posle Prvog svetskog rata, kulturni ivot $umuna u Panevu
doivljavao je kolaps" +alobrojno rumunsko stanovnitvo u ovom
junobanatskom gradu uspelo je pre rata da se organizuje na kulturnom
i kon&esionalnom planu, osnivanjem rumunske pravoslavne parohije i
5Nitalakog i pevakog drutva6, kao i kreditnog zavoda
5Panovana6" Posle rata, veina rumunskih intelektualaca i kulturnih
E2
@eodor '" *ren8iu, 2eva despre 0zdin, 2alendarul L.9dejdeaM,-rac 1=AA"
E3
2osta $oPu, nav" delo, 2E"
EA
1sto, 2D"
E>
1sto, 3C"
EE
1sto, A1"
ED
1sto, AD"
A1
radnika iz Paneva je prelo u $umuniju,
EC
a meu njima svetenik
(oan ,troka, dr 'leksandru Bireesku, dr Petru Penca, 'leksandru
2incariju i drugi" ?d ukupnog broja od DE= $umuna, koliko ih je bilo
u Panevu prema zvaninom popisu od 1=1J" godine, broj je opao na
samo 2E> stanovnika prema popisu iz 1=21" godine" ?snovne razloge
tako naglog opadanja broja $umuna u Panevu treba traiti u injenici
da se 1=1J" godine odreeni broj $oma zvanino iznjanjavao kao
$umuni,
E=
dok je popis $umunske pravoslavne crkve pokazivao 1=1J"
godine da u Panevu ivi 3E1 $umun 733 domainstva;"
DJ
0 svakom
sluaju, glavni pokretai rumunskih kulturnih aktivnosti u Panevu su
napustili zemlju, tako da u meuratnom periodu nema organizovanog
kulturnog ivota $umuna u ovom gradu" (edini oblici njihovog
kulturnog delovanja u Panevu su vezani za izlaenje listova 5<raiul
rom:nesc6 71=23%1=2E";, 5Bumina6 71=2D";, 5!emocratul6 71=2D"; i
5#iarul nostru6 71=3A";, kao i .arodnog kalendara $omulusa $omana
71=22%1=2>";, te nekoliko kolskih udbenika koji su tampani u
tampariji 5.apredak6 u ovom gradu"
?va prva etapa u kulturnom ivotu jugoslovenskih $umuna posle
Prvog svetskog rata odlikuje se, prema tome, postepenim
obnavljanjem rada veine kulturnih drutava, ali i problemima oko
njihove organizacije i pronalaenja strunih kadrova, koji su nastali
posle rata odlaskom velikog broja intelektualaca u susednu $umuniju,
ostavljajui tako upranjena mesta, ne samo uitelja i svetenika, nego
i horovoa i rukovodilaca kulturnih drutava" 1pak, preostali
intelektualci, uz pomo emancipovanijih seljaka, uspeli su da spree
gaenje kulturne aktivnosti meu rumunskim stanovnitvom
EC
<raiul rom:nesc, br" D od 1> aprila 1=23, 2"
E=
-ladimir !" -ukajlovi, Prostorni raspored etnikih grupa u Panevu, Panevo 1==D,
1J3"
DJ
'PB.,, 2onscrip8iunea $om:nilor din comuna Panciova 71=1J;"
A2
jugoslovenskog Banata, mada se nedostatak kadrova 7najverovatnije;
negativno odrazio na sam kvalitet i umetniki nivo kulturnih sadraja"
?d 1=23" godine, znaajan uticaj na kulturni ivot rumunskog
stanovnitva u Banatu imala je i $umunska stranka u /raljevini ,F,"
?snivaka skuptina ove stranke odrana je 1J" &ebruara 1=23" godine
u 'libunaru, na kojoj je usvojen Program stranke, koji sadri pet
poglavljaG o spoljnoj, unutranjoj, agrarnoj i ekonomskoj politici, kao i
poglavlje o kulturnoj politici" 0 ovom poglavlju, velika panja se
posveuje reavanju verskog pitanja" 1staknut je zahtev za
autonomijom rumunske pravoslavne crkve, trai se mogunost da se u
jugoslovenski Banat dovedu svetenici iz $umunije, do osnivanja
rumunske teologije, kao i da se dozvoli studiranje teologije u
$umuniji" #naaj verske komponente u ovom poglavlju programa
$umunske stranke tumai se ulogom koju je rumunsko pravoslavno
svetenstvo imalo u rukovodstvu ove stranke"
Pored verske komponente, poglavlje o kulturnoj politici dotie se
i pitanja kolstva na rumunskom jeziku u jugoslovenskom Banatu"
#ahteva se da nastava u rumunskim kolama bude na maternjem
jeziku, da se otvori uiteljska kola na rumunskom jeziku, a do njenog
osnivanja da se omogui dovoenje uitelja iz $umunije" 4to se tie
nastave na srpskom, kao dravnom jeziku, zahteva se njeno uvoenje
samo u viim razredima osnovne kole" 0 sluaju nedostatka uitelja u
pojedinim mestima, da se omogui i svetenicima da izvode nastavu u
kolama" #bog nedostatka udbenika na rumunskom jeziku, trai se i
slobodan uvoz udbenika iz $umunije, a za ake i studente koji se
koluju u $umuniji, da im jugoslovenska drava prizna diplome"
,tranka se zalae i za poboljanje materijalnog poloaja rumunskih
uitelja i svetenika"
A3
0 vezi sa kulturnim aktivnostima, stranka se zalae i za
omoguavanje rada kulturnih udruenja, horova i itaonica"
0ticaj $umunske stranke na kulturni razvoj $umuna u
jugoslovenskom Banatu ogleda se i u injenici da su mnogi lanovi
rukovodstva ove stranke istovremeno poznati i kao organizatori i
rukovodioci raznih kulturnih udruenja i kao znameniti publicisti" !ve
najznaajnije publikacije na rumunskom jeziku izmeu dva rata )
5<raiul rom:nesc6 iz Paneva i 5.9dejdea6 iz -rca, izlazile su u
odreenim periodima kao organi $umunske stranke, tako da je i preko
njih ova stranka mogla da sprovodi svoju kulturnu politiku i da utie
na raspoloenje pripadnika rumunske manjine"
?ivljavanje politikog ivota $umuna u jugoslovenskom
Banatu, osnivanjem $umunske stranke u /raljevini ,F, 1J &ebruara
1=23" godine, uticalo je i na intensi&ikaciju kulturnih aktivnosti meu
rumunskim ivljem" +arta 1=23" poinje da izlazi i nedeljnik 5<raiul
rom:nesc6 7$umunski glas;, kao glasilo $umunske stranke, koji
redovno obavetava itaoce, izmeu ostalog, i o kulturnim
aktivnostima u mestima sa rumunskim stanovnitvom" @ako su
stanovnici jednog mesta bili in&ormisani o kulturnim aktivnostima u
drugim mestima, to je prouzrokovalo i pojavu neke vrste
takmiarskog duha meu stanovnicima pojedinih sela, oko toga ko e
biti zastupljeniji i ko e dobiti vie pohvala u tampi" 0rednitvo ovog
lista je pozivalo rumunsko stanovnitvo na to veu kulturnu aktivnost,
na obnavljanje rada pasivnih kulturnih drutava, na to ee
organizovanje priredbi itd" ,ve je to pozitivno uticalo na jaanje
kulturnih aktivnosti na selu"
AA
Poetkom ove godine obnavlja svoju aktivnost 5?mladinsko
drutvo u ,v" +ihajlu6" .a sednici odranoj 1A januara 1=23" godine u
prostorijama osnovne kole u mestu izabrano je rukovodstvo drutva
D1
#a direktora je izabran svetenik /orneliju /ure, a za
predsednika (on ,&era" !rutvo ima redovne, pomone i poasne
lanove" Poto drutvo nema svoje prostorije, zamoljeno je
rukovodstvo kreditno%novanog zavoda 5,entinela6 da ustupi jednu
prostoriju u kojoj bi bilo smeteno sedite 5?mladinskog drutva6"
?va molba je prihvaena od strane direktora 5,entinele6 Petra ,tojke
iz Banatskog .ovog ,ela, gde se nalazilo sedite ove banke" Poto su
stara Pravila prevaziena, izraena su nova u 33 take, po kojima je
osnovni zadatak drutva 5da usmerava narod na putu rada i napretka,
da mu nudi graansko vaspitanje i da ga edukuje u duhu
hrianstva6"
D2
0 etvrtoj taki Pravila se kae da drutvo 5ne
uestvuje ni u jednoj politikoj mani&estaciji6" 0prkos tome, ova
Pravila nee biti registrovana od strane nadlenih organa vlasti"
D3
0 prolee 1=23, broj odranih priredbi je bio izuzetno veliki"
@ako je u -ladimirovcu, na drugi dan 0skrsa, tamonje 52rkveno%
svetovno vokalno horsko drutvo6 odralo koncert u prisustvu dvojice
rumunskih diplomata iz Beograda, kao i posmatraa iz susednih
mesta"
DA
.a Qurevdan 1=23" 7E maj;, uzdinska omladina je prikazala
kulturno%umetniki program, na kojem su izvedene horske
kompozicije, a prikazana je i jedna dvoinka"
D>
1stog dana, slian
koncert je odralo i Pevako drutvo iz .ikolinaca"
DE
.a elu ovog
drutva koje je, izgleda, te godine obnovilo svoju aktivnost, nalazio se
D1
#apisnici 5?mladinskog drutva iz ,v" +ihajla6 7Procesele verbale ale $euniunii
tinerimii din ,:n +ihai;
D2
Pravila 5?mladinskog drutva u ,v" +ihajlu6
D3
(on ,&era, $euniunea tinerimii din ,:n +ihai, *oaia ,:miaiului, br" 2, avgust 1==E, 2"
DA
<raiul rom:nesc, br" D od 1>" aprila 1=23, 3"
D>
1sto, br" = od 2=" aprila 1=23, 2"
DE
1sto, 3"
A>
uitelj ." Petku" Poto u ovom mestu nije postojao !om kulture,
odnosno jedna zgrada koja bi bila u vlasnitvu drutva 7koji, uostalom,
nije postojao u veini rumunskih mesta;, data je inicijativa za
prikupljanje dobrovoljnih priloga u cilju izgradnje !oma kulture"
+eu donatorima je bio i narodni poslanik dr (oan Rijanu, zatim
prisutni gosti iz /ovina, 'libunara, -ladimirovca i Banatskog
/arlovca, kao i graani .ikolinaca, a meu njima i optinski belenik
+laden .ovii"
DD
?bino su se prilikom svih odranih priredbi, kako
u .ikolincima, tako i u drugim mestima, davali slini dobrovoljni
prilozi, u korist lokalnih kulturnih drutava" Pomenuemo i koncert
odran u ,eleuu, na !uhove 71>T2C maj; 1=23, u gostionici @rajana
+aua" -eina koncerata su se odravala po lokalnim gostionicama
75Fotelima6; zbog ve pomenutog nepostojanja domova kulture"
#naajan je bio i koncert u 'libunaru, koga je 2D" maja priredilo
Pevako drutvo iz /utilja, na dan odravanja sednice mesnih
komiteta $umunske stranke" @om prilikom je koncert kutiljskog hora
i duvakog orkestra pratilo oko 2JJJ posmatraa
DC
" 1 u -ladimirovcu je
na !uhove 7drugi dan; odran koncert,
D=
a 22" maja i u !olovu
CJ
,
prikazan od strane rumunskog hora pod vostvom ,ave 'nkuceskua"
0 to vreme je ovaj hor brojao >2 lana"
C1
5?mladinsko drutvo iz ,v" +ihajla6 je aktivno pomagalo i
osnivanje 50druenja rumunskih studenata u /raljevini ,F,6, koje je
odralo osnivaku sednicu >" avgusta 1=23" u ,v" +ihajlu" !ana 2C"
avgusta u istom mestu je odran jo jedan koncert, pod rukovodstvom
pro&esora -ikentija 'rdeljana 7biveg uenika konzervatorijuma u
/luu;, sa koga je celokupni prihod namenjen siromanim rumunskim
DD
1sto, br" 12 od 2J" maja 1=23, 2"
DC
1sto, br" 1A od 3" juna 1=23, 3"
D=
1sto
CJ
1sto, br" 1E od 1D" juna 1=23, 2"
C1
1sto, br" 2J od 1>" jula 1=23, 2"
AE
studentima"
C2
50druenje rumunskih studenata u /raljevini ,F,6
odralo je generalnu skuptinu =" septembra 1=23" u .ikolincima" @om
prilikom je osnovan i odbor udruenja na ijem se elu kao
predsednik, nalazio student prava 'leksandru Butoarka" @om prilikom
je skuptina u znak lojalnosti poslala telegram predsedniku vlade
.ikoli Paiu, kao i univerzitetskom udruenju 5Pobratimstvo6"
C3
1stovremeno je pevako drutvo iz .ikolinaca priredilo jedan kulturno%
umetniki program, u saradnji sa studentima iz ,v" +ihajla i sa
pro&esorom -" 'rdeljanom" Prihod sa ovog koncerta je takoe bio
namenjen siromanim studentima"
?vo drutvo je podstaklo uvrivanje saradnje izmeu
intelektualaca i kulturnih udruenja iz raznih mesta, da bi ve krajem
novembra iste godine potekla inicijativa za osnivanjem 5/ulturnog
udruenja $umuna u /raljevini ,F,6 na jednom sastanku u -rcu"
CA
Pravila ovog udruenja su objavljena u nedeljniku 5<raiul rom:nesc6
u vie brojeva, od broja AA 73J" decembar 1=23"; do broja D 72A"&ebruar
1=2A";" 1z Pravila se moe videti da udruenje radi na podizanju i
unapreivanju duhovne, estetske, moralne i materijalne kulture
stanovnika rumunske nacionalnosti, dravljana /raljevine ,F,"
2iljevi ovog 0druenja se ostvarujuG
osnivanjem privrednih i &inansijskijh institucija,
poljoprivrednih, &inansijskih i industrijskih asocijacija,
preduzimanjem odgovarajuih mera na podizanju materijalnog
blagostanja narodaI
davanjem stipendija acima gimnazije i strunih kola i
studentima na univerzitetimaI
osnivanjem i izdravanjem kola i strunih kurseva svih vrstaI
C2
1sto, br" 2E od 2E" avgusta 1=23, 3"
C3
1sto, br" 31 od 3J" septembra 1=23, 1"
CA
1sto, br" AJ od 2" decembra 1=23, 2"
AD
osnivanjem i unapreenjem biblioteka, izgradnjom i
odravanjem domova kulture, itaonica i drugih institucija za
prosveivanje narodaI
organizovanjem predavanja, zatim putem horskih, muzikih i
dramskih predstavaI
izdavanjem i irenjem knjiga, asopisa, listova, slika,
muzikih partitura i drugih nastavnih i vaspitnih sredstavaI
osnivanjem i unapreivanjem muzikih, pevakih, sportskih,
enskih i omladinskih, dramskih i amaterskih drutavaI
unapreivanjem socijalne zatite"
(asno je, dakle, da su planovi ovog udruenja bili izuzetno
ambiciozni, meutim zbog nedostatka materijalnih sredstava i strunih
kadrova, ovo udruenje ubrzo je prestalo sa radom" Pored toga,
+inistarstvo unutranjih poslova /raljevine ,F, odbilo je da odobri
Pravila udruenja, pod izgovorom da se Pravila ne mogu odobriti sve
dok se ne donese zakon o udruenjima" .a elu udruenja se nalazio
2entralni odbor sa seditem u -rcu" ?snivanje ovog udruenja je
predstavljalo prvi pokuaj 7neuspean; da se stvori jedna organizacija
koja bi objedinila i uskladila rad svih kulturnih drutava $umuna u
jugoslovenskom Banatu"
,eoska kulturna drutva, nastavljaju meutim svoj rad"
5Nitalako i pevako drutvo iz ,trae6 prireuje koncert CT21"
septembra 7na +alu <ospojinu;, u gostionici ,ave .ikolajevia" Pored
muzikih taaka prikazane su i dve komedijeG 5Burna no6 i 5!olazi
vladika6"
C>
Poinje rad na osnivanju biblioteka 7?va; i duvakih
orkestara 7!olovo, 'libunar;"
C>
1sto, br" 31 od 3J" septembra 1=23, 1"
AC
/ulturna aktivnost, koja je tokom 1=23" godine dala ohrabrujue
rezultate, nastavljena je i u 1=2A" godini" 1 dalje se u organizovanju
kulturno%umetniih programa istiu kulturna drutva iz /utilja,
0zdina, ,eleua, .ikolinaca, -ladimirovca, ,trae, ali dolazi i do
reaktiviranja nekih, u prethodnim godinama pasivnih drutava" $e je
pre svega, o pevakom drutvu 5!ojna6 iz 'libunara, u kome ne samo
da se reorganizuje hor, nego dolazi i do osnivanja duvakog orkestra"
0 reanimaciji kulturnog ivota $umuna u 'libunaru veliku ulogu su
imali i kulturni aktivisti iz /utilja, koji su prethodne godine odrali
jedan izuzetno uspean koncert u 'libunaru" /utiljci su zasluni i za
reanimaciju kulturnih aktivnosti u +argiti, u kojoj su na !uhove 1=2A"
odrali koncert, kao primer stanovnicima ovog mesta" .a tom koncertu
su uestvovali i kulturni amateri iz +argite"
CE
/ulturni ivot $umuna
se obnavlja i u selu +ramorak, gde je tokom 1=2A" godine odrano
vie priredbi" ?ve priredbe je organizovao tamonji muki hor u
saradnji sa uenicima osnovne kole" /ao glavni pokreta kulturnih
aktivnosti $umuna u +ramorku isticao se uitelj ,avu .ikolajevi"
CD
-eoma interesantan je i pokuaj osnivanja rumunskog hora u selu
(abuka kod Paneva, gde je inae broj $umuna bio mali"
CC
1nstruktor
ovog hora bio je (on +ioku iz -ladimirovca"
C=
For je osnovan na
inicijativu svetenika -alerija Perina iz <logonja i kulturnog aktiviste
1lije Braana iz (abuke" ?vaj hor se prvi put pojavljuje u javnosti
prilikom osveenja crkvenih zvona u (abuci,
=J
dok je prvi koncert
odran 2E" oktobra 1=2A", kojom prilikom je prikazan i jedan pozorini
komad, kao i narodne igre 5/aluarul6 i 5Batuta6"
CE
1sto, br" 2E od E" jula 1=2A, 2"
CD
1sto, br" 23 od 1>" juna 1=2A, 3"
CC
Prema popisu stanovnitva iz 1=21, od ukupnog broja od 3"2E> stanovnika, u (abuci je
bilo 3AC $umuna"
C=
<raiul rom:nesc, br" 12 od 3J" marta 1=2A, 3"
=J
1sto, br" 2C od 2J" jula 1=2A, 1%2"
A=
1ntensi&ikaciju kulturnih aktivnosti konstatujemo i u $itievu, gde
je ondanje amatere pripremao uitelj u penziji ,avu Petrovi,
=1
u
+arkovcu, gde je 5$umunsko italako i pevako drutvo6 u toku
1=2A" godine odralo vie koncerata, pod rukovodstvom horovoe
(ona 'dama, zatim u /ovinu 7koncert od 2" avgusta, na ,v" 1liju;
=2
"
5$umunski crkveno%svetovni hor iz /ovina6 je uestvovao i u
programu obeleavanja pedesetogodinjice osnivanja 5.emakog
mukog hora iz /ovina6" 0 istom programu je uestvovalo i 5,rpsko
pevako drutvo iz /ovina6 7>" oktobar 1=2A;"
=3
Prema tome, kao i u
Beloj 2rkvi, i u /ovinu je postojao odreeni vid saradnje izmeu
kulturnih drutava raznih naroda" 1nae, na elu rumunskog hora iz
/ovina se nalazio uitelj Petru Bela 7od 1=22;, pod ijim je
rukovodstvom ovaj hor imao najintenzivniju aktivnost"
=A
/ada je re o urbanim naseljima (unog Banata, treba istai da je
ve u to vreme -rac teio da postane centar okupljanja svih $umuna
u jugoslovenskom Banatu" Pre prvog svetskog rata, u ovom gradu su
postojala etiri rumunska hora 7hor deaka, studenata, enski i muki
hor;" #a vreme rata zamrla je svaka kulturna aktivnost $umuna u
-rcu, dok je u periodu neposredno posle rata 71=1C%1=22";, zbog
odlaska velikog broja vrakih $umuna u susednu $umuniju, tamonja
rumunska parohija preivljavala agoniju" .aime, -rac je napustilo
oko AJ rumunskih porodica, a umesto njih je dolo 1C porodica iz
susednih sela" <odine 1=23", zauzimanjem preostalih vrakih
intelektualaca, obnavlja se rumunski crkveni hor u -rcu u vidu
meovitog hora" ?vaj hor je imao prvi zvanini nastup na Qurevdan
1=2A" godine u -lajkovcu, gde je odrao jedan kulturno%umetniki
=1
1sto, br" D od 2A" &ebruara 1=2A, 3"
=2
1sto, br" 3J od 3" avgusta 1=2A, 2"
=3
1sto, br" A1 od 1=" oktobra 1=2A, 3"
=A
2" $oPu, nav" delo, AC"
>J
program
=>
" .a !uhove iste godine ovaj hor je bio gost belocrkvanskog
rumunskog pevakog drutva, ija je aktivnost, izuzetno bogata u
periodu 1=1=%1=21", stagnirala tokom 1=22%1=23" godine" 1pak,
zajednikim snagama, vraki hor 732 lana; i belocrkvanski hor 722
lana;, odrali su uspean koncert u bati restorana Haler
96
. -raki
rumunski hor je bio i jedan od organizatora velike svaanosti odrane
u -rcu povodom osveenja crkvenih zvona rumunske pravoslavne
crkve 2" novembra 1=2A" godine" @oj sveanosti su prisustvovali
diplomatski predstavnik $umunije u Beogradu ) @" Hmandi sa
suprugom, direktor beogradskog lista Pravda - +" ,oki, narodni
poslanik 1" Rijan, pukovnik -ukovi, gradonaelnik -rca dr
/osirovi, vraki srpski prota Boidar Popovi, vraki rumunski
prota % domain ove mani&estacije % @rajan ?prea i mnogi drugi"
+ani&estacija je zavrena odravanjem jednog koncerta, uz uee
vrakog rumunskog hora, kutiljskog hora i duvakog orkestra, kao i
&olklornog ansambla iz -lajkovca
=D
"
1nae, u vie rumunskih mesta su tokom leta i jeseni 1=2A"
osveena crkvena zvona, koja su zauzela svoja mesta na crkvenim
tornjevima umesto starih zvona, koja su tokom Prvog svetskog rata
skinule austrougarsle vlasti u cilju korienja njihovog metala u vojne
svrhe" Prilikom osveenja novih zvona, u svim mestima su
organizovane i kulturne mani&estacije, uz uee lokalnih kulturnih
drutava, dok je jedino u sluaju osveenja vrakih zvona
mani&estacija imala vei obim"
0 toku ove godine pokuano je organizovanje prve smotre horova
i duvakih orkestara $umuna u jugoslovenskom Banatu" ?va
mani&estacija je trebala da bude odrana D" i C" septembra 1=2A" u ,v"
=>
<raiul rom:nesc, br"21 od 1" juna 1=2A, 1"
=E
1sto, br" 2> od 2=" juna 1=2A, 3"
=D
1sto, br" AA od =" novembra 1=2A, 1%2"
>1
+ihajlu, na inicijativu 6?mladinskog druva5 iz ,v" +ihajla i
60druenja rumunskih studenata u /raljevini ,F,5" 1z pozivnice se
vidi da je na ovoj mani&estaciji trebalo da uestvuje 1A horova i 3
duvaka orkestra 7/utilj, !olovo i 'libunar;" Pozivnice su napisane
rukom na rumunskom i srpskom jeziku" ?rganizatori su tom prilikom
nameravali da se izvri 6&otogra&isanje sela iz aeroplana5" +eutim, >"
septembra je predsednik 0druenja studenata, 'leksandru Butoarka,
objavio da su vlasti zabranile odravanje ove mani&estacije, posle
telegrama upuenog od strane alibunarskog naelnika /orasckog vladi
u Beogradu, u kome je ovaj skup ocenjen kao nacionalistiki, uperen
protiv integriteta drave
=C
" .arodni poslanik Rijanu se u poetku
ogradio od ovog skupa, izjavljujui da je 6pozivnica sastavljena bez
njegovog znanja i pristanka5, tako da 6nije prihvatio i ne prihvata ni
&ormu, a ni sadraj te pozivnice5
==
" /asnije je intervenisao u vladi,
pokuavajui da objasni da se radi samo o kulturnoj mani&estaciji, ali
bez uspeha" .a taj nain ova smotra horova i duvakih orkestara nije
ni odrana" ,lina smotra je, meutim, odrana u @emivaru, u
rumunskom Banatu 72D%2C" septembar 1=2A";" 6<raiul rom:nesc5
preporuuje horovoama i drugim zainteresovanim licima da budu
prisutni na ovoj smotri, 6kako bi je uzeli kao model za nas5
1JJ
" 1pak,
interesovanje za ovaj kulturni dogaaj nije bilo toliko veliko kod
jugoslovenskih $umuna, tako da su u @emivaru bila prisutna samo
dva lica iz jugoslovenskog Banata, mada ih se oekivalo 2J%3J
1J1
"
0 drugoj polovini dvadesetih godina, veina rumunskih kulturnih
drutava nastavlja tradiciju organizovanja lokalnih kulturno%
=C
#apisnik 6?mladinskog drutva iz ,v" +ihajla5, >" septembar 1=2A"
==
Graiul romnesc, br" 3> od D" septembra 1=2A, A"
1JJ
1sto, br" 3D od 21" septembra 1=2A, 3"
1J1
1sto, br" 3= od >" oktobra 1=2A, 1"
>2
umetnikih programa, uzajamnih poseta izmeu dva ili vie drutava,
meutim jo uvek ne postoji ni jedno kulturno udruenje koje bi
rukovodilo svim ovim kulturnim drutvima i koje bi uskladilo njihov
rad"
.ajintenzivnija kulturna aktivnost se i dalje odvija u /utilju, gde
sa podjednakim uspehom radi hor, duvaki orkestar i dramska sekcija"
/utiljski hor i duvaki orkestar uestvuju u programu odranom
prilikom osnivanja &ondacije 6Balanesku5 71=2E";, a 1=2C" godine
prireuju koncert u -rcu
1J2
" Foristi su istovremeno bili i lanovi
dramske sekcije, koja je tih godina imala bogatu aktivnost, prikazujui
preteno pozorine komade iz seoskog ivota" 0 roku od pedeset
godina, od osnivanja pa do poetka tridesetih godina, ova sekcija je
prikazala oko pedeset pozorinih komada
1J3
" Poevi sa 1=2C"
godinom, dolazi do opadanja aktivnosti ovog drutva, koje je trajalo
nekoliko godina"
0 ,eleuu su takoe odravane lokalne predstave, od kojih je
najuspenija odrana na 0skrs 1=2E" godine
1JA
" <lavni animator
kulturnog ivota u ovom selu bio je uitelj -iktor Boin, koji je,
meutim, 1=2D" godine premeten u +arkovac, gde kao uitelj i
kapelan%svetenik ostvaruje nove uspehe" @u je on ubrzo postao
predsednik LNitalakog i pevakog drutvaM
1J>
" +arkovaki hor je u to
vreme imao A> lanova i bio je, izgleda, jedan od boljih rumunskih
horova kod nas
1JE
" !oavi u +arkovac, ambiciozni -iktor Boin je
planirao restauraciju crkve, podizanje doma kulture, osnivanje
duvakog orkestra, unapreenje rada hora" 0 isto vreme, odlaskom
-iktora Boina u ,eleuu dolazi do kratkotrajne stagnacije kulturnih
1J2
+" Bizerea, -" ,elejan, nav. delo, C2"
1J3
1on +aiogan, nav. delo 73;, Bibertatea, 1" mart 1==D, 1A"
1JA
'" Bojin, nav. delo, >1"
1J>
.icolae 2hipurici, Romnii din afara Romniei, !ocumente, br" E3, 1J3"
1JE
1sto
>3
aktivnosti, ali se ve iste godine tamonje kulturno drutvo oporavlja,
predvoeno <eorgeom 4dikuom i uiteljem .ikolajom Bauom" @e
godine je seleuko kulturno drutvo odralo koncert u 'libunaru
1JD
"
Pored koncerata, ovo drutvo je odravalo i predavanja, imajui kao
temu savete iz poljoprivrede, znaaj kulturnih aktivnosti itd
1JC
"
Pevako drutvo iz -ladimirovca je i u ovom periodu bilo
aktivno" (edan od znaajnijih kulturnih dogaaja u -ladimirovcu je
poseta hora 6!ojna5 iz @emivara ovom mestu, do koje je dolo 1=2E"
godine" Pod vostvom predsednika -" +erkana i dirigenta ,abina
!ragoja, temivarski hor je prikazao jedan bogat i odabran program"
Pored -ladimirovca, ovaj hor je odrao koncert i u -rcu
1J=
" 0
vladimirovakom horu se u ovo vreme istie mladi horovoa @rajan
Barbu, koji meutim 1=2C" godine emigrira u /anadu, gde nastavlja da
se bavi muzikom i osniva rumunske horove u $egini 7,ask; i kasnije u
Familtonu" 0 samom -ladimirovcu posle njegovog odlaska dolazi do
nesporazuma izmeu horovoa (ona +iokua i @ri&u @abaka" @i
nesporazumi se prenose i na horiste, tako da se ovo kultuno drutvo
nalazi pred raspadom" .ikolae +eda, lan saveta drutva i poznati
vladimirovaki veleposednik i politiar, poziva horiste 6da pevaju
svake nedelje i praznicima na svetim liturgijama u crkvi, da izbegavaju
intrige meu lanovima hora, mrnju i neprijateljstvo, poto ove
intrige mogu prouzrokovati samo zlo"5
11J
1pak, uprkos nesporazumima,
hor nastavlja svoju kulturnu aktivnostG prireuje koncerte, doekuje
episkopa (osi&a @rajan Badeskua 7C" oktobar 1=2C";
111
, ali e poetkom
tridesetih godina ovaj hor doiveti novu krizu"-eoma je znaajno i
1JD
@eodor Wandru, $euniunea de c:nt9ri din ,eleuP, /alendar 6.Xdejdea5, -rac 1=A1,
==%1J2"
1JC
'" Bojin, nav" delo, >A"
1J=
<" Popi, (ugoslovensko%rumunski odnosi, 2C>"
11J
'$P2-, Protocolul reuniunii corului, 1=2C"
111
*oaia diecezanX, br" >J od =" decembra 1=2CI .Xdejdea, br" AC od 2>" decembra 1=2C,
3"
>A
osnivanje prvog orkestra rumunske narodne muzike u mestu +ali
@orak u srednjem Banatu" 0 prvoj polovini dvadesetih godina,
odlaskom velikog broja intelektualaca, u +alom i -elikom @orku se
skoro ugasio kulturni ivot" 1deja o osnivanju jednog narodnog
orkestra je potekla 1=2E" godine, a realizovana je 1=2D" godine kada je
osnovan pomenuti orkestar
112
" #a njegovo osnivanje zasluan je uitelj
?ktavijan ,ekean, poreklom iz -ladimirovca, prvi intelektualac koji
je podravao osnivanje jednog takvog orkestra" 0brzo se u ovaj
orkesar ukljuuje, izmeu ostalih, i mladi -ikentije Petrovi Bokaluc,
budui virtuoz na violini i jedan od najboljih instrumentalnih izvoaa
u jugoslovenskom Banatu" -e 1=2C" godine orkestar svira na
svadbama u +alom @orku, prireuje koncerte u selu, uestvuje na
takmienjima u +odou 7(aa @omi; i ,rpskom 1tebeju" @ako se u
@orku obnavlja kulturna aktivnost, koja bez prekida traje do danas"
1stovremeno, obnavlja svoj rad i hor 6'rmonia5 iz -elikog @orka"
<odine 1=2E" mladi horovoa 'ndrej !ia (akob odlazi na
usavravanje kod poznatog kompozitora (ona -idua
113
" 1 u +alom
@orku dolazi do reorganizacije hora, pod vostvom uitelja ,ave
+aksima 1=2D" godine
11A
?d orkestara narodne muzike u ovom periodu se naroito isticao
uveni muziki ansambl (ona !uraina iz -ladimirovca, koji je bio
prisutan na skoro svim znaajnijim mani&estacijama $umuna u
jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata" Bio je prisutan na mnogim
svadbama, koncertima, politikim mani&estacijama" ,avremenici su ga
smatrali nacionalnim majstorom, virtuozom na violoni, koji je svirao
ne samo rumunsku narodnu muziku, nego i kompozicije koje su
112
2" $oPu, Wapte decenii de activitate a orchestrei 6Bira5, Bibertatea, br" 3J od 2E" jula
1==D, C"
113
2" $oPu, 2orurile noastre b9n98ene, 32"
11A
1sto, 2C"
>>
pripadale drugim anrovima muzike
11>
" #bog toga su ga cenili kako
seljaci, tako i intelektualci ) $umuni, ,rbi, kao i pripadnici drugih
naroda"
Pored horova, u veini rumunskih kulturnih drutava u
jugoslovenskom Banatu tokom dvadesetih godina dolazi i do osnivanja
duvakih orkestara ) &an&ara" .eki duvaki orkestri se osnivaju
samostalno, kao posebna kulturna drutva" .ajstariji duvaki orkestar
kod $umuna u jugoslovenskom Banatu osnovan je 1=1J" godine u
/utilju, u okviru tamonjeg 5Nitalakog i pevakog drutva6
11E
"
1nstruktor i dirigent ovog orkestra bio je ve pomenuti (osi& +iku iz
/utilja, koji e se i kasnije isticati kao instruktor mnogih horova i
duvakih orkestara po celom Banatu" /utiljski duvaki orkestar je
imao prvi znaajniji javni nastup 1=12" godine u -rcu, prilikom aero%
mitinga na kojem je uestvovao prvi rumunski avijatiar 'urel
-lajku
11D
" @okom sledeih godina ovaj orkestar uestvuje nekada
samostalno, a nekada zajedno sa horom, na mnogim koncertima i
drugim mani&estacijama, kako u /utilju, tako i u drugim mestima"
Posle prekida za vreme Prvog svetskog rata, duvaki orkestar iz
/utilja, zajedno sa horom, nastavlja 1=1=" svoj rad" 0mesto (osi&a
+ikua, koji naputa /utilj, duvaki orkestar dobija novog dirigenta )
Panteliju !ragia, koji se takoe isticao i kao horovoa" ?d znaajnijih
nastupa ovog duvakog orkestra, pomenuemo sveanost prilikom
osnivanja nedeljnika 5.9dejdea6 1=2D" u -rcu
11C
"
11>
+" +9ran, nav" delo, 3D%AJ"
11E
+" Bizerea, -" ,elejan, nav" delo, DD"
11D
1sto, DC"
11C
2ornel +ata, *an&arele rom:nePti din Banatul iugoslav ) 2oPtei 72;, Bibertatea, 1E"
decembar 1==>, C"
>E
Prvi rumunski duvaki orkestar posle Prvog svetskog rata
osnovan je u !eliblatu 1=21" godine
11=
" 1 ovaj orkestar, koji je u
poetku brojao 1E lanova, imao je kao prvog instruktora ve
pomenutog (osi&a +ikua iz /utilja" 1nstruktori iz /utilja 7$omulus
+iku i Pantelija !ragi;, pripremili su jo dve generacije deliblatskog
duvakog orkestra, u periodu od 1=2C" do 1=33" godine" !o dananjih
dana, deliblatski duvaki orkestar je ostao jedan od jaih u junom
Banatu" Poetkom 1=23" godine osnovan je i duvaki orkestar u mestu
,oica, kod -rca, na ijem se elu nalazio kulturni entuzijasta Petru
-lku
12J
"
/rajem 1=23" godine osnovan je i duvaki orkestar u !olovu"
1nicijativu za osnivanje ovog orkestra dali su svetenik +arku
Boldovina i horovoa ,ava 'nkucesku
121
" .ovac za kupovinu
instrumenata i za druge trokove prikupljen je od dobrovoljnih
priloga
122
" 1 ovom prilikom se kao instruktor istakao (osi& +iku, da bi
posle njegovog odlaska na elu orkestra doao ,ava 'nkucesku"
!olovaki duvaki orkestar je odrao prvi koncert, uz asistenciju hora,
E" januara 1=2A", u prostorijama 5,rpske itaonice6 u !olovu
123
"
0 'libunaru je duvaki orkestar osnovan poetkom 1=2A" godine
u okviru tamonjeg kulturnog drutva" 1nstruktor ovog drutva bio je
Pantelije !ragi iz /utilja
12A
" 'libunarski duvaki orkestar je imao
prvi javni nastup na koncertu odranog C" marta 1=2A" godine
12>
"0 to
vreme se na elu ovog kulturnog drutva nalazio trgovac Hmil Qan"
11=
<eorge <eacov, *am&arele rom:nePti din Banatul iugoslav ) !eliblata, Bibertatea, 1" januar 1==E",
2A"
12J
-" ,elejan, Ba ,9lci8a) talente iePite din comun, 2uv:nt rom:nesc, .ovi ,ad, br" 1E,
novembar ) decembar 1==E, 2="
121
<raiul rom:nesc, br" 3A od 21" oktobra 1=23, 3"
122
1sto, br" 1 od E" januara 1=2A, 3"
123
1sto, br" 3 od 2J" januara 1=2A, 3"
12A
1sto, br" 1> od 2J" aprila 1=2A, 3"
12>
1sto, br" 11 od 23" marta 1=2A, 2"
>D
!uvaki orkestar iz -lajkovca je osnovan 1=2>" godine" Prve
instrukcije dao je Pantelije !ragi, da bi posle njegovog odlaska mesto
dirigenta zauzeo .ikolae (orga, koji e i sam kasnije biti instruktor
nekih duvakih orkestara u Banatu" Pored njega, kao dirigent
vlajkovakog drutva se isticao u periodu od 1=2E" do 1=31" godine
Petru Rurka, zemljoradnik iz -lajkovca, koji je zavrio muziki kurs
za horovoe u Bukuretu 1=2A" godine" (o jedan duvaki orkestar
osnovan je 1=2>" u +alom Ramu kod -rca, pripremljen od strane
kutiljskih kulturnih radnika, a od 1=2E" od lokalnih kulturnih aktivista
+ite Backua i -asile Boroanka" !rutvo je u ovom periodu brojalo 1C
lanova" !uvaki orkestar u +arkovcu je osnovan 1=2E" godine, na
inicijativu inenjera (ulijusa +ojsa i svetenika -iktora Boina"
1nstrumenti su kupljeni u Nehoslovakoj, a kotali su 3J"JJJ dinara"
Polovinu ove sume je dala crkva, a drugu polovinu lokalni donatori %
seljaci" 1nstruktor ovog orkestra je bio Petru Rurka iz -lajkovca, koji
je ostao na njegovom elu sve do 1=32" godine"
1nicijativu za osnivanje duvakog orkestra u +argiti dali su
svetenik (on .aja i uitelj <eorge (orga" 0 tom mestu je 23"
novembra 1=2A" godine osnovano Y$umunsko italako i pevako
drutvoY" 0 periodu od 1=2>" do 1=2D"godine instruktori ovog
duvakog orkestra su bili (osi& +iku i njegov sin $omulus +iku, da bi
posle njihovog odlaska na elo ovog orkestra doli njegovi
najtalentovaniji lanovi !imitrije -asile i -eso Pasula 71=2D";" 0
$itievu je duvaki orkestar osnovan 1=2>" godine, iji je instruktor i
dirigent bio uitelj u penziji ,avu Petrovi, koji je ovaj posao radio
besplatno" #a svega pola godine rada, ovaj duvaki orkestar je u svom
repertoaru imao skoro dvadeset kompozicija" 1ste 1=2>" godine je
osnovan i duvaki orkestar u <rebencu" 0 mestu ?reac kod Bele
2rkve, u kojem je proces asimilacije rumunskog stanovnitva bio u
>C
toku ve u ovom periodu, osnovan je rumunski duvaki orkestar 1=2E"
godine, na inicijativu svetenika (ona +itera" .a elu ovog orkestra se
nalazio (on 'lmaan iz ?reca"
-e januara 1=2D" godine osnovan je jo jedan duvaki orkestar,
ovoga puta u -ojvodincima kod -rca" (o pre Prvog svetskog rata je
svetenik (on 'ndreesku planirao da nabavi instrumente za osnivanje
jednog duvakog orkestra, ali ga u tome spreava izbijanje rata" .ova
inicijativa se javlja 1=2E" godine, da bi januara 1=2D" godine 32
mladia iz sela bila ukljuena u novi orkestar" 1nstruktor ovog orkestra
bio je (akob Berloa iz (ama 7$umunija;" 1nstrumenti su kupljeni u
Nehoslovakoj &ebruara meseca, da bi ve krajem marta duvaki
orkestar iz -ojvodinaca imao u svom repertoaru nekoliko kompozicija"
Posle odlaska Berloe, na elo ovog orkestra dolazi iskusni Pantelije
!ragi iz /utilja, za period od D%C meseci" ?vaj duvaki orkestar je
1E" &ebruara 1=2D" dobio i svoja Pravila, koja su registrovana u
administraciji Podunavske upanije" 1ste 1=2D" godine osnovan je i
duvaki orkestar u (ablanci kod -rca, iji je instruktor bio +ihaj *era
iz /utilja, da bi na njegovo mesto doao poznati instruktor (osi& +iku
iz /utilja" 1ste godine je u ovom mestu osnovan i tamburaki orkestar,
pod vostvom uitelja Qora Zurina" !ok je veina duvakih
orkestara osnovana u sastavu ve postojeih kulturnih drutava, u
-ladimirovcu se 1=2C" godine, pored ve postojeeg Y2rkveno%
svetovnog vokalnog horskog drutvaY, osniva i italako i pevako
drutvo 6!ojna5, u ijem sastavu je radio i duvaki orkestar" ?vo
drutvo je osnovano na inicijativu nekoliko lokalnih kulturnih
entuzijasta, koji iz razliitih razloga nisu bili ukljueni u horsko
drutvo" +eu njima se istiu .ikolae <oaba, @ri&u Penca i @ri&u ,usa,
kao i svetenik /onstantin !imijan" #a instruktora ovog orkestra
postavljen je uitelj u penziji ,avu Petrovi iz $itieva" Posle 32 dana
>=
intenzivnih vebi, orkestar se prvi put pojavio u javnosti na Boi
1=2C" godine, da bi svoj prvi koncert ovo kulturno drutvo odralo 3"
&ebruara 1=2=" godine, uz prisustvo velikog broja metana, kao i
naelnika alibunarskog sreza"
0 kasnijem periodu, tokom tridesetih godina, bie osnovani
duvaki orkestri u veini ostalih mesta sa rumunskim stanovnitvom u
jugoslovenskom Banatu, tako da je do !rugog svetskog rata skoro
svako od tih mesta imalo svoj duvaki orkestar, to predstavlja
svojevrsni &enomen" .e ulazei u analizu kvaliteta ovih orkestara,
smatramo da je njihovo osnivanje i njihova aktivnost predstavljala jo
jedan korak ka daljoj kulturnoj emancipaciji rumunskog seljaka u
jugoslovenskom Banatu"
EJ
II. U OKVIRIMA JU5OSLOVENSKO5
NACIONALNO5 I 3R6AVNO5 INTE5RALIZMA
1"4H,@?('.0'$,/' /?.2HP21(' /0B@0$.H P?B1@1/H
#avoenjem 4estojanuarske diktature, pored promena u dravnoj
administraciji i politikom ivotu, radilo se i na odreenim izmenama
u kulturnoj politici drave" #akonom o ureenju -rhovne dravne
uprave, donetom 31" marta 1=2=" godine, blie su odreeni i poslovi
+inistarstva prosvete, u ijoj kompetenciji je bilo kolstvo, staranje i
nadzor nad knjievnim, umetnikim i naunim drutvima, kao i drugim
kulturnim ustanovama" .a osnovu #akona o ureenju vrhovne dravne
uprave i 0redbe o podeli na odeljenja Predsednitva +inistarskog
saveta i +inistarstva, propisana je 0redba o ureenju +inistarstva
prosvete 2E" jula 1=2=" godine" .jen osnovni smisao bio je da
prilagodi dravni aparat velikim poslovima koje je pred +inistarstvo
prosvete postavljao reim diktature" Prema ovoj 0redbi, +inistarstvo
prosvete je podeljeno na tri odeljenjaG opte odeljenje, odeljenje za
osnovnu i odeljenje za srednju nastavu" 0 sastavu ?pteg odeljenja
nalazio se kabinet ministra i osam odseka, meu kojima i odsek za
umetnost i knjievnost
12E
" ?va 0redba posebno je a&irmisala ustanovu
nadzora i kontrole, to je omoguavalo veu intervenciju drave u
oblast kolstva, prosvete i kulture" 0redba je znaajno unapredila rad u
oblasti kulturne i prosvetne politike, ali je istovremeno omoguila i
stavljanje kulture i prosvete pod jak uticaj ideologije, to je bilo u
12E
Bj" !imi, nav" delo, 1, 1D>%1DE"
E1
interesu reima" 0 nadlenosti ?dseka za umetnost i knjievnost bila
su pozorita, muzike, glumake i ostale umetnike kole, muzeji i
druge kulturne ustanove" .ajvie panje je posveeno nadzoru rada
pomenutih ustanova, organizaciji i nadzoru svih izlobi, knjievnih
veeri, koncerata, evidenciji svih kulturnih stvaralaca i drutava itd"
Pomenuta 0redba je znatno unapredila rad u oblasti kulture i
prosvete, ali je istovremeno i omoguavala instrumentalizovanje
prosvete i kulture u ideoloke svrhe, emu je reim najvie i teio"
Pored +inistarstva prosvete, izvesne kompetencije u ovim
oblastima imao je i ban, u ijoj je nadlenosti, izmeu ostalog, bio i
nadzor nad svim drutvima u banovini"
0 nizu mera i akcija koje su inile kulturnu politiku reima posle
zavoenja 4estojanuarske diktature, najvanije je bilo stvaranje stalnog
dravnog prosvetnog programa, uni&ikacija prosvetnog zakonodavstva,
stavljanje narodnog prosveivanja u &unkciju dravne ideologije i
drugo" (ugoslovenska ideologija je trebala da dobije znaajnu potporu
u brojnim zakonima koje je trebalo doneti" +inistarstvo prosvete je
putem nekih od ovih zakona trebalo da iskae kulturno stremljenje
reima i da omogui kulturno &ormiranje u duhu nove ideologije )
ideologije integralnog jugoslovenstva" -lasti su nastojale da
jugoslovenstvo prodre u svest svakog stanovnika /raljevine"
/ulturni ivot u dravi se nalazio pod jakom kontrolom cenzure,
na osnovu odredbi #akona o zatiti javne bezbednosti i poretka u
dravi i #akona o izmenama i dopunama #akona o tampi iz 1=2="
godine" Pod kontrolom vlasti bilo je i kolovanje uenika i studenata u
inostranstvu, to je znatno pogaalo i pripadnike rumunske nacionalne
manjine" Bez dozvole +inistarstva prosvete, nije se mogao kolovati u
inostranstvu nijedan dravljanin /raljevine (ugoslavije
12D
"
12D
1sto, 2>>"
E2
/ada je vlastima tokom 1=3J" godine bilo jasno da se
jugoslovenska ideologija ipak ne moe nametnuti dekretima i da je
reimu neophodna saradnja svih narodnih slojeva, u celokupnom
ideolokom radu je vea panja poela da se posveuje ba s&eri
kulture i prosvete" 1zmeu ostalog, to je uticalo da se, pre svega u
-ojvodini, osnivaju brojni jugoslovenski klubovi i drutva"
Proglaenjem 0stava iz 1=31" godine nije naputena politika
integralnog jugoslovenstva, ve je to predstavljao pokuaj da se
jugoslovenstvo kao nacionalni i dravni program prilagodi ustavnom
poretku" ,eptembarski ustav je jugoslovenstvo prikazao kao
optedravno naelo i opti dravni pokret, koji je dobio presudnu
ulogu u izgradnji jugoslovenske drave i nacije" $eim je verovao da
je evolutivnim putem, kroz konstruktivan rad u prosveti, kulturi i
nacionalnim organizacijama mogue vaspitati jugoslovensku
omladinu, rastereenu plemenskih predrasuda i sa jakim
jugoslovenskim oseanjem, sposobnu da ostvari ideal integralnog
jugoslovenstva" ,vim kolama i kulturnim ustanovama, knjievnosti i
umetnosti, nauci i novinarstvu, bila je nametnuta 5jugoslovenska
orijentacija6
12C
"
+eutim, kako je diktatura slabila, integralno jugoslovenstvo je
postajalo sve vie prazna ideoloka &raza" (o jai udarac integralnom
jugoslovenstvu zadat je ubistvom kralja 'leksandra" 0brzo se na
drutvenoj, politikoj i kulturnoj sceni /raljevine (ugoslavije ponovo
pojavila nacionalna podvojenost" /ulturni stvaraoci su se i oni sve vie
meusobno delili i udaljavali" Nasopisi i tampa sve su vie postajali
usko nacionalni" +ehaniko stvaranje jugoslovenskog kulturnog
jedinstva doivelo je totalni krah istog momenta kada su otvoreni svi
politiki, ekonomski i socijalni sporovi"

12C
1sto, 2CC"
E3
2" /0B@0$.' !$04@-' $0+0.' 0 PH$1?!0
!1/@'@0$H
EA

Posle zavoenja 4estojanuarske diktature, uprkos zabrani rada
politikim strankama, a meu njima i $umunskoj stranki u /raljevini
,F,, kulturni ivot nastavlja da se odvija svojim tokom" Pevako
drutvo u -ladimirovcu je odralo generalnu skuptinu 1J" marta
1=2=, na kojoj je izabran novi odbor sastavljen od sledeih lanovaG
Petru ,ekean % predsednik, +arku 4oran % podpredsednik, @ri&u
+usta % sekretar, @rajan +usta % blagajnik, ?ktavijan ,ekean %
bibliotekar, te /onstantin !imijan, 4te&an 4perkez, .ikolae 4o&ariju,
(oca Pod, .ikolae +eda, <eorge +ioku, ,te&an !avidovi i Petru
Zinku % lanovi" @ri&u @abak je ponovo izabran za horovou" /rajem
iste godine vladimirovako pevako drutvo se ponovo nalazi pred
raspadom" .aime, uoi Boinih praznika dolazi do nesporazuma
meu horistima" (edna grupa se okuplja oko @abaka, a druga oko (ona
+iokua" ?dbor drutva pokuava da ih pomiri, ali bez uspeha"
Pristalice @abaka ne ele vie da pevaju pod vostvom +iokua"
,ukobi su postali toliko jaki, da su u jednom trenutku bile primorane
da interveniu politike vlasti i andarmerija
12=
" Posle ovih nemilih
dogaaja ni jedna od pomenutih grupa nee uestvovati na svetim
liturgijama" .a Boi se pojavljuje samo nekoliko horista iz grupe oko
+iokua, a za .ovu <odinu ni jedan"
.a <eneralnoj skuptini, koja je odrana 12" januara 1=3J,
izabran je novi odbor" #a predsednika je izabran vlasnik mlina i
direktor banke .ikolae +eda, za sekretara uitelj u penziji .ikolae
4o&ariju, koji su uivali veliki ugled meu seljacima, tako da je trebalo
da ovo novo , ugledno rukovodstvo smiri strasti da bi se normalizovao
rad hora" .ovi odbor je pozvao svoje horiste da se vrate u svoj hor, ali
pod uslovom da potpiu da e potovati odluke odbora i Pravila hora"
12=
+"+9ran, -ladimirova8""", 22"
E>
!rugog &ebruara je za privremenog horovou izabrana kompromisna
linost ) Petru 'lmaan, koji se u pomenutoj svai drao neutralno" .a
ovoj sednici nisu prisustvovale @abakove pristalice" ?vi e biti pozvani
ponovo 7E" &ebruara;, kada e pregovarati sa odborom hora oko naina
isplate pogrebne takse, to je i bio glavni uzrok spora" ?ni zahtevaju u
vezi sa tim da hor primi polovinu od godinjih prihoda, a njihov
horovoa @abak da primi mesenu platu" ?dbor prihvata ove odluke i
proglaava @abaka ponovo za horovou, sa mesenom platom od >JJ
dinara i sa obavezom da, pored voenja hora, ui pevanje na dva glasa
i uenike petog i estog razreda, kao i drugu decu koja to ele" !a bi se
ouvao mir, pristalice (ona +iokua su udaljene iz hora" +ir je
meutim kratko trajao, jer je ubrzo horovoa @ri&u @abak uvredio
sekretara komiteta, uitelja u penziji .ikolaja 4o&arijua" #bog toga je
@abak udaljen iz hora, a ve =" juna 1=31" ponovo je za horovou
izabran Petru 'lmaan
13J
"
.osilac kulturnih aktivnosti u 'libunaru bio je horovoa Petru
Backu, koji je preuzeo ovu dunost 1=2A" % godinu dana posle
osnivanja Pevakog i italakog drutva Y!ojnaY 71=23";" .jega su
smatrali velikim kulturnim entuzijastom
131
, koji je pored hora vodio i
&an&aru i osnovao &olklornu sekciju % kaluare" Backu je vodio hor
Y!ojnaY do 1=3J" godine, i to tzv" Ymladi horY, a pored njega, $umuni
u 'libunaru su imali i Ystari horY , pod vostvom <eorgea ,imia"?vi
horovi su se ujedinili 1=3J" na elu sa zemljoradnikom ,tevanom
'lmaanom, koji je ubrzo i preminuo, pa ga je nasledio njegov sin
-ikentije 'lmaan, a od 1=3>" ponovo Petru Backu
132
" 1stovremeno
treba napomenuti da je u 'libunaru postojao i hor ,rpske pravoslavne
crkve" 0 susednom ,eleuu, odlaskom -iktora Boina 7koji je do tada
13J
isto
131
Monografia Alibunarului, 1J2%1J3"
132
isto, 1J3"
EE
vodio hor u ovom mestu; u +arkovac, hor nastavlja aktivnost pod
vostvom svetenika <eorgea 4dikua" @o je, meutim, period slabije
aktivnosti ovog hora, uprkos preuzimanja mesta horovoe od strane
uitelja .ikolaja Baua 71=3J%1=3A";, i krae vreme, zemljoradnika
Petru Baua
133
" ?dlaskom uitelja Baua iz mesta, hor prestaje sa
radom " (edina aktivnost ovog hora u sledeem periodu sastojala se od
uea na pogrebima i interpretacije pogrebnih pesama"
For u Hki kod Bekereka je imao status crkvenog hora, na
osnovu ?rganskog statuta 4agune iz 1CEA" po kome su sve rumunske
pravoslavne crkve autorizovane da osnivaju pevaka drutva, iako su
praktino imala i svetovni karakter, uestvujui na priredbama sa
svetovnim kompozicijama
13A
" .a elu hora su se nalazili svetenici i
uitelji" 0itelj <urije 0rsulesku je bio horovoa u periodu 1=31%1=32,
H&timiju 'rdeljan 1=33, a Petru +iok 1=3A" !olaskom kontraktualnog
uitelja +ihaja 'vrameskua 1=3>" u Hku, poznatog horovoe, hor iz
Hke e doiveti svoje najblistavije trenutke"@e godine se radilo na
pripremama za proslavu pedesetogodinjice od osnivanja ovog hora,
ali zbog smrti svetenika -alerija +agde, glavnog nosioca kulturnog
ivota $umuna u Hki, od toga se odustalo, a jubilej je pomeren za
sledeu godinu"
Pomenuemo i aktivnost hora u <logonju kod Paneva u ovom
periodu" ?vaj hor je 1=2C" reorganizovao horovoa @ri&u @abak iz
-ladimirovca, a posle njegovog odlaska mesto horovoe je preuzeo
metanin (on Boaru
13>
" @okom 1=31%1=32" deo horista se izdvaja i
&ormira poseban hor koga priprema @itu -ranjancu iz $itieva" ?vaj
priprema i tri horovoeG -asile +arijancu, .ikolae Popovi i -asile
+arok" ,vetenik -aleriju Perin pokuava 1=32" da ponovo ujedini oba
133
'"Bojin, Biserica din Seleu, 1J1I isti, Seleu - un secol de ac!ivi!a!e cul!ural", C1%C2"
13A
1" +agda, #orul $!efan $!efu, 2ontribu8iiV 1- , 1=DD, 2J3"
13>
$"2ristea, Ac!ivi!a!ea corului i a fanfarei din Glogoni, 2ontribu8ii"""1-, 212"
ED
hora, pod vostvom studenta -asile ,era&ina, u poetku bezuspeno,
ali vremenom se horovi ipak ujedinjuju" ?bogaen je repertoar novim
pesmama (osi&a -elanua" Pored priredbi u mestu, ovaj hor gostuje i u
0zdinu" Posle odlaska -asile ,era&ina u +alo ,redite, gde se
zapoljava, glogonjski hor preuzima -asile +arok, jedan od horista"
!rugi glogonjski horista, (on Boaru, osniva 1=33%1=3A" prvi meoviti
hor u ?vi, koja se do tada nije isticala u kulturnom ivotu $umuna u
ovom delu Banata" 1pak e u sledeem periodu doi do naglog uspona
kulturnih, a pre svega muzikih aktivnosti u ?vi"
3"P?/04'( ?,.1-'.(' 50!$0RH.(' $0+0.,/1F
F?$?-' 1 *'.*'$' 0 (0<?,B?-H.,/?+ B'.'@06
EC
1ako je skoro u svakom mestu sa rumunskim stanovnitvom
postojao odreeni vid organizovanog kulturnog ivota, naroito kroz
rad pevakih drutava, injenica je da se ova aktivnost odvijala dosta
haotino, bez koordinacije iz jednog centra, odnosno bez postojanja
jednog udruenja kulturnih drutava $umuna, koji bi usmeravao i
vodio njihov rad" Pokuaj osnivanja jednog takvog udruenja 1=23"
godine nije uspeo, kako zbog nedostatka materijalnih sredstava i
strunih kadrova, tako i zbog odbijanja vlasti da registruju ovo
udruenje" @ako je jedini kohezioni &aktor u kulturnim aktivnostima
$umuna u Banatu dvadesetih godina bila $umunska stranka u
/raljevini ,F,, osnovana 1=23" godine, ali i zabranjena, kao i ostale
stranke u dravi, uvoenjem 4estojanuarske diktature 1=2=" godine,
kao i $umunska pravoslavna crkva, koja je u jugoslovenskom Banatu
bila podeljena u tri protopopijata 7Panevo, -rac i ,ara;" 0 periodu
kada se ve naziralo slabljenje diktature kralja 'leksandra, potekla je
ba iz redova rumunskog klera inicijativa za osnivanjem jednog opteg
kulturnog udruenja, koji bi u svoje redove ulanio sva rumunska
kulturna drutva" $e je o 0druenju $umunskih Forova i *an&ara
13E
,
ije je osnivanje predloio Y/ruok rumunskih pravoslavnih studenata
teologaY" ?vaj kruok je osnovan u /aransebeu, gde su se inae
kolovali budui rumunski svetenici, u leto 1=31" godine" #a
predsednika Y/ruoka rumunskih pravoslavnih studenata teologaY
izabran je .ikolaj $oman, a za sekretare ,ilvijus +iklja i 'dam
+aran
13D
" $umunski studenti teolozi predlau osnivanje 0druenja
horova i &an&ara u jugoslovenskom Banatu, u emu ih podrava i
pro&esor (osi& -elan, rumunski kompozitor" .edeljnik Y.9dejdeaY
objavljuje jedan apel svim rumunskim italakim, pevakim i
muzikim drutvima u jugoslovenskom Banatu, u kome grupa
13E
0druenje koje je pod tim imenom ve postojalo u rumunskom delu Banata
13D
.9dejdea, br"2D od 12" jula 1=31, 1"
E=
studenata teologa, Yu elji da promovie crkveno%kulturne interese
$umuna u jugoslovenskom BanatuY
13C
, predlau osnivanje 0druenja
horova i &an&ara" ,vakom kulturnom drutvu poslat je upitnik u kojem
se traiG
1"Potpun naziv hora i &an&are
2"/arakterG svetovni ili crkveni
3"Broj lanova
A"!a li ima registrovana pravila
>"1me dirigenata i njihova sprema"
?d kulturnih drutava se trai da ove podatke dostave urednitvu
lista Y.9dejdeaY" ?vaj apel potpisuju .ikolaj $oman, <ruja $ou,
'urel 0ro, (onice ,pariosu, ?ktavijan @railovi, ,era&im -asilije,
(oan Rumanka i ,ilvijus +iklja"
/ruok rumunskih studenata teologa pokazuje izuzetnu aktivnost
u ovom periodu" ?ni objavljuju pismo % apel za spas lista
Y.9dejdeaY
13=
, koji se nalazio u vrlo tekoj &inansijskoj situaciji" (edna
od njegovih konkretnih akcija je bila i obilazak rumunskih sela i
prikupljanje novca, kao i vrenje propagande meu seljacima u vezi sa
pruanjem pomoi nedeljniku Y.9dejdeaY" 0 -ladimirovcu je izvrena
prva takva akcija, prilikom parastosa kompozitoru (onu -iduu, a
sproveo ju je ,ilvijus +iklja
1AJ
"
?snivaka skuptina Y0druenja rumunskih horova i &an&ara u
jugoslovenskom BanatuY odrana je u 'libunaru 3J" avgusta 1=31, o
emu iscrpno izvetava Y.9dejdeaM
1A1
" #a predsednika ovog udruenja
izabran je svetenik (on +iter iz ,trae, za sekretara .ikolaj $oman, a
za potpredsednika svetenik /onstantin !imijan iz -ladimirovca" 0
13C
isto
13=
isto, br"33 od 23"avgusta 1=31, 1%2"
1AJ
isto
1A1
isto, br"3E od 13" septembra 1=31, 3"
DJ
jednom od prethodnih brojeva
1A2
, Y.9dejdeaY je objavila i kompletna
Pravila ovog udruenja, koja su data vlastima na odobravanje" 1ste
veeri odrana je u 'libunaru i smotra rumunskih horova i &an&ara,
koja u stvari predstavlja prvu mani&estaciju takve vrste kod $umuna u
jugoslovenskom Banatu"
0 sledeih nekoliko meseci, primetna je odreena aktivnost ovog
udruenja"@ako je ono trebalo da predlae jedan broj mladia koji bi
pohaali Y.arodni konzervatorijumY u Bugou, odnosno kurs za
dirigente horova i &an&ara"@raeno je da svako kulturno drutvo
predloi po jednog mladia za odlazak u Bugo" 0druenje bi od svih
tih predloenih mladia izabralo nekolicinu koji bi te godine ili u
Bugo
1A3
" Postepeno e, meutim, aktivnost 0druenja da se ugasi" -e
krajem 1=31" godine njen rad je kritikovan od pojedinaca
1AA
, a Pravila
nee biti odobrena od strane jugoslovenskih vlasti
1A>
, te se i aktivnost
0druenja spontano ugasila"
1ako kratkog veka, Y0druenje rumunskih horova i &an&araY je
uspelo da donekle koordinira rad seoskih kulturnih drutava i da odri
prvu muziku smotru $umuna u jugoslovenskom Banatu, pripremajui
tako jednu kasniju, mnogo uspeniju akciju, koja e dovesti do
osnivanja Y'streY 1=3E" godine"
@reba napomenuti da paralelno sa radom na osnivanju 0druenja
rumunskih horova i &an&ara, odvijao se i rad na osnivanju drugih
rumunskih udruenja, pod rukovodstvom istih linosti, pre svega iz
redova klera" @ako je ,inod vrakog rumunskog protopopijata
apelovao na osnivanju $umunskog pravoslavnog udruenja ena
1AE
"
?vo udruenje je trebalo da ima versko, moralno i kulturno obeleje,
1A2
isto, br"3A od 3J" avgusta 1=31, 1%A"
1A3
isto, br"A2 od 2>" oktobra 1=31, 2"
1AA
isto, br"A= od 13" decembra 1=31, 2"
1A>
isto, br"12 od 1D" aprila 1=32, 3"
1AE
isto, br"3> od E" septembra 1=31, 1"
D1
Yzato to ene ovom akcijom odstranjuju politikuY" 1nicijativu za
osnivanje ovog enskog udruenja dale su 'leksandra $usu%.ikoriu,
,ilvija ?prea i ,ilvija +iter, u Beloj 2rkvi, 2>" avgusta 1=31
1AD
"
.ajzad, na inicijativu svetenika Bazara /rdua iz ,v"+ihajla, u
'libunaru je odrana krajem 1=31" godine konstitutivna skuptina
Y0druenja rumunskog pravoslavnog klera u jugoslovenskom
BanatuY
1AC
" ?d AC rumunskih pravoslavnih svetenika, koliko ih je bilo
u jugoslovenskom Banatu u to vreme, na ovoj osnivakoj skuptini je
prisustvovalo svega 1D, a njih C je opravdalo izostanak" #a
predsednika je izabran @eodor Petrika iz .ikolinaca, za potpredsednika
(on +iter, za sekretara Bazar /rdu, za blagajnika /onstantin !imijan
itd"
Bako je primetiti da se iza osnivanja ovih udruenja kriju iste
linosti, pre svega uz redova klera, to samo dokazuje kakvu je
znaajnu ulogu igralo svetenstvo u drutvenom i kulturnom 7a i
politikom; ivotu banatskih $umuna" ?ni su bitno uticali na
ureivaku politiku lista Y.9dejdeaY, na ijem se elu poetkom
tridesetih godina nalazio svetenik (on +iter iz ,trae, uz druga
svetena lica, kao to su 'dam *itea, Bazar /rdu, prota ?prea itd"
1pak e se osnivanje ovih udruenja u drugoj polovini 1=31" godine
zavriti bez uspeha, jer vlasti nisu odobrile njihova pravila, a i zbog
nedostatka &inansijskih sredstava, malog broja strunih kadrova, kao i
zbog meusobnih sukoba rumunskih intelektualaca"
.ezavisno od rada ovih udruenja, lokalna kulturna drutva su
nastavila svoju aktivnost" Pored ve pomenutih seoskih kulturnih
drutava, i gradska drutva su nastavila svoj rad" 0 /ovinu je na
,v"1liju 2J" jula 1=31" odrana priredba, uz uee lokalnog hora na
1AD
isto
1AC
isto, br"1 od 1" januara 1=32, 3"
D2
ijem se elu nalazio uitelj Petru Bela
1A=
" 0 Beloj 2rkvi je $umunski
vokalni hor odrao generalnu skuptinu, pod predsednitvom (ona
/ampureanua 7mart 1=32";" ?vaj hor je poetkom 1=31" godine imao
2J aktivnih lanova 7D ena i 13 mukaraca;, da bi krajem godine
njihov broj iznosio 32 713 ena i 1= mukaraca;
1>J
" Poasni lanovi
ovog drutva su 'urel .ovak i +artin +ogo" @okom 1=31,
belocrkvanski hor je odrao jednu priredbu, u saradnji sa duvakim
orkestrom iz /utilja, a uestvovao je i na svim YdravnimY
nacionalnim mani&estacijama" .a takmienju koje je organizovalo
nemako pevako drutvo iz Bele 2rkve, rumunski hor je zauzeo
drugo mesto meu osam takmiara"
1A=
isto, br"3J od 2" avgusta 1=31, 2"
1>J
isto, br"= od 3" aprila 1=32, 3"
D3
A".?-1 !0-'N/1 ?$/H,@$1
Posle osnivanja duvakog orkestra iz ,are poekom 1=2="
godine, doi e do viegodinjeg zatija to se tie osnivanja slinih
orkestara i u ostalim mestima sa rumunskim stanovnitvom, u kojima
jo nije postojao takav orkestar" Pored 4estojanuarske diktature,
osnovni razlog stagnacije u osnivanju duvakih orkestara 7&an&ara; bi
bila velika ekonomska kriza 71=2=%1=3A";, koja je bila prisutna u svim
zemljama, pa i u /raljevini (ugoslaviji, a koja je bitno uticala i na sam
poloaj banatskog seljaka, iji su poljoprivredni proizvodi bili je&tini, a
dugovi sve vei" 0 takvoj situaciji, u kojoj se borio za goli &iziki
opstanak, seljak nije imao mogunosti da odvoji, pa makar i u
najmanjim koliinama, &inansijska sredstva za potrebe kulture" Poto
su za osnivanje duvakih orkestara bili neophodni skupi muziki
instrumenti 7koji su u prethodnom periodu najee nabavljani u
Nehoslovakoj;, koje seljaci nisu mogli da plate, kao i angaovanje
instruktora koji je takoe trebalo platiti, u ovom periodu nije ni dolo
do osnivanja novih duvakih orkestara" (edino su ve postojei
duvaki orkestri nastavili sa radom"
@ek sa stiavanjem velike ekonomske krize dolazi do poboljanja
uslova koji bi mogli dovesti do osnivanja novih duvakih orkestara"
@ako e prvi duvaki orkestar u periodu stiavanja velike ekonomske
krize biti osnovan u +esiu kod -rca, &ebruara 1=3A" godine" .a
inicijativu grupe kulturnih entuzijasta % lanova hora, osnovana je
jedna od najjaih rumunskih &an&ara, pod nazivom Y@urturikaY
1>1
"
1nstrumenti su nabavljani posredovanjem nekih lanova bive -ojne
muzike kole iz -rca, a &inansijska sredstva su prikupljena od
1>1
,"!r9gu8a, *an&ara @urturica din +esici, 'lmanah Bibertatea 1=C=, .ovi ,ad,1=CC, C1"
DA
metana, kao i iz &onda lokalnog hora" Prve instrukcije je dao @odor
+ihail iz susednog +alog ,redita, da bi kasnije rukovoenje ove
&an&are preuzeo Petru Bapadat, uitelj iz -lajkovca" -e 1=3E" godine
Y@urturikaY iz +esia je uestvovala na Y,veanostima rumunske
pesmeY u @emivaru, na kojima su uestvovali iz jugoslovenskog
Banata i duvaki orkestri iz +argite i -lajkovca
1>2
" @om prilikom je
najvei uspeh postigla &an&ara iz -lajkovca, koja je na takmienju
osvojila etvrto mesto"
<odine 1=3>" osnovan je duvaki orkestar u ,vetom +ihailu kod
'libunara" .a generalnoj skuptini Y?mladinskog drutvaY u ovom
mestu, koja je odrana 1=3>" godine, predloeno je osnivanje
duvakog orkestra, to je i prihvaeno
1>3
" *ormiran je jedan inicijativni
odbor za osnivanje &an&are, na ijem se elu nalazio svetenik Bazar
/rdu" *inansijska sredstva za kupovinu muzikih instrumenata
obezbeena su donacijama u vidu poljoprovrednih proizvoda, tako da
su instrumenti nabavljeni iste godine" !uvaki orkestar se pojavio u
javnosti za .ovu godinu 1=3E" godine" Prvi instruktor ove &an&are bio
je (on 'lmaan iz ?reca, ali za njeno osnivanje su zasluni i
kontraktualni uitelji iz $umunije, koji su uticali na opti kulturni
razvoj, ne samo u ,vetom +ihailu, nego i u svim ostalim mestima sa
rumunskim stanovnitvom u drugoj polovini tridesetih godina" -e iste
godine, &an&ara iz ,vetog +ihaila je uestvovala na priredbama i van
mesta % u ?vi i ?recu"
0 .ikolincima je duvaki orkestar osnovan 1=3E" godine"
?rganizovane su grupe kulturnih radnika koje su prikupljale
dobrovoljne priloge po selu 7kukuruz i ito;" ?d prikupljenih sredstava
kupljeni su muziki instrumenti iz Nehoslovake" Predsednik
novoosnovanog duvakog orkestra Y!ojnaY u .ikolincima bio je
1>2
2"+ata, *an&ara din -laicov98 la Paptezeci de ani, Bibertatea, 2C" &ebruar 1==>, 11"
1>3
P"Bagiu, P"<9t9ian8u, Bocve ieri Pi azi, 1A1%1A3"
D>
svetenik @eodor Nobanu
1>A
, a prvi instruktor Petru Rurka iz -lajkovca"
/asnije je angaovan ,tojan (ovanovi, vojni muziar iz -rca, tako
da e u sledeim godinama i ovaj duvaki orkestar beleiti lepe
rezultate, od kojih je svakako jedan od najznaajnijih uee na
proslavi desetogodinjice od osnivanja nedeljnika Y.9dejdeaY 1=3D" u
-rcu"
1ste 1=3E" godine osnovan je i duvaki orkestar u ,vetom (ovanu
7Barice;, koji meutim nije zabeleio neke vee uspehe" 1nae je
organizovana kulturna aktivnost u ,v" (ovanu bila slabija nego u
drugim mestima, uprkos injenici da se radi o mestu sa relativno veim
brojem stanovnika rumunske nacionalnosti 7u odnosu, recimo, na
ostala mesta iz okoline -rca;" .i hor u ,v" (ovanu nije imao
konstantnu aktivnost, da ne govorimo o nekim veim uspesima ovog
drutva, dok su samo pojedinci, 7kao npr" !imitrije <ruesku;, imali
znaajniju ulogu u kulturnom ivotu $umuna u jugoslovenskom
Banatu izmeu dva rata"
1ste 1=3E" godine osnovan je i duvaki orkestar u Banatskom
.ovom ,elu, mestu sa najveim brojem $umuna u naseljima
jugoslovenskog Banata" 1 ovde je prvi instruktor bio Petru Rurka iz
-lajkovca" ?vaj duvaki orkestar, pod nazivom YBuptaY 7Borba;, imao
je odobrena Pravila od D" oktobra 1=3E
1>>
"
1ako je ideja o osnivanju duvakog orkestra u ,eleuu potekla jo
1=22, na osnovu Pravila YNitalakog i pevakog drutvaY, koja su
registrovana 1=21" godine, do osnivanja &an&are u ,eleuu e doi tek
1=3E" godine, na inicijativu kontraktualnog uitelja @eodora 4andrua,
koji je u jesen te godine, uz pomo horista prikupio sredstva za
kupovinu muzikih instrumenata
1>E
" Pored nedeljnika Y.9dejdeaY iz
1>A
<"Bosioc, .icolin8 % Pagini de istorie cultural9, 2>"
1>>
,atu .ou, 1AE%1AD"
1>E
#apisnik YNitalakog i pevakog drutvaY iz ,eleua, 1=3D, 1J1%1J3"
DE
-rca, o radu duvakog orkestra iz ,eleua u sledeem periodu pisale
su i rumunske novine YWtireaY iz 'rada i Y0niversulY iz Bukureta
1>D
"
Pored uitelja 4andrua, instruktori ovog orkestra u periodu neposredno
posle njegovog osnivanja bili su .ikolae Pasula iz +argite i Petru
Rurka iz -lajkovca"
,voj duvaki orkestar imalo je i $umunsko pevako drutvo iz
+ramorka
1>C
, od 1=3C" godine" .a priredbi odranoj 12" juna 1=3C"
ovaj duvaki orkestar je izlazio pred publikom etiri puta" 1nae, u
+ramorku je postojala i nemaka kapela pod vostvom Bekera
1>=
"
,peci&ian je i sluaj duvakog orkestra iz 0zdina, koji je
osnovan 1=3>" godine u okviru tamonjeg crkvenog udruenja Y?astea
!omnuluiY
1EJ
" 1nstruktor ovog orkestra bio je (oan ,pariosu, a osnivai
/osta /recu, kao i -iku 4ubonj i 'dam Bokjancu" Posle prerane smrti
instruktora (oana ,pariosua, vostvo orkestra je preuzeo (ova
4odeanu" ?vaj duvaki orkestar je uglavnom svirao samo na
crkvenim sveanostima i na skuptinama Y?astea !omnuluiY"
<ostovao je i u $umuniji, tako da je 1=3E" godine svirao u Bukuretu
na 0skrs, u crkvi <ena, dok je na !uhove 1=3C" gostovao u ,ibiu"
Pred kraj meuratnog perioda uzdinski duvaki orkestar je
ras&ormiran"
.ajzad, poslednji rumunski duvaki orkestar osnovan do kraja
meuratnog perioda, bio je onaj iz <logonja, osnovan 1=3C" godine"
/rajem te godine u <logonj dolazi instruktor (osi& -ranjancu iz
$itieva, dok su instrumenti kupljeni u &irmi YBela @rupelY u .ovom
,adu" ?vaj orkestar je odrao prvi koncert ve E" januara 1=3=, sa
ciljem da se prikupi novac kako bi se isplatili dugovi za kupovinu
1>D
'"Bojin, ,eleuP % un secol de activitate cultural9 1CCA%1=CA, 122"
1>C
,"Petrovi, /ovinski kraj izmeu dva rata, 1D3"
1>=
isto, 1C3"
1EJ
@ibiscus, 0zdin, br"1J%11 73>%3E;, oktobar%novembar 1==A, >I -asile Barbu, *an&arele
rom:nePti""" %0zdin 72;, Bibertatea, Panevo, 3" oktobar 1==E, D"
DD
instrumenata
1E1
" Posle odlaska instruktora -ranjancua, rukovoenje
ovim orkestrom je preuzeo metanin -asile +arok" !a bi se izgradila
sala za probe, svaki lan drutva je bio u obavezi da daje po >JJ
komada cigala, pa je 1=AJ" sala ve bila zavrena" @ako su se i probe
sada odravale u boljim uslovima, to e i uticati da ovaj duvaki
orkestar postane jedan od najjaih rumunskih drutava kod nas, poznat
pod nazivom Y-eseliaY" #ajedno sa horom, &an&ara iz <logonja
uestvuje na gostovanjima u ?moljici, ?vi, (abuki i !olovu"
!ok je veina &an&ara osnovana u okviru ve postojeih kulturnih
drutava ili kao potpuno novo kulturno drutvo, interesantan je sluaj
-elikog @orka, u kojem je duvaki orkestar bio osnovan u okviru
!obrovoljnog vatrogasnog drutva
1E2
, 1=3D" godine" 1nstruktor ovog
orkestra bio je Petru Pasula iz +argite"
!o kraja meuratnog perioda osnovani su duvaki orkestri %
&an&are u veini mesta sa rumunskim stanovnitvom kod nas" @o je
inae i period njihove najvee aktivnosti, koja e biti nastavljena i za
vreme i neposredno posle rata, da bi pedesetih i ezdesetih godina
poeo period postepene stagnacije u njihovom radu, i najzad gaenja
nekih od njih u poslednjim decenijama prolog veka"
>"?,.1-'.(H 1 !HB'@.?,@ 5',@$H6

1E1
$"2ristea, 'ctivitatea corului Pi a &an&arei din <logoni, 2ontribu8ii"""1-, 21A"
1E2
P"P"*ilip, ' &ost odat9 &an&ara @oracului 71=3D%1==D;, 2uv:nt $om:nesc @or9cean,
decembar 1==D, br"2%3, 13"
DC
,tvaranje vlade +ilana ,tojadinovia 1=3>" godine oznaio je
poetak liberalizacije politikog ivota u zemlji, to se odrazilo i na
sprovoenje same kulturne politike jugoslovenske drave, pa i na sam
kulturni razvoj $umuna u jugoslovenskom Banatu"
1za kulturne politike vlade +ilana ,tojadinovia, uprkos lepih
elja i proklamovanih naela, najee nije stajala konkretna kulturna i
prosvetna akcija" $ealizacija kulturne politike i dalje se odvijala po
inerciji" ,udbina prosvetnih i kulturnih radnika bila je u rukama jedne
politike partije ) (ugoslovenske radikalne zajednice"
0 prolee 1=3D" struktura +inistrastva prosvete je doivela nove
promene, donoenjem nove 0redbe o ureenju ovog ministarstva" Po
ovoj 0redbi, +inistarstvo prosvete se delilo na pet velikih odeljenja sa
ukupno 23 odseka u ijoj je nadlenosti bilo sprovoenje kulturne i
prosvetne politike" 1 ovom 0redbom je najvei nadzor i uticaj na
razvoj kulturnog ivota u dravi imao ?dsek za umetnost i
knjievnost" /ao i u celokupnoj aktivnosti koju je vlada +ilana
,tojadinovia iskazivala u drugim oblastima drutvenog ivota, tako je
i u oblasti prosvete i kulture propaganda igrala znaajnu ulogu" -elika
panja je posveena verskim pitanjima, to je bilo u direktnoj vezi sa
uvianjem znaaja te komponente u prosvetnom i kulturnom ivotu"
/onani udarac ideji jugoslovenstva u meuratnom periodu bie
zadat potpisivanjem ,porazuma 2vetkovi%+aek 1=3=" godine i
stvaranjem Banovine Frvatske" .acionalna, a samim tim i kulturna
podvojenost postae sve izraenija" (ugoslavija je krupnim koracima
koraala ka raspadu, do kojeg je i dolo za vreme aprilskog rata 1=A1"
godine"

/ulturni ivot banatskih $umuna, a pre svega aktivnost kulturnih
drutava, nije poznavao u periodu izmeu dva rata odreene &orme
D=
organizovanog delovanja, nego je svako drutvo vodilo samostalno
svoje kulturne aktivnosti" (edini kohezioni &aktor u toj vie anarhinoj
delatnosti amaterskih drutava bila je $umunska pravoslavna crkva,
koja je uticala na kulturne aktivnosti putem tzv" verskih kruoka" /ao
&aktor objedinjavanja kulturnih aktivnosti delovala je i $umunska
stranka u /raljevini ,F,, izmeu ostalog i preko svojih glasila Y<raiul
rom:nescY i Y.9dejdeaY" #abranom rada $umunske stranke
uvoenjem 4estojanuarske diktature, nestaje i ta mogunost
usmeravanja kulturnih aktivnosti kroz njenu delatnost" Postepenim
slabljenjem diktature stvaraju se meutim nove mogunosti za
organizovano delovanje rumunskih kulturnih drutava, mada e
pokuaj osnivanja Y0druenja rumunskih horova i &an&araY 1=31"
godine ubrzo doiveti neuspeh" Pokuaj reorganizacije rumunskih
politikih snaga uspeo je osnivanjem $umunskog 2entralnog ?dbora,
koji zamenjuje nekadanju $umunsku stranku" .a parlamentarnim
izborima od >" maja 1=3>" rumunski kandidat dr 'leksandru Butoarka
izabran je za narodnog poslanika" Posle izbora, $umunski 2entralni
?dbor nastavlja ivu politiku aktivnost" 0 'libunaru je 23" maja
1=3>" odran novi skup predstavnika rumunske manjine, na kojem su
uestvovali delegati iz 3J mesta" 1zabran je nov centralni odbor i
doneta je rezolucija da jedino ovo telo ima pravo da predstavlja
rumunsku manjinu i da odluuje o svim ekonomskim, drutvenim i
kulturnim pitanjima" 0skoro su pri $umunskom 2entralnom ?dboru
&ormirane i tri sekcijeG ekonomska, politika i kulturna"
!elatnost $umunskog 2entralnog ?dbora nije meutim naila na
podrku dela rumunskih intelektualaca, pre svega iz redova
svetenstva, koji su ve u ranijem periodu doli u sukob sa dr
'leksandrom Butoarkom i sa njegovim pristalicama, okupljenim oko
nedeljnika Y.9dejdeaY" ?va opozicija smatra da Butoarka nema prava
CJ
da predstavlja rumunsku manjinu u /raljevini (ugoslaviji, poto su mu
lini interesi u prvom planu, to je i dovelo do pojave nezadovljstva i
udaljavanja dela nekadanjih znaajnih saradnika i njihovog prelaska u
tabor Butoarkonih politikih protivnika" !eo te inteligencije je 11"
oktobra 1=3>" odrao savetovanje, u prisustvu vie od >J ljudi iz
veine rumunskih sela, kojom prilikom je igosana aktivnost
Ysamozvanih voa
163
" .a ovom skupu izabran je jedan akcioni odbor,
koji se ponovo sastao 2" marta 1=3E" u -rcu, kojom prilikom je,
Yposle temeljnog ispitivanja opte situacije, koju smatra
nepromenjenomY, odlueno da se uputi jedan Proglas svim rumunskim
crkvenim optinama, a preko njih rumunskom stanovnitvu, sa ciljem
Yzajednikog delovanja na obnavljanju rumunske duhovnostiY"@rai se
da na buduem skupu predstavnici sela budu izabrani od strane
parohijskih komiteta, tako da one crkve koje imaju dva epitropa daju
dva poslanika, one sa tri epitropa % tri poslanika, a one sa A epitropa % A
poslanika, kako bi se potovao princip proporcionalnosti, odnosno da
mesta sa veim brojem stanovnika daju vie poslanika" /ao
predstavnici sela smatraju se Ysvi svetenici, uitelji i intelektualci,
zajedno sa delegatima seljacimaY" ,vi oni pozvani su na veliki skup,
kiji e se odrati u etvrtak, 1=" marta 1=3E" u -ladimirovcu" ?vaj
proglas su potpisali svetenici (oan +iter, kao predsednik i Bazar
/rdu, kao sekretar akcionog odbora" Proglas je tampan i poslat u sva
mesta nastanjena rumunskim stanovnitvom"
0 -ladimirovcu je 1=" marta 1=3E" godine odrana skuptina
rumunskih intelektualaca, na kojoj su prisustvovali predstavnici iz 2=
mesta, dok su predstavnici iz A mesta pismeno izjavili da podravaju
ovaj skup"
,kuptina je imala sledei dnevni redG
1E3
1"+iter, B"/rdu, %ubi!e fra!e, Proglas rumunskih intelektualaca, -rac, 2""mart 1=3E"
C1
1" ?tvaranje ,kuptineI
2" /onstituisanje ,kuptine i veri&ikacija delegatskih mandataI
3" 1zvetaj odbora intelektualacaI
A" 1zbor jednog programa kulturnih aktivnosti" ?snivanje
/ulturnog udruenja $umuna u (ugoslavijiI
>" 1zbor rukovodstva, koje e predstavljati rumunski narod u
svim kulturno%nacionalnim poslovima za period od 3 godineI
E" Predlozi"
?vom prilikom su postavljeni temelji Y/ulturnog udruenja
rumunskog naroda u (ugoslavijiY, koje e popularnije biti nazvano
Y'straY
164
"
Y'straY je ve bila poznata meu rumunskim stanovnitvom jo iz
perioda austro%ugarske vladavine, kada je svojom aktivnou bitno
doprinela kulturalizaciji rumunskog seljaka" <odine 1=12" je vrako
odeljenje Y'streY bilo najaktivnije, posle onog u ,ibiu, na itavoj
teritoriji 'ustro%0garske" 0 to vreme, ovo odeljenje je brojalo 21
osnivakih lanova i 31C pomonih lanova" .a elu vrakog
odeljenja Y'streY nalazio se od 1=JD" prota @rajan ?prea, koji je tu
&unkciju zadrao i posle Prvog svetskog rata, ali je u novim uslovima
Ysvaka rumunska kulturna aktivnost zatvorenaY
165
" 1pak je ona i dalje
ostala izuzetno cenjena i privlana kao najuglednije kulturno udruenje
$umuna u Banatu i @ransilvaniji" @o dokazuje i gest 'ndreja
Boboronja, velikog posednika iz Bele 2rkve, u ijem testamentu pie
da ostavlja >JJJJ kruna Y'striY iz ,ibiua, iako je 1=21" godine, kada je
napisan ovaj testament, Bela 2rkva ve bila sa one druge strane
granice" Pomenuta suma bila je deponovana u banci YBucea&9rulY iz
1EA
*oaia poporului rom:n, br"1 od 12" marta 1=3E, 2"
1E>
'P-, br"2J2B%e[ 1=21, 2hestionar pentru parohia -:rPe8
C2
-rca
166
" $ukovodstvo Y'streY, uz zahvalnost, poruuje da e
preduzeti mere u +inistrastvu inostranih poslova $umunije Yu vezi
ovog zahteva kojeg imamo prema (ugoslavijiY 7odnosno prenoenje
tog novca u $umuniju;"
,ada su se, 1=3E" godine, stvorili uslovi da Y'straY obnovi svoju
aktivnost i kod $umuna u jugoslovenskom Banatu" ,kuptinu u
-ladimirovcu je otvorio svetenik /onstantin !imijan, na iji predlog
se bira za predsedavajueg skuptine svetenik (oan +iter, za sekretara
svetenik Bazar /rdu, a za veri&ikatore uitelji ,avu .ikolajevi i
.ikolae 4o&ariju" 0 svom govoru, Bazar /rdu smatra da su
intelektualne snage rumunske manjine pojaane dolaskom
kontraktualnih uitelja iz $umunije" #bog toga, Yprazne reiY vie nisu
dovoljne, jer se na selu osea nedostatak kulturnih udruenja, horova i
&an&ara, te je neophodno osnivanje Y0druenjaY, zbog ega je i sazvana
ova skuptina" ,vetenik (oan +iter ita projekat Pravila Y0druenjaY,
koji skuptina prihvata" 4to se tie izbora rukovodstva Y'streY,
.ikolae +eda, direktor banke i vlasnik mlina u -ladimirovcu, smatra
da prvo treba izabrati privremeno rukovodstvo, koje e imati, izmeu
ostalog, i zadatak da izdejstvuje kod nadlenih organa priznavanje
Pravila Y'streY" ,kuptina je izabrala sledee privremeno rukovodstvo,
odnosno akcioni odborG kao poasni lanovi prote @rajan ?prea, (oan
+urgu i <erasim 'ndru, za predsednika (oan +iter, za potpredsednika
@eodor Petrika, za sekrtetara Bazar /rdu, za blagajnika .ikolae +eda,
a za lanove /onstantin ?alde, @rajan Boin, (oan .aja, @rajan
Popesku, H&timije 4odeanu, /onstantin !imijan, @ri&u 4okarda, ,avu
.ikolajevi, <urije 0rsulesku, (ulijan +ojse, (on /olooara, Pavel
<apar, .ikolae (orga, 4te&an -ojin, Pantelimon Repa, 'dam <erga i
,avu .ikolajevi%4teger" ?vo rukovostvo dobija zadatak da u to
1EE
'P-, br"1JDC%1=21, 'stra, ,ibiu, =" sept" 1=21"
C3
kraem roku zatrai od vlasti priznavanje Pravila 0druenja" .a
predlog Bazara /rdua, odluuje se osnivanje nove publikacije kao
organa Y'streY, ali 7na predlog @eodora Petrika;, samo u sluaju ako
Y.9dejdeaY odbije da objavljuje tekstove vezane za aktivnost Y'streY"
Poto se nije nailo na podrku Y.9dejdeaY, 12" aprila 1=3E" izlazi u
-rcu prvi broj nedeljnika Y*oaia poporului rom:nY, koji e postati
organ Y'streY" 0rednik ovog lista bio je (oan +iter" @ako e u
sledeem periodu dva suparnika lista voditi otru meusobnu borbu
za pridobijanje to veeg broja pristalica, borbu u kojoj su se koristila
sva sredstva, a koja je ila samo na tetu svima"
.a sednici 'kcionog odbora Y'streY, koja je odrana 1E" aprila
1=3E, pored drugih znaajnih pitanja vezanih za ovo udruenje,
izabran je i ureivaki odbor lista, u sastavu /orneliju /ure, (oan
+iter, Bazar /rdu, 'urel 0ro, /onstantin !imijan 7svi svetenici; i
uitelj <urije 0rsulesku" 1stom prilikom izabran je i administrativni
odbor, u sastavu @eodor Petrika, (on .aja 7svetenici;, .ikolae +eda,
,avu .ikolajevi i 'dam <erga
167
" (asno je, dakle, da je ureivaka
politika lista skoro u potpunosti bila u rukama svetenstva"
!a bi stekli uvid u stanje rumunskih kulturnih drutava po selima,
rukovodstvo Y'streY je zatrailo od svih kulturnih drutava da
odgovore na upitnik koji e dostaviti rukovodstvu Y'streY ili
administraciji lista Y*oaia poporului rom:nY" 0pitnik sadri sledea
pitanja
168
G
1" /o je predsednik i sekretar drutva\
2" /ada je osnovano drutvo i ko je osniva\
3" !a li drutvo ima registrovana pravila\
1ED
*oaia poporului rom:n, br"3 od 2E" aprila 1=3E, A"
1EC
isto, br"A od 3" maja 1=3E, 3"
CA
A" /ako je delovalo i kako deluje danas drutvo 7kakvu
biblioteku ima, kakve novine, asopise itd, koliko ima
lanova;\
>" 0koliko nije jo osnovano kulturno drutvo, da li optina ima
hor i &an&aru i ko su njihovi rukovodioci i instruktori\
E" /oje je moralno i materijalno stanje ovi kultunih drutava\
<lavni zadatak bio je, meutim, borba za priznavanje Pravila
Y'streY" Poto su u dva maha odbijena, posle izvrenih izmena,
Pravila Y'streY su najzad odobrena, pod brojem 3E223 od A" septembra
1=3E" godine
169
" #a odobravnje Pravila Y'streY najvie se zalagao
.ikolae +eda iz -ladimirovca
170
"
Poto su Pravila Y'streY bila odobrena, za 3J" oktobar 1=3E" bila
je sazvana u -ladimirovcu vanredna sednica 'kcionog odbora ovog
udruenja, sa sledeim dnevnim redom
171
G
1" ?tvaranje sednice" Prihvatanje zapisnika sa prethodne sedniceI
2" 1zvetaj o dotadanjoj aktivnosti ?dboraI
3" 1zbor datuma osnivanja Y'streY na osnovu Pravila odobrenih
od strane vladeI
A" 1zvetaj ureivakog odbora Y*oaia poporului rom:nY" 1zbor
stalnog urednika lista, poto je ovaj, odobravanjem Pravila
Y'streY, postao njen zvanian organI
>" ?dluka o eventualnom organizovanju smotre horova i &an&araI
E" Predlozi"
1E=
isto, br"31 od C""novembra 1=3E, 2I Y*oaia poporului rom:nY obavetava o odobravanju
Pravila tek u broju od A" oktobra"
1DJ
.ikolae +eda 71C=>%1=DC;, jedan je od najznaajnijih predstavnika rumunske
buroazije u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata" Bio je jedan od osnivaa i
rukovodilaca $umunske stranke, ali e kasnije doi u sukob sa delom rukovodstva
stranke" (edan je od osnivaa Y'streY
1D1
*oaia poporului rom:n, br" 2= od 2>" oktobra 1=3E, 2"
C>
Pravila Y'streY, u A2 take, objavljena su u celini u listu Y*oaia
poporului rom:nY
172
, kao i u posebnoj brouri
173
" .a osnovu YPravilaY,
sedite Y0druenja za kulturu rumunskog naroda u jugoslovenskom
BanatuY, skraeno L'straY, nalazi se u -rcu 7l"1;" 1z lana 2 vidi se
glavni cilj Y'streYG unapreivanje kulture rumunskog naroda putem
izdavanja knjievnih, naunih i umetnikih publikacija, osnivanje
domova kulture, narodnih biblioteka, itaonica, muzikih i pevakih
drutava, horova i &an&ara, muzeja i drugih zbirki, davanje nagrada i
pruanje pomoi za razne struke u oblasti nauke, umetnosti i industrije,
organizovanje izlobi i javnih predavanja, osnivanje &onda za pomo
kolama i domovima uenika, negovanje sportova i pomenutih ciljeva
i putem drugih legalnih organizacija koje e doprineti prosperitetu
kako duhovne, tako i ekonomske kulture $umuna" #vanini jezik
0druenja je bio rumunski i srpskohrvatski, a u odnosima sa vlastima
dravni jezik 7l"3;
174
" Poto drava nije uestvovala u &inansiranju, za
izdravanje Y'streY predviena su sredstva od lanarine, prihodi od
publikacija, priredbi i drugih kulturnih mani&estacija, kao i od
donacija, nasledstva i dobrovoljnih priloga 7l">;" Postojali su
osnivaki, doivotni, aktivni, pomoni, dopisni i honorarni lanovi"
,trani dravljani i pripadnici drugih naroda su mogli postati samo
pomoni, dopisni i honorarni lanovi 7l"D;" 1z ovoga se vidi izrazito
nacionalni karakter Y'streY, koja je inae, kao i druga politika i
kulturna udruenja $umuna u jugoslovenskom Banatu izmeu dva
rata, bila nacionalistika, to se moe videti i iz mnogobrojnih lanaka
u tampi"
1D2
isto, br"31 od C" novembra 1=3E, 1%3"
1D3
,tatutele 'socia8iei pentru cultura poporului rom:n din Banatul iugoslav, -rac 1=3E"
1DA
0potreba dravnog jezika kao slubenog jezika Y'streY uneta je u Pravila nakon
odbijanja dravnih organa da prihvate Pravila Y'streY u njihovoj prvobitnoj varijanti"
CE
<lavni organi 0druenja, na osnovu Pravila, su <eneralna
skuptina 7redovna generalna skuptina se odrava jednom godinje;,
2entralni odbor, kao i niz &unkcionera, kao to su predsednik,
potpredsednici, pravni savetnik, generalni sekretar, literarni sekretar,
blagajnik, kontrolor, bibliotekar, kustos muzeja, arhivar, ekonom i
predavai 7l"13%3>;"
0 organizacionom pogledu, lanovi se grupiu u sekcije, koja e
biti osnovana u svakom srezu, a u sluaju potrebe, bie osnovano vie
sekcija 7l"3E;" 0 svakom mestu u kome je upisano najmanje 1J
lanova, mogu se osnovati podrunice 7l"3=;"
(asno je, dakle, da je Y'straY sebi postavila ciljeve koji u datoj
situaciji i sa postojeim materijalnim i ljudskim potencijalima nije bilo
mogue ostvariti" .a primer, Y'straY nije imala mogunosti da razvije
nikakvu izdavaku delatnost, osim izdavanja njenog organa Y*oaia
poporului rom:nY, niti da osniva muzeje, zbirke i domove kulture"
.jena se kulturna aktivnost na taj nain svodila na organizovanje
kulturnih mani&estacija i na delatnost lokalnih kulturnih drutava"
?snivaka skuptina Y'streY, nakon odobravanja njenih Pravila,
zakazana je za 1J" decembar 1=3E" godine u -rcu" ,veenik Bazar
/rdu, sekretar 'kcionog odbora, daje izvetaj o radu ovog odbora
175
"
<ovorei o optoj situaciji u kojoj se nala rumunska manjina,
naglaava se da je Yjedina dunost lanova Y'streY otklanjanje svih
razlika i podela, tesna saradnja intelektualaca svih kategorija sa
narodomY, jer je Yna narod, sa nekim izuzecima, dobar i inteligentanY"
#adatak intelektualaca je da &ormiraju Yzajedniki kulturni &rontY, iju
osnovu treba da predstavlja Y0druenje za kulturu $umuna u
jugoslovenskom BanatuY" ?dobravanjem Pravila stvaraju se uslovi da i
najmanje mesto bez nekih veih naprezanja ima svoj hor, &an&aru,
1D>
*oaia poporului rom:n, br" 3E od 2J" decembra 1=3E, 1"
CD
biblioteku" Y0druenjeY treba da bude voeno od kompetentnih i
kvali&ikovanih ljudi, uz svestranu pomo mladih snaga, kao i
materijalnu i moralnu pomo onih koji su stekli u $umuniji znaajne
&unkcije, a poreklom su iz jugoslovenskog Banata" !unost je svih,
istovremeno, da budu Ylojalni graaniY, ali i Ydobri $umuniY"
.a osnivakoj skuptini Y'streY bili su prisutni delegati iz 2C
mesta, iz redova inteligencije i seljatva
176
" ?voj skuptini je od organa
dravne vlasti prisustvovao Ygospodin #uboviY, koji Ysavreno govori
rumunski jezikY" ,kuptinu je otvorio (oan +iter, predsednik 'kcionog
odbora Y'streY, koji naglaava da je Y'straY igrala odluujuu ulogu u
kulturnom i nacionalnom razvoju erdeljskih i banatskih $umuna jo od
kraja K1K veka" !ajui kratak istorijat razvoja Y'streY, naglaena je
izuzetna uloga 'ndreja 4agune, prvog mitropolita rumunske
pravoslavne crkve u 'ustro%0garskoj" 0 svom govoru, +iter jasno
naglaava elju za zajednikim ivotom sa svim narodima koji ive
Yna teritoriji nae voljene otadbineY, kao i elju za priznavanjem
dravnih zakona, kao Ylojalni podanici slavne vladarske kue
/araoreviaY" *ormiran je 2entralni odbor Y'streY, sastvaljen od
sledeih lanovaG prote @rajan ?prea, (oan +urgu i <erasim 'ndru
kao poasni predsednici, (oan +iter kao predsednik Y'streY, 'dam
*itea i .ikolae +eda kao potpredsednici, Bazar /rdu kao generalni
sekretar, 'urel 0ro kao literarni sekretar, ,tevan Bela kao blagajnik,
<ruja $ou kao bibliotekar i arhivar, @eodor Petrika i (ulijan +ojse
kao kontrolori, dr -aleriju /okora kao pravni savetnik, zatim @rajan
Boin, /orneliju /ure, (oan .aja, H&timiju 4odean, /uzman Bapadat,
Petru Bela, ,avu .ikolajevi, .ikolae Boldea, 4te&an -ojin, .ikolae
4o&ariju, Panta Repa, ,avu .ikolajevi 4teger i <eorge $ou, kao
lanovi" 0kupno je bilo, prema tome, 2J lanova u 2entralnom
1DE
isto, br"1 od 1J" januara 1=3D, 3"
CC
odboru, od kojih = svetenika, > uitelja, 2 direktora banke, 1 inenjer
agronom, 1 knjigovoa i 2 zemljoradnika"
? ovom znamenitom dogaaju pisala je i tampa u $umuniji,
koja je sa interesovanjem pratila razvoj prilika meu $umunima u
jugoslovenskom Banatu, pre svega u s&eri kulture" Preuzimajui
in&ormacije iz Y*oaia poporului rom:nY, asopis YBucea&9rulY iz
@emivara objavljuje in&ormacije sa osnivake skuptine Y'streY u
jugoslovenskom Banatu
177
"
Posle osnivake skuptine Y'streY, radilo se najvie na reavanju
nekih organizacionih pitanja, kao to je podela naselja u kojima ivi
rumunsko stanovnitvo na E sekcija, i to 'libunar, Bela 2rkva, -rac,
/ovin, Panevo i Petrovgrad" Y'straY trai od rumunskih
intelektualaca da vre propagandu u korist ovog udruenja i da ulane
to vie lokalnih kulturnih drutava
178
" 0prkos problemima na koje
nailazi usled delovanja grupe okupljene oko nedeljnika Y.9dejdeaY,
koji su imali dosta pristalica na selu, rukovodstvo Y'streY se uporno
zalagalo da istraje u ostvarivanju svog glavnog cilja, a to je borba za
kulturnu emancipaciju $umuna u jugoslovenskom Banatu"
0 /utilju je osnovana prva podrunica Y'streY krajem marta
1=3D, dok je polovinom aprila osnovana i podrunica u
-ladimirovcu
179
, gde je Y'straY i osnovana godinu dana ranije" 0
veini ostalih mesta, meutim, bila je prisutna odreena pasivnost,
kako zbog samog mentaliteta seljaka, koji je nepoverljiv prema svemu
to mu je manje poznato, tako i zbog injenice da je dosta njih
podravalo grupu oko 'l" Butoarke" -anredna sednica 2entralnog
odbora Y'streY odrana je u -rcu 13" maja 1=3D, na kojoj je odlueno
1DD
Bucea&9rul, anul 111, nr" 2, &ebruar 1=3D, D=" Nlanak Y'stra din Banatul iugoslavY %
Y'stra u jugoslovenskom BanatuY
1DC
*oaia poporului rom:n, br""> od D" &ebruara 1=3D"
1D=
isto, br" 1E od 2>" aprila 1=3D"
C=
da se kulturna drutva koja imaju ve odobrena Pravila ukljue
direktno u Y'struY" ?dlueno je i osnivanje knjiare Y'streY u -rcu,
do ega je i dolo septembra 1=3D
180
"
Posle sednice 2entralnog odbora Y'streY juna 1=3D" sa ?dborom
rumunskih intelektualaca na kojoj se poziva rumunska inteligencija i
ostali prvaci da osnivaju podrunice Y'streY u svim selima, i kongresa
Y'streY u @emivaru 711%13" septembar 1=3D;, na kojem su
prisustvovali i predstavnici Y'streY iz jugoslovenskog Banata % (oan
+iter i Bazar /rdu i koji su zatraili podrku za Y'struY u
jugoslovenskom Banatu
181
, jaaju snage koje se zalau za ujedinjenje i
za prevazilaenje nesuglasica koje su bile prisutne u proteklim
godinama" <rupa neutralnih intelektualaca, koja se nije opredelila ni za
jednu od zavaenih strana, uspela je da pokrene akciju pomirenja, tako
da su lanovi 2entralnog odbora Y'streY postigli sporazum sa grupom
oko lista Y.9dejdeaY" @ako je obrazovan jedinstven 'kcioni odbor
Y'streY, za ijeg je predsednika izbran svetenik 'dam *itea, a u iji
sastav ulaze i lanovi grupe oko lista Y.9dejdeaY, na elu sa dr
'leksandrom Butoarkom
182
"
Pomirenje je stvorilo uslove za bru i organizovaniju delatnost
Y'streY, najpre u selima vrakog sreza, tako da se tokom novembra i
decembra 1=3D" osnivaju podrunice Y'streY u (ablanci, $itievu,
+arkovcu, +esiu i +alom ,reditu, da bi se u prvim mesecima 1=3C"
osnovale podrunice Y'streY i u ostalim selima, van vrakog sreza"
+arta 1=3C" osnovana je sekcija Y'streY sa seditem u Panevu, koja
je obuhvatala (abuku, <logonj, ?vu, ?moljicu i Banatsko .ovo ,elo"
?snovana je i sekcija sa seditem u Petrovgradu, koja je obuhvatala
mesta 0zdin, +ali i -eliki @orak, ,ara, Hka, (ankov +ost, /lek i
1CJ
isto, br" 2J od 2J" maja 1=3D"
1C1
isto, br" 3C od 2E" septembra 1=3D"
1C2
isto, br"AE od 21" novembra 1=3D.
=J
$usko ,elo, zatim sekcija u /ovinu sa podrunicama !eliblato,
!olovo i +ramorak" ,ekcija u -rcu obuhvatala je sledea mestaG
-lajkovac, $itievo, /utilj, -ojvodinci, (ablanka, +esi, ,oica,
+arkovac, +ali Ram, +alo ,redite, +argita i ,v"(ovan" ,ekcija
Y'streY u 'libunaru imala je u svom sastavu podrunice u
.ikolincima, -ladimirovcu, ,eleuu, ,v"+ihajlu i !obrici" .ajzad,
aprila 1=3D" osnovana je i sekcija u Beloj 2rkvi, sa podrunicama
<rebenac, ,traa i ?reac" @ako su u E sekcija Y'streY obuhvaena sva
mesta sa rumunskim stanovnitvom"
Prilikom osnivanja sekcija i podrunica Y'streY, organizovane
ekipe Y'streY, sastavljene uglavnom od svetenika, poseuju rumunska
sela, objanjavajui stanovnitvu ulogu i znaaj ovog kulturnog
udruenja
183
" ? aktivnosti Y'streY posle pomirenja pie i nedeljnik
Y.9dejdeaY, koji je do nedavno preutno prelazio preko aktivnosti
ovog kulturnog udruenja" Y.9dejdeaY opirno obavetava o
aktivnostima ekipa Y'streY po selima" 0 -ladimirovcu su 1" marta
1=3C" grupu intelektualaca koji su narodu govorili o znaaju Y'streM
predvodili dr 'leksandru Butoarka, 'dam *itea, /uzman Bapadat,
/ornel 4diku i 'dam Bulik
184
"
.a dan 2D" marta 1=3C" godine odrana je i osnivaka skuptina
Lprosvetnog skupa udruenja ]'stra^ optine Banatsko .ovo ,eloM
1C>
"
?voj skuptini prisustvovali su i delegati 2entralnog ?dbora L'streM,
svetenici 'dam *itea i 4te&an 4perkez, dr 'leksandru Butoarka i
'dam Bulik" .a skupu, kojim je predsedavao prota (oan +urgu,
jednoglasno su prihvaena Pravila ove podrunice L'streM, a izabran je
i mesni odbor, u iji sastav ulaze svetenik -iktor Popovi, kao
predsednik, @ri&u 4okarda, kao potpredsednik, svetenik @imotej
1C3
.9dejdea, br"C od 2J" &ebruara 1=3C, 3"
1CA
isto, br"= od 2D""&ebruara 1=3C, 2"
1C>
'-, * 12E 11, 22A2CT=3="
=1
Popovi, kao sekretar i drugi" ?rgani dravne vlasti su, meutim, sa
nepoverenjem gledali na aktivnost L'streM i njenih podrunica po
rumunskim selima" /raljevska Banska 0prava !unavske Banovine je
zahtevala od ,reskog .aelstva u Panevu da, pre nego to razmotri
pitanje odobrenja ovih Pravila, dostavi Lizvetaj o moralnom i
politikom dranju osnivaa i predstavnika drutva, da ne bi isti pod
&irmom drutva ]'stre^ sprovodili zakulisne radnje, koje bi bile na
tetu naih dravnih i nacionalnih interesaM
1CE
" ,reski naelnik
+arkovi preporuuje da se Pravila podrunice L'streM u Banatskom
.ovom ,elu ne odobre, smatrajui da Lovakva drutva ne slue
nameni koje su oznaene u njihovim pravilima, ve i za kulisne radnje,
koje su suprotne sa interesima draveM i da e se drutva Lzloupotrebiti
u politike i druge nedozvoljene svrheM"
1CD
.a probleme oko odobravanja Pravila od strane organa dravne
vlasti naile su i druge podrunice L'streM" @ako je podrunica L'streM
u 'libunaru, osnovana 1" aprila 1=3C" godine
1CC
, izabrala rukovodstvo
sastavljeno od kontraktualnih uitelja /onstantina 0rsakea 7kao
predsednika;, <eorge (oneskua 7kao sekretara; i .ikolaja ?parike
7kao kontrolora;, koji su bili rumunski dravljani, te je .aelstvo
'libunarskog ,reza, to je prihvatila i /raljevska Banska 0prava,
zahtevalo da osnivai ove podrunice izaberu novo rukovodstvo,
sastavljeno od lica koje imaju jugoslovensko dravljanstvo, jer im se u
protivnom Pravila nee odobriti
1C=
"
1CE
isto, /raljevska Banska 0prava !unavske Banovine ,reskom .aelstvu u Panevu,
11T2 od 1A"septembra 1=3="
1CD
isto, 1zvetaj ,reskog .aelstva u Panevu /raljevskoj Banskoj 0pravi od E" oktobra
1=3="
1CC
isto, * 12E 11, 1=C=3T=3="
1C=
isto, 1zvetaj .aelstva 'libunarskog ,reza /raljevskoj Banskoj 0pravi !unavske
Banovine od E" decembra 1=3C"
=2
#ahteve za odobravanje Pravila poslale su organima dravne
vlasti i druge podrunice L'streM, kao to su +ali @orak
1=J
, ,veti
+ihajlo
1=1
, +argita
1=2
, -rac
1=3
, /ovin
1=A
itd"
,kuptina Y'streY zakazana je za 22" maj 1=3C" u -rcu" Po
naem miljenju, taj dogaaj predstavlja vrhunac kulturne aktivnosti
$umuna u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata" @om prilikom
odrana je i velika kulturna mani&estacija, na kojoj su uestvovali
horovi, duvaki orkestri i sastavi YkaluaraY iz veine podrunica
Y'streY" Program je obuhvatao ukupno 32 take
195
" ,amoj skuptini
prisustvuju predstavnici svih E sekcija i AJ mesnih podrunica Y'streY"
,matra se da je tom prilikom bilo prisutno preko 1>JJ predstavnika iz
svih mesta u jugoslovenskom Banatu u kojima ive $umuni, dok je na
veernjem koncertu u gradskom parku u -rcu bilo prisutno oko AJJJ
lica, preteno iz okolnih sela" Bili su prisutni i predstavnici organa
dravne vlasti, !unavske banovine i grada -rca, kao i opunomoeni
ministar /raljevine $umunije u Beogradu -iktor /adere" 1zabran je
novi 2entralni odbor, sastavljen od 2J lanova" #a predsednika
2entralnog odbora izabran je 'dam *itea, za potpredsednike su
izabrani 4te&an 4perkez i Pantelimon Repa, za generalnog sekretara
'dam Bulik itd
196
" Posle skuptine od 22" maja, aktivnost Y'streY
poinje meutim da stagnira" !o kraja meuratnog perioda Y'straY
vie nee organizovati ni jednu znaajniju kulturnu mani&estaciju, dok
e pojedine njene podrunice organizovati po nekoliko priredbi
godinje" Pojedine podrunice, sa druge strane, nisu razvile nikakvu
1=J
isto, * 12E 11, 1=C=AT=3="
1=1
isto, 2J2=CT=3="
1=2
isto, 22E2ET=3="
1=3
isto, 2E1DJT=3="
1=A
isto, 31>E>T=3="
1=>
.9dejdea, br"21 od 22""maja 1=3C, 2"
1=E
isto, br"33 od >" juna 1=3C"
=3
kulturnu aktivnost" (edan od razloga pasivizacije lei i u injenici da su
pred decembarske izbore iz 1=3C" ponovo izbili nesporazumi izmeu
rumunskih intelektualaca, to je razbilo kratkotrajno jedinstvo
rumunske manjine i dovelo do novih neprijatnih razmimoilaenja, koje
svakako nisu nikome bile od koristi"
.edeljnik Y*oaia poporului rom:nY se u jesen 1=3C" ugasio, da bi
se krajem iste godine pojavio novi nedeljnik % YBiruin8aY, koji je
okupljao intelektualce zainteresovanje za postizanje istinskog
pomirenja i zajednikog delovanja svih pripadnika rumunske
nacionalne manjine, u kome bi &aktor jedinstva i pomirenja bilo i
udruenje Y'straY"
.a sastanku grupe rumunskih intelektualaca i kulturnih aktivista
u -rcu 12" januara 1=3=" usvojen je novi program pomirenja, u 21
taaka
197
, u kome se zahteva hitan i bezuslovan prekid meusobnih
razraunavanja" YBikvidiraju se sve suprotnosti iz prolostiY, dok e
svako Yizazivanje sukoba meu $umunima biti energino
sankcionisanoY" .ekoliko taaka ovog Y$umunskog programaY odnosi
se i na Y'struY" !elovae se da Y'striY budu odobrena Pravila, da
dobije svoje sedite i da objavljuje novi asopis Y'straY, na bazi
ujedinjavanja publikacija Y*oaia poporului rom:nY, YBiruin8aY i
Y<raiul str9moPescY, koji e se baviti problemima sociologije, &olklora
i Ylansiranja naih talenataY, a koji e istovremeno biti i zvanini organ
Y'streY, kao i ostalih naih kulturnih organizacija 7l"12;" ,ve
postojee kulturne organizacije, kao i 2entralna biblioteka Y'streY u
-rcu, prei e pod upravu sekcije Y'streY u -rcu 7l"13;" Y.9dejdeaY
e ostati jedini in&ormativno%politiki list, ali e prei u vlasnitvo
Y'streY 7l"1A;, dok e YBiruin8aY, do postizanja potpunog pomirenja,
biti jedini zvanini organ nacije 7l"1>;" ?bzirom da je Y'straY najvia
1=D
Biruin8a, br"3 od 22" januara 1=3=, 2%3"
=A
institucija rumunske manjine, trai se i prelazak tamparije Y.9dejdeaY
u njeno vlasnitvo 7l"1E;" Prema tome, grupa intelektualaca okupljena
oko novog nedeljnika YBiruin8aY, na elu sa .ikolajom $omanom,
bivim urednikom Y.9dejdeaY, i ,ilvijusom +ikljom, imala je
pretenciozan program pomirenja, pod vostvom Y'streY i YBiruin8eY,
koji je bilo teko ostvariti, zbog odbijanja grupe oko 'leksandra
Butoarke da se dobrovoljno odreknu svojih privilegija"
?ptimizam i ambiciozni planovi su, meutim, pojavom YBiruin8eY
ponovo oiveli, iako je bilo jasno da, to se tie aktivnosti Y'streY, ima
jo mnogo toga da se promeni, dok pitanje samih Pravila Y'streY jo
nije bilo do kraja regulisano
198
" (avlja se nova inicijativa za
obilaenjem rumunskih sela od strane rukovodilaca Y'streY, koji bi
odrali ciklus predavanja 7u kojima bi, smatra se, moda mogao da
pomogne i jedan kinoprojektor;" 0 svemu tome, urednitvo YBiruin8aY
se stavlja Y'stri Y na raspolaganje, nudei i jednu stranicu u svom listu
za potrebe Y'streY" ,vega nekoliko meseci kasnije, zbog nedostatka
&inansijskih sredstava, YBiruin8aY je meutim prestala da izlazi"
Y'straY e nastaviti sporadinu aktivnost, pre svega kroz rad
pojedinih seoskih podrunica, do kraja meuratnog perioda, da bi
doivela nove uspehe za vreme nemake okupacije, kada je uspela da
organizuje niz kulturnih mani&estacija, pokazajui se, meutim, lojalna
prema nemakom okupatoru"
Paralelno sa aktivnostima u okviru kulturnog udruenja Y'straY,
odvijao se i rad lokalnih kulturnih drutava, koji dobija u intenzitetu i
kvalitetu, kako zahvaljujui boljoj organizaciji usled osnivanja Y'streY,
tako i zahvaljujui delatnosti kontraktualnih uitelja, koji su iz
$umunije doli na svoja nova radna mesta 1=3>" godine" 1 dalje se u
1=C
isto, br"C od 2E""&ebruara 1=3=, 1"
=>
veini mesta organizuju priredbe, uz uee lokalnih kulturnih
drutava i uenika osnovnih kola, ali i studenata i srednjokolaca, koji
preko raspusta bitno utiu na animaciju kulturnog ivota u svom
mestu"
0zajamne posete kulturnih drutava i zajednike priredbe postaju
uobiajena pojava u ovom periodu, to samom kulturnom ivotu daje
nov kvalitet" !o takvih uzajamnih poseta dolazi najee povodom
velikih verskih praznika" @ako je na !uhove 1=3E" proslavljena
pedesetogodinjica od osnivanja rumunskog hora u Hki
199
" ?vaj
praznik predstavlja istovremeno i crkvenu slavu u Hki, tako da je
ovom prilikom organizovana kulturna mani&estacija na kojoj su, pored
lokalnog kulturnog drutva, pod vostvom lokalnog kontraktualnog
uitelja +ihaja 'vrameskua, uestvovali i gosti iz 0zdina" 0zdinski
hor Y!ojnaY vodio je (ova 4odeanu, a svoj doprinos dali su i svetenik
?nu i kontraktualni uitelj *lorea ,eku" 1nae, pevako drutvo iz
0zdina je imalo odobrena Pravila od 1=33" godine, a 1=3C" godine,
kada je proslavljena etrdesetogodinjica horske aktivnosti u 0zdinu,
otvoren je i !om kulture"
1stog dana kada je uzdinski hor posetio Hku, na crkvenoj slavi u
?recu, gostovali su hor i &an&ara iz ,v"+ihajla, pod vostvom
Botreanua i Purkareskua" <oste je doekao svetenik 'dam +aran i
horovoa (on 'lmaan
200
" *an&ara iz ?reca je uzvratila posetu
,v"+ihajlu, prilikom crkvene slave u ovom mestu" Pored &an&are iz
?reca, na ovoj religiozno%kulturnoj mani&estaciji uestvovala je i
&an&ara Y?astea !omnuluiY iz 0zdina, kao i hor iz ?ve, pored
lokalnog hora i &an&are
201
"
1==
*oaia poporului rom:n, br"12 od 2C" juna 1=3E, 2"
2JJ
isto, 3"
2J1
isto, br"2J od 23" avgusta 1=3E, 3"
=E
#naajna kulturna mani&estacija bila je i proslava
dvadesetpetogodinjice rumunske pravoslavne crkve u -rcu
202
1=3E"
godine" 0estvovale su A &an&are 7iz +esia, +argite, -lajkovca i
-ojvodinaca;, dva muka hora 7iz .ikolinaca i +argite;, kao i meoviti
hor iz ,trae" ?voj sveanosti je prisustvovao i dr -elimir (uga,
gradonaelnik -rca, kao i Papiniu, predstavnik rumunskog poslanstva
u Beogradu" Posle sv"Biturgije, povorka se iz rumunske crkve uputila
prema Yrumunskom krstuY" 0 veernjim satima, u sali Y$adnikog
domaY je odran koncert, koji je poeo intoniranjem jugoslovenske
himne" 0 programu su uestvovala sva pomenuta kulturna drutva, od
kojih je najbolji utisak ostavila &an&ara iz +esia, koja je izvoenjem
Ynacionalnog spletaY najavila svoj brzi uspon na kulturnoj sceni
$umuna u jugoslovenskom Banatu"
.a poziv rumunskog hora iz ?moljice, hor i &an&ara iz
-ladimirovca prireuju koncert u ovom mestu 1=" avgusta 1=3E"
'matere iz -ladimirovca predvodio je ovom prilikom poznati
violinista (on !urain
203
" For iz ?moljice je uzvratio posetu
vladimirovanima na !uhove 1=3D, kada je uestvovao u priredbi koju
su priredili domaini" 1nteresantna je i poseta pevakog drutva iz Hke
/leku, u kome su $umuni bili malobrojni" !o ove posete je dolo
2E"decembra 1=3D" Pored horskih i pozorinih komada, prokazana je i
opereta Y2islaY od Porumbeskua, dok je mladi uitelj +"'vramesku
odsvirao solo na violini
204
"
0 ovom periodu intensi&ikacije rada kulturnih drutava, primera
uzajamnih poseta zaista ima mnogo" ,vakako je meu kulturnim
mani&estacijama koje su organizovane u ovom periodu, krajem
2J2
isto, br"C od 31" maja 1=3E, A%>"
2J3
'$P2-, Protocolul $euniunii corului % #apisnici sa sednica pevakog drutva za 1=3E"
godinu
2JA
.9dejdea, br"1 od 2" januara 1=3C, AI
=D
tridesetih godina, pored ve pomenute skuptine Y'streY iz 1=3C"
godine, jedna od najmasovnijih i najuspenijih kulturnih mani&estacija
rumunske manjine bila i proslava desetogodinjice nedeljnika
Y.9dejdeaY, odrana u -rcu A" maja 1=3D" godine
205
" Pored > horova,
na ovoj kulturnoj mani&estaciji je uestvovalo i E &an&ara i dve grupe
YkaluaraY" Prikazano je ukupno 3D muzikih taaka
206
" .a ovoj
proslavi nisu uestvovali intelektualci i kulturni radnici okupljeni oko
lista Y*oaia poporului rom:nY, koji su bili ulanjeni u Y'struY"
Y.9dejdeaY se spremala za proslavu jo od poetka 1=3D" godine"
@ako je ve u broju od 31" januara objavljen Y'pel $umunima iz
jugoslovenskog BanataY, u kome se, izmeu ostalog, kaeG Y+nogo
bismo eleli, da u okviru jedne izvanredne priredbe, sarauju i nai
horovi i &an&are iz okoline, koje molimo da stupe u kontakt sa <%dinom
poslanikom dr 'leksandru ,"Butoarkom, radi pripreme jednog kratkog
programa"""Y 0 broju od 1C" marta objavljen je poziv za uee na
proslavi jubileja, u kome se trai da horovi i &an&are dostave sledee
podatkeG
1" @ri horske pesme, od kojih e biti izabrana jednaI
2" @ri pesme za &an&aru, od kojih e biti izabrana jednaI
3" Hventualno recitovanje pesama o listu Y.9dejdeaYI
A" 1me dva rukovodilaca koji e odravati kontakt sa
organizacionim odboromI
>" 1me i prilog onih koji uestvuju na banketu"
?rganizacioni odbor priredbe sastavljen je od sledeih lanovaG dr
'leksandru ,"Butoarka, .ikolaj $oman, @rajan +ukuanu, 'dam
Bulik i /ornel +ata" 0ee su prijavili horovi i &an&are iz 2D mesta"
2J>
.9dejdea, br"1C od 2" maja 1=3D"
2JE
/alendar Y.9dejdeaY 1=3D, E3"
=C
(ubilarni broj Y.9dejdeaY, koji je izaao na 2J strana, objavljuje i
veliki broj estitki koje su poslale znamenite javne linosti iz
$umunije, kao na primer pro&esor .ikolae (orga, ?ktavijan <oga,
(uliju +aniju, 'leksandru -ajda%-oevod, ,ekstil Pukariju, ?nisi&or
<ibu, (on 'grbianu i drugi"
.a samoj priredbi, koja je odrana A" maja, uestvovala su
sledea kulturna drutvaG hor iz /utilja, &an&ara iz (ablanke, hor iz
!eliblata, &an&ara iz $itieva, hor iz .ikolinaca, &an&ara iz 'libunara,
&an&ara iz .ikolinaca, hor iz -ojvodinaca, &an&ara iz -ladimirovca, hor
iz 0zdina, &an&ara iz +esia i kaluari iz -ojvodinaca" .astupao je jo
i (on +atej, solista na violini iz .ikolinaca, dok su uenici iz +esia
prikazali jedan pozorini komad"
.a prvi pogled se moe primetiti nedolazak mnogih kulturnih
drutava na ovu mani&estaciju, to samo dokazuje da se raskol izmeu
rumunskih intelektualaca u ovom periodu nalazio u svojoj
najkritinijoj &azi" 1pak, proslava desetogodinjice nedeljnika
Y.9dejdeaY je uspela, tako da je ostala jedna od najznaajnijih
kulturnih mani&estacija u meuratnom periodu"
1ste godine odrana je jo jedna interesantna kulturna
mani&estacija" $adi se o osveenju zastave Pevakog drutva iz
/utilja, na kojoj su prisustvovali, pored hora i &an&are domaina,
horovi iz -ojvodinaca, Bele 2rkve, ?reca, ,trae, -lajkovca, 0zdina,
+ilkovenija 7$umunija;, kao i &an&are iz +esia i $itieva" ,voje
delegacije su poslali i For srpskih zanatlija iz -rca i For srpskih
zemljoradnika, takoe iz -rca"
Bilo je i pokuaja osnivanja novih lokalnih pevakih drutava"
@ako je 12" marta 1=3=" 0 mestu (abuka kod Paneva odrana
osnivaka skuptina $umunskog 2rkvenog Pevakog !rutva u
==
(abuki
2JD
, na kojoj su usvojena Pravila ovog drutva i izabrano
rukovodstvo, na elu sa (onom <ergom" 'ktivnost rumunskog
crkvenog hora u (abuki se odvijala sporadino i u prethodnim
periodima, o emu je bilo rei na drugom mestu"
.ajzad, vredi pomenuti i prve nastupe rumunskih horova na
programima $adio Beograda
208
"@ako je hor iz Hke pevao 1=3D" na
$adio Beogradu u okviru jednog horskog prenosa iz Petrovgrada"
Poto im je vreme za nastup bilo ogranieno, ovaj hor je ponovo
pozvan u studio, sa jednim bogatijim programom, predvoen uiteljem
+"'vrameskuom i svetenikom ,everom Brndom 72D" marta 1=3D,
izmeu 1E i 1D asova;" .astupe na $adio Beogradu imali su i
rumunski horovi iz /ovina i 0zdina, kao i orkestar YBiraY iz +alog
@orka
209
, dok je violinista (on !urain iz -ladimirovca ve imao i
snimljene ploe" -e u ovo vreme bilo je graana iz redova rumunske
manjine koji su posedovali radio aparate" @ako su 1=2=" godine kovinci
!ezider (ulijus, lekar i Panta Repa, direktor banke Y!un9reanaY,
zatraili dozvolu za instaliranje radio aparata
210
" !ozvole je izdavalo
,resko naelstvo u skladu sa nareenjem +inistarstva pota i telegra&a
od 2" &ebruara 1=2E" i u saglasnosti sa +inistarstvom unutranjih
poslova"
2JD
'-, * 12E 11, 1=EAAT=3="
2JC
.9dejdea, br"3 od 21" &ebruara 1=3D"
2J=
Pavel P"*ilip, @oracul de l:ng9 @imiPel, 123"
21J
1'P, *ond ,reskog naelstva u /ovinu, kutija 2A"
1JJ
E"(0<?,B?-H.,/?%$0+0.,/' /0B@0$.' ,'$'!.('
1 ,'$'!.(' ,' !$0<1+ .'$?!1+' B'.'@'
Posle de&initivnog razgranienja izmeu /raljevine ,F, i
$umunije, bilo je jasno da je u onom delu Banata koji je pripao
/raljevini ,F, ostala znaajna rumunska manjina, koja je, bar to se
tie prvih posleratnih godina, u svom kulturnom razvoju bila
preputena sama sebi" -eina rumunskih intelektualaca je prela u
$umuniju, gde su videli bolje mogunosti za zapoljavanje i za
obezbeivanje sigurnijeg ivota svojim porodicama" ,matra se da je u
ovom periodu u $umuniju prelo 12E rumunskih intelektualaca sa
svojim porodicama
211
" Pojedinci, razne ustanove, kao i sama rumunska
drava, preduzimali su odreene mere za pruanje pomoi
211
,lavco 'lm9jan, +etagala[ia minoritar9, 3>"
1J1
stanovnitvu rumunske nacionalnosti koje je ostalo sa druge strane
granice, radi ouvanja njegovog nacionalnog identiteta" 0 tom smislu
najvanije je bilo snabdevanje ovog stanovnitva knjigama, asopisima
i drugim publikacijama, koje su na razne naine dopremane preko
granice" @ako je ve poetkom 1=2A" godine 2entralna bibiloteka
Y1"<"BibieskuY iz @urnu ,everina pripremila 2JJJ knjiga koje bi bile
poslate $umunima izvan granica matine zemlje
212
, meu kojima je
bilo i bukvara i itanki za uenike" Predstavnici ove ustanove su se na
kongresu udruenja Y'straY u ,ibiu susreli sa vrakim protom
@rajanom ?preom, koji je bio spreman da primi ove poiljke i da ih
raspodeli itaocima" $adi prebacivanja ovih poiljki preko granice,
rukovodstvo ove bibiloteke, na elu sa direktorom .ikolaeskuom, trai
pomo rumunskih graniarskih organa, apelujui kod porunika
$akovica ,imilake iz +odoa Yda ih prebaci na onaj nain koji smatra
najpogodnijimY
213
" Biblioteka iz @urnu ,everina je u ovome imala
podrku +inistarstva obrazovanja $umunije, 4taba graniarskog
korpusa iz Bukureta
21A
, kao i .arodne banke $umunije
21>
, a zatraila
je i podrku +inistarstva &inansija i <eneralne direkcije carina iz
Bukureta
21E
" Podrka ovih visokih dravnih ustanova nije izostajala"
@ako je bibiloteka iz @urnu ,everina primila 1=2=" godine od .arodne
banke $umunije CJ"JJJ leja namenjenih kupovini knjiga za $umune u
jugoslovenskom Banatu
21D
" 0 istom cilju, /ulturna direkcija za
$umune izvan granica drave dodelila je biblioteci YBibieskuY
1JJ"JJJ leja
21C
" 1stovremeno, <eneralna direkcija carina je ove poiljke
212
."2hipurici, $om:nii din a&ara $om:niei, br"1A, >D"
213
isto, br"1>, >C%>="
21A
isto, br"1D, EJ%E1"
21>
isto, br"1=, E2"
21E
isto, br"21, E3%EA"
21D
isto, br"=>, 13>"
21C
isto, br"=A, 13A"
1J2
u knjigama oslobodima carina
21=
" .arodni poslanik /oriolan Buraku je
obezbedio u +inistarstvu obrazovanja sredstva za kupovinu crkvenih
knjiga koje su u >JJ primeraka poslate u (ugoslaviju preko
$umunskog poslanstva u Beogradu
22J
"
?dreenu ulogu u davanju bilo kakve vrste pomoi $umunima u
jugoslovenskom Banatu imali su i emigranti, koji su iz razliitih
razloga napustili zaviaj i preli u $umuniju" .eki od njih su bili na
znaajnim administrativno%upravnim &unkcijama, te su na taj nain bili
u mogunosti da neposrednije utiu na odravanje veza izmeu
rumunske drave i sunarodnika u jugoslovenskom Banatu" @ako je
-aleriju Boljancu, rodom iz ,eleua, kao zamenik naelnika @amiko%
torontalske upanije, bio u mogunosti da pomae svojim
sunarodnicima" #asluan je za podizanje mnogih crkava, kola i
domova kulture, kao i graninih punktova na jugoslovensko%
rumunskoj granici" Bio je lan 2entralnog komiteta /ulturnog
udruenja iz Banata
221
" -isoke &unkcije u skuptini @amiko%
torontalske upanije imao je i (oanikije .jagoje, bivi svetenik u
-ladimirovcu, koji je od 1=2J" iveo u $umuniji" .jagoje je bio
predsednik Rupanijskog saveta, zatim predsednik Rupanijske
disciplinske komisije
222
, a nosio je i druge znaajne administrativne i
crkvene &unkcije" !o najviih dravnikih &unkcija dogurao je i dr
'vram 1mbroane, rodom iz /utilja, koji je izmeu ostalog bio i
potpredsednik Predstavnikog doma $umunije
223
"
,vi ovi primeri pokazuju da su $umuni u jugoslovenskom Banatu
imali ljude ponikle u njihovoj sredini, koji su dogurali do visokih
mesta u rumunskoj dravi, te su i oni bitno uticali da matina zemlja
21=
isto, br"1JE, 1A2"
22J
isto, br"1JD, 1A2%1A3"
221
+"+9ran, &.Bolean'u, 'lmanah Bibertatea 1==C, 111%113"
222
2alendarul $om:nului pe anul 1=31, 12D%13J"
223
'"2osma, B9n98eni de alt9dat9, 1JC%1J="
1J3
podri napore rumunske manjine u jugoslovenskom Banatu za
odravanjem nacionalnog identiteta"
$umunski emigranti iz jugoslovenskog Banata su osnovali svoju
Bigu u @emivaru jo 1=2J" godine, na inicijativu Hmanuela
0ngureanua" $adi odbrane interesa emigranata iz jugoslovenskog
Banata, kao i radi pruanja podrke rumunskoj manjini sa druge strane
granice, &ormiran je Y1nicijativni odbor $umuna iz jugoslovenskog
BanataM, koji je odrao svoju prvu sednicu 1" decembra 1=2=" godine"
?vo udruenje je pre svega osnovano radi regulisanja poloaja
samih emigranata u $umuniji, ali je ipak i ono u odreenoj meri moglo
da utie na politiku koju su rumunske vlasti vodile u cilju pomaganja
pre svega kulturnog ivota $umuna u jugoslovenskom Banatu"
Hmigranti su 1" juna 1=3J" odrali u @emivaru generalnu skuptinu
svog udruenja na kojoj su zahtevali da se svima koji su se nastanili u
$umuniji izdaje rumunsko dravljanstvo, da se emigrantima%seljacima
dodeli 1E jutara obradive zemlje, materijalna i novana pomo, a
radnicima da se obezbedi posao
22A
" ?va organizacija je nosila naziv
Y0druenje za kulturu $umuna iz jugoslovenskog BanataY, na elu sa
inenjerom 4te&anom 'rdeljanom" 0 odboru ovog 0druenja nalazili
su se jo i /orneliju +argan kao potpredsednik, .ikolae Popovi kao
generalni sekretar, (osi& Bau kao sekretar, +ihaj /ondali kao
blagajnik, zatim pro&esor -ikentije 'rdeljan, (on @apalaga, 'ndrej
Bontila i *lorea Qua kao lanovi, dok su za cenzore izabrani 1lije
$ou, P"$udneanu i Bazar ,&era
22>
" /ongresu su prisustvovali i
ministar ,ever Bok, direktor Banata, koji je izjavio da njegovo
prisustvo ima za cilj da skrene panju vlastima u Beogradu na opasnost
koja ugroava prijateljske odnose izmeu dve zemlje" ?n trai da
debate na kongresu budu objektivne, tako da nije ni bilo napada na
22A
Banatul, br"1, <odina -, 1=3J, EA%E>"
22>
isto, DJ"
1JA
(ugoslaviju" /ongresu je prisustvovao i -asile <oldi, direktor Y'streY"
?n smatra da se emigranti iz (ugoslavije susreu sa dva problemaG prvi
je injenica da emigranti ele da ostanu u $umuniji, koja je duna da
im pomogne" !ruga stvar je nereeno pitanje rumunskog ivlja u
jugoslovenskom Banatu, traei za njih politiku, kulturnu, versku i
ekonomsku slobodu" @i zahtevi su opravdani, smatra on, obzirom na
prijateljstvo koje povezuje dve zemlje" Pismo podrke kongresu poslali
su i pro&esor @eodor *ilipesku, dr 'vram 1mbroane i drugi
22E
"
1nteresovanje za $umune izvan granica drave su pokazale i
poznate linosti iz oblasti nauke, umetnosti i kulture" @ako su
srednjokolci iz jugoslovenskog Banata uestvovali na letnjem teaju u
-aleni de +unte, gde su predavanja iz raznih oblasti nauke i kulture
odrali najpoznatiji nauni i kulturni stvaraoci, univerzitetski pro&esori,
a meu njima i .ikolae (orga" .jegova predavanja su 1=3C" sluali
vraki aci Qore Balo, 'leksandru +ilitariju, <ligor Popi i @odor
+ilovan
22D
" Pro&esor (orga je tom prilikom odrao predavanja iz
istorije i geogra&ije $umunije" Qaci iz -rca su imali priliku da lino
razgovaraju sa pro&esorom, koji ih je primio u svojoj kui" .a rastanku
su aci dobili od pro&esora pismo u kojem ih on preporuuje direktoru
gimnazije Y+ihaj -iteazuY iz Bukureta, traei od ovoga da im
obezbedi smetaj u internatu na nekoliko dana kako bi upoznali
rumunsku prestonicu" !rugo pismo je upueno graniarskim vlastima,
kako bi aci bez problema preli u (ugoslaviju" ,ledee 1=3=" godine
-aleni de +unte su posetila tri uenika vrake uiteljske koleG
'leksandru +ajogan, @rajan !oban i @odor +ilovan"
Pored .ikolaja (orge, rumunska omladina iz jugoslovenskog
Banata je imala interesantan susret i sa knjievnikom Bivijuom
22E
<"Popi, 2ongresul rom:nilor din 1ugoslavia, 2uv:nt $om:nesc, .ovi ,ad, mart 1==D,
1E%1="
22D
@"+ilovan, ?rient9ri Un viitor, 'lmanah Bibertatea 1==C, E>%D2"
1J>
$ebreanuom" /ao predsednik 50druenja rumunskih studenata u
jugoslovenskom Banatu6 i student etvrte godine prava u Beogradu,
+ojse +olkuciju, zajedno sa @rajanom +ukuanuom, studentom
ekonomije, posetili su poetkom decembra 1=32" godine velikog
rumunskog knjievnika Bivija $ebreanua u Bukuretu, sa ciljem
prikulpljanja knjiga za bibiloteke u jugoslovenskom Banatu" $ebreanu
je primio studente i sa njima vodio razgovor koji je ostavio jak utisak
na mlade 5(ugoslovene6
22C
"
?d posebnog znaaja su i ekskurzije u kojima su uestvovali
preteno seljaci iz nekih mesta u jugoslovenskom Banatu, a koje su pre
svega imale za cilj upoznavanje sa dostignuima u razvoju
poljoprivrede $umunije, mada je bilo interesantnih sadraja i iz oblasti
kulture" Prva ekskurzija te vrste odrana je avgusta 1=3A" godine, kada
je grupa od = zemljoradnika iz ,v"(ovana i $itieva, pod
pokroviteljstvom ,aveza zemljoradnikih komora iz Bukureta,
posetila vie poljoprivrednih ustanova u ?lteniji i !obrudi
22=
" 0 ,inaji
je goste primio kralj /arol 11, koji je razgovarao sa njima, raspitajui
se o njihovom ekonomskom i kulturnom poloaju, o crkvi, kolstvu,
bibilotekama, kulturnim drutvima" #emljoradnike iz jugoslovenskog
Banata pratio je pro&esor /onstantin .edelku, koji ih je i predstavio
kralju" 0 Bukuretu su posetili urenitvo i tampariju lista
50niversul6, jednog od najuglednijih listova u $umuniji, 'kademiju
za visoke poljoprivredne studije itd"
<rupa od AE zemljoradnika iz 0zdina, ,are i -elikog @orka, na
poziv rumunskog ministra saobraaja *ranasovia, posetila je avgusta
1=3>" neke gradove u $umuniji, meu kojima @emivar, @urnu
,everin, Bukuret, /onstancu, kao i letovalita +amaju i H&orije, gde
22C
+iu +9rgineanu, !oi 5iugosloveni6 Un vizit9 la Biviu $ebreanu, 'p9 lin9, 'lmanahul
tuturor rom:nilor, 0niunea *unda8iei 'ugusta, @emivar 2JJJ, 2JD%2J="
22=
2alendarul .9dejdea pe anul 1=3>, ED"
1JE
ih je primio kralj /arol 11
23J
" 1 ova grupa ekskurzionista je upoznala
kralja sa kulturnim prilikama kod $umuna u jugoslovenskom Banatu"
0 @urnu ,everinu posetili su 2entralnu biblioteku 51"<"Bibiesku6"
<osti su u Bukuretu posetili 'kademiju visokih poljoprivrednih
studija, -ojni muzej i .arodnu skuptinu"
.ajzad, avgusta 1=3D" $umuniju je posetila i grupa od 2J
zemljoradnika iz -ladimirovca
231
, u organizaciji ,aveza
zemljoradnikih komora $umunije" -ladimirovani su posetili vie
mesta u $umuniji, u kojima su se upoznali sa dostignuima u
poljoprivredi, ali i sa kulturnim vrednostima susedne drave" Poseena
je Poljoprivredna kola u Nakovu, /raljevski dvorac u Banloku, zatim
'kademija visokih poljoprivrednih studija u Bukuretu, kao i poznati
5+uzej sela6 7+uzeul satului;, +uzej ,imu, Poljoprivredni muzej,
'teneum, -ojni muzej" 0 Bukuretu su jo poseena urednitva listova
50niversul6 i 52urentul6" Poseena su i mesta u !obrudi, zatim
Plojeti, Braov, ,inaja, 'lba (ulija, 'rad, u kojima su putnici videli
najznaajnije spomenike kulture, muzeje i poljoprivredne ustanove"
,voje utiske sa putovanja po $umuniji opisao je i (on #gra, u
putopisu pod naslovom 50tisci jednog rumunskog seljaka iz
jugoslovenskog Banata6
232
, a svoje putovanje po !obrudi opisao je
svetenik Bazar /rdu
233
"
Pored poseta i ekskurzija, vrlo znaajna za odravanje kulturnih
veza izmeu pevakih drutava sa obe strane granice imala su i
gostovanja" +esta sa rumunskim stanovnitvom u jugoslovenskom
Banatu posetio je 1=3E%1=3D" godine operski peva 0rsulesku iz
23J
.9dejdea je pisala o ovoj ekskurziji u vie brojeva % 22, 2E, 2C, 32 i 33 iz 1=3>"
231
.icolae +it9r, Prin $om:nia % _nsemn9ri Pi impresii ale unui grup de 89rani petroviceni,
u L.9dejdeaM, putopis objavljen u nastavcima u brojevima od decembra 1=3C" i januara
1=3=" ? ovoj ekskurziji pisao je i bukuretanski list 50niversul6
232
.9dejdea, br" 1C od 2=" maja 1=32, 1%2"
233
isto,br.34 od 18.septembra 1932,1-2, sa nastavkom
1JD
$umunije, koji je u /ovinu gostovao na zabavi koju je priredila
$umunska enska zadruga 2" &ebruara" 1zvoena su dela klasinih
kompozitora, kao i narodne pesme
23A
" 0rsulesku je tom prilikom
posetio vie mesta u kojima je odravao koncerte
23>
"
0zajamne posete kulturnih drutava su bile brojne naroito tokom
tridesetih godina" .jih su podsticale i same dve drave, preko
+inistarstva spoljnih poslova (ugoslavije i $umunskog poslanstva u
Beogradu
23E
, koje predlae predsednitvu +inistarskog saveta
$umunije veu meusobnu povezanost i saradnju na kulturnom planu"
@ako je &an&ara iz /utilja posetila mesto Bacuna u $umuniji
1=3J" godine
23D
" For iz .ove $usove 7$umunija; posetio je Belu
2rkvu prilikom proslave rumunskog crkvenog hrama 7!uhovi;"@om
prilikom je prireen zajedniki koncert, a amateri iz .ove $usove su
priredili koncert i u /ruici kod Bele 2rkve" 0zvratna poseta
belocrkvanskog hora je ubrzo usledila, kada je ovaj hor priredio
koncerte u .ovoj $usovi, Niklova +ontani i ?ravici" ?vim kulturnim
mani&estacijama je prisustvovao i hor iz ,tare $usove, kao i &an&ara iz
(enti&a, Berlita, +irkovca i -raniuca
23C
" -e C" septembra 1=32" hor iz
Niklova +ontane poseuje ,trau, a =" septembra -rac i Belu 2rkvu"
?vim susretima je prisustvovao i dr .egosim Rivkovi, narodni
poslanik
23=
" 0 periodu izmeu dva rata belocrkvanski hor je posetio jo
i @emivar i @urnu ,everin u $umuniji
2AJ
" 0zajamne posete
belocrkvanskog hora sa kulturnim drutvima u $umuniji nastavljene
su i u iduim godinama" @ako je hor iz Bele 2rkve gostovao 1=3E" u
23A
(ugoslovenska re, br"> od D" &ebruara 1=3D"
23>
.9dejdea, br"A= od E" decembra 1=3E, 3"
23E
<"Popi, (ugoslovensko%rumunski odnosi, 2C>"
23D
+"Bizerea,"-",elejan, nav"delo, C2"
23C
.9dejdea, br"33 od 11" septembra 1=32"
23=
1sto, br" 3> od 2>" septembra 1=32, 3"
2AJ
'"Hberst, +uziki amateri -ojvodine, >3"
1JC
vie srpskih mesta u rumunskom BanatuG ,tara +oldava, Poeena,
!ivi
2A1
, dok je 1=3C" pozvan na proslavu pedesetogodinjice od
osnivanja hora u Nikolva +ontani, koja je trebala da se odri 1A"
avgusta te godine
2A2
" <odine 1=3>" jedna grupa od 3J studenata iz
@emivara je posetila -eliki @orak
2A3
" -eoma uspean bio je nastup
hora iz -elikog @orka i narodnog orkestra 5Bira6 iz +alog @orka na
kulturnim mani&estacijama 5,okola $umunije6, koje su odrane 2E"
aprila 1=3E" u ,ent%+iklou 7,:nnicolaul mare;
2AA
" <osti iz @orka su
imali prilike da se upoznaju sa spomenicima kulture iz ovog grada, a
prisustvovali su i projekciji &ilma 5,okola6 u lokalnom bioskopu"
,utradan je meoviti hor 5'rmonia6 iz -elikog @orka odrao koncert u
kome je, pored nekoliko horskih taaka, prikazana i pozorina
predstava 5,lava u /izeteu6 od (osi&a -ulkana" .ekoliko kompozicija
je otpevao i domai hor 5,okola6" Prilikom povratka, u @emivaru su
kulturni amateri iz @orka doekani od strane graana uz &an&are, a na
elu domaina nalazio se (osi& -elanu, predsednik 0druenja horova i
&an&ara iz Banata 7rumunskog;, inae poznat i kao kompozitor i pisac"
'materi iz @orka su i u @emivaru u veernjim satima priredili
kulturno%umetniki program u prostorijama -ojnog kasina, pred
velikim brojem gledalaca, meu kojima su bili i pro&esori i muziari
4umski, -elanu i Perijan
2A>
" ? ovoj turneji amatera iz @orka pisala je i
rumunska tampa
2AE
"
<rupa od >J lanova drutva L,okoli $umunijeM iz ,ent%+ikloa
uzvratila je 13" juna 1=3E" posetu, pod rukovodstvom pro&esora
2A1
<"Popi, nav"delo, 2CC"
2A2
isti, ,picuiri din trecutul 2orului vocal rom:n din Biserica 'lb9 % unul din cele mai
vechi coruri din Banat, 2alendarul popular 1=D3, C1"
2A3
Pavel P"*ilip, @oracul de l:ng9 @imiPel, >3"
2AA
*oaia poporului rom:n, br"D od 2A" maja 1=3E, A"
2A>
Pavel P"*ilip, -ia8a cultural%artistic9 a tor9cenilor pe parcursul unui p9trar de secol
71=12%1=3D;, 2lio, br"1%2, januar%&ebruar 1==3, 11"
2AE
!iminea8a, Bukuret, br"1J>3C od 2C" aprila 1=3E"
1J=
@eodora Bukureskua" <osti su tom prilikom u @orku prikazali
zanjimljiv program"
(edna od najznaajnijih kulturnih mani&estacija na kojoj su
uestvovala i kulturna drutva iz jugoslovenskog Banata bilo je
takmienje banatskih horova u @emivaru, koje je odrano 13" i 1A"
septembra 1=3E" .a toj velikoj kulturnoj mani&estaciji uestvovali su
kao gosti i hor L!ojnaM iz 0zdina, kao i &an&are iz -lajkovca, +esia i
+argite
2AD
" !ok se takmienje horova odravalo u sali bioskopa
5/apitol6, na kome je najjai utisak ostavio hor 5(on -idu6 iz Bugoa,
&an&are iz +esia, -lajkovca i +argite, kao i one iz Bozovia, Rebela i
/izeteua odrale su svoj koncert u bati 5/apitola6" +ani&estacija je
nastavljena sutradan, kada je de&ileju kroz grad prisustvovalo oko EJJJ
ljudi i kojom prilikom je otkriven spomenik velikom banatskom
politiaru 'leksandru +oonjiju" ,veanostima je prisustvovao i
ministar Bepedat, kao i veliki broj uglednih kompozitora i muziara,
meu kojima *ilaret Barbu, (osi& -elan i drugi"
1stog meseca je u @emivaru gostovao i hor iz /utilja, koji je C"
septembra 1=3E" uestvovao na sveanostima otvaranja nove crkve
%(oze&in" /utiljce je na ove sveanosti pozvao (oan 1mbroane,
svetenik koji je sluio u toj crkvi, a koji je bio poreklom iz /utilja"
Pod rukovodstvom Pantelije !ragia, kutiljski hor je uestvovao i u
veernjem programu koji je prireen u optinskom pozoritu" @om
prilikom su kutiljci otpevali 1J horskih pesama" Bivi kutiljski
horovoa (osi& +iku, koji je iveo u $umuniji, doao je da vidi i uje
svoj hor, koji je vodio preko dve decenije
2AC
" Program je, izmeu
ostalih, pratio i poznati kompozitor ,abin !ragoj, koji je bio
impresioniran kvalitetom interpretacije kutiljskog hora, pa je,
iznenaen, upitaoG 6!a li je mogue da jedan hor zemljoradnika iz
2AD
*oaia poporului rom:n, br"2A od 2J" septembra 1=3E, 1%2"
2AC
+"Bizerea,-",elejan , nav"delo, CA"
11J
,rbije peva tako dobro\6
2A=
" ?ve rei jednog od najboljih kompozitora
Banata ukazuju na injenicu da su 7bar pojedina; kulturna drutva iz
jugoslovenskog Banata u ovom periodu ipak dostigla jedan odreeni
nivo umetnike interpretacije, to dokazuje da je kulturni razvoj
$umuna sa ovih prostora, koji je neprekidno tekao decenijama, jo od
druge polovine K1K veka, bio uspean, a kulturna aktivnost opravdala
svoj ciljG borbu za ouvanje nacionalnog identiteta i mesta meu
civilizovanim narodima Hvrope"
1pak, imajui u vidu da se odvijao u ruralnoj sredini, koja je teko
prihvatala uticaje sa strane, kulturni ivot $umuna na ovim prostorima
se razvijao relativno izolovano od onih kretanja i pojava koje su bile
karakteristine za meuratni period" .aroito u homogenim sredinama,
u kojima se $umuni nisu meali sa drugim narodima i u kojima je
tradicionalni nain ivota i miljenja dugo odolevao uticaju spolja,
kulturni ivot je nastavljao da ide onim tempom kojim je iao i pre
rata, ak je u pojedinim mestima prisutna i stagnacija kulturnog ivota,
u uslovima u kojima se izgubila neposredna veza sa jakim rumunskim
kulturnim centrima u Hrdelju i istonom Banatu"
Prihvatajui nove uslove kulturnog ivota, u novoj dravi, veina
kulturnih drutava sa sela ne menja svoj umetniki repertoar
godinama, nastavljajui prikazivanje istih pozorinih komada,
interpretaciju istih horskih kompozicija i slino, kao i u periodu pre
rata" 0prkos ovoj poetnoj zatvorenosti u sebe, karakteristinu pre
svega za prve godine ivota u novoj dravi, vremenom e ipak doi do
odreenog otvaranja prema YspoljnomY okruenju, ukljuujui tu kako
2A=
1on $otariu 2ord:n, 2orul din 2oPteiul iugoslav la s&in8irea bisericii din 1ose&in
%@imiPoara, 'lmanah LBibertateaM 1==C, 1>A"
111
odnos prema novoj dravi, tako i prema veinskom narodu, ali i prema
drugim narodima koji su iveli na tim prostorima"
0prkos poetnom nepoverenju prema novoj dravi, rumunsko
stanovnitvo jugoslovenskog Banata e u sutini ipak zadrati lojalan
stav prema /raljevini ,F, tokom itavog meuratnog perioda, imajui
u vidu tradicionalne prijateljske odnose izmeu dva naroda" 1pak,
$umuni nisu mogli u potpunosti biti zadovoljni svojim politikim,
kulturnim i ekonimskim poloajem u zemlji, teei da se izbore za
bolji odnos vlasti prema rumunskom pitanju" ? tome dr -ladimir
+argan pieG Y? rumunskim manjinama u ju"Banatu valjalo bi voditi
vie rauna i poklanjati ovom pitanju veu panju, ve i iz isto
politikih, pa i nacionalnih obzira""" $umuni nam stoje u svakom
pogledu najblie te bi njihova saradnja bila od velike koristi" ' njih
pridobiti nije teko, kao to su oni pokazali uvek iskrenu i dobru volju
za saradnjuY
250
"
$umunski glasovi na izborima bitno su uticali na rezultate
glasanja u E srezova Banata, te su se razne politike partije zalagale da
pridobiju ove glasae" #bog toga je njihova alba da nemaju nijednog
poslanika ni u ,enatu ni u .arodnoj skuptini 1=3>" bila veoma
bitna
251
, to e uticati da $umuni dobiju 1=3>" jednog senatora, u
linosti dr 'leksandra Butoarke" .jihov lojalan stav prema vlastima i
veinskom narodu na politikom planu e uticati i na kulturni ivot"
0ticaj i kulturna saradnja sa ,rbima bila je najintenzivnija u
meovitim mestima, u kojima je srpsko i rumunsko stanovnitvo 7kao i
nemako;, ivelo vekovima zajedno"
.ajbolji primer uspene rumunsko%srpske kulturne saradnje su
junobanatski gradovi Bela 2rkva i /ovin, u kojima je ivelo
2>J
'(, #birka +ilana ,tojadinovia, 3D%22%1CJ%>22
2>1
'(, 3D%22%1CJ%>2EG +emorandum dr -ladimira +argana iz 1E" &ebruara 1=3>"
112
izmeano srpsko%rumunsko%nemako stanovnitvo, delimino i
maarsko" 0 /ovinu je postojalo ,rpsko, $umunsko i .emako
pevako drutvo, koja su bila nosioci kulturnog ivota, ali i
meunacionalne saradnje u ovom mestu" Pored uzajamnih poseta i
drugih vidova saradnje, izmeu ova tri kulturna drutva se razvijala i
odreena konkurencija, koja je u svakom sluaju bila podstrek za to
kvalitetniji rad" /ovinci su 1=3D" godine smatrali da su pevaka
drutva u njihovom gradu u pogledu pevakog kvaliteta podjednaka,
ali su eleli da se o&ormi jedan struni iri, koji e oceniti koje je
drutvo u svom radu postiglo najbolje rezultate
252
"
Pored pevakih drutava, u /ovinu su bila aktivna i druga
udruenja, poput $umunskog humanog drutva i ,rpskog humanog
drutva, zatim ,rpske enske zadruge i $umunske enske zadruge"
,rpska enska zadruga se pominje jo 1=2>" godine, dok je $umunska
enska zadruga osnovana 1=3A" godine" 0 svom programu ovo
udruenje je imalo isto humane ciljeve" Nlanice su imale zadatak da
neumorno rade na pomoi kovinskoj sirotinji
253
, pa su u tu svrhu, kao i
lanice ,rpske enske zadruge, redovno organizovale zabave sa kojih
se ist prihod upotrebljavao samo za pomo sirotinji" ?sim toga, imale
su i kuhinje u kojima se hranila sirotinja, u emu je prednjaila 'na
Bevin, roena Bunda, supruga dr <eze Bevina" Pored 'ne Bevin, meu
najaktivnijim lanicama ovog drutva bile su supruge sledeih
uglednih kovinacaG Buijan Bungu, Petru Bela, ,tevan Bela, +arinko
/okora, zatim Benka !rena i *lorika ,arme" 0z to je $umunska
enska zadruga u periodu 1=3A%1=3D" godine sakupila preko 3J"JJJ
dinara gotovog novca koji je bio namenjen za ikonostas rumunske
pravoslavne crkve u /ovinu" $umunska enska zadruga u /ovinu je 2"
&ebruara 1=3D" priredila zabavu u hotelu Y1mperijalY u /ovinu, kojom
2>2
,milja Petrovi, /ovinski kraj izmeu dva rata, 1E>"
2>3
isto, 1DJ"
113
prilikom su Ysve prostorije ovog velikog hotela 1mperijal bile dupke
pune svetaY
254
"
Prilikom odravanja priredbi, nije bio redak sluaj da se na zabavi
drutva pojave kao uesnici u programu lanovi nekog drugog drutva"
@ako su na zabavi koje je odralo na drugi dan Boia 1=2=" /ovinsko
srpsko pevako drutvo, uestvovali i lanovi $umunskog pevakog
drutva iz +ramorka" ?rganizatori zabava su najee program
prikazivali metanima, ali su ponekad i sami odravali priredbe u
drugim mestima" @akav je sluaj i sa $umunskim crkvenim pevakim
drutvom iz +ramorka, koje se C" maja 1=3C" predstavilo stanovnicima
srpskog sela <aj, zajedno sa ,rpskim crkvenim pevakim drutvom iz
+ramorka"
Pored uzajamnih poseta srpskih i rumunskih pevakih drutava,
postojali su i drugi vidovi srpsko%rumunske kulturne saradnje, pre
svega u meovitim mestima" 0 tim mestima su na zabavama igrane
srpske i rumunske narodne igre" .a zabavi $umunske enske zadruge
u /ovinu, odranoj 2" &ebruara 1=3D, uz rumunske, igrane su i srpske
narodne igre, koje su trebali da poznaju i uitelji nesrpske
nacionalnosti" 1granke su obino otvarane Y/raljevim kolomY
255
" Pored
srpskih i rumunskih narodnih igara, igrane su i druge igreG arda,
tango, valcer, polka, rumba"
-eoma intenzivna srpsko%rumunska kulturna saradnja bila je
karakteristina, kao to je ve reeno, i za Belu 2rkvu" @amonje
rumunsko pevako drutvo je u svom repertoaru, za razliku od veine
seoskih pevakih drutava, imalo pored narodnih, i klasine
kompozicije, to je u svakom sluaju jasan dokaz da je umetniki nivo
ovog drutva bio vii u poreenju sa seoskim kulturnim drutvima"
2>A
(ugoslovenska re, br"> od D" &ebruara 1=3D"
2>>
1'P, *ond ,reskog naelstva u /ovinu, kutija A
11A
Belocrkvanski rumunski hor je esto gostovao na strani, po rumunskim
selima u okolini 7/utilj, <rebenac, ,traa, ?reac, -ojvodinci;
256
, kao
i u -rcu, ali i u $umuniji, u mestima $usova .oua, Niklova +ontana
i ?ravica, koja su i uzvratila ove posete" @ako je hor iz $usova .oua
posetio Belu 2rkvu 1=32" godine, prilikom proslave rumunske crkvene
slave
257
" Pevaica 'nica (eremi iz Bele 2rkve je na odranoj priredbi
otpevala nekoliko dojni i dve srpske narodne pesme" Priredbi su
prisustvovali i graani Bele 2rkve srpske nacionalnosti" 'nica (eremi
je, zajedno sa dr /onstantinom Bapadatom, oboje lanovi rumunskog
belocrkvanskog hora, postigla najzapaenije rezultate meu
rumunskim amaterskim pevaima u jugoslovenskom Banatu" .jih
dvoje su se i pro&esionalno bavili pevanjem, postajui lanovi opere u
/luu" 'nica (eremi se vratila u Belu 2rkvu, nastavljajui kulturnu
aktivnost u okviru tamonjeg hora"
Belocrkvanski rumunski hor je odrao svoju >2 redovnu
,kuptinu u prostorijama gostionice Y/od zlatnog anelaY u Beloj
2rkvi, koja se nalazila u vlasnitvu *ondacije Y(on i !raga PernianY,
pod predsednitvom (oana /ampureanua
258
" 0 prethodnoj godini
71=31";, ovaj hor je imao 2J aktivnih lanova, a krajem te godine broj
aktivnih lanova je porastao na 32" /ao poasni lanovi ovog drutva
izabrani su 'urel .ovak i +artin +ogo" .a skuptini je konstatovano
da je u prethodnoj 1=31" godini ovaj hor odrao jedan koncert u parku
/raljevia Qora, u saradnji sa &an&arom iz /utilja, da je uestvovao
na skoro svim nacionalnim dravnim priredbama, dok je na takmienju
koje je odralo nemako pevako drutvo rumunski hor osvojio drugo
mesto 7od osam takmiara;" 1nteresantno je pomenuti i uee ovog
hora na proslavi Pevakog drutva iz /utilja 1=3D" godine" @oj
2>E
1"B9lan, ?pere alese 111, Publicistic9, Panevo 1=CJ, 21E"
2>D
.9dejdea, br"2A od 1J" jula 1=32, 2"
2>C
.9dejdea, br"= od 3" aprila 1=32, 3"
11>
proslavi su prisustvovala i druga rumunska kulturna drutva, ali i
delegacije srpskog zanatlijskog hora i srpskog zemljoradnikog hora iz
-rca
259
"
/ao primer rumunsko%srpske kulturne saradnje na ovim
prostorima moemo navesti i doek kraljice +arije u 'libunaru i
-ladimirovcu, prilikom njenog prolaska kroz ova mesta 1=3E" godine"
/raljica je >" maja 1=3E" prolazila sa 3 automobila kroz -ladimirovac,
na svom putu za Banlok 7$umunija;, gde je trebala da se sretne sa
svojom sestrom, grkom kraljicom (elisavetom" Biva rumunska
princeza je, prolazei kroz -ladimirovac, uoila da seljaci nose
rumunsku narodnju nonju, pa je zaustavila kola da bi razgovarala sa
njima" ?beala je da e prilikom povratka iz Banloka ponovo da se
zaustavi u -ladimirovcu"
/ada se kraljica vraala iz Banloka, bila je sveano doekana i u
'libunaru
260
"!oekali su je lanovi alibunarskih kulturnih drutava,
,okolskog drutva, !obrovoljnog vatrogasnog drutva, kao i veliki
broj graana" /raljevski automobil se zaustavio ispred optinske kue,
gde su je doekali predstavnici lokalnih vlasti, da bi se zatim kraljica
zaustavila usred mase oduevljenog naroda"0 razgovoru sa seljacima,
kraljica je pokazala najvie interesovanja za broj rumunskog
stanovnitva u mestu, kao i za banatsku narodnu nonju" .astavljajui
putovanje, +arija /araorevi se istog dana zaustavila i u
-ladimirovcu
261
, gde je skoro celo selo doekalo svoju Yvoljenu i
popularnu kraljicuY" +eu okupljenim seljacima nalazio se i naelnik
Bivolarevi iz 'libunara" Bili su prisutni i uitelji sa uenicima
2>=
I.Ban, nav.deo,216.
2EJ
*oaia poporului rom:n, br"E od 1D" maja 1=3E, 1"
2E1
? poseti kraljuce +arije -ladimirovcuG *oaia poporului rom:n, br"D iz 2A" maja 1=3E,
1" I .9dejdea, br"21 od 2A" maja 1=3E, 2"
11E
osnovne kole, koji su bili obueni u narodnu nonju" #atim, tu su bili i
lanovi !obrovoljnog vatrogasnog drutva, duvaki orkestar Y!ojnaY,
rumunski crkveni hor, kao i srpski crkveni hor kolonista iz
-ladimirovca, koji je otpevao kraljevsku himnu" /raljica je dobila
poklone od metana % razne delove narodne nonje 7rumunske i
srpske;, bukete cvea, kao i nekoliko slika, iji je autor bio Petru
+urgu, slikar samouk iz -ladimirovca, koje je naslikao specijalno za
tu priliku"@e slike su predstavljale portrete kralja 'leksandra i kralja
Petra, onako kako ih je slikar zamiljao, prvog u uni&ormi admirala, a
drugog u rumunskoj narodnoj nonji" .eki graani -ladimirovca su
ve ranije imali priliku da razgovaraju sa kraljicom +arijom" @ako se
za .ikolaja +itera prialo da je bio prevodilac prilikom sklapanja
veridbe izmeu kralja 'leksandra i kraljice +arije
262
, dok je mlada
,peranca +eda 7erka .ikolaja +ede; upoznala kraljicu prilikom
njene posete sanatorijumu u ,remskim /arlovcima, gde se mlada
vladimirovanka leila
263
" /raljica je i u -ladimirovcu bila najvie
impresionirana rumunskom narodnom nonjom i ilimima, koji su bili
izneti iz kua specijalno za tu priliku" .ajzad je kraljica napustila
-ladimirovac, ispraena zvucima &an&are koja je svirala YBeograd
marM"
(asno je, dakle, da je posle prvih godina ivota u novoj dravi, u
kojima je gledao prema njoj sa nepoverenjem, rumunski seljak u
jugoslovenskom Banatu postao lojalan graanin jugoslovenske drave,
potujui sve ono to tu dravu predstavlja, ali ne odustajui ni od
svojih nacionalnih i kulturnih speci&inosti"
/ao dokaz lojalnosti prema dravi i dinastiji, moe posluiti i
primer posete 1>J graana rumunske nacionalnosti ?plencu novembra
2E2
? tome govori Petru +iter, roen 1=J3, koji ve vie od E decenija ivi u /anadi"
-idetiG Petru @ri&u, Pe!ru Mi!"r-Pieru'" (o)al", u Y*amiliaY, br" D od septembra 1==>, 2"
2E3
.9dejdea, br"A= od =" decembra 1=3A, 2"
11D
1=3A" godine, gde je odran parastos tragino nastradalom kralju
'leksandru, u kome su uestvovali i rumunski svetenici, kao i hor iz
0zdina"
1stovremeno, odvija se kulturna saradnja i sa drugim narodima
koji su iveli na ovim prostorima, a pre svega sa nemakom manjinom"
Pored ve pomenute saradnje u gradovima u kojima su zajedniki
iveli graani srpske, rumunske i nemake nacionalnosti, dolazilo je i
do uzajamnih poseta nemakih i rumunskih kulturnih drutava, pre
svega izmeu susednih sela" @ako su hor i &an&ara iz +argite odrali
koncert u susednoj +ariolani 7Plandite; 2" &ebruara 1=2E" godine"
Pored rumunskih narodnih pesama, duvaki orkestar iz +argite je
odsvirao valcere i ardae" @ako su Y.emci iz ove optine mogli da se
uvere da rumunski seljaci nisu tako nesposobni i nekulturni, kako neki
tendenciozno tvrdeY
264
"
2EA
<raiul rom:nesc, br"E od 11" &ebruara 1=2E, 2"
11C
III.ULO5A 7KOLE I CRKVE U KULTURNOJ
*OLITICI RUMUNSKE MANJINE
1"/0B@0$.' '/@1-.?,@ 0 4/?B'+'
?snovne i srednje kole su u periodu izmeu dva rata bile
znaajna arita kulturne aktivnosti rumunske nacionalne manjine,
uprkos tekom problemima sa kojima se suoavalo obrazovanje na
rumunskom jeziku, naroito do 1=3>" godine"
/riza obrazovanja na rumunskom jeziku posle Prvog svetskog
rata bila je prouzrokovana prvenstveno odlaskom velikog broja uitelja
u $umuniju" .aime, od 1J> uitelja koliko ih je bilo u ovim kolama
pre rata, na svojim radnim mestima e ih ostati samo 32
265
" ?stali su,
kao i drugi intelektualci i inovnici, na osnovu prava o optiranju koje
je garantovalo stanovnitvu Banata pravo da se opredeli da nastavi
ivot u jednoj ili drugoj dravi, napustili radna mesta" (edan od
razloga bi bio i donoenje naredbe da se u roku od godinu dana naui
dravni jezik" 1nae, pravo kolovanja nacionalnih manjina na
maternjem jeziku bilo je obezbeeno meunarodnim ugovorima koji
su bili potpisani posle Prvog svetskog rata, pre svega ugovorom u ,en
Rermenu od 1J" septembra 1=1=, kao i bilateralnim ugovorima
potpisanim sa /raljevinom $umunijom"
@okom kolske 1=2J% 1=21" ukinute su kon&esionalne kole koje
se pretvaraju u dravne, na osnovu ministarske naredbe kojom je
proirena vanost #akona o kolama ,rbije iz 1=JA" i na -ojvodinu
266
"
2E>
<"Popi, $umuni u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata, =3"
2EE
isto, =A"
11=
0 prvoj deceniji posle rata, rumunske kole u /raljevini ,F, su imale
da ree i druge znaajne probleme, kao to su problem kolskih
udbenika, priznavanje diploma uiteljima koji su zavrili kolu u
$umuniji itd"
0 takvoj situaciji, u kojoj su kole na rumunskom jeziku jedva
uspevale da se odravaju, malobrojni uitelji koji su ostali na svojim
radnim mestima su pokuavali ne samo da odre kvalitet i organizaciju
nastave na jednom odreenom nivou, nego i da kole u kojima predaju
ostanu znaajna arita kulturne aktivnosti, a i sami da ostanu nosioci
kulturnog ivota u svom mestu ili ak na nivou itave manjine"
/ulturna aktivnost u kolama se ispoljavala naroito kroz
organizovanje kolskih priredbi, na kojima su uestvovali uenici pod
nadzorom lokalnih uitelja" .a osnovu zakona, kole su svake godine
pripremale priredbe povodom dravnih i verskih praznika, kao to su
1"decembar 7dan /raljevine ,F,;, 2D" januar 7,v",ava;, ili 2C" jun
7-idovdan;" Priredbe su organizovane i za kraj kolske godine, za
seosku slavu, ili u drugim prilikama" .a priredbama su uenici
recitovali pesme za decu, kao i narodne ili verske pesme" 4kolski
horovi su takoe uestvovali na ovim priredbama, pod vostvom
uitelja, od kojih su neki bili i horovoe u kulturnim drutvima"
?bueni u narodnu nonju, uenici su izvodili i narodne igre, a vredniji
uitelji su pripremali i kratke pozorine komade ili dijaloge, koje su
izvodili uenici"
#naajnu kulturnu aktivnost imala je ?snovna kola u
,v"+ihajlu" 0itelj .ikolae Bau, koji je bio kolski horovoa,
organizovao je 1=2>" kolsku priredbu, a prikupljeni novac je
iskorien za kupovinu novog crkvenog zvona
267
" 0 istoj koli radio je
i uitelj ,imeon @odoran, takoe izuzetno aktivan na kulturnom planu,
2ED
Parojihski arhiv u Bokvama, br">2%1=2D"
12J
koji je sa grupom od 2A uenika 1=2=" godine prikazao pozorini
komad Y!an i noY
268
" 0 toku kolske 1=3J%31" godine, ?snovna kola
u ,v"+ihajlu je prikazala A predstave, koje je posmatralo vie stotina
gledalaca" Priredbu organizovanu na -idovdan 1=3>" godine pratilo je
oko AJJ gledalaca
269
"
Priredbe su bile organizovane i povodom verskih praznika" @ako
je u +ramorku na 0skrs 1=2A" odrano savetovanje u prostorijama
kole i u organizaciji lokalnih uitelja, posle koje je prikazan jedan
pozorini komad" 0enici su izveli crkvene pesme i recitacije
270
"(o
jednu priredbu, u organizaciji ,ave .ikolajevia, mramoraka kola je
prikazala povodom !uhova i kraja kolske godine 3" juna 1=2A" 0
programu je uestvovao i kolski hor na 2 i 3 glasa
271
"
!elatnost rumunskih uitelja u +ramorku ,ave .ikolajevia i
.ikolaja Bokana bila je izuzetno plodna" .ikolajevi se najvie
isticao kao autor kolskih udbenika, a Bokan kao organizator
pozorinih predstava"
/ulturna delatnost nije bila prisutna u svim rumunskim kolama,
niti je njen intenzitet i nivo bio svuda isti, to je najvie zavisilo od
samih uitelja" 0 kolama u kojima nije bilo rumunskih uitelja nije se
moglo ni pomiljati o nekoj intenzivnijoj kulturnoj aktivnosti, to ne
znai da se u njima nije odvijala nikakva kulturna aktivnost" ?na samo
nije bila usmerena na negovanje rumunskih kulturnih tradicija, nego na
jaanje svesti o pripadnosti jugoslovenskoj dravi" @ome su najvie
doprinele sokolske organizacije"
!o intensi&ikacije kulturnih aktivnosti u kolama doi e
pristizanjem kontraktualnih uitelja iz $umunije 1=3>" godine, koji su
2EC
1",&era, Wcoala din Bocve%,:n +ihai Un perioada 1DE>%2JJJ, Panevo 2JJ1, EA"
2E=
isto, =>"
2DJ
<raiul rom:nesc, br"1C od 11" maja 1=2A, 3"
2D1
isto, br"23 od 1>" juna 1=2A, 3"
121
dobili radna mesta u rumunskim kolama u jugoslovenskom Banatu na
osnovu /onvencije o ureenju manjinskih osnovnih kola u Banatu,
potpisane u Beogradu 1J" marta 1=33" ?vu konvenciju su potpisali
jugoslovenski ministar spoljnih poslova Bogoljub (evti i
opunomoeni ministar $umunije '"(akovaki
272
" ?vom konvencijom
obezbeena je osnovna nastava na maternjem jeziku za srpsku i
hrvatsku manjinu u rumunskom Banatu, kao i za rumunsku manjinu u
jugoslovenskom Banatu" @akoe su regulisana pitanja oko otvaranja i
izdravanja manjinskih kola, oko postavljanja uiteljskog kadra,
pitanja nastavnog plana i programa i druga pitanja" Predvieno je i
otvaranje odeljenja pri uiteljskoj koli u @emivaru na srpsko%
hrvatskom jeziku i pri uiteljskoj koli u -rcu na rumunskom
jeziku
273
"
,a izvesnim zakanjenjem i posle izvrenih tehnikih poslova,
novembra 1=3>" se prelo stvarnom uvoenju u ivot /onvencije,
odnosno otvaranju potrebnog broja manjinskih kola u oba dela
Banata" .a osnovu toga otvorene su u jugoslovenskom Banatu 33
dravne manjinske kole na rumunskom nastavnom jeziku" ?d
ukupnog broja od D= uitelja, njih 32 su bili jugoslovenski dravljani
rumunske nacionalnosti, a ostali su bili rumunski dravljani
274
"
!olazak kontraktualnih uitelja je pozitivno uticao na kulturni
ivot u mestima nastanjenim rumunskim stanovnitvom, a pre svega
na poboljanje kulturnih aktivnosti u osnovnim kolama" Porastao je
ne samo kvalitet i broj odranih priredbi, nego i sam nain ispoljavanja
kulturnog stvaralatva" /ontraktualni uitelji su doneli nove
kompozicije 7horske, narodne, instrumentalne;, nove narodne igre, to
je bitno uticalo i na poboljanje rada kulturnih drutava, u kojima su
2D2
<"Popi, (ugoslovensko%rumunski odnosi, 3J3"
2D3
isto, 3JA"
2DA
isto, 311"
122
kontraktualni uitelji postali horovoe i dirigenti, kao i organizatori
raznih kulturnih mani&estacija" .jihova aktivnost na literarnom planu
je takoe bila znaajna, pre svega kroz objavljivanje knjievnih dela i
raznih priloga u tampi"
Publicistikom se bave kontraktualni uitelji +ihaj 'vramesku,
@eodor 4andru, <eorge 1"(onesku, 'leksandru /alota
275
, -aleriju
!okna
276
i drugi"
2D>
/ontraktualni uitelj u ,v"+ihajlu, vratio se u $umuniju 1=3C"
2DE
,aradnik Y*oaia poporului rom:nY
123
2"Q'N/' 1 ,@0!H.@,/' 0!$0RH.('
?snivanjem odeljenja na rumunskom nastavnom jeziku pri
<imnaziji i 0iteljskoj koli u -rcu, stvaraju se nova arita kulturne
aktivnosti rumunske omladine, koja se najbolje ispoljava kroz
knjievnu delatnost" 0z podrku pro&esora /onstantina #am&ireskua,
direktora $umunskog internata u -rcu, 2E" novembra 1=3D" godine je
osnovano /njievno drutvo YBanatska omladinaY 7(unimea
b9n98an9;
277
" ,astanci ovog drutva su se odravali u $umunskom
internatu jednom nedeljno ili svake druge nedelje" .a bazi Pravilnika,
upravljanje drutvom je povereno jednom odboru, koji vri selekciju
prijavljenih radova, vodi razgovore, dok je uloga pro&esora trebala biti
sporedna % uloga posmatraa i savetnika" 2ilj je bio zbliavanje izmeu
pro&esora i uenika i negovanje kritikog i umetnikog duha kod
uenika" Y(unimea b9n98an9Y je ubrzo postala znaajno arite
rumunske kulture, koja je omoguavala a&irmaciju talentovanih
uenika na polju knjievnosti i nauke"
.a svojim sastancima, lanovi ovog drutva su itali originalne
pesme i prozu, obraivali teme iz rumunske knjievnosti i istorije, a iz
njihovih redova su se regrutovali kasniji knjievnici, kao to su (on
+arkovian, @rajan !oban, (on Balan, 'urel @ri&u, kao i budui
istoriari <ligor Popi, !amaskin +iok, (on Nipu i drugi" Prvi
predsednik udruenja bio je pedagog 'urel @ri&u 71=3D%3C;, a zatim
/ristea ,andu, takoe pedagog 71=3C%3=;, kao i uenici @rajan !oban,
<ligor Popi, Hmilija 4nep&, .ikolae -rzok" .ajuspeniji radovi bili su
2DD
<"Popi, ,ocietatea de lectur9 a elevilor rom:ni de la Pcolile secundare din -:rPe8
(unimea b9n98an9, u @ibiscus, 0zdin, jun 1==E, E"
12A
objavljeni u nedeljniku Y.9dejdeaY, koja je ustupila jednu stranicu
drutvu Y(unimea b9n98an9Y"
0 -rcu su, inae, u periodu 1=3C%1=AJ, &unkcionisala jo i dva
srpska aka knjievna drutvaG aka druina Y,kerliY u okviru
<imnazije i aka druina Y0zajamnostY u okviru 0iteljske kole" .a
poetku kolske godine zainteresovani bi platili lanarinu koja je
omoguavala da pozajmljuju knjige iz kolske biblioteke i da
uestvuju na seminarima sa pro&esorima knjievnosti, kao i na
sastancima njihovog knjievnog drutva
278
" .ajbolji knjievni radovi
uestvovali su na nagradnom konkursu koji se godinje odravao na
praznik ,v",ave, pod pokroviteljstvom bana !unavske banovine" Prva
nagrada je iznosila 1JJJ dinara, a rad je trebao da obuhvata od 1J do
1> strana" 0 kolskoj 1=3=%AJ" je nagraeno D radova, a meu
nagraenima je bio i uenik -asile Popa, budue veliko ime srpske
knjievnosti" Prvi njegov knjievni uspeh je osvajanje prve nagrade
1=3=" godine, kao uenik -11 razreda gimnazije, na pomenutom
takmienju, sa radom Y<utljaj vinaY, dok mu je sledee godine bio
nagraen rad Y,erpentine dima i ivotaY" -asile Popa je 1=3=" godine
dobio i nagradu Y(adranske straeY, za rad Y(adransko more u naoj
knjievnostiY" 1ako je pohaao gimnaziju na srpskom jeziku i isticao se
radovima na srpskom jeziku, -asile Popa je uestvovao i u radu
rumunskog knjievnog kruoka Y(unimea b9n98ean9Y"
?dreeni oblici kulturne aktivnosti bili su prisutni i u vrakom
internatu, u kome je bilo uenika razliite nacionalnosti, pa i
rumunske, koji su pohaali odeljenja 0iteljske kole i <imnazije" 0
1nternatu se veliki broj uenika bavio razliitim oblicima umetnikog
stvaralatva" Bilo je uenika koji su svirali u tamburakom orkestru, a
2DC
@odor +ilovan, 'ctivitatea e[traPcolar9 a elevilor din -:rPe8, 'lmanah Bibertatea 1==D,
A=%>2"
12>
pojedini razredi su imali i svoj violinski orkestar" -eliki broj uenika je
pevao i u kolskom horu
279
"
Pored akog kruoka Y(unimea b9n98ean9Y, pomenuemo i
knjievni kruok uenika rumunske nacionalnosti koji su pohaali
gimnaziju u -elikom Bekereku" ?vaj kruok je osnovan i
organizovan na inicijativu samih aka" Bio je jedan od retkih oblika
kulturnog organizovanja $umuna u ovom gradu u periodu izmeu dva
svetska rata
280
"
$umunski studenti u jugoslovenskom Banatu su osnovali svoje
udruenje jo 1=23" godine, pod nazivom Y0druenje rumunskih
studenata u /raljevini ,F,Y" 1nicijativa za osnivanje ovog udruenja
potekla je u @emivaru, a meu njenim osnivaima bili su rektor
Balesku, 'leksandru Butoarka i 4te&an 'rdeljanu, koji su uradili i prvi
,tatut, koji je u stvari predstavljao samo prevod ,tatuta 0druenja
rumunskih studenata iz Bea
281
" ?snovni zadatak ovog udruenja bilo
je pitanje kolovanja aka i studenata iz /raljevini ,F, u $umuniji"
?snivaki kongres je odran u ,v"+ihajlu >" avgusta 1=23" godine
282
,
a inicijator okupljanja studenata bio je inenjerski kandidat 4te&an
'rdeljan, rodom iz ,v"+ihajla
2C3
" Posle @edeuma koji je odran u
lokalnoj crkvi, odrana je sveana sednica koju je otvorio svetenik
/orneliju /ure, direktor Y?mladinskog drutva u ,v"+ihajluY" Posle
nekoliko muzikih taaka i otvaranja etnogra&ske izlobe, 4te&an
2D=
?brazovanje uitelja u -rcu, -rac 1==E, 3>E"
2CJ
0spomenu na ake dane u -elikom Bekereku, ukljuujui i aktivnost akog
knjievnog kruoka, opisao je +ojse +olkuciju, pod knjievnim pseudonimom +iu
+arineanu, u svom romanu Y!evojka sa zauenim oimaY 7*ata cu ochi mira8i; 1 %11,
Bibertatea, Panevo 1=D2" i 1=D="
2C1
-asile Barbu, 1nterviu cu +oise +olcu8iu, 2lio, @emivar, br"1, 32"
2C2
<raiul rom:nesc, br"2E od 2E" avgusta 1=23, 1"
2C3
4t"'rdeljan roen je 1=JJ" u ,v"+ihajlu" ,tudirao je na Politehnici u @orinu, Pragu,
Brnu i Beu" !iplomirao je 1=2>" godine i postao inenjer mainstva"
12E
'rdeljan je otvorio sednicu /ongresa" 1zabrana je komisija od >
lanovaG 'l"Butoarka, 4t"'rdeljan, @rajan +argan, .ikolae Popovi i
<eorge ?rtopan" .a sednici je govorio i narodni poslanik dr (oan
Rijanu"
Poto je broj prisutnih studenata bio nedovoljan, nije doneta neka
znaajnija odlika, osim raspravljanja o poloaju rumunskih studenata u
/raljevini ,F," #ahtevalo se preduzimanje potrebnih koraka kod
vlasti radi reavanja studentskog pitanja preko poslanika $umunske
stranke dr (oana Rijanua" 1zmeu ostalog, od Rijanua je traeno da
intervenie kako bi se za urednika nedeljnika Y<raiul rom:nescY iz
Paneva postavio jedan rumunski dravljanin" ? ovoj inicijativi je
Rijanu pisao 4te&anu 'rdeljanu jo 22" juna 1=23" da to nije
ostvarljivo, poto bi urednik lista trebao dobro da poznaje srpski jezik,
kako bi itao tampu i izvukao sve ono to je znaajno za svoje
novine
284
"
,kuptina 0druenja rumunskih studenata odrana je u
.ikolincima ="septembra 1=23" Posle @edeuma, koji je odran u
lokalnoj crkvi, pro&esor -ikentije 'rdeljan je odrao predavanje o
znaaju knjige, biblioteka i kulturnih drutava" ,kuptinu je u
popodnevnim satima otvorio 'leksandru Butoarka" ?bjavljeno je da je
napravljen spisak rumunskih aka i studenata koji ele da studiraju u
inostranstvu, kako bi dobili od +inistarstva prosvete sledee olakiceG
izdavanje pasoaI
priznavanje strane diplomeI
odlaganje vojnog roka do 2> godineI
dobijanje punomoa od strane +inistarstva &inansija za
obezbeenje potrebnih sredstava za kolovanje u inostranstvu"
2CA
Panta 2ebzan, 1nginerul Wte&an 'rdeleanu -:Pcot9 din ,:miai, u ?ameni de seam9 ai
Banatului, ,impozion, 0zdin, 23"JA"2JJJ, u izdanju 'ugusta, @emivar 2JJ1, =A"
12D
?ve zahteve je narodni poslanik Rijanu uruio +inistarstvu
prosvete, koje ih je odobrilo za uenike -11 i -111 razreda, a za ostale
je bila neophodna potvrda od strane predsednika vlade Paia"
/onstatuje se da je privremeno rukovodstvo 0druenja studenata bilo
veoma aktivno i na kulturnom planu, organizujui vie priredbi po
rumunskim selima 72C" avgusta u ,v"+ihajlu, 2" septembra u /utilju,
=" septembra u .ikolincima;, uz pomo pro&esora -ikentija 'rdeljana i
studenata iz ,v"+ihajla" Pored moralnog znaaja ovih priredbi,
prikupljena su i materijalna sredstva namenjena pomaganju siromanih
studenata" Privremeno rukovodstvo je na tri odrane sednice predloilo
i projekat Pravila, koji je predat na usvajanje <eneralnoj skuptini"
?vom prilikom je izabrano i novo rukovodstvo 0druenja, u sledeem
sastavuG 'leksandru Butoarka 7student prava; % predsednik, (osi&
@arbac 7student trgovake akademije; % potpredsednik, @rajan +argan
7student trgovake akademije; % generalni sekretar, -iorel .aja
7student medicine; % sekretar, .ikolae Popovi 7trgovaka akademija;
%blagajnik, @eodor Noban 7student teologije; % bibliotekar i arhivar" 0
znak lojalnosti, skuptina upuuje telegram .ikoli Paiu" -lasti nisu
meutim odobrile Pravila ovog 0druenja, kao to nisu bila odobrena
ni Pravila /ulturnog udruenja $umuna" ,tudentska omladina bila je i
inicijator smotre rumunskih horova i &an&ara, koja je trebala da bude
odrana D" i C" septembra 1=2A" u ,v"+ihajlu, ali koju su vlasti
zabranile, o emu je ve bilo rei" Posle ovog neuspeha, u sledeih
nekoliko godina 0druenje studenata nije vie prisutno na kulturnoj i
politikoj sceni $umuna u jugoslovenskom Banatu"
0slovi za oivljavanje studentskih udruenja se stvaraju tek
slabljenjem 4estojanuarske diktature" 0 /aransebeu je u leto 1=31"
godine osnovan Y/ruok rumunskih pravoslavnih studenata teologaY,
12C
iji je predsednik bio .ikolaj $oman
285
" Pored pokretanja inicijative za
osnivanje Y0druenja rumunskih horova i &an&araY, koje e biti
osnovano 3J" avgusta 1=31" u 'libunaru, Y/ruok rumunskih
studenata teologaY je pokrenuo i akcije za odravanje serije parastosa
kompozitoru (onu -iduu, koji bi se odravali po rumunskim
parohijama, kao i akciju za prikupljanje pomoi nedeljniku
Y.9dejdeaY" Ponovo se radi na sastavljanju liste rumunskih studenata i
aka iz jugoslovenskog Banata, radi utvrivanja njihovog broja, te
mogunosti njihovog to boljeg organizovanja" ,tudenti organizuju
priredbe u matinim selima" Ponovo su najaktivniji studenti iz
,v"+ihajla, koji organizuju uspenu priredbu povodom seoske slave
1=31" godine
286
"
Y0druenje rumunskih studenataY obnavlja svoju aktivnost 1=32"
godine, odravanjem kongresa rumunskih studenata u 0zdinu, u kui
1lije ,elje, 2A" jula
287
" $aspravljalo se o aktivnostima studenata u
prethodnom periodu, kao i o mnogobrojnim tekoama na koje nailaze
rumunski studenti iz jugoslovenskog Banata, naroito prilikom
prelaska granice sa $umunijom" <lavna tema kongresa bio je poloaj
rumunske manjine u jugoslovenskom Banatu
288
" 1zabrano je i novo
rukovodstvo 0druenja, u sastavuG +ojse +olkuciju, student prava u
Beogradu % predsednik, @rajan +ukuanu, student @rgovake
akademije u /luu i @iberiju 4diku, student teologije u Nernovicama
%potpredsednici, @ri&u ,elja, student prava u Beogradu % sekretar,
,ilviju .egruciju % blagajnik" #a poasnog predsednika izabran je dr
'leksandru Butoarka" ,a kongresa je upuen pozdravni telegram
kralju 'leksandru i predsedniku vlade, iz ijih je kabineta ubrzo stigla,
2C>
.9dejdea, br"2D od 12" jula 1=31, 1"
2CE
isto, br"3> od E" septembra 1=31, 1"
2CD
isto, br"2D od 31" jula 1=32, 2"
2CC
2onstantin Br:nzeiu, ?rganizarea rom:nilor din 1ugoslavia, Bukuret 1=33, 1J"
12=
uz zahvalnost, i potvrda o prijemu pomenutih telegrama
289
"1pak, mada
su Pravila prevedena na srpski jezik i predata vlastima u /ovaici na
odobravanje, odgovor nije stigao, to je koilo aktivnost 0druenja,
poto ovo na taj nain i nije bilo legalno"
Borba za kulturnu emancipaciju i za prava $umuna u
jugoslovenskom Banatu nije iskljuivala saradnju studenata iz redova
rumunske manjine sa drugim studentskim organizacijama" @ako je na
kongresu studenata +ale 'ntante, koji je odran u prolee 1=2=" u
Pragu
290
, objavljena in&ormacija koju su potpisali 1"*loresku iz istone
,rbije i 1"Bela iz jugoslovenskog Banata u kojoj se ukazuje na
probleme na koje nailaze studenti" (ugoslovenski delegat @umin je
odgovorio da e Yjugoslovenski studenti uiniti sve da ova manjina
postane neunitivi most koji spaja jugoslovenski i rumunski narodY"
,aradnja jugoslovenskih i rumunskih studenata se inae odvijala preko
udruenja YPobratimstvoY i Y.acionalnog udruenja hrianskih
studenata iz $umunijeY
291
"
0druenje rumunskih studenata iz jugoslovenskog Banata ipak je
i dalje nailazilo na tekoe u svom radu, poto mu Pravila nisu
odobrena ni godinu dana posle kongresa u 0zdinu, tako da se nije
mogao odrati kongres povodom desetogodinjice od osnivanja
0druenja
292
"
,ledei kongres 0druenja odran je u ,eleuu 1" septembra
1=3>" godine" 1zabrano je novo rukovodstvo u koje ulaze +"+olkuciju
kao predsednik, .ikolae /ornja 7student prava u #agrebu;
%potpredsednik, Qore Popa iz ,eleua 7student @rgovake akademije
2C=
.9dejdea, nav"broj
2=J
Wt"'rdelean, nav"delo, 31"
2=1
2"Br:nzeiu, nav"delo, 1A.
2=2
.9dejdea, br"2D od 31" jula 1=32" i br"31 od 3J" jula 1=33"
13J
u /luu; % generalni sekretar i blagajnik, (osi& *renciju 7student
medicine u Beogradu; % bibliotekar"
,tudentsko udruenje nastavlja svoju aktivnost tokom tridesetih
godina, delujui, izmeu ostalog, i na kulturnom planu, pre svega kroz
odravanje priredbi i podravanjem kulturnih aktivnosti" 1pak, nova
skuptina 0druenja vie nije sazivana, tako da je 0druenje spontano
prestalo sa radom" !o njegovog reaktiviranja doi e tek za vreme
okupacije 1=A2" godine, kada je odrana skuptina u 'libunaru" @om
prilikom je za predsednika izabran 4te&an +agda iz Hke
293
"
2=3
-"Barbu, 1nterviu cu +oise +olcu8iu, 2lio, br"1, 32"
131
3",?/?B,/' ?$<'.1#'21('
0 periodu +onarhistike diktature, kada je ideologija
Yintegralnog jugoslovenstvaY bila sastavni deo kulturne politike
/raljevine (ugoslavije, njen uticaj se osea i u kulturnoj aktivnosti
nacionalnih manjina, pa samim tim i rumunske nacionalne manjine u
jugoslovenskom Banatu" +eu organizacijama koje su neposredno
doprinele jaanju uticaja ideologije Yintegralnog jugoslovenstvaY i na
rumunsku manjinu, bila je svakako i organizacija Y,oko /raljevine
(ugoslavijeY" .eposredno nakon ujedinjenja, osnovni cilj sokolske
organizacije postao je da u Yjedinstven narodY unese Yzdravu misaoY,
misao potovanja nove drave, misao bratske sloge i narodnog
jedinstva
294
" .oene idealizmom, uverene da je nastupilo novo doba,
sokolske organizacije su nastojale da svojim kulturnim radom a&irmiu
meu Ytroimenim narodomY ideju ujedinjenja, jugoslovenstva,
slovenstva" ,okoli su svoje lanstvo vaspitavali kao Ysvesne
dravljaneY sa oseajem odgovornosti za sudbinu drave" ,okolskoj
organizaciji se stalno nametalo pitanje kako najuspenije saraivati sa
dravom" @a dilema je razreena uvoenjem diktature" !rava je 1=2="
godine nastupala kao autoritarna organizacija koja bezuslovno namee
svoju volju zakonom, dok je sokolstvo do tog momenta bilo
prvenstveno organizacija privatne inicijative, zasnovana na slobodnoj
volji svog lanstva i ideji koja ga je okupila
295
" .akon donoenja
#akona o osnivanju ,okola /raljevine (ugoslavije >" decembra 1=2=,
sokolstvo prerasta u dravnu organizaciju" Nlanove njegove uprave
odreivali su pojedini vladini ministri, a kralj je traio da oni u svakom
2=A
Bjubodrag !imi, /ulturna politika /raljevine (ugoslavije 1, A33"
2=>
isto, A3A"
132
trenutku budu i njemu poznati" ,okoli su imali zadatak da dopirinesu
irenju ideje jugoslovenskig nacionalizma" ?ni su dobili zadatak da
stvore generaciju istih (ugoslovena, telesno i duhovno zdrave graane
/raljevine (ugoslavije"
#adatak sokola bio je da se staraju o telesnom, kulturnom i
zdravstveno%higijenskom vaspitanju" ?sim javnih vebi, sokoli su
organizovali priredbe, akademije i javne asove" @ridesetih godina,
sokolske ideje prodiru i na selo, tako da e sa njima biti upoznato i
rumunsko stanovnitvo u Banatu" .a taj nain e doi do osnivanja
sokolskih eta i u mestima sa rumunskim stanovnitvom, a njeni
lanovi e biti regrutovani iz redova srpske i rumunske omladine u tim
mestima" .ajstarije sokolsko drutvo u jednom mestu u kome su iveli
i $umuni 7iako rumunsko stanovnitvo u poetku nije bilo ukljueno u
rad sokolskih drutava;, osnovano je u /ovinu jo 2E" juna 1=21"
godine, u skladu sa pravilima koje je propisao ,okolski savez ,rba,
Frvata i ,lovenaca" ,tareina ovog sokolskog drutva bio je Qura
.adaki
2=E
" 0 kovinskom srezu sokolska drutva su kasnije osnovana i
u drugim mestima, pa i u onima sa rumunskim stanovnitvom, kao to
su +ramorak i !eliblato" ,okolsko drutvo u +ramorku je osnovano
1=31" godine, uz &inansijsku pomo uglednih graana ovog mesta
7uitelji, optinski inovnici, trgovci, zanatlije, veleposednik /ornel
Fubert;
2=D
, kao i lokalnog vatrogasnog drutva" Prikupljanje sredstava
za osnivanje sokolskog drutva u +ramorku obavljeno je na zabavi
odranoj 11" jula 1=31" godine" 1nicijator i prireiva zabave bio je
uitelj ,vetislav ?morac, a svoj doprinos dao je i rumunski uitelj
.ikolae Bokan, koji se predstavio publici sa nekoliko pesama, koje je
otpevao uz pratnju akog orkestra" #nameniti kulturni radnik, uitelj
.ikolae Bokan 71C==%1=>D; je dugi niz godina bio nosilac kulturnih
2=E
1'P, *ond sreskog naelstva u /ovinu, kutija D"
2=D
Panevac, br"3E od 2=" avgusta 1=31"
133
aktivnosti $umuna u +ramorku, kao horovoa i organizator
pozorinih predstava
298
, ali i organizator kolskih kulturnih aktivnosti"
Posle dugogodinjeg rada u mramorakoj osnovnoj koli 71=2A%1=AC";,
Bokan e postati prvi pro&esionalni reiser $umunskog pozorita u
-rcu"
,okolska drutva su osnovana i u mestima u kojima su $umuni
inili veliku veinu stanovnitva, kao to su -eliki i +ali @orak,
,v"+ihajlo, 'libunar i druga" 0 0zdinu je sokolsko drutvo osnovao
uitelj $odoljub /"+ini, januara 1=31" godine" ?vo drutvo je 1=3A"
podiglo i svoj dom, kao prvi u srezu /ovaica" .a elu drutva se
nalazio optinski belenik Rarko $ajkovi, koji je bio i najzasluniji za
podizanje sokolskog doma u 0zdinu" 0 ovom mestu su inae postojale
i druge kulturno%nacionalne ustanove, kao to su .arodna odbrana,
(adranska straa, -atrogasno drutvo i optinski odbor !rutva
2rvenog /rsta"
Y.arodna odbranaY, koja je postojala u ,rbiji jo pre Prvog
svetskog rata, obnovila je svoj rad u /raljevini ,F, 1=2E" godine, pod
predsednitvom vojvode ,tepe ,tepanovia, kao organizacija koja ima
prevashodno kulturni cilj % rad na kulturnom preporoaju srpsko%
hrvatsko%slovenakog naroda i ostvarivanje kulturne integracije meu
svim delovima slovenskog juga
299
" $ad na izgradnji ideologije o
kulturnom i duhovnom jedinstvu svih (ugoslovena bio je u osnovi
kulturnog rada koji je sprovodila .arodna odbrana" Pored 0zdina, od
rumunskih naselja se +esni odbor .arodne odbrane osniva i u
-ladimirovcu, sastavljen od Ylokalnih intelektualacaY
300
" 0 ovom
mestu je 23" novembra 1=2=" Y.arodna odbranaY odrala jednu
znaajnu kulturnu mani&estaciju" Programi su se tom prilikom
2=C
<"Popi, $om:nii din Banatul s:rbesc, 21>"
2==
Bj"!imi, nav"delo, 1 , AEE%AED"
3JJ
.9dejdea, br">J od C" decembra 1=2=, 2"
13A
odravali na dva mesta" Prva priredba se odravala u hotelu
YFo&majsterY, gde je lokalni duvaki orkestar Y!ojnaY svirao srpske,
nemake i rumunske kompozicije" Priredba je poela intoniranjem
/raljevske himne, u prisustvu uglednih gostiju iz Beograda, Paneva i
'libunara" 1stovremeno se u hotelu Y+rkiY u -ladimirovcu
odravala i druga priredba, na kojoj je svirao vojni duvaki orkestar iz
-elikog Bekereka, kao i narodni orkestar (ona !uraina"
Poetkom tridesetih godina, kao organizacija Ysvih nacionalno
svesnih i moralno ispravnih (ugoslovenaY, .arodna odbrana je
postojala i u /ovinu"
0 jugoslovenske organizacije koje su delovale i na prostoru
Banata, svrstavamo i Y(adransku strauY" Pored 0zdina, sa ovom
organizacijom se susreemo i u +ramorku 1=31" i u /ovinu 1=3A"
godine" 0 +ramorku je Y(adranska straaY uestvovala u proslavi
-idovdana 1=31" godine, na kojoj je govor odrao uitelj ,vetislav
?morac, a bio je prisutan i predsednik mesne organizacije Y(adranske
straeY dr 4undi" 0 korist Y(adranske straeY mramorani su tom
prilikom sakupili 3C> dinara
301
"
Bojalnost i prihvatanje ivota u novoj dravi bili su logini
nastavak tradicionalno dobrih odnosa izmeu $umuna i ,rba, uprkos
nepoverenju koje je rumunsko stanovnitvo iskazalo prema /raljevini
,F, u prvim godinama njenog postojanja" -ievekovni zajedniki
ivot na ovim prostorima, u raznim dravama i pod raznim reimima,
uinili su da, uprkos pojedinim sluajevima proganjanja intelektualaca,
sukobljavanja u tampi i drugih oblika pritisaka novih dravnih vlasti
na rumunsko stanovnitvo jugoslovenskog Banata, ono zadri svoje
tradicionalno shvatanje da su ,rbi jedan blizak i prijateljski narod, sa
3J1
Panevac, br"2D od A" jula 1=31"
13>
kojim treba nastaviti zajedniki ivot" ?vo vai i za kulturni ivot
$umuna i ,rba, u kome je bilo meusobnih uticaja i raznih oblika
uzajamne pomoi" 0vek kada su &inansijska sredstva to dozvoljavala,
rumunsko stanovnitvo je pomagalo osnivanje i odravanje srpskih
kulturnih institucija, onako kako je pomagalo i sopstvene kulturne
institucije" .aveemo nekoliko primera pomoi i podrke optine
.ikolinci srpskim kulturnim institucijama" ?dlukom br"D=%1=23 iz 1C"
decembra 1=23" optinsko predstavnitvo .ikolinci prihvata da se za
podizanje spomenika kralju Petru u -elikom Bekereku izdvoji suma
od 1J"JJJ dinara
302
" .ovana pomo koju je ista optina pruila
Ysrpskoj nacionalnoj omladini iz Bele 2rkveY iznosila je 1=2>" godine
2JJJ dinara
303
" 1ste godine je srpskoj crkvi u /ajtasovu odobrena
pomo od 2JJ dinara
304
"
A"$0+0.,/' P$'-?,B'-.' 2$/-' 1 /0B@0$.1 $'#-?(
$0+0.' 0 B'.'@0
3J2
1'P, ?ptina .ikolinci, #apisnik za glavnu skuptinu,1=22%1=2E, knjiga C, str"1A3"
3J3
1'P, isto, odluka br"1>2=%1=2>, str" 221%222"
3JA
isto, br"D>%1>=E%1=2>, str" 22C"
13E
0 periodu izmeu dva svetska rata, kada se broj rumunskih
intelektualaca u jugoslovenskom Banatu znatno smanjio u odnosu na
prethodni period, uloga pravoslavnog svetenstva i njen uticaj na
kulturni razvoj rumunskog stanovnitva postaje nezamenljiva" /ako u
optem kulturnom pokretu banatskih $umuna, tako i u kulturnom
razvoju pojedinih mesta, svetenstvo se nalazi na samom elu veine
kulturnih udruenja i bitno utie 7ponekad i odluujue;, na kulturne
aktivnosti amaterskih drutava i drugih kulturnih organizacija" .jihov
uticaj se mani&estuje na vie nainaG kroz rad u rukovodeim organima
kulturnih drutava, pre svega u vidu organizovanja delatnosti kulturnih
drutava 7odravanje discipline, saradnja sa drugim drutvima, izbor
programa kulturnih mani&estacija, delovanje kao horovoe itd";, zatim
kroz publicistiku delatnost 7kao urednici i saradnici pojedinih listova;,
kao autori radova sa knjievno%istorijskim sadrajem, kao organizatori
i osnivai biblioteka, kao predstavnici sela, kulturnih drutava i
udruenja u odnosima sa matinom zemljom itd" 0 tekim uslovima za
rad, svetenici su uspevali da ponovo ujedine sve stvaralake snage
stanovnitva, imajui na taj nain presudni uticaj u borbi za ouvanje
nacionalnog identiteta" 0prkos njihovom direktnom ueu u
sukobima izmeu rumunskih intelektualaca tokom dvadesetih i
tridesetih godina, njihova uloga ostaje veoma vana u kulturnom
razvoju $umuna u jugoslovenskom Banatu"
0ticaj pravoslavnog svetenstva na kulturne prilike u banatskom
selu ostaje prisutan u celom meuratnom periodu" 0 mnogim mestima
svetenici su bili jedini intelektualci koji su, uz mali broj uitelja, ostali
uz seljake u periodu masovnog prelaska intelektualaca u $umuniju, u
prvim godinama posle Prvog svetskog rata" !ok su uitelji i drugi
13D
dravni slubenici naputali svoja radna mesta pre svega zbog
nepoznavanja novog dravnog jezika, predstavnici crkve, koja nije bila
u nadlenosti dravnih organa, imali su bolje uslove da ostanu na
svojim radnim mestima, a njihov odlazak preko granice je bio vie
motivisan politikim razlozima" @ako su neki od najuticajnijih
svetenika, poznati kao znaajne nacionalne voe u ovom kraju, kao
to su 'vram /ora iz /utilja i (oanikije .jagoje iz -ladimirovca,
neposredno posle Prvog svetskog rata preli u $umuniju"-elika veina
svetenika je meutim ostala na svojim mestima, tako da je 1=2A"
godine u jugoslovenskom Banatu prisutno ukupno A2 rumunska
pravoslavna svetenika, u AJ naselja
305
, dok je 1J godina kasnije
njihov broj porastao na >1 svetenika
306
" $umunske pravoslavne
parohije u jugoslovenskom Banatu su pripadale eparhijama u
/aransebeu 7juni Banat; i 'radu 7srednji Banat;, dok se sedite
mitropolije nalazilo u ,ibiu" -ernici iz jugoslovenskog Banata su u
savetu +itropolije imali jednog predstavnika, u linosti prote @rajana
?pree iz -rca, dok su se u skuptini eparhije /aransebe, pored prote
?pree, nalazili i pukovnik <avrila +ihajlov i dr 'leksandru Butoarka
kao predstavnici protopresviterata -rac, kao i prota (oan +urgu,
uitelj .ikolae 4o&ariju i inenjer 4te&an 'rdeljan, kao predstavnici
protopresviterata Panevo" 0 skuptini aradske eparhije su se nalazili
sledei predstavnici iz jugoslovenskog BanataG svetenik <erasim
'ndru, dr Pavel ?badeanu i dr !imitrije /iroj"
0ticaj svetenstva na politike i kulturne prilike bio je oigledan"
0 veini seoskih kulturnih drutava svetenici imaju rukovodea
mesta" @ako je svetenik /orneliju /ure bio predsednik Y?mladinskog
3J>
2alendarul poporului pe anul comun de la 2hristos 1=2>, Untocmit de $omulus $oman,
3J%32"
3JE
2alendarul Y.9dejdeaY pe anul comun 1=3>, AC%>2"
13C
drutva u ,v"+ihajluY
307
, -iktor Boin je bio horovoa u ,eleuu od
1=1=" i potpredsednik YNitalakog i pevakog drutva u +arkovcuY od
1=2D" godine
308
" /onstantin !imijan postaje predsednik Y2rkveno%
svetovnog vokalnog horskog drutva u -ladimirovcuY 1=2J" godine
309
,
<eorge 4diku vodi hor u ,eleuu od 1=2E" godine
310
, @rajan Boin
osniva hor Y!ojnaY u 0zdinu 1=22" godine itd"
Pojedini svetenici se istiu ne samo rukovodeom ulogom u
lokalnim kulturnim drutvima, nego i kao lideri rumunske manjine u
jugoslovenskom Banatu" @ako je svetenik @eodor Petrika 71CCC%1=>3;
bio ne samo predsednik pevakog drutva u .ikolincima
311
, nego i
predsednik $umunske stranke u /raljevini ,F, od 1=2>" godine
312
, a
istie se i publicistikom delatnou u nedeljniku Y.9dejdeaY, a kasnije
i kao lan urednitva listova Y*oaia poporului rom:nY i YBiruin8aY" Bio
je i lan Y'streY, kao i direktor novanog zavoda YBucea&9rulY iz
-rca" (asno je, dakle, da je @eodor Petrika bio jedna od vodeih
linosti u politikom, kulturnom i ekonomskom ivotu rumunske
manjine u meuratnom periodu"
,linu ulogu imao je i svetenik (oan +iter, paroh u ?recu
71=JD%1=32; i ,trai 71=2J%1=A3;" ?vaj svetenik je osnovao hor
71=13; i &an&aru 71=2E; u ?recu, a nalazio se i na elu hora iz ,trae
7od 1=31%32;" Pored ovih kulturnih aktivnosti na lokalnom nivou, (oan
+iter radi i kao urednik nedeljnika i kalendara Y.9dejdeaY, a od 1=3E"
i kao urednik novoosnovanog nedeljnika Y*oaia poporului rom:nY"
.ajznaajnija je, meutim, njegova rukovodea uloga u 0druenju
3JD
P"<9t9ian8u, Personalitatea preotului /orneliju /ure,*oaia ,:n%+ihaiului, br"=, jun
1==C, 3"
3JC
."2hipurici, nav"delo, br"E3, 1J2%1J3"
3J=
'$P2-, #apisnici horskog drutva, 1=2J"
31J
'"Bojin, ,eleuP%0n secol de activitate cultural9, C1"
311
,atul C==, br"1E, april 2JJ1, E"
312
<"Popi, *ormiranje, razvoj i delovanje $umunske stranke 1=23%1=2=, 1straivanja 3,
.ovi ,ad 1=DA, 3A1"
13=
rumunskih horova i &an&ara 71=31; i u Y'striY, od 1=3E" 0 oba
pomenuta udruenja, koja su okupljala veinu seoskih kulturnih
drutava, (oan +iter se nalazio na mestu predsednika"
,vetenik Bazar /rdu iz ,v"+ihajla 71=J1%1=D3;
313
jo je jedna
od znamenitih linosti iz redova klera koja je uticala bitno na politiki
i kulturni ivot bamatskih $umuna u meuratnom periodu" Bio je
sekretar 0druenja rumunskih horova i &an&ara i jedan od osnivaa
Y'streY, nalazei se na odgovornoj &unkciji generalnog sekretara ovog
udruenja"0 s&eri publicistike bio je urednik lista Y.ovo dobaY iz
Paneva 71=3>;, kao i jedan od inicijatora i urednika lista Y*oaia
poporului rom:nY"
/onstantim !imijan, svetenik u -ladimirovcu u periodu 1=JC%
1=>E, isticao se znaajnom ulogom na politikom, ekonomskom,
kulturnom i kon&esionalnom planu, kako u svojoj parohiji, tako i na
nivou cele manjine" ?d 1=23" nalazi se u rukovodstvu $umunske
stranke u /raljevini ,F,, jedan je od osnivaa i potpredsednik
0druenja rumunskih horova i &an&ara, a nalazi se i u rukovodstvu
0druenja rumunskog klera 71=31;" Bio je lan urednitva Y.9dejdeaY,
jedan je od osnivaa pevakog drutva Y!ojnaY u -ladimirovcu
71=2C;
314
"
+eu pripadnicima klera svakako su izuzetno znaajnu ulogu
imali i prote, koji su se nalazili na elu tri protopresviterata sa
seditima u -rcu, Panevu 7Banatsko .ovo ,elo; i ,ari"
-raki prota @rajan ?prea 71CEE%1=AD; bio je poznati borac za
nacionalna prava banatskih $umuna
315
" .a tom poloaju se nalazio jo
od 1=JE" godine, a 1D" novembra 1=1C" bio je postavljen na elo
<radskog odbora u -rcu" .a osnivakoj skuptini $umunske stranke
313
1",&era, 0n om Un slujba neamului, *oaia ,:miaiului, br"C, mart 1==C, D"
31A
+"+9ran, Biserica din -ladimirova8, 22%23"
31>
<"Popi, $om:nii din Banatul s:rbesc, 233%23A"
1AJ
u /raljevini ,F, 1J" &ebruara 1=23" bio je izabran za potpredsednika
te stranke" Posle Prvog svetskog rata se nalazio i na elu novanog
zavoda YBua&arulY" Branio je prava rumunske crkve i kole, bio je
pro&esor u rumunskim odeljenjima u 0iteljskoj koli i <imnaziji u
-rcu, podravao je osnivanje $umunskog internata u -rcu" Bio je
izabran i za predsednika /ulturnog udruenja $umuna u /raljevini
,F, 71=23;" 1ntenzivno je radio na nabavljanju knjiga i publikacija iz
$umunije, u cilju irenja obrazovanja i kulture meu seljatvom"
,linu ulogu imao je i panevaki prota (oan +urgu" $oen
1CED" u -ladimirovcu, studirao je teologiju u /aransebeu i
Nernovicama" ,luio je kao paroh u mestu ,aska +ontana, a 1=2A"
postaje panevaki prota, sa seditem u Banatskom .ovom ,elu"
1ntenzivno se bavio i kulturnim aktivnostima u svom protopresviteratu,
saraivao je sa prilozima u tampi
316
"
0 protopresviteratu ,ara, koji je obuhvatao pravoslavne $umune
iz srednjeg Banata, sluio je kao adminstrator prota <erasim 'ndru,
jedan od najveih erudita meu $umunima u jugoslovenskom
Banatu
317
" Posedovao je bogatu privatnu biblioteku sa preko 2JJJ
naslova, koje je pozajmljivao akoj i studentskoj omladini, kao i
drugim ljubiteljima knjige, tako da je na taj nain bitno uticao na
&ormiranje intelektualne elite u ovom delu Banata" ?dravao je ivu
korespondenciju sa /orijolanom Burakuom"
/ao znameniti kulturni radnici iz redova rumunskog
pravoslavnog klera isticali su se i svetenici 'dam *itea iz <rebenca,
/uzman Bapadat iz $itieva, a naroito .ikolaj $oman, svi urednici
nedeljnika Y.9dejdeaY u pojedinim periodima, (oan *arka iz -elikog
31E
+"+9ran, Petroviceni de alt9dat9, E3%EA"
31D
B"B9p9dat, Preotul <herasim 'ndru, ?ameni de seam9 ai Banatului, ,impozion, 0zdin,
23"JA"2JJJ, @emivar 2JJ1, >>%>D"
1A1
@orka i -aleriju +agdu iz Hke, poznati kao publicisti i pisci radova sa
istorijskom tematikom, zatim @eodor *renciju iz (ankov +osta itd"
.ikolaj $oman 71=JJ%1=DD;, jedan od najznaajnijih publicista u
meuratnom periodu, roen je u $itievu
318
" #avrio je teologiju u
/aransebeu, a vie godina je radio u urednitvima raznih publikacija
u $umuniji" <odine 1=1=" objavljuje prvu zbirku pesama pod
naslovom YPsalmi mladostiY 7Psalmii tinere8ii;" ,arauje sa poznatim
rumunskim knjievnikom /amilom Petreskuom, koji ga ubacuje u
urednitvo lista Y$umunski BanatY 7Banatul rom:nesc; iz Bugoa"
$adi i kao sekretar u urednitvu asopisa Y$umunski jezikY 7Bimba
rom:n9;, zatim vodi listove Y#emljaY 7Oara; i Y,eljatvoY 7O9r9nimea;
iz ?ravice, kao i YBumin9torulY iz @emivara" Posle povratka u
jugoslovenski Banat, postaje jedan od osnivaa Y.9dejdeaY 1=2D"
godine, a dugo godina radi i kao urednik ove publikacije" Posle razlaza
sa 'leksandrom Butoarkom, ureuje list YBiruin8aY 1=3C%1=3=" Bio je i
saradnik drugih publikacija iz $umunije i (ugoslavijeG YBanatulY,
Y'lmanahul BanatuluiY iz @emivara, Y*oaia diecezan9Y iz
/aransebea, Y<raiul rom:nescY iz Bukureta, Y<raiul rom:nescY iz
Paneva itd" .alazio se i na odgovornoj &unkciji generalnog sekretara
$umunskog 2entralnog ?dbora" ?d 1=3A" do 1=A3" radio je kao
kapelan u 'libunaru
319
, pored paroha .ikolaja Popovia, a u periodu
1=A3%1=AD" slui kao paroh u istom mestu, posle ega prelazi u
$umuniju"
Pokuaji organizovanog delovanja rumunskog klera, osnivanjem
njihovog udruenja, bili su kratkog veka" -e je pomenut Y/ruok
rumunskih studenata teologa iz jugoslovenskog BanataY osnovan 1=31"
u /aransebeu, kao i Y0druenje rumunskog pravoslavnog klera u
jugoslovenskom BanatuM, osnovano krajem iste godine"
31C
<"Popi, .icolai $oman % 'ctivitatea publicistic9, @ibiscus, br"1J, oktobar 2JJJ, E"
31=
+onogra&ia 'libunarului, CJ"
1A2
$umunska pravoslavna crkva u jugoslovenskom Banatu je jo od
1=23%1=2A" odvijala svoju kulturnu delatnost i u okviru takozvanih
religioznih kruoka, na kojima su se, pored isto verskih pitanja,
organizovala i predavanja, priredbe i druge mani&estacije" (edan
religiozni kruok je obuhvatao vie crkvenih optina, odravajui
sastanke naizmenino u svim mestima" $eligiozni kruoci su trebali da
na kulturnom planu bar donekle zamene kulturna udruenja ija
pravila nisu bila registrovana od organa dravne vlasti" .a sastancima
religioznih kruoka uestvovali su svetenici iz vie mesta, koji su
odravali predavanja iz oblasti religije i kulture, uz uee jednog ili
vie kulturnih drutava" ,astanci religioznih kruoka sazivani su preko
tampe, koja je davala i iscrpne izvetaje o aktivnosti ovih kruoka"
@ako je u 1=33" godini odrano vie sastanaka religioznih
kruoka" 0 -ladimirovcu je 12" marta odran sastanak religioznog
kruoka, u prisustvu panevakog prote (oana +urgua, lokalnih
svetenika /onstantina !imijana, 4te&ana 4perkeza i -alerija *ilareta
Perina, kao i svetenika 'urela 0roa itd
320
" 0 -ojvodincima je D"
maja te godine odran sastanak religioznog kruoka na kome su
prisustvovali svetenici (oan +iter 7,traa;, -iktor i ?ktavijan
@rajlovi 7/utilj;, ,te&an Balea i 'dam *itea 7<rebenac;, 'dam
+aran 7?reac;, kao i lokalni svetenici ?"Pauca i Biviju !ee
321
"
Prigodan govor odrao je svetenik 'dam +aran, a liturgiju je izveo
hor iz -ojvodinaca" .a veernjoj slubi odrali su govore i (oan +iter
i ?" Pauca" Bokalni hor i &an&ara izveli su vie nacionalnih melodija"
1sti religiozni kruok odrao je uskoro jo jedan sastanak, u /utilju
2E" maja 1=33, uz uee lokalnog hora i &an&are
322
" $eligiozni kruok
koji je obuhvatao mesta ,oica, (ablanka, +arkovac, +ali Ram i +alo
32J
.9dejdea, br"13"od 2E" marta 1=33, 3"
321
1sto ,br"23 od A" juna 1=33, 3"
322
isto, br"2A od 11" juna 1=33, 2"
1A3
,redite sazvan je za >" jun 1=33
323
, na poziv predsednika ovog
kruoka (oana @atukua"
? odravanju sednica religioznih kruoka obavetava nas,
poevi sa 1=3E" godinom, i list Y*oaia poporului rom:nY" Prvi
sastanak religioznog kruoka Bela 2rkva 1=3E" godine odran je u
<rebencu, u prisustvu svetenika iz ,trae, -ojvodinaca, ?reca i
<rebenca
324
" Prisustvovao je i pro&esor @iberiju +iter iz $umunije,
koji je odrao predavanje o uvanju nacionalnih individualnosti" .i
ovoga puta nije izostala priredba lokalnog kulturnog drutva"
?dreeni uticaj na razvoj verskih i kulturnih prilika meu
stanovnitvom imala je i crkvena pravoslavna organizacija Y?astea
!omnuluiY, koja nije postojala u svim mestima" .ajaktivnija su bila
udruenja Y?astea !omnuluiY iz ,v" +ihajla i 0zdina" .a crkvenoj
slavi u ,v"+ihajlu, avgusta 1=3E, bili su prisutni i lanovi Y?astea
!omnuluiY iz 0zdina, koji su imali i svoj duvaki orkestar, kao i gosti
iz 'libunara, lanovi istog srpskog udruenja, na elu sa dr
@ominom
325
" ?va udruenja su imala i svoje horove, koji su izvodili
verske pesme" @om prilikom zabeleena je i poseta ministra &izike
kulture $ogia" !oekalo ga je mnotvo graana, sa lokalnim
duvakim orkestrom" +inistar je tom prilikom posetio optinu i
kulturno drutvo u ovom mestu"
Pravoslavna crkva je, prema tome, bitno uticala na kulturni razvoj
$umuna u jugoslovenskom Banatu, pre svega kroz publicistiku i
organizatorsku delatnost svetenstva, kroz delovanje religioznih
kruoka i udruenja Y?astea !omnuluiY, tako da je ona znaajna ne
samo za versku i kulturnu aktivnost na selu, nego i za ouvanje
prijateljstva i povezanosti sa susednim zemljama, u prvom redu sa
323
isto, br"23 od A" juna 1=33, 3"
32A
*oaia poporului rom:n, br"1="od E" avgusta 1=3E, A"
32>
isto, br"2J od 23" avgusta 1=3E, 3"
1AA
$umunijom, kao i sa organima dravne vlasti" ,a druge strane, to je
ipak predstavljalo i jaanje uticaja klerikalizma na selu"
IV.KNJI6EVNO-*UBLICISTIKA I NAUNA
3ELATNOST
1"B1BB1?@HN/H 1.,@1@021(H
1A>
0 okviru YNitalakih i pevakih drutavaM postojale su i
biblioteke" .jihov je broj porastao naroito posle osnivanja 6'stre5 u
Banatu 1C=E" godine" ?va kulturna asociacija se zalagala za osnivanje
bibiloteke Y'straY u svakom mestu gde je postojala njena sekcija" !a
bi se to postiglo, planirano je osnivanje jednog &onda seoskih
biblioteka, ali se oekivala i &inansijska pomo od samih seljaka, zbog
kojih bi se i osnovale biblioteke" Poetkom KK veka, Y'straY je poela
da meseno izdaje broure iz takozvane Y.arodne bibilioteke
'socijacijeY 7YBiblioteca popular9 a 'socia8iuniiY;, koje su, zajedno sa
godinjim kalendarom, dobijali svi redovni lanovi Y'streY" <odine
1=13, Y'straY je imala A3 biblioteke irom BanataY" @akvih biblioteka
je bilo i u mestima koje su posle Prvog svetskog rata pripala /raljevini
,F,"
Podelom Banata nakon Prvog svetskog rata, prekinuta je
aktivnost Y'streY u onim mestima koja su pripala /raljevini ,F,"
+noge biblioteke su prestale da postoje, a neke su nastavile rad u
okviru YNitalakih i pevakih drutavaY ili kao parohijske biblioteke,
ali sa malim brojem knjiga" 0 prvoj polovini dvadesetih godina, broj
takvih biblioteka je bio mali, mada je bilo i pokuaja osnivanja novih
biblioteka" @ako je u mestu ?va 1=23" godine osnovana YoptinskaY
biblioteka, na inicijativu lokalnog belenika @rajana /riana, a uz
pomo lokalnih uitelja !imitrijevia i (unia" #a predsednika odbora
biblioteke izabran je uitelj (oca !imitrijevi" .eke biblioteke su
radile bez prekida jo od poetka KK veka" @ako je biblioteka u
<rebencu osnovana jo 1=JD" godine, a u +ramorku 1=1E" godine" 0
,ari je biblioteka osnovana 1=21" godine, u (ablanci, !eliblatu i
+argiti 1=2>" godine, a u toku sledeih godina i u drugim mestima"
Poloaj biblioteka u mestima sa rumunskim stanovnitvom
poinje da se poboljava 1=2D" godine, zahvaljujui biblioteci
1AE
Y1"<"BibieskuY iz @urnu ,everina 7$umunija;, a pre svega
zahvaljujui zalaganju njenog direktora /oriolana Burakua" .aime,
ova biblioteka je te godine poslala u svaku rumunsku parohiju u
jugoslovenskom Banatu po jednu poiljku koja se sastojala od 1>>
knjiga, da bi tokom sledeih godina stigle nove poiljke, ime je
obogaen knjini &ond ovih biblioteka" ?ne su osnovane kao
parohijske biblioteke, nalazei se pod nadzorom svetenstva, koje je
bilo u stalnom kontaktu sa /oriolanom Burakuom" #ahvaljujui
donacijama iz @urnu ,everina, broj knjiga u pojedinim bibliotekama je
krajem dvadesetih godina porastao na preko hiljadu, to je obzirom na
tadanje uslove za razvoj kulture koji su postojali u ovim selima, ipak
zadovoljavajua brojka" @ako je, na primer, biblioteka u +argiti
brojala 1=2=" godine 13D> knjiga"
0 inventaru ovih biblioteka nalazile su se preteno knjige
rumunskih autora ija je tema bila pristupana mentalitetu banatskog
seljaka 7prie iz narodnog ivota, legende, aljive pesme itd";, mada je
bilo i dela klasine literature" +ada sa skromnim brojem knjiga, ove
biblioteke su doprinele broj kulturalizaciji rumunskog seljaka,
njegovoj nacionalnoj, ekonomskoj, socijalnoj i kulturnoj emancipaciji"
0 ,v"+ihajlu je biblioteka &unkcionisala u sastavu Y?mladinskog
drutvaY, a bila je osnovana jo 1=J2" godine" 0 meuratnom periodu
se nalazila u prostorijama &ilijale Y,entinelaY, a kao bibliotekar radio je
metanin <eorge !atku 71=23;" @e godine je ova biblioteka bila
pretplaena na sledee publikacijeG Y*oaia poporuluiY 74odea;,
Y*9cliaY 7/aransebe;, Y2os:nzeanaY 7/lu;, Y!aciiY, Y0niversulY i
Y!iminea8aY iz Bukureta i Y<raiul rom:nescY iz Paneva" /asnije u
istoj biblioteci rade kao bibliotekari jo i Petru 2eroga, @eodor Noban i
Qore <izean, a od 1=32" @ima @omi" /njige su se izdavale
1AD
ponedeljkom i etvrtkom od = do 12 sati" <odine 1=2=" u ovoj
biblioteci je bilo 1EDJ knjiga, veinom dobijenih iz @urnu ,everina
326
"
?d 1=32" ova biblioteka je imala i svoja Pravila, u kojima se, izmeu
ostalog, kae da svaki lan ima pravo da iznajmi dve knjige za period
od 1A dana" .ovine su se mogle itati nedeljom popodne" Nlanarina je
1=3E" iznosila 3 dinara"
1 YNitalako i pevako drutvo iz ,eleuaY je imalo svoju
biblioteku koja je, kao i kolska biblioteka u ovom mestu imala
izuzetno mali broj knjiga" 4kolska bibiloteka u ovom mestu je 1=2>%
1=2E" brojala svega 11 knjiga za uitelje i 1> knjiga za uenike" Broj
knjiga u biblioteci kulturnog drutva je znatno porastao na skoro 1JJJ
primeraka donacijama iz @urnu ,everina" #bog svojih velikih zasluga i
pomoi koju je pruao rumunskim bibliotekama u jugoslovenskom
Banatu, na vanrednoj sednici kulturnog drutva iz ,eleua 1=2="
godine doneta je odluka da /oriolan Buraku bude izabran za poasnog
lana i osnivaa ovog drutva
327
" .a osnovu izvetaja sa godinje
skuptine ovog drutva odrane 1D" januara 1=3D" ova biblioteka je
brojala 122A knjige % 11>> novih 7koje su dobijene iz @urnu ,everina; i
E= starijih knjiga" /oriolan Buraku je posetio 'libunar 1=2=" godine i
tom prilikom je poklonio ovdanjoj biblioteci AJJ knjiga
328
"
@okom tridesetih godina seoske biblioteke vie ne dobijaju
donacije u knjigama iz @urnu ,everina, ali i dalje pristiu iz raznih
delova $umunije mnogobrojne publikacije, delom besplatno, delom na
bazi pretplate"
.eke biblioteke se reorganizuju, kao to je sluaj sa onom u
-ladimirovcu" 0 ovom mestu se biblioteka reorganizuje u sastavu
kulturnog drutva Y!ojnaY 1=3D" godine" #bog malog broja knjiga,
32E
P"<9t9ian8u, P"Bagiu, Bocve ieri Pi azi, 13=%1AJ"
32D
'"Bojin, ,eleuP""",1A2"
32C
+onogra&ia 'libunarului, 1AE"
1AC
apeluje se preko lista Y.9dejdeaY da se pomogne ovoj biblioteci"
0prkos tome, broj knjiga u ovoj biblioteci je i dalje ostao skroman
329
"
Predsednik ove biblioteke bio je .ikolae +iter, a kao bibliotekari su
radili @ri&u Bukur i @ri&u ,usa" ,edite biblioteke se nalazilo u
parohijskoj kui"
-eina knjiga koje su dobijene na poklon iz @urnu ,everina su se
nalazile u parohijskim kuama, prema tome pod direktnim nadzorom
svetenstva"1zgleda da je bilo sluajeva kada su svetenici prisvojili
knjige kao njihovu privatnu svojinu" @ako je svetenik 1sidor #aberka
iz !eliblata zadrao svih 1>> knjiga koje su stigle iz @urnu ,everina,
pa ak i neke koje su kupljene od strane grupe mladia koji su imali
nameru da osnuju posebnu biblioteku u ovom mestu" #bog toga se ova
grupa italaca ali direktoru 2entralne biblioteke iz @urnu ,everina,
molei ga da poalje jo jednu poiljku knjiga, koje bi se nalazile u
sastavu ove biblioteke
330
"
Prepiska izmeu /oriolana Burakua i rumunskog svetenstva u
jugoslovenskom Banatu je bila tih godina vrlo iva" ,vetenici, koji su
bili zadueni za biblioteke, obavetavali su /oriolana Burakua o
primljenim poiljkama sa knjigama, izraavajui svoju zahvalnost
biblioteci Y1" <" BibieskuY i lino /oriolanu Burakuu za ovaj gest"
@om prilikom su ga obavetavali o zbivanjima u svojim mestima, a
imali su i da popunjavaju razne upitnike iz kojih su donatori eleli da
vide u kom stanju se nalazi kulturni ivot $umuna u jugoslovenskom
Banatu" 0pitnici su najee sadravali sledea pitanjaG ime i prezime
bibliotekara, godina osnivanja biblioteke, broj knjiga, broj italaca
godinje, publikacije koje stiu u njihovo mesto, koja kulturna
udruenja postoje u tom mestu, kao i broj odranih priredbi u jednoj
32=
#a meuratni period nema podataka koliko je knjiga brojala ova biblioteka, ali se zna
da je 1=A2" godine imala >=A knjige
33J
."2hipurici, $om:nii din a&ara $om:niei, 11>%11E"
1A=
godini" @akvi upitnici su poslati u sva mesta u kojima su poslate i
knjige
331
, a odgovori nekih svetenika su bili redovni, dok su drugi
izgleda bili manje zainteresovani, kako za uvanje knjiga, tako i za
saradnju sa Burakuom" Primeujemo da su pojedini svetenici, kao
-aleriju +agdu, <erasim 'ndru, (oan +urgu i drugi, bili u bliskim
prijateljskim vezama sa /oriolanom Burakuom, koji je i on po
pro&esiji bio svetenik
332
" /orespondencija koju je on vodio sa
svetenstvom u jugoslovenskom Banatu bila je izuzetno bogata i
predstavlja izvor od neprocenjive vrednosti za izuavanje kulturnih
veza $umuna u jugoslovenskom Banatu sa kulturnim ustanovama u
$umuniji"
Pored poiljki knjiga koje su stizale u 3= biblioteka u
jugoslovenskom Banatu iz @urnu ,everina, odreeni broj italaca je
bio pretplaen i na razne publikacije koje su tampane u $umuniji"
@ako je asopis Y1zvoraPulY 71=1=%1=AJ"; postao jedan od
najpopularnijih meu $umunima koji su iveli izvan granica matine
zemlje i stizao do pretplatnika u ,'!, /anadi, 'ustriji, Bugarskoj,
*rancuskoj, <rkoj, kao i u drugim zemljama, a meu njima i u
(ugoslaviji" ?sniva i urednik ovog Yasopisa za muziku, narodnu
umetnost i &olklorY bio je <"."!umitresku%Bistrica, svetenik, uitelj i
&olklorista" ,edite urednitva je bilo u gradu Bistrica 7+ehedinci;" (o
1=2A" godine asopis Y1zvoraPulY je dobijao besplatno inenjer 4te&an
'rdeljan iz ,v"+ihajla i /irila Pauca iz /utilja" ?d 1=2D, asopis
stie i na adresu svetenika -asile *luture iz -elikog @orka, zatim
331
?ni predstavljaju izvanredan izvor za praenje kulturnih zbivanja, naroito u manjim
mestima, za koje postoje manje in&ormacija
332
/oriolan Buraku 71CCC%1=EA;, bio je paroh u +ehadiji od 1=12, a od 1=2A" do 1=2C"
direktor Palate kulture u @urnu ,everinu, kao i biblioteke Y1"<"BibieskuY, takoe iz @urnu
,everina" ?d 1=2C" poinje da se aktivno bavi politikom, u .arodnoj seljakoj stranci"
Posle rata je bio proganjan i hapen od komunistikih vlasti" /ao vojni svetenik
napredovao je do ina potpukovnika" ?dlikovan je vie puta, izmeu ostalog i
(ugoslovenskom krunom" /ao direktor biblioteke Y1"<"BibieskuY slao je vie puta
poiljke sa knjigama $umunima u jugoslovenskom Banatu
1>J
'dama *ite iz <rebenca i 4te&ana Perijana iz -lajkovca" Broj
pretplatnika na Y1zvoraPulY se poveao 1=2=%1=32" za jo >, a u
periodu 1=3A%1=3D, ovaj asopis je stizao ve u skoro svako mesto
nastanjeno rumunskim stanovnitvom" Bilo je i sluajeva kada su
itaoci aktivno saraivali u ovom listu, prilozima iz muzikog &olklora"
@ako je $oman /ristea iz <logonja slao ovom asopisu autentian
&olklor, narodne pesme i &otogra&ije
333
" 1 -asile ,tojku iz <logonja je
poslao svoju zbirku narodnih pesama" Predstavnik ovog asopisa u
(ugoslaviji bio je uitelj (on Balteanu, zaposlen u ,oici" ,voje usluge
asopisu Y1zvoraPulY nudi i @rajan +argitian iz Banatskog .ovog
,ela
334
" ?vo su samo neki od italaca i saradnika popularnog asopisa"
Pisma iz jugoslovenskog Banata su redovno stizala u urednitvo
asopisa, a broj pretplatnika je stalno rastao, sve do decembra 1=AJ,
kada prestaje da izlazi" Pored Y1zvoraPul%aY, !umitresku%Bistrica je
ureivao i druge publikacije koje su se itale u jugoslovenskom
Banatu, od kojih je najpoznatija bila Y?pai8ul satelorY, koja je poela
da izlazi 1=2D" godine"
Pojedini ljubitelji knjiga, kao to su -ikentije 'vram iz -elikog
@orka i <erasim 'ndru iz ,are, posedovali su privatne biblioteke sa
veim brojem knjiga, koje su pozajmljivali metanima" (edna od
najvrednijih privatnih biblioteka bila je biblioteka 'leksandra
Butoarke, direktora lista Y.9dejdeaY i vrakog advokata" 0 njegovoj
biblioteci nalazile su se knjige na rumunskom, srpskom, nemakom i
&rancuskom jeziku" -eliki ljubitelj pisane rei i jedan od najveih
biblio&ila meu $umunima u jugoslovenskom Banatu bio je !imitrije
<ruesku iz ,v"(ovana" Bio je redovni saradnik nedeljnika Y.9dejdeaY,
u kojem je objavio niz interesantnih priloga iz istorije ,v"(ovana, istina
najee zasnovanih na usmenojj tradiciji, mada je objavio i neka
333
<h"."Bistri8a 1C=>%1==>, 2entrul 2rea8iei Populare +ehedin8i, 1==>, 2=E"
33A
isto, 2=C"
1>1
vredna dokumenta iz parohijskog arhiva u ,v"(ovanu
335
" Posedovao je
biblioteku u kojoj se nalazio veliki broj knjiga raznovrsnog sadraja,
koje je pozajmljivao metanima" 1stovremeno, saraivao je i sa raznim
publikacijama iz $umunije" .eke publikacije je nudio i drugim
zainteresovanim itaocima" @ako je preko lista Y.9dejdeaY pozvao
zainteresovane da prime besplatno ekonomski asopis Y!rumul nouY
7.ovi put;
336
" ?vaj asopis su mogli da prime besplatno samo
pretplatnici lista Y.9dejdeaY, koji su se ubrzo masovno javljali u
urednitvo Y.9dejdeaY sa eljom da im se dostavi pomenuti asopis"
Y!rumul nouY je poeo ubrzo da se alje itaocima u -ladimirovcu,
Banatskom .ovom ,elu, (abuci, !eliblatu, /utilju, +arkovcu,
+alom Ramu, +argiti, ,eleuu itd
337
"
-eoma popularno tivo bile su i knjiice iz Y.arodne bibliotekeY,
koje je izdavala Y'straY iz ,ibiua" ,amo u toku pet meseci 7mart%jul
1=2E"; dostavljeno je sedam brojeva ovih broura, sa ukupno 12>A
primeraka, na adresu prote @rajana ?pree iz -rca
338
, koji ih je dalje
prosledio seoskim bibliotekama" 0 banatska sela su stizale i razne
druge publikacije iz $umunije" @ako su u $itievu 1=2D" godine itaoci
bili pretplaeni na sledee listove i asopiseG Y0niversulY 72
primeraka;, Y*oaia noastr9Y 7E;, YBumina satelorY 71;, YBumea Pi 8araY
71;, YBibertateaY 73;, Y0niversul literarY 71;, Y$enaPterea 2raiovaY 71;,
Y#iarul c9l9toriilor Pi Ptiin8elorY 71;, YBiserica ortodo[9 rom:n9Y 71;,
Y$ealitatea 2lujY 71;" 0 ,ari su, na primer, 1=2C" godine stizale
sledee publikacije iz $umunijeG YBumina satelorY 7A;, YBibertateaY
72;, YBumea Pi 8araY 71;, YPatriaY 71;, Y2urentulY 72;, Y0niversulY 71;,
33>
1nteresantan je jedan zapis iz crkvenog arhiva u kome se govori o osnivanju ovog mesta
davne 1>2E" godine
33E
.9dejdea, br"1> od 2J" aprila 1=31, 3"
33D
isto, br"1E od 1=" aprila 1=31, 2"
33C
."2hipurici, doc"32C=%1=2D, DD"
1>2
Y!reptateaY 71;
339
" Nitaoci su bili pretplaeni na ove publlikacije, dok
su biblioteke dobijale besplatne primerke od biblioteka%donatora iz
$umunije, naroito iz @urnu ,everina" ,ami donatori su se esto
susretali sa problemima oko nabavke publikacija, jer izdavai nisu
uvek bili spremni da nude besplatne primerke itaocima izvan granica
$umunije" @ako je urednitvo knjievnog asopisa Y<:ndireaY 7+isao;
iz Bukureta javilo 2=" aprila 1=2=" u @urnu ,everin da su spremni da
ovaj asopis daju u pola cene za 3A biblioteke u (ugoslaviji, ali da nisu
u mogunosti da ih daju besplatno, zbog velikih trokova
340
"
.eke publikacije iz $umunije su iz politikih razloga bile
zabranjene"@ako je naredbom +inistarstva unutranjih poslova
br"1A=EC iz 1=2J" godine zabranjeno rasturanje listova YBanatulY i
YBanatul rom:nescY iz @emivara, Ypoto piu protiv interesa nae
/raljevineY
341
" .a spisku zabranjenih publikacija u /raljevini ,F,
nalazio se i list Y@ribuna BanatuluiY iz @emivara
3A2
" @okom 1=21" u
nekim mestima junog Banata su se pojavili leci u kojima se rumunsko
stanovnitvo pozivalo na otpor protiv jugoslovenskih vlasti" Poiljke sa
lecima su poslate iz Bea na adresu dr 'urela .ovaka iz Bele 2rkve,
jednog od politikih prvaka $umuna u jugoslovenskom Banatu, u
kovertima koje su sadravale po >J komada
343
" ,lini leci na
rumunskom, &rancuskom i engleskom jeziku rasturaju se i po drugim
mestima Banata, pozivajui na ustanak protiv novih vlasti i nosei
potpis rumunskih politikih lidera poput 'urela /osme i ?baana
344
"
Bilo je jasno, meutim, da se radilo o pokuajima da se unese zabuna i
pometnja meu rumunskim ivljem jugoslovenskog Banata, sa ciljem
33=
isto, 112"
3AJ
isto, 13D"
3A1
'(, *ond +0P /(, 1A%1E1%>E>%3CC
3A2
isto, 1A%1E1%>E>%>>3
3A3
isto, 1A%1E1%>E>%A2D
3AA
isto, 1A%1E1%>E>%A>A
1>3
da se odnosi izmeu $umunije i /raljevine ,F, pokvare, to je
svakako najvie ilo u prilog nekim iredentistikim organizacijama u
+aarskoj i 'ustriji" (ugoslovenske vlasti su dole do saznanja da
Ypomenute letke alje maarska teroristika organizacija preko Bea u
cilju da izazove nerede meu rumunskim stanovnitvom i time omete
pravilnu dravnu konsolidaciju, a $umune da navue na velike
odgovornostiY
345
" ?d graana rumunske nacionalnosti je zatraeno da
takve letke predaju dravnim vlastima"
$umunski intelektualci, a pre svega oni koji su bili i politiki
angaovani, itali su u meuratnom periodu i tampu na srpskom
jeziku" .ajvie se itala YPolitikaY, na koju su pojedine biblioteke bile
pretplaene
346
, zatim Y-remeY, kao i razne druge publikacije"
,rednjokolska omladina je itala asopis Y.ovi srednjokolacY, koji je
izlazio u -rcu od 1=3C" godine" 0 urednitvu ovog asopisa nalazio se
i 'leksandru +ilitariu, u to vreme uenik -111 razreda gimnazije,
blizak roak @rive +ilitara" Pored +ilitariua, u Y.ovom
srednjokolcuY su 1=3C%3=" saraivali i drugi gimnazijalci rumunske
nacionalnostiG 1konija Barbu, *lorika Bura i /orneliju /ure, kao i
-asile Popa, kasniji velikan srpske knjievnosti"
Po rumunskim selima su se itale i ilustrovane revije
7Y1lustrovano -remeY i sl"; i humoristiki listovi na srpskom jeziku"
@ako se humoristiki list Y/omaracY, koji je izlazio 1=2E%2D" u
-elikom Bekereku, itao izmeu ostalog i u -ladimirovcu
347
"
3A>
isto, 1A%1E1%>E>%AC>
3AE
."2hipurici, 12A"
3AD
!uan Popov, ,rpska tampa u -ojvodini 1=1C%1=A1, .ovi ,ad 1=C3, 2>1"
1>A
2"P0BB121,@1N/?%1#!'-'N/? 1 /.(1RH-.?
,@-'$'B'4@-?
Publicistika delatnost $umuna u jugoslovenskom Banatu u
periodu izmeu dva svetska rata nastavlja tradicije zapoete u
prethodnim decenijama, u uslovima u kojima je broj onih koji su bili u
mogunosti da se bave pisanom reju mnogo manji, odlaskom veine
intelektualaca u susednu $umuniju posle podele Banata" Pored
nedostatka strunih kadrova, velike potekoe za razvoj publicistike
izazvali su i &inansijski problemi, kao i nesloga rumunskih
intelektualaca" 1pak e i u meuratnom periodu na ovim prostorima
izlaziti nekoliko nedeljnih listova, od kojih je samo Y.9dejdeaY 7.ada;
iz -rca imala dui vek izlaenja 71=2D%1=AA";" ?stali listovi i asopisi
su izlazili svega po 2%3 godine, ili svega nekoliko meseci" ?sim
1>>
asopisa YBuminaY 7,vetlost; i Y<raiul str9moPescY 7<las predaka;, sve
ostale publikacije su izlazile iz politikih razloga, imajui aspiracije da
budu branioci nacionalnih interesa banatskih $umuna, ali i interesa
odreenih grupa i pojedinaca" @akve grupe i pojedinci koriste stranice
ovih publikacija za meusobne optube i svae, to je vremenom i
dovelo do gubitka interesovanja obinog itaoca za ove listove, a sa
smanjenjem broja italaca i do njihovog gaenja, usled nedostatka
&inansijskih sredstava za njihovo tampanje" 0rednici su bili najee
iz redova rumunskog svetenstva, jer je kler inio najvei deo
rumunskih intelektualaca" Pro&esionalnih novinara nije bilo, osim
.ikolaja $omana, koji je jedno vreme radio u $umuniji, u
urednitvima raznih publikacija" 1stovremeno,urednici nekih listova e
nastaviti publicistiku delatnost u $umuniji, posle odlaska iz
jugoslovenske drave"
.eposredno posle Prvog svetskog rata i raspada 'ustrougarske,
pre konstituisanja /raljevine ,F, i poetka njenog razgranienja sa
/raljevinom $umunijom u Banatu, u -rcu je poeo da izlazi list
Y?pincaY 7?panak;, Y.arodni listY iji je direktor bio Patrikije
$amnjancu, a glavni urednik Petru Bizerea, obojica uitelji u mestu
/utilj kod -rca" Prvi broj ovog lista je izaao 11" 72A"; novembra
1=1C" godine, na etiri strane" -e iz ovog broja se vidi da su pretenzije
ovog lista bile velike" .apominje se da godinja pretplata na ovaj list
kota 12 kruna, a estomesena E kruna, dok pojedinani broj kota 3J
&ilera" 0 sledeim brojevima e biti objavljena imena pretplatnika, iji
se broj stalno poveavao" @ako se samo iz .ikolinaca do broja > na
ovaj list pretplatilo >J graana, iz /ovina 22, iz ,eleua 1E itd
3AC
" Bilo
je i dosta pretplatnika iz mesta koja e posle razgranienja pripasti
/raljevini $umuniji 7iz ?ravice, +irkovca, $usove, Ritina, Berlita,
3AC
?pinca, br"> od 2T1>" decembra 1=1C, A"
1>E
/omorita itd";" Y?pincaY se mogla nabavljati i u -rcu, u privatnoj
&irmi -alerija Putia" .a elu lista su se nalazili ugledni rumunski
intelektualci, uitelji u /urtilju % Petru Bizerea i Patrikije $amnjancu"
<lavni urednik, Petru Bizerea, roen je 1CC1" u mestu ,oeni" 1mao je
ve bogato iskustvo u publicistici i prosveti" ,araivao je u vie listova
na rumunskom jeziku za vreme austrougarske vladavine 7Y!rapelulY iz
Bugoa, Y*oaia diecezan9Y iz /aransebea, YWcoala si &amiliaY iz
Braova, YBuptaY i YPoporul rom:nY iz Budimpete itd";" 0 periodu
1=JE%1=JD" radio je kao lektor i korektor u tampariji Y,ever (ianuY u
?ravici, zatim je pokrenuo i asopis YHducatorulY 7-aspita; 1=J="
godine, iji je bio i direktor u jednom periodu" <odine 1=1=" naputa
/utilj i nastanjuje se u $umuniji, gde nastavlja da se bavi prosvetnom
i publicistikom delatnou
3A=
" !irektor lista, Patrikije $amnjancu,
roen je 1CD=" u ?patici" ?d 1C=C" radi kao uitelj u /utilju" Bavio se
publicistikom i prosvetnom delatnou" (edan je od pokretaa i
urednika asopisa YHducatorulY, a saraivao je i u drugim listovima
7Y!rapelulY iz Bugoa, Y-atra Pcolar9Y iz ,ibiua itd";" 1 on je 1=1="
preao u $umuniju
3>J
" -eliki borci za ostvarivanje nacionalnih prava
$umuna u 'ustrougarskoj, Bizerea i $amnjancu su u listu Y?pincaY
vrili propagandu u korist nacionalnog ujedinjenja $umuna, pozivajui
predstavnike rumunskog naroda na -eliku narodnu skuptinu u 'lba%
(uliji koja je bila zakazana za 1" decembar 1=1C
3>1
, na kojoj se
odluivalo o sudbini rumunskog stanovnitva bive 'ustrougarske"
1ako pobornici ujedinjenja Banata sa /raljevinom $umunijom, bili su
pristalice republikanskog ureenja, smatrajui da je demokratska
republika najbolje dravno ureenje
3>2
" #bog nacionalne propagande u
korist pripajanja Banata $umuniji, broj A lista Y?pincaY je bio
3A=
2"$oPu, Be[iconul jurnalisticii rom:nePti din 1ugoslavia, D=%CJ"
3>J
isto, 2EA%2E>"
3>1
Y?pincaY, br"2,12T2>"novembar 1=1CI br"3, 1C" novembarT1"decembar 1=1C"
3>2
isto, br"1, 1%3"
1>D
kon&iskovan od strane vlasti /raljevine ,F," 1pak e nacionalna
propaganda biti nastavljena i u sledeim brojevima, tako da je i broj 2
iz 1=1=" bio kon&iskovan, da bi najzad, posle broja D 72" mart 1=1=";,
list prestao da izlazi, a njegovi pokretai Petru Bizerea i Patrikije
$amnjancu su napustili zemlju i preselili se u $umuniju" @reba jo
napomenuti da je Y?pincaY sadravala i druge rubrike, kao to su vesti
iz sveta, vesti o kulturnoj aktivnosti $umuna u -rcu i okolini, savete
lekara i agronoma, poeziju itd"
Bist Y?pincaY je, prema tome, prvi pokuaj da se u domenu
publicistike kod jugoslovenskih $umuna uini neto vie, ali je iz
politikih razloga prestao sa izlaenjem ve posle 1> brojeva"
Prestankom izlaenja lista Y?pincaY, nastupilo je zatije u
rumunskoj publicistici u jugoslovenskom Banatu" -lasti /raljevine
,F, su $umune, kao neslovenski narod, slino .emcima i +aarima
u -ojvodini, izostavili iz agrarne re&orme, a na izborima za
0stavotvornu skuptinu 1=2J" godine $umuni nisu uestvovali" -eliki
broj rumunskih intelektualaca 7uitelji,slubenici; otputeni su sa posla
zbog nepoznavanja dravnog jezika, te je najvei deo takvih emigrirao
u $umuniju" 1z svih tih razloga smatramo da je period 1=1=%1=23"
najtei u drutveno%ekonomskom, politikom i kulturnom razvoju
$umuna u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata" (edini oblik
kulturnog ivota bila je u ovom periodu aktivnost seoskih kulturnih
drutava"
@ek osnivanjem $umunske stranke u /raljevini ,F, 71J" &ebruar
1=23";, stvaraju se uslovi za organizovanje politikog, ali i kulturnog
ivota, pa prema tome i publicistike delatnosti" $umunski
intelektualci, koji su se godinama nadali da e zapadni deo Banata ipak
biti pripojen $umuniji, najzad su se uverili u nepromenljivost dravne
1>C
granice
3>3
, najvei zagovornici ujedinjenja sa $umunijom su napustili
/raljevinu ,F,, to je omoguilo umerenijim elementima, pre svega
iz redova svetenstva i advokata, da se ukljue u politiki ivot
/raljevine ,F, kao lojalni graani, to je i dovelo do osnivanja
$umunske stranke i njenog uestvovanja na parlamentarnim izborima
od 1C" marta 1=23" .a osnivakoj skuptini $umunske stranke, koja je
odrana u 'libunaru, izmeu ostalog je doneta i odluka o izdavanju
jednog nedeljnog lista, koji bi bio glasilo stranke" @ako je marta 1=23"
poeo da izlazi nedeljni list Y<raiul rom:nescY 7$umunski glas;"
Y<raiul rom:nescY izlazi u Panevu u periodu 1=23%1=2E"
godine
3>A
" -lasnik, izdava i prvi urednik ovog nedeljnika je bio dr
(oan Rijanu, advokat iz 'libunara, generalni sekretar $umunske
stranke u /raljevini ,F, i prvi poslanik ove stranke u ,kuptini
/raljevine 71=23%1=2>;" Y<raiul rom:nescY izlazi na A stranice i u
1JJJ primeraka" +eu stalnim rubrikama izdvajamo sledeeG
YPolitika situacijaY, Y!omae vestiY, Y-esti iz $umunijeY, Y-esti iz
svetaY, Y,aveti za zemljoradnikeY, Y,aveti lekaraY" Prvo urednitvo
lista inili su, pored (oana Rijanua, jo i $omulus $oman, +arku
Boldovina, (oan +iter i 4te&an Putnik" 0 prvim brojevima, list
prikazuje razloge zbog kojih su se $umuni politiki organizovali,
poziva $umune na izbore, objanjava izborni zakon, daje in&ormacije o
predizbornim aktivnostima u mestima sa rumunskim stanovnitvom,
kao i o rezultatima izbora"
@ri su glavna problema kojima se bavi urednitvo lista, u itavom
periodu njegovog izlaenja, a koje je $umunska stranka pokuavala da
reiG obezbeivanje optinske samouprave, revizija agrarne re&orme po
kojoj bi seljaci bezemljai rumunske nacionalnosti dobili zemlju i
3>3
<"Popi, $umuni u jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata, >1"
3>A
0 istoriogra&iji se najee pominje da jeY<raiul rom:nescY prestao da izlazi 1=2>, to
nije tano" 1ako ne postoji kompletna zbirka ovog lista, sauvani su i neki brojevi iz 1=2E"
1>=
reavanje pitanja kolstva na rumunskom jeziku" Bist obiluje
in&ormacijama o aktivnost rumunskih kulturnih drutava i o drugim
oblicima kulturne aktivnosti, kao i o politikim previranjima i
aktivnosti $umunske stranke"
?d aprila 1=2A" glavni i odgovorni urednik lista Y<raiul
rom:nescY postaje (oan Hrina, publicista iz Paneva, koji je u
prethodnom periodu uestvovao u njegovom ureivanju" /ada je
vlasnik lista dr (oan Rijanu polovinom 1=2>" godine napustio zemlju i
preselio se u @emivar, Y<raiul rom:nescY je za jedno krae vreme
prestao sa izlaenjem" +eutim, ubrzo ponovo poinje da izlazi, ali ne
vie kao glasilo $umunske stranke, nego kao Y.ezavisno nedeljno
glasiloY, u vlasnitvu (oana Hrine, koji je istovremeno bio i odgovorni
urednik i autor veine tekstova" $ubrike su uglavnom ostale iste, ali je
oigledno vlasnik i urednik izgubio podrku italaca zbog ureivake
politike u kojoj su este kritike na raun rumunskih intelektualaca,
najee bez ikakve veze sa realnou" $adilo se izgleda o nekim
sukobima line prirode izmeu Hrine i pripadnika $umunske stranke,
koja je ipak uivala podrku dobrog dela italaca" Bist je prestao da
izlazi u prvoj polovini 1=2E" godine
3>>
, najverovatnije zbog nedostatka
&inansijskih sredstava" .jegovim gaenjem e ponovo nastati praznina
u publicistikoj delatnosti $umuna u jugoslovenskom Banatu, koja e
trajati godinu dana, sve do pojave novog nedeljnog lista Y.9dejdeaY u
-rcu"
1pak, gaenje lista Y<raiul rom:nescY nije znailo i povlaenje
(oana Hrine iz novinarstva" Posle razlaza sa prvacima $umunske
stranke, Hrina je postao lan !emokratske stranke Bjubomira
!avidovia" 0 cilju irenja propagande u korist !emokratske stranke
pred izbore 1=2D" godine, +esni odbor !emokratske stranke u
3>>
Poslednji primerak koji je sauvan, prema naim saznanjima, je broj = od A"marta 1=2E"
1EJ
Panevu je poeo sa izdavanjem lista na rumunskom jeziku
Y!emocratulY 7!emokrata;, iji je urednik postao (oan Hrina"
Y!emocratulY je poeo da izlazi juna 1=2D" godine, zadravi skoro
istu ureivaku politiku kao i Y<raiul rom:nescY u vreme kada je (oan
Hrina bio njegov vlasnik i urednik "Y!emocratulY je imao A stranice"
.a stranicama lista bili su esti napadi na prvake $umunske stranke,
koji su u to vreme ve izdavali u -rcu nedeljnik Y.9dejdeaY" 2ilj ovih
napada je udaljavanje rumunskih biraa od kandidata $umunske
stranke na predstojeim izborima, kao i od rukovodilaca lista
Y.9dejdeaY" @ako su estoko napadnuti .ikolaj $oman, urednik
nedeljnika Y.9dejdeaY, zatim prota @rajan ?prea, za koga Hrina smatra
da je stvarni voa grupe oko nedeljnika Y.9dejdeaY i $umunske
stranke, dr ,avu Butoarka i njegov sin 'leksandru Butoarka, u to
vreme student prava u /luu i drugi
3>E
" @akoe su kritikovani i drugi
lanovi $umunske stranke, koji su se nalazili na njenim listama za
predstojee izboreG Petru Balnoan i Pavel !ogan iz Paneva i
,pariosu iz 0zdina
3>D
" 1stovremeno je vrena propaganda u korist
kandidata !emokratske stranke za okrug Panevo%Bela 2rkva, kao i
kandidata ove stranke za sreske skuptine
3>C
" !ati su i izvetaji sa
predizbornih skupova ove stranke u raznim banatskim mestima, na
kojima je govorio i (oan Hrina"
?stale rubrike su sporedne, a govore o verskim i drugim
dogaajima u mestima sa rumunskim stanovnitvom, kratke
zanjimljivosti iz sveta, mali oglasi" Posle izbora od 11" septembra
1=2D, list Y!emocratulY je prestao sa izlaenjem" 1zalo je ukupno C
brojeva, od >" juna do 11" septembra
3>=
" <aenjem lista Y!emocratulY,
3>E
!emocratul, br"2 od 1>" juna 1=2D, 2%3"
3>D
isto, br"E od 11" avgusta 1=2D, 2"
3>C
isto, 1"
3>=
? listu Y!emocratulY videti i <"Popi, $umuni u jugoslovenskomBanatu, A>I 2"$oPu,
Be[iconul jurnalisticii rom:nePti,122I '"@ri&u, Publica8ii periodice cu preocup9ri sociale Pi
1E1
(oan Hrina je nestao iz rumunske publicistike u jugoslovenskom
Banatu"
1ste 1=2D" godine su u Panevu izala tri broja asopisa YBuminaY
7,vetlost;, iji je izdava bio Petru Balnoan +ariesku, poreklom iz
Banatskog .ovog ,ela" YBuminaY je trebalo da predstavlja Ynezavisni i
nauni list, za kulturu, napredak i interes svih $umuna u BanatuY"
+eutim, vlasnik i urednik YBumineY je pokazao slabo poznavanje
nekih najosnovnijih principa izraavanja, pravopisa, a da i ne
govorimo o samom sadraju asopisa, koji je bio izuzetno siromaan"
Nasopis je imao A stranice, a sadravao je kratke vesti i in&ormacije,
male oglase i reklame, pesme bez ikakve literarne vrednosti
3EJ
" Bist mu
je sluio i za reklamiranje svoje prodavnice poljoprivrednih maina i
delova u Panevu"
,vakako najznaajnija publikacija na rumunskom jeziku, koja je
izlazila u jugoslovenskom Banatu izmeu dva svetska rata, bio je
nedeljnik Y.9dejdeaY 7.ada;, koji je imao i najdui vek trajanja %
izlazio je neprekidno od aprila 1=2D" do septembra 1=AA" godine" ?d
avgusta 1=2D" list postaje slubeni organ $umunske stranke u
/raljevini ,F," Y.9dejdeaY je izlazila u -rcu, a od 1=32" je imala
sopstvenu tampariju" Prvi direktor lista je bio dr ,avu Butoarka, a
zatim njegov sin, dr 'leksandar Butoarka, dok su se glavni urednici
esto smenjivali, a najznaajniji meu njima su bili .ikolaj $oman,
novinar koji je stekao iskustvo radei za neke listove u $umuniji, kao i
svetenik (oan +iter, jedna od vodeih &igura u kulturnom ivotu
jugoslovenskih $umuna izmeu dva svetska rata" 0 poetku je
Y.9dejdeaY imala etiri stranice i u tirau od 2JJJ primeraka, meutim
vremenom se udvostruio i broj stranica i tira, to dokazuje da je ovaj
culturale pe teritoriul actualului Banat iugoslav din sec"K1K Pi p:n9 ast9zi, 2ontribu8ii la
istoria rom:nilor din -oivodina 111, #renjanin 1=DEI <"Popi, Wapte decenii de la apari8ia
ziarului Y!emocratulY, @ibiscus, br"E, jun 1==D"
3EJ
Bumina, Panevo, br" 2, 3"
1E2
list stekao ugled meu rumunskim stanovnitvom kod nas" Y.9dejdeaY
objavljuje vesti iz zemlje i sveta, vesti iz $umunije, lanke iz kulture i
privrede, kao i druge priloge vezane za ivot $umuna u
jugoslovenskom Banatu" #alae se za ostvarivanje i odbranu
nacionalnih prava $umuna u /raljevini ,F,, kasnije u (ugoslaviji" 0
prvim godinama, Y.9dejdeaY objavljuje vie prevoda, ali i in&ormacija
o kulturnoj aktivnosti po rumunskim selima, naroito izvetaja sa
lokalnih priredbi, koje su u ovom periodu bile este" Prisutni su i
odlomci iz knjievnih dela rumunskih YklasikaY, zatim tekstovi sa
istorijskom sadrinom, portreti znamenitih linosti, narodne presme,
zanimljivosti itd" Preko lista Y.9dejdeaY su se, meutim, esto vodile i
estoke polemike i rasprave izmeu raznih &rakcija rumunskih
intelektualaca, u kojima je list stajao uvek na strani grupe okupljene
oko dr 'leksandra Butoarke" .apadi na neistomiljenike Butoarke
postajali su sve ei i ei, to je prouzrokovalo i povlaenje
pojedinih lanova urednitva i saradnika" Protivnici 'leksandra
Butoarke su 1=3E" pokrenuli list Y*oaia poporului rom:nY 7Bist
rumunskog naroda;, preko koga su i oni estoko napadali grupu oko
lista Y.9dejdeaY, a posle gaenja Y*oaia poporului rom:nY 71=3C;,
polemike sa Y.9dejdeY%om je nastavio novoosnovani list YBiruin8aY
71=3C%1=3=";" Pokretai ovih listova % protivnika nedeljnika
Y.9dejdeaY bili su ba bivi urednici Y.9dejdeaY % svetenik (oan
+iter 7urednik Y*oaia poporului rom:nY; i .ikolaj $oman 7direktor
YBiruin8aY;" /levete i napadi rumunskih intelektualaca na politike
protivnike bili su najjai u vreme predizborne kampanje 71=3>" i
1=3C";, kao i posle neuspeha na izborima $umunskog centralnog
odbora i njegovog voe 'leksandra Butoarke 71=3C";" 1majui
sopstvenu tampariju, Y.9dejdeaY je lake uspevala da odoleva
&inansijskim tekoama od njenih protivnika, koji su posle estoke
1E3
borbe, pre svega iz &inansijskih razloga, morali da odustanu od daljeg
tampanja njihovih listova" 1 sama Y.9dejdeaY je u pojedinim
periodima prolazila kroz velike &inansijske tekoe, naroito za vreme
velike ekonomske krize, kada dobar deo italaca nije bio u stanju da
plati pretplatu na list" ,ituacija je bila najtea 1=31" godine, kada su
dugovi lista iznosili 1EJ hiljada dinara
3E1
" (edan od glavnih saradnika
lista, pro&esor @iberiju +iter, kritikuje pasivnost pojedinih seoskih
svetenika i intelektualaca, kao i bogatih seljaka, smatrajui da je
zauujue da od toliko hiljada $umuna ne moe da se nae dovoljno
pretplatnika kako bi se izdravao list
3E2
" Broj 2D lista Y.9dejdeaY iz
1=31" godine je izaao samo na dve strane, zbog nedostatka novca"
Pojedine brojeve su samostalno &inansirali rumunski kulturni
entuzijasti, kao to su prota ?prea, pukovnik <avrila +ihajlov,
svetenik (oan .aja, @rajan Petrika, dr 'urel .ovak, pro&esor
Bredurean i drugi, samo da se list ne bi ugasio"
<lavni urednik 'dam *itea i direktor (oan +iter obavljaju ove
dunosti besplatno" 5!rutvo studenata teologa6 alje apel za spas
lista, i sami preduzimaju akcije prikupljanja dobrovoljnih priloga za
spas lista, kao i irenja propagande meu pretplatnicima" Prvo
prikupljanje dobrovoljnih priloga izvreno je u -ladimirovcu, prilikom
parastosa velikom rumunskom kompozitoru (onu -iduu, na inicijativu
,ilvijusa +iklje"
3E3
$umunska crkva u -ladimirovcu i banka Y,teauaY
su poklonile po 2>JJ dinara za tampanje po dva broja Y.9dejdeaY"
,am urednik lista, svetenik 'dam *itea, boravio je po kuama
vladimirovana, od kojih je dobio znaajnu pomo i razumevanje"
0rednitvo trai i od drugih sela da slede primer graana-ladimirovca"
3E1
.9dejdea, br" 2E od 2C" juna 1=31, 1"
3E2
isto
3E3
isto, br" 33 od 23" avgusta 1=31, 1%2"
1EA
Poetkom 1=32" dolo je do znaajne reorganizacije ovog lista"
?drana je proirena sednica ureivakog odbora, na kojoj je za
urednika izabran (oan +iter, a za direktora dr 'leksandar Butoarka
3EA
"
Pretplata je smanjena na >J dinara godinje, zbog teke &inansijske
situacije u kojoj su se nalazili pretplatnici usled velike ekonomske
krize, ali pod uslovom da se plaa na vreme i da broj pretplatnika bude
najmanje 2JJJ
3E>
"
0 vreme odravanja sednice ureivakog odbora Y.9dejdeaY,
koja je bila odrana 1J" marta 1=32" godine u prostorijama banke
YBucea&9rulY, Y.9dejdeaY je bila duna banci YBucea&9rulY 21E JJJ
dinara, a tampariji Y/irkhnerY A>%>J"JJJ dinara, dok su prihodi od
pretplate iznosili svega 1>J%1EJ"JJJ dinara
3EE
" 0kazano je na injenicu
da su se &inansijski poslovi u poslednje 3 godine vodili aljkavo, tako da
se zaduuje svetenik 'dam *itea da preuzme brigu oko &inansija" ?d
dobrovoljnih priloga se prikupila suma od EE"JJJ dinara, koja je
koriena za kupovinu tamparije" -eleposednik iz -ladimirovca
.ikolae +eda je ponudio listu Y.9dejdeaY >JJJ dinara godinje
pomoi od banke Y,teauaY i predloio da njegovim primerom krenu i
druge rumunske banke" Pored urednika (ona +itera i direktora
'leksandra Butoarke, na ovoj sednici su izabrani i drugi lanovi
ureivakog odboraG Bazar /rdu, .ikolaj $oman, /uzman Bapadat,
/orneliju /ure" 0 administrativni odbor su uliG Biviju Popovi,
'leksandru Butoarka, /orneliju /ure, @rajan Petrika i -iril ?pria"
#a drugog urednika izabran je Bazar /rdu, za kontrolora pukovnik
<avrila +ihajlov, a za administratora @rajan Petrika"
3ED
3EA
*oaia poporului rom:n, br" 1D od 2" avgusta 1=3E, 1%2"
3E>
.9dejdea, br" D od 13" marta 1=32, 2"
3EE
#birka 'leksandra Butoarke, Protocolul de Pedin8ele comitetelor de administrare Pi
redac8ie al &oii Y.9dejdeaY, 1=32"
3ED
isto
1E>
.abavkom tamparije, Y.9dejdeaY je postepeno isplivala iz
nezavidne situacije u kojoj se nalazila, tako da e u sledeem periodu
broj pretplatnika konstantno rasti, a njena uloga u kulturnom i
politikom ivotu rumunske manjine postati sve znaajnija, uprkos
njenom direktnom uestvovanju u sukobima izmeu rumunskih
intelektualaca, koji su ponovo pojaani poevi sa 1=3>" godinom"
Prilikom proslave desetogodinjice izlaenja lista Y.9dejdeaY, u -rcu
je 1=3D" odrana velika kulturna mani&estacija, uz uee znaajnog
broja kulturnih drutava iz rumunskih mesta"
,ve do kraja meuratnog perioda, Y.9dejdeaY je predstavljala
jedinu publikaciju koja je trajala, koja nije prekidala svoj rad" #a
vreme nemake okupacije, urednitvo lista je bilo lojalno okupacionim
vlastima, tako da je list nastavio da izlazi sve do kraja nemake
okupacije u -rcu 71=AA;" #bog njene saradnje sa nacistima, dugo
vremena je tretirana od strane posleratnih komunistikih vlasti kao
kvislinka publikacija" 0prkos mnogih slabosti, raspirivanja sukoba
meu malobrojnom rumunskom inteligencijom pre rata i saradnje sa
okupatorom za vreme rata, Y.9dejdeaY ostaje najznaajnije ostvarenje
rumunske publicistike kod nas u ovom periodu, kako zbog duine
neprekidnog izlaenja 71=2D%1=AA";, tako i zbog njene uloge u borbi za
ouvanje nacionalnog identiteta i za kulturnu emancipaciju rumunske
nacionalne manjine u jugoslovenskom Banatu"
1zlaenje novog lista na rumunskom jeziku pod nazivom Y#iarul
nostruY 7.a list; u Panevu 1=3A" godine bilo je kratkog veka" Bist je
izlazio u cilju komercijalne propagande, pod urednitvom uitelja ,ave
.ikolajevia iz +ramorka" Posle svega dva broja, list je prestao da
izlazi
3EC
"
3EC
2"$oPu, nav"delo, 33JI <"Popi, nav"delo, 1A>"
1EE
+nogo znaajniju ulogu imao je nedeljnik Y*oaia poporului
rom:nY 7Bist rumunskog naroda;, koji je izlazio u -rcu u periodu april
1=3E % septembar 1=3C" Y*oaia poporului rom:nY se javlja kao rezultat
otpora grupe rumunskih intelektualaca, u prvom redu svetenika,
prema ureivakoj politici lista Y.9dejdeaY, koju je vodio dr
'leksandru Butoarka i njegovi saradnici" .aime, grupa intelektualaca
koja je dola u sukob sa Butoarkom, a meu kojima je bilo i bivih
urednika i saradnika lista Y.9dejdeaY, okupila se 1=" marta 1=3E"
godine u -ladimirovcu, gde je doneta odluka o osnivanju kulturnog
udruenja Y'straY
3E=
" @om prilikom je izabran inicijativni odbor
Y'streY, koji e, izmeu ostalog, imati i zadatak da izdejstvuje
registraciju pravila Y'streY od strane dravnih organa" #a predsednika
tog inicijativnog odbora izabran je svetenik (oan +iter, za
podpredsednika svetenik @eodor Petrika, za sekretara svetenik Bazar
/rdu, a za blagajnika direktor banke i vlasnik mlina u -ladimirovcu,
.ikolae +eda" Y'straY je trebala da postane opte kulturno udruenje
$umuna u jugoslovenskom Banatu, pod ijom bi se kontrolom odvijao
celokupni kulturni ivot rumunske nacionalne manjine" .a predlog
Bazara /rdua prihvaeno je osnivanje novog lista, ali samo u sluaju
ako Y.9dejdeaY nee da objavljuje grau vezanu za delatnost Y'streY"
Prvi broj novog nedenjika Y*oaia poporului rom:nY izaao je 12" aprila
1=3E" godine" 0 njemu su objavljeni zadaci novog nedeljnikaG YBist
rumunskog naroda nee koristiti svoje stupce za izazivanje mrnje i
osvete prema brai iste vere i krvi, niti e staviti bilo kome na
raspolaganje svoje stupce za line obraune, na raun i na teret svojih
italacaY
3DJ
" .aprotiv, list ima za cilj, kako se navodi, Yda odnese u
naa rumunska sela dobru vest, dobru re, dobro delo"""Y, trudie se da
Ynjen put do rumunskih kua bude pun lepih saveta"""Y itd" 0rednitvo
3E=
*oaia poporului rom:n, br"1 od 12" aprila 1=3E, 2"
3DJ
isto, 1"
1ED
smatra da je aktivnost Y'streY Yisto kulturne prirodeY, a YBist
rumunskog narodaY svim snagama pomae ovaj pokret
3D1
" #a
odgovornog urednika ovog lista izabran je svetenik (oan +iter iz
,trae, koji je inae jedno vreme bio i uredik lista Y.9dejdeaY"
0rednitvo poziva seoske intelektualce na saradnju, traei od njih
priloge iz oblasti kulture i privrede" .apominje se da urednitvo radi
ovaj posao besplatno, a jedini cilj im je Ysluenje narodu iji su i oni
sinoviY
3D2
" 'utori najveeg broja lanaka su urednik (oan +iter i
njegov sin, pro&esor @iberiju +iter, zatim svetenik Bazar /rdu iz
,v"+ihajla, @eodor *renciu i drugi" Pored tekstova sa religioznim
sadrajem, koji zauzimaju znaajan prostor u ovoj publikaciji, to je i
jasno, imajui u vidu injenicu da je urednik iz redova svetenstva,
znaajni su i izvetaji o kulturnoj aktivnosti $umuna u
jugoslovenskom Banatu, vesti iz zemlje i sveta, &eljtoni, saveti za
poljoprivrednike i drugo" Pored (oana +itera, u urednitvu lista su se
nalazili jo i svetenici Bazar /rdu, /orneliju /ure, 'urel 0ro,
/onstantin !imijan i uitelj <urije 0rsulesku
3D3
"
1ako je sebi stavio u zadatak iskljuivo borbu za ostvarivanje
interesa rumunske nacionalne manjine, urednitvo lista Y*oaia
poporului rom:nY je ipak ubrzo prihvatilo dvoboj sa listom
Y.9dejdeaY, tako da su meusobna klevetanja na stranicama oba lista
postajala sve ea" @ako je u listu Y*oaia poporului rom:nY, na prvoj
stranici objavljen dokument iz kojeg se vidi da je dr 'leksandru
Butoarka proneverio vrednosne papire iz banke YBucea&9rulY u -rcu u
vrednosti od CJ"JJJ dinara
3DA
" ?d tog broja, meusobni okraji
rumunskih intelektualaca na stranicama listova Y.9dejdeaY i Y*oaia
poporului rom:nY postaju uobiajena pojava" Pored 'leksandra
3D1
isto, br"2 od 1=" marta 1=3E, 1"
3D2
isto, 2"
3D3
isto, br"3 od 2E" aprila 1=3E, A"
3DA
isto, br"="od D" juna 1=3E, 1%2"
1EC
Butoarke, otro je kritikovan i urednik Y.9dejdeaY, .ikolaj $oman"
.apadi na urednitvo Y.9dejdeaY e biti smanjeni od septembra 1=3E"
.aime, urednitvo Y*oaia poporului rom:nY je u jesen te godine bilo
zauzeto organizovanjem Y'streY, ija su pravila bila potvrena od
strane dravnih organa
3D>
" Pravila Y'streY su u potpunosti objavljena u
listu Y*oaia poporului rom:nY
3DE
, kao i detaljan izvetaj sa osnivake
skuptine 5'stre6, odrane 1J" decembra 1=3E" u -rcu"
3DD
#bog &inansijskih problema koji su bili prisutni, Y*oaia poporului
rom:nY je prestala da izlazi septembra 1=3C" 1ako je i ona doprinela
sejanju razdora meu rumunskim intelektualcima, Y*oaia poporului
rom:nY je ipak igrala znaajnu ulogu u rumunskoj publicistici u
jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata, kao jedan od najitanijih
listova, sa uglednim saradnicima iz redova svetenika i uitelja"
0brzo su se snage suprostavljene grupi oko nedeljnika
Y.9dejdeaY ponovo okupile oko novog lista YBiruin8aY 7Pobeda;, koji
je poeo da izlazi u -rcu A" decembra 1=3C" .a mestu odgovornog
urednika nalazi se -asilije Bura, a od broja 3 72C" decembar 1=3C"; u
rukovodstvu lista se nalazi i .ikolaj $oman, kao direktor, i ,ilvijus
+iklja, kao urednik" +eu osnivaima lista nalaze se jo i Pavel
Rurka, @eodor Bucu, +ira (ena, -asile Rurka i Pavel 'nuika"0
osnivakom proglasu lista YBiruin8aY, kae se izmeu ostalog i sledeeG
Y@u smo svi nekadanji osnivai Y.9dejdeaY, ima nas mnogo seljaka,
prosveenih ljudi, koji umesto prevrtljivosti elimo da stvorimo
jedinstven rumunski &ront, zasnovan na realnom pomirenju, na osnovu
jednog jednoglasno usvojenog programa, koji bi reio sve
nesporazume iz nae rune prolosti i koji bi iskreno saraivao sa
3D>
isto, br"2=" od 2>"oktobra 1=3E, 2"
3DE
isto, br"31 od C" novembra 1=3E" ,tatuti Y'streY e biti tampani i kao posebna broura,
koja se mogla nabavljati u urednitvu Y*oaia poporului rom:nY
3DD
isto, br"1 od 1J" januara 1=3D, 3%A"
1E=
veinskom nacijom ove draveY
3DC
" 1nae, YBiruin8aY je smatrana od
osnivaa Ylistom rumunske lojalnosti i konzervativizmaY" 1ako je prvi
broj izaao neposredno pred parlamentarne izbore od 11" decembra
1=3C, a u prvom broju su pozivani rumunski birai iz vrakog sreza
da glasaju za dr -elimira (ugu, gradonaelnika -rca i kandidata ($#
na ovim izborima, ubrzo se pokazalo da list nije izaao samo u cilju
inauguracije kandidata ($# na izborima u toku predizborne kampanje,
kako se smatralo u pojedinim krugovima, nego je stvarni zadatak
YBiruin8eY bio okupljanje svih snaga koje bi se suprostavile krugu oko
lista Y.9dejdeaY i njihovom voi 'leksandru Butoarki" YBiruin8aY je
pozivala na jedinstvo svih $umuna u jugoslovenskom Banatu" .a
proglas YBiruin8eY, ubrzo su se oglasili intelektualci i kulturni radnici
iz -ladimirovca, koji su se izjasnili da e podravati ureivaku
politiku i napore YBiruin8eY na prevazilaenju postojee situacije
3D=
"
.jihov primer su sledili i stanovnici drugih mesta" .a sednici
ureivakog odbora YBiruin8eY, koja je odrana 12" januara 1=3="
prihvaena su Pravila ovog lista, u 1> taaka, kao i Y$umunski
programY u 21 taki, kojim se predvia potpuno ujedinjenje svih
rumunskih snaga" @im programom je predviena potpuna
reorganizacija svih kulturnih i privrednih udruenja, koje bi se nalazile
pod vostvom Y'streY" Predvia se i da sama Y.9dejdeaY pree u
vlasnitvo Y'streY, ukljuujui i njenu tampariju" !o realizacije svih
postavljenih ciljeva, YBiruin8aY ostaje Yzvanini organ nacijeY"
0rednitvo lista je organizovalo predavanja po rumunskim
selima, u kojima se metanima objanjavaju ciljevi YBirun8eY" Prvo
takvo predavanje odrano je u -ladimirovcu 2E" &ebruara 1=3=
3CJ
, gde
je i broj pretplatnika na ovaj list bio najvei, a podrka tamonjih
3DC
Biruin8a, br"1 od A" decembra 1=3C, 1"
3D=
isto, br"1 od 1%D" januara 1=3=, 2"
3CJ
isto, br"= od >" marta 1=3=, 2"
1DJ
intelektualaca ovom listu najjaa" Pored lokalnih intelektualaca,
predavanju su prisustvovali i ,ilvijus +iklja i .ikolaj $oman,
rukovodioci lista" ,lino predavanje je odrano i 12" marta u $itievu,
rodnom mestu .ikolaja $omana
3C1
" YBiruin8aY je irila svoj uticaj na
rumunsko stanovnitvo, ak je sebe nazivala Yorganom $umuna u
jugoslovenskom BanatuY, ali je juna 1=3=" prestala sa izlaenjem, zbog
nedostatka &inansijskih sredstava, iako su, kao to se moglo primetiti,
njene ambicije bile velike, a krug intelektualaca i kulturnih radnika
okupljenih oko ovog lista irok" 1nteresantno je napomenuti da je u
ovom listu -asko Popa objavio svoju prvu pesmu na rumunskom
jeziku"
1stovremeno sa listom YBiruin8aY, u -rcu je krajem 1=3C"
poeo da izlazi i knjievni asopis 5<raiul str9moPesc5 7<las predaka;,
iji je urednik bio ,ilvijus +iklja
3C2
" Nasopis je izgleda
3C3
ubrzo prestao
da izlazi, ali se ponovo pojavio poetkom 1=A1" godine u Petrovgradu,
kao meseni asopis Yza kulturu, knjievnost, umetnost, socijalno i
nauno vaspitanjeY" ?dgovorni urednik bio je Petru #arija, a direktor
,ilvijus +iklja, dok je @eodor *renciju bio Yprvi urednikY" Bista
inicijativnog odbora i lanova osnivaa ovog asopisa, objavljena u
njegovom prvom broju iz 1=A1" godine, bila je zaista impozantna,
obuhvatajui lekare, svetenike, pravnike i uitelje, kao i
emancipovane seljake iz jugoslovenskog Banata" 0rednitvo namerava
da otvori rubrike namenjene omladini, enama, deci, moralu,
radnicima, poeziji, dok je jedna stranica bila namenjena seoskom
ivotu i rumunskim kolama" +eutim, usled nedostatka &inansijskih
3C1
isto, br"12 od 2" aprila 1=3=, 3"
3C2
isto, br"1 od A" decembra1=3C, 3"
3C3
/oliko nam je poznato, nije sauvan nijedan primerak ovog asopisa iz 1=3C%1=3="
godine" ? njegovom postojanju znamo samo na osnovu in&ormacija koje nam prua list
YBiruin8aY"
1D1
sredstava, sa malim brojem pretplatnika , posle samo nekoliko brojeva,
Y<raiul st9moPescY je prestao da izlazi
3CA
"
Pomenuemo ovde jo i publikacije na srpskom jeziku, u
kojima su objavljivani i pojedini lanci na rumunskom jeziku" @ako je
u nedeljniku Y.arodna slogaY iz Paneva, koji je izlazio kao organ
!emokratske stranke, bilo i lanaka na rumunskom jeziku, od 1=2A"
godine" 0 njima se prikazuje uglavnom politiki ivot banatskih
$umuna, naroito uoi parlametarnih izbora" Prisutne su i in&ormacije
o osnivanju organizacija !emokratske stranke u mestima sa
rumunskim stanovnitvom, o politikim skupovima koje je
organizovala ova stranka itd" .a dva jezika je u istom cilju izlazio i list
Y-ojvoaninY iz Paneva 71=3>;
3C>
" ,linu ulogu je imala i dvojezina
publikacija Y.ovo dobaY, koja je izlazila u Panevu tokom predizborne
kampanje u prolee 1=3>" 1zdava lista je pukovnik +ilan $isti, a
odgovorni urednik Bazar /rdu" Posle zavretka predizborne kampanje,
poto je ispunio zadatak, list Y.ovo dobaY je prestao da izlazi"
$umuni u jugoslovenskom Banatu su u periodu izmeu dva rata
imali siromanu izdavaku delatnost, koja se svodila na tampanje
narodnih kalendara, nekoliko udbenika za osnovnu kolu, jedne
zbirke pesama, jednog renika, kao i jedne knjige narodnih pesama"
@radicija izdavanja godinjih YnarodnihY kalendara bila je
prisutna jo u K1K veku" +eu rumunskim stanovnitvom ovog dela
Banata kalendari su dugo vremena bili najitanija literatura, naroito u
zimskom periodu, kada je seljak, osloboen poljskih radova, imao
vremena da neto i proita" #a vreme austrougarske vladavine,
3CA
<"Popi, $umuni u jugoslovenskom Banatu, 1AE"
3C>
2"$oPu, Be[iconul jurnalisticii rom:nePti, 3AJ"
1D2
najpopularniji u ovom delu Banata je bio Y2alendarul $om:nuluiY
7/alendar $umuna;, koga je izdavala karansebeka eparhija, ali su se
itali i drugi kalendari, kako sa teritorije tadanje 'ustrougarske, tako i
iz /raljevine $umunije"
Prvi kalendar na rumunskom jeziku u /raljevini ,F, izdavao je
$omulus $oman, pod nazivom Y2alendarul poporuluiY 7.arodni
kalendar;" 1zala su ukupno A takva kalendara, za 1=22, 1=23, 1=2A i
1=2>" godinu" $omulus $oman, roen u 4ejtinu kod 'rada, predstavlja
jednu od najmarkantnijih &igura u kulturnom ivotu $umuna na ovim
prostorima, u prvim decenijama dvadesetog veka" $adio je kao uitelj
u +alom @orku 71C=A%1C=E";, zatim u !olovu 71C=E%1=22"; i Beloj
2rkvi 71=22%1=23";, da bi zatim preao u $umuniju, gde se bavio
publicistikom, ne prekidajui veze sa $umunima u jugoslovenskom
Banatu" ?sniva je mukog crkvenog hora u !olovu
3CE
i meovitog
hora u Beloj 2rkvi" 'utor je prvih udbenika na rumunskom jeziku u
/raljevini ,F,, saradnik lista Y<raiul rom:nescY i veliki borac za
kulturnu emancipaciju $umuna na ovim prostorima" Posle prelaska u
$umuniju, radi kao urednik lista Y$9sunetulY iz Bugoa i Y-ia8a nou9Y,
a sarauje i u drugim publikacijama" 0mro je u Bugou 1=>2"
godine
3CD
"
Y2alendarul poporuluiY iji je urednik $omulus $oman, tampan
je u tampariji Y.apredakY u Panevu" Pored obinih kalendaristikih
podataka, on predstavlja pre svega jedan univerzalni udbenik, iji je
cilj kulturna emancipacija narodnih masa" ? tampanju prvog
izdavanja govori sam autorG Y.edostatak jednog rumunskog kalendara
se osea" Poto kod nas ne postoji rumunska tamparija, tampanje
knjiga na naem jeziku nije bilo mogue" 1nsistirali smo % nas nekoliko
3CE
'PB.,, 3E3T1=1A"
3CD
'urel @ri&u, $omulus $oman % un vizionar Pi deschiz9tor de orizonturi, 'nalele ,B$ 3%
A, #renjanin 1=D2%1=D3, E11"
1D3
uitelja % kod Y.apretkaY u Panevu, da prilagodi tampariju i za
rumunske knjige" ?va tamparija je predviena i za rumunska slova i
tako je tampana prva rumunska knjiga u naoj /raljevini ,F, % ovaj
kalendarY
3CC
" $oman pre svega osuuje rumunske intelektualce koji su
emigrirali u $umuniju, ostavljajui narod bez prosvetiteljaG Y$adi se o
intelektualcima rumunskog naroda iz ove zemlje, iji je broj
zastraujue velik, a koji su napustili narod i otili odavde, slino
pticama selicama, kad osete prvi hladni jesenji vetarY" /ao to je ve
reeno, i on je, meutim, krenuo istim putem" Preselio se u $umuniju,
pa e i on postati meta napada u tampi
3C=
"
Y2alendarul poporuluiY za 1=2A" godinu bio je tampan kod Petra
/una u Beloj 2rkvi, a poslednje izdanje kalendara, za 1=2>" godinu,
bila je samo varijanta kalendara koji je on ve izdavao u Bugou %
Y2alendarul nostruY
3=J
, prilagoenog za $umune u jugoslovenskom
Banatu" 1pak je i ovo poslednje izdanje .arodnog kalendara tampano
u tampariji Y.apredakY u Panevu
3=1
"
/njievni deo kalendara je obuhvatao uglavnom knjievne
priloge samog urednika, ali i dela drugih autora, kao i narodne pesme"
/alendar jo sadri i savete za poljoprivrednike, pravopisna pravila itd"
1sta linost, $omulus $oman, je i autor prve zbirke pesama na
rumunskom jeziku kod nas, pod naslovom Y_n seri de iarn9Y 7#imske
veeri;" #birka se pojavila 1=22" godine, u tampariji /arla
-itiglagera u Panevu" ,adri 1E pesama, od kojih pet elegija, sedam
anegdota, etiri idile, jednu odu, kao i jedan monolog u prozi i u
stihovima" .jegova poezija je meditativna, sa izraenim elementima
3CC
2alendarul poporului pe anul 1=22, intocmit de $omulus $oman, editura .apredak,
Panevo"
3C=
!emocratul, br"2 od 1>" juna 1=2D, 2"
3=J
/oji e izlaziti sve do 1=AD" godine
3=1
#alendarul )o)orului )e anul comun dela #*ris!os +9,-, Untocmit de $omulus $oman,
anul 1-, Hditura autorului, PanevoI #alendarul nos!ru za 1=3A" godinu, prolagoen za
$umune u jugoslovenskom Banatu, tampan je u istoj tampariji u Panevu"
1DA
&ilozo&ske lirike" 0 zbirci privlai panju pomenuta oda, koja se nalazi
na prvoj stranici i koja je posveena kralju 'leksandru i kraljici +ariji"
,igurno da je na njeno objavljivanje uticala i injenica da je autor
smatrao da e lake proi cenzuru, s obzirom da se radilo o prvoj knjizi
tampanoj na rumunskom jeziku u /raljevini ,F," 1nae, pesme koje
ine ovu zbirku objavljene su i u nedeljniku Y<raiul rom:nescY iz
Paneva, sa kojim je $omulus $oman saraivao"
0 vezi sa knjievnom i publicisitikom delatnou uitelja
$omulusa $omana treba pomenuti i njegova prozna dela koja je
objavio u kalendarima za 1=22" 7!in p98aniile r9zboiului %
!ogodovtine iz rata;, odnosno 1=23" godinu 71coane din trecut % ,like
iz prolosti;" $adi se o pozorinim komadima, inspirisanih iz dogaaja
koji su posledica drutvenih previranja u banatskom ruralnom svetu
krajem i neposredno posle Prvog svetskog rata" 0 prvom komadu, u
etiri ina, prikazane su sve nedae rata, i to ne samo rtvovanje ljudi
na &rontu, nego i razne nepravde koje su injene od strane predstavnika
austro%ugarskih vlasti, u liku lokalnog belenika, optinskih odbornika
i kneza, koje e narod na kraju pozvati na odgovornost" !rugo
pomenuto delo, Y,like iz prolostiY u tri ina, opisuje dogaaje vezane
za preizbornu agitaciju u banatskom selu, za vreme autrougarske
vlasti"
1ako knjievna vrednost ovih pozorinih komada ne moe da se
uzdigne do nivoa klasine dramaturgije, ipak su i oni doprineli
kulturnoj renesansi rumunskog ruralnog sveta posle Prvog svetskog
rata, naroito pojavi interesovanja za pozorinu umetnost"
0 periodu 1=2=%1=AA" godine izlazio je u -rcu i kalendar
Y.9dejdeaY" ?vaj kalendar su ureivali urednici nedeljnika
Y.9dejdeaY, a sadravao je, pored kalendaristikih podataka, i osnovne
podatke o mestima sa rumunskim stanovnitvom u jugoslovenskom
1D>
Banatu, knjievne priloge u stihovima i prozi, savete
poljoprivrednicima, zanimljivosti iz sveta, razonodu" ,vaki pretplatnik
nedeljnika Y.9dejdeaY dobijao je besplatan primerak kalendara" ?stali
primerci su se prodavali, mada se nailazilo na tekoe, s obzirom na
konkurenciju je&tinijih kalendara iz $umunije" @ako je ostalo
neprodato oko 1JJJ primeraka kalendara za 1=3A" godinu, koji su se
vukli po skladitima tamparije Y.9dejdeaY
3=2
" 0prkos prilivu
kalendara iz $umunije, kalendar Y.9dejdeaY e ostati najomiljenije
tivo rumunskom seljaku kod nas u meuratnom periodu" Pored
urednika, koji najee ima i najvei broj napisanih tekstova, u
kalendaru sarauju i drugi intelektualci, pre svega uitelji i svetenici"
Poseban znaaj su imali prilozi o kulturnom ivotu $umuna u
jugoslovenskom Banatu, zatim prilozi o 'rumunima iz +akedonije,
iji je osnovni cilj bio jaanje kod italaca svesti o jedinstvu
rumunskog naroda, u vreme kada su velikonacionalni projekti bili
prisutni kod mnogih evropskih naroda" Y.9dejdeaY i njen kalendar su
bili nacionalistiki listovi, ali je lojalnost prema jugoslovenskoj dravi
i dinastiji bila prisutna sve do raspada /raljevine (ugoslavije, kada e
se urednitvo Y.9dejdeaY pribliiti novim okupacionim vlastima" ,a
prestankom izlaenja lista Y.9dejdeaY 71=AA";, i njen kalendar e
doiveti istu sudbinu"
'psolvent medicine, (osi& *renciju, rodom iz 0zdina, sastavio je
prvi rumunsko%srpski renik kod nas, objavljen 1=3E" godine" Prvi
srpsko%rumunski renik u $umuniji sastavio je svetenik +ilan
.ikoli, paroh u /et&elju, objavljen u @emivaru 1=3>" godine" ?vaj
renik je imao 12"JJJ rei" (osi& *renciju je sastavio rumunsko%srpski
renik od EJJ stranica doprinevi na taj nain rumunsko%srpskom
zbliavanju i na polju kulture" 0vodni deo renika je napisao pro&esor
3=2
2alendarul Y.9dejdeaY pe anul 1=3>, >3"
1DE
Rivojin Qorevi, predsednik (ugoslovensko%rumunskog drutva"
$enik je tampan u @emivaru, u tampariji Y!ojnaY i bio je toplo
primljen meu italakom publikom
3=3
"
1z oblasti narodne knjievnosti objavljena je takoe samo jedna
knjiga" $adi se o zbirci Y.arodne pesme iz jugoslovenskog BanataY,
koja se pojavila 1=3=" godine u ,ibiu, a sastavili su je kulturni
entuzijasti $oman /ristea iz <logonja i @rajan +argitian iz
Banatskog .ovog ,ela" /njiga je objavljena u .arodnoj biblioteci
Y'streY iz ,ibiua pod brojem 2>D, na 32 stranice" #birka sadri ukupno
C> narodnih pesama" 1z predgovora se moe videti da su sastavljai
poslali vei broj narodnih pesama, ali da je urednitvo biblioteke
izvrilo selekciju" 'utori ne daju imena in&ormatora, nego su nam
poznata samo mesta iz kojih potiu ove pesmeG Banatsko .ovo ,elo
71J;, -ladimirovac 73;, ?va 72;, <logonj 72;, 0zdin 71; i ,e&kerin 71;,
dok je jedna pesma iz Hrdelja
3=A
"
.ajzad, pomenuemo i neka dela iji su autori znatno dopineli
kulturnom razvoju $umuna u jugoslovenskom Banatu, kao graani
/raljevine ,F,, ali koji su napustili zemlju i preselili se u $umuniju"
@u emo govoriti samo o onoj izdavakoj delatnosti koja se
neposredno odnosi na jugoslovenski Banat" @ako je Petru Bizerea,
bivi uitelj u /utilju i urednik prvog lista na rumunskom jeziku kod
nas, koji je inae emigrirao u $umuniju 1=1=" godine, objavio 1=2D"
godine u biblioteci Y2unoPtin8e &olositoareY 7/orisna znanja;, serija 2,
broj 31, a u izdanju Y2artea rom:neasc9Y 7$umunska knjiga; iz
Bukureta, brouru pod naslovom Y$om:nii din Banatul iugoslavY
7$umuni u jugoslovenskom Banatu;" /njiga je napisana pod strunim
nadzorom univerzitetskog pro&esora 1",imioneskua" 0 to vreme je
3=3
Biruin8a, br" A od 2=" januara 1=3=, 2"
3=A
$adu *lora, *olclor literar b9n98ean, Panevo 1=D>, 1JD%1JC"
1DD
Petru Bizerea bio pro&esor gimnazije u !eti" ?bjavljena na 32 stranice,
knjiga se bavi raznovrsnim problemima rumunske manjine u
jugoslovenskom Banatu, a ima sledea poglavljaG <eogra&ski poloaj
jugoslovenskog Banata, ,tanovnitvo jugoslovenskog Banata, <radovi
i sela" !elo je napisano u duhu velikorumunske ideje, koja je bila
prisutna meu delom rumunskih intelektualaca, meu kojima su se
nalazili i emigranti iz /raljevine ,F," 0 radu ima dosta tendencioznih
podataka, koji imaju pre svega za cilj da dokau da je Banat rumunska
teritorija" @ako se npr" kae da u jugoslovenskom Banatu ivi 1>J"JJJ
$umuna, to je oigledno preterano" @akoe je preuvelian broj
rumunskog stanovnitva u pojedinim mestima 7Bela 2rkva%CJJJ;, za
?reac se kae da je isto rumunsko naselje itd" 1pak, ovo delo ima
svoju vrednost, jer predstavlja prvi pokuaj jedne sinteze o $umunima
u jugoslovenskom Banatu, kojim su obuhvaena sva naselja sa
rumunskim stanovnitvom" !ragoceni su podaci o najstarijoj prolosti
tih naselja, o lokalnim uiteljima i svetenicima i sl"
1sto tako treba pomenuti i delatnost pisaca iz porodice 2incariju
iz -ladimirovca, autora vie pozorinih komada koji su se izvodili u
meuratnom periodu u skoro svim mestima Banata, a takoe i u
$umuniji" Prvi meu njima je .ikolae 2incariju, roen u Petrovom
,elu 7-ladimirovac; 1C>C" godine
3=>
" (edno vreme je radio kao pisar u
sreskom sudu u 'libunaru 7kraj K1K veka;, a od 1=J2" radi kao
optinski pisar u -ladimirovcu" 0rednik je prvog knjievnog asopisa
na rumunskom jeziku u ovom delu Banata % Y,teauaY, koji je izlazio u
Panevu 1=J1" .ajverovatnije je bio i urednik lista Y*amiliaY iz
-ladimirovca 1=1J" godine, potpisujui se pod pseudonimom Y!orinY"
Bio je sekretar pevakog drutva u -ladimirovcu i drugih udruenja u
ovom mestu, ali je najznaajniji kao pisac YnarodnihY pozorinih
3=>
+"+9ran, Petroviceni de alt9dat9, .ovi ,ad 1==E, =1%=3"
1DC
komada, bez vee umetnike vrednosti, ali izuzetno popularnih i
igranih po seoskim priredbama jo za vreme austrougarske vladavine,
a naroito u meuratnom periodu" -einu dela je objavio u izdavakoj
kui Y'leksandru 'nkaY u /luu, dok su mu neka dela objavljena i u
izdavakim kuama Y@odoranY u <erli i YBauY u Bugou" $egistrovali
smo 2E pozorinih komada iji je autor .ikolae 2incariju, mada je
mogue da taj broj nije konaan" .ikolae 2incariju je 1=22" napustio
rodni -ladimirovac i preao u $umuniju, u mesto Parto, gde je njegov
sin ,ever 2incariju radio kao optinski belenik" .jegove komedije su
meutim i dalje bile najpopularniji pozorini komadi kod rumunskog
seljaka kod nas i u sledeim decenijama"
!rugi pisac iz iste porodice bio je 'leksandru 2incariju, roen
1CCJ" u -ladimirovcu" Posle zavrene gimnazije u Panevu, radi kao
pisar u panevakoj optini, zatin u ?vi, pa u ,ibiu, a od 1=1=" ivi u
@emivaru, gde ostaje do smrti 1=3A" godine
3=E
" Bio je uesnik velike
narodne skuptine u 'lba (uliji 1"decembra 1=1C,
3=D
na kojoj je
proglaeno ujedinjenje rumunskih pokrajina iz 'ustro%0garske sa
/realjevinom $umunijom" ?bjavio je na desetine lanaka, novela,
epigrama, pozorinih komada, prevoda, u velikom broju publikacija na
rumunskom jeziku u bivoj 'ustrougarskojG Y$om:nulY iz 'rada,
YBuptaY iz Budimpete, YOara noastr9Y iz ,ibiua, Y*amiliaY iz ?radee,
u kojima analizira mentalitet rumunskog seljaka u prvim decenijama
KK veka" .eka dela su mu objavljena pod pseudonimom ,andu
Pipirig" 'leksandru 2incariju je meutim najpoznatiji po svojim
YnarodnimY pozorinim komadima, kao to suG Y'Pa a &ost s9 &ieY
7@ako je moralo biti;, Y,&:rPitul duPm9nieiY 7/raj neprijateljstva;, Y.u
vrea s9 se m9riteY 7.ee da se uda;, YHsecutorulY 71zvritelj;, Y,oacra
domnului pro&esorY 7@ata gospodina pro&esora;, Y.egustorii noPtriY
3=E
+"+9ran, nav"delo, CD%C="
3=D
-"+"#aberca, $om:nii din Banatul iugoslav Pi marea unire, E="
1D=
7.ai trgovci;, bajka Y@randa&irulY 7$ua;" 1 ovaj pisac je objavio
veinu dela u izdavakoj kui Y'leksandru 'nka Y u /luu" .jegovi
pozorini komadi su bili popularni po banatskim selima, naroito u
periodu izmeu dva svetska rata, tako da su esto igrani na seoskim
priredbama" 1ako je jo u mladosti napustio rodno mesto, 'leksandru
2incariju e u svojim delima biti inspirisan nainom ivota,
razmiljanja i ponaanja seljaka iz svog zaviaja" .jegova dela su
takoe prikazivana i na pozorinim scenama po $umuniji
3=C
"
'ktivnost slinu piscima iz porodice 2incariju imao je i (on .ice
,ekoan, roen 1=JJ" u -elikom @orku
3==
" #avrio je gimnaziju
Y/oriolan BredianuY u Bugou, a vie godina je iveo u @emivaru,
gde je poeo publicistiku i knjievnu delatnost" ,arauje u
temivarskoj tampi sa prilozima iz kulture i putopisima, zatim i u
vrakom nedeljniku Y.9dejdeaY, gde je objavio oko 1JJ priloga
7polemike, epigrame, pesme, kratku prozu, kratke skeeve;" Poeo je
da pie jo 1=22" godine" -eliki deo priloga je objavio pod
pseudonimom Qinu Papalape
AJJ
" /asnije sarauje i u listu YBiruin8aY"
1zdavaku delatnost zapoinje 1=2D" godine, kada mu Y2artea
$om:neasc9Y iz @emivara objavljuje pozorini komad Y!ivor8ulY
7$azvod;" 1sta izdavaka kua mu objavljuje jo i sledee pozorine
komadeG Y2apriciulY 7/apric;, Y<hi89 p9curarulY 7<ice obanin;,
YOiganul la tele&onY 72iganin na tele&onu; i druge" (edan ske mu
objavljuje i izdavaka kua Y'leksandru 'nkaY iz /lua, dok je veina
njegovih radova ostala u rukopisu" ,vi pozorini komadi su mu
objavljeni pojedinano, na hartiji loeg kvaliteta i na malom broju
stranica 7E%2J;" .eka dela objavljuje i u Bugou" !o 1=3=" je objavio
3=C
1"2riPan, 0n secol de c:ntare muncitoreasc9 la $ePi8a, 12D"
3==
2"$oPu, Be[iconul""", 2DE%2DD"
AJJ
1",toic, (on .ica ,ekoan % Pesnik koji je pisao banatskim govorom, $adovi
simpozijuma Y(ugoslovenski Banat % istorijska i kulturna prolostY, .ovi ,ad 1==D, 3>C%
3EJ"
1CJ
1= pozorinih komada
AJ1
, kao i vei broj monologa i dijaloga" #a svoju
publicistiku delatnost je bio tri puta nagraivanG 1".agrada nedeljnika
Y.9dejdeaY 7u knjigama;I 2".agrada L(akob +ajoreanuY, u vrednosti
od 1JJJ leja, koju mu je dodelio list Y*oaia noastr9Y 7.a list; iz /lua
1=31" godineI 3".agrada asopisa Y*runceaY iz @emivara, za prozni
tekst Y+ozakY, 1=3D" godine" ?d neobjavljenih radova, najznaajnija
mu je zbirka od 33 anegdote i aljivih stihova u banatskom nareju,
koja podseaju na dela poznatog pesnika na narodnom jeziku -iktora
-lada !elamarine" Posedovao je linu biblioteku od 1JJJ knijga, koje
je pozajmljivao graanima -elikog i +alog @orka" /ao i kod .ikolaja
i 'leksandra 2incarijua, i dela (ona .ice ,ekoana su se prikazivala na
seoskim priredbama, poto su takvi Ynarodni komadiY bili
najpristupaniji mentalitetu ruralnog stanovnitva" 1pak, dela ,ekoana
nisu dostigla popularnost pozorinih komada .ikolaja 2incarijua
AJ2
"
0mro je 1=3=" godine"
Poseban vid izdavake delatnosti predstavlja izdavanje kolskih
udbenika" ,am broj objavljenih udbenika na rumunskom jeziku u
periodu izmeu dva rata jo nije de&initivno odreen, kao to nije
dublje analizirana ni njihova pedagoka, nacionalna i kulturna
vrednost
AJ3
" 4kolske udbenike su sastavljali nai autori, pre svega iz
redova uitelja, dok jedan broj udbenika predstavlja samo prevode sa
srpskog jezika, ili adaptaciju dela iz $umunije uslovima nastave na
rumunskom jeziku u jugoslovenskom Banatu"
Prvi udbenik na rumunskom jeziku na ovim prostorima pojavio
se jo 1=JJ" $e je o Y!eijoj knjiziY 72artea copiilor; za drugi razred
osnovne kole, koju je napisao uitelj ,te&an 'leksandru iz +alog
AJ1
Biruin8a,br"= od >" marta 1=3=, 3"
AJ2
$"*lora, 1on .i89 ,ecoPan 71=JJ%1=3=;, 2ontribu8ii"""1-, EJ%E1"
AJ3
@",p9riosu, _nv989m:ntul rom:nesc Un Banatul iugoslav Un secolul KK, A="
1C1
,redita kod -rca" 1sti autor je 1=J2" godine objavio i Y1lustrovani
bukvarY 7Y1%a carte a copiilor sau 'bcdarul ilustrat pentru clasa 1%a
primar9Y;" Bukvar je odobren od strane eparhijskog konzistorija u
/aransebeu 7br">ADE;, a objavljen je u izdavakoj kui F"#ender u
Braovu" 0 periodu izmeu dva rata, u poetku su se udbenici na
rumunskom jeziku tampali u tampariji Y.apredakY u Panevu, koja
je bila adaptirana i za tampanje tekstova na rumunskom jeziku, dok su
kasnije udbenici tampani u -rcu, u tampariji lista Y.9dejdeaY, koja
je nabavljena 1=32" godine"
Prvi udbenik objavljen na rumunskom jeziku kod nas u periodu
izmeu dva rata bio je bukvar za prvi razred tampan 1=23" u Panevu,
pod naslovom Y'becedarul pentru elevii clasei 1 a Pcoalei primareY,
sastavljen u $umuniji, od grupe autora, ija imena navodimoG (osi&
+oldovan, .ikolae Bokaju, (uliju <ro&oreanu i Petru -anku,
prilagoen nastavi na rumunskom jeziku u /raljevini ,F, od strane
$omulusa $omana, u to vreme uitelja u Beloj 2rkvi" $adi se o knjizi
manjeg &ormata, na D= strana, sa sledeom strukturomG prvih E strana
obuhvata osnove itanja, neophodnih za uvoenje uenika u
poznavanje itanja i pisanja" ?d devete stranice poinje prikazivanje
slova" 0 zadnjem delu bukvar obuhvata vie pesmica, kao i pesmice u
prozi 7ukupno 2D;, napisanih pisanim i tampanim slovima" ,koro
svaki od ovih tekstova prati po jedna ilustracija"
!rugo izdanje ovog bukvara je objavljeno 1=2>" godine,
identino prvom izdanju, osim nekoliko manjih izmena u spoljnom
&ormatu"
0 Panevu je 1=2A" objavljena itanka za 111 i 1- razred,
sastavljena od grupe autora, zatim udbenik geogra&ije za 111 i 1-
razred, koji je sastavio $omulus $oman, a godinu dana kasnije izlazi
1C2
iz tampe u prevodu $omulusa $omana Y1storija ,F, za 1-,- i -1
razredY autora +ilana $abrenovia
AJA
"
Pored $omulusa $omana, kao autori udbenika na rumunskom
jeziku u ovom periodu istiu se i uitelji ,avu .ikolajevi iz
+ramorka i Petru Bela iz /ovina" ,avu .ikolajevi je roen 1CC=" u
,trai" #avrio je uiteljsku kolu u @emivaru 1=J=" godine" $adi kao
uitelj u .ikolincima, a zatim u +ramorku, kao i u ,eleuu
AJ>
" 'utor je
jednog Bukvara, zajedno sa Petru Belom, zatim itanke za 11 razred,
ponovo u saradnji sa Petrom Belom 73" izdanje 1=3A" godine;, kao i
itanke za 111 i 1- razred" Petru Bela 7roen 1C=A";, pored ponenute
saradnje sa ,avu .ikolaeviem sastavio je i 'ritmetiku za 111 razred,
kao i udbenik iz prirodnih nauka, takoe za 111 razred" 'utor
obavetava javnost o izlasku svog udbenika iz 'ritmetike za 111
razred, koji se moe poruiti u tampariji Y.apredakM u Panevu, po
ceni od osam dinara
AJE
" 0dbenik je sastavljen na osnovu nastavnog
programa, sa puno praktinih zadataka iz ivota"
Nitanka za 11 razred osnovne kole, iji su autori ,".ikolaevi i P"
Bela, imala je D2 stranice, srednjeg &ormata" Nitanka sadri =3 teksta iz
knjievnosti i to D3 u prozi i 2J u stihovima" +eu proznim tekstovima
ubaene su etiri grupe zagonetki" .a osnovu tekstova se ne moe
videti koji su od njih preuzeti od drugih autora, a koji su originalna
dela autora itanki" Nitanka sadri AJ ilustracija, koje idu uz tekstove,
prikazujui ivot ivotinja i biljaka, prizore iz porodinog ivota i
razne ljudske delatnosti" 'utori tee da prenesu znanja o porodici,
godinjim dobima, selu, ivotinjama, prirodnim &enomenima, kao i o
ponaanju u koli, linoj higijeni, odnosima u porodici, radu, nainu
ishrane itd" Prisutno je i dosta tekstova sa religioznim sadrajem" 1ako
AJA
<"Popi, $umuni u jugoslovenskom Banatu, 1AD"
AJ>
'"Bojin, ,avu .ikolaevici % _nv989tor Pi autor de manuale, u ?ameni de seam9 ai
Banatului % 'ctele simpozionului, @emivar%0zdin 1===, 1J="
AJE
<"Popi, $om:nii din Banatul s:rbesc, 232"
1C3
ova itanka, kao i ostale koje su izdali pomenuti autori, ima dosta
nedostataka, treba imati u vidu uslove u kojima su one objavljene, u
kojima vlasti nisu dozvoljavale potpuno slobodan razvoj kolstva kod
jedne nacionalne manjine, to e biti delimino prevazieno tek
dolaskom kontraktualnih uitelja iz $umunije, nakon potpisivanja
/onvencije o ureenju manjinskih kola" Bukvar i itanke za 11, 111, i
1- razred su se i dalje koristile, iako je ,avu .ikolaevi jo 2=" januara
1=3E" zatraio od vlasti autorizaciju za tampanje novog udbenika
AJD
"
'utor je svestan nedostataka kojih ima u svim udbenicima i moli
svoje kolege da se sami snalaze u prevazilaenju ovih tekoa"
0itelj <urije 0rsulesku je autor vie kolskih udbenika, i to G
Y2artea PcolaruluiG gramatic9 Pi compunere pentru clasa a 111%a primar9
a Pcoalelor minoritare rom:ne de stat din 1ugoslaviaY 7 Qaka knjigaG
<ramatika i ,astav za 111 razred osnovnih rumunskih manjinskih
dravnih kola u (ugoslaviji; objavljene 1=3C" godine" ?vaj udbenik
ja zasnovan na principima aktivne pedagogije, stimuliui nezavisnost
i uenikovo angaovanje u intelektualnom radu
AJC
" 0itelj <urije
0rsulesku se bavio i publicistikom, saraujui u publikacijama kakve
su Y*runceaY, Y.9dejdeaY itd"
(o jedan uitelj je poznat kao autor udbenika" @o je /orneliju
+ata, roen 1=1A" u -ojvodincima" .apisao je 'ritmetiku i
<eometriju za 111 i 1- razred, koje su izale iz tampe 1=3=" godine"
,araivao je u listu Y.9dejdeaY" ?n je prvi dao inicijativu za
elaboraciju jedne monogra&ije $umuna iz ovih krajeva i objavio jedan
projekat takve monogra&ije sa &ormulisanim tezama" ?vi planovi se,
meutim, nisu realizovali" 0 periodu 1=3E%1=AA" /orneliju +ata je bio
AJD
*oaia Poporului $om:n, br"23 od 13" septembra 1=3E, A"
AJC
<"Popi, $om:nii din Banatul s:rbesc, 2A2"
1CA
zaposlen u ambasadi $umunije u Beogradu, u komisiji za kolske
poslove
AJ=
"

? knjievnom stvaralatvu $umuna u Banatu izmeu dva rata
bilo je ve rei u prethodnim redovima, imajui u vidu da su
najznaajniji predstavnici rumunske publicistike kod nas u stvari bili i
najznaajniji knjievni stvaraoci rumunske nacionalne manjine"
$omulusa $omana smo prikazali kao publicistu, pesnika, dramaturga,
autora udbenika i prevodioca, pa ga s pravom moemo smatrati
jednim od najznaajnijih knjievnih stvaralaca u ovom periodu, mada
se njegovo delo ne moe svrstati u vrhove ni rumunske, a ni
jugoslovenske knjievnosti" 1sti je sluaj i sa piscima ve pomenutih
Ynarodnih pozorinih komadaY % .ikolajem i 'leksandrom
2incarijuom i (onom .ice ,ekoanom, ija su dela prilagoena ukusu
i kulturnom nivou ruralne populacije" .eki stvaraoci su objavili svoja
knjievna dela po rumunskim publikacijama kod nas, a ponekad i u
$umuniji" .eka imena, poput -ikentija 'vrama, -iorela Broteana,
.ikolaja Brnje ili @eodora *rencijua, vredi pomenuti, poto su u
poeziji uinili neto vie od drugih, bar to se tie originalnosti
njihovih dela, koja nedostaje kod veine drugih pesnika" ,lino je i sa
uiteljima%pesnicima, kao to su +ihaj 'vramesku, @eodor 4andru i
'urel @ri&u"
#a .ikolaja Brnju iz 'libunara se govorilo da je veliki pesniki
talenat" ?bjavio je pesme u nedeljniku i kalendaru Y.9dejdeaY, u
knjievno%umetnikom asopisu YBucea&9rulY iz @emivara, a
verovatno i u drugim publikacijama" .jegov talenat, meutim, nije
mogao doi do izraaja, jer je umro vrlo mlad, 1=3A" godine" .jegova
poezija ima izrazito nacionalni karakter" Pomenuemo dve njegove
AJ=
isto, 22="
1C>
uspenije pesmeG YPl:nsul na8iuniiY 7Pla nacije;
A1J
i Y,tro&e rom:nePtiY
7$umunske stro&e;
A11
" -rlo mlad je umro i pesnik -iorel Brotean iz
,eleua 71=13%1=3J";" Pisao je stihove i prozu jo od 1D" godine, u
narodnom stilu 7pesma Y$om:nul b9n98ean Y % Banatski $umun;, ali i
pod uticajem klasika rumunske knjievnosti -" 'leksandrija 7Y? doin9
b9n98an9Y% (edna banatska dojna;" Pisao je prozuG YFo8iiY 7Bopovi;,
Y? zi de &ericireY 7(edan srean dan;
A12
" 1ste godine kada je napisao
svoja najuspenija dela je meutim i umro, u sedamnaestoj godini
ivota
A13
" !ostojan predstavnik rumunske publicistike i knjievnosti
bio je i @eodor '" *renciju, rodom iz 0zdina 71=12%1=DC";" ?n je
zavrio bogosloviju u 'radu i tokom studiranja se poeo baviti i
publicistikom, a bio je i saradnik mnogih publikacija u $umuniji
A1A
"
,araivao je u listu YHcoulY iz 'rada 71=32%1=AJ";, zatim u listovima
Y2urentulY, Y-estulY, Y_nnoireaY, Y<azeta ?rPoveiY, Y-iitorulY, a kod
nas u nedeljniku i u kalendaru Y.9dejdeaY, a od 1=3E" i u Y*oaia
poporului rom:nY" ,araivao je i u drugim knjievnim asopisima tog
vremena" 1ako je puno pisao, najvei deo njegovih stihova je ostao u
rukopisu" .jegova ljubavna poezija dokazuje da je autor pokuavao da
se, u jednoj klasicistikoj &ormi izraavanja, na tradicionalistiki nain,
bavi poznatim lirskim temamaG nostalgija za rodnim krajem, aljenje
zbog prolaznosti ivota, razmiljanja o ljubavi, ivotu i smrti, o
ljudskoj srei" Prvu pesmu je napisao jo kao uenik, pod naslovom
Y.octurnaY, a objavljena je 1=2C" u bukuretanskom asopisu
A1J
.9dejdea, br"2J od 12" juna 1=32, 3"
A11
Bucea&9rul, @imiPoara, br"1, januar 1=3E, A=I 2alendarul Y.9dejdeaY pe anul 1=3E"
A12
*eljton Y? zi de &ericireY je objavljen posle autorove smrti sa potrebnim lektorskim
intervencijama 'urela 0roa
A13
'"Bojin, ,eleuP % 0n secol de activitate cultural9, 1>3"
A1A
@r9il9 ,p9riosu, @eodor '" *ren8iu % preot, publicist, poet, redactor, u Y?ameni de
seam9 ai 0zdinuluiY, @emivar 1==C, AD"
1CE
Y2rizantemaY" Pre svega je ostao poznat po svom kritikom duhu, koji
je sudio sa strogou, ali objektivno i bez preterivanja, pre svega o
problemima koji su u to vreme bili jako aktuelni, a to su problemi
kolstva i crkve, naroito posle potpisivanja konvencije o ureenju
kola i crkava izmeu rumunske i jugoslovenske drave" Poetkom
1=A1" postaje urednik lista Y<raiul str9moPescY" @eodor *renciju je bio
svetenik u (ankov +ostu"
+eu ovim YsitnimY knjievnicima, ljubiteljima pisane rei, ali
koji se nisu uzdigli do viih stepenica knjievnog stvaralatva,
pomenuemo i ime @eodora Nipua iz -elikog @orka
A1>
, koji je
debitovao u nedeljniku Y.9dejdeaY pesmom YPlugarii @oraculuiY
7@oraki orai; 1=2=" godine, bez neke vee knjievne vrednosti, a pod
uticajem narodne knjievnosti" #naajniji je njegov dnevnik, napisan u
dve velike sveske, a neobjavljen, koji obuhvata period 1=2>%1=A1"
godine" ,araivao je u listu Y.9dejdeaY u periodu od 1=2=%1=A1, gde
je objavio lanke, in&ormacije i pesme, od kojih neke pod uticajem
&olklora" $adio je kao inovnik u optini @orak" Bio je i saradnik
Y'lmanahul BanatuluiY iz @emivara 71=3J%1=33";" 0 nedeljniku
Y.9dejdeaY su u stvari objavljivali svoja dela skoro svi oni koji su se
manje ili vie uspeno bavili knjievnou na rumunskom jeziku u
jugoslovenskom Banatu" ? doprinosu emancipovanih seljaka, ije delo
ipak pripada drugoj vrsti knjievnosti % onoj na narodnom jeziku, bie
rei na drugom mestu" +eu saradnicima lista Y.9dejdeaY bilo je i
dosta uitelja, koji su ipak bili spremniji da napiu neko vrednije
knjievno delo" @ako je u nedeljniku Y.9dejdeaY objavio pesme uitelj
.ikolae Bau
A1E
, poreklom iz ,v"+ihajla a zaposlen u ,eleuu" +eu
njegovim pesmama istiu seG Y!oina doluluiY i Y'dio ,eleuPY"
A1>
@eodor 1" 2ipu % un &iu de seam9 al @oracului, ?ameni de seama al Banatului,
$adovi simpozijuma, 0zdin 1===, 11>"
A1E
'"Bojin, ,eleuP""",1>3"
1CD
.eposredno pre izbijanja !rugog svetskog rata, a i u toku samog
rata, pisao je prozu uitelj (on ,amoila, roen 1=1=" .jegovo prvo
znaajnije delo, YBa c9par9Y 7.a veridbi;, objavio je u kalendaru
Y.9dejdeaY, u vreme kada je bio uenik - razreda uiteljske kole
Y'ndrej 4agunaY u ,ibiu" /asnije je postavljen za uitelja u rodnom
,eleuu" 0 to vreme pie pozorini komad Y!reptateaY 7Pravda; u dva
ina" 0 tadanjoj tampi objavio je preko 1>J priloga" 0 rukopisu su
mu ostala dva romanaG Y#buciumiY 7Potresi; i Y,c:nteieriY
7-arnienja;, kao i M+onogra&ia ,:nnicolaul +areY"
?dreenu knjievno%publicistiku delatnost imao je i (on
P".egru%Balan, roen 1=J=" u -elikom @orku" /ao student prava u
Bukuretu u periodu 1=2=%1=33" saraivao je u bukuretanskoj i
provincijskoj tampi, u cilju osiguravanja sredstava za ivot
A1D
" +eu
najznaajnijim rumunskim piscima u jugoslovenskom Banatu izmeu
dva rata istie se i -ikentije 'vram iz +alog @orka, znaajan kulturni
radnik, zasluan za osnivanje narodnog orkestra YBiraY iz ovog mesta"
?bjavljuje stihove u nedeljniku Y.9dejdeaY u periodu 1=2C%1=3J,
1=3>, 1=3D, a od 1=2C" je i lan urednitva ovog lista" Pored poezije,
objavljuje i epigrame i humoristiku prozu" ,arauje i u 6'lmanahul
Banatului6 iz @emivara, u periodu 1=3J%1=33
A1C
" ?stavio je iza sebe i
vei broj neobjavljenih pesama
A1=
"
.ajzad, govorei o knjievnosti na rumunskom jeziku u periodu
izmeu dva rata, svakako treba napomenuti da su veliko osveenje u
njenom razvoju predstavljali kontraktualni uitelji iz $umunije, koji su
na osnovu kolske konvencije o ureenju manjinskih kola dobili
A1D
Pavel P"*ilip, (uristul tor9cean 1on P".egru%B9lan, u Y?ameni de seam9 ai Banatului,
0zdin 1==C, 12A"
A1C
Beksikon pisaca (ugoslavije, .ovi ,ad 1=D2, 111"
A1=
Prvu i jedinu zbirku pesama -ikentija 'vrama objavio je
Y@ibiscusY iz 0zdina 1==E" godine
1CC
radna mesta u kolama sa nastavom na rumunskom jeziku u
jugoslovenskom Banatu, poevi sa 1=3>" godinom" Pored pedagoko%
prosvetnog rada, oni su se isticali i kao znaajni kulturni radnici %
animatori kulturnih aktivnosti, ali neki od njih i kao knjievnici, koji
e dobiti vano mesto u rumunskoj knjievnosti u jugoslovenskom
Banatu" +eu njima se istiu dva vana imena % +ihaj 'vramesku i
@eodor 4andru"
'vramesku je roen 1=1A" u mestu *elnak pored @emivara"
0iteljsku kolu je zavrio u 'radu" !oao je kod nas jo 1=3>" Prvo je
radio kao kontraktualni uitelj u Hki, gde se isticao prvenstveno kao
horovoa, a od 1=3C" radi kao uitelj u -ladimirovcu, gde e ostati sve
do 1=AE" godine, kada prelazi u urednitvo YBibertateaY u -rcu" 1 u
-ladimirovcu se u kulturnom ivotu isticao prvenstveno kao horovoa,
a naroito za vreme rata kada je osnovao izuzetno jak hor" +eutim, na
ovom mestu nas zanima njegova knjievno%publicistika delatnost u
periodu od njegovog dolaska kod nas pa do 1=A1" godine
A2J
"
'vramesku je u ovom periodu objavio preteno poeziju, u knjievno%
umetnikom asopisu YBucea&9rulY iz @emivara, kao i u drugim
publikacijama u $umuniji, a kod nas u listovima Y.9dejdeaY i Y*oaia
poporului rom:nY
A21
" Prve stihove je objavio jo pre dolaska u
(ugoslaviju, 1=3A" godine, u asopisul YFotarulY iz 'rada" @ema
njegove poezije u ovom periodu je uglavnom priroda i seoska idila"
@ako je u asopisu YBucea&9rulY % poevi sa 1=3>" godinom objavio
pesme kao to su Y1arnaY 7#ima;, Y*ulgiY 7Pahulje;, Y-:nt de toamn9Y
7(esenji vetar;, Y'junY 7Badnje vee; itd" 0 Y*oaia poporului rom:nY je
objavio kratke pesme, poput Y0PurareY 7?lakanje;, Y2hin Pi rug9Y
A2J
+"'vramescu, ?pere alese 1%11, Bibertatea, Panevo 1=CE%1=CD" Predgovor $adu *lore"
0 sabranim delima +ihaja 'vrameskua u dve knjige, kao i u drugim antologijama
rumunske knjievnosti u jugoslovenskom Banatu, objavljena su samo njegova dela iz
posleratnog perioda" Poto je svoja knjievna dela objavio mnogo ranije, s pravom ga
moemo svrstati i u nae meuratne knjievnike
A21
*oaia poporului rom:n, br"> od 1J" maja 1=3E, 2" I br"E od 1D" maja 1=3E, 3" itd
1C=
7+uka i molitva; itd" +ihaj 'vramesku je umro u Panevu
1=C1"godine"
Bogatu knjievnu delatnost imao je i kontraktualni uitelj @eodor
4andru, roen 1=12" u ,eleuu pored 'rada" #avrio je uiteljsku kolu
u 'radu" (o u toku kolovanja se isticao knjievnom delatnou, tako
da je postao predsednik akog knjievnog drutva Y'vram ,adeanuY
iz 'rada
A22
" ,ekretar ovog drutva bio je +ihaj 'vramesku" 4andru je
prvu pesmu objavio u listu YWtireaY iz 'rada 1=3>" godine, da bi zatim
saraivao i u asopisu Y,entinelaY" 0 listu YWtireaY objavljuje YPisma iz
(ugoslavijeY 7Y,crisori din 1ugoslaviaY;, kao i seriju putopisa pod
nazivom Y(ugoslavija viena kroz gradoveY 7Y1ugoslavia v9zut9 prin
oraPeY;" 1ste godine postaje kontraktualni uitelj u ,eleuu kod
'libunara
A23
, gde e ostati do 1=AA" godine" 0 ,eleuu je aktivno
uestvovao u kulturnom ivotu 7hor, &an&ara, &olklorna sekcija;"
Publicistiko%knjievnu delatnost nastavlja i dalje, saraujui u listu
Y.9dejdeaY, gde objavljuje kulturne hronike, pesme, epigrame,
najveim delom pod pseudonimom Y@he 4an !uY" Pokuaj saradnje sa
protivnikim listom Y*oaia poporului rom:nY nije uspeo" .aime, iako
je 4andru slao materijale ovom listu, urednitvo je odbilo da mu to
objavi, poto je ovaj bio lojalan saradnik lista Y.9dejdeaY u jeku
najotrije borbe izmeu dva lista" @eodor 4andru e nastaviti bogatu
knjievno%publicistiku delatnost i posle rata" 0mro je 1==3" u -rcu"
,linu knjievno%publicistiku delatnost imao je i 'urel @ri&u,
roen u 'libunaru 1=1A" Pohaao je uiteljsku kolu u @urnu ,everinu,
@rgu Riu i @emivaru" .a poetku karijere radio je nekoliko godina
kao pedagog u $umunskom internatu u -rcu, a jedno vreme i kao
uitelj kod 2incara u +akedoniji" Posle rata radi kao uitelj, a zatim
A22
,"!r9gu8a,@eodor Wandru % Patru decenii cu pana Un m:n9, 'nalele ,"B"$" E, #renjanin
1=D>, AJ"
A23
'"Bojin, ,eleuP % 0n secol de activitate cultural9, EA"
1=J
postaje urednik .1P YBibertateaY" Prve stihove objavljuje u listu
Y.9dejdeaY 1=3>" godine, a zatim sarauje u Y*oaia poporului rom:nY,
gde objavljuje vei broj pesama i druge tekstove, a jedno vreme je i
zamenik urednika ovog lista" 0 Y*oaia poporului rom:nY objavljuje
ljubavne pesme Y-inoY 7!oi;
A2A
, Y2ad &runzele pentru tine, ,icoY
7Bie pada zbog tebe, ,iko;
A2>
, Y@oamnaY 7(esen;
A2E
, Y,crisoareY
7Pismo;
A2D
itd" 0 vreme dok je radio kao pedagog u rumunskom
internatu u -rcu, osnovao je knjievno udruenje Y(unimea b9n98an9Y
7Banatska omladina;, koja je okupljala mlade knjievne talente, od
kojih e veina da se istaknu tek posle rata" 0mro je u -rcu 1==3"
godine
A2C
"
(edan od najtalentovaniji pisaca u meuratnom periodu bio je i
Biviu Rijanu iz 'libunara" ,araivao je u listovima Y.9dejdeaY i
Y<raiul rom:nescY" ? njemu pie 1=3E" i bukuretanski asopis
Y2uget9torulY 7+islilac;, na ijem se elu nalazio poznati naunik
.ikolae (orga, koji pie da se u jugoslovenskom Banatu pojavio novi
pisac koji Ydaje lekcije iz jezika naim argezijancimaY
A2=
" .jegove
knjievne kvalitete ocenio je lino sam pro&esor (orga" 0 Y*oaia
poporului rom:nY pomenuemo njegovu pesmu Y.oapteY 7.o;
A3J
"
Postoji jo itava plejada ljubitelja pisane rei, koji su krae ili
due vreme, manje ili vie, pisali u tampi"0kratko emo se u sledeim
redovima osvrnuti na ivot i delo nekih od glavnih nosilaca rumunske
publicistike izmeu dva rata" -e pomenuti .ikolaj $oman roen je
A2A
*oaia poporului rom:n, br"23 od 13" septembra 1=3E"
A2>
isto, br"2D od 11" oktobra 1=3E, 3"
A2E
isto, br"2C od 1C" oktobra 1=3E, 3"
A2D
isto, br"3> od E" decembra 1=3E, 3"
A2C
2"$oPu, nav"delo, 3JC%31J"
A2=
+onogra&ia 'libunarului,13E"
A3J
*oaia poporului rom:n, br"2= od 2>" oktobra 1=3E, A"
1=1
1=JJ" u $itievu" Prvi je direktor i urednik, kao i lan inicijativnog
odbora i osniva nedeljnika Y.9dejdeaY 71=2D;" Bio je svetenik,
novinar i pesnik" 0 poetku je radio u vie redakcija u @emivaru,
?ravici, 'radu, ,ibiu" Bio je i direktor lista YBiruin8aY iz -rca 71=3C%
1=3=;"
(o jedan od urednika Y.9dejdeaY bio je i 'dam Bulik" $oen
1=JC" u 0zdinu, zavrio je @rgovaku akademiju u /luu" -raa se
1=3>" u -rac, gde postaje urednik lista Y.9dejdeaY" .iz godina
ureuje i /alendar Y.9dejdeaY, gde je autor velikog dela materijala"
0rednitvo Y.9dejdeaY e napustiti 1=AA" godine" 0mro je u -rcu
1=CE" godine"
0 $umuniji se publicistikom bavio i (on Bradea, roen 1=21" u
-ojvodincima" .ovinarstvom se bavio iz hobija, a po zanimanju je bio
kova" ,aradnik je publikacija iz ?ravice i $eice, a zatim i lan
urednitva tih listova"
(edan od osnivaa $umunske stranke i lista Y.9dejdeaY bio je i dr
,avu Butoarka, roen 1C>=" u !olovu" !iplomirao je politike nauke u
/luu 71CC>;, a doktorirao je &ilozo&iju" <odine 1=2D" postaje direktor
Y.9dejdeaY" ,araivao je u specijalizovanim asopisima iz /lua i
,ibiua" 0mro je 1=3J" godine u -rcu"
'leksandru Butoarka, jedno od najzvunijih imena rumunske
nacionalne zajednice u jugoslovenskom Banatu, roen je 1C=C" u
-rcu" !iplomirao je na pravnom &akultetu u /luu, gde je odbranio i
doktorsku tezu iz politikih nauka" 0 -rcu se bavio advokaturom, a u
periodu 1=3J%1=3>" je direktor lista Y .9dejdeaY" Bio je i predsednik
raznih kulturnih udruenja rumunske manjine, a 1=3>" je izabran i za
narodnog poslanika" 0mro je 1=CJ" u -rcu"
Bazar /rdu, roen 1=J1" u ,v"+ihajlu, bio je jedan od
najaktivnijih rumunskih publicista izmeu dva rata" #avrio je
1=2
teologiju u /aransebeu 1=2>" godine" $adio je kao svetenik u
,v"(ovanu 71=2>%1=2C";, zatim u +alom Ramu, !eliblatu i ?vi i
najzad u ,v"+ihajlu, gde je ostao do kraja ivota 71=D3";" (edan je od
osnivaa i rukovodilaca mnogih rumunskih udruenja, kao to su
0druenje rumunskih studenata u /raljevini ,F, 7osnovano 1=23";,
0druenje rumunskih horova i &an&ara 71=31;, 0druenje rumunskih
pravoslavnih svetenika 71=31";, kulturno udruenje Y'straY 71=3E";"
,aradnik je mnogobrojnih publikacija na rumunskom jeziku, naroito
nedeljnika Y.9dejdeaY" Posle razlaza sa Y.9dejde%omY, ureuje list
Y.ovo dobaY u Panevu 71=3>";, a jedno vreme i Y*oaia poporului
rom:nY iz -rca" ,araivao je i sa listovima iz @emivara, Bugoa i
,ibiua" 'utor je mnogobrojnih religioznih tekstova, jednog &eljtona o
poloaju kolonista iz naeg dela Banata u !obrudi 71=32";
431
, kao i
drugih tekstova"
Bogato iskustvo u publicistikoj delatnosti imao je i svetenik
-aleriju +agdu iz Hke" $oen je u (ankov +ostu 1CEA, a teologiju je
zavrio u 'radu" Punih est godina radi kao pro&esor u 'radu, a zatim
prelazi u Hku, gde radi kao svetenik" (edno vreme je bio urednik u
listu Y<azeta @ransilvanieiY, a zatim saradnik listova Y@ribunaY i
Y@elegra&ul rom:nY iz ,ibiua, YBumin9torulY iz @emivara i Y*amiliaY
iz ?radee" /ao svetenik u Hki, dugo godina sarauje u nedeljniku
Y.9dejdeaY" .apisao jeY +onogra&iju naselja HkaY
432
i Y+onogra&iju
kon&esionalne rumunske kole u HkiY
433
" Pisao je i o kulturnoj
aktivnosti $umuna u Banatu"
A31
.9dejdea, br"3A od 1C" septembra 1=32, 1%2"
A32
+onogra&ija Hke je objavljena u zborniku grae 2ontribu8ii"""-, #renjanin 1=D="
A33
?bjavljena u istom zborniku
1=3
3".'0N.?%1,@$'R1-'N/' !HB'@.?,@
0 ovoj oblasti, meuratni period nije doneo neka izuzetna dela
iji bi autori bili $umuni iz jugoslovenskog Banata" Budui znaajni
naunici i istraivai, kao to su !amaskin +iok, $adu *lora, <ligor
Popi i drugi, jo nisu stvorili neko znaajnije delo" !amaskin +iok,
roen 1=2J" u +arkovcu, postae tek posle rata poznat kao istoriar,
strunjak za rumunsku medievistiku" <ligor Popi, roen 1=1=" u
+alom @orku, radi krajem meuratnog perioda kao uitelj u svom
rodnom mestu" $adu *lora, roen 1=22" u Banatskom .ovom ,elu,
kasnije poznati lingvista, u ovom periodu se koluje u svom rodnom
mestu, zatim u gimnazijama u Panevu i -rcu" +ilan -anku, takoe
budui istoriar roen u ,trai 1=23, koluje se u ovom periodu u
rodnom mestu, da bi zatim pohaao gimnaziju u -rcu i Beogradu"
,vakako najznaajnije ime koje treba pomenuti na ovom mestu je
Hmil Petrovi, dijalektolog i lingvista svetskog glasa, kasniji lan
$umunske akademije nauka" $oen je u +alom @orku 1C==" #avrava
gimnaziju u Braovu, Preparandiju u ?radea +are, studira na
*ilolokom &akultetu u /luu od 1=1=, u prvoj generaciji studenata
koji su sluali nastavu na rumunskom jeziku na ovom univerzitetu, a
zatim u Parizu 71=2J%1=2E";, gde studira lingvistiku geogra&iju,
eksperimentalnu &onetiku i slavistiku" .a ,orboni pohaa /ole d
*rans 72ollege de *rance;, Hcole prati`ue des Fautes Htudes i Hcole
des Bangues ?rentales -ivantes, sluajui predavanja renomiranih
lingvista, kao to su '"+aillet, 1"<illieron, +"$o`ues i drugi
434
"Po
povratku u $umuniju, radi kao asistent u YBaboratoriji za
A3A
$adovi simpozijuma Y'kademik Hmil Petrovi, ivot i deloY, Beograd 1==E, 3D.
1=A
eksperimentalnu &onetikuY u okviru +uzeja rumunskog jezika,
postajui ubrzo i pro&esor i rukovodilac ove institucije" <odine 1=3J"
postaje doktor &ilologije, sa radom Y!e la nasalite en $oumainY" 0
periodu 1=3J%1=31" specijalizuje slavistiku na 0niverzitetu u ,o&iji,
saraujui sa bugarskim naunicima, kao to su B"+ileti,
,t"$omanski i ,t"+ladenov" #atim se vraa u /lu, gde radi kao
pro&esor na /atedri za slavistiku, a zatim postaje i e& /atedre za
slovenske jezike na 0niverzitetu u Bukuretu, kao i rektor 0niverziteta
u /luu" Posle rata e postati dopisni 71=A>";, a zatim i redovni lan
71=AC"; $umunske akademije nauka, kao i dopisni lan Bugarske
akademije nauka i umetnosti" ?snovao je i vodio vie naunih
asopisa, kao to su YBingvistika istraivanjaY 72ercet9ri de
lingvistic9; i Y$omanoslavicaY, a bio je i saradnik drugih naunih
asopisa" 0 svojim studijama bavio se problemima slavistike,
romanistike, dijalektologije, toponimike i &onetike, kao i problemima
istorije rumunskog jezika" .ajznaajniji je njegov doprinos u
realizaciji $umunskog lingvistikog atlasa 7'tlasul lingvistic rom:n;"
#a drugi deo ovog atlasa, Hmil Pretrovi je u periodu 1=1=%1=3C" vrio
lingvistika istraivanja u C> mesta, uz pomo jednog upitnika koji je
obuhvatao ACJJ pitanja koja su se odnosila na materijalnu civilizaciju
ruralne sredine" .a osnovu sprovedene ankete objavio je D zbirki
tekstualnih karata, A zbirke obojenih karata i jedan prilog !ijalektalnih
tekstova" .a osnovu $umunskog lingvistikog atlasa, Hmil Petrovi je
izvrio novu dijalektalnu podelu rumunskog jezika" 1straujui
uglavnom dijalektologiju, istoriju i &onetiku rumunskog jezika, u
svojim genetskim odnosima prema ostalim romanskim jezicima, kao i
prema jezicima susednih naroda, Petrovi je bio meu onim
lingvistima koji, okrenuti prema optoj lingvistici, neguju istovremeno
dve bliske discipline % romanistiku i slavistiku, pre svega njihove
1=>
zajednike crte, u okviru rumunsko%slovenskih lingvistikih odnosa"
.a teritoriji nae zemlje, Hmil Petrovi je izvrio istraivanja u
,v"+ihajlu u Banatu, kao i u mestu Rdrelo u istonoj ,rbiji 71=3D";, to
je i objavio u studiji Y.otele de &olclor de la rom:nii din valea +lavei
7,erbia;Y
435
" 0 svetu nauke, Hmil Petrovi je svakako najznaajnija
linost poreklom iz jugoslovenskog Banata" ,voji kontakti sa rodnim
mestom i sa zaviajem nisu meutim bili toliko esti i intenzivni, tako
da i njegov direktni uticaj na nauni i kulturni razvoj $umuna u
jugoslovenskom Banatu u periodu izmeu dva rata i nije bio toliko
prisutan"
-e smo pomenuli delo Y$om:nii din Banatul iugoslavY 7$umuni
u jugoslovenskom Banatu;, iji je autor Petru Bizerea, bivi uitelj u
/utilju, ali koji je 1=1=" preao u $umuniju" Bio je saradnik vie
novina i asopisa, a pored ve pomenutog dela, na ovom mestu je za
nas vano i njegovo delo Y1gnatie -uia, episcopul -:rPe8uluiY 71gnatije
-uja, vraki episkop;, poto se odnosi na biogra&iju jedne linosti
koja pripada ovom delu Banata" +eu 3= monogra&ija i biogra&ija
436
,
koje je napisao Petru Bizerea, takoe treba pomenuti kao dela koja se
odnose na $umune u jugoslovenskom Banatu i biogra&iju YPavel
1orgovici Br:ncoveanulY, kao i neobjavljenu Y+onogra&iju /utiljaY"
'utor je i mnogih dela iz oblasti didaktike, kao i kolskih udbenika, u
kojima sarauje, izmeu ostalih, i sa velikim knjievnikom 2ezarom
Petreskuom"
-e pomenuta Y+onogra&ija HkeY, iji je autor svetenik -aleriju
+agdu, predstavlja jedno od retkih dela koje se odnosi na prolost
jednog mesta sa rumunskim stanovnitvom u jugoslovenskom Banatu
izmeu dva rata" $ukopis sadri 12 stranica teksta, a napisan je 1=31"
godine, pod naslovom Y,curt9 monogra&ie a comunei HkaY 7/ratka
A3>
isto, >A%>>"
A3E
+"Bizerea, -",elejan, nav"delo, 13C%1AJ"
1=E
monogra&ija optine Hka;" $ad sadri kratke podatke o osnivanju
mesta, o kretanju stanovnitva raznih nacionalnosti kroz ovo mesto, o
rumunskoj koli i crkvi, kao i o crkvenom horu" 1ako kratko, ovo delo
je znaajno pre svega zbog toga to je jedno od retkih dela te vrste
napisanih u meuratnom periodu" 1sti autor, svetenik -aleriju +agdu,
napisao je jo jedno delo, koje je takoe objavljeno tek nedavno" $adi
se o Y/ratkoj monogra&iji pravoslavne rumunske kon&esionalne kole u
HkiY" ?vo delo u rukopisu obuhvata 2> stranica teksta" i u ovom
tekstu autor daje znaajne in&ormacije, ovoga puta o razvoju jedne
rumunske verske kole, koja je osnovana 1C21" godine" .ajvie panje
je posveeno uiteljima koji su radili u ovoj koli, odnosno
vremenskom intervalu koji su oni proveli u njoj" (edno poglavlje se
odnosi i na uiteljske plate, a poslednje poglavlje na samu nastavu i
udbenike koji su korieni u nastavi"
,linu istraivaku aktivnost imao je i svetenik (oan -"*arka iz
-elikog @orka" $oen je 1=13" u ,ent Buisu 7,'!;, ali se sa
roditeljima vraa u domovinu" #avrava teologiju u 'radu 1=3A, a ve
1=3>" postaje svetenik u -elikom @orku
437
" ?vde je slubovao 13
godina, u koje vreme je renovirao crkvu, napisao monogra&iju -elikog
@orka
438
, pripremio monogra&ije +alog @orka, Hke, ,are, (ankahida,
/leka i /isoroa 7$usko ,elo;, kao i $umuna u -elikom Bekereku"
#naajan je i po tome to je reorganizovao i vodio crkveni meoviti
hor Y'rmoniaY iz -elikog @orka, zajedno sa svetenikom H&timijem
4odeanom" +onogra&iju -elikog @orka napisao je na stranicama
Y,vete HvangelijeY, koja se nalazi na prestolu crkve u -elikom @orku"
!elo je napisano 1=3=" godine, na osnovu bogate arhivske grae, a i
drugih izvora, to daje ovom radu vrednost jednog pravog nauno%
A3D
P"P"*ilip, Preocup9ri misionare a preotului 1on -"*arca Un Banatul iugoslav, u Y?ameni
de seam9 ai BanatuluiY, 0zdin 2JJJ, A2%AE"
A3C
?va monogra&ija je takoe objavljena u 2ontribu8ii"""-, AJ3%AJD"
1=D
istraivakog rada" 0 ovoj monogra&iji pominjemo sledea poglavljaG
Y.aziv i stanovnitvo optineY, YPoloaj i povrina optineY,
YPustoenje optine pod turskom vlauY, Y.ovo osnivanje optineY,
Y#animanje stanovnitvaY, YFronoloki podaci iz prolosti -elikog
@orkaM" 1sti autor je napisao i monogra&iju +alog @orka
439
" (oan *arka
je 1=AD" preao sa porodicom u $umuniju"
/ratku istoriju +alog @orka napisao je i poznati istraiva
prolosti Banata *eliks +ileker" 0 2>J objavljenih dela i 3D
neobjavljenih radova
440
, +ileker se bavio raznim aspektima prolosti
Banata kao celine, od praistorijskih vremena do meuratnog perioda,
ali i prolosti velikog broja banatskih naselja pojedinano, a meu
njima i naseljima sa rumunskim stanovnitvom" ,voja dela je pisao na
nemakom, maarskom i srpskom jeziku, a delo Y1z istorije +alog
@orkaY je moda jedino njegovo delo objavljeno na rumunskom
jeziku
441
" $ad, koji obuhvata svega tri stranice teksta, objavljen je u
/alendaru Y.9dejdeaY za 1=3J" godinu" +ileker je napisao ovaj tekst
na zahtev .ikolaja $omana, urednika /alendara Y.9dejdeaY
442
" .a
+ilekerov zahtev, u istom broju pomenutog kalendara je objavljena i
Y/ratka hronika optine +ali @orak iz @orontal%BanataY
443
, koju je
napisao uitelj /orneliju Popovi 1=JD" godine, a koja se nalazila u
parohijskom arhivu u +alom @orku" 1stu hroniku je .ikolaj $oman
objavio i u bukuretanskom asopisu Y<raiul rom:nescY 1=2C" godine"
i najzad, u istom kalendaru je ."$oman objavio i kratku hroniku
-elikog @orka, rukopis koji se nalazi u crkvenim analima u -elikom
@orku
444
" 1sti tekst je objavljen i u Y'lmanahul BanatuluiM iz
A3=
?bjavljena u 2ontribu8ii"""-, AJC%A1J"
AAJ
$"$aajski, Bibliogra&ija radova *eliksa +ilekera, -rac 1==>"
AA1
?vaj rad nije pomenut u gore navedenoj bibliogra&iji radova *eliksa +ilekera
AA2
2alendarul Y.9dejdeaY pe anul 1=3J, 'nul 11, Untocmit de .icolai $oman, =J%=2"
AA3
isto, =2%=A.
AAA
isto, =A%=>.
1=C
@emivara, za 1=2=" godinu" Prema tome, u ovom periodu su
objavljene tri kratke istorije +alog @orka i jedna istorija -elikog
@orka, u prvom redu zaslugom .ikolaja $omana, poznatog publiciste i
kulturnog radnika"
0itelj @ri&u 4okarda je u listu Y*oaia poporului rom:nY objavio
jedan rad iz istorije 0zdina, koji je izaao u etiri nastavaka 7brojevi
13%1E iz 1=3E" godine;, ali koji se, kako izgleda, najvie zasniva na
usmenim podacima koje je autor dobio od metanina (ordana Puje"
/ratke priloge iz istorije mesta ,v"(ovan objavio je u vie navrata
!imitrije <ruesku, na stranicama nedeljnika Y.9dejdeaY" .jegovi
prilozi se takoe najvie zasnivaju na usmenim predanjima"
1nteresantne podatke o $umunima u jugoslovenskom Banatu daje
i Qore Bratu, publicista, rumunski dravljanin, koji je krajem
tridesetih godina posetio ove krajeve, a to svoje putovanje je opisao u
putopisu pod naslovom YPrin Banatul iugoslav % .ote de drumY 7/roz
jugoslovenski Banat % Putopis;"
?d neobjavljenih radova, u kojima je opisana prolost jednog
rumunskog naselja, svakako je najinteresantnija hronika -ladimirovca,
koju je vodio svetenik /onstantin !imijan u periodu od 1=1E" do
1=>>" godine i koja se nalazi u arhivu $umunske pravoslavne crkve u
-ladimirovcu, na praznim stranicama jedne Hvangelije" Pod naslovom
YPro memoriaY, ova hronika daje realnu sliku seoskog ivota u periodu
izmeu dva svetska rata i u toku !rugog svetskog rata" ,vetenik
!imijan je, pored dogaaja iz samog -ladimirovca, opisao i razne
dogaaje iz zemlje i sveta, koje je najverovatnije preuzeo iz tampe,
skoro za svaki dogaaj dajui i svoj komentar" /onstantin !imijan je
roen u Brecku kod ,ibiua 1CDE" godine" #avrio je teologiju u
Bukuretu 1=JE" a 1=JC" postaje kapelan u Petrovom ,elu, postavljen
1==
prilikom proslave stogodinjice od osnivanja ovog mesta
445
" 0 periodu
izmeu dva rata ostaje u -ladimirovcu, zajedno sa svetenikom
4te&anom 4perkezom" (edan je od lidera $umunske stranke u
/raljevini ,F,, a kasnije se nalazi u rukovodstvu Y0druenja
rumunskih horova i &an&araY 71=31";, jedan je od osnivaa Pevakog i
italakog drutva Y!ojnaY iz -ladimirovca 71=2C";" Bavio se i
publicistikom, saraujui u Y<raiul rom:nescY iz Paneva
446
" 0mro je
u $umuniji 1=>="godine"
?d istraivaa i publicista koji su ostavili odreeni trag u
rumunskoj kulturi meuratnog perioda pomenuemo jo nekoliko
imenaG +arijus Bizerea, sin uitelja Petru Bizere, roen je u /utilju
1=1E" 4kolovao se u $umuniji, a doktorirao je geogra&iju" 0
meuratnom periodu sarauje u listu Y.9dejdeaY iz -rca" 1ako je
iveo u $umuniji, i posle rata je odravao tesne veze sa rumunskim
intelektualcima u jugoslovenskom Banatu" -iktor @railovi 71CD=%
1=3C";, svetenik u /utilju, jedan od osnivaa Y?pinkeY 71=1C";,
saraivao je u Y*oaia diecezan9Y iz /aransebea, Y'lamanahul
BanatuluiY i YBiserica b9n98ean9Y iz @emivara, YBiserica ?rtodo[9
$om:n9Y iz Bukureta i Y.9dejdeaY iz -rca
447
" 'urel 0ro 71=1J%
1=C1";, radio je u meuratnom periodu kao svetenik u !obrici 71=32%
1=AJ";, a kasnije i u drugim mestima" 0 to vreme je saraivao u Y*oaia
diecezan9Y iz /aransebea i Y.9dejdeaY iz -rca" Preveo je 1=3E" sa
srpskog jezika Y+isionarska pismaY od episkopa .ikolaja
-elimirovia
448
"
AA>
'$P2-, !osije /onstantina !imijanaI ."Pen8a, +onogra&ia comunei
$oman%Petre 7Petrovoselo;, ?ravica 1=11I +"+9ran, Petroviceni de alt9dat9, 2=%3A"
AAE
+"+9ran, -ladimirova8 % Pagini de istorie cultural9, 11C"
AAD
2"$oPu, Be[iconul""", 33C"
AAC
<urie 0rsulescu, +isionarska pisma, traducere de pr"'urel 0ros !olovanul, *runcea,
@emivar, br"">J od 13" decembra 1=3E"
2JJ
,a rumunskog jezika znaajan je prevod dela poznatog istoriara
.ikolaja (orge Y1storija $umuna i njihove civilizacijeY na srpski jezik"
?vu knjigu je preveo dr -ladimir +argan 1=3A" godine, koji e iste
godine biti postavljen za prvog pro&esora rumunskog jezika u odeljenju
na rumunskom nastavnom jeziku pri vrakoj gimnaziji"
.a osnovu svega reenog moe se zakljuiti da u periodu izmeu
dva rata nije napisano ni jedno kompletnije nauno delo ija bi tema
bila vezana za $umune u jugoslovenskom Banatu" /ao najkompletnije
i nauno najvrednije delo o jednom naselju ostala je i dalje
Y+onogra&ija optine $oman%Petre 7Petrovoselo; 1CJC%1=JCY, koju je
jo 1=11" objavio uitelj .ikolae Penca" .a stranicama lista
Y.9dejdeaY bilo je pokuaja organizovanja akcije u cilju pisanja
monogra&ija banatskih naselja
449
, ali u prvom redu zbog nedostatka
strunih kadrova, sve je ostalo samo na lepim planovima i idejama" 0
tome je prednjaio uitelj /orneliju +ata iz -ojvodinaca, koji je na
stranicama lista Y.9dejdeaY 1=3=" objavio lanak Y(edan plan za
monogra&iju $umuna u jugoslovenskom BanatuY"
AA=
.9dejdea, br"C od 23" &ebruara 1=3J, 2"
2J1
V. UMETNIKO I NARO3NO STVARALA7TVO
RUMUNSKE MANJINE U JU5OSLOVENSKOM
BANATU
1"$'#-?( P?#?$14.H 0+H@.?,@1
? nekim aspektima pozorinog ivota $umuna u
jugoslovenskom Banatu izmeu dva rata bilo je rei i na drugom
mestu" @radicija igranja Ynarodnih pozorinih komada 7Ypiese teatrale
poporaleY; bila je u ovom periodu stara ve nekoliko decenija"
Pozorini komadi su se prikazivali kao sastavni deo seoskih priredbi,
koje su se najee odravale povodom verskih praznika, u lokalnim
gostionicama 7tzv"YhotelimaY;" Prikazivane su jednoinke, dvoinke i
troinke, najee rumunskih autora, u kojima se radnja obino deava
u ruralnoj sredini"-e smo pomenuli dela domaih autora, kao to su
.ikolae i 'leksandru 2incariju, (on .ice ,ekoan, pa i $omulus
$oman"
.ajvie su se prikazivali pozorini komadi .ikolaja 2incarijua,
koji nisu izostajali skoro ni iz jednog mesta u kome se odvijao kulturni
ivot $umuna u jugoslovenskom Banatu" Pomenuemo nekoliko
najznaajnijih naslova, koji su se najee prikazivali na seoskom
priredbama izmeu dva rataG Y' &ost odat9Y 7Bilo jednom;, Y!oamna
meaY 7+oja gospoa;, Y!uPmaniiY 7!umani;, YPuiu codruluiY 7,in
ume;, Y+aistorul 29proniY 7+ajstor /aproni;, Y<ardul &ermecatY
7Narobna ograda;, YHvaY, YPentru PatrieY 7#a ?tadbinu;, Y? scen9
89r9neasc9Y 7,eljaka scena;, Y-9duva cu &armeceY 7Narobna udovica;,
Y?trav9 &emeiasc9Y 7Renski otrov; i druge" 0 svojim pozorinim
2J2
komadima, .ikolae 2incariju je bio inspirisan dogaajima iz ivota
banatskog seljaka, najee iz rodnog -ladimirovca" 1pak su se
njegova dela prikazivala ponekad i u gradovima rumunskog Banata
7$eica i dr";
A>J
"
1grana su, meutim, i dela autora iz $umunije, kao to su -asile
'leksandri, (osi& -ulkan, ali obino dela manje umetnike vrednosti,
koja su bila dostupna ruralnom stanovnitvu" 1stina, sama dela
."2incarijua su igrana i u $umuniji, ponekad i u urbanoj sredini" @ako
su pozorini amateri iz $eice vie puta prikazivali pozorine komade
ovog pisca, prvi put jo 1=JA" godine, a u meuratnom periodu 1=1="
godine, kada je u ovom gradu prikazan 2incarijuov pozorini komad
YRenski otrovY
451
, zatim Y+ajstor /aproniY
452
"
.a osnovu dostupnih podataka, moemo konstatovati da su retki
sluajevi kada se u rumunskim selima igrao neki pozorini komad
poznatih dramskih pisaca" @akvi pozorini komadi su igrani u
,v"+ihajlu" .aime, 23" avgusta 1=23" aktivisti Y?mladinskog drutvaY
iz ovog mesta su prikazali jedan od najpoznatijih pozorinih komada
%komediju YBurna noY
453
, iji je autor (on Buka /araale, najpoznatiji
rumunski komediogra&, u reiji pro&esora -ikentija 'rdeljana, biveg
uenika /onzervatorijuma u /luu
454
" <odine 1=2C, pozorini amateri
iz ,v"+ihajla su prikazali i dramu Y.9pastaY od istog autora, a 1=31"
godine, na priredbi organizovanoj povodom crkvene slave, studenti iz
,v"+ihajla su prikazali i +olijerovu komediju L!oktor protiv svoje
voljeM
455
" .emamo podataka o prikazivanju nekog pozorinog komada
A>J
1"2riPan, nav" delo, 12>%12E"
A>1
isto, 12>"
A>2
isto, 12E"
A>3
P"<9t9ian8u, P"Bagiu, Bocve ieri Pi azi, 13EI <raiul rom:nesc, br"2E od 2E" avgusta
1=23, 3"
A>A
<raiul rom:nesc, br"2> od 1=" avgusta 1=23, 2"
A>>
.9dejdea, br"3> od E" septembra 1=31, 1"
2J3
srpskih ili drugih jugoslovenskih autora, to je jo jedan dokaz da je
banatski rumunski ruralni svet teko prihvatao uticaje spolja, teei da
kroz svoj konzervativizam i nacionalni romantizam sauva svoje
tradicije"
<lumci amateri su preteno bili iz redova ake i studentske
omladine, odnosno mladih intelektualaca, ali su interesovanje za
pozorite pokazivali i talentovani seljaci" Pro&esionalnih glumaca nije
bilo, osim mlade glumice Hlene <ruba iz -ladimirovca 7roena 1=22";,
koja krajem meuratnog perioda studira na 'kademiji dramskih
umetnosti u /luu, da bi za vreme !rugog svetskog rata radila kao
pro&esionalna glumica u .arodnom pozoritu u @emivaru
456
" /ao
uenica i studentkinja nastupala je esto u amaterskim pozorinim
predstavama u rodnom -ladimirovcu"
A>E
+"+9ran, -ladimirova8""", AC.
2JA
2"-$F0.,/' ?,@-'$H.(' 0 0+H@.?,@1
-rhunski domet u dramskoj umetnosti postigao je 'urel +ilo iz
0zdina, poznat pre svega kao veliki baletski umetnik
A>D
" $oen 1=J>" u
0zdinu, 'urel +ilo je studirao balet i &ilozo&iju u Budimpeti i $imu"
Prva znanja o baletu stekao je u 'kademiji Y.icolo <ueraY u
Budimpeti, a zatim je uio kod Hlene Poljakove u Beogradu i kod
'ntona $omanovskog u Bukuretu" @ehniku baleta je usavrio kod
?lge Preobraenske u Parizu, -iktora <sovskog u Berlinu i Hnrika
Zeketija u +ilanu" ,tudije plesa je nastavio kod $udol&a de Bobana u
Berlinu" ?vaj je, zajedno sa drugim velikim majstorima svetskog
baleta, uticao na &ormiranje 'urela +iloa kao umetnika % baletskog
izvoaa i koreogra&a" !ebitovao je 1=2C" godine u Berlinu, u
umetnikoj galeriji Y!er ,turmY, na poziv Fervarta -aldena, direktora
i osnivaa ove berlinske kulturne institucije" ?d 1=32" godine
posveuje se koreogra&iji" Prva znaajnija iskustva stie u <radskom
pozoritu u 'ugsburgu i !izeldor&u, zatim u Budipetanskoj ?peri,
kao i u drugim kulturnim institucijama +aarske" /ao kreator
Yslobodnog baletaY, +ilo je razvijao takozvani Ypesniki baletY"
?d 1=3D" godine ivi u 1taliji, gde debituje u pozoritu Y,an
2arloY u .apulju" 0brzo prelazi u $im, gde postaje glavni koreogra& u
?peri, u periodu 1=3C%A>" 0 istom periodu saraivao je sa pozoritima
u -eneciji, Beu, Bratislavi, Bolonji, Berlinu, !rezdenu, Barseloni i
+adridu
A>C
"
,voju bogatu umetniku karijeru nastavio je i posle rata" 0kupno
je realizovao 1D3 baletskih koreogra&ija, reirao je 1C opera" .ije,
A>D
-"Barbu, 0zdineanul nostru 'urel +iloP, una dintre cele mai distinse personalit98i ale
baletului mondial, u ?ameni de seam9 ai 0zdinului, @emivar 1==C, 1A"
A>C
isto, 1E"
2J>
meutim, odravao vezu sa rodnim krajem, u koji se nije vraao"
Pripadao je umetnikom svetu u pravom smislu rei, ali, kao ni Hmil
Petrovi u nauci, nije neposredno doprineo kulturnom razvoju svog
zaviaja" #bog toga je u 0zdinu i bio godinama zaboravljen" (edini
konkretniji kontakt ostvario je sa ,ilvijusom +ikljom, kome je
poklonio knjige" 0mro je 1=CC" u 1taliji, daleko od svog rodnog kraja"
,line domete je dostigao jo jedan uzdinac, 'tanasije @omas
@odor
A>=
" $oen u 0zdinu 1=21" godine, jo od ranog detinjstva je
pokazao interesovanje za muziku" /ao deak, svirao je violinu sa
<eorge 2aranom !ragom, poznatim izvoaem narodnih pesama iz
0zdina" #avrio je <imnaziju Y/onstantin !ijakonovi BogaY u
@emivaru, a zatim i muziki konzervatorijum u istom gradu"
Hmigrirao je sa porodicom u 'meriku, ali se 1=31" vraa u 0zdin" /ao
deak od 12 godina, pobedio je na jednom takmienju za violinu i
kompoziciju u Beogradu, posle ega dobija stipendiju koja mu
omoguava dalje kolovanje" Pre odlaska u 'meriku, pobeuje na jo
jednom takmienju za violinu i kompoziciju na 0niverzitetu u
@emivaru 71=3D";" Posle prelaska u 'meriku, uestvuje na turnejama
po /anadi i ,'!, imajui mogunost da studira zajedno sa belgijskim
violinistom +orisom ?nderetom i sa poznatim kanadskim
kompozitorom /lodom ,amponjom"
#a vreme rata organizovao je humanitarne koncerte u korist
amerikih vojnika, 2rvenog krsta i drugih humanitarnih organizacija"
.jegove koncerte je prenosio vei broj radio stanica irom sveta"
Prilikom jednog koncerta u /anadi, susreo se sa velikim
kompozitorom Qore Hneskom" ,voju bogatu muziku karijeru
nastavlja i posle rata, kada prelazi u Folivud, gde radi kao producent
opera i muzikih programa" Bio je lini prijatelj glumaca Hdvarda
A>=
P"<9t9ian8u, 'thanasie @homas @odor, o poveste, u ?ameni de seam9 ai
0zdinului, @emivar 1==C, 32%33"
2JE
$obinsona, !oni -ajsmilera i drugih" 0mro je 1==1" godine" /ao i
'urel +ilo, i 'tanasije @omas @odor je odlaskom u Ybeli svetY
izgubio neposrednu vezu sa zaviajem" .jegov veliki uspeh u
privatnoj umetnikoj karijeri nee uticati ni na koji nain na kulturni
razvoj $umuna u jugoslovenskom Banatu ni u periodu izmeu dva
rata, a ni kasnije"
+eu umetnicima koji su u svetu postigli odreen uspeh, a
kojima je blistava karijera poela ba u meuratnom periodu, bio je i
Qore Barbu, poreklom iz -ladimirovca 7roen 1=1D";
AEJ
, koji je sa
porodicom jo kao deak emigrirao u /anadu" .jegov otac, @rajan
Barbu, bio je horovoa u -ladimirovcu sve do odlaska u /anadu 1=2C"
<odinu dana kasnije, za njim polazi i njegova porodica, u kojoj je bio i
mladi Qore, koji e u novoj industrijalizovanoj sredini, posle prelaska
u Familton%?ntario 1=3E" godine pokazati izuzetne sklonosti prema
likovnim umetnostima, postajui ubrzo slikar priznat kako u /anadi,
tako i u ,'!" .ajznaajnija ostvarenja e imati tek posle !rugog
svetskog rata, kada osniva sopstvenu kompaniju YFamilton ,ceen print
BtdY 1=>A" godine" Poznat kao slikar i vlasnik tamparije, Barbu nije
prekinuo kontakte sa svojim zaviajem, imajui u vidu i injenicu da
su u Familtonu i u drugim mestima /anade ve u to vreme postojale
vee grupe emigranata $umuna iz jugoslovenskog Banata, koji su se u
novoj sredini organizovali i na kulturnom planu, ne prekidajui ni
preko okeana kulturne tradicije zaviaja" @ako je @rajan Barbu imao u
/anadi izuzetno bogatu kulturno%nacionalnu aktivnost" (o dok je
boravio u mestu $egina 7,ask;, bio je jedan od osnivaa kluba +ihaj
Hminesku, koji je okupljao rumunske emigrante iz ovog mesta" Posle
prelaska u Familton, @rajan Barbu osniva hor L(on -iduM, koji e imati
bogatu kulturnu aktivnost u sledeih vie od pola stolea" ?vo kulturno
AEJ
*amilia, -ladimirovac, br"3 od septembra 1==A, 1"
2JD
drutvo e u Familtonu odrati ive stare kulturne tradicije banatskih
$umuna" !rutvo je organizovalo priredbe, naroito u vreme verskih
praznika" 1mamo podatke o nekim takvim priredbama koje su
organizovali jugoslovenski $umuni u /anadi i ,'!" @ako je grupa
YdobrovoljacaY, lanova kluba Y+"HmineskuY, prikazala C" januara
1=31" u $egini pozorinu predstavu koju je reirao @rajan Barbu
AE1
"
.a slinu aktivnost nailazimo u istom periodu i meu
emigrantima u ,'!" +eu lanovima $umunskog drutva za pomo i
kulturu YBanatianaY iz !etroita, bilo je i emigranata iz jugoslovenskog
Banata" @ako je ovo drutvo prikazalo 22" aprila 1=2C" priredbu sa
pozoritem i igrankom, u sali Y'rionY u !etroitu" Prikazan je i jedan
pozorini komad
AE2
" +eu glumcima%amaterima nalazi se i @ri&u
4oran, emigrant iz -ladimirovca, kao i Petru +ilitariju, iz istog
mesta
AE3
" @o su bile teke godine za emigrante koji su tih godina
dolazili u ,'! i /anadu" <odine 1=2=" poela je velika ekonomska
kriza, koja je uzdrmala ceo kapitalistiki svet" ? tekoama na koje su
naili vladimirovaki emigranti, pa i on lino, u jeku velike ekonomske
krize, Qore Barbu pie u svom dnevniku
AEA
G
Y"""/ada je /ola +iter doao kod nas u $eginu, zamolio sam ga
da me povede sa sobom kako bi traili posao" !olari su mi bili
neophodni za kolovanje" /renuli smo zajedno na sever provincije
,askaevan""".ajzad smo se zaposlili za D> centi dnevno" $adili smo
A%> dana" /ada se pribliio poetak kolske godine, vratio sam se
kui"""
AE1
Podaci sa jedne &otogra&ije iz privatne zbirke u -ladimirovcu
AE2
?riginalni plakat sa ove priredbe nalazi se u privatnoj zbirci u -ladimirovcu
AE3
-ladimirovani su bili najbrojniji emigranti iz jugoslovenskog Banata u severnoj
'merici
AEA
Qore Barbu je vodio svoj dnevnik na engleskom jeziku" ?dlomci iz ovog dnevnika
objavljeni su u asopisu *amilia, -ladimirovac, br"C od decembra 1==>, u prevodu na
rumunski jezik
2JC
""",matralo se da jedan pro&esor vodi bolji ivot, sa platom od AJ%
>J dolara nedeljno"0 amerikoj tampi je pisalo da neki umetnici
mogu zaraditi i do >J dolara nedeljno, pa sam se tako odluio da
nastavim kolu likovnih umetnosti" #ahvaljujem pro&esoru <"Fazardu,
koji me je drao svakodnevno po jedan as vie, kao i subotom, da bih
zavrio studije , a sledeih godina smo se esto sretali i zajedno slikali
prirodu"""
"""0 Y!uncan BitographY su bili vrlo znatieljni da saznaju gde i
kod kog pro&esora sam nauio da slikam" ,a potpredsednikom &irme
sam se vozio automobilom 2%3 sata, razgovarajui o svemu"""Y"
?d svih naih emigranata u ,'! i /anadi, Qore Barbu je
postigao najvie, kako na umetnikom, tako i na pro&esionalnom
planu, ali je njegova prava karijera poela tek posle !rugog svetskog
rata, to nije tema naeg rada" ?vde treba samo jo napomenuti da je
na svojim slikama Barbu esto prikazivao prizore iz svog rodnog sela,
a najznaajnije ostvarenje vezano za svoj rodni kraj mu je svakako
tampanje drugog izdanja Y+onogra&ije optine $oman%Petre
7Petrovoselo; 1CJC%1=JCY od .ikolaja Pence, u Burlingtonu 1=DA"
godine"
0 tekom godinama ekonomske krize, mnogi emigranti su se
vratili u zaviaj, dok su drugi ostali u 'merici, da bi nekako zaradili za
ivot, ali uvek sentimentalno vezani za rodni kraj" @ako su mnogi od
njih bili i saradnici nedeljnika Y.9dejdeaY, koji se itao i preko okeana,
objavljujui pre svega pesme pune nostalgije za rodnim krajem
AE>
"
AE>

.ajinteresantniju

takvu pesmu, koja realno oslikava teak ivot i nostalgiju za rodnim krajem, napisao
je .ikolae ,usa iz +ontreala, poreklom iz -ladimirovca

%

.9dejdea,

br"3= od 22" septembra 1=2=,

2"
2J=
3"B1/?-.H 0+H@.?,@1
0 likovnim umetnostima postignuti rezultati su vie nego
skromni, kada je re o periodu izmeu dva svetska rata" $umuni u
jugoslovenskom Banatu nisu imali nijedno udruenje likovnih
21J
umetnika, ili neku organizaciju koja bi davala podstrek razvoju
likovnih umetnosti" 1 sam broj likovnih umetnika je bio mali, najee
preputeni sami sebi, izmeu kojih nije postojao nikakav organizovan
vid saradnje" Pomenuemo neka imena koja su ipak predstavljala
rumunsku likovnu umetnost kod nas, mada su neki od njih stvarali u
inostranstvu, gubei vezu sa zaviajem"
@ako je /orneliju Bjuba iz $itieva 71CCJ%1=3A"; zavrio
'kademiju lepih umetnosti u Budimpeti 1=J>" godine i dobio zvanje
pro&esora likovnih umetnosti" Pre rata, radio je u jednoj gimnaziji u
Budimpeti, zatim u ,ubotici, gde je osnovao i jednu kolu, iji je
istovremeno bio i direktor" ?d 1=1=" ivi u @emivaru, gde se nalazi na
elu 4kole za umetnosti i zanate" ?d 1=23" studira u Pragu, gde dobija
diplomu inenjera%arhitekte" -raa se u @emivar, gde od 1=33" predaje
u 4koli lepih umetnosti" 1mao je vie izlobi % u ,omboru, ,ubotici,
-rcu, @emivaru 7pre Prvog svetskog rata;, zatim u 'radu, @emivaru,
Pragu i Bukuretu 7posle 1=1C";" ,likao je pejsae, mrtvu prirodu i
portrete
466
"
!ok /orneliju Bjuba nije bio u neposrednom kontaktu sa rodnim
krajem, @raila +iklja 71CCD%1=>2";, rodom iz 0zdina predstavlja
jednog od znaajnijih likovnih stvaralaca koji je ostao u
jugoslovenskom Banatu" @raila +iklja je zavrio likovne umetnosti u
Beu i Pragu, a zatim je iveo u @omaevcu, selu u blizini svog rodnog
0zdina" ?stavio je iza sebe vie znaajnijih ostvarenja" ,likao je ikone
u crkvi u @omaevcu, zatim u kapelama u Panevu i Perlezu" 1kone
sv"Qora i Bogorodice nalazile su se u kui +iroslava Bukia u
Panevu" .aslikao je i sv"Qora na spoljnom delu crkve u 0zdinu, ali
ova nije sauvana, kao ni razna druga ostvarenja ovog slikara, u
0zdinu i na drugim mestima"?d 1=2E" ivi u !etroitu, gde je jedno
AEE
'urel 2osma%junior, Pictorul 2orneliu Biuba, u Bucea&9rul, @emivar, br"E od juna
1=3>, 2C2%2CE"
211
vreme radio u &abrici automobila Y*ordY kao dizajner" -raa se u
zemlju 1=AD" godine
467
" .a severnoamerikom kontinentu je poeo
svoju umetniku karijeru i mladi slikar Qore Barbu, rodom iz
-ladimirovca" ,likao je motive iz rodnog kraja, sa kojim nikada nije
prekinuo vezu"
0 -ladimirovcu je u periodu izmeu dva rata stvarao i slikar%
samouk Petru +urgu
468
",likao je po narudbini portrete, gde su mu
svakako najinteresantniji portreti kralja 'leksandra i Petra 11, koje je
poklonio krajici +ariji, prilikom njene posete -ladimirovcu 1=3E"
0 vajarstvu se isticao (ovan ,tngu%+rza iz 'libunara 71=1E%
1==2";, takoe samouk" -ajao je u drvetu, a najvrednije su mu &igure
koje predstavljaju rumunsku narodnu nonju iz 'libunara
469
" Poetkom
KK veka je u 'libunaru postojala vajarska kola i radionica
470
, iji je
vlasnik bio @rajan /osti 71CDC%1=1D";, koji je studirao likovne
umetnosti u Budimpeti, Beu i Berlinu" @o je verovatno jedini oblik
organizovane delatnosti u likovnim umetnostima kod $umuna u ovim
krajevima u prvim decenijama KK veka" +ogue je da je (ovan ,tngu
stvarao pod uticajem nekih od uenika @rajana /ostia" 0metnikom
obradom drveta bavio se i 4te&an Putnik 71CDD%1=3E"; iz +esia
471
,
takoe samouk, poznatiji kao autor pesama na narodnom jeziku"
Poseban vid razvoja likovne umetnosti prisutan je u crkvenoj
arhitekturi i slikarstvu" -eina rumunskih crkava su bila podignuta u
prethodnim periodima" ,vega tri crkve su podignute u periodu izmeu
dva rataG
%$umunska pravoslavna crkva u !eliblatu 71=2>";
AED
1ova !alea, +iclea @r9il9 % pictorul, u ?ameni de seam9 ai Banatului 11, ,impozion,
0zdin, 2>"J="1===", 1>1%1>3"
AEC
+"+9ran,-ladimirova8 % pagini de istorie cultural9, =D%=C"
AE=
(oan Baba, Be[iconul artiPtilor plastici, 1J=%11J"
ADJ
'".egru, *9clia, 'libunar, br"3, 1==D"
AD1
1"Baba, nav"delo, 1JA"
212
%$umunska pravoslavna crkva u ?vi 71=31%1=33";
%$umunska pravoslavna crkva u /utilju 71=2C%1=AJ";"
0 pojedinim crkvama raene su slike na zidovima i ikonostasu"
@ako je u crkvi u ,trai, podignutoj 1C>A" godine, izvrena restauracija
unutranjosti i ponovno slikanje" ,like su uradili umetnici /arl i (oze&
Be&ler 1=3>" godine"@rokove je podnela crkvena optina u ,trai
472
"
$umunsku crkvu u /ovinu oslikao je 1=3D" slikar 'nton 4te& iz
Fondola%'rad, dok je ikonostas uradio (ulijan Bosiok iz Berlita
473
" 0
crkvi u ?moljici slike je uradio 1=3J" godine malo poznati slikar
Palek
474
" 0 drugim crkvama je dolazilo do povremenih sitnijih
intervencija i restauracija, pre svega zbog &inansijskih problema kroz
koje je prolazila zemlja u periodu kada su ekonomske krize razorno
delovale na ivotni standard stanovnitva" 'nton 4te& je 1=2A%1=2>"
oslikao i crkvu u .ikolincima, sagraenu 1=11%1=13
475
".a
organizovanju ovih radova najvie se zalagao svetenik @eodor Petrika,
paroh u .ikolincima u periodu 1=2A%1=>2" 1 u ovoj crkvi je rezbarenje
u drvetu uradio pro&esor (ulijan Bosiok iz Berlita, uz pomo (osi&a i
.istora Bosioka"
!a bi se obezbedila sredstva za izgradnju crkve u /utilju, u selu
je organizovano prikupljanje dobrovoljnih priloga, a prodato je i AJ
jutara zemlje" -elika ekonomska kriza je prekinula dalje radove na
ovoj crkvi, koji su nastavljeni tek 1=3C" godine, uz &inansijsku pomo
$umunske .acionalne Banke iz Bukureta" $adovi su zavreni krajem
1=3=" godine" 0 novu crkvu je postavljen stari ikonostas, za koji se
AD2
'nuar bisericesc pe anul comun 1==J, -rac, 3="
AD3
'nuar bisericesc pe anul bisect 1==2, 3C"
ADA
2"$oPu, '".egru, Biserica din ?moli8a, Bibertatea, 23" jun 2JJ1, 1C"
AD>
'"@urcoane, -alea cu cer, 'lmanah Bibertatea 1=C1, CA"
213
smatra da ga je oslikao slikar <eorge !iakonovi, otac /onstantina
!iakonovia Boge
476
"
0 nekom crkvama su bili neophodni radovi na restauraciji, za
koje je, usred ekonomske krize, takoe bilo teko nai potrebna
&inansijska sredstva" 1pak, u vie crkava je izvrena restauracija, kao
to je sluaj sa crkvom iz -elikog @orka, do koje je dolo 1=3=" (o
1=3D" je parohijski odbor zatraio od politike optine pomo od
1JJ"JJJ dinara, za renoviranje crkvenog tornja" Politika optina
dodeljuje DJ"JJJ dinara, dok je ostatak sume morala da obezbedi sama
crkva" $adove su izvrili majstori .ikola i Peter /ransk
477
"
#naajno ostvarenje crkvene arhitekture je podizanje rumunske
crkve u ?vi" 0mesto stare crkve, koja je bila napravljena od nabijene
zemlje, 1=31" je poela izgradnja nove crkve, sa hramom
Y,v"/onstantin i HlenaY" *inansijske trokove snosili su crkva i vernici"
<raditelj ove crkve bio je /raus /atini iz #emuna, a sami radovi su
se odvijali pod nadzorom 0roa Predia iz Paneva" 1konostas nije
oslikan, nego su na njemu stavljene ikone iz stare crkve, dok su zidovi
bili prazni, tako da e ova crkva biti oslikana tek 1=C=" godine"
Posle deobe crkvene imovine izmeu $umuna i ,rba u !eliblatu
71C=J";, rumunski vernici su za verske potrebe koristili kapelu
7podignutu 1C=C";, da bi tek 1=2>" zavrili novu crkvu, izgraenu u
vizantijskom stilu, sa dva lateralna i jednim centralnim tornjem" !o
novca za podizanje crkve dolo se prodajom == jutara zemlje
478
, kao i
od dobrovoljnih priloga samih metana" 0 akciju prikupljanja
sredstava za podizanje ove crkve ukljuilo se i lokalno rumunsko
pevako drutvo" @ako je prihod sa zabave odrane 31" maja 1=2J"
ADE
2"$oPu, '".egru, Biserica din 2oPtei, Bibertatea, 21" april 2JJ1, 1A"
ADD
P"!r9ghicescu, 2"$oPu, ,lujitori ai altarului, >>"
ADC
2"$oPu, '".egru, Biserica din !eliblata, Bibertatea, 1E" jun 2JJ1, 1A"
21A
godine $umunsko pevako drutvo iz !eliblata namenilo podizanju
ove crkve
479
" <raditelj je bio majstor !imitrije Bojtar iz ?ravice" Poto
su sva raspoloiva sredstva potroena za izgradnju crkve, slike e biti
uraene tek 1=CJ" godine" .eoslikani zidovi u unutranjosti su
godinama davali jedan oseaj praznine u ovoj crkvi, to bi bio jedan od
razloga prelaska dela rumunskih vernika iz rumunske u srpsku
parohiju i njihovo posrbljavanje, koje je u ovom mestu jo u to vreme
uzelo maha"
.ajzad, na ovom mestu vredi pomenuti i jedan spomenik,
podignut u ,eleuu 1=3J" godine" ?vaj spomenik je posveen palim
metanima u Prvom svetskom ratu, ija se imena nalaze ispisana na
njemu 7ukupno D2 graana ,eleua;" ,pomenik je delo &irme Y,inovi
'lojza @uneraY iz -elikog Bekereka" .a vrhu granitnog spomenika
nalazi se jedan pozlaeni orao, poklon%donacija Qora i Hkaterine
Papateodosija iz ,koplja % zeta i erke porodice (ankovi % jednog od
poginulih metana u ovom ratu" ,pomenik je visok 3EA cm, a kotao je
3>"JJJ dinara" Podizanje spomenika pomoglo je lokalno pevako
drutvo
480
"
AD=
!."ieti#, nav.deo, 166.
ACJ
<heorghe Wdicu, +onumentul eroilor &ii din comuna ,eleuP, /alendar Y.9dejdeaY
1=3J, D=%C2I '"Bojin, ,eleuP % Biserica ortodo[9 rom:n9, C1%CA"
21>
A"/.(1RH-.1 *?B/B?$
+nogo vie nego za pisanu re, banatski seljak je bio vezan za
usmeno narodno knjievno stvaralatvo, koje se prenosilo iz prastarih
vremena sa generacije na generaciju, dok su mnoga manje ili vie
originalna dela YnarodneY knjievnosti nastala i u periodu izmeu dva
rata, ili su zapisana i objavljena u ovom periodu" #apisivanje prastarih
narodnih obiaja, ukljuujui i knjievni &olklor, poelo je jo u prvim
decenijama K1K veka" @ako je uitelj (osi& Popovi iz /lopodije
zapisao jo 1CJ2" godine prastare obiaje iz ovog mesta 7samo
nekoliko godina kasnije % 1CJC, stanovnici /lopodije, zajedno sa
21E
stanovnicima Ramu +are, osnovae Petrovo ,elo, dananji
-ladimirovac;" .jegov rukopis, od ukupno 213 stranica, sadri seriju
kratkih tekstova didaktiko%moralnog i religioznog karaktera
481
"
#apisivanjem i prouavanjem narodne knjievnosti banatskih $umuna
bavio se tokom K1K veka jedan znaajan broj istraivaa, meu
kojima i odreeni broj stranaca
482
G 'rtur i 'lbert 4ot, Hmil Pikot,
<ustav -ajgand, poznat pre svega po dijalektolokim istraivanjima
koje je izvrio i u naem delu Banata, i drugi" Prikupljanjem
knjievnog &olklora kod $umuna u naem delu Banata bavili su se jo i
Qore 'leksi u ,trai
483
, kao i svetenik 'vram /ora iz /utilja,
koji je 1C==" objavio u /aransebeu zbirku pod naslovom Y.arodne
baladeY, prikupljene u /utilju i susednim mestima" /ora je dosta
materijala objavio i u listu Y@ribunaY iz ,ibiua, kao i u YPoporul
rom:nY 7$umunski narod; iz 'rada" ,lini materijali objavljeni su i u
drugim listovima koji su izlazili na rumunskom jeziku u bivoj
'ustrougarskoj"
0 periodu izmeu dva rata objavljivanje dela narodne
knjievnosti i knjievnih dela na narodnom jeziku predstavljao je
znaajan deo publicistike delatnosti $umuna u jugoslovenskom
Banatu, imajui u vidu da u svim publikacijama koje su izlazile u
ovom periodu objavljivanje narodnih pesama predstavlja imperativ,
sastavni deo nacionalne propagande i borbe za odravanje nacionalnog
identiteta" ?bjavljujui narodne pesme i druge narodne umotvorine,
urednici rumunskih publikacija su uspeli da zainteresuju u veoj meri
seljaka preteno nezainteresovanog za pisanu re" Prilozi ovakve vrste
bili su brojni, kao i njihovi autori, kojih je bilo skoro iz svih mesta"
AC1
1"-"Boldureanu, 2ultura rom:neasc9 in Banat, @emivar 1==A, 3J%3>"
AC2
$"*lora, *olclor literar b9n98ean, 2D%2C.
AC3
+ilan -anku, 2ontribu8ii pentru biogra&ia unui savant care a e&ectuat cercet9ri in satul
,traja % <eorge 'le[ici, u 2ontribu8ii"""1-, >1"
21D
,vakako da je najznaajnije dostignue u ovoj oblasti objavljivanje
zbirke narodnih pesama pod naslovom Y.arodne pesme iz
jugoslovenskog BanataY, iji su autori @rajan +argitian iz Banatskog
.ovog ,ela i $oman /ristea iz <logonja" /njiga je izala u izdanju
Y'streY iz ,ibiua pod brojem 2>D iz 1=3=" godine"
.a ovom mestu emo se vie pozabaviti narodnim umotvorinama
objavljenim u listu Y.9dejdeaY, kao i u drugim publikacijama"
Prva publikacija koja je objavljivala narodne pesme bio je
Y2alendarul poporuluiY $omulusa $omana, o kojoj je ve bilo rei na
drugom mestu" !odajemo samo da je ovaj kalendar objavio i priloge o
knjievnom &olkloru, kao to je onaj o obiajima za Boi
484
, kao i
opta zapaanja o narodnim pesmama
485
" ?d konkretnog &olklornog
materijala, objavljeni su prilozi iz Hke
486
"
Pesme u YnarodnomY stilu objavljuje i list Y<raiul rom:nescY iz
Paneva" 'utori su seljaci%itaoci ovog lista" Pesme bez neke vee
literarne vrednosti, objavljuje 'drijan +ojse iz Hke
487
, nepoznati
autor 7Y'nonimusY; iz ?reca itd"
1pak, najvei broj priloga iz ove oblasti objavljuje Y.9dejdeaY"
.jihovo objavljivanje bilo je sastavni deo ureivake koncepcije lista,
polazei od injenice da ovaj u vie navrata apeluje na itaoce da alju
takve materijale, organizujui ponekad i konkurse, u kojima su
najvredniji Y&olkloristiY
488
dobijali nagrade u knjigama"@akvi saradnici
% sakupljai narodnih umotvorina, su skoro bez izuzetka seljaci" @u
ipak treba pomenuti injenicu da je veina ovih priloga prepisana iz
ve objavljenih knjiga" !rugi, meutim, objavljuju originalne radove,
ACA
2alendarul poporului 1=22, 32"
AC>
isto, 3J%31"
ACE
isto 1=23, =A%=E"
ACD
<raiul rom:nesc, br"E od 11" &ebruara 1=2E, 2"
ACC
$"*lora, nav"delo, 112%113.
21C
postajui poznati kao autori Ynarodnih pesamaY" @akvi su, recimo,
-ikentije 'vram i @eodor Zipu iz @orka, kao i mladi ,imeon !raguca
iz +esia"
.ajvie priloga ove vrste objavljeno je prvih godina izlaenja lista
7oko 1=2D%1=3J";, kao i kasnije 71=3E%1=AJ";" /asnije je knjievni
&olklor zanemaren na stranicama Y.9dejdeaY, zbog nepovoljne opte
situacije u zemlji i svetu" 1sti je sluaj i sa nekim godinama u kojima su
se odravali izbori" Poto je sam direktor lista 'leksandru Butoarka bio
kandidat za poslanika, u listu se posveuje vea panja dogaajima
Yznaajnim za nacijuY" @ako ima i sluajeva politikih stihova u
YnarodnomY stilu, u kojima se kritikuju i izvode ruglu politiki
protivnici, a predlae se glasanje za svog kandidata
489
"
.eki objavljeni &olklorni materijali su svakako starijeg datuma"
@ako, (on #gra iz +argite objavljuje 1=3D" u listu Y.9dejdeaY seriju
od 12 narodnih pesama za koje kae da su zapisane jo 1=12" +eu
prvim sakupljaima narodnih pesama, koji su verovatno i sami autori
nekih od njih, pomenuemo sledea imenaG Petru 'lmaan i @ri&u ,usa
iz -ladimirovca, -asilije Rurka iz -rca, .ikolae Panesku iz Bele
2rkve, ,ila 1dvorean iz (abuke, Petru ?prea%@omica iz .ikolinaca,
zatim (on Popa iz ,eleua, .ikolae /ornja iz -lajkovca, +ihaj
.ikolajevi iz +arkovca, 1lije !an iz $itieva, <eorge .ikoli iz
/leka, Qore /ornja iz ,v"(ovana, 'urel <rivej iz ,trae, (on +inja iz
<logoja i drugi" .ajzastupljenije narodne pesme na stranicama
Y.9dejdeaY su svakako YdojneY, lirske pesme speci&ine za rumunski
&olklor"Broj objavljenih balada je vrlo mali, a meu njima ima i
prevedenih sa srpskog jezika
490
" .ajvie priloga iz ove oblasti
objavljeno je u listu Y.9dejdeaY 1=3D, 1=3C" i 1=3=" godine".arodne
AC=
.9dejdea, br"3C od 1E" septembra 1=3C"
A=J
Pesma o +arku u prevodu .ikolaja Paneskua objavljena je u dva nastavka % .9dejdea,
br"3J i 31 od 22" i 2=" jula 1=2C"
21=
umotvorine objavljuju <eorge +unteanu, (on Bradeanu i -asile ,tojka
7svi iz <logonja;, <eorge Nebzan%4arac 7,v"+ihajlo;, 'urel Pasula i
,imeon !raguca 7+esi;, @rajan Boljancu 7Banatsko .ovo ,elo;,
.ikolae ?tonoga i @rajan Brotean 7,eleu;, -iorel Barbu 70zdin; i
drugi" Ponoviemo i imena @rajana +argitiana i $omana /riste, koji
su objavili u listu Y.9dejdeaY mnoge stihove koji e 1=3=" ui u
njihovu zbirku narodnih pesama" ,lini materijali su objavljeni i u
/alendaru Y.9dejdeaY" ?d proznih dela narodne knjievnosti, najvie
je objavio @rajan +argitian, pre svega bajke i legende, u kalendarima
za 1=1=, 1=AJ, 1=A1" i 1=A3" godinu" Hvo nekoliko naslovaG YBujor
voiniculY 7Buor junaina;, YP9unY, YPrin8ul &ericitY 7Frabri princ;"
1 u suparnikom listu Y*oaia poporului rom:nY objavljeni su
razni prilozi iz narodne knjievnosti, ali najveim delom iz $umunije"
/ontraktualni uitelj <eorge 1"(onesku iz 'libunara objavljuje
Y$umunske posloviceY, koje oigledno nisu iz naih krajeva" *olklorni
materijal prikupljen u $umuniji 7,ita Buzau; objavljuju -iorel
@udoran i <eorge /ola" Pored nekih priloga iz Besarabije, svakako su
najzanjimljiviji opisi svadbenih obiaja kod timokih $umuna" 0
celini gledano, &olklorni materijal objavljen u listu Y*oaia poporului
rom:nY je ipak siromaan, pre svega u poreenju sa suparnikim listom
Y.9dejdeaY"
1 u listu YBiruin8aY nastavlja se objavljivanje narodnih
umotvorina, ovoga puta veinom iz jugoslovenskog Banata"
.ajbrojnije su pesme koje su prikupili @rajan +argitian i $oman
/ristea" @reba pomenuti i dve pesme nastale u 'libunaru, posveene
tragino ili rano preminulim osobama, koje su sigurno najznaajnija
ostvarenja narodne knjievnosti objavljena u ovom listu" $adi se o
YRalosnoj pesmiY 7Poezie jalnic9; #arije Rijana
491
i o Y@unoj pesmiY
A=1
Biruin8a, br"A od 2=" januara 1=3="
22J
7Poezie trist9;, bez navoenja imena autora, ali koja je posveena rano
preminulom .ikolae Qanu iz 'libunara
492
" /ao i Y*oaia poporului
rom:nY, i YBiruin8aY objavljuje knjievni &olklor iz $umunije, koji je
najverovatnije preuzet iz drugih publikacija" $ei su sluajevi
objavljivanja knjievnog &olklora iz jugoslovenskog Banata u
$umuniji" @u se moe pomenuti YPoezia portului rom:nescY 7Pesma
rumunske nonje; koju je objavio Y'lmanahul BanatuluiY iz @emivara
1=3J, a iji je autor @ri&u Bera iz -ladimirovca, koji je sa slinim
materijalima saraivao i u listu Y.9dejdeaY"
1nteresovanje za knjievni &olklor bilo je prisutno u svim mestima
u kojima je ivelo rumunsko stanovnitvo" (asno je da se najvei deo
ovog stvaralatva prenosio iskljuivo usmenim putem, tako da mnoga
dela knjievnog &olklora nisu nikad ni zapisana" Prikupljanje narodnih
umotvorina u periodu izmeu dva rata nije raeno planski i
sistematski, niti je postojala neka ustanova ili udruenje koje bi se
organizovano bavilo ovim poslom" ?sim @"+argitiana i $"/riste koji
su objavili ve pomenutu zbirku narodnih pesama, ali koji su se bavili
ovim poslom na sopstvenu inicijativu, iz YhobijaY, kao i urednika
listova koji su objavljivali knjievni &olklor, ali bez neke
sistematinosti, drugih primera organizovanog rada na prikupljanju
knjievnog &olklora i nema" @ek e Y!rutvo za rumunski jezikY, na
elu sa pro&esorom $adu *lorom, sprovesti jednu organizovanu i
dugotrajnu akciju na prikupljanju narodnih umotvorina, esdesetih i
sedamdesetih godina KK veka"
A=2
isto, br"3 od 22" januara 1=3="
221
5.+0#1N/1 *?B/B?$
Bogatstvo muzikog &olklora kod banatskih $umuna privlailo je
panju zainteresovanih strunjaka % etnomuzikologa i &olklorista, jo
pre Prvog svetskog rata" (o je Bela Bartok 1=12" posetio neka mesta u
junom Banatu, gde je prikupio znaajan &olklorni materijal" .jegova
istraivanja su pokazala da rumunsko stanovnitvo poseduje veliko
&olklorno blago, to e mu posluiti kao inspiracija prilikom
sastavljanja mnogih njegovih kompozicija" .eke kompozicije koje je
Bartok prikupio snimljene su na &onogra&u
493
, to predstavlja najstarije
tonske snimke rumunskih narodnih melodija"
0 periodu izmeu dva rata, istraivanja manjih proporcija izvrio
je u ovim krajevima .ikolae Bigezan, preko svojih saradnika
494
, u
periodu izmeu 1=2D" i 1=3=" godine" <lavni Bigezanov cilj bio je
spaavanje &olklornih vrednosti $umuna iz naih krajeva" Prikupljen je
&olklorni materijal iz sledeih mestaG -ladimirovac 7> pesama i dve
igre;, $itievo 7A pesme;, <rebenac, Banatsko .ovo ,elo i ,v"+ihajlo
7po jedna pesma;" 0kupno je u naim krajevima prikupljeno 1A
muzikih komada"
Poseban znaaj za upoznavanje muzikog &olklora $umuna u
jugoslovenskom Banatu imaju istraivanja koje je izvrio *olklorni
'rhiv 0druenja $umunskih /ompozitora iz Bukureta u periodu
1=3>%1=A1
495
" Prva istraivanja su izvrili &olkloristi 1larion /oiu i
Fari Brauner u 0zdinu i ,v"+ihajlu 1=3>" godine" 2ilj njihovog
A=3
."*r98il9, Bela Bartok la Petrovas:la, *amilia, -ladimirovac, br"2, jun 1==A, 2"
A=A
1on Belea, 2ategorii &unc8ional%tematice Pi structurale ale &olclorului iugoslav Pi
rom:nesc, .ovi ,ad 1==>, E3"
A=>
isto
222
istraivanja bilo je upoznavanje muzikog repertoara u pomenutim
mestima" +aterijal je snimljen na &onogra&u, a radi se o sledeim
komadimaG 3 balade, A pogrebne pesme, 23 pesme i jedna pogrebna
pesma YzorileY 7zora;, kao i bogat repertoar muzike za igru"
Prikupljanje materijala e biti nastavljeno 1=A1" godine"
#a muziki &olklor $umuna u jugoslovenskom Banatu bio je
zainteresovan i <"."!umitresku%Bistrica, &olklorist i urednik asopisa
Y1zvoraPulY iz Bistrice" <odine 1=3E" !umitresku je u okviru ovog
asopisa osnovao arhiv za &olklornu grau koja bi pored materijala iz
$umunije obuhvatala i prikupljene &olklorne materijale iz (ugoslavije,
Nehoslovake, +aarske i drugih zemalja
496
" 1nae, etnomuzikoloki
asopis Y1zvoraPulY je imao puno svojih italaca i saradnika u
jugoslovenskom Banatu, meu kojima i ve pomenuti sakupljai
&olklorne grae $oman /ristea i @rajan +argitian, zatim uitelj (on
Balteanu i drugi"
.arodne pesme i igre bile su duboko usaene u svest banatskog
stanovnitva" ?ne su svakako glavni nosioci kulturnog identiteta
$umuna u jugoslovenskom Banatu" .arodna muzika je najvie
pomogla u ouvanju nacionalnog identiteta i svesti, to je u velikoj
meri sluaj i danas" Nak i u meovitoj sredini, u kojoj je stanovnitvo
najvie sklono asimilaciji, narodna muzika je jedno od poslednjih niti
koje povezuje ve odnaroeno stanovnitvo sa tradicijama predaka"
?na prati oveka u svakodnevnim poslovima, na praznicima,
svetkovinama, priredbama, na svadbama i drugim veseljima, u ka&ani,
na tradicionalnoj seoskoj igranki 7YokY; itd" ?na se prenosi usmenim
putem, a neguju je razne kategorije stanovnitva" .eguju se pesme iz
svog mesta, ali i one YuvezeneY sa strane, iz drugih mesta ili oblasti"
<lavni izvoai narodnih pesama su bili poznati u svojim mestima, ali
A=E
<"."!umitrescu%Bistri8a, 1>2.
223
i ire, pa se o nekima moe rei da su postali polulegendarne linosti"
Pesme koje su oni YiskomponovaliY ili izvodili su nosile njihova imena
7Y!oina lu !ur9inY, Y2:ntarea lu 2ola 2ioac9M itd";, a neke pesme su
nosile imena sela iz kojih potiu, smatrajui se nekom vrstom
Ynarodnih himniY tih mesta 7Y!oina Petrovas:liiY, Y!oina
'libunaruluiY itd";" +noge pesme, pre svega balade, su
iskomponovane u znak seanja na neke dogaaje, ili linosti, koje su
esto tragino zavrile ivot 7Y2:ntarea lu 2iotaY, Y2:ntarea lu
+ilenco doctoruY
497
itd;"
-e pomenuti /ola Noaka iz -ladimirovca ostavio je iza sebe
vie pesama koje nose njegovo ime" Nesto u sukobu sa zakonom, iz
jedne siromane porodice, /ola Noaka je kao temu svojih pesama
imao hajduiju, podvige YbearaY, ali i pesimizam koji odraava teak
ivot banatskog seljaka u ovom periodu" 1 sam tragina linost, dao je
znaajan doprinos negovanju rumunske narodne pesme u periodu
izmeu dva rata
498
"
1pak, najee su nosioci i negovatelji narodne muzike bili
pro&esionalni svirai % najveim delom 2igani, koji su zaraivali za
ivot svirajui na svadbama i drugim veseljima, na drugim
sveanostima, na tradicionalnoj seoskoj igranci YokY, koji se odravao
u svim selima nedeljom i praznicima" .ajznaajniji takav orkestar ili
Ytara&Y bio je orkestar (ona !uraina iz -ladimirovca, velikog izvoaa
na violini, koji je bio poznat i u najudaljenijim mestima Banata, ali i
ire, kao veliki virtuoz
499
, koji je u ovom periodu ve snimio i prve
gramo&onske ploe sa rumunskom narodnom muzikom
500
" $oen u
A=D
$"*lora, *olclor literar b9n98ean, 21C"
A=C
+"+9ran, -ladimirova8 % pagini de istorie cultural9, D>%DE"
A==
.azvan i Ytrubadur $umuna u jugoslovenskom BanatuM
>JJ
.ije sauvan, meutim, nijedan primerak tih ploa, ali o njihovom postojanju govori ne
samo savremena tampa, ve i svedoanstva ljudi koji su lino videli te ploe, a koje su
danas najverovatnije u vlasnitvu vladimirovakih emigranata u zapadnoj Hvropi i
22A
,eleuu 1CDE" godine, !urain je poeo da se bavi muzikom pod
uticajem i nadzorom lokalnog uitelja 1lije Boina
501
" Pohaao je
razne muzike kurseve u -rcu, Beloj 2rkvi, ?ravici, kao i muziku
kolu (ona -idua u Bugou" ,virao je u vojnim orkestrima u Panevu,
-rcu, Budimpeti i @emivaru" Punih 1J godina se nalazio na elu
orkestra Y+ita PopazY iz /ovina" ,lavu je stekao, meutim, tek posle
prelaska u Petrovo ,elo 7-ladimirovac;, gde se oenio" @u je osnovao
Ytara&Y sastavljen od muziara % 2igana, sa kojim e decenijama svirati
po raznim mestima Banata" 1mao je bogat muziki repertoar, u kome
su se pored rumunskih narodnih pesama nalazile narodne pesme
drugih naroda, zatim marevi, valceri i druge muzike kompozicije,
omiljene pre svega meu intelektualcima" #bog toga su ga svi cenili"
.eke melodije je sam komponovao, od kojih su neke bile samo
instrumentalne" 0mro je 1=AC" godine"
Pored Ytara&aY (ona !uraina, u -ladimirovcu su u meuratnom
periodu delovala jo tri orkestra, sastavljena od muziara % 2igana ,
koji su svirali na svadbama i krtenjima, kao i na seoskoj igranci, a to
su orkestar (okice .ike, +anje Petretija i (oke YstarogY, koji su
svakako bili daleko od kvaliteta i slave (ona !uraina
502
" Pored
-ladimirovca, znaajan centar muzikog &olklora bio je i ,eleu" @u se
istiu narodni pevai 'ron .ika%Bija, koji se kao i !urain stvara kao
muziar%violinista i peva pod uticajem uitelja 1lije Boina" Pod
nadzorom mladog uitelja -iktora Boina, poinje svoju muziku
karijeru @ri&u .ika Ziripa" ?n je sakupljao narodne pesme i igre po
okolnim selima, obraivao ih je tako da je godinama uspevao da odri
interesovanje slualaca za tekovine banatske narodne muzike" @rei
severnoj 'merici
>J1
'"Bojin, ,eleuP""",1C1"
>J2
0smene in&ormacije o ovim Ytara&imaY dobili smo od narodnog pevaa Petra Boina
22>
seleuki narodni peva bio je (osi& ,tan Bina, koji je u poetku svirao u
orkestru 'rona .ike Bije" 1 ovaj prikuplja po susednim selima narodne
pesme i igre, koje u njegovoj obradi doivljavaju jo vei uspeh"
-rhunac aktivnosti ovog muziara e uslediti tek posle drugog
svetskog rata" .ajzad, u ,eleuu je u meuratnom periodu bio cenjen i
muziar (osi& .ika Biru, jo jedan od uenika -iktora Boina" Pohaao
je muzike kole u Beogradu i @emivaru ali ih nije zavrio zbog teke
materijalne situacije" Posle rata e biti lan narodnog orkestra $@-
.ovi ,ad
503
"
1stovremeno je poeo svoju muziku karijeru i -ikentije Petrovi
YBokalucY iz +alog @orka, koji e posle !uraina postati najpoznatiji
izvoa na violini, negujui prvenstveno autentinu rumunsku narodnu
melodiju" ?n se prikljuio narodnom orkestru YBiraY iz +alog @orka,
koji je osnovan 1=2D" godine" @ada je grupa entuzijasta, meu kojima
@odor Quru, Pavel #ejku, Panta 'rdeljan i -ikentije 'vram 7poznat i
kao pesnik i publicista;, nabavila muzike instrumente i poela da
odrava probe, prvo u kui @odora Qurua, da bi im zatim izaao u
susret uitelj ?ktavijan ,ekean, koji je omoguio odravanje proba u
kolskoj zgradi
504
" ?rkestru su se prikljuili i drugi lanoviG -ikentije
Petrovi, Petru Balo, ,ima +artin, -ikentije +arin, @odor Balo,
<eorge ,troic, (uliju Backu i drugi" .jihovi instruktori su +artin
/anistus, Hmil ,tanislav i *eri Ferman" -e posle nekoliko godina
YBiraY postaje orkestar vredan panje i potovanja, uestvujui na
raznim mani&estacijama" @ako je 1=3E" godine YBiraY gostovala u
$umuniji, u ,annikolaul +are i @emivaru, kao i u programima $adio
Beograda" .ajzasluniji za njen uspean rad bio je violinista i voa
orkestra -ikentije Petrovi"
>J3
'"Bojin, nav" delo, 1C>%1CE"
>JA
Bira @oracului % m:ndria Banatului, 2uv:nt $om:nesc @or9cean, br"2%3%A iz
1==E, D"
22E
Posebnu ulogu u muzikom &olkloru imale su narodne igre, koje
se igraju u raznim prilikama 7svadbe i druga veselja, igranke % YokY u
dane praznika i nedeljom, seoske priredbe;" ,vakako da je
najspeci&inija narodna igra YkaluarulY, prastara igra koja je imala i
svoj ritualni znaaj" /aluarul su izvodile grupe mladia, koje su imale
svog vou % Yvata&aY, koji je obino najbolje znao obred izvoenja ovih
igara" Y/aluarulY se igrao prilikom odravanja raznih tradicionalnih
sveanosti, gde je svakako najinteresantnije pomenuti pokladne igre
nazvane Y&aangeY u <rebencu, koje se odravaju prva dva dana Ybelih
pokladaY
505
" 0 selu se za Y&aangeY organizuju jedna ili dve grupe
YkaluaraY, od kojih jednu ine momci, a drugu oenjeni mukarci"
<rupu ine D, =, 11 ili vie momaka, koji ulaze u domainstva i izvode
mali program sastavljen od vie igara koje se igraju po odreenom
redu" 1zvode se igre YardeljanaY, YhoraY, YsrbaY, a kao poslednja % Yigra
kaluaraY, a prate ih muziari, koje kaluari plaaju" 1stog dana
popodne, u centru sela se odrava igranka, koju otvaraju YkaluariY, a
kasnije igraju svi uesnici i gledaoci"
Y/aluarulY se igrao i u ostalim rumunskim selima, kako na
igrankama i drugim svetkovinama, tako i na seoskim priredbama"
1granje YkaluaraY na jednoj priredbi pominje se jo 1CDD" godine u
Beloj 2rkvi
506
, a kasnije i u drugim mestima, dok se ponegde javlja tek
kasnije
507
" 0 meuratnom periodu su mnoge varijante YkaluaraY
donete iz $umunije, kombinovane sa starim igrama, tako da su mnoga
>J>
+"+aluckov, $umuni u Banatu, 2DE%2DD.
>JE
*amilia, Budimpeta, br"C od 1=" &ebruara 1CDD, =>"
>JD
+"+aluckov smatra da u $itievu YkaluarulY nije bio poznat sve do 1=2D%2C" godine,
kada ga je u ovo mesto YdoneoY uitelj ,ava, koji je bio iz (ablanke 7+"+aluckov,
nav"delo, 2DC";" $adi se o uitelju ,avi Petroviu, izuzetno vrednom kulturnom radniku
koji je bio poznat i kao instruktor &an&ara % osnovao je &an&aru u $itievu 1=2>" godine,
bio je instruktor &an&are u -ladimirovcu 1=2C%2=" godine, gde je u istom periodu bio i
instruktor YkaluaraY 7.9dejdea, br"1= od >" maja 1=2=, 3";" .a osnovu dostupnih
podataka, on je pripremao YkaluareY u $itievu nekoliko godina ranije" .a koncertu
odranom za novu godinu 1=2A, mladi igrai iz $itieva su prikazali ove igre, a pripremao
ih je ,avu Petrovi 7<raiul rom:nesc, br"D od 2A" &ebruara 1=2A";
22D
mesta imala speci&ine naine izvoenja ove igre" 0 .ikolincima je
tako YkaluarulY igrala grupa od E%C%12%1A, pa i 2J mladia
508
" 1grali
su u razliitim prilikama % na 0skrs, na igranci 7ok;, na priredbama
%uvek u narodnoj nonji, sa crnim i crvenim vezom" -oa 7Yvata&Y;
pokazuje &igure, a ostali idu u parovima, da bi posle svili krug oko
njega" /od svake nove &igure Yvata&Y udara rukama" 0 ovom selu
YkaluarulY je sastavljen iz dva delaGYkaluulY sa osam &igura i YbatutaY
sa 12 &igura" 0 <rebencu igra je imala 1C &igura u parovima, est iz
YbatuteY i 12 iz YkaluaraY" 0 -ladimirovcu su pred kraj meuratnog
perioda postojale dve grupe kaluara 7vata&i @ri&u Barbu i @ri&u $aa;,
koje su se meusobno takmiile" ?vde je YbatutaY 7mali kaluar; imala
12 &igura, a YvelikiY kaluar takoe 12 &igura" ,ami izvoai ove igre iz
-ladimirovca smatraju da je YnjihovaY varijanta najtea i
najkomplikovanija za izvoenje u jugoslovenskom Banatu, mada je i
ova varijanta YdonetaY iz $umunije
509
" @ri&u $aa, koji je doneo ovu
varijantu YkaluarulaY iz $umunije, uneo je u igru i neke svoje &igure,
to su sigurno radili i vata&i u drugim mestima" 0 <logonju je
YkaluarulY donet iz 0zdina
510
" .onja ovih igraa je bila speci&inaG
na glavi ubara okiena paunovim perom, dugake koulje 7do kolena;,
dugake pantalone, bele vunene arape obavijene crnom trakom, za
koje su bili privezani i zvonii" .a nogama su nosili kone opanke"
1grai su nosili vezene pojaseve preko jednog ramena, dok ih je vata&
nosio preko oba ramena"
/aluarul je bio prisutan na velikom broju seoskih priredbi, a
obino se igrao u pauzama izmeu znaajnijih taaka priredbe" ?stale
narodne igre 7YhoraY, YardeljanaYitd"; su se igrale preteno na
svadbama i seoskim igrankama" ?ve igre su igrali parovi 7najee
>JC
+"+aluckov, nav"delo, 2DC"
>J=
Podaci primljeni od bivih kaluara iz -ladimirovca
>1J
$"2ristea, 2orul Pi &an&ara din <logoni, u 2ontribu8ii"""1-, 211"
22C
vereni ili mladi venani parovi;" ?ne se nisu igrale na priredbama,
poto se u konzervativnom ruralnom svetu smatralo da uestvovanje
na priredbama ne prilii verenim ili venanim osobama, a pre svega
enskog pola"
.a seoskim igrankama, kao i na priredbama, svirali su orkestri
%tara&i, sastavljeni od izvoaa na gudakim instrumentima, kojima su
mladii plaali za ove njihove YuslugeY" 0 mestima u kojima je ve
postojala &an&ara, i ona je svirala na seoskim igrankama"
22=
Z A K L J U A K
$umuni u jugoslovenskom Banatu ive u oko etrdesetak naselja
grupisanih oko veih urbanih centara, kao to su -rac, Panevo i
#renjanin" ?vo stanovnitvo, najveim delom nastanjeno na selu,
poelo je da razvija svoju organizovanu kulturnu delatnost u K1K
veku, pod uticajem optih kulturnih kretanja karakteristinim za period
jaanja nacionalnih pokreta naroda Fabzburke monarhije"
?snivanjem prvih rumunskih kulturnih drutava na ovim
prostorima, u poslednjim decenijama K1K i poetkom KK veka,
rumunsko stanovnitvo otvara sebi nove puteve, puteve kulturne
emancipacije, koja e se neprekidno, uz odreene uspone i padove,
odvijati do dananjih dana"
0 okvirima jugoslovenske drave u periodu izmeu dva rata,
rumunska nacionalna manjina u jugoslovenskom Banatu je bila
zatiena meunarodnim ugovorima koji su bili potpisani posle Prvog
svetskog rata, a koji su se odnosili na nacionalne manjine, kao i raznim
jugoslovensko%rumunskim bilateralnim ugovorima, kojima je
regulisano prvenstveno pitanje poloaja kolstva i crkve kod $umuna
u jugoslovenskom Banatu, odnosno kod ,rba u rumunskom Banatu"
$umunska kulturna drutva u jugoslovenskom Banatu su u
periodu izmeu dva rata nastavila tradiciju zapoetu za vreme
austrougarske vlasti" 0 sastavu ovih kulturnih drutava razvijali su
aktivnost prvenstveno horovi, zatim dramske sekcije i &olklorni
ansambli, a tokom dvadesetih i tridesetih godina, neka kulturna drutva
osnivaju i svoje duvake orkestre" /ulturna drutva su najee svoju
aktivnost ispoljavala kroz organizovanje priredbi, na kojima su se
23J
izvodile horske kompozicije, recitovale pesme, prikazivali pozorini
komadi, monolozi i dijalozi, igrale narodne igre 5/aluarul6 i
5Batuta6, da bi se ovim takama kasnije pridruile i instrumentalne
kompozicije, koje su izvodili duvaki orkestri" ?vim drutvima su
rukovodili lokalni intelektualci % svetenici i uitelji, kao i entuzijaste
iz redova seljatva, od kojih su neki zavrili razne muzike kurseve"
Pored priredbi, kulturna drutva su bila prisutna i na mnogim drugim
kulturnim, politikim i verskim mani&estacijama"
0loga kulturnih drutava je bila od izuzetnog znaaja, naroito u
vremenima presudnim po razvoj evropskih naroda" ?na su doprinela
ouvanju nacionalne svesti i njenom daljem razvijanju, ali i oseanju
pripadosti jednoj iroj civilizaciji, u kojoj je saradnja meu narodima
od izuzetnog znaaja" 0 tom smislu, rumunska kulturna drutva u
jugoslovenskom Banatu su dala odreen doprinos i imala svoje mesto
u kulturnom ivotu jugoslovenske drave izmeu dva rata" /ulturna
saradnja sa ,rbima i drugim narodima, zapoeta u prethodnim
vremenima i nastavljena tokom meuratnog perioda, obogaena novim
sadrajima, ouvala se i razvijala do dananjih dana"
Pokuaji sinhronizacije kulturnih aktivnosti, osnivanjem nekog
opteg kultunog udruenja na nivou rumunske manjine, u poetku nisu
urodili plodom" #bog odbijanja vlasti da odobre Pravila 5/ulturnog
udruenja $umuna u /raljevini ,F,6 71=23"; i 50druenja rumunskih
horova i &an&ara6 71=31";, pomenute kulturne asocijacije su vrlo brzo
prestale sa radom" @ek e osnivanjem 5'stre6 1=3E" godine, rumunska
manjina dobiti prvo udruenje koje e biti registrovano kod nadlenih
organa dravne vlasti, to e, bar za jedno krae vreme, omoguiti
jednu organizovaniju kulturnu aktivnost po rumunskim selima"
Nini se da kulturni ivot $umuna u jugoslovenskom Banatu, od
samog njegovog raanja, u periodu koji traje vie od jednog stolea,
231
dokazuje jednu upornost, ak i tvrdoglavost, jednu inteligenciju, i
najzad, u pojedinim sluajevima i u kasnijem periodu, jednu kreativnu
zrelost" Ponekad kon&uzno, imitativno, rumunsko kulturno stvaralatvo
postaje najzad ekspresivno, ak i ambiciozno" 1pak, u najveem broju
sluajeva, u meuratnom periodu nije postojao vidniji uticaj kulturnih,
knjievnih ili umetnikih vrednosti tog vremena" -eliki dogaaji su se
odvijali daleko od banatskog sela, u kome se sporo razvijao jedan
ogranieni i izolovani kulturni ivot"
/njievno%publicistika delatnost je bila skromna" ?sim
nedeljnika 5.9dejdea6 iz -rca, koji je neprekidno izlazio u periodu
1=2D%1=AA, sve ostale publikacije su imale kratak vek izlaenja 7<raiul
rom:nesc 1=23%1=2E, *oaia poporului rom:n 1=3E%1=3C, Biruin8a
1=3C%1=3=;" 0 istom periodu objavljena je samo jedna knjiga,
nekoliko kalendara, kao i nekoliko kolskih udbenika, dok su pojedini
knjievni stvaraoci objavljivali svoja dela u $umuniji"
Poseban vid knjievnog stvaralatva bio je knjievni &olklor,
mnogo pristupaniji i popularniji meu seoskim stanovnitvom" ,voja
dela u stihovima, na banatskom nareju, objavljivali su u tampi mnogi
pesnici%amateri, dok su se drugi bavili prikupljanjem narodnih
umotvorina, to je rezultiralo, najzad, i objavljivanjem jedne zbirke
rumunskih narodnih pesama iz jugoslovenskog Banata" 1zuzetno
popularan je bio i muziki &olklor, koji je igrao, a igra i danas,
znaajnu ulogu u ouvanju kulturnog i nacionalnog identiteta
pripadnika rumunske manjine" Pored narodnog orkestra LBiraM iz
+alog @orka, vredi pomenuti i Ltara&M (ona !uraina iz -ladimirovca,
sigurno najznaajnijeg imena muzikog &olklora u ovom periodu"
0 naunom stvaralatvu se izdvojilo ime Hmila Petrovia, velikog
lingviste rodom iz +alog @orka, koji je meutim ceo svoj radni vek
proveo daleko od zaviaja" <ubei kontakt sa rodnim krajem, on nije
232
uticao na kulturni razvoj svojih sunarodnika sa druge strane granice,
kao to nisu uticali ni drugi poznati stvaraoci % 'tanasije @omas @odor,
'urel +ilo i Qore Barbu, koji su na #apadu dogurali do najveih
visina kulturnog stvaralatva"
0 likovnim umetnostima se nije otilo dalje od naivnog
stvaralatva" Podignute su tri crkve % u !eliblatu, ?vi i /utilju, dok
je u drugim crkvama zavreno slikanje unutranjosti ili njihovo
delimino renoviranje" 0 crkvenom slikarstu u su nastavljene tradicije
iz prethodnog perioda, pod uticajem provincijalizovanog
neoklasicizma"
Pomo koju je davala rumunska drava za kulturne potrebe
sastojala se pre svega u poiljkama knjiga i drugih publikacija, koje su
najveim delom stizale iz biblioteke 51"<"Bibiesku6 iz @urnu
,everina u sve parohijske biblioteke u jugoslovenskom Banatu, kao i u
organizovanju ekskurzija i poseta seljaka, studenata i aka u razne
delove $umunije" 0 pruanju pomoi kulturnim drutvima i
pojedincima sa druge strane granice, odreenu ulogu su igrali i
emigranti iz jugoslovenskog Banata, pre svega oni koji su se nalazili
na znaajnim &unkcijama u dravnim organima"
233
* R I L O 5
VOLJENI BRATE8
Poto su kako pojedinci, tako i njihove akcije podvrgnute
mnogobrojnim promenama tokom godina, dok je samo ideal
nepromenjen, za ije je ostvarenje svaki lan drutva, odnosno .acije,
duan da se bori, delimino na sopstvenu inicijativu, a zatim i zadueni
od strane ?dbora rumunskih intelektualaca iz jugoslovenskog Banata,
reili smo da dejstvujemo u tom smeru, uvereni da je regeneracija
.acije kojoj pripadamo jedan vaan zahtev" Psihoza naroda se puno
promenila tokom rata, a naroito ona rumunskog naroda" 1nteligentan
po prirodi, preskaui vie evolutivnih stepenica odjednom, plasirao se
meu kulturne narode" .emajui meutim jednu sistematsku i
ozbiljniju pripremu, primajui sve zdravo za gotovo, nedostaje mu
uroena skromnost kulturnog oveka i tu stiemo do pojmaG 6njegovo
velianstvo narod6" Ponavlja se ono to je prisutno i u drugim granama
ljudske aktivnostiG ovek gubi svoju duhovnu ravnoteu 1, kao trgovac
koji se brzo obogatio, poinje da se kocka, blatei sve one koji nisu
postali njegovi ponizni oboavaoci"
1ntelektualci su najvei krivci to je narod onakav kakav jeste"
.arod je jedna energija, jedna snaga koja, ako je voena racionalno i
sistematski, predstavlja jednu produktivnu snagu, a u protivnom je
destruktivna" ,vesni toga, neka gospoda su prisvojila ovu snagu, radi
svoje komotne egzistencije, a pre svega da bi unitili one koji
eventualno jo znaju ta znai opasnost, ast, karakter i slinoa ?va
anormalnost je meutim mnogo opasnija za intelektualni sloj nego za
seljake, zato to joj nedostaje kohezija, homogenost" ?seajui svoju
23A
in&eriornost, oseajui potrebu da dopunjuju jedni druge, obian narod
poseduje nezamislivu solidarnost, ima slepo poverenje u svoje
takozvane 5voe6 i oseaju veliko, veliko neprijateljstvo prema
5kaputaima6a 0 takvim okolnostima nije potrebno da neko poseduje
preveliku inteligenciju, nego samo malo ra&iniranosti i puno nedostatka
karaktera, da bi postao stegonoa, borei se za unitenje onih, pomou
kojih i na ijim leima su se podigli" !a se ne zavaravamoa 5Fodie
mihi, cras tibi6" +i treba da ponovo zauzmemo poloaj iz prolostia
@reba da posedujemo potpunu vlast i treba da ponovo dobijemo
potpuno poverenje naroda, koga su ljudi bez skrupula, predvoeni
samo linim i materijalnim interesima, agitovali protiv svega to je
intelektualnoa ?va borba e biti izuzetno teka i dugotrajna, zato to e
oni sa vrha braniti odluno zadobijene poloaje"
+i vie nemamo ta da izgubimo" 0 prvom redu emo imati posla
sa polupismenima, koji su ba iz ovih razloga mobilni, svuda prisutni i
agresivniji" 0 ovoj borbi e, meutim, sa nama biti i Bog, zato to nas
vodi ast"
@reba da dejstvujemo brzo, energino i jedinstveno" Borba koju
vode neprijatelji se zaotrila i zatekla nas je nespremne da bi im se
dobro i dostojanstveno suprostavili" #bijmo redovea +i vie ne
moemo imati line interese" +i vie ne moemo imati poverenje u
bilo koga"
/rivi smo zbog prevelike apatije, dostojni da budemo izvidani
od svakog $umuna, poto samo nesavesni ljudi, kojima nedostaje
inteligencija, mogu ostati pasivni prema toliko nekorektnosti i
samovolje koje su raene iza naih lea" !a bacimo pogled na nau
brau seljake" ?ni su in&ormisani o svemu jednom zapanjujuom
brzinom" ,ve rtve koje su raene u njihovom interesu uzimaju kao
23>
prirodne stvari, a simpatije prema njima koriste zainteresovani za
hukanje protiv nekih linosti, ak i protiv jedne cele branea
Pored injenice da smatramo da mi intelektualci vodimo napad,
neki rukovode prema svojoj volji, ak ponekad i protiv zajednikih
interesa, traei od nas usluge koje se ne slau sa dostojanstvom
inteligentnog oveka i voe, a kad im stane na mali prst, cela nacija
vriti, bacajui oganj i vatru na voe, koji, po njihovom miljenju, ili
nisu na visini zadatka, ili se ne slau sa njima" ' ti, inteligentni ovee,
treba da bude srean, ako ti se dozvoli da se smatra njihovim
prijateljem" ,ve je ovo najveim delom naa krivica" @reba ve jednom
da se bacimo na posao, da ne diskreditujemo ime rumunskog
intelektualca, ali i da ne prodajemo nau ast za malo popularnostia
1ma ve skoro 1C godina kako sami brinemo o sebi" @o je
dovoljno vreme da upoznamo svakoga prema njegovoj realnoj
vrednosti"
Pored najvee dobre volje ne moemo podrati, ne moemo
dozvoliti da , kako tamparija, tako i list 5.9dejdea6 preu u
vlasnitvo dvojice gospodina"
#a svakoga koji poznaje realno stanje, ,kuptina u 'libunaru, gde
je izabran takozvani 52entralni odbor6 od strane delegata, veim
delom specijalno naruenih, nema nikakvu vrednost, ovom skupu
nedostaje kako moralni, tako i pravni &ond" 1ako su se tamo izabrale
%za oi javnosti % i neke uvaene osobe, koje meutim &iguriraju samo
kao amblem, mogli bismo nazvati ovaj skup skupom linih partizana
jednog 5gospodina6a
0prkos svemu, da uemo malo dublje u aktivnost takozvanih
voa, koji se suvie esto prikazuju na raznim stubcima lista kao jedini
pozvani da vode sudbinu nae .acije" 1ma oko 1J meseci od kada je
izabran ovaj 5odbor6" Pratei, prema tome, punih 1J meseci paljivo i
23E
objektivno sve akcije tih osoba, koje su na diktatorski nain prisvojile
rukovoenje javnim mnjenjem, mogli smo sa aljenjem konstatovati,
da se ova aktivnost svodi na nulua Pored jedne demagogije iji je cilj
raspirivanje mranih strasti gomile, koja vidi realnost stvari, ne kroz
jasno i sigurno rasuivanje oveka koji gospodari sobom i svojim
mentalnim duhovnim sposobnostima, nego ih vidi kroz prizmu
pojedinih smelih osoba bez savesti, koji koristei veto demagoka
sredstva, pomau u jaanju ovih strasti i elja, pomou kojih ele
dominaciju nad javnim mnjenjem i na taj nain osigurajui tako
egzistenciju koja bi, zasnovana samo na sopstvene snage, postala
problematina"
'li, da analiziramo malo detaljnije aktivnost tih osoba, u
oblastima naeg duhovnog ivota i toG kulturnog, kolskog, politikog i
najzad moralnog"
!a analiziramo dakle u prvom redu aktivnost samozvanih 5voa6
u oblasti kulturnog pokreta u naim selima, poto o nekom kulturnom
ivotu u gradovima ne moe biti ni rei, jer je u njima rumunski
elemenat u poraavajuoj manjini" /onstatujemo, bez straha od
preterivanja, da osobe od kojih se najveim delom sastoji 52entralni
odbor6 takozvane line partije, kao i njegove 5sekcije6 i 5podsekcije6,
nisu doprinele ni jednom jotom ak ni promovisanju rumunske kulture"
-idimo da je ceo kulturni pokret u naim selima bio i jeste dirigovan i
danasG kako moemo sa sigurnou predvideti, i u budunosti, samo od
strane svetenika, uitelja i drugih intelektualaca iz naih rumunskih
sela"
/ulturna aktivnost tih osoba priepljenih i za na list, ne samo da
je nula na kvadrat, nego je u pravom smislu tetnaa .a primer, sluaj
kapelana iz 'libunara, due 5Butoranskog odbora6, koji je za svoju
silnu aktivnost, bio poslat u etnju sa poasnog poloaja predsednika
23D
/ulturnog 0druenja $umuna u 'libunaru, i iz osvete, ne uestvuje na
priredbama koje prireuju $umuni, samo je na drugima prisutanV
#a ime ove 5gospode6 nije vezana nijedna realizacija, makar i
beznaajna" .igde nisu osnovali ni horove, ni &an&are, ni udruenja,
nisu uradili nijednu crkvu, jednom reju, nijedna realizacija sa
neposrednim posledicama, nijedna monumentalna realizacija od trajne
vrednosti" 1 uprkos ovoj mizernoj neaktivnosti i nesposobnosti u
kulturnim realizacijama, pomenuta 5gospoda6 i njihovi kompanjoni
imaju smelost da se predstavljaju kao jedine voe, ak i u oblasti
kulturea
'li, da idemo dalje i da pratimo aktivnost 5jedinog6 voe i
njihovih ljudi iz 5$2?6, iz razliitih sekcija i podsekcija, u oblasti
kolstva"
4kolsko pitanje i konvencija bili su borbeni konj e&a 5?dbora6"
Fvalio se 5urbi et orbi6 da je samo on pravi tvorac ove konvencije"
/roz hvaljenja najdemagokije vrste, uspeo je da ubedi ne samo
pravoverne i lakomislene seljake, nego ak i neke intelektualce o ovoj
ogromnoj 7da se ne izrazimo jo drastinije; misti&ikacijia +ukarci
veliine <%dina ,ilvija !ragomira, dr (oana Bupaa, dr Petre (oneskua
i drugi, koji su pravi tvorci ove konvencije, ostali su skoro nepoznati
narodu" Nak su optueni od strane 5naeg jedinog usreitelja6, da su
nespremni i da ne poznaju naa kolska pitanja" Prole su tri godine od
donoenja kolske konvencije, hajde da kaemo, uz pomo 5naeg
jedinog voe6" ,amo to gospodin, zajedno sa svim svojim satelitima,
nije bio u stanju da dovede ni jednog uitelja" ' zato\ #ato to u
Beogradu nadleni nisu ba razgovarali sa njim, ne uzimajui ga
ozbiljnoa +orao je da doe g" Petre (onesku, ovek dobro pripremljen
i oelien jo od vremena maarske vlasti, sa drugim autoritetom i
prolazom od 5naeg6, kod beogradskih vlasti" 0klanjajui prepreke,
23C
koje su izgledale nepremostive, uspeo je da dovede u nae kole AD
rumunskih uiteljaa
-idevi 5nai6 ovaj rezultat, okrenuli su aktivnost na drugu
stranu" /roz jedan uporan rad pravih pacova, poela je najpodlija
kampanja subminiranja aktivnosti <%dina dr Petre (oneskua" 0 poetku
kriom, kasnije otvorenije, dok nisu poplavili neke provincijske novine
u $umuniji nekim insinuacijama, blatei na najbezobzirniji nain
onoga kome dugujemo u potpunosti nau zahvalnost za prava koja
imamo u naim kolama"
Postoji jo jedno divovsko ostvarenje, za koje se takoe moe
zahvaliti dr Petre (oneskuuG $umunski internat za deake, koji ovde u
-rcu radi na najlepi mogui nain" .aravno da 5nai6, u listu koga
sa toliko asti vode, nisu nali za shodno da daju i najmanju
in&ormaciju o ovoj kulturnoj realizaciji, koja e predstavljati temelj
nae rumunske kulture" (asno je samo od sebe, ukoliko bi pisali neto o
internatu, morali bi da priznaju ogromne zasluge na njegovoj
realizaciji gospodinu dr Petre (oneskuu" .aravno, ovo je trebalo izbei
po svaku cenu, jer hvaliti i kuditi u istom dahu, ak ni 5nai6 ne bi
mogli uraditi a da se ne izblamiraju za venosta
2ela ova aktivnost klevetanja je pokazala svoj cilj u njihovom
smenom 5+emorandumu6, namenjenom gospodinu ministru dr
/"/"'ngeleskuu i objavljenom u listu 5Hcoul6 iz 'rada" Bili je jasno,
da se ceo ovaj eretluk vrti oko 5nervus reruma6, odnosno novcaa
Hvo, dakle, ukratko aktivnosti 5naih6 u kolskom pitanju" 2ela
njihova aktivnost se svodi dakle samo na klevete na adresu asne
linosti g%dina (oneskua, sa ciljem jasnim kao dan, da ga odstrane sa
njegove odgovorne &unkcije i, zauzei mu mesto, da se priblie
budetima i &ondovima koji ih privlae i prave im dugake zube"
23=
+oemo samo da igoemo sa zadnjom energijom jednu tako
kobnu aktivnost po nae kolsko%kulturne interese"
!a vidimo sada politiku aktivnost koju vode 5nai6" /ratko
reeno, vodi se radi sticanja imovinea Ponovio se isti postupak koga je
svojevremeno otpoeo g"dr (oca Rijanu, to je postupak koji su
koristili g"dr Rijanu i njegovi politiki prijatelji bio okvali&ikovan kao
5izdaja nacije6 i igosan na sve mogue naine u listu 5.9dejdea6 od
strane istog gospodina, u to vreme urednika, koji sad, kao sekretar
redakcije istog lista, hvali istu stvar, isti postupak 5jedinog rumunskog
poslanika6, kao delo velike nacionalne vrline i ljubavi prema naciji
7sic;" 'lal vera takvim karakterimaa
1 na narod je dozvolio da ga vuku za nos ti samozvani
nacionalisti, koji su mu eksploatisali poverenje radi postizanja njihovih
ciljeva" 4ta moe biti drugo osim jedne eksploatacije koju je stvorio
pokret dunika radi smanjenja dugova" /oristei veto ovu situaciju,
uspeli su da privuku veliki deo naroda u svoje mree, radi
promovisanja linih ciljeva i uspeli su, jer je njihov 5voa6 danas
poslanik sa titulom 5jedinog poslanika svih $umuna6"
-e deset meseci je poslanik, a nismo videli nikakav rezultat, koji
bi bio posledica njegove aktivnosti kao poslanika" Nini mi se, uspeo je
da premesti jednog belenika iz jedne optine u drugu i da suspenduje
jednog optinskog naelnika" @ime se cela aktivnost 5oca6 naroda
iscrpla" !a ne pomenemo pismenu deklaraciju iz 1lande, ili pismo
5diplomu6 iz ,are itd" ,igurno je da e uskoro ceo narod shvatiti s
kim ima posla i na sledeim izborima e mu pokazati prazne rukea !a
bi zavrili sa politikom aktivnou 5jedinog rumunskog poslanika6,
pitajte ga s kim se posavetovao i ko ga je podstaknuo da pree u
opoziciju g%dinu (e&tiu\ $2?, politika sekcija, sigurno nea (asno se
vidi da je i ovde bio posednut 5ljubavlju prema naoj naciji6a
2AJ
?vde je mesto da pomenemo, da je najdemagokije oruje za
voenje naroda, kako bi ga ovaj slepo sledio, injenica da se huka
narod protiv njegovih stvarnih voa, koji su uvek bili pravi savetnici i
rukovodioci naroda"
Poto smo govorili % naravno ukratko % o kulturnom, kolskom i
politikom ivotu koga su stvorili izmiljeni 5usreitelji6 naeg
naroda, trebalo bi da govorimo malo i o trenutnom socijalnom
poloaju naeg naroda"
.i butoranski komitet, niti ak njegove sekcije i podsekcije, ne
dre vie sednice" .eke podsekcije nemaju vie ni lanove koji trae
pravila osnivaa nove organizacije zato to su lanovi, sa oseanjem
odvratnosti, napustili ovu grandioznu organizaciju" Hkonomska sekcija
se spotakla, od veri&ikacije poslova lista 5.9dejdea6, tako da se ova
sekcija vie i ne saziva" !a ne govorimo o ostalim sekcijama 7treba biti
junak da bi znao koliko ih je i koji je njihov cilj;, zato to one nisu
odrale nijednu sednicu od osnivanja do danasV
.arod treba ve jednom prosvetiti, i ne samo prosvetiti nego i
organizovati na solidnoj osnovi, a u toj organizaciji da preovlada ast,
a ne 5prevrtljivost6"
@o su viestruki razlozi koji su naterali ovdanju rumunsku
inteligenciju da se 11"oktobra 1=3>" sastanu na prvo i do danas najvee
savetovanje, na kojoj je igosana destruktivna aktivnost takozvanih
voa" Preko pedeset rumunskih intelektualaca, predstavljajui sva naa
sela, dali su tog dana svoje miljenje" .a istom savetovanju, naa
inteligencija se organizovala i izabrala jedan akcioni odbor"
?vaj odbor je od konstituisanja ostavio da proe jo nekoliko
meseci, da bi video kako se odvija aktivnost takozvanih 5voa6"
-idevi zatim da se stvari nisu poboljale u listu 5.9dejdea6, umesto
da bude tribina od koje bi polazili saveti puni moralnog autoriteta
2A1
onoga koji je direktor umesto da daje direktive na kulturnom,
ekonomskom i politikom planu, sa autoritetom odgovornog &aktora u
oima naroda, postao je taraba za line napade i umesto bratimljenja,
harmonine saradnje svih naih ionako malobrojnih &aktora koji imaju
vrednost, upisao je u svoje stubce lozinku zavade i raspada, % odbor
intelektualaca se ponovo sastao dana 2J" 111 t"g" .a ovoj sednici, posle
detaljnog razmatranja opte situacije, koju smatra nepromenjenom,
odluio je da alje 5'pel6 svim crkvenim optinama i preko njih
narodu, da bi zajednikim snagama saraivao na obnavljanju
rumunskog duha"i da bi na ovom poslu snanije uestvovali ozbiljni i
vredni elementi nae nacije, elimo da predstavnici sela budu izabrani
iz redova parohijskog sinoda od strane parohijskih odbora, koji su
autorizovani predstavnici naih crkvenih optina i izvrni organi
parohijskih sinoda" 0vaeni parohijski odbori su prema tome
zamoljeni da pored svih svetenika, uitelja i intelektualaca izaberu
njihove delegate u istom broju kao i crkveni epitropi 7tamo gde su 2
epitropa % 2 delegata, gde su 3 epitropa % 3 delegata, i najzad, najvie A
delegata iz velikih optina;, zatim svi svetenici, uitelji i intelektualci
zajedno sa delegatima seljaka, da prisustvuju ,kuptini koja e se
odrati u etvrtak, 1=" marta 1=3E" u C sati pre podne u optini
-ladimirovac 7Petrovoselo; "
.apominjemo da e u vie optina biti ljudi koji iako nisu lanovi
parohijskog sinoda, ipak ele biti delegatiV +i, rumunski
intelektualci, smatramo da su pravi $umuni oni koji su i pravi hriani"
.e mogu biti smatrani za dobre $umune oni koji napadaju nae
najsvetije ustanovea
1z dnevnog reda predvienog za ovu ,kuptinu delegata naih
optina, kojeg objavljujemo u nastavku, moe se primetiti veliki znaaj
ove ,kuptine"
2A2
Pored asnog i toliko potrebnog organizovanja u vremenima u
kojima ivimo, bie odlueno i o osnivanju /ulturnog 0druenja
$umuna u (ugoslaviji, koje e obuhvatiti sva seoska kulturna drutva,
postajui na taj nain &orum za rukovoenje naim nacionalno%
kulturnim ivotom na ovim prostorima"
!nevni red ,kuptineG
1" ?tvaranje ,kuptineI
2" /onstituisanje ,kuptine ad%hoc i veri&ikacija delegatskih
mandataI
3" 1zvetaj odbora intelektualacaI
A" 1zrada jednog programa kulturne aktivnosti" ?snivanje
/ulturnog 0druenja $umuna u (ugoslavijiI
>" Biranje jednog upravnog odbora, koji e imati ulogu da
predstavlja rumunski narod u svim kulturno%nacionalnim
pitanjima za period od 3 7tri; godineI
E" Predlozi"
Parohijski odbori koji ne budu poslali delegate, bie smatrani kao
prikljueni, osim u sluaju kada bi pismeno opravdali njihov stav
prema ovom pokretu" ?vo pismo e biti veri&ikovano od strane
lokalnog paroha"
.a ovoj ,kuptini e moi uestvovati samo oni delegati
parohijskih odbora, koji imaju punomo od crkvene optine"
0 -rcu, 2" marta 1=3E"
PredsednikG ,ekretarG
,vetenik (on +iter ,vetenik Bazar /rdu
2A3
I Z V O R I I L I T E R A T U R A :
A. IZVORI:
AR4IVSKA 5RA9A:
-Arhiv J!"#$%vi&'
-.bir/a Milana S!o0adinovi1a
-2ond Minis!ars!va 3nu!ra4n0i* Poslova 5ral0evine
6ugoslavi0e +9+7-+98+.
-Arhiv V"&v")i-'
-2ond 5ral0evs/e Bans/e 3)rave 9unavs/e Banovine
-Arhiv *r"+",r'#vi+'r%+% B%-%+#." N"v" S'$"
-Arhiv *r"+",r'#vi+'r%+% Vr/%0
-Arhiv R1-#.' *r%v"#$%v-' Cr.v' V$%)i1ir"v%0
-.a)isni/ #r/veno-sve!ovnog vo/alnog *ors/og dru4!va u
&ladimirovcu
-I#+"ri&#.i Arhiv B'$% Cr.v%
-Pravila Rumuns/og &o/alnog Hora u Belo0 #r/vi
-I#+"ri&#.i Arhiv *%-2'v"
-2ond Sres/og :a;els!va u 5ovinu
-<)4!ina :i/olinci, .a)isni/ =a glavnu s/u)4!inu
-Z%,i#-i. O1$%)i-#."! )r/+v% Sv.Mih%&$ :L".v';
2AA
-Z%,i#-i. i+%$%2."! i ,'v%2."! )r/+v% S'$'/
-Z<ir.% A$'.#%-)r% B+"%r.'( Vr/%0
-Z%,i#-i0i #% #')-i0% A)1i-i#+r%+iv-"! ")<"r% i r')-i/+v%
=N>)'&)'%?
OBJAVLJENA 5RA9A:
-#on!ribu'ii la is!oria cul!ural" a romnilor din &oivodina,
9ocumen!e, &, Zr'-&%-i- 19@9.
-Chi,ri0i Ni0"$%'( Romnii din afara Romniei( E)i+r%
L1i-%( R1-i&% 199A.
-I.Mi+>r( L.CBr)( %ubi!e fra!e>, *r"!$%# r1-#.ih
i-+'$'.+%$%0%( Vr/%0( C. 1%r+ 19DE.
-S+%++ U)rF'-&% G% .$+r r1-#."! -%r")%
&!"#$"v'-#."1 B%-%+ :S!a!u!ul Asocia'iei )en!ru cul!ura )o)orului
romn din Bana!ul iugoslav ?As!ra@A( Vr/%0 19DE.
7TAM*A:
-Bana!ul, T'1i/v%r( 19DH.
-Biruin'a, Vr/%0( 19D8-19D9.
-Graiul romnesc, *%-2'v"( 19CD-19CE.
-9emocra!ul, *%-2'v"( 19C@.
-6ugoslovens/a re;, 19D@.
-#alendarul B:"de0deaC, Vr/%0( 19C9-194H.
2A>
-#alendarul )o)orului, *%-2'v"( r')-i. R"1$# R"1%-(
19CC-19CA.
-#alendarul Romnului, K%r%-#'<'/( 1918-194H.
-Dumina, *%-2'v"( 19C@.
-Duceaf"rul, T'1i/v%r( 19DA-19D@.
-:"de0dea, Vr/%0( 19C@-194H.
-<)inca, Vr/%0( 1918-1919.
-Pan;evac, *%-2'v"( 1919-194H.
-2oaia diece=an", K%r%-#'<'/( 1918-19D@.
-2oaia )o)orului romn, Vr/%0( 19DE-19D8.
B. LITERATURA:
KNJI5E:
-A$1>&%- S$%v0"( Me!agalaEia minori!ar", N"vi S%) 199E.
-B%<% I"%-( DeEiconul ar!i!ilor )las!ici romni con!em)orani
din %ugoslavia, *%-2'v" 1999.
-B>$%- I"-( <)ere %%%, Publicis!ic", *%-2'v" 198H.
-BiG'r'% M%ri#( S'$'&%- Vi"r'$( Monografia corului din
#o!eiF+769-+969A, K/+i$& 19E9.
BiG'r'% *'+r( Romnii din Bana!ul iugoslav, B.r'/+ 19C@.
B"&i- Ar'$( Seleu G Biserica or!odoE" romn", S'$'/ CHHH.
2AE
B"&i- Ar'$( Seleu G 3n secol de ac!ivi!a!e cul!ural", S'$'/
199H.
B"$)r'%- I.V.( #ul!ura romneasc" Hn Bana!, T'1i/v%r 1994.
B"#i"0 5h'"r!h'( :icolin' G Pagini de is!orie cul!ural", N"vi
S%) 1998.
-BrB-G'i C"-#+%-+i-( <rgani=area romnilor din %ugoslavia,
B.r'/+ 19DD.
-5>+>i%-I *%v'$( B%!i *%-+%( Docve ieri i a=i, N"vi S%)
1989.
-G*.:.Bis!ri'a +79--+99-, C'-+r$ 0r'%Ii'i ,",$%r' M'h')i-Ii(
199A.
-3i1iJ L&<")r%!( 5ul!urna )oli!i/a 5ral0evine 6ugoslavi0e
+9+7-+98+, %-%%%, B'"!r%) 199E-199@.
-3r>!hi0'#0 *'+r( R"K C"#+%( Slu0i!ori ai al!arului, N"vi
S%) CHHH.
-E<'r#+ A-+"-( Mu=i;/i ama!eri &o0vodine, N"vi S%) 19@4.
-Jr1% 5h'"r!h'( 9esco)erirea Bana!ului, R'/i0% 1994.
-Z%<'r0% V%#i$' Mir0'%( Romnii din Bana!ul iugoslav i Marea
3nire, T'1i/v%r 199A.
-C"#1% Ar'$ L &-i"r( B"n"'eni de al!"da!" %, T'1i/v%r 19DD.
-CriK%- I"-( 3n secol de cn!are munci!oreasc" Hn Rei'a,
R'/i0% 19@C.
-De/si/on )isaca 6ugoslavi0e, M%+i0% #r,#.%( N"vi S%) 19@C.
-L'$'% I"-( #a!egorii func'ional-!ema!ice i s!ruc!urale ale
folcolrului iugoslav i romnesc, N"vi S%) 199A.
-M%$0."v Mir&%-%( Rumuni u Bana!u G I!nografs/a
monografi0a, N"vi S%) 198A.
-M>r%- Mir0'%( Biserica din &ladimirova',, N"vi S%) CHHH.
2AD
-M>r%- Mir0'%( &ladimirova' G Pagini de is!orie cul!ural", N"vi
S%) 1998.
-M>r%- Mir0'%( Pe!roviceni de al!"da!" +7J7-+98+, N"vi S%)
199E.
-Mi$'.'r M'$i.#( &r4ac u s!arini, Vr/%0 199E.
-Mi$'+iJ S1i$&%( 5ovins/i /ra0 i=meKu dva ra!a, K"vi- CHHH.
-Monografia Alibunarului G #on!ribu'ii, A$i<-%r 1998.
-M-+'%- I"%-( Micarea na'ional" din Bana! +77+-+9+7,
T'1i/v%r 1994.
-M-+'%- V%#i$' V.( #on!ribu'ii la is!oria Bana!ului, T'1i/v%r
199H.
-<bra=ovan0e u;i!el0a u &r4cu, Vr/%0 199E.
-*",i 5$i!"r( 6ugoslovens/o-rumuns/i odnosi +9+7-+98+,
Mi$"G"N#.i N%.$+'+ N"v"1 S%)( I-#+i++ G% i#+"ri&( N"vi S%)
1984.
-*",i 5$i!"r, Romnii din Bana!ul srbesc( *%-2'v"-B.r'/+
199D.
-*",i 5$i!"r( Rumuni u 0ugoslovens/om Bana!u i=meKu dva ra!a
F+9+7-+98+A( N"vi S%) 19@E.
-R"K C"#+%( #orurile noas!re b"n"'ene, *%-2'v" 199C.
-R"K C"#+%( DeEiconul 0urnalis!icii romne!i din %ugoslavia(
*%-2'v" 1998.
-Sa!u :ou G Bana!s/o :ovo Selo +L6--+9LL, Monografi0a(
B%-%+#." N"v" S'$" 19@9.
-S,>ri"# Tr>i$>( Mnv"'"mn!ul )rimar romnesc din Bana!ul
iugoslav Hn secolul NN( *%-2'v" 199@.
2AC
-SN'r% I"-, $coala din DocveOSn-Mi*ai Hn )erioada +L6--,JJJ,
*%-2'v" CHH1.
-T"1%-)$ Mih"vi$( S)omenica )an;evac/og )eva;/og dru4!va
+7P7-+9P9, *%-2'v" 19D8.
-Ur#$'#0 M$"ri-( 6an/ov Mos! G %ancaid, !recu! i )re=en!, N"vi
S%) 199@.
-Mi$i, *%v'$ *.( (oracul de lng" (imiel( B.r'/+ 1999.
-M$"r% R%)( 2olclor li!arar b"n"'ean( *%-2'v" 19@A.
LANCI I *RILOZI:
-Ar)'$'%- O+'N%-, #e a fos! i ce !rebuie s" fie micarea noas!r",
B%-%+$( T'1i/v%r( <r.1( 19DH.
-B%r< V%#i$'( %n!erviu cu Moise Molcu'iu( C$i"( T'1i/v%r( <r.1
-B%r< V%#i$'( 3=dineanul nos!ru Aurel Milo, una din!re cele
mai dis!inse )ersonali!"'i ale bale!ului mondial( O%1'-i )' #'%1> %i
B%-%+$i( T'1i/v%r 1998.
-B"&i- Ar'$( Savu :icolaevici G Hnv"'"!or i au!or de manuale,
O%1'-i )' #'%1> %i B%-%+$i( T'1i/v%r L UG)i- 1999.
-V%-. Mi$%-( #on!ribu'ii )en!ru biografia unui savan! care a
efec!ua! cerce!"ri Hn sa!ul S!ra0a G George AleEici( C"-+ri<Iii $%
i#+"ri% 0$+r%$> % r"1B-i$"r )i- V"iv")i-%( Vr/%0 19@@.
-5>+>i%-I *%v'$( A!*anasie (*omas (odor, o )oves!e( O%1'-i
)' #'%1> %i UG)i-$i( T'1i/v%r 1998.
-5>+>i%-I *%v'$, Personali!a!ea )reo!ului #orneliu #ure, M"%i%
SB- Mih%i$i( L".v'( <r.9( &- 1998.
-3%$'% I"v%( Miclea (r"il" G )ic!orul( O%1'-i )' #'%1> %i
B%-%+$i II( Si1,"Gi"-( UG)i- 1999.
2A=
-3r>!I% Si1'"-( (eodor $andru G )a!ru decenii cu )ana Hn
mn", A-%$'$' SLR VI( Zr'-&%-i- 19@A.
-3r>!I% Si1'"-, 2anfara (ur!urica din Mesici( A$1%-%h
Li<'r+%+'% 1989( N"vi S%) 1988.
-5'%0"v 5h'"r!h', 2anfarele romne!i din Bana!ul iugoslav G
9elibla!a, Li<'r+%+'%( *%-2'v"( 1. &%-%r 199E.
-I%->K M"i#'( Paro*iile noas!re G #ubin( A-%r <i#'ri0'#0 ,'
%-$ <i#'0+ 199C( Vr/%0( R1-#.i ,r%v"#$%v-i vi.%ri&%+
-I%->K M"i#'( Paro*iile noas!re G <rea'( A-%r <i#'ri0'#0 ,'
%-$ <i#'0+ 1988( Vr/%0( R1-#.i ,r%v"#$%v-i vi.%ri&%+
-I%->K M"i#'( Paro*iile noas!re G S!ra0a, A-%r <i#'ri0'#0 ,'
%-$ 0"1- 199H( Vr/%0( R1-#.i ,r%v"#$%v-i vi.%ri&%+
-C'<G%- *%-+%( %nginerul $!efan Ardeleanu &co!" din Smiai,
O%1'-i )' #'%1> %i B%-%+$i( Si1,"Gi"-( T'1i/v%r CHH1.
-C"r)B- I"- R"+%ri, #orul din #o!eiul iugoslav la sfin'irea
bisericii din %osefin G (imioaraF+9P6A, A$1%-%h Li<'r+%+'% 1998(
*%-2'v" 199@.
-C"#1% Ar'$ L &-i"r( Pic!orul #orneliu Diuba( L0'%N>r$(
T'1i/v%r( <r.E( &- 19DA.
-Cri#+'% R"1%-( Ac!ivi!a!ea corului i a fanfarei din Glogoni(
C"-+ri<Iii $% i#+"ri% 0$+r%$> % r"1B-i$"r )i- V"iv")i-% IV(
Vr/%0 19@@.
-L>G>r'%- Si1'"-( 2anfarele romne!i din Bana!ul iugoslav G
M"rg*i!a( Li<'r+%+'%( *%-2'v"( CC. &- 199E.
-L>,>)%+ Livi#( Preo!ul G*erasim Andru( O%1'-i )' #'%1> %i
B%-%+$i( Si1,"Gi"-( T'1i/v%r CHH1.
-M%!)% I$'%-%( #orul $!efan $!efu din Icica( C"-+ri<Iii $%
i#+"ri% 0$+r%$> % r"1B-i$"r )i- V"iv")i-% IV( Vr/%0 19@@.
-M%i"!%- I"-( (ea!rul de ama!ori B:eicaC din #o!ei G
Ac!ivi!a!ea in!erbelic" :1-D;( Li<'r+%+'%( 1A. N'<r%r L 1. 1%r+ 199@.
2>J
-M>r%- Mir0'%( < )ersonali!a!e b"n"'ean" G &aleriu Bolean'u,
A$1%-%h Li<'r+%+'% 1998( *%-2'v" 199@.
-M>r%- Mir0'%( 2anfara din <rea'( Li<'r+%+'%( 19. 1%r+ 1994.
-M>r!i-'%- Mi( 9oi BiugosloveniC Hn vi=i!" la Diviu
Rebreanu, A,> vi'( A$1%-%h$ ++r"r r"1B-i$"r( T'1i/v%r CHHH.
-M%+% C"r-'$( +arseilaiseM7+arseieza; la 2oPtei, A$1%-%h
Li<'r+%+'% 199H( *%-2'v" 1989.
-M%+% C"r-'$( Da anul G cen!enarul corului, Li<'r+%+'%( 11.
N'<r%r 199A.
-M%+% C"r-'$( 2anfara din &laicov"' la LJ de ani( Li<'r+%+'%(
CA. N'<r%r 199A.
-M%+% C.( 2anfara din &oivodin' , Pagini monografice(
C%$'-)%r$ ,",$%r( Li<'r+%+'% 1984.
-M%+% C"r-'$( 2anfarele romne!i din Bana!ul iugoslav
#o!eiF1;( Li<'r+%+'%( 9. )'0'1<%r 199AP :C;( 1E. )'0'1<%r 199A.
-Mi$"v%- T")"r( Ac!ivi!a!ea eE!racolar" a elevilor din &re'(
A$1%-%h Li<'r+%+'% 199@( *%-2'v" 199E.
-Mi$"v%- T")"r, <rien!"ri Hn vii!or( A$1%-%h Li<'r+%+'% 1998(
*%-2'v" 199@.
-M"i#' Ni0"$%'( 2anfarele romne!i din Bana!ul iugoslav G
Marcov"'F+A( Li<'r+%+'%( CD. 1%r+ 199E.
-*",i 5$i!"r( #ongresul romnilor din %ugoslavia( CvB-+
r"1B-'#0( Vr/%0( 1%r+ 199@.
-*",i 5$i!"r( Romulus RomanF+7L--+9-,A G un )recursor al
cul!urii de la noi, C%$'-)%r$ ,",$%r 19@D( *%-2'v" 19@C.
-*",i 5$i!"r( Socie!a!ea de lec!ur" a elevilor romni de la colile
secundare din &re' B6unimea b"n"'an"C, Ti<i#0#( UG)i-( &-
199E.
-*",i 5$i!"r, S)icuiri din !recu!ul #orului &ocal Romn din
Biserica Alb", C%$'-)%r$ ,",$%r( *%-2'v" 19@D.
2>1
-*",i 5$i!"r( 2ormiran0e, ra=vo0 i delovan0e Rumuns/e s!ran/e
F+9,P-+9,9A, I#+r%Fiv%-&% D( I-#+i++ G% iG2%v%-&' i#+"ri&'
V"&v")i-'( N"vi S%) 19@4.
-*",i 5., $a)!e decenii de la a)ari'ia =iarului B9emocra!ulC,
Ti<i#0#( UG)i-( <r.E( &- 199@.
-Radovi sim)o=i0uma BA/ademi/ Imil Pe!rovi1, Qivo! i deloQ(
B'"!r%) 199E.
-R"K C"#+%( $a)!e decenii de ac!ivi!a!e a orc*es!rei BDiraQ(
Li<'r+%+'%( CE. &$ 199@.
-R"K C"#+%( N'!r A)ri%-, Biserica din 9elibla!a( Li<'r+%+'%(
1E. &- CHH1.
-R"K C"#+%( N'!r A)ri%-, Biserica din #o!ei( Li<'r+%+'%(
C1. %,ri$ CHH1.
-R"K C"#+%( N'!r A)ri%-, Biserica din <moli'a( Li<'r+%+'%(
CD. &- CHH1.
-R"K C"#+%( N'!r A)ri%-( Biserica din <fcea, Li<'r+%+'%( 9.
&- CHH1.
-S'$'&%- Vi"r'$( #orul Reuniunii de ci!ire, cn!"ri i mu=ic" din
%ablanca, Hnfiin'a! Hn +796( CvB-+ r"1B-'#0( N"vi S%)( <r.1@(
&%-%r 199@.
-S'$'&%- Vi"r'$( Da S"lci'a G !alen!e iei!e din comun( CvB-+
r"1B-'#0( <r.1E( -"v'1<%r-)'0'1<%r 199E.
-Socie!a!ea cul!ural" B9oinaC din 3=din( Ti<i#0#( UG)i-(
<r.C:D9;( N'<r%r 199A.
-S,>ri"# Tr>i$>( A. 2ren'iu G )reo!, )ublicis!, )oe!, redac!or(
O%1'-i )' #'%1> %i UG)i-$i( UG)i- L T'1i/v%r 1998.
-S+"i%- N.( AleEandru Rin'ariu( CvB-+ R"1B-'#0 T"r>0'%-(
B'!'&0i( <r.4:E;( 1. )'0'1<ri' 199D.
2>2
-S+"i0 J"-'$( 6on :ica Se/o4an, )esni/ /o0i 0e )isao bana!s/im
govorom, R%)"vi #i1,"Gi&1% RJ!"#$"v'-#.i B%-%+ L i#+"ri&#.% i
.$+r-% ,r"/$"#+Q( N"vi S%) 199@.
-SN'r% I"-( Reuniunea !inerimii din Sn Mi*ai( M"%i%
SB1i%i$i( L".v'( <r.C( %v!#+ 199E.
-SN'r% I"-( 3n om Hn slu0ba neamului( M"%i% SB1i%i$i( <r.8(
1%r+ 1998.
-TriN A.( Publica'ii cu )reocu)"ri sociale )e !eri!oriul
ac!ualului Bana! iugoslav din secolul al N%N-lea i )n" a=i(
C"-+ri<Iii $% i#+"ri% 0$+r%$> % r"1B-i$"r )i- V"iv")i-% III(
Zr'-&%-i- 19@E.
-TriN Ar'$( Romulus Roman G 3n vi=ionar i desc*i="!or de
ori=on!uri, A-%$'$' S"0i'+>Iii )' Li1<% R"1B-> D-4( Zr'-&%-i-
19@C-19@D.
-Tr0"%-' A-)r'i, &alea cu cer( A$1%-%h Li<'r+%+'%( *%-2'v"
199H.
-2anfarele romne!i din Bana!ul iugoslav G 6amul Mic(
Li<'r+%+'%( C. 1%r+ 199E.
-M%r0% I"%-, Dira (oracului G mndria Bana!ului, CvB-+
R"1B-'#0 T"r>0'%-( <r.C-D-4( 199E.
-Mi$i, *%v'$ *.( A fos! oda!" fanfara (oracului F+9PL-+99LA,
CvB-+ R"1B-'#0 T"r>0'%-( <r.C-D( )'0'1<%r 199@.
-Mi$i, *%v'$ *.( &ia'a cul!ural-ar!is!ic" a !or"cenilor )e )arcursul
unui )"!rar de secolF+9+,-+9PL;( C$i"( T'1i/v%r( <r.1-C( &%-%r-
N'<r%r 199D.
-Mi$i, *%v'$ *.( 6uris!ul !or"cean %oan P. :egru-B"lan, O%1'-i
)' #'%1> %i B%-%+$i( UG)i- L T'1i/v%r 1998.
-Mi$i, *%v'$ *.( Preocu)"ri misionare a )reo!ului %oan &. 2arca
Hn Bana!ul iugoslav( O%1'-i )' #'%1> %i B%-%+$i( UG)i- CHHH.
-Mi$i, T.I.( (eodor %. #i)u G un fiu de seam" al (oracului,
O%1'-i )' #'%1> %i B%-%+$i( UG)i- 1999.
2>3
-M$"r% R%)( %on :i'" SecoanF+9JJ-+9P9A, )oe! Hn graiul
b"n"'ean i comediograf( C"-+ri<Iii $% i#+"ri% 0$+r%$> %
r"1B-i$"r )i- V"iv")i-% IV( Vr/%0 19@@.
-Mr>Ii$> NiI>( Bela Bar!o/ la Pe!rovasla G &ladimirova',
M%1i$i%( V$%)i1ir"v%0( <r.C( &- 1994.
-Mr'-Ii T'")"r A.( #eva des)re 3=din( C%$'-)%r$ N>)'&)'%(
Vr/%0 1944.
-O%-)r T'")"r( Reuniunea de cn!"ri din Seleu( C%$'-)%r$
N>)'&)'%( Vr/%0 1941.
-O)i0 5'"r!', Monumen!ul eroilor fii din comuna Seleu,
C%$'-)%r$ N>)'&)'%( Vr/%0 19DH.
2>A
S A 3 R 6 A J :
- 0-?!""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""3
1" $0+0.,/' +'.(1.' 1 .(H. $'#-?( 0 /$'B(H-1.1
,F,"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""11
1"$umuni u Banatu do stvaranja /raljevine ,F,"""""""""""""""""""""""""""""""11
2"!rutveno%ekonomski, politiki i verski poloaj $umuna u
/raljevini ,F,""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1=
3"/ulturna politika prema rumunskoj manjini" (ugoslovensko%
rumunski ugovori o poloaju nacionalnih manjina"""""""""""""""""""""""""""""2A
A"/arakter kulturne politike /raljevine ,F,""""""""""""""""""""""""""""""""""""""2C
>"/oncepcija kulturne politike $umuna u jugoslovenskom Banatu"""3J
11"0 ?/-1$1+' (0<?,B?-H.,/?< .'21?.'B.?< 1
!$R'-.?< 1.@H<$'B1#+'"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""E2
1"4estojanuarska koncepcija kulturne politike""""""""""""""""""""""""""""""""""""E2
2"/ulturna drutva $umuna u periodu diktature""""""""""""""""""""""""""""""""EE
3"Pokuaj osnivanja 0druenja rumunskih horova i &an&ara"""""""""""""""DJ
A".ovi duvaki orkestri""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""D>
>"?snivanje i delatnost 5'stre6"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""CJ
E"(ugoslovensko%rumunska kulturna saradnja i saradnja sa drugim
narodima
Banata"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1J3
2>>
111" 0B?<' 4/?BH 1 2$/-H 0 /0B@0$.?( P?B1@121
$0+0.,/H +'.(1.H"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""121
1"/ulturna aktivnost u kolama"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""121
2"Qaka i studentska udruenja""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""12E
3",okolska organizacija""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""13A
A"0ticaj $umunske pravoslavne crkve na kulturni razvoj banatskih
$umuna""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""13=
1-" /.(1RH-.?%P0BB121,@1N/' 1 .'0N.' !HB'@.?,@"""1AC
1"Biblioteke institucije"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1AC
2"Publicistiko%izdavako i knjievno stvaralatvo"""""""""""""""""""""""""""1>C
3".auno%istraivaka delatnost""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1=C
-" 0+H@.1N/? 1 .'$?!.? ,@-'$'B'4@-? $0+0.,/H
+'.(1.H""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""2JE
1"$azvoj pozorine umetnosti""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""2JE
2"-rhunska ostvarenja u umetnosti""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""2J=
3"Bikovne umetnosti"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""21>
A"/njievni &olklor"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""221
>"+uziki &olklor"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""22D
% #'/B0N'/"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""23>
%P$1B?<""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""23=
%1#-?$1 1 B1@H$'@0$'""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""2A=

2>E
2>D
2>C
2>=
2EJ