PREVENCIJA DEVIJANTNIH OBLIKA PONAANJA

Seminarski rad iz Socijalne psihologije

www.maturski.org
SADRAJ
1. UVOD..............................................................................................................................1
2. Definicija deijantnog !ona"anja.....................................................................................2
#. Dru"tene norme i deijantnost.......................................................................................#
$. Re!resija u idu socija%ne kontro%e..................................................................................$
$.1. O&%ici socija%ne kontro%e...............................................................................................$
'. Organizoani o&%ici dru"tene akcije na s!re(aanju dru"teno ne!ri)at%jiog
!ona"anja dece i om%adine...................................................................................................'
'.1. Sankcije !rema ma%o%etnim !o(iniocima krii(ni) de%a...............................................*
*. Vas!itni na%ozi.................................................................................................................+
+. ,reencija deijantnog !ona"anja........... ........................................................-
+.1. ,reencija dru"teno ne!ri)at%jiog !ona"anja dece i ma%o%etnika.............................
-. Dru"tena reakcija na deijacije....................................................................................1/
-.1. O!"te karakteristike dru"tenog reagoanja na deijacije..........................................1/
-.2. Dru"tena reakcija na a%ko)o%izam.............................................................................11
-.#. ,reencija a%ko)o%izma.......... ....................................................................12
.. Dru"tena reskcija na zaisnost od droga......................................................................12
..1. ,reencija narkomanije...............................................................................................1#
1/. Dru"tena reakcija na !rostituciju..... .........................................................................1$
1/.1. 0%ementi !reencije !rostitucije i re)a&i%itacija !rostitutki......................................1'
11. Dru"tena reakcija na !rosja(enje...............................................................................1'
12. Dru"tena reakcija na kockanje...................................................................................1*
12.1. ,reencija kockanja........... ..................................................................1+
12.2. ,rinci!i us!e"nog tretmana odikaanja od kockanja..............................................1+
1#. Dru"tena reakcija na samou&isto.............................................................................1.
1#.1. ,reencija samou&ista.............................................................................................2/
1$. 1ak%ju(ak......................................................................................................................21
2iteratura............................................................................................................................22
1. UVOD
Re( 3deijacija4 !oti(e od %atinske re(i deviation, "to zna(i odstu!anje od uo&i(ajene
!utanje i%i skretanje nekog te%a sa soje !utanje i%i !raca.
Deijantno !ona"anje definisano je u odnosu na dru"tene norme5 a ne u odnosu na
strukturu %i(nosti. 6ermin devijantno ponaanje ezuje se za se o&%ike !ona"anja koji u
zna(ajnoj meri odstu!aju od o!"te!ri)a7eni) rednosti5 normi i !rai%a !ona"anja jedne
zajednice i izazia dru"tenu reakciju neodo&raanja. ,ostoji e%iki &roj raz%i(iti) odstu!anja od
dru"teno dozo%jenog kodeksa !ona"anja5 !o(e od r%o &ezaz%eni) 8!o%a(enje i%i izo%acija
!ojedinca95 do eoma o!asni) 8ugro:aanje :iota drugi) %judi9. ;ako to odstu!anje od !roseka
mo:e &iti odstu!anje u !ozitinom i u negatinom smeru5 uodi se i kriterijum drutvene
reakcije5 !a se isti(e da je re( o <odstu!aju7im< !ona"anjima koja izaziaju dru"tenu reakciju.
Dru"tena reakcija se ostaruje na raz%i(ite na(ine 8forma%ne i%i neforma%ne95 a%i uek ima
za ci%j da !ojedinca5 koji se deijantno !ona"a i na taj na(in ometa i%i razara !ostoje7e dru"tene
odnose5 !rimora da se !ona"a u sk%adu sa dru"tenim za)teima 8=!adijer>D:ini7 1.--?'/9. Da
&i deijantno !ona"anje mog%o da izazoe dru"tenu reakciju5 tre&a da &ude id%jio
!ri!adnicima gru!e i%i zajednice. U nekim s%u(ajeima5 zajednica mo:e &iti !ot!uno
nezainteresoana5 !asina5 a u nekim drugim mo:e !rimeniti re!resiju5 "to zaisi od toga koja su
do&ra !ogo@ena deijacijama i kaka se zna(aj tim do&rima !ridaje.
2. DEFINICIJA DEVIJANTNOG PONAANjA
Definisanje deijantnog !ona"anja sa stanoi"ta dru"teni) normi i dru"tene reakcije5
ima odre@ene !rednosti i ograni(enja. ,re sega5 deijantno !ona"anje definisano je u odnosu na
dru"tene norme5 a ne u odnosu na strukturu %i(nosti. ,ona"anje koje je !si)oti(no5 definisano je
u odnosu na njegou zaisnost od strukture %i(nosti. ,rema tome5 !ato%ogija %i(nosti nije !redmet
socio%ogije deijantnog !ona"anja. Oaj sta samo ograni(aa i utr@uje socio%o"ki !ristu!
deijantnom !ona"anju5 a%i ni u kom s%u(aju ne zna(i negiranje zna(aja !si)o%o"kog is!itianja
strukture %i(nosti. Veroatnije je da mnoga deijantna !ona"anja jesu !ona"anja k%ini(ki
norma%ni) %judi5 i o&rnuto5 da e7ina %i(nosti koja ima menta%ne !oreme7aje5 sojim !ona"anjem
ne kr"i dru"tene norme. 1&og toga je !otre&no da se !ato%o"ko i deijantno !ona"anje defini"u.
Sa sociolokog stanovita5 deijantno !ona"anje je sako %judsko !ona"anje koje u
zna(ajnijoj meri odstu!a5 odnosno kr"i dru"tene norme jedne zajednice i izazia dru"tenu
reakciju neodo&raanja. Deijantno !ona"anje o&u)ata ono "to !ojedinac (ini i ono "to on mis%i5
njegoe staoe5 kao i njegoa ose7anja. Dru"to je naji"e zainteresoano za ono "ta %judi (ine.
1&og toga se i socio%ogija deijantnosti skoro isk%ju(io &ai deijacijama kao %judskim
akcijama.
Ameri(ki socio%og 0din 2emert smatra da je (injenje samo jedan id deijantnog
!ona"anja. 6aj s!o%ja"nji as!ekt mo:e da uzme raz%i(ite o&%ike? s!o%ja"nja er&a%na deijacija i
s!o%ja"nja neer&a%na deijacija. ,ored s!o%ja"njeg ida deijacije5 2emert izdaja i unutra"nju
sim&o%i(ku deijaciju>odstu!aju7e staoe i emocije5 naro(ito u odnosu na zna(enje koje oni
imaju za oso&u koja i) do:i%jaa.
U odnosu na dru"tene norme5 samo ona !ona"anja koja zna(ajnije odstu!aju i%i kr"e
dru"tene norme5 naziaju se deijantnim. Dru"tena reakcija je tako@e !ojam kojim se defini"e
deijantno !ona"anje. Odstu!anje od dru"teni) normi izazia dru"tenu reakciju neodo&raanja.
Oa reakcija se ostaruje na raz%i(ite na(ine5 a%i uek ima za ci%j da !ojedinca koji se deijantno
!ona"a5 !rimora da se !ona"a u sk%adu sa dru"tenim za)teima. Odstu!anje od dru"teni) normi
!ostaje deijantno uko%iko je kao tako i ozna(eno od strane dru"ta. ;r"enje dru"teni) normi
mo:e da ugrozi odnose u zajednici5 kao i samu dru"tenu zajednicu.
3. DRUTVENE NORME I DEVIJANTNOST
Dru"tene norme imaju odre@ena sojsta koja su &itna za ana%izu deijantnog !ona"anja5
definisanog kao kr"enje ti) normi. Drutvene norme5 kao deo ku%ture5 r"e funkciju !rinude i
kontro%e nad !ojedincem i ograni(aaju mogu7e arijacije u !ona"anju. Aaja:nije dru"tene
norme5 sa stanoi"ta is!itianja dru"tene deijacije5 jesu norme koje su !oezane sa dru"tenim
institucijama 8!orodi(ne5 re%igiozne5 !o%iti(ke5 ekonomske9.
;r"enje dru"teni) normi5 "teti interesima dru"ta5 !a izazia dru"tenu reakciju5 koja se
izra:aa raz%i(itim merama. Jedna od ti) mera jeste sankcija. ,rao je naja:nija rsta dru"teni)
normi5 (ije sankcije !rimenjuje dr:aa sojim a!aratom si%e5 "tite7i interese %adaju7e k%ase.
Dru"tene norme koje se staraju u neorganizoanim dru"tenim zajednicama nastaju
s!ontano. Bora%ne norme su naja:nija rsta oi) dru"teni) normi5 jer dru"to oe norme
smatra neo!)odnim za o!stanak i do&ro&it dru"ta. Drutvene norme u odnosu na dru"tene
rednosti5 !rai%a su !ona"anja kojima je mogu7e dosti7i :e%jene ci%jee jedne ku%ture i%i de%a te
ku%ture. ;ada se radi o dru"tenim deijacijama5 n!r. krimina%itetu5 oaj odnos se rea%izuje tako
"to krii(ni zakon za&ranjuje neka !ona"anja5 kao sto su u&ista5 si%oanje5 kra@a5 i na taj na(in
"titi !ri)a7ene dru"tene rednosti. Cesti su i s%u(ajei konf%ikta normi koje !ri)ataju raz%i(ite
dru"tene gru!e. U s%o:enijim i dinami(nijim dru"tima raste &roj gru!a sa raz%i(itim normama5
tako da se !ojedinac se i"e suo(aa sa su!rotnim i%i konf%iktnim normama i dru"tenim
u%ogama. 1aisno od toga kojoj gru!i (ini%ac !ri!ada5 isto !ona"anje mo:e &iti deijantno i
nedeijantno.
U saremenoj %iteraturi !ose&no se ras!ra%ja o dru"tenim normama i dru"tenim
institucijama5 kao us%oima za nastajanje dru"teni) deijacija. Aaime5 jedno de%o je deijantno
samo ako !ostoji normatino !rai%o koje ga (ini takim. ,romenom dru"teni) normi5 menjaju
se i o&%ici i u(esta%ost deijacija. ;ao !os%edica taki) !romena5 jedno !ona"anje koje je &i%o
za&ranjeno5 mo:e da !ostane odo&reno.
4. REPRESIJA U VIDU SOCIJALNE KONTROLE
Dru"tena reakcija na deijacije5 o&u)ata se o&%ike i na(ine na koje !ojedinci5 gru!e i%i
organizoano dru"to izra:aaju soje neodo&raanje !rema !ojedincu i%i gru!i koja je !rekr"i%a
neke dru"tene norme. Smisao dru"tenog reagoanja je u tome da !ojedinca5 koji je sojim
!ona"anjem !rekr"io odre@enu normu5 !risi%i da !o"tuje o!"tea:e7e rednosti i norme.
Dru"teno reagoanje se uek sastoji u !rimeni neke sankcije. ,ojam dru"tene reakcije
o&u)ata raz%i(ite o&%ike %judske aktinosti5 koje se naziaju socijalna kontrola. U sakom
dru"tu !ostoje me)anizmi socija%ne kontro%e5 z&og toga "to uek !ostoji mogu7nost da
!ojedinci i%i gru!e !rekr"e norme dru"tenog :iota. 1adatak socija%ne kontro%e je da osigura
!ostu!nost5 tj. da s!re(i radika%ne !romene. 6o !osti:e tako "to se od %judi za)tea !ona"anje u
sk%adu s ustano%jenim i !ri)a7enim !rai%ima !ona"anja. ,ostoje dva osnovna naina kontrole
!ona"anja !ojedinaca i gru!a5 a to su?
1. u!otre&a si%e i
2. ustano%jaanje rednosti i normi koje %judi tre&a da !riate kao !rai%a !ona"anja.
D%ani o&%ici socija%ne kontro%e5 koji !ostoje u skoro sim dru"tima su? o&i(aji5 !rao5
re%igija i as!itanje. Saki od oi) o&%ika ima soje metode5 !redstanike i sredsta5 a neki od
nji) i organizacije uz !omo7 koji) s!roode kontro%u. Sistem socija%ne kontro%e !redsta%ja samo
jedan deo kontro%e koju dru"to s!roodi da &i se !o"toa%e rednosti i norme koje u njemu
!ostoje.
4.1. OBLICI SOCIJALNE KONTROLE
Socija%na kontro%a mo:e &iti?
1. nef!"#$n# > manifestuje se u raz%i(itim o&%icima i s!roodi se !omo7u neforma%ni) sankcija
8ismejaanje5 !rezir5 izo%acija5 neodo&raanje...9. Osnoni o&%ici neforma%ne socija%ne kontro%e
su o&i(aji5 mora% i jano mnjenje. Oa kontro%a !redsta%ja reakciju neorganizoani) dru"teni)
gru!a5 s!ontana je i ne!osredno izazana deijacijom
2. f!"#$n# E sastoji se iz sistema zakona5 !rai%a i !ro!isa5 koji odre@uju kazne i%i neke druge
mere za !ojedince koji su !rekr"i%i norme. Ou kontro%u r"e odre@ene dru"tene organizacije.
Reakcija na deijaciju !osredoana je nizom institucija i ustano%jeni) me)anizama socija%ne
kontro%e.
,rano regu%isana socija%na kontro%a od !ose&nog je zna(aja5 zato "to je r"i dr:aa5
!reko !ose&no o%a"7eni) organa. Da %i 7e se na neke deijacije reagoati !rano ure@enim
me)anizmima socija%ne kontro%e5 zaisi od s%ede7i) oko%nosti?
1. !rirode i zna(aja norme koja je !ore@ena5
2. !otre&a za ograni(aanjem reagoanja !ojedinaca5 koja mogu da &udu nesrazmerna oseta5
odnosno !otre&a da se za"tite %judska !raa od samoo%je !ojedinaca i%i gru!a5 a%i i samog
dr:anog a!arata.
U sim saremenim razijenim dru"tima5 !ostoji e7i &roj dr:ani) i%i dru"teni)
organizacija 8sudoi5 zatori5 kazneno>!o!rane ustanoe5 as!itno>!o!rane ustanoe5
s!ecija%ne ustanoe...95 koje !rimenjuju odre@ena sredsta socija%ne kontro%e5 u ci%ju !omaganja5
%e(enja5 ka:njaanja i resocija%izacije deijanata. Se oe organizacije imaju odre@ene !rograme
i ci%jee5 koje tre&a da ostare u radu sa deijantima. One tako@e imaju i s!ecija%izoano oso&%je
za to. U oe organizacije !rimaju se raz%i(ite rste deijanata i to do&roo%jno i%i !rinudno.
Organizuju se i ustanoe za kontro%u i tretman oso&a koje r"e !ojedine o&%ike deijantnog
!ona"anja.
%. ORGANI&OVANI OBLICI DRUTVENE AKCIJE NA SPRE'AVANjU I
SU&BIJANjU DRUTVENO NEPRI(VATLjIVOG PONAANjA DECE I OMLADINE
Fo%ja informisanost !rosetni) i drugi) stru(ni) radnika i rodite%ja o !ro&%ematici i
o&%icima is!o%jaanja dru"teno ne!ri)at%jiog !ona"anja dece i om%adine5 kao i o merama za
nji)oo s!re(aanje i otk%anjanjeG
Sistematsko !rou(aanje uzroka si) o&%ika dru"teno ne!ri)at%jiog !ona"anja dece i
om%adineG
Organizoanje !si)o%o"ko>!edago"ke s%u:&e u sim as!itno>o&razonim ustanoamaG
1a"tita zdra%ja "ko%ske dece i om%adine.
,otre&no je osnoati saetoa%i"ta za "ko%sku dece u om%adinu5 centre za socija%ni rad5
centre za resocija%izaciju5 oditi jedinstenu dokumentaciju i eidenciju i dr. Aeo!)odna je
saradnja s%u:&e socija%ne za"tite sa drugim ustanoama i organizacijama.
,ose&ni faktori !erencije su?
o ,orodica
o =ko%a
o S%o&odno reme
o ,o%icija.
%.1. SANKCIJE PREMA MALOLETNIM PO'INIOCIMA KRIVI'NI( DELA
2icu koje u reme kada je izr"i%o krii(no de%o nije nar"i%o 1$ godina5 ne mogu se
izre7i krii(ne sankcije ni !rimeniti druge mere koje !redi@a Zakon o maloletnim uiniocima
krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica 82//'. godina9. ,od maloletnom osobom
!odrazumea se ona koja je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%a 1$ godina5 a nije nar"i%a
1- godina. Mlai maloletnik je %ice koje je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%o 1$5 a nije
nar"i%o 1* godina. Stariji maloletnik je %ice koje je u reme izr"enja krii(nog de%a nar"i%o 1*5
a nije nar"i%o 1- godina.
,ostoje # rste krii(ni) sankcija?
1. )#*+,-ne "e!e > izri(u se m%a@im ma%o%etnicima. Aji)oa sr)a je da se nadzorom5 !ru:anjem
za"tite i !omo7i5 uti(e na razoj i ja(anje %i(ne odgoornosti ma%o%etnika5 na as!itaanje i
!rai%an razoj njegoe %i(nosti5 kako &i se omogu7i%o !onono uk%ju(ianje ma%o%etnika u
dru"tenu zajednicu. Vas!itne mere su?
a9 mere upozorenja i usmeravanja: sudski ukor i posebne obaveze 8izri(u se kada je doo%jno
takim merama uticati na %i(nost ma%o%etnika i njegoo !ona"anje95
&9 mere pojaanog nadzora: pojaan nadzor od strane roditelja, usvojioca ili staraoca, pojaan
nadzor u drugoj porodici, od strane organa starateljstva, pojaan nadzor uz dnevni boravak u
odgovarajuoj ustanovi za vaspitanje i obrazovanje maloletnika 8izri(u se kada za as!itanje i
razoj ma%o%etnika tre&a !reduzeti trajnije mere uz odgoaraju7i stru(ni nadzor i !omo75 a nije
!otre&no !ot!uno odajanje ma%o%etnika iz dotada"nje sredine95
c9 zavodske mere: upuivanje u vaspitnu ustanovu, upuivanje u vaspitno!popravni dom,
upuivanje u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje 8izri(u se !rema ma%o%etniku !rema
kome tre&a !reduzeti trajnije mere as!itanja5 %e(enja i os!oso&%jaanja uz njegoo !ot!uno
odajanje iz dotada"nje sredine5 da &i se r"io !oja(an uticaj na ma%o%etnika. U as!itnoj
ustanoi ma%o%etnik ostaje najmanje * meseci5 a naji"e 2 godine. 2ice kome je izre(ena
zaodska mera u!u7ianja u as!itnu ustanou5 mo:e ostati u njoj do nar"ene 21. godine. U
as!itno>!o!ranom domu ma%o%etnik ostaje najmanje * meseci5 a naji"e $ godine5 s tim da sud
saki) * meseci razmatra da %i !ostoje us%oi za o&ustau izr"enja mere i%i za njenu zamenu
drugom as!itnom merom. 2ice kome je izre(ena zaodska mera u!u7ianja u as!itno>
!o!rani dom5 mo:e ostati u njemu do nar"ene 2#. godine9G
2. "#$$e-n,./, 0#-)! > r"i se !oja(an uticaj na ma%o%etnog u(inioca da u&udu7e ne r"i
krii(na de%a. Ba%o%etno %ice ne !roodi u njemu manje od * meseci5 ni i"e od ' godina.
Ba%o%etniku ne mo:e &iti izre(ena disci!%inska kazna u!u7ianja u samicuG
#. "e!e 1e01e2n*-, > mogu se izre7i ma%o%etnicima ako im je izre(ena as!itna mera i%i kazna
ma%o%etni(kog zatora.
3. VASPITNI NALO&I
Da &i se !rimeni%i odre@eni as!itni na%ozi5 neo!)odni su odre@eni us%oi? !riznanje
krii(nog de%a od strane ma%o%etnika i njego odnos !rema krii(nom de%u i o"te7enom. Sr)a
as!itni) na%oga je da se ne !okre7e krii(ni !ostu!ak !rema ma%o%etniku i%i da se o&ustai
!ostu!ak5 tj. da se !rimenom as!itnog na%oga uti(e na !rai%an razoj ma%o%etnika i ja(anje
njegoe %i(ne odgoornosti5 kako u&udu7e ne &i (inio krii(na de%a.
Vas!itni na%ozi su?
> !orananje sa o"te7enim5 kako &i se nadoknadom "tete5 izinjenjem5 radom i%i na neki drugi
na(in otk%oni%e 8de%imi(no i%i u ce%ini9 "tetne !os%edice de%aG
> redono !o)a@anje "ko%e i%i redono od%a:enje na !osaoG
> uk%ju(ianje u rad )umanitarni) organizacija i%i !os%oe socija%nog5 %oka%nog i%i eko%o"kog
sadr:ajaG
> uk%ju(ianje u !ojedina(ni i%i gru!ni tretman5 koji se rea%izuje u odgoaraju7oj zdrastenoj
ustanoi i%i saetoa%i"tuG
> !odrgaanje odgoaraju7em is!itianju i odikaanju od zaisnosti izazane u!otre&om
a%ko)o%ni) !i7a i%i o!ojni) droga.
1a reme !rimene oi) as!itni) na%oga 8koji mogu da traju najdu:e * meseci95 ne sme se
remetiti "ko%oanje i%i za!os%enje ma%o%etnika. Hz&or i !rimenjianje as!itnog na%oga r"i se u
saradnji sa rodite%jima5 usojiocem i%i staraocem ma%o%etnika i nad%e:nim organom starate%jsta.
4. PREVENCIJA DEVIJANTNOG PONAANjA
Drutvena prevencija je !ose&na dru"tena de%atnost5 koja u okiru !ostoje7i) dru"teni)
odnosa5 koriguje i menja one dru"tene odnose i !ojae5 koji ne!osrednije do!rinose nastanku i
razoju dru"teni) deijacija. Saka !reentina aktinost zasnia se na odre@enim
!ret!ostakama o uzrocima dru"teni) deijacija i uko%iko su one nau(no uteme%jene5 mo:e se
o(ekiati i us!e"nija i efikasnija !reentina akcija.
"pti programi prevencije o&u)ataju raz%i(ite socija%ne5 ekonomske5 ku%turne5 as!itne i
druge mere5 kojima se de%uje na one dru"tene !ojae i stanja5 kod koji) su !risutni e7i rizici
nastanka dru"teni) deijacija 8%o"i materija%ni us%oi5 neza!os%enost5 migracije i dr.9. U o!"te
!rograme !reencije s!ada i razijanje !ozitine motiacije kod !ojedinaca da soje !ona"anje
usag%a"aaju sa za)teima koji !ostoje u jednom dru"tu. D%ane institucije !reko koji) se
ostaruje oaj !roces5 jesu porodica i kola. 1&og toga one imaju zna(ajnu !reentinu u%ogu.
Ve%ika !a:nja !ose7uje se i aktiiranju javnog mnjenja5 de%oanju sredstava masovnog
komuniciranja i ueu javnosti u za"titi osnoni) rednosti dru"ta.
#osebni programi prevencije o&u)ataju mere koje se najne!osrednije odnose na
s!re(aanje dru"teni) deijacija i !redsta%jaju osnou raz%i(iti) organizoani) akcija u u:oj i%i
"iroj dru"tenoj sredini i%i !rema gru!ama i !ojedincima koji su iz%o:eni e7im dru"tenim
!ritiscima ka deijaciji.
Represija 8od %atinske re(i repressio9 jeste s!re(aanje5 ugu"ianje5 o&uzdaanje5
suz&ijanje. $epresivne mere su zakonske i druge mere koje dr:ana %ast !reduzima !roti %ica i%i
gru!a %ica koja sojim radom i te:njama ugro:aaju &ez&ednost i%i o!stanak dr:ae.
4.1. PREVENCIJA DRUTVENO NEPRI(VATLjIVOG PONAANjA DECE I
MALOLETNIKA
Sako dru"to te:i da suz&ije se o&%ike deijacija i !ona"anja koji naru"aaju !rai%a
dru"tenog :iota i odnose koji se na tim !rai%ima teme%je.
O,=6A ,R0V0AIHJA E !rimenjuje se kao uticaj na gra@ane da ne r"e krii(na de%a5 a
to se !osti:e izazianjem stra)a od kazne.
S,0IHJA2AA ,R0V0AIHJA E sastoji se u s!re(aanju !o(inioca krii(nog de%a da
!onoo ne u(ini isto i%i drugo krii(no de%o.
,R0V0AIHJA U =HR0B SBHS2U E ci%j oe de%ikencije je s!re(aanje ja%janja
&udu7i) de%ikenata5 !a se !reduzimaju mere da se uk%one negatini uticaji iz dru"tene sredine i
osiguraju norma%ni us%oi za razoj %i(nosti.
,R0V0AIHJA U U0B SBHS2U E odnosi se na oso&e koje su !o(ini%e krii(no de%o5 a
os%anja se na s!ecija%ne mere suz&ijanja.
U krimino%ogiji ma%o%etni(ke de%ikencije !reencija ima s%i(nu konce!ciju5 a njeni o&%ici
su antide%iktno de%oanje i !ostde%iktne interencije. Antide%iktno de%oanje sadr:i konkretne
mere s!re(aanja de%ikentnog !ona"anja m%adi). ,ostde%iktne interencije o&u)ataju !ostu!ke
i mere !rema m%adima koji su !okaza%i deijacije u socija%nom !ona"anju5 i (esto se ozna(aaju
kao sekundarna !reencija.
B0R0 ,RHBARA0 ,R0V0AIHJ0 su opte mere 8usmerene na re"aanje teme%jni)
uzroka (oekoe otu@enosti i staranja us%oa za sestrani razoj %i(nosti95 i posebne i
pojedinane mere 8usmerene su na re"aanje razni) socija%ni)5 as!itni)5 zdrasteni) i drugi)
te"ko7a koje !oga@aju u:e sku!ine i !ojedince9.
B0R0 S0;UADARA0 ,R0V0AIHJ0 su krivino-pravne i vankrivine u koje s!adaju
aktinosti kao "to su? rano indentifikoanje !oreme7aja u !ona"anju5 !raoremeno i adekatno
!ru:anje !omo7i i za"tite5 adekato izricanje i s!roo@enje as!itni) mera i s%.
1a us!e"no s!re(aanje i suz&ijanje krimina%a ma%o%etnika zna(ajno je da se ostari
koordinirano i trajno de%oanje si) faktora koji mogu do!rineti !reenciji ma%o%etni(ke
de%ikencije. Aktinost zajednice i si) dru"teni) su&jekata tre&a da se usmeri na uk%anjanje
uzroka krimina%a kako &i te:i"te de%oanja !rene%o sa re!resinog reagoanja na !reentino
suz&ijanje krimina%ni) de%a i !ojaa. Aeo!)odno je s!roo@enje raz%i(iti) akcija kao "to su?
ekonomske5 socija%ne5 as!itne5 zdrastene5 ku%turne i dr. U s!roo@enju ti) mera tre&a da se
anga:uju si dru"teni faktori.
5. DRUTVENA REAKCIJA NA DEVIJACIJE
5.1. OPTE KARAKTERISTIKE DRUTVENOG REAGOVANjA NA DEVIJACIJE
Drutvena reakcija !redsta%ja s%o:enu !ojau koja je us%o%jena faktorima ezanim za
dru"tenu deijaciju5 a%i i ekonomskim5 ku%turnim i !o%iti(kim odnosima u odre@enom dru"tu.
Dru"to na raz%i(ite na(ine izra:aa soje neodo&raanje u odnosu na odre@ena !ona"anja i
stanja koja odstu!aju od utr@eni) normi i o&razaca. Dru"tena reakcija na taka odstu!anja
zaisi od !rirode deijacije5 ste!ena i o&ima u kome se ja%ja5 njene dru"tene id%jiosti5 a%i i
zna(aja koji se u datoj zajednici !ridaje normi koja je !rekr"ena. Uticaj na dru"teno reagoanje
imaju i !redrasude5 neznanje5 !ogre"ne informacije... 8=!adijer>D:ini7 1.--?+$9.
Da &i deijantno !ona"anje izaza%o dru"tenu reakciju5 ono mora &iti id%jio (%anoima
odre@ene gru!e i%i zajednice. Vid%jiost jednog deijantnog !ona"anja zaisi od rste deijacije5
dru"tene situacije u kojoj se deijacija ja%ja i od dru"teni) karakteristika deijanta 8n!r.5 sitna
kra@a koju je izr"io neki siroma"ni crnac na jugu SAD5 izazia nesrazmerno o"tru dru"tenu
reakciju9.
Dru"tena reakcija je funkcija mnogi) raz%i(iti) dru"teni) faktora. 1&og toga je u(injen
!oku"aj da se oni sa:eto izraze u !ojmu kolinika tolerancije 8Juri7 1.*1?'+9. ;o%i(nik
to%erancije je kantitatini izraz odnosa deijacije i s!remnosti zajednice da je !ri)ati i%i od&aci.
5.2. DRUTVENA REAKCIJA NA ALKO(OLI&AM
Dru"tena reakcija na a%oko)o%izam kre7e se izme@u neko%iko ti!oa odnosa?
1. #otpuna prohibicija E za&rana i sankcionisanje kako !roizodnje i !rometa5 tako i !otro"nje i
uzimanja a%ko)o%aG
2. Delimina prohibicija E %imitira i sankcioni"e !romet i s%u:enje a%ko)o%a u odre@eno remeG
#. %olerancija !rema umerenom i socija%no !ri)at%jiom uzimanju a%ko)o%aG
$. &ezainteresovanost i !reno"enje na %i(ni !%an i !itanje %i(nog iz&ora i odgoornostiG
'. 'eloviti programi !reencije a%ko)o%izma i razijeni mode%i tretmana a%ko)o%i(ara.
Bo:emo izdojiti tri mode%a tretmana a%ko)o%i(ara? medicinski5 socio!si)o%o"ki i
!orodi(ni.
1. Medicinski model E !reo%a@uje u saremenom dru"tu i !o njemu5 a%ko)o%izam je &o%est koja
se %e(i u okiru !ostoje7eg medicinskog sistema. 2e(enje a%ko)o%i(ara mo:e &iti? do&roo%jno i
o&aezno z&og izr"enog krii(nog de%a i%i ako je z&og !rekr"aja izre(ena mera &ez&ednosti
o&aeznog %e(enja a%ko)o%i(ara.
2. Socijalno-psiholoki model E skre7e !a:nju janosti na mnoge dru"tene5 ku%turne5
!si)o%o"ke5 emociona%ne (inioce a%ko)o%izma. 6ako@e je oaj mode% zna(ajan sa as!ekta
!reencije i resocija%izacije a%ko)o%i(ara.
#. Porodini (interakcijski ili ekosistematski) model E !redsta%ja !ose&an !ristu! u %e(enju i
re)a&i%itaciji a%ko)o%i(ara. ;arakteristika oog mode%a je !omeranje fokusa sa !ojedinca na
!orodi(nu i socija%nu sredinu. A%ko)o%izam se !osmatra kao !roces u koji su jednako uk%ju(eni i
!ojedinac i njegoa !orodica.
Bnoga istra:ianja su !okaza%a da nisu se !orodice a%ko)o%i(ara !oreme7ene u istom
ste!enu. ,orodica (esto soj :iot !ri%ago@aa !rema a%ko)o%i(aru5 zato sto je !ijenje centra%ni
doga@aj !orodice5 tako da nije !oreme7en samo :iot a%ko)o%i(ara5 e7 i :iot si) (%anoa
!orodice. U !orodici u kojoj je mu: a%ko)o%i(ar5 :ena (esto ima !si)osomatske !oreme7aje5 deca
!oreme7aje u !ona"anju5 a a%ko)o%i(ar i jedne i druge !oreme7aje. ,orodica a%ko)o%i(ara je u
e7oj i%i manjoj meri !oreme7ena5 disfunkciona%na5 !ato%o"ka i &o%esna.
nten!ivna kombinovana porodina terapija alkoholi!ma zasnoana na oakoj
teorijskoj osnoi ima de faze?
1( nten!ivna "a!a koja za)tea "est nede%ja tera!ije i ima odre@eni !rogram. Aa !o(etku se
organizuje informatino !erdsta%janje5 zatim a%ko)o%i(ari u(e teorije o a%ko)o%izmu5 da &i na
is!itu mog%i da !re!oznaju !os%edice so!stene zaisnosti. Aakon mesec dana5 uk%ju(uju se
(%anoi !orodice5 koji iznose soje !ro&%eme i !oku"aa se sa redefinisanjem socija%ni) i drugi)
!orodi(ni) !ro&%ema.
2. Stabili!aciona "a!a traje tri godine i osnoni ci%jei oe tera!ije su? !ot!una a!stinencija od
a%ko)o%a5 kom!%etan zdrasteni5 !si)i(ki i fizi(ki o!oraak i ure@ianje !orodi(ni) odnosa na
funkciona%an na(in.
5.3. PREVENCIJA ALKO(OLI&MA
,ostoji e%iki &roj s!ecifi(ni) metoda5 te)nika %e(enja i re)a&i%itacije zaisnika od
a%ko)o%a. A%ko)o%izam tre&a sag%edaati sistemski u !rocesu nastajanja i razijanja5 a u &or&u
!roti a%ko)o%izma tre&a da &udu uk%ju(eni i dru"teni i medicinski resursi. 6o !odrazumea?
!oe7anje socija%ne id%jiosti "tetne u!otre&e5 z%ou!otre&e i%i zaisnosti od a%ko)o%a5 rano
otkrianje5 dijagnostikoanje u !rimarnoj zdrastenoj za"titi5 ja(anje motiacije za %e(enje5
!oe7anje !ristu!a(nosti ustanoa za %e(enje i re)a&i%itaciju a%ko)o%i(ara u %oka%noj zajednici.
6. DRUTVENA REAKCIJA NA &AVISNOST OD DROGA
Aijedno saremeno dru"to ne odo&raa uzimanje droga. Reakcija dru"ta na zaisnost
od droga je ku%turno us%o%jena i zaisi od socija%ni) i ekonomski) us%oa datog dru"ta. Bogu7e
je izdojiti (etiri o!"ta mode%a reagoanja na uzimanje droga?
1. Moralistiko-legalni model u kome se reagoanje dru"ta izra:aa kroz mora%nu osudu i
!rimenu re!resini) mera !rema u:iaocima drogeG
2. Medicinski model koji uzimanje droga smatra &o%e"7u5 !a se zaisnik tretira kao &o%esnik
koga tre&a %e(iti raz%i(itim ti!oima tretmanaG
#. Psiho-socijalni model usmeraa te:i"te reagoanja ka %i(nosti u:iaoca droge i ka
ne!osrednim dru"tenim odnosima i mikrosocija%nom okru:enju u kome :ii.
$. Socio-kulturni model je zasnoan na socio%o"kim saznanjima o dru"tenim uzrocima
zaisnosti od droga.
,os%ednji) decenija KK eka5 kao integratini mode%i5 !osta%i su !ri)a7eni raz%i(iti
ti!oi tera!eutski) zajednica5 kao id !ot!unog tera!eutskog okru:enja. Oaj mode% uk%ju(uje i
&i"e zaisnike5 kao deo sistema za !odr"ku i re)a&i%itaciju. Oe zajednice nasta%e su u
ustanoama zatorenog ti!a 8zatori5 !si)ijatrijske k%inikeL95 a%i se se i"e formiraju i u
%oka%nim zajednicama u kojima se ja%ja e7i &roj zaisnika i%i rizik !ojae zaisnosti.
,o(etak tretmana o&u)ata u!oznaanje sa !rogramom i usajanje !rinci!a i uzajamni)
!rai%a !ona"anja5 (esto uz !ot!isianje tera!eutskog ugoora. ;%ju(ne aktinosti usmerene su
ka razoju !ozitini) :iotni) rednosti !rema radu i samoodgoornosti5 !romenama naika i
sti%a :iota5 os%o&a@anje od zaisnosti5 uzajamno !ri)atanje i uk%ju(ianje u !orodicu i %oka%nu
zajednicu.
1aisnost od droge !risutna je u sim dru"tenim s%ojeima5 s tim "to !ostoje raz%ike u
rstama zaisnosti5 k%ju(nim uzrocima zaisnosti i u dru"tenim reakcijama na zaisnike iz
raz%i(iti) dru"teni) s%ojea. U na"em dru"tu5 ug%anom se izdajaju da na(ina dru"tenog
reagoanja na zaisnosti od droga?
a9 )eenje zavisnika od droga5 koje je do&roo%jno i odija se u !si)ijatrijskim ustanoama5
!rimenom odre@enog ti!a medicinsko>!si)o%o"ko>socija%ne metodo%ogije %e(enja i re)a&i%itacije.
2e(enje narkomana mo:e &iti i !rinudno nakon izre(ene mere &ez&ednosti o&aeznog %e(enja.
&9 *a+njavanje zavisnika od droga za mnoge radnje u ezi sa o!ojnim drogama i !si)otro!nim
su!stancama5 osim samog uzimanja droge.
,ostoje mi"%jenja da &i neke droge tre&a%o %ega%izoati i tako smanjiti z%o uko%iko se ono
ne mo:e iskoreniti.
6.1. PREVENCIJA NARKOMANIJE
1&og !reencije i resocija%izacije a:no je !oznaati k%ju(ne uzroke narkomanije5 koji
%e:e u?
a9 socija%nim us%oima :iota m%ade generacije koja je s!utana u sojim !otre&ama i
mogu7nostima5 !a je zaisnost od droge jedan id &eksta od starnosti i dru"taG
&9 dru"tenoj )i!okriziji kada je u !itanju uku!ni odnos !rema sim idoima &o%esti zaisnostiG
c9 odsustu !ozitini) !rograma i !rojekata !odr"ke m%adima u !rocesu rasta i sazreanjaG
d9 "irokoj neo&ae"tenosti m%adi) o "tetnim efektima i !os%edicama droge.
"pta prevencija zavisnosti od droga tre&a da !odrazumea razoj dru"tene &rige o
deci5 nji)oom razoju i socija%izaciji5 kao i !o&o%j"anje us%oa5 mogu7nosti "ko%oanja5
stara%a(kog i kreatinog anga:oanja i za!o"%jaanja.
#osebna prevencija ima za ci%j s!re(aanje na!oo%jni) uzroka droga ne!osredno !red
nji)oo mogu7e dejsto na !ojedince i dru"tene gru!e5 i &%agoremeno otk%anjanje is!o%jeni)
te"ko7a socija%izacije5 :iotni) i razojni) !ro&%ema i !odr"ka u kriznim situacijama.
Da &i !reencija &i%a !ot!una5 !otre&no je informisati janost i !rofesiona%ce o
karakteristikama zaisnosti od droga5 zatim os%o&oditi od !redrasuda i rednosni) sudoa5
zanemariti Mi!okratou zak%etu kada su u !itanju zaisnici od su!stanci. 6ako@e je !otre&na i
rekonstrukcija dru"tene reakcije na zaisnost5 kao i !oezanost raz%i(iti) aktera dru"teni)
odnosa !rema oom ti!u socija%ni) &o%esti.
17. DRUTVENA REAKCIJA NA PROSTITUCIJU
Odnos dru"taa !rema !rostituciji kre7e se na ska%i izme@u to%erancije i
nezainteresoanosti5 do sankcionisanja i reg%ementacije.
#olerancija ozna(aa odnos i%i u osnoi neforma%nu sag%asnost da se !rostitucija ne
osu@uje niti sankcioni"e. Ode je re( o !ri)atanju dru"teni) us%oa koji ra@aju !rostituciju5 kao
i skrienom ua:aanju njeni) dru"teni) u%oga i socija%ni) funkcija5 uz !risusto dojnog
mora%a kada su u !itanju korisnik i onaj koji !ru:a us%uge.
Reglementacija !odrazumea %ega%izaciju !rostitucije i to !ro!isianjem !ose&ni) us%oa
za o&a%janje de%atnosti5 uk%ju(uju7i i raz%i(ite rste nadzora.
Prohibicija ozna(aa za&ranu &a%jenja !rostitucijom i uk%ju(uje niz raz%i(iti) mera i
sankcija u ime za"tite interesa janog reda i mora%a.
$bolicija ozna(aa ukidanje i%i za%aganje za e%iminaciju si) idoa zakonski) za&rana i
%ega%izaciju de%atnosti !rostitucije5 uz !ose&ne us%oe mere za"tite sami) !rostitutki. Neministi(ki
!okreti5 kao i zastu!nici %i&era%isti(ki) staoa i rednosti5 za%a:u se za za"titu !rostitutki u
raz%i(itim idoima.
$mbivalencija !odrazumea da se !rostitucija ka:njaa forma%no dok !ostoji isoka
to%erancija5 !a (ak i neki idoi za"tite !rostitutki.
17.1. ELEMENTI PREVENCIJE PROSTITUCIJE I RE(ABILITACIJA PROSTITUTKI
Osnoni ci%j !rograma !reencije !rostitucije tre&a%o &i da &ude suz&ijanje i s!re(aanje
uzroka koji !odsti(u nastajanje !rostitucije. ,o sojim sadr:ajima i ci%jeima5 oi !rogrami mogu
imati raz%i(ite nioe i idoe kao "to su? o!"te5 !ose&ne i s!ecija%ne !reentine mere. Aaro(ito
se !ominju mere kojima se de%uje na socija%ne faktore !o!ut us%oa os!oso&%jaanja i o&a%janja
radni) us%uga5 !o&o%j"aanja dru"teno>ekonomskog statusa :ena5 !ro"irianje mogu7nosti
za!o"%jaanja5 mera ograni(enja !otra:nje za seksua%nim us%ugama me@u kojima su !rogrami
menta%ne )igijene5 seksua%nog o&razoanja i as!itanja5 informisanje janog mnjenja i s%. Deo
o!"ti) !rograma !reencije jesu !ose&ni zdrasteni edukatini !rogrami koji su usmereni ka
saznanjima o zdrastenim rizicima ezanim za !rostituciju.
Re)a&i%itacija !rostitutki o&u)ata socija%ne5 ekonomske5 !si)o%o"ke5 o&razone i druge
mere koje su usmerene ka?
a9 za"titi !rostitutki od "tetni) !os%edica &a%jenja oom de%atno"7u5
&9 socija%noj i mora%noj &rizi za :ene5
c9 omogu7aanju zdraog mora%nog i du)onog s)atanja :iota5
d9 o&razoanje i !rofesiona%no os!oso&%jaanje5
e9 !omo7 u na%a:enju za!os%enja5
f9 staranje noog kruga !rijate%ja5 koji 7e zameniti dru"tenu sredinu kojoj su !rostitutke
!ri!ada%e itd.
Do&roo%jno !ristajanje i uk%ju(ianje !rostitutki5 naja:nije je za us!e) re)a&i%itacije.
11. DRUTVENA REAKCIJA NA PROSJA'ENjE
Bogu7e je izdojiti neko%iko ti!oa dru"tene reakcije !rosja(enja5 me@u kojima se
izdajaju.
1. ndi"erentnost > odr:aa karakter dru"teno>ekonomski) i !o%iti(ki) odnosa i%i je od%ika
nemo7i siroma"ni) i nerazijeni) dru"taa.
2. #olerancija > !ostoji u s%u(ajeima kada !ostoji razumeanje i nema osude niti od&ojnosti
!rema !rosja(enju.
Hndiferentnost i to%erancija su !os%edica staa da je !rosja(enje taka id deijacija kod
koji) se ne !oja%juju :rte5 osim ako se ne zanemari (injenica da sami !rosjaci !rae :rte
ne!oo%jni) dru"teni) oko%nosti.
#. Pre!ir i odbacivanje su ti! dru"tene reakcije koja je zasnoana na sta%nom su@enju i
izra:aaju se kroz od&ojnost i osudu !rosjaka.
$. Sankcije se ja%jaju u raz%i(itim idoima? :igosanje5 smrtna kazna5 zator5 !rinudni rad i s%.
U Sr&iji dru"tena reakcija na !rosja(enje is!o%jaa se u da ida5 a%i !rotiure(na?
a9 Sistem prekrajnih sankcija tretira !rosja(enje kao !rekr"aj janog reda i sastoji se u izricanju
mera &ez&ednosti5 no(ani) i%i kazni zatora.
&9 Socijalna !atita !redsta%ja jedan od idoa organizoane reakcije na !rosja(enje.
Od sadr:aja i o&%ika socija%ne za"tite u odnosu na oe kategorije korisnika u!otre&%jaaju
se sta%na i trenutna no(ana !omo75 neki od o&%ika resocija%izacije5 starate%jsto kao o&%ik
!orodi(no>!rane za"tite i%i neki drugi id za"tite. S!ecija%izoane ustanoe socija%ne za"tite za
!rosjake5 osim !ri)ati%i"ta koje z&rinjaaju s%u(ajee urgantne ugro:enosti ne !ostoje. ,rosjaci
ne tra:e !omo7 se dok mogu da !rosja(e.
12. DRUTVENA REAKCIJA NA KOCKANJE
Dru"teni odnos !rema kockanju kre7e se izme@u to%erancije i sankcija. 6o%erancija
!roizi%azi iz !ozitini) as!ekata igre i !ri)atanja te:ine !os%edica kockanja. ,ored
!rofesiona%nog kockanja5 krii(nim sankcijama !od%e:u i aktinosti koje su !oezane sa
kockanjem. U nekim zem%jama kockanje na janom mestu ozna(aa se kao !rekr"aj !roti
janog reda i mira.
U socija%nom zakonodastu Sr&ije kockari su korisnici odre@eni) !raa i idoa za"tite5
a%i oni u !rinci!u retko koriste o&%ike socija%ne za"tite. 6o se o&i(no doga@a :rtama kockanja
koji ostaju &ez no(ani) sredstaa za :iot5 doma5 !orodi(ne !odr"ke5 !a se !riremeno sme"taju
u ustanoe socija%ne za"tite. Bo:e se zak%ju(iti da kockari i :rte kockarski) igara !ri%a(e
uzgrednu !a:nju dru"teni) institucija5 ustanoa re!resije5 nego "to su !risutne i aktinosti
!reentinog i re)a&i%itacionog ti!a. Aezainteresoanost i to%erancija od%u(uju7i su ti!oi
dru"tene reakcije.
12.1. PREVENCIJA KOCKANJA
Deca naj(e"7e !o(inju igrama u s!ortskoj k%adionici5 onda !re%aze na !oker a!arate
i ru%et5 gde je u%og mnogo e7i. O&o%e%i od kockanja na %e(enje do%aze sa !orodicom5 tera!ije su
gru!ne a !onekada uzimaju i %ekoe kada i) u)ati kriza. 2e(enje mo:e da traje i i"e od godinu
dana. Bnoga deca su kockanjem izgu&i%a se i zadu:i%a soje rodite%je5 a ima i dece koja su u
dugoima i !o neko%iko )i%jada era.
12.2. PRINCIPI USPENOG TRETMANA ODVIKAVANJA OD KOCKANJA
1. Ai jedna rsta tretmana nije unierza%na za sakoga. ,otre&no je usk%aditi rstu i na(in
interencije sa indiidua%nim !otre&ama i !ro&%emima koji su od !resudnog zna(aja za oso&u.
2. ,ri%ikom saradnje neo!)odna je iskrenost i otorenost. Cesto se de"aa da rodite%ji ne
:e%e da !ri)ate rea%nost5 tako da skriaju starno stanje. 6ako se mo:e ste7i sasim !ogre"na
s%ika o !raom stanju5 a (esto je to !ogu&no za sam !roces iz%e(enja.
#. 6retman mora &iti dostu!an. Oso&e koje su zaisne od kockanja5 eoma su nesigurne
kada tre&a !o(eti sa tretmanom5 tako da tre&a iskoristiti nji)ou s!remnost u trenutku kada
!oka:u interes. Uko%iko se !ro!usti "ansa 8n!r. duga %ista (ekanja95 gu&i se interes.
$. 6retman tre&a &iti usmeren na zadoo%jenje raz%i(iti) !otre&a !ojedinca5 a ne samo na
kockanje. 6retman mora &iti usmeren na kockanje5 a%i i na osta%e !ro&%eme? medicinske5
!si)o%o"ke5 socija%ne5 o&razone i !rane.
'. ,%an tretmana mora se kontinuirano !rocenjiati i menjati5 kako &i &io u sk%adu sa
!otre&ama !ojedinca u toku tretmana. ,acijentu mogu &iti !otre&ne raz%i(ite rste us%uga i na(ini
tretmana tokom %e(enja i o!oraka. ,ored saetoanja i !si)otera!ije5 !acijent mo:e imati i
!otre&e za drugim medicinskim us%ugama5 !orodi(nom tera!ijom5 socija%nom i !ranom
us%ugom. Va:no je da tretman &ude u sk%adu sa !acijentoim godinama5 uzrastom5 !o%om5
nacona%no"7u i ku%turom.
*. Ostajanje u !rogramu tretmana odre@eno reme je od !resudnog zna(aja za is)od
tretmana. Vreme koje 7e !ojedinac !roesti u %e(enju zaisi od njegoi) !ro&%ema i !otre&a.
Hstra:ianja !okazuju da e7ina !acijenata ostaruje zna(ajan na!redak nakon tri meseca
!roedena u !rogramu. Aakon toga mo:e se odr:aati na!redak u %e(enju i o!oraku. ,ojedinci
o&i(no na!u"taju tretman !rerano5 tako da je neo!)odno zadr:ati i) du:e u !ra7enju i kontaktu.
+. Saetoanje 8indiidua%no i%i gru!no9 i druge tera!ije koje se odnose na !ona"anje
sastani su deo us!e"nog tretmana zaisnosti od kockanja. Sa !acijentima se radi na ja(anju
motiacije5 !oma:e im se da izgrade e"tine i me)anizme koji 7e im !omo7i da se odu!ru
kockanju5 kako da kockanje zamene nekim konstruktinim aktinostima i !otre&no im je da
raziju s!oso&nosti re"aanja !ro&%ema. ,otre&no je izgraditi i una!rediti !orodi(ne odnose5 i
odnose u zajednici.
-. U tretmanu se ne koriste medikamenti>%ekoi5 sem u !ose&nim s%u(ajeima. Va:no je da
ne !ostoji direkna zaisnost od kockanja i narkomanije i%i a%ko)o%izma kod oso&e. Drugi o&%ici
&o%esti zaisnosti5 kao "to su a%ko)o%izam i narkomanija5 mogu !ogu&no de%oati na us!e)
tretmana i eoma je a:no uko%iko !ostoji mogu7nost5 da se se dr:i !od kontro%om. U
trenucima kada je oso&a !od uticajem a%ko)o%a5 i%i droge te"ko mo:e kontro%isati im!u%s
kockanja.
.. Uko%iko je kod oso&e koja je zaisnik od kockanja !risutan i menta%ni !oreme7aj i%i neki
!si)i(ki !oreme7aj5 !otre&no i) je tretirati zajedno sa zaisno"7u. Va:no je do&ro !roceniti
%i(nost i %e(iti zaisnost i !rate7e !oreme7aje.
1/. 6retman mora &iti do&roo%jan da &i &io efikasan. Sna:na motiacija mo:e &iti a:na i
o%ak"ati !roces %e(enja5 a%i i sankcije i us%o%jaanje mogu uticati da se za!o(ne sa tretmanom.
,ritisci mogu &iti u !orodici i%i na radnom mestu.
11. Bogu7i su recidii tokom tretmana5 a%i oni moraju &iti kontro%isani i !ra7eni. ,orodica
mora kontro%isati kretanje i stanje kockara5 i o tome na reme o&ae"taati tera!euta.
12. O!oraak od zaisnosti od kockanja je dugoro(ni !roces i (esto za)tea i"e !oku"aja
tretmana.
;ao "to je s%u(aj i sa drugim &o%estima zaisnosti i )roni(nim &o%estima5 mogu se jaiti
recidii !o us!e"no o&a%jenom tretmanu. U tim s%u(ajeima !otre&no je ostariti dugotrajnu
a!stinenciju da &i !osta%i aktini (%anoi dru"ta. U(estoanje u gru!ama je eoma zna(ajno i
nakon o&a%jenog tretmana !redsta%ja a:nu !ot!oru !ri odr:aanju a!stinencije.
Hstra:ianje ka:e da saki !eti (oek koji !oka:e interesoanje za kockanje5 !ostaje
!ato%o"ki kockar. ;o%iko ima k%adionica5 kockarnica5 gre&a%ica... Dr:aa mora da de%uje
!reentino i da kroz sin)ronizoane akcije u!ozna %jude sa granicom gde kockanje za&aa
!restaje a !o(inje !ato%o"ko kockanje. Dak%e nije sako kockanje &o%est a%i to mo:e !ostati.
;ockanje je u"%o u na"e domoe !reko t ekrana. Se i"e je kizoa5 g%asanja itd. 1a
sada je naji"e zastu!%jeno k%a@enje na s!ortske igre5 a%i u stari nema granica u rsti o!k%ada
koje ma"toiti %ju&ite%ji )azardni) igara mogu da izmis%e.
13. DRUTVENA REAKCIJA NA SAMOUBISTVO
Dru"tena reakcija na samou&isto mo:e da se !ode%i na (etiri osnona ti!a?
odo&raanje5
ranodu"nost5
neodo&raanje5
!reencija.
Reakcija se izra:aa eti(kim staoima5 ku%turnim normama i o&rascima !ona"anja5
!reko re%igije i !rani) !ro!isa.
%dobravanje je ezano za mitsko>re%igijska5 o&i(ajna i !o%iti(ka samou&ista. Dru"tene
zajednice imaju !ozitian sta !rema samou&istu u e7 definisanim us%oima. Samou&ice su
stimu%isane za izr"enje u&ista kada je to u intresu zajednice i%i gru!e. Ae smeju se me"ati
!ozitina o(ekianja !rema samou&i%a(kom (inu od strane neke dru"tene gru!e i%i zajednice sa
odo&raanjem samou&ista i !ozitinom stau !rema samou&icama i nji)oim !orodicama.
Ravnodunost !rema samou&istu i samou&icama je !risutna u kriznim dru"tima i
situacijama5 jer ne !ostoji dru"to koje nema definisan sta !rema samou&istu.
%suda je !oezana sa (injenicom da se samou&istom kr"e eti(ka i normatina
o(ekianja5 z&og (ega ono izazia osudu. Od %ega%ni) osuda e7i efekat imaju mora%ne i
!si)o%o"ke osude5 koje !rate sa samou&ista osim a%truisti(ki). One mogu &iti to%iko drasti(ne
da skoro u !ot!unosti izo%uju !orodicu i srodnike samou&ice5 a doga@a se (esto da na gro&u
samou&ica ne smeju stajati nikaka o&e%e:ja.
13.1. PREVENCIJA SAMOUBISTVA
Prevencija samoubistva zasnia se na otkrianju samou&i%a(ki ugro:eni) %ica.
;ategoriju ugro:eni) !redsta%jaju i oni koji su e7 !oku"a%i samou&isto5 a saki !oku"aj
samou&ista je deo samou&i%a(kog !ona"anja.
1a us!e"nu !reenciju !otre&no je !re!oznaanje presuicidalnog sindroma5 koji (ini sku!
sim!toma karakteristi(ni) za du"eno stanje uo(i samou&ista5 i naj(e"7e se is!o%jaa u idu
sim!toma koji su !oezani? !rogresino ste"njenje5 samoagresinost i &eksto u irea%nost.
Saremena !reencija !odrazumea !ostojanje organizoani) s%u:&i za !ri)atanje i tretman
suicida%no ugro:eni) !o!ut centra za !reenciju samou&ista5 ode%jenja za !ru:anje !re !omo7i
u krizi5 saetodane s%u:&e i s%.
&AKLjU'AK
Aa osnou sega naedenog5 mo:e se ideti da devijantno ponaanje !redsta%ja one
o&%ike !ona"anja koji odstu!aju od o!"te!ri)a7eni) rednosti5 normi i !rai%a !ona"anja jedne
zajednice. Deijantno !ona"anje uek je !ra7eno dru"tenom reakcijom neodo&raanja. Oa
reakcija se ostaruje na raz%i(ite na(ine5 a%i uek ima za ci%j da !ojedinca koji se deijantno
!ona"a5 !rimora da se !ona"a u sk%adu sa dru"tenim za)teima.
Re!resija i !reencija su da o&%ika dru"tenog reagoanja na deijantno !ona"anje5 !ri
(emu se !reencija odnosi na s!re(aanje5 a re!resija na njegoo suz&ijanje. O&a su od e%ikog
zna(aja za dru"to5 jer uko%iko se deijantno !ona"anje ne suz&ija i s!re(aa5 to mo:e ostaiti
trajne negatine !os%edice5 kako na samog !ojedinca koji se tako !ona"a5 tako i na njegou
!orodicu i oko%inu.
www.maturski.org
LITERATURA8
19 Mara%am&os5 B. 81.-.9 ,vod u sociologiju. 1agre&? Aak%adni zaod D%o&us
29 Jankoi75 H. i ,e"i75 V. 81.--9 Drutvene devijacije!kritika socijalne patologije.
Feograd? Aau(na knjiga
#9 Bi%osa%jei75 B. 82//#9 Devijacija i drutvo. Feograd? Aau(na knjiga
$9 6odoroi75 A. 81.+#9 Sociologija maloletnike bande. Aoi Sad? Radni(ki unierzitet
3Radioj Oir!ano4
'9 =!adijer>D:ini7 J. 81.--9 Socijalna patologija. Feograd? 1aod za ud:&enike i
nastana sredsta
,reuzeto sa internet stranica? www.stankoicdejan.com
www.esti.rs