Seminarski rad

Predmet: Marketing istraivanja

Tema: Korupcija u zdravstvu






Mentor: Student:
Jovanka Vukmirovi Maja Fodor 2d1/0029/12
Dejan miri 1d1/0043/12


Beograd, januar 2014

2
Sadraj

1. Metodologija..3
2. Istraivanje javnog mnjenja4
3. Da li se slaete sa sledeim tvrdnjama?......................................................5
4. Koga treba kanjavati kada se ustanovi da li je davao ili primao mito?.....6
5. ta je za vas korupcija?...............................................................................7
6. Da li i u kojoj meri su korumpirani sledei slubenici?..............................8
7. Da li ste vi ili lan vae porodice bili u situaciji da podmitite zaposlene u
zdravstvu u poslednjih pet godina?.............................................................9
8. Kako je dolo do korupcije?......................................................................10
9. Istraivanje stavova medicinskih radnika11
10. Da li i na osnovu ega smatrate da je u naoj zemlji/ zdravstvu rairena
korupcija?...............................................................................................12
11. Ko u veoj meri podstie postojanje korupcije u zdravstvu?...............13
12. Da li vae kolege i koliko esto sami traite neto za poslove koje
obavljate?..................................................................................................14
13. Zakljuak15









3
Metodologija

Istraivanje javnog mnjenja sprovedeno je u periodu od 10. do 20.
juna 2012. godine, na reprezentativnom uzorku od 4232 ispitanika, na
teritoriji cele Srbije (bez Kosova i Metohije).
Opis uzorka istraivanja:
Pol ispitanika: muki 49%, enski 50%.
Starost: od 15 do 19 godina 3%, od 20 do 29 19%, od 30 do 39
18%, od 40 do 49 16%, od 50 do 59 - 19%, od 60 69 15%, vie
od 70 9%.
Obrazovanje: bez kole 4%, osnovna kola 21%, srednja kola
55%, via kola 9%, fakultet 12%.
Zanimanje: poljoprivrednik 8%, domaica 10%, NK i PK radnik
16%, KV i VK radnik 21%, tehniar 14%, slubenik 12%,
strunjak 11%, uenik/student 8%.
Nacionalnost: Srbi 87% ; ostali 13%.
Istraivanje stavova medicinskih radnika sprovedeno je u periodu od
28. juna do 9. Jula, na uzorku od 100 lekara i 100 medicinskih sestara
i tehniara, u zdravstvenim ustanovama svih tipova u Beogradu,
Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Jagodini, Valjevu i Smederevu.







4
ISTRAIVANJE JAVNOG MNJENJA

Postoji rairena percepcija / opti utisak da je korupcija u zdravstvu
velika, meutim istraivanje je pokazalo da mali procenat graana ima
neposredna iskustva sa korupcijom. Na primer: na pitanje da li su u
poslednjih 5 godina imali prilike da podmite nekoga u zdravstvu, 64%
tvrdi da nije imalo takva iskustva, niti oni niti lanovi njihove
porodice.
Veina smatra da na mnjenje o korupciji u zdravstvu utiu
informacije koje dobijaju od ljudi iz svog neposredenog okruenja
(35%) ili iz medija (14%). 19% ispitanika tvrdi da svoje mnenje
formira na osnovu linog iskustva o korupciji u zdravstvu se
uglavnom, dakle, formira posredno i nema utemeljenje u linom
iskustvu.
ak 70% onih koji tvrde da su imali iskustva sa korupcijom u
zdravstvu tvrde da im niko nita nije traio, ve da su sami davali
neto.
To neto se u najveoj meri svodi na poklone sitne vrednosti kao
to su kafa, pie, okolada (69%); da su davali novac, tvrdi 21% onih
koji su imali susret sa korupcijom, protivuslugu 7%, a 3% je dalo
neki poklon vee vrednosti.
Uprkos svemu, veina graana (55%) smatra da ono to oni najee
sami daju ne predstavlja korupciju, ve samo mali znak panje prema
onima koji su im uinili neku vanu uslugu, od koje zavisi njihovo
zdravlje.
Sline odgovore daju mladi i stariji, bogati i siromaniji, obrazovani
i manje obrazovani. Ovo govori o svojevrsnoj (samo) reprodukciji
stava o korupciji, koji je esto baziran samo na osnovu opte prisutne
prie o tome, a ne na realnom iskustvu.

5
Da li se slaete ili ne sa sledeim tvrdnjama?

Vie od polovine ispitanika tvrdi da treba prijaviti svaki sluaj
uzimanja mita, bez obzira na posledice koje mogu nastati iz toga,samo
14% se sa ovim ne slae, ali zato jedna treina nije sigurna ta treba
initi u ovakvim situacijama.
Tabela 1. (u %)
Tvrdnje Slae se Ne slae se Ne zna
Korupcije u zdravstvu ne bi
bilo da pacijenti ne nude
mito lekarima i sestrama.
33 35 32
Trebalo bi zabraniti da se
bilo ta daje lekarima i
sestrama, pa i najmanje
sitnice, kao to su pie,
kafa...
42 28 30
Treba prijaviti svaki sluaj
uzimanja mita, bez obzira na
posledice koje moemo imati
zbog toga (da lekar nee
vie da nas lei, npr.).
52 14 34










6
Koga treba kanjavati kada se uhvati da je davao ili primao mito?

Prema shvatanju graana, treba kanjavati podjednako i onoga ko
prima i onoga ko daje mito, (oko polovine ispitanika to tvrdi, bez
obzira da li je re o optem stavu ili samo o zdravstvu). Ako ve treba
da se odlui koga vie, kazna treba da bude znatno vie na strani
onoga ko prima mito, a ne onoga ko daje. Ni u ovom sluaju nema
znaajne razlike izmeu zdravstva i generalnog stava.
Tabela 2. (u %)
Generalno Zdravstvo
Samo onoga ko nudi/daje mito
2 2
Samo onoga ko prima mito
29 30
I jednog i drugo
53 49
Ne treba kanjavati ni jednog ni
drugog
1 2
Ne zna, nema stav o tome
15 17
Ukupno
100 100











7
ta je za Vas korupcija?

Dalje istraivanje opteg stava o korupciji ilo je u pravcu
konkretizovanja stvari, najpre kroz ispitivanje ta su za graane
situacije koje se mogu nazvati korupcijom, i situiranje ophoenja
prema zdravstvenim radnicima u tom kontekstu.
Tabela 3. (u %)

1- To je korupcija koja nikome ne teti i ne smeta mi uopte
2- To je vid korupcije koji je veoma opasan za drutvo
3- To nije korupcija uopte,
4- Ne znam

1 2 3 4
Poklon lekaru ili medicinskoj sestri da bi vam
posvetio posebnu
brigu
33 26 16 2
Lini zahtev optinskom odborniku da bi se
dobila graevinska
dozvola
10 49 9 32
Intervenisanje kod visokog funkcionera da bi
se zaposlio va roak
14 51 8 27
Nuenje novca policajcu da vam ne oduzme
vozaku dozvolu
11 62 4 23
Zloupotreba dravnog poloaja radi
obavljanja privatnog posla
6 67 3 24
Primanje novca od strane slubenika radi
utaje ili smanjenja poreza
6 68 2 23







8
Da li i u kojoj meri su korumpirani sledei slubenici?

O percepciji obima korupcije kod pojedinih profesija moemo suditi
na osnovu iskaza ispitanika o tome koliko je broj pripadnika neke od
struka korumpiran. Kao profesije u kojima graani vide najvei stepen
korupcije izdvajaju se lekari i carinici. Ovakav nalaz se provlai i kroz
sva druga slina istraivanja o korupciji u Srbiji. Od navedenih struka
jedino su prosvetni radnici percepirani kao profesija gde je manjina
korumpirana.
Tabela 4. (u %)
Veina
korumpirana
Manjina
korumpirana
Ne
zna,nema
stav
Administracija u policiji
(na alteru)
31 36 33
Nastavnici i profesori
34 40 26
Administracija u
sudovima (na
alteru)
36 32 33
Optinski slubenici
38 31 31
Medicinske sestre i
tehniari
46 31 23
Dravni slubenici
47 23 31
Poreski slubenici
50 20 31
Sudije
52 21 28
Policajci
52 24 24
Lekari
58 21 22
Carinici
58 15 28





9
Da li ste vi ili lan vae porodice bili u situaciji da podmitite
zaposlene u zdravstvu u poslednjih pet godina?

Dve treine ispitanika kae da nije bilo u situaciji da se na bilo koji
nain upute u podmiivanje, dok je treina ispitanika na neki nain
podmiivala zdravstvene radnike. U ovoj neasnoj radnji 7%
ispitanika je bilo radi svog zdravlja, 11% radi zdravlja nekog lana
porodice, dok je 18% imalo posredno iskustvo preko nekog lana
porodice.








Nije bilo takve
situacije
64%
Da ja i to zbog sebe
7%
Da ja i to zbog
lana porodice
11%
Neki lan moje
porodice je davao
18%
Grafik 1

10
Kako je dolo do korupcije?

Najvei broj ispitanika je samoinicijativno uao u korupciju, odnosno
ni direktno ni indirektno, nisu imali signal da je za uslugu koja je
njima ili lanu familije pruena trebalo da daju zauzvrat novac, poklon
ili neku protivuslugu.










5%
25%
70%
Grafik 2
Traili su mi direktno
Traili su mi indirektno
Niko mi nije traio sam sam
dao/la

11
ISTRAIVANJE STAVOVA MEDICINSKIH RADNIKA

Veina zdravstvenih radnika odgovorila je da nema korupcije u
njihovom najbliskijem okruenju odgovori su ili da toga nema ili da
ne znaju.
Meutim, u delu u kom se na optem nivou razgovaralo o temi (na
primer, razgovor o uzrocima ili reenjima korupcije u zdravstvu)
veina se smatra pozvanim da daju svoj sud.
Za zdravstvene radnike, osnovni uzroci korupcije u zdravstvu su
male plate zaposlenih u ovoj oblasti, postojanje navike kod pacijenata
za takvom vrstom ponaanja, kao i nekanjavanjem onih za koje se
zaista utvrdi da primaju mito.
Smatra se da ogroman broj zdravstvenih radnika dobro i poteno radi
svoj posao, da postoji mali broj onih koji kompromituju profesiju, sa
takvima se treba boriti, ali to ne sme da dovede u pitanju samu
profesiju.











12

Da li i na osnovu ega smatrate da je u naoj zemlji/u zdravstvu
rairena korupcija?

Prvi deo upitnika u najveoj meri se poklapao sa upitnikom koji je
korien u javno mnjenjskom delu - moe se zakljuiti da se opti stav
da je korupcija u zdravstvu rairena pojava reprodukcije i preliva na
one koji rade u toj oblasti. Gotovo da je nepristojno rei da
korupcije u zdravstvu nema, pa ak i ako ste sami deo tog sistema!
Tabela 5. (u %)
Generalno Korupcija u zdravstvu
Smatram da korupcija u
naoj zemlji nije rairena
2 6
Lino iskustvo 16 17
Iz iskustva vaih kolega,
prijatelja, roaka,
komija.
37 26
Putem informacija iz
medija
24 25
Vidim da neki imaju
male plate a dobro ive
13 13
Ne znam, ne mogu da
ocenim
8 13








13
Ko u veoj meri podstie postojanje korupcije u zdravstvu?

Polovina intervjuisanih zdravstvenih radnika smatra da su i jedna i
druga strana krivi za postojanje korupcije u zdravstvu i osobe koje
daju mito i lekari i drugo osoblje koje prima mito.










19%
11%
50%
20%
Grafik 3
Pacijenti
Zdravstveni radnici
I jedni i drugi
Ne zna, nema stav

14
Da li vae kolege i koliko esto i sami traite neto za poslove koje
obavljate?

Skoro dve treine, 65%, je odgovorilo da oni sami nikada nita ne
trae. Ali, 35% je odgovorilo da traenja mita ima u razliitoj meri, ne
tako esto, ali toga ima.










65%
17%
12%
6%
Grafik 4
Nikada
Veoma retko
Retko
esto

15
Zakljuak

Za deo usluga u zdravstvu pacijenti lekarima nude razliite tipove
usluga. Najee se radi o sitnim poklonima (pie, kafa, sokovi,
okolade, parfemi..). Pored njih, ne retko im pacijenti nude i usluge
koje su u stanju da obave (na primer, zanatski radovi ili pomo oko
nekog posla). Ukoliko nemaju mogunost ni za jednu od navedenih
aktivnosti, znaju i da ponude pomo u sreivanju domainstva.
Najvei deo onoga to pacijenti nude ide direktno od njihove strane.
Ukoliko to nisu oni sami, onda je neki od lanova njihove porodice
ponudio neko dobro ili uslugu.
Lekari navode da pacijenti neto nude najee reda radi, odnosno
zbog toga to smatraju da je to normalno u ponaanju i ophoenju sa
zdravstvenim radnicima.












16