1,...

zarez
neto
tragikomedija o osamdesetim
Reditelj:
Asistentkinja reditelja:
Glume:
Pisali:
Korieni tekstovi:
Scenografija, dizajn i video:
Zvuk i dizajn svetla:
Trajanje:



an-Batist Demarinji
Sanja Maljkovi
Ana Jovanovi
Boko Petrov
Kolektivno sa Igorom Ripakom
Predrag Matvejevi
Kris Marker
Sanja Maljkovi
an-Batist Demarinji
1h15min


sa:
Kontakt:
krozprozor.fabrika@gmail.com
Ana Lakevi,
kulturni menader +381 64 4475081
Jedan
Inspirisano tekstovima
Predraga Matvejevia
1,...
1,... (re reditelja)
Dok smo bili mladi i provodili sate u kolskim klupama, bavili smo se naukama za koje se verovalo da bi nam mogle koristiti kad
odrastemo. Ako je neke od njih budunost i dovela u pitanje, postoje one, poput matematike, koje nikakav razdor, nikakav rat
nije mogao da uzdrma. Bez sumnje jer su nas tim prvobitnim istinama uili za potrebe domainstva i jer bi jedan hleb od 200
grama podeljen na jednaka dva dela uvek davao dva hleba od po 100 grama, ak i u nedostatku pravinosti ili brana.
Tako smo nauili etiri termina operacije deljenja: deljenik, delilac, kolinik i ostatak.
Meutim, ako se tokom proteklih dvadeset godina pravila buka oko prva tri termina, na poslednji kao da se zaboravljalo (ba na
taj koji ostaje). Zamislimo zemlju, jedinstvenu i bratsku zemlju, koju je dovoljno moan delilac uspeo da podeli na... koji je
zapravo kolinik? O koliko je nacionalnosti re? est? Koliko drava i koliko drava u dravi? Moda delilac nije jo uvek
konaan. Ali deljenje je takoe raspodela. Bili smo podeljeni na osnovu naih nacionalnosti, jedinstvenih i nedeljivih ovoga puta,
poto je Titovo bratstvo sa ostakom deljenja otilo u zaborav.
Pa ipak, nas sada i ovde zanima ostatak deljenja i to ini svaku misao o identitetu turom i pogrenom za one koji ga
zanemaruju. Iz (nove) formule identiteta deljenjem Jugoslavije proistekli su identitet i ostatak. Formula ne ukljuuje one nedeljive
i ve podeljene (decu iz meovitih brakova, na primer) iako su oni jedna od pojava koje to ilustruju ve tanije individue
strogo obeleene,
popisane, jasno dodeljenih identiteta. Ali, i pored te etnike istote, preostaje ostatak. Ostatak deljenja Jugoslavije. Svako od nas
je jedan zarez neto... an-Baptist Demarinji
Sve to je bilo deo nae epohe sahranjeno je bez razlike. Deo naeg ivota takoe, zajedno sa naim radostima i naim patnjama,
naim ponosom i naom sramotom. Sve je uniteno do temelja i morali smo da ponemo od nule... Nastavili smo da se nadamo,
uprkos svemu, da emo nekom ponovo biti potrebni MI. I u tome je naa tragedija.
(Le Monde ex, Predrag Matvejevi)
sinopsis
Kraj komunizma
Generacija bez nasledstva
Jedan zarez neto govori o dvoje dece nae generacije, roene osamdesetih. Nae generacije neizbeno naredne, u korenu
usporene kada joj je namenjeno da nasledi (Derida, Specters of Marks). Nama nedostaje upravo ovo naslee.
Iza nas - spaljena zemlja. Jaz izmeu mladih i starih ostaje skoro nepremostiv. Oevi i deca koji gledaju kako da zatrpaju prazninu
pomou simbola prohujalih vremena - simbola kojima su njihove veze prekinute - i iji smisao i sami slabo poznaju - as kominim,
as traginim: povratak u prolost je privienje, povratak prolosti - nesrea. '' (Predrag Matvejevi, Svet-ex )
Mi smo, dakle, grupa mladih ljudi iz bive Jugoslavije, ovde, ne samo da se bori u provaliji (''razmiljanja u krenju'', kae Arent), nego
da pokua da shvati spektralan opstanak sveta koji nismo stigli da vidimo kako nestaje, da pokua da shvati nesigurno nasledstvo
koje joj je predato, pogrean prenos, seanje koje je dostupno samo ako se ponovo izmisli, a to je ono to pozorite moe: da ponovo
izmisli seanje (za nas).
Jedan zarez neto govori o osamdesetim godinama u Jugoslaviji. O periodu koji obeleava nestajanje jednog sveta i dolazak
drugog. Drug Tito je umro 1980. godine. Deceniju kasnije, komunistiki reim du cele Istone Evrope je pao, dovodei nekad do
nasilnih konflikata.
Sa komunistikom dravom postepeno su nestajale i vrednosti komunizma. I na Istoku i na Zapadu. Jedan zarez neto govori o
ovom nestajanju i njegovim siroiima.
Nakon dogaaja koji su oznaili kraj ovog veka, mnogi od nas su ex-neto. Svet exova je pun naslednika bez nasledstva, pun
raznih mitologija koje iskljuuju jedna drugu, ponavljanja prolosti i sadanjosti sainjenih od brzo zakrpljenih, loe odabranih
slika.
(Predrag Matvejevi, Svet-Ex).
sinopsis
Sinopsis
Kreiranje predstave
Predstava, koja ide napred nazad izmeu akcije i naracije, prati istoriju Jugoslavije osamdesetih kroz pogled dvoje komija, dece
roene 1983. godine. Tito je umro nekoliko godina ranije. Zemlja, koju sada vode mlae generacije koje nisu uestvovale u prvim
bitkama, se menja.
Deda jednog od dva deteta, stari komunista, pokuava, kroz pripovedanje, da ih sauva u svetu za koji osea da mu preti kraj.
Deca su usvojila predstavljeni model pravde. Obeavaju jedno drugom da e ostati verni ovim vrednostima, da e rasti zajedno i
postati pioniri i da e jednog dana izgraditi jo lepu zemlju nego to je sad. Na prelazu u devedesete, naime, ideal se raspada. Oni su
prva generacija koja nee postati pioniri. Sledee godine Slovenija proglaava svoju nezavisnost, Hrvatska je sledea, nastaje rat
prvo izmeu susednih republika i, na kraju, u okviru njih. Ovo je kraj SFRJ.
Postepeno, uprkos zakletvi koju su dali jedno drugom, deca se razdvajaju. Ulaze u tinejdersko doba kada se poriu deiji snovi,
nipodotavaju bajke. Deda je preiveo sve ove godine, ekajui kraj, da nema izlaza. Umro je dan posle Dejtonskog sporazuma.
Na kraju rata koji je unitio sve u ta je verovao.
Dva tipa materijala su koriena pri kreiranju predstave. Prvo, kniga Predraga Matvejevia Svet-ex (objavljena u Francuskoj odmah
nakon rata u Jugoslaviji), preciznije, deo o bivim komunistima. Izmeu teorijske analize i autobiografske naracije, knjiga nas je
vodila u graenju prie. U nekim delovima je I citiramo.
Drugi materijal su deija seanja. Naa (uesnika u radionici) kao i ona koja smo mogli prikupiti oko nas: prva knjiga sa slikama, Na
Tito, koju smo dobili za prvu Novu godinu od Deda Mraza, sirena koju smo uli svake godine na dan Titove smrti, razoarenje deteta
zato to nije postalo pionir
Roeni 1983. godine, mi smo bili, u stvari, prva generacija dece koja nisu postala pioniri. Ovo je posluilo kao poetna taka pri
gradnji plota. Znake menjanja vremena smo tek kasnije, nakon raspada zemlje i nakon rata, razumeli. Mi smo roeni, ne znajui to,
sa druge strane ponora koji e nastati kasnije.
Zbog toga je u predstavi kombinovana retrospektivna naracija i akcija. U korenu predstave je odreena naivna nostalgija za
osamdesetim. Nostalgija za detinjstvom, ali takoe i za svetom koji je obeavao.
intervju
Intervju sa an-Batist Demarinjijem i Sanjom Maljkovi
Intervjuisao Dejan Laktov
Dejan Laktov: Moje prvo pitanje bi bilo, izvinite na uenju, ali kako to da ste odluili da se bavite pozoritem u Srbiji?
an-Batist Demarinji: Ovde sam da bih nastavio projekat nazvan Pozorite oko Mediterana. Svake godine idem u drugu zemlju koje okruuju
Mediteran (ili oblast, poto Srbija recimo vie nije strogo mediteranska zemlja) da napravim predstavu sa mladim lokalnim umetnicima. Tema
predstave se uvek bavi pitanjima kulturnog identiteta ili zajednikog ivljenja. Zbog toga sam doao u Srbiju gde su ove teme, ini se, posebno ive.
D. L.: Govorite priu o kraju komunistike Jugoslavije. U kom smislu Vas ta pitanja zanimaju, kao Francuza?
. B. D.: Prvo, ja u stvari ne govorim nita. Glumci to rade. Nijansa je bitna, jer oni priaju svoju priu (priu dece sopstvene generacije). Moja uloga
je da im u tome pomognem. Ova predstava ne bi bila mogua sa francuskim glumcima. S druge strane, oni mi zauzvrat daju svoj identitet koji mi
doputa da se upustim u neto, to izgleda, a priori, nije moja stvar.
D. L.: Znai, krijete se iza njih, da biste priali?
. B. D.: Ako tako elite. Ali ovaj uzurpirani identitet je srce pozorita i, ini mi se, u osnovi identiteta samog. Da se vratim na vae pitanje, kraj
Jugoslavije i kao socijalni (zajedniki ivot razliitih nacionalnosti) i kao politiki (socijalistika samouprava) projekat nije samo jugoslovensko
pitanje. Neto od naeg oveanstva je uniteno u ovom ratu.
D.L.: Kako ste se nosili sa temom koja je tako lokalna?
. B. D.: Ponovo, tema nije lokalna, ali pristup jeste. Svaki put dolazim do istog izazova u svojim predstavama. To znai ivot u toj zemlji,
upoznavanje kulture i istorije, da bih ih usvojio i kasnije da bi mene usvojili. Ovo je opet onaj uzurpirani identitet o kojem priam.
A tu je, naravno, i pomo celog tima koji je uestvovao u radionici. Profesionalni odnos sa Sanjom Maljkovi, na primer, koja je radila na ovoj
predstavi mnogo vie nego obian scenograf, je bio znaajan.
D. L.: Sanja, recite nam, molim Vas, vie o toj saradnji, o Vaem iskustvu...
Sanja Maljkovi: Upravo problem teme koja se moe shvatiti i kao lokalna bilo je moje prvo pitanje anu, koga sam upoznala im je doao u
Srbiju da radi na ovom projektu. Stranac koji se bavi tuim problemima? Predrasuda je u potpunosti nestala u prvom razgovoru, nakon ega smo
shvatili da delimo isti sistem vrednosti, pogled na svet i ljubav prema pozoritu. Tako je poela saradnja.
U Srbiji je izgovore za ne uraditi neto lako nai. Mi smo uspeli da stvorimo neto iza ega stojim i profesionalno I lino.
D. L.: Koji je bio Va doprinos predstavi?
S. M.: Govorila bih samo o umetnikom delu projekta i ne spominjala one rune strane (organizaciju, finansije i slino).
Predstava je nastala timskim radom. Sa anom sam radila na pripremi radionice. Sa ostatkom tima kasnije dva meseca na gradnji 1, i sada na
tome da prenesemo, kako bi Bole rekao, ''nae emocije'' publici.
D. L.: Kakvo je Vae iskustvo kao scenografa u ovoj predstavi?
S. M.: Scenografi retko uestvuju u celom procesu kreiranja predstave. Na ovaj nain scenografija je postala nerazdvojni deo predstave, a ne samo
okvir.
tim
Istraivanje i edukacija:
Slobodna Dramska Akademija
sdak.krozprozorfabrika.com
Krajem 2009. godine KPF je pokrenula projekat Slobodna Dramska Akademija sa ciljem kontinuirane edukacije pozorinih profesionalaca u svim
oblastima pozorinog stvaralatva, posebno posveujui panju novim teorijskim, metodolokim i etikim pristupima radu. Edukacija se odvija kroz
cikluse besplatnih radionica koje dre predavai iz celog sveta. Do sada je odrano 12 ciklusa radionica.
Studio Novi Teatar
snt.krozprozorfabrika.com
KPF je krajem 2011. godine pokrenula jo jedan edukativni projekat, ovaj put sa ciljem profesionalne edukacije amatera iz razliitih oblasti
pozorinog stvaralatva. Studio Novi Teatar do danas je upisao 4 klase studenata mjuzikla, 2 klase pozorita senki, 1 klasu glume i 1 klasu glume na
francuskom jeziku. Nakon ekstenzivnih treninga, svaka klasa ima priliku da svoj rad prezentuje i kroz premijerno izvoenje svoje predstave.
Pedagoki pristup studija je osmiljen po principu najnovijih metoda i tehnika nastave pozorita, razvijenih na francuskoj sceni.
O pozorinoj trupi Kroz prozor # Fabrika
www.krozprozorfabrika.com
Nezavisnu pozorinu trupu Kroz prozor # Fabriku su osnovali krajem 2008. godine mladi pozorini profesionalci sa ciljem da razvijaju
i neguju drutveno odgovorno pozorite u Srbiji.
Pozorite kao mesto gde drutvo samo sebe simbolino oslikava i gde se ljudi sreu, poseduje veliki potencijal za socijalnu koheziju i
obnovu drutvenog tkiva. Za razliku od institucionalizovanog, nezavisno pozorite ima veliku prednost koja se ogleda u njegovoj
fleksibilnosti, te moe da se obraa onim ciljnim grupama kojima pozorine institucije ne mogu.
Kroz prozor Fabrika stoga radi na jaanju kapaciteta nezavisnih inicijativa, kroz stvaranje vrste, izazovne, kosmopolitske i svima
pristupane nezavisne pozorine scene.
Funkcioniemo u tri nivoa:
- Istraivanje i edukacija: kako bismo odrali kreativnu i ivu pozorinu scenu (Slobodna Dramska Akademija, Studio Novi Teatar)
- Demokratizacija kulture: radi stvaranja jednakih uslova za realizaciju i pristup kulturi (projekat Pravo na teatar)
- Multikulturalna saradnja: kroz zajednike produkcije s umetnicima koji dolaze s prostora bive Jugoslavije i EU zemalja
Produkcije:
1. elim...da ne elim, Nemaka
2011. /uz podrku Robert Bo fondacije/
2. Jedan zarez neto, Srbija
2009. /uz podrku BCIF i Erste banke (Centrifuga), Prohelvecije i Kulturnog centra Zrenjanina/
3. Sam za hleb, Maroko
2008. /uz podrku Issil Marakesh, Karlik danza teatro, Young Arab theatre fund/