Realizacija jednostepenog pojaavaa sa

tranzistorom u spoju sa zajednikim

emiterom
- ELEKTRONSKA KOLA - SE!NARSK! RA" -

#ro$esor% Student%
Zoran Mijatovi Maja Berovi
Asistent%
Teodora Gajo
Novi Sad, 2012.
&N!'ER(!TET & NO'O SA"&
#R!RO"NOATEAT!)K!
*AK&LTET
"E#ARTAN (A *!(!K&
2
Seminarski rad
BJT uvod
Bipolarni transistor ili skraeno BJT (eng Bipolar J!n"tion Transistor# je vrsta
tran$istora koja se koristi kao poja%ava% ili prekida% elektri%ni& signala. 'ini osnov!
gotovo svi& analogni& i digitalni& !re(aja i integrisani& kola.
)re(aj je aktivna elektronska ko*ponenta, napravljen od
dopiranog pol!provodnog *aterijala, sa tri i$voda +a$a (srednji#, kolektor i e*iter.
Bipolarni tran$istori s! do+ili svoje i*e $ato ,to s! glavni nosio"i naelektrisanja
i elektroni i ,!pljine - to je *onokristalni pol!provodnik sa dvostr!ki* .N/spoje*.
Slika 1: Uproena struktura NPN (a) i PNP (c) spoja;
simbol tranzistora NPN (b) i PNP spoja (d)
Tran$istor se i$ra(!je ! dva naj%e,a o+lika

Slika 2: ip !"1# (le$o) i tip !"%2 (desno)
Elektronska kola
3
Seminarski rad
Ispitivanje ispravnosti i tipa tranzistora
)$*i*o, na pri*er, sl!%aj .N./tran$istora. Tada e e*iter i kolektor +iti ./tipa,
a +a$a N/tipa. .ri direktnoj polari$a"iji spojeva e*iter/+a$a i kolektro/+a$a tre+ali +is*o
da !o%i*o protok str!je, ,to e*o o$na%iti kao stanje 1, dok "e njen i$ostanak +iti
pris!tan ! inver$noj polari$a"iji, o$na%en stanje* 0. 0ako se +a$a nala$i i$*e(!
kolektora i e*itera, !vek e jedan od spojeva +iti direktno, a dr!gi inver$no polari$ovan.
0od N.N tran$istora va1i sve napred re%eno, se* ,to je polari$a"ija priklj!%aka o+rn!ta.
.ostavljanje* tran$istora odnosno njegova dva i$voda ! stanja i$ ta+ele, a na
osnov! gore navedenog, $aklj!%!je*o koji je tipa tran$istora ! pitanj!.
1
+ - #N# N#N ereno
E , 1 0 1
, E 0 1 0
- E 0 0 0
E - 0 0 0
- , 1 0 1
, - 0 1 0
abela 1: &spiti$anje tipa tranzistora
Na osnov! na,i& *erenja, vidi*o da do+ija*o vrednosti koje se poklapaj! sa
vrednosti*a do+ijeni& na osnov! gore navedenog ra$*atranja, ,to $na%i da je ! na,e*
sl!%aj! ! pitanj! .N. transistor.
Snimanje statikih karakteristika tranzistora
1
) sl!%aj! da se *erene vrednosti nis! pod!darale sa oni*a do+ijeni* ! koloni .N. odnosno N.N,
$na%ilo +i da je tran$istor pokvaren - tada tre+a oda+rati dr!gi i ponoviti *erenje.
Elektronska kola
4
Seminarski rad
2ako sa tri, tran$istori se *og! pos*atrati i kao ele*enti sa %etiri i$voda - o+i%no
se jedan par priklj!%aka na$iva !la$ni, a dr!gi i$la$ni. 'etvoropol se do+ija tako ,to se
oda+ere da je jedan priklj!%ak $ajedni%ki i $a !la$ i $a i$la$ datog ele*enta. 3da+iro*
$ajedni%kog i$voda do+ija*o ra$li%ite 4!nk"ije %etvoropola poja%anje, ra$ne
*ate*ati"ke opera"ije, itd. Za nas, od interesa s! poja%ava"ke oso+ine tran$istora, koje
s! naji$ra1enije ! spoj! sa $ajedni%ki* e*itero*. Tada !la$ni par %ine +a$a i e*iter, a
i$la$ni kolektor i e*iter.
) sl!%aj! tran$istora, str!je i naponi s! *e(!so+no $avisne veli%ine. ) op,te*
sl!%aj! se dve veli%ine *enjaj! ne$avisno, pa s! dr!ge dve veli%ine 4!nk"ije prvi&. )
$avisnosti od i$+ora ne$avisno pro*enljivi& veli%ina, postoji ,est ra$li%iti& parova. )
sl!%aj! +ipolarni& tran$istora se o+i%no koristi sledei par
( )
ce b be be
$ i $ $ , = ( )
ce b c c
$ i i i , =
gde s! $
be
i i
b
!la$ne karakteristike, a $
ce
i i
c
- i$la$ne.

Slika ': Snimanje ulazni( i izlazni( karakteristika
Na osnov! sni*anja stati%ki& para*etara odre(!je se radna ta%ka, na osnov! koje
je *og!e odrediti para*etre.
0ako +i se o%!vao tran$istor, potre+no je voditi ra%!na o sledei* ograni%enji*a
pre prist!panja *erenj!
/ *aksi*alna snaga disipa"ije na kolektor! P
ma)
5 120 *6
/ *aksi*alni napon i$*e(! kolektora i e*itera *
+,
5 12 7
/ *aksi*alna str!ja kro$ kolektor &
+ma)
5 20 *8
Merenje* !la$ni& i i$la$ni& karakteristika tran$istora sa $ajedni%ki* e*itero*
do+ijaj! se sledei re$!ltati
!la$ne karakteristike
Elektronska kola
9
G
v
"e
v
+e
i
+
i
"
5
Seminarski rad
/ *erenje i$vr,eno tako ,to s*o 4iksirali vrednost $a i$la$ni napon ($
ce
- ! na,e* sl!%aj!
0 i :, pogl. tabelu 2#, pa s*o pode,avanje* !la$ne str!je (i
b
# o%itavali vrednosti $a !la$ni
napon ($
be
#
/ $avisnost - $
be
(i
b
. $
ce
)
$
ce
;7< 0 .
i
b
;=8< $
be
;*7<
0 0 0
> :2? @A?
1@ ::2 @:>
2B :@@ @@C
A2 :C2 @@C
/0 :>0 @@C
B> :>@ @C0
:@ :?1 @C0
@B :?@ @C1
C2 @00 @C1
abela 2: Ulazne karakteristike
/ra0ik 1: Ulazne karakteristike
i$la$ne karakteristike
Elektronska kola
6
Seminarski rad
/ isto kao i gore navedeni post!pak, sa*o sada o%itava*o vrednosti $a i$la$n! str!j! (i
c
#
/ $avisnost i
c
- i
c
(i
b
. $
ce
)
$
ce
;7< 0 2 A B . @ > 10 12
i
b
;=8< i
c
;*8<
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
> 0 1.C 1.> 1.?: 2.0: 2.2 2.: 2.@ 2.>
1@ 0 A.? B.0 B.1 B.A B.B B.@ B.? :.2
2B 0 :.? @.1 @.A @.: @.> C.2 C.@ >.1
A2 0 C.: >.0 >.2: >.: ?.0 ?.: 10.0 10.:
/0 0 10.0 10.2: 10.: 1120 11.: 12.0 / /
B> 0 12.0 12.: 1A.0 1A.: 1B.0 1:.0 / /
:@ 0 1B.: 1:.0 1:.: 1@.0 1@.: / / /
@B 0 1@.: 1C.0 1C.: 1>.0 1>.: / / /
C2 0 1> 1>.: 1? 20 / / / /
i
c1
;*8< 20 20 20 20 20 20 1: 12 10
abela ': &zlazne karakteristike
/ra0ik 2: &zlazne karakteristike
Elektronska kola
7
Seminarski rad
Odreivanje radne take i hibridnih parametara
tranzistora
S o+$iro* da %etvoropol ra$*atra*o kao poja%ava"ki ele*ent, neop&odno je
odrediti radn! ta%k!. 3na je odre(ena jednos*erno* str!jo* i jednos*erni* napono*,
! ods!stv! signala.
Na osnov! na,i& *erenja, radn! ta%k! *o1e*o odrediti sa gra4ika i$la$ne
karakteristike, na *est! gde je i$la$na karakteristika pri+li1no prava, odakle o%itava*o
vrednosti $a *
+,
, &
2
i &
+
. Sa !la$ne karakteristike se $aklj!%!je, tada, vrednost *
be
. Na
osnov! napred $aklj!%enog, do+ija*o sledee vrednosti $a koordinate radne ta%ke
:7
+,
* =
,
B0 8
2
& =
,
11*8
+
& =
i
@@C*7
2,
* =
.
Za sl!%aj kada se pro*ene napona i str!je vr,e ! okolini radne ta%ke, ovaj par
jedna%ina
( )
ce b be be
$ i $ $ , =
i
( )
ce b c c
$ i i i , =
*o1e*o ra$viti ! Tejlorov red ! okolini
radne ta%ke, pri %e*! $ane*are*o %lanove dr!gog i vi,eg reda $a sl!%aj *ali& signala
ce

ce
be
b

b
be
be
$
$
$
i
i
$
$

=
ce

ce
c
b

b
c
c
$
$
i
i
i
i
i

=
,to se *o1e $apisati kao
ce re b ie be
$ ( i ( $ + =
ce oe b 0e c
$ ( i ( i + =
gde s!
ie
(
!la$na i*pedansa,
re
(
povratni prenosni naponski odnos,
0e
(
direktni str!jni
prenosni odnos i
oe
(
i$la$na ad*itansa.
Na ovaj na%in $aklj!%!je*o da &i+ridni para*etri predstavljaj! ve$! i$*e(!
!la$ni& i i$la$ni& karakteristika tran$istora, ! linearnoj aproksi*a"iji. Nji& i$ra%!nava*o
na osnov! !la$ni& i i$la$ni& karakteristika - povla%i*o tangent! na kriv! (3ra0ik 1 i 2#
BB0, 0(2#
be
ie
b
$
(
i

= =

.
0.0000A(2#
c
oe
ce
i
( S
$

= =

.
A12, :
c
0e
b
i
(
i

= =

.
B
10

=
re
( / ,to predstavlja po$nat! vrednost
Elektronska kola
8
Seminarski rad
Odreivanje otpora koji odravaju radnu taku
3d interesa je osig!rati i odr1ati koordinate radne ta%ke ! vre*en!. Nai*e, njene
vrednosti se *enjaj! sa pro*eno* naponaD $ato je potre+no nai odgovaraj!e vrednosti
otpora koje e odr1ati radn! ta%k! ! odre(eni* grani"a*a, tako da njeno os"ilovanje oko
datog polo1aja priliko* registrovanja signala +!de $ane*arljivo *alo ! odnos! na
vrednosti jednos*ernog napona na koji je tran$istor priklj!%en. 7rednosti ovi& otpora (!
na,e* sl!%aj! 9
E
i 9
B
- slika 4# nala$i*o tako ,to "rta*o !pro,en! ,e*! kola,
i$ostavljaj!i delove sa konden$atori*a (jer predstavljaj! prekid $a jednos*erne str!je#
Slika 4:5ema za izra6una$anje otpora koji odr7a$aju radnu ta6ku
)$ po*o 0ir&o4ovi& pravila dola$i*o do sledei& jedna%ina
+ 2
& & & = +
++ 8 +,
* &9 * = +

++ 2 2 8 2,
* & 9 &9 * = +
pa se $a otpore, a na osnov! po$nati& vrednosti odgovaraj!"i& str!ja i napona $a dat!
radn! ta%k!, do+ijaj! vrednosti
@AB, 0:>
8
9 =
i
12@, @@C
2
9 k =
.
Elektronska kola
2
B
7
BF
7
GF
2
G
2 9
E
9
B
757
GG
9
Seminarski rad
Izbor otpornika
7rednosti otpornika koje s*o do+ili na osnov! gore navedenog s! !stvari
teorijske vrednosti. Na osnov! nji&, *i tre+a da na(e*o postojee otpornike, standarde,
sa vrednosti*a ,to +li1i* i$ra%!nati*. .a ipak, i$a+rani standardi ne *oraj! i*ati !
potp!nosti iste vrednosti koje s! napisane na nji*a - i$ tog ra$loga je potre+no ove
vrednosti dodatno proveriti, i te i$*erene vrednosti !$eti kao ta%ne, eksperi*entalne.
Teorijski
(ra%!nato#
Standard
Fksperi*entalno
(*ereno#
9elativna
gre,ka (H#
8
9
@AB I @20 I @2> I 0,?: J
2
9
12@,C kI 1A0 kI 1A: kI @,:: J
abela 4: !tpornici kojima se odr7a$a radna ta6ka
Provera radne take
0ako s*o teorijski do+ili vrednosti $a radn! ta%k!, potre+no je te vrednosti i
proveriti. Nai*e, na osnov! oda+rani& otpornika proverie*o (*erenje*# da li s!
vrednosti koje sada odre(!j! radn! ta%k! ! sklad! sa oni*a koje s*o i$ra%!nali
(teorijski#.
Teorijski
(ra%!nato#
Fksperi*entalno
(*ereno#
9elativna
gre,ka (H#
+,
*
: 7 :,>? 7 1C,> J
2,
*
@@C *7 @B0 *7 B,0: J
+ 2
& & +
11,0B *8 11,B0 *8 A,2@ J
abela :: 9ezultati pro$ere radne ta6ke
Na osnov! re$!ltata i$ ta+ele *o1e*o $aklj!%iti da s! gre,ke ! okvir! grani"a
pri*enljivosti, odakle $aklj!%!je*o da s! otpori koji odre(!j! radn! ta%k! do+ro
odre(eni.
Elektronska kola
10
Seminarski rad
Biranje i ugraivanje ostaih eemenata pojaavaa
Na osnov! ,e*e, poja%ava% je potre+no dop!niti sledei* ele*enti*a, sa
odgovaraj!i* vrednosti*a
2, 2
P
9 k =
,
1>
/
9 k =
,
1
2>0 + n; =
i
2
220 + n; =
.
Izraunavanje naponskog pojaanja pojaavaa za
srednje !rekven"ije
Naponsko poja%anje nekog tran$istora je +roj koji* tre+a po*no1iti !la$ni napon,
tj
2,
*
, da +i se do+io i$la$ni napon, tj.
+,
*

ce $ be
$ < $ =
Slika :: ,k$i$alentna ema poja6a$a6ko3 kola
) o+lasti srednji& 4rekven"ija se i*pendan"e konden$atora ! odnos! na ostale
otpore ! kol! *og! $ane*aritiD ekvivalentna ,e*a $a na,e kolo, tada, i$gleda kao na slici
=
Slika =: ,k$i$alentno kolo poja6a$a6a sa slike :
Elektronska kola
v
i
v
o
9
G
9
B
G
1
G
2
9
E
v
"e
i
+
iK
i
i
i
"
i
l
i
p
9
G
&
ie
1L&
oe
9
B
9
E
9
.
v
+e
&
re
v
"e
&
4e
i
+
v
o
v
i
11
Seminarski rad
.ri*eno* 0ir&o4ovi& pravila na ekvivalentno kolo, kao i jedna%ina sa &i+ridni*
para*etri*a, do+ijaj! se siste*i sledei& jedna%ina
0 K
0
K
0 K
0
K
= + +
=
+ = +
= +
=
=
+ =
o 2 ie b o re
8 l o
c l p
o 2 / i i
ce re b ie i / i
o ce
b
$ i 9 ( i $ (
9 i $
i i i i
$ i 9 9 i $
$ ( i ( i 9 $
$ $
i i i
%iji* re,avanje* kona%no $a naponsko poja%anje do+ija

( )
@2 . A
1 1 1 1 1
1
=

+ +
=
ie
2
re
0e
re
0e P 0e 8 2
re
0e
oe
ie / re
$
(
9
(
(
(
( 9 ( 9 9
(
(
(
( 9 (
<
Snimanje !rekventne karakteristike koa
) praksi se veo*a %esto postavlja $a&tev da poja%ava%i vr,e poja%anje !la$nog
signala sa*o $a odre(eni opseg 4rekven"ija. To je naro%ito $na%ajno $a sl!%ajeve kada se
$na da se korisni signal nala$i ! odre(eno* 4rekven"ijsko* opseg!. Tada prenosn!
karakteristik! poja%ava%a tre+a podesiti tako da +!de konstanta (konstantno poja%anje# !
opseg! signala, dok van tog opsega tre+a +iti n!la.
Zavisnost poja%anja poja%ava%a od 4rekven"ije !la$nog signala na$iva se
4rekventna karakteristika. Maksi*alno poja%anje se javlja ! o+lasti srednji& 4rekven"ija,
t$v. plato. Grani"e srednje o+lasti s! donja i gornja grani%na 4rekven"ija, koje se ra%!naj!
! ta%ka*a gde je *aksi*alno poja%anje opalo $a AdB.
) tabeli = i slici > dati s! re$!ltati sni*anja 4rekventne karakteristike, pri
4
0
51kM$, vi5100*7 i sa 0
v
5:.
Sa 4rekventne karakteristike (slika ># se *og! o%itati gornja i donja grani%na
vrednost 4rekven"ije
donja grani%na vrednost log(4
g
L4
0
# 5 2,B2> N 4g 5 2@C,?1C M$
gornja grani%na vrednst log(4
g
L4
0
# 5 :,A12 N 4g 5 20:,11@ kM$
Elektronska kola
12
Seminarski rad
f 34z5 log 6f/fo7
vo 3m'5
Kv = vo / vi 80log6K
v
/K
v
73d,5
Elektronska kola
13
Seminarski rad
80 1,A01 :> 0,:> /1>,C10>
.0 1,@?? 110 1,10 /1A,1:1:
100 2,000 1C0 1,C0 /?,AC0B2
800 2,A01 A20 A,20 /A,>C@B
.00 2,@?? B20 B,20 /1,:1BB1
1k A,000 B@0 B,@0 /0,C2B2B
8k A,A01 B@0 B,@0 /0,C2B2B
.k A,@?? B@0 B,@0 /0,C2B2B
10k B,000 B@0 B,@0 /0,C2B2B
80k B,A01 :00 :,00 0
.0k B,@?? B>0 B,>0 /0,A:B:>
100k :,000 B>0 B,>0 /0,A:B:>
800k :,A01 A@0 A,@0 /2,>:AA:
.00k :,@?? 1?0 1,?0 />,B0BAA
1 @,000 1A0 1,A0 /11,C00:
abela =: 9ezultati snimanja 0rek$entne karakteristike poja6a$a6ko3 kola
Slika >: ;rek$entna
karakteristika
poja6a$a6ko3 kola
Elektronska kola
14
Seminarski rad
Snimanje ampitudne karakteristike pojaavaa
8*plit!dna karakteristika poja%ava%a prestavlja $apravo $avisnost i$la$nog
napona od !la$nog , gde se ona od 0 pa do neke odre(ene vrednosti *o1e
aproksi*ovati na linearn! $avisnost. 3va $avisnot se *o1e prika$ati ta+elarno. Merenje
se vr,i pri 4rekven"iji od
4
051kM$ .

v
i [mV] v
o
[V]
0 0
50 0,17
150 0,65
200 1,00
250 1,34
300 1,60
350 1,90
400 2,20
450 2,60
500 3,00
abela >: Snimljena amplitudna karakteristika poja6a$a6ko3 kola
Slika C 8*plit!dna karakteristika poja%ava%kog kola
Elektronska kola
15
Seminarski rad
Sadraj
BJT - !vod...........................................................................................................................2
2spitivanje ispravnosti i tipa tran$istora...............................................................................A
Sni*anje stati%ki& karakteristika tran$istora.......................................................................A
3dre(ivanje radne ta%ke i &i+ridni& para*etara tran$istora................................................C
3dre(ivanje otpora koji odr1avaj! radn! ta%k!...................................................................>
2$+or otpornika.....................................................................................................................?
.rovera radne ta%ke..............................................................................................................?
Biranje i !gra(ivanje ostali& ele*enata poja%ava%a..........................................................10
2$ra%!navanje naponskog poja%anja poja%ava%a $a srednje 4rekven"ije...........................10
Sni*anje 4rekventne karakteristike kola............................................................................11
Sni*anje a*plit!dne karakteristike poja%ava%a................................................................1B
Sadr1aj................................................................................................................................1:
Elektronska kola