Nema vinogradara ni vinara kome nije poznato uveno francusko vinogorje i vina iz Bordoa.

Upravo u tom kraju su francuski istraivai, profesor Milardet i Gayon, otkrili ordovsku oru.
!rve zvanine rezultate o fungicidnom delovanju ordovske ore ojavio je Milardet "##$. %d
tada se ordovska ora uspe&no koristi ez znaaniji' &tetni' posledica, a moe se i uudu(e
oekivati njeno uspe&no kori&(enje. )amo dve godine od otkri(a, ordovska ora je postigla
izvanredan uspe' u suzijanju plamenjae vinove loze. *anas se ordovska ora koristi &irom
sveta za suzijanje preko $+ iljni' olesti na oko ,- razliiti' iljni' vrsta. .straivanjima je
utvr/eno da ordovska ora u odnosu na druge akarne preparate ima prednost, izme/u
ostalog i zog izraene postojanosti.
Fungicid i baktericid
Bodrovska ora je izvanredan fungicid i aktericid koji se vi&e od sto godina koristi za
suzijanje neki' ekonomski znaajni' olesti vo(aka, vinove loze, povrtarski' i ukrasni' iljaka.
Njena sposonost da doro prijanja za tretirani ojekt, tj. da se sporije spira, omogu(uje da se
primenjuje u jesen i rano prole(e kada ima oilje padavina i kada su drugi fungicidi manje
efikasni. !oseno je znaajno &to se ordovska ora moe koristiti u jesen posle opadanja
li&(a gajeni' iljaka. *a i se spreilo njeno fitotoksino delovanje ordovska ora se u
prole(e, posle kretanja vagetacije, moe koristiti u nioj koncentraciji nego u jesen. !rimena
ordovske ore pri visokim temeperaturama moe prouzrokovati u(enje i opadanje li&(a. *o
oegotina na listu tretirani' iljaka moe do(i ako padne ki&a neposredno posle tretiranja.
0ako/e, fungicidi sa vezanim akrom 1troazni akar2sulfat, akar oksi'lorid, aker oksisulfat,
akar 'iroksid3 koriste se za suzijanje neki' olesti koje se suzijaju ordovskom orom. .
dok se fungicidi sa vezanim akrom mnogo lak&e pripremaju, oni ne mogu da podnesu
vremenske uslove 1ve(e padavine3 koje moe ordovska ora. 4ungicidi sa vezanim akrom
se vi&e primenjuju u prole(e, po&to se prekine mirovanje iljaka, tj. kad krene vegetacija i pojave
se prvi neni listi(i. *a i ili efi ksni u suzijanju neki' patogena kao &to je prouzrokova
kovrdavosti lista reskve 1Taphrina deformans3, fungicidi sa vezanim akrom moraju imati
najmanje $+5 akra u preparatu. 6fikasnost ordovske ore i fungicida sa vezanim akrom je
uslovljena dorom pokrovno&(u tretirani' iljaka 17kupanje83.
Prednosti i nedostaci
9ori&(enje ordovske ore u za&titi ilja ima svoji' prednosti i nedostataka. %d prednosti istiu
se slede(e: dora prijemivost za iljku; nije skupa; &irok spektar delovanja i sigurnost pri
rukovanju.
Kako se priprema bordovska orba?
<a "++ litara "5 ordovske ore potreno je:
" kg akar2sulfata 1plavi kamen3
+,, kg nega&enog 1=ivog73 krea ili
",> kg ga&enog krea ili "kg 'idratisanog krea
%d "++ l vode iz ureta se odvojii >+ l, od ega se u "+ l vode zagasi +,, kg nega&enog
1=ivog73 krea ili se doda ",> kg ga&enog krea 1u vidu paste3, ili " kg 'idratisanog krea. U
drugi' "+ l se rastopi plavi kamen. 9ada se kre razmuti, procedi se kroz re/e platno uz
me&anje i sipa se u ure sa preostalom vodom da se napravi kreno mleko. 9ada se plavi
kamen rastvori u drugi' "+ l vode, sipa se u ure sa krenim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi
kamen sipa u ure sa krenim mlekom, a ne ornuto 1&to je u praksi e&(i sluaj3. *odu&e, ni&ta
poseno se ne(e desiti ni ako se rastopljeni plavi kamen sipa u kreno mleko, jedino se takva
ora re taloi i ne&to je slaijeg kvaliteta. ?astopljeni plavi kamen sipa se u kreno mleko, uz
me&anje. 9ada se to zavr&i, ora je spremna za upotreu.
Bordovska ora se koristi svee pripremljena, odma' posle prpipreme. )tajanjem ona gui
fungicidno dejstvo. Me/utim, ora se moe stailizovati dodavanjem >$+ g &e(era na "++ litara
ore. 0ako stailizovana, pri normalnim uslovima, zadrava svoju aktivnost nekoliko dana.
!reko $+ godina ordovska ora je ila jedini fungicid za za&titu sve dok nisu otkriveni prvi
organski fungicidi. )toga se u svetu i kod nas ordovska ora masovno koristila u za&titi vinove
loze od plamenjae. !re/a&nja velika dravna imanja su svojevremeno pravila velike azene u
kojima se pripremala ordovska ora. Bio je to teak i naporan posao koji je iziskivao mnogo
radne snage. . danas ti' veliki' etonski' azena ima u nekim vinogradima. *a i se izegao
navedeni nain pripreme ordovske ore, 'emijska industrija je formulisala orovsku oru
kao gotov preparat i poznata je kao: Bordovska ora )2>+, Bordovska ora @!2>+ i dr.
Nedostatak ovi' industrijski' formulacija je &to isprskani vinograd ne zadrava plavu oju 1ne
plavi se3, &to je sluaj sa runo pripremljenom ordovskom orom zog ega je naroito stari
vinogradari izuzetno cene.
Stari nain pripreme
!riprema ordovske ore je, za dana&nje poimanje dugotrajna, sloena i trai iskustvo. *a i
se to olak&alo, moe se unapred, za celu godinu, pripremiti 7osnovni rastvor8 plavog kamena i
7osnovna suspenzija8 krenog mleka.
)tari nain pripreme ordovske ore se sastoji u tome &to se pret'odno priprema 7osnovna
suspenzija8 krenog mleka i 7osnovni rastvor8 akarsulfata 1plavog kamena3 koji se me&aju sa
vodom neposredno pre preskanja. %vo je doar nain pripreme kada se prave male koliine
ordovske ore, za male posede. Glavni razlog za slaije kori&(enje runo pripremane
ordovske ore je upravo pote&k(a oko njene pripreme. 9ada i se osnovni rastvori ranije
pripremili, recimo tokom zime, kada ima manje posla, ordovska ora i se mnogo vi&e
koristila u za&titi ilja.
!ripremanje osnovnog rastvora akar2sulfata 1plavog kamena3: u plastinoj posudi rastvoriti" kg
plavog kamena u "+ l vode 1koliina plavog kamena i vode moe iti proporcionalno pove(ana,
zavisno od potree3. %snovni rastvor plavog kamena se moe uvati neogranieno u
zatvorenom plastinom ili staklenom alonu. %snovna suspenzija krenog mleka: u drugoj
plastinoj posudi, u "+ l suspenduje se 17rastvori83 se +,, kg nega&enog 7ivog8 krea 1naavlja
se na pijacama3, ili ",> kg ga&enog krea 1paste3, ili " kg ga&enog 1'idratisanog krea, naavlja
se na stovari&tu gra/evinskog materijala3. . ova me&avina moe iti pret'odno pripremljena i
neogranieno uvana u zatvorenom plastinom alonu. Unapred pripremljeni 7osnovni rastsvori8
plavog kamena i krenog mleka u velikoj meri olaka&avaju i urzavaju pripremu ordovske
ore za prskanje. %a pripremljena 7osnovna rastvora8 oelee se etiketom, doro zatvore i
uvaju van doma&aja dece.
9ada se ukae potrea za tretiranjem, "+ litara 7osnovne suspenzije8 krenog mleka sipa se u
posudu sa #+ l vode i intezivno me&a. !otom se me&avini 1#+A"+3 dodaje "+ l 7osnovnog
rastvora8 plavog kamena tj. akar2sulfata 1#+A"+A"+ B"++3 i doro me&a. 0ime je doijeno "++ l
"5 ordovske ore koja se moe koristiti. Cko se eli pripremiti jaa ordovska ora, na
primer ",$5 onda se sve napred pomenute koliine plavog kamena i 'idratisanog, 7ivog8 ili
ga&enog krea pove(avaju za $+5. 0okom tretiranja, prskalicu trea povremeno promu(kati da
se ora ne i taloila.
Koje bolesti/patogene suzbija bordovska orba?
Bordovska ora se koristi za suzijanje uzronika mnogi' olesti, kako vo(aka tako . vinove
loze. %na se moe koristiti za suzijanje uzronika monilioze ko&tiavi' vo(aka 1&ljiva, reskva,
kajsija, vi&nja i tre&nja3, pagavosti li&(a i krastavosti plodova kru&ke 1Venturiapirina3, antraknoza,
kestenjaste pegavosti maline 1Didymella applanata3 &upljikavosti li&(a i krastavosti plodova
kajsije i drugi' ko&tiavi' vo(aka 1Stigminacarpohpilla3, korvdavosti li&(a reskve 1Taphrina
deformas3, rogaa &ljive 1Taphrina pruni3, akteriozne plamenjae jauke i kru&ke
1Erwinia amylovora3, drugi' akterioza vo(aka 1Pseudomonas spp., Xanthomonasspp.3,
ekskorioze vinove loze 1Phomopsis viticola3 eutipoze vinove loze 1Eutypa lata3 i drugi' olesti.
Bordovska orba u organskoj proizvodnji
Bordovska ora se dugo i veoma uspe&no koristiti ez &tetni' posledica za spoljnu sredinu, i
stoga se smatra pogodnom za kori&(enje u organskoj proizvodnji gajeni' iljaka. Njena
upotrea je dozvoljena od strane mnogi' organizacija koje vr&e sertifikaciju proizvodnje
organske 'rane. %zirom da je protekli period pro&ao az &teteni' posledica na ivotnu sredinu,
veruje se da (e jo& dugo ostati u primeni, ez ozira na pojavu novi' savrameni' fungicida.
prof. dr irko !vanovi"
Poljoprivredni fakultet# $emun